Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

Da proverimo koje su bitne. otima se i buja kao korov. umukla. cela misao. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. naglo rasti uvis. seme nepoznate biqke. da umori ceo Svet. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. i nije odve} tvrda. ni re~ ne prizivaj bez velike. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. i starinom. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. I divqa i smerna. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. da bi se svr{ila umek{ana. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. i poreklom. zlo. ne mo`e{ je zaustaviti. Re~i. po svemu. mlaka. kao iz zmijskog jajeta. S re~ju se mora pa`qivo. reziti – imati rezak. Ona je stara. odmekla. I britka i blaga. rezi i re`i na jeziku. Ni Boga ne pomiwi. od `agora do ti{ine. Mo`da je osredwe tvrdo}e. umbre. Ta~ka. drevna. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. blago. stamene? Koje mogu same. i poreklom. da obuhvata sve od vreve do }utawa. Wena toplota je umerena. umerena. A boja kao da je jedna nijansa mrke. Tako i treba. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. Re~ je. Po~iwe resko. prave potrebe. 5 . ali je samoglasnik ubla`i. (Milenko Paji}) drevan – starinski. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. oranice. podatna re~. kad po~ne da ni~e i |ikqa. Re~. Ba{ ona. Ali. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. po~ujmo. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. U prvi mah u~ini ti se slaba. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. Nije ni meka. uvije. ono {to se iz nekih re~i zametne. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. prastar. pitka.BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. istegne. |ikqati – |ikati. o mo}ima re~i. Postojala je pre svega. prijatno o{tar ukus ili miris. Re~ mora da bude {iroka. Re~ je privla~na. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive. trun. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. A kad proklija.

A ima li re~i koje se isto pi{u. – Planinska kosa obrasla je `buwem. – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu.Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. – Otac je glava porodice. a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor. sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. – Kwiga ima sedam glava. vatra i ogaw.

`agor – ti{ina. divqa – smerna.Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi. Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati. bistro – mutno. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. 7 .

mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. evo ga. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta.Da nije ono tamo? . moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im. ku}i. put je tuda najkvarniji. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca.TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano. pomozi i nasjetuj me. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw. sav rutav od sasu{ene mahovine.. bo`e.Ha. Gle. Sasvim u kraju. le`i mali qeskov pawi}. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg.. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste.. a mjesto gdje stoje drva prazno je. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini. (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 . a stara ograda ve} je odavno polo`ena. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. oko ku}e ni klipe drveta. .. Ohladila se soba. i djeca u snu je~e od zime. ba{ me prevari.. koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a. .. stade nemirna srca da se obazire uokolo.Eh. Ruke ga gr~evito grabe. golem a suv kao barut.. Eto. . ro|enko moj.Bo`e.Hajdemo sad ku}i. To najzad mora biti dugo tra`eni paw. Martin kleknu i pipa kao slep. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu... i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila... . . opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed.. sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. krenuo je natrag preko poqane. Djetiwasto sre}an. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge. Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma. ku}ici na{oj... I opet tamna mrqa na drumu. golemu staru pawinu. napola zaboden u snijeg.Paw.

golemu staru pawinu. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw. [ta povezuje. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. i pawi}. PAWINA. dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. Sasvim u kraju. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. le`i mali qeskov pawi}. PAW = „svaki. nego je prosta re~. jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. napola zaboden u snijeg. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). 9 . -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. Sve tri re~i (i paw. kao {to vidimo. ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw.U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. Pisac je. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. PAWI]. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i).

Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. dete. nego se gramati~ki nastavak odbija.a gramati~ki nastavak -a. on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. zelen.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. ~ovek. crven. u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive. `en-a. dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i. bor. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive).a tvorbeni nastavak -ica. ro|enko. ku}a.a gramati~ki nastavak -a. Proste re~i su. onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom. ruka i mnoge. wiva. na primer: paw. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: . Tako je. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. `ena. ku}ici na{oj. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr. 10 .: ku}-a. pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. `ut. na primer. ku}i. kwiga. koko{.dodan tvorbeni nastavak -ica. jela. vuk. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. zub. selo. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i. mnoge druge. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. sel-o). drvo.Hajdemo sad ku}i.

temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i. pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice. koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”.(gramati~ka osnova od re~i MLIN.dodat je tvorbeni nastavak -AR. 2) Na koren re~i MLIN.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak.a tvorbeni nastavak -KA). koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice. Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora. 11 . onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. nego to mo`e biti i izvedena re~. dakle. Taj osnovni. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. biti samo prosta re~. Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i.dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR. Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i.a tvorbena osnova mlinar-). onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. 1) Osnovni deo je MLIN. U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka.Kako su nastale tvorenice pawi}.

{kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati. Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. nego srastawem. Vidovdan). kompjuter. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad). JUGOISTOK (od: ju`ni istok).Napravi od imenica grad. NOVOSADSKI (od: Novi Sad). odnosno dva korena re~i. ili b) imenica i glagol (visibaba). U svima wima postoje najmawe dve proste re~i. Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. {ta tvorbena osnova. ili g) dva prideva (starmali). BABAROGA (od: baba roga) i sl. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice. jug-o-istok. nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i. VISIBABA (od: visi baba). [UMOKRADICA (od: krasti {umu). ku}e-paziteq itd. Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). kao npr. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). NAT- 12 . U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. PLAVOKOSA (od: plave kose). U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). plav-o-kos(a). stran~ica. Odredi {ta je koren. STARMALI (od: star mali). a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. Martinov. nov-o-sadski. POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). ili v) dve imenice (babaroga). VIDOVDAN (od: Vidov dan).: prozor~i}. KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u).

is-pot-pisivati. pretr~i{ potku}nicu. pridev. i odredi u wima koren. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. b) slo`ene re~i. zakqu~a{ ku}u. potpredsednik (a ne: podpredsednik). prilog i sl. i ba{ te briga. Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. (Neboj{a Nikoli}) 13 . Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. tvorbeni nastavak i sufikse. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica. Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). (od: iz-pod-pisivati) i sl. o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti). mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. glagol. kao na primer: nena-pisan. SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). istr~i{ iz ku}e. obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. Ako ti se otkine dugme.). U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub. tvorbenu osnovu.

. Nikad vi{e. Ne}u vi{e. ti si moj.. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Se}ao se. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. sine. boga mu! I ve} je maqav. Nije mnogo vru}e. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. do{ao sam ti. Uvek u krevetu popreko spava. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. ugasi lampu. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. zgurena senka. tako ga ujutru zateknem”. dim petroleja utiwe mu se u bradu. . Nepomi~na. suvo ali ravno. Nije to moja kost. Pa stopalo. Ti si moj sin. Levo ka{qe Simka. sine.. Zbog dede nisam mogao pre. Ipak. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Stopalo je. Noge. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. nije... Tu|e su ovo kosti u Adama. [ta je ovo. iza wega. Meni je malo stopalo.Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. zaspalog. meni. Jesi. na zidu. nije tako spavao. kolike su mu noge. I Vuka{inu je malo stopalo.. Adame. palio lampu i zagledao ga goli{avog. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti.. Adamu iza{ao zglob ulevo. \or|e zadi`e svoju nogavicu. Adam tanko jauknu. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. ^im bi Simka zaspala. Ni A}im nije dugonog. A Vuka{in je vi{i od wega. \or|e. Onako kako ga uve~e ostavim. Koleno mu je kvrgavo.. Nema nikakve sli~nosti. Ne preokrene se no}u. Opet je no} i opet je sa lampom. Koleno mi je okruglo. Pribli`i lampu Adamovoj nozi. Upropasti nam ku}u. On.. Nije. peckati 14 . kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet.. iako mi je ~etrdeset i nekoliko. peqati — ujedati. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu. Otvara prozor i di{e zvezde. on je ustajao. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.. ali ~uje Tolu: . Jeste. Opet se nadnosi nad krevet. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. kad je bio u wegovim godinama.ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. jedva je ~ekao da zaspi. maqav je.

imenski deo predikata = predikativ. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik.Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. perfektu. Ti si MOJ SIN. ti) stoje imenski predikati. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. futuru. U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin). (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu.) zovu se glagolski predikati. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. si) ~ine glagolski deo predikata.. Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. Dakle. On poma`e da se sastavi predikat. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO.. pa se naziva pomo}ni glagol. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 . Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. uz glagol. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat.

Marko je bio U^ENIK. On je postao DIREKTOR). Osim glagola jesam i biti. Marko }e biti U^ENIK.). kao imenski delovi predikata. vrlo vesela i sl.. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. kao na primer: Otac je U KU]I. futuru. Ona je LEPA. morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju). Jovan je bio BOGAT. Deca su VRLO VESELA i sl. Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. Jovan je BOGAT. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu.. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. kao postati (npr. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. Ovako. dobrog srca. Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama. Ja }u {etati i sl. jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). Jovan }e biti BOGAT. smatrati se itd. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin.). Ja sam {etao. A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. zatim glagoli proglasiti se. od imenice predikat je pridev predikatski). prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM). tj. -On nije bio PRED [KOLOM. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin.) 16 .). a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi. On je DOBAR. -Majka je DOBROG SRCA. a to nije ta~no. kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. perfektu. a ne od imenice predikat. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ.Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. – Milan je bio SA OCEM. Za razliku od prideva. imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima.

Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). na~in. broju i pade`u. imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. vreme. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu.U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata.. uzrok. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Za razliku od prideva. Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden.. objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. i ima atributsku funkciju (slu`bu). Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu. i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu.. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve.. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 .). od kojih jedna bli`e odre|uje drugu.

na primer. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 . U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. a imenica ustima atribut otvorenim. a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. – MENI je malo stopalo.Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. – Koleno MI je okruglo. U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. kakav je. – Koleno MU je kvrgavo. a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica.

kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. naziva se prisvojni (posesivni) dativ. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica.mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. MENI (= MOJE) je malo stopalo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. 19 . koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica). prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. i on uvek (kao i prisvojni pridev.

Govorni organi Vazdu{na struja. koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. a to treperewe se o~ituje kao zvuk. glasne `ice (glasnice). u koje spadaju: plu}a. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. zubi. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa. usnu dupqu i izlazi napoqe. dakle. izlazi iz plu}a. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. usne. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. predwe (tvrdo) nepce. jezik. vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica. usna dupqa ({upqina). zadwe (meko) nepce. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. grkqan. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa.GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. du{nik. koja je neophodna za proizvodwu glasova. Glasne `ice. prolazi kroz grkqan. desni (alveole). 20 .

21 ..) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi. osim po akcentu. budi ga i grije.) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva. (U pismu se glas ozna~ava slovom. ali se u izgovoru (i pisawu). razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom).. Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b. bilom (= damarom..Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. pulsom). I svuda trepti prva mlada jara. I znoj mu kupi. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa. jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti. i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. (. Sve cvjeta. so~e mladi trsi.. I leptir kru`i po poqu i kosi. di{e. Slovo je pisana oznaka za glas. Motika tu~e. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza.

O i U. I. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. A. ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. i tada zvu~e kao tonovi. a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. I. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. Ako prolazi slobodno. A. Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. O i U glasne `ice titraju. usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. Samoglasnik je nosilac sloga. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. dobijamo samoglasnike ili vokale. Zato te glasove mo`emo same otpevati. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. Koje mo`e{. di-{e. svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). 22 . Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. Slog je najmawa izgovorna celina. Ako nailazi na prepreke.

SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. T.. Te re~i mo`emo. Q. G. J. Za{to? Pri izgovoru glasova S.. 3. tr-si. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika.. X i [. P. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog. @. stra-ne. K. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. 23 . C. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. Motika tu~e. N. X. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. i u gole prsi. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. P. \. so~e mladi trsi. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme. R. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. T. C.. ^. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. ro-si drv-qe. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. W. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B. On je tu pravi suglasnik. V. M. S. prema pona{awu glasa r u slogovima. pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova.Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. B.. F. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati.. D. Q. X. stra-.. ].. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke. L.

br-zo. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. s). U tim slogovima R je nosilac sloga. stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). krv. ^. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. crn. Zubni suglasnici su: D.. Q. v ).. krst. @ i [. U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. B. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. wegova }erka Qiqana jede xem. Predwonep~ani suglasnici su: J. 3 i S. tr-ka. kao na primer: trn. Nadzubii suglasnici su: R. W. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. tR-si . pR-si). ]. T. p. C. Zadwonep~ani suglasnici su: K. naziva se slogotvorno R. u kojima nije nosilac sloga). br-log. koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog. d) ili dowe sekuti}e (c. pr-vo. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). 24 .U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. G i H. m). PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. ~e-tvr-tak. 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. cr-ti-ca. L i N. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). X. Takvo R koje je nosilac sloga. z. i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a.

\ i ]. Tako su parwaci B i P. H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. V i F. Zato su 25 . Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. U izgovarawu nadzubnog N. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. G i K. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). M. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. @ i [. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici. Bezvu~ni suglasnici F. gotovo kao kod samoglasnika.Usneni suglasnici su: P. B. {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. Z i S. D i T. X i ^. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl).

T. K. Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). Sliveni suglasnici ili afrikati su: C.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. 26 . [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). Z. @. R. X. G. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. Q. D. X. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. ^. \ i ]. P. J. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). P. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). F. \ i ]. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). H. ^. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |). Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. C. { i `) na drugom mestu. N i W. onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. F i H. G. [. z. S. Z. L. S. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). Sonanti su: M. V. D i T. [. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac. K. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata.

ve} je pokazivao krajwu drskost. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. a ne na letovawe u Gr~ku. Unezveren. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. poveo ga sa sobom na letovawe. Nenaviknutom na lanac oko vrata. Jadnik. Kada je ~uo na{e glasove. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga.. Meni je ve} svega bilo dosta. U {etwi ulicama Skopqa. Na povratku sa letovawa. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve.. 27 . kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. A tamo.. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet. me|utim. To nisam mogao ni da primetim. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. Tako mu je i bilo. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. a ne da je ostavqen zauvek. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. potpuno sam zaboravio na psa. gde sam svratio. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem.. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom. na mestu gde je bio i ostavqen. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju.. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika.. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe. tu`ni pas lutalica. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. Moj pas Zigi (naslov) . najvi{e sebe i Zigija. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. nisu. -. ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. nasrtao je na prolaznike. po~eo je da ~uqi u{i. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Deca. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i.

Takvo A naziva se nepostojano A. dru{tvo – dru{tava.. hrabar (ali: hrabra. kao na primer: devojka – devojaka.).. kao na primer: sav (ali: sva... 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda. svega.. sve. pasa.. svakakav (ali: svakakva. staraca.) itd. `edan (ali: `edna.. svakakvo.. kakvoga. {ipka. a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A. pesma – pesama. vredan (ali: vredna.). pismo – pisama. itd....).. pas. svakakvoga. vitak (ali: vitka. ka (k).. niza (niz). kru{ka – kru{aka.). zemqa – zemaqa.. ovakav (ali: ovakva.. 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika. vrednoga. gorak (ali: gorka.. Nemca. a u drugima se gubi. kao na primer: starac..U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine. kakav (ali: kakva. dakle.. ovakvoga. hrabro. On se spu{ta niza zid. ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas.. Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je. psi. ministarstvo – ministarstava...).). Nemac.. nepostojano: u nekim oblicima se javqa.. dobroga. u nekim ga nema.. kao na primer: dobar (ali: dobra..).. psa...) itd.. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda. kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom.... kakvo. 5) U du`im oblicima predloga sa (s). {ipci. hrabroga. kroza (kroz) i uza (uz). gorkoga. {ipaka... Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i.). 28 . starca. nestalno. vredno. starci.. naziva se nepostojano A. Nemci. `edno... {ipak.... Nemaca. vitko. bitka – bitaka. ma~ka – ma~aka. `ednoga.. ovakvo. dobro.. Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda.. vitkoga. gorko.

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

osim promene l u o.. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. ~italac. kao na primer: stvaralac. molilac. Obrati pa`wu na primere so. kanal. belac – belca. *vr{ioc. dakle. rukovodilac. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o. vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe.. nego je jedino ispravno: rukovodilac. seoba i deoba. ~itao. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. pekao. dobijeni su oblici sa dva O: soo. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. Navedene imenice su. vr{ilac. glagol. 32 . pisao. po{ao. `alba. posetilac. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga. metal. vo i sto.. a ipak se ne mewa u O.. kao na primer: palac – palca. svetao. kotao. stoo. vr{ilac. posao. kopao. gledalac.. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc. molba. po{tovalac.). slu{alac. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. i sl. fudbal itd. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O.. bokal. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. ~italac. strelac. voo. veku). nosilac.Koja se jo{ glasovna promena. rekao. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. ugao.. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. pri~alac. tu`ilac. vol i stol.

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr. `ab-cu. 36 . > `apca. ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni. jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca.).. onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). dva bezvu~na suglasnika: PC).. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor... pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T. `ab-cem.: `apca < `abca. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti. pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti.. onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti.Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. `abcem. oni se lako izgovaraju. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A. Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca.). `apcem. a C bezvu~ni suglasnik.. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i.

kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati. pod{i{ati. Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik. tada ne vr{i).Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [. qudski. i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo). on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se. dakle.. kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo). od{etati). Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S. 37 ..

G u @. Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima. drug+e > dru`e. Obrati pa`wu na istaknutu re~. G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: . a H u [: junak+e > juna~e. junak. hvala Bogu. dru`e. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. i to K u ^. I voqan da porazgovara. Palatalizaci- 38 . slabijim glasom: . duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. svud je vojska. cvokotali i je~ali. samoga pisca. dru`e. svud je vojska. {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug.Sredinom. jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. du{e. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . duh+e > du{e. duh). Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i.Sredinom. Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane. stra`ar dodade: .Ko ide? Pa onda lak{e. G ili H (junak.Stade ki{a. drug. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). vojni~e? Eh.

.. KNE@E.. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. (ali: strigu). g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. strig-em. da{ka.. pra{ina (od: prah). rastu`iti (< rastug-iti). strig-e{..... dah). siroma{iti (< siromah-iti). Kombajn vr{e `ito.. sna`an (< snag-an). Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e.. vrh-e{.. jer je nastavak -u.. i to tako {to: K + e . i ili a > @: vra`i} (od: vrag). itd. nego ispred nastavka -e). -i ili -a.. juna~ina. G + e. i ili a > [: du{evan (od: duh). MESE^E 39 .. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E. tu`no.. tek-em. stru~ak (od: struk). stru~ku.. a palatalizacija se ne vr{i ispred -u.. zamoli one de~ake da ne galame. pek-e{. stri`e{. siroma{ewe (< siromah-ewe). {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak.. pozdravi vojnike! -De~a~e. (ali: teku). U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e.. nastavni~e. (ali: vrhu). ZE^E. Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i. vr{e{. Ona stri`e ovce.. be`awe (od: beg). Kao {to se vidi. -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks). Kroz Kragujevac te~e Lepenica.ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e. mu~ewe (< muk-ewe). i ili a > ^: juna~ewe. KNE@EVI. te~e{. tu`an (< tug-an) itd. da{ak (od. da{ak. i sl. Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A. mu~ionica (< muk-ion-ica). putni~e.. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em... > stri`em.. Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. > te~em... palatalizacija se ne vr{i. O^EVI. > vr{em. tek-e{.. trbu{ina (< trbuh-ina). de~a~i} (< de~ak-i}). palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e.. STRI^EVI. STRI^E. juna~e.. pe~e{. ZE^EVI. vrh-em. H + e. (ali u tre}em licu mno`ine: peku. tu`an. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola. tu`na. osna`iti (< osnag-iti). a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e..> pe~em. kao na primer: mu~enik (< muk-enik).

Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer.. Jovica – Jovi~in. G i H u ^. mu{ici.. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. tu`na.. tu~em. du{ica i tr~ati. kol~ina = veliki kolac.. vite`e. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica. star~e. Zorica -Zori~in. stri~evi. knez – kne`e. pti~ica.. sestri~in. stran~e. stra{an. 40 .Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e. kne`evina. i i a u nastavcima za tvorbu re~i. kne`evi.: mese~ina. kao na primer: Milica – Mili~in..). kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e. Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e.

Kad sam video da mi je zid s desne strane. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 .. Imali smo po petnaest i {esnaest godina. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. jedan desnom. Zatim sve ponoviti. a ja sam brojao. a najvi{e [trole. Devojka se najzad zaustavila. nije sasvim izdao u tim trenucima. dva. me|utim. Dva koraka levom nogom. ona je igrala. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim.. ali ga nigde nisam video.. One su bile mla|e od nas. naravno. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. Skupio sam hrabrost. U stvari.SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Dva levom.. ali su nam ipak dosta pomogle.. dva.. Najzad je do{ao sudbonosni dan. jedan. ali ne znam da li je ona to primetila. jedan. Potpuno sam se posvetio brojawu. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri. Jedan. Stao sam kraj we. Mozak me. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida. [trole je bio glavni u~iteq. ali su ve} odlazile na igranke. sa~ekao takt i po~eli smo igrati.. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. Molim – rekla je. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. Ona je. Danas. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. Oti{li smo na prvu igranku. Najednom. ipak. Znam da sam bio crven u licu. a nismo znali ~ak ni tango. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. jedan korak desnom. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset. klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. jedan.. Ispru`io sam ruku... Tango sam bio savladao. Sagnuo sam se. napustio sam napore oko vezivawa pertle.

Po{to se zubni piskavi suglasnici C. 42 .Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji. G prelazi u Z. a na toj nozi nije bilo cipele.Noga mu je bila velika. Dakle: devojki > devojci. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima. . Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu.. Skupio sam hrabrost. Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno). Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini. Sibilarizacijom K prelazi u C.. z i s naziva se sibilarizacija. a H prelazi u S. U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj. ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. {to se vidi i iz slede}eg primera: .U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c.

kao na primer: jabuci. brlozima. maski i masci. ta~ki. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak.. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. filolog. deki. biblioteci. ]K. seqaci. Dragi.. 43 . a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova. uxbenici. Poqacima. seki. za razliku od imenica mu{koga roda. kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. zagonetki i zagoneci. priru~nik. Luki. trbusi. brlozi. bajci. uxbenicima. zeki.. kao na primer: Anki. patki. kwizi. Desanki. ZG. tetki. ^eh. siromah..Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom. banci.. ma~ci.. instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. ma~cima.. TK. tezgi. ma~ki. kao na primer: baki. snazi. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. vokativu. seqacima. stalak. kao na primer: pripovetki i pripoveci. Olgi. orasima. Qubinki. instrumentalu i lokativu mno`ine. orasi. i SH. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K. epohi i eposi.. patrijarh. • kod imenica odmila (hipokoristika). kao na primer: junaci. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. vokativu. • u nominativu.. pedagozi. dativu. korak. kao na primer: kocki. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena.. junacima. Ali.. pedagozima. odojak. bitki i bici. Poqaci. dativu. vo}ki. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. naj~e{}e dvoslo`nih. • kod imenica. • ako su re~i vi{eslo`ne. trbusima. Pashi (jevrejski praznik). psiholog i ju`wak..

vo`wa. pa samo {iri mehure. dakle. Izvr{eno je. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S. {}u}urio se. onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 . {}u}uriti se i sl. badava vozio. ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku. radi lak{eg izgovora. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. a suglasnik S ispred suglasnika ]. a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa. a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. pa }e mu presesti sva vo`wa badava. u svoje predwonep~ane parwake. s-}u}uriti se) i pre{li. A onaj u tegli u}utao se na dnu. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. a kakvi suglasnici W i ]. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. i to 3 u @. a S u [ (vozwa > vo`wa.. Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). nalaze se i slede}e re~enice: . me|utim. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. no{wa. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. Kad navedemo sastavne delove tih re~i.JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca. nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. suglasnike 3 i S. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. s}u}uriti se > {}u}uriti se).i glagola }u}uriti se. bog te pita kad jo{.. Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. tj.

a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. vanbra~ni itd. jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima. razqutiti. zna~i. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz. izqubiti. izwedriti (ekavski: iznedriti). pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. sqez (ekavski: slez). Prvo se.i glagola ~upati.. kao na primer: stranputica. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. crvenperka. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. swe`an (ekavski: sne`an). b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N). jedanput. a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika.. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}.. kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome. izwihati. kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). kao na primer: squbiti.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. 45 . v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama.. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima.

Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. pa{~e i da{~ica. pro{wa. li{}e. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica). ma{}u (od: mast) itd. instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. vla{}u (od: vlast). pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. gro`|e. Tako je. 46 . a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). i{~a~kati. ~e`wa.Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. ra{~erupati. na primer. Takvi su. kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. na primer. Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u).

47 . fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi.GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. pakostan. kao na primer: mastan. izvrsno (< izvrstno). radostan.i prideva `i~ni (`i~ani).ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Kule od metalne pau~ine. U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. postan. ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. I u wima gore. no}u. jedan se po pravilu gubi. pa daje grupu SN. na putu za grad Bordo. celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami). rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T. izvrstan. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika. masna (< mastna). radosni (< radostni). izgubio se. bezakowe (< bez-zakowe). Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez. Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i.. ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika. pakosni (< pakostni). ruski (< rus-ski). mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor.. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku. posna (< postna). Voze}i daqe.

po~eci (< po~etci). Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J. poddijalekat. Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika. X.. ^. 48 .. ]. najjadniji. \.. najjednostavniji.. kao na primer: otcepiti (< od-cepiti). najjeftiniji. 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik. o~instvo. {ezdeset. pod|akon. Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku.. jer su u wima ve} sadr`ani. kao na primer: zadaci (< zadatci).. i{etati.2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C. pisa}u (< pisat}u). dva ista suglasnika. Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna. kao na primer: najjasniji.. besumwe. pot~initi (< pod-~initi).. pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i). kao na primer: naddru{tveni. ot}u{nuti (< od-}u{nuti). tj. X ili \ (zna~i. inaxija (< inadxija). o~ev (< ot~ev). preddr`avni. ]. ra{iren. slasno. ^. ot~epiti (< od-~epiti). suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C. 3) ako dolazi na kraju prefiksa.

pisao. zec i pas (u zna~ewu „kai{“). svoga. nastali su kra}i oblici i re~i: moga. i{ao. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. tako da je jedino ispravno: mogao. ~itao. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). kom. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu..ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a. *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. pekao. Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. tvoga. svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika. oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). dvoga. Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ). dvoga. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). 49 . tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. Kako su nastali oblici: tvoga. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. Na isti na~in. jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima.. *peko (pekao > pekoo > peko). kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo).

uviti. dakle. Akcenti se... u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. ~etvoroslo`ne. SA~ekati. ku}iti. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. pridobiti. profesor. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). a u nekim kra}e. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. baba.. zaDAtak. LOviti. osloBOditi. Tako se. dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). dvoslo`ne. ba{ta. doBItak. utr~ati. troslo`ne. uvijen. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog.. Slog je najmawa izgovorna celina. baka. poRU~iti. VOda. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. dostoJANstvo. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. ugostiteq. na primer. u~iti.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. ku}a. le}i. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. brati. razqutiti. sloBOda. uRAditi. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. jer je samoglasnik nosilac sloga. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en.

AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni. a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica.Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. gradi. uzlaznu intonaciju. Sin gradi most. a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. Dugouzlazni akcenat ima. Prema intonaciji. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. most) glas na po~etku izgovora di`e. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. ne izgovaraju se na isti na~in. dakle. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste). primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . a onda se polako spu{ta. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). dok se u re~ima iz druge re~enice (sin. Izgovaraju}i slede}e parove re~i.

. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu. .Ne! – rekoh ja. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru.. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke.. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome.A? – upitah ja o~ima Jocu. mekano. videlo se da gleda u nas. {etao s wime.. gro{ – vrsta novca 52 .. istina.. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i. -To je!.. dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. Oh. vla`no. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. Jocu doktora.. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. Bila su samo dva kreveta.. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. On stade. ^im izi|osmo iz bolnice. sve i svja. Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu.. ~ekaj. {to me vu~e wemu. bolan uzvik: – Jaoj.. Za nama wegov asistent. a na drugom jedan ~ovek. Jedan prazan. miri{qav dah. poznatim manevrom. kakav je to pogled?! On gleda u nas. Na tabli je stajalo latinskim re~ima. gde smo se po{teno iskupali. jad. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza. pa onaj momak.... Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. On u|e. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. U|oh i ja. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj. majke! Ali onaj. Zatvori{e vrata. . On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. ta ja wega poznajem! To je... U meni je sve bilo neodre|eno. Ne. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas. tu`no. nevoqa. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. ~emer.PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga. molim te!. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku.. pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. nemaju. a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca.. bo`e. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv.

kao i pridevi. sladak i miri{qav (dah). broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. takav. Pridevi. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. kao i mnoge druge (kao na primer: moj. „dele”. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta.O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). kao i pridevi. kao i pridevi. b) Sla`u se. miri{qav dah. nekakav. koli~inu i pri padnost. zato i jesu zamenice. broju i pade`u. ovoliki i sl.. Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. wihov. izbledela (lica). v) Upu}uju na osobinu. prema tome. nekom (tugom). wegov.. Kao i pridevi. te se zamenice. u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave). On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. „zamewuju” te osobine. Odredi u kojim su pade`ima. g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). dakle.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. broju i pade`u. a zamenice upu}uju na te osobine. i b) miri{qav dah i wihov izraz. one. sa imenicom uz koju stoje u rodu. a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. otvoren (prozor). zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje. Druk~ije re~eno. 53 . wihove (izraze) i one (lipe). ozna~avaju osobinu. sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. koli~inu (veli~inu) i pripadnost. po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi. sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice.

kolika. 4) Ovo je moja. Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar). pa se zato i nazivaju odnosne zamenice.UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. za osobinu. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. kakav. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. a zamenicom ~iji – za pripadnost. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. kakav. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora.. Zamenice koje. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. zamenicom koliki – za koli~inu. koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta. osobinu). Za tvoju proveru. a ne Markova kwiga. Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. 54 . tj. zamenicom kakav – za osobinu. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati.. ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. ali i neke pridevske zamenice. zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe. zato se one i zovu upitne zamenice. v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada).

nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. koja. kolika. ~ija. koliko. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji. kakvi. kolike. koji. ~ije. ~iji. koje. ~ije. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice.Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. kakva. koliki. Sve upitno-odnosne (tj. kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. koje. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . upitno i odnosno. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. kakvo. Ta dva zna~ewa ovih zamenica. kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav. kakve.

Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. moja majko! -Je li to pobeda. Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. nego samo na jednog. Za nama wegov asistent. ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. licu koje govori. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu. {to me vu~e wemu. prvome licu mno`ine). MOJA. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. TVOJA. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. WEZINO ili WENO MI – NA[. kada nekome treba iskazati po{tovawe. On ima asistenta (pomo}nika). U|oh i ja. jad. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe.PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. ~emer. VA[A. WEZINA ili WENA. TVOJE ON/ONO – WEGOV. MOJE TI – TVOJ. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. WEGOVA. tj. WIHOVA. nevoqa. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). NA[E VI – VA[. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice. bolan uzvik: – Jaoj. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. NA[A.

(Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. a ne prava prisvojna zamenica. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. svoja. Kome pripada objekat u prvoj. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen.. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice. *Ja spavam u mojoj sobi.. – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku.PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga. svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice. Oni nemaju svoga bole}ega. a ti spava{ u tvojoj. a ti spava{ u svojoj. ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. svoja. Zamenica svoj. U drugoj re~enici subjekat je oni. Ja spavam u svojoj sobi. Ti si uzeo svoju svesku. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. svoja. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku. 57 . a {ta objekat u navedenim re~enicama. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. nemaju. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu. majke! Odredi {ta je subjekat. i sl. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. Jocu doktora. *Ti si uzeo tvoju svesku. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj.

Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. onda oba (i govornik i sagovornik. onaj.. Evo tih oblika: 1. pa onaj momak. U|oh i ja. ovi. tj. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori. one. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja. lice: taj. te. ti. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). drugoga ili tre}ega lica. i drugo. lice: ovaj. Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). za nama wegov asistent. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. on ka`e za wu ta olovka. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. lice: onaj. kome se govornik obra}a). miri{qav dah. Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga. i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod. moja je ona olovka na klupi”. one se nazivaju pokazne zamenice. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti. to. ona. {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. oni. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3. ono. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). ovo. ta. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. . ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. ova. 58 .. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. kao onoga kome se Ivan obra}a.POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. i tre}e) i u jednini i u mno`ini.

onakva. koji. onoliko. ovoliko. takve. onoliki. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. ne u~estvuje u razgovoru).U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka. takvi. onolika. toliki i onakav. takva. Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. ovakve. takav. tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3. ovoliki. lice: onoliki. ovoliki. KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). ovakva. toliko . lice: takav. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika. onakvi. To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?. lice: ovakav. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. o~ito. onakve. ovolika. lice: onakav. ovakvi. onakvo. onolike. tolika. ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. lice: toliki. Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. takvo. ovolike. lice: ovoliki. tolike. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . ovakvo. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. toliki.

nekakvo. nekolika. nekolika. ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. Kad pisac ka`e neka (tuga). nekolike. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav.NEODRE\ENE. ne~ije. neki. neke. neka. neko. nekakva. Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki.. v) za koli~inu: nekolik. g) za pripadnost: ne~iji. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. nekoliki. on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. ne~ija. neka. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . ne~iji. stvari i wihovih osobina. a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. Razgovarala sam s nekolike prijateqice. nekakve. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. nekakvi. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. nekoliko. ne~ije. zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. da je ne poznaje. nekakva. koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice..

sigurno. nikolika. u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. nikoja. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. ni~ija Prime}uje{. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). nikakva. nikoji. ni~iji. nikoje. ni~ije. nikakve. nikakva. ni~ije. ni~ija. koji se nikad ne upotrebqavaju. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni. da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. nikoja. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. nikakvi. nikoje. kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. Nije do{lo nijedno dete i sl. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. 61 . Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka.Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. v) za pripadnost: ni~iji. nikakvo. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine.

bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica.. koji god. bilo koliki. ma ~iji. iko.. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. svakakve. ikoje. ikakve. ikoje. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 .Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. svaki.. b) za kakvo}u (osobinu): svakakav. ikoja. koliki god. svekolika. . me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. ikoja. Ti oblici. i~ija. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. bilo koji. ikakvo. ikakva... ~iji god. ikoje. ikoji. svakakvo. svakakva. i~iji. sva~ija. sva~ije. sva~ija. nisu srasli u jednu re~. ikakav. svaka. bilo kakav. svakakvi. kakav god. ikakva. . ikakvo. ikoja. On veruje u sva~ije pri~e. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica.. sva~ije. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. kao na primer: ma koji. postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. ikakva. ikoliko. sveobuhvatnost. ikakvi. ikoje. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik). Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost. svake. i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. svekolike. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. ikakve. bilo ~iji. svekolika. sva~iji. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. ikoliki. ikolika. svekoliki. ma kakav. nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. me|utim. ikoja. ikolike. svaka. ikolika. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i. svakakva. ikakav. wihovih osobina. ikakvi. i~iji. svekoliko. g) za pripadnost: sva~iji. ikolik. pri~e uop{te. ikoji. svako. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). i~ije. i~ije. ma koliki. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice.

ikad mogao izmeniti. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. U su{tini. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi... Tako je bilo i sa Ibragom. kao senka. bez ikakve nade da bi se taj odnos.U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu. pa i uz kmetovski hak.. nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu. takav aga nije ni boqi ni du{evniji. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. 63 . stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa.. ide uz svaku dobru i korisnu stvar. ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip. rod. smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje. koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu. i strpqivo je snosio sitne }udi.

Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta. objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. kao na primer: 64 . bliskoj pro{losti. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. Najpre retka kao pau~ina. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. Aorist se mo`e zameniti perfektom. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. jer sve i{~eznu.AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan. kao da ga je sam ~italac do`iveo. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. [ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti.

Vi biste. o kojem }ete uskoro u~iti (npr. -. pomisli 1. Navedi oblike aorista glagola le}i. mo}i. Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala). pomisli-h 2. re~-e 3. dodaju se nastavci: -h. -oste. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi.Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. ali pomo`-e. leg-oh. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik. do}i. ali pe~e.. 65 . uteko{e. pomisli 3. -e.. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima.. dodaju se nastavci: -oh. pek-oh. ali: vr{-e i sl. pomog-oh. -ste.). On/Ona/Ono bi. le}i. propad-oh itd.: pek-oh. Mi bismo. Mi bismo... re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik. mo}i. -osmo. i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. Mi bismo radili. Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih. vrh-oh. propasti i sl. -.. Ti bi. dakle.. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1.: Ja bih radio.. -o{e. ste}i. pravilno: *Ja bi.. – Projuri ulicom jedan automobil. Nije. -{e.). nego je pravilno samo: Ja bih..rek-oh 2.: pe}i. Oni/One/Ona bi{e. a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. -e. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr.. *Mi bi. -smo. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr. re}i.). Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k. – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa.) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh. plesti.

. Sama se spu{tala na prsa. I `eqno ~eka{e. .Spavaj ti.. Zvijezde su blistale i osmjehivale se. a trepavice.Bo`e..Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda. Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t.. (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli. 66 ... paralelne sa drugim pro{lim radwama. po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. . samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa. To je no}ni stra`ar dozivao svog druga.. kao od olova. pokatkada se sklapahu. isto kao i prije. – tiho odgovori bolesnica. a trepavice. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene. da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu... pa }e se nebo otvoriti – pro{apta.Spavaj. . Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. Mali se u prvi mah tr`e. sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. . pokatkada se sklapahu.. sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e.. .. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e..IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. Napoqu se ~ulo zvi`dawe. Sama se spu{tala na prsa. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. kao od olova. Dodu{e. tj. I sve se opet umiri. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo..Br`e }e – re~e mali. majko. ~eka{e. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. pa opet po~e ponavqati molitvu. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se. ~eka{e.

67 . on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola. gledaste 3. Imperfekat se. -ija{e. -ja{e. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1.. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k. pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a. Ali imperfekat.. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl.. biti i pe}i: Jednina 1. -a{e. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta.. vr{i se jotovawe. prema tome. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika.. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu. -jah i –ijah. vr{i se sibilarizacija. kao npr. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola.. uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. -ija{e... a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. -jah. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah. voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. -ijah. a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3. -ja{e. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah. za razliku od perfekta. gledasmo 2. To su samo nastavci za prvo lice jednine. stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah.. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah.Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. dakle. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat. i sl.. -a{e. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe). • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah. gledah bejah/beh pecijah 2. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se..

(Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. u logor. u skitwu. Tada padahu u sneg i smrzavahu se. jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. Neki se dokopa{e i daqih naseqa. odo{e i daqe. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa). Po nekoliko dana tumarahu po okolini. 68 .U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. Ti se pome{a{e sa uku}anima. Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. gde su svaki dan bili batinani. te izostajahu po nekoliko nedeqa. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. dok ih nije izdala snaga.

. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku. uze me otac malo sokoliti.PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina. Ja nekako ne odoh na zanat. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”. „i vinogradska i kukuruzna berba”. {egrtskom `ivotu. (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a. ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru. mislim. neka slu{a! . video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana. moji stariji preina~i{e. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda. pa da otr~im za wim. espap – roba za trgovinu 69 . uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. kad sam ja hteo da idem u {egrte.. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u.. kako poizodilaziste jedan za drugim. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom. Kad odmakosmo malo od ku}e. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. Ja sam to sve pamtio i zapisivao. Kad god sam se posle sastajao sa wime.. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas. kad je na polasku poqubih u ruku). „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. pa po|osmo pravo na pijacu. no ja sam to i slu{ao i nisam. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. u ~etvrtu latinsku. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje.

Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. „i vinogradska i kukuruzna berba”. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”.. pripoveda{e mi na{ Nika. sme{tena u pro{lo vreme. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. dakle. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. Ono {to de~ak pri~a doga|alo se.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. bila su po{la. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. pa da otr~im za wim. a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”.. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. 70 . Prema tome. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. u nekom pretpro{lom vremenu. Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). Pre nego {to je zazvonio telefon. bio si oti{ao. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj. prema tome. 2) On je bio do{ao kod nas. on je bio spavao dubokim snom. on je spavao dubokim snom. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige). Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. odnosno da Milica vi{e nije kod nas. Nikina pri~a je. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti.

bio si. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan. ~im on prvi put ode u rat. A i taj mu`.. i `ivot s wim.. a ona prvi put rodi. beja{e/be{e . @alila je sebe neizmerno. Presta da pla~e i sva zadrhta. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a.) i od radnog glagolskog prideva..Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina.. pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam. kao `ivot neke slu{kiwe. kao {to je to. kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine. otkad joj je mu` bio naglo oronuo. od nekog vremena. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. Iz rata se bio vratio ugo- 71 .. ~esto ~inila. koji je be{e ostavio.. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi. uostalom.) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh.

Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe. ^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom. ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom. 72 . 2) Pre nego {to smo do{li na `urku.. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu. tj. `urka se ve} bila zavr{ila.. sa ocem.jen i }udqiv. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom... radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. bila sam se dobro umorila. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio.

Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. |avo }e pobje}i. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. Pravim se da ni{ta ne shvatam. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. Ne boj se – ja sam |avo. prekrsti se i reci bilo {ta. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. \avoli su uvek oli~ewe zla. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Ne voli qudski govor. potpuno suv. Ali on zapo~e. ni kapi ki{e na wega nije palo. Zaprepastim se. vidim da ima sotonine zube. obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. udari ki{a iz neba i iz zemqe. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. Bude{ li vidio lice |avola. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. I ne idi putem kojim si naumio. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. I tako sam uradio. a on se smije. Odjednom se uzmutilo vrijeme. Znao sam da je to |avo nad |avolima. Kad progovori. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. Taman {to sam u{ao. kad na vrata banu neki Vidoje. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. ja mu ka`em da }e mu pozliti.

Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. pa }e{ tek onda uzeti prut od leske. Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. podvla~i}u najlep{e opise. futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. uze}e{ prut od leske. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. uzmi. obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. prekrsti se. – Kad pro~itam kwigu. Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. na primer. uzmi prut od lijeske. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa. prva re~enica zna~i: . Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom.. prema tome.za vreme ~itawa. ali samo uz re~ „mo`da”.Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. prekrsti se). iza}i }u napoqe. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). Ako on bude do{ao... (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most. Bude{ li vidio lice |avola. prekrsti se. iza}i }u napoqe. i}i }emo na utakmicu. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{. Ako bude{ video lice |avola. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. – Ako on do|e. prekrsti}e{ se. Futur drugi. svi }e ga voleti. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. prekrsti}e{ se. pa }e{ se onda prekrstiti). uze}e{. Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. 74 . dakle. pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi. prvo }e{ videti |avola. Ako bude dobro u~io. u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). i}i }emo na utakmicu. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene.

bude{ pro~itao/ pro~itala 3. budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1.Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola). bude. bude{. budem pro~itao / pro~itala 2. budemo pro~itali / pro~itale 2.. budete pro~itali / pro~itale 3. futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola.. 75 . bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola).) i radnog glagolskog prideva.

{to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono. Ble~i}. nakupi grawa. lukavko jedan.. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj. kako i sam de~ak u tekstu ka`e.. Zapovedaju: donesi drva. ~uvaj kupus. donesi sve`e vode iz Aluga. a ne da im to ja stalno obavqam.. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. ~uvaj kupus. nalij spla~ine psu. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. muwo `iva. Samo navaquju – uradi ovo. no stalno nare|uju i kobajagi hvale. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se. neka moj tata na|e najamnika. dovedi kowa. teraj goveda. omaliti – smawiti. baci lug na buwi{te. idi kod kova~a. odnesi bukovi trud na{em Raku. roditeqi izri~u zapovest. dosta mi je svega toga. zapovedaju. nakupi grawa. uradi ono. osip. kao da su bezdu{ni. idi tamo.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina. namerno. on wima dr`i stranu. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi.! E. ~ekaj red u mlinu.. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu. ~ekaj red u mlinu.. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima. malo adaptirano) omaliti – smawiti. Ka`u mi: „Odmeno na{a. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka.”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli. 76 . idi kod kova~a.. ne znaju da omale. samo da ih slu{am. nalij spla~ine psu. to~ilo – vododerina. (Milorad R. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”. Sve je to on smislio. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova. kupi drewine. baci lug na buwi{te. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. lug – pepeo. vatrenko na{. voqi i `eqi. na priliku. sokole sivi.. kao drugi doma}ini. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata. teraj goveda. poteci amo. dovedi kowa. A oni.. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe .

stajati itd. kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. reci sestri da kupi novine. urad-imo 2. A mo`e li se ipak. Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine. a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. kositi. Jelice. terati. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. -imo. *odbite. brojati. urad-i ~eka-j 3. ka`i bratu neka odmah do|e. -jmo. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. u~iti itd. *nalite i sl. -ite (pisati.-----------------Mno`ina 1. dodaju se u imperativu nastavci -i. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri. sakrijte. -jte (~itati. -----------------2.). kopati. nositi. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju. kao na primer: . nalijte i sl. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. voziti. *odbi. do}i. plesti. upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. 77 . Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. vezati.Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. *sakrite. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. *nali. urad-ite 3. odbij. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1. pri~ati. ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j.Milane. dodaj alat! – Jelice. odbijte: nalij.). naliti.

A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. vr{i (`ito). -jimo. i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure. i sl. pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. potecite. Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). pis-ji > pi{i itd. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. -ite ti suglasnici prelaze u c. -imo. g ili h. z ili s. glo|ite. dakle.). pi{i. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. U imperativu tih glagola vr{i se. 78 .U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. lezi. -jite. ispred imperativnih nastavaka -i. Neka majka napravi kola~. recite. pecite. sibilarizacija.

To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti. tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti. Kad bi jelen im’o krila. tek pod uslovom (tj.. Kad bi uvek bio maj. Svak bi im’o kol’ko treba. Tako. obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Kad bi mlekom tekla Sava. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. Kad bi hlebac pad’o s neba. Kad bi. na primer. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih. Pe}ima bi bio kraj.. Mogla bi mi {vaqa biti. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila. itd. 79 . Sir bi bio zabadava. Kad bi Dunav bio vreo... Kad bi Dunav bio vreo. [ta se.POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi. To bi brza ptica bila. Svak bi ribqe ~orbe jeo. dakle. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in.. Svak bi ribqe ~orbe jeo. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica.

80 . u~ila bih. *Mi bi u~ili.: *Ja bi u~io. Potencijal je. slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva. kao {to se vidi. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile. u~ili bismo. Vi biste u~ili/u~ile. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr. *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. itd.Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila.

nasmejana. hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. odmahuju}i onom kra}om.. ^inilo mu se ne da se pewe.). da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku.. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci. Zastade i ona. Wihala se lagano i gledala ga. po o~ima svoje posluge. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina. ^im su pro{li kapiju parka. Mislio je: najposle.. sada{wem ili budu}em)? 81 . posve stidqivo i tiho. Da bi izduvao srxbu. on je napustio dru{tvo. od pazuh). kao ~ovek nejasnih namera. Ni ptice nije bilo.. Nigde `iva stvora. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek. vla`e}i jezikom uvek suve usne. metafori~no: kraj.evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru. Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima. kao pazu{ci na li{}u biqaka. Ti idu}i u Sintru. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. ^ula se svirka odnekud. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. pravo u o~i. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu). sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije ose}ao napor. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom. pretr~avao je basamake. Ozdravio je i zaustavio se. nego da raste. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. Bila je nedeqa.GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran. evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove. iako nije znao ~ega. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. On idu}i. Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „.. Pred wim su se otvarale sve nove terase..

i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr.Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice. Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. tj. U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. teturaju-}i. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). i sl. sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru. pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola.: [etaju}i gradom. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. ni vreme. Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. boje-}i se. Kada je i{ao u Sintru). pi{u-}i.: rade-}i.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika). Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi. a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom. ~itaju-}i. otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene. Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 .). ni broj. ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni.

koju je bio doveo da isprati oca.. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. prekrstiv{i se tajno. 83 . otr`e kroz vrata. svilenu. polumrtva. divnu. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke. o{ine kowe.. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. Tada. Miluju}i }er~icu. i na|e lice u lice s bratom. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. Dok je ona bila name{tala. opipa oru`je. prosuv{i mla|em brojanice po blatu. Ki{a je bila prestala. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. ~im ~u pucawe bi~a. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu. sa uplakanim detetom na ruci. Poqubi{e se brzo. zatekao je `enu obu~enu. da bi iza{la pred svet sa mu`em. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra.. suv. haqinu. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~.. smeju}i se. Umoran od jahawa i `urbe. sav nakin|uren. Dete po~e da ga miluje rukama.. naredi da se vozi lagano. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. rasterao qubazno svet. u duga~kom }urku od kurja~ine. zrelim gro`|em. Sluga je bio obu~en da.. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. i stariji usko~i u kola. divnu. kao krupnim. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi. i kao neki ostareo medved. amovi — deo kolske opreme.GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. U{av u ku}u.. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. Naredio je da okrenu kola. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. nove novcate amove. okrugao kao jaje. svilenu. umivenu. koja su se tresla. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. zatekao je `enu obu~enu. U velikim i {arenim kolima. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. I tako sve se zbi za trenut. `ut. starijoj }er~ici. guweve i ~izme na dnu kola. u pasu. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. Ni{ta nije bio zaboravio. sa brojanicama od }ilibara u ruci. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. kroz pla~. on se. umivenu. srebrom okovane. i dukate i no` i sat. }utao je u tom strahovitom prskawu blata..

: Ne nau~iv{i lekciju. drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom. koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log.). Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici. Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola. mahnuv. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. kao na primer: do}i. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe. ni vreme). Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme. sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe. pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. udariv{i. nai}i i dr. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i. 84 . nai{ao – nai{a+v{i itd. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. Jesu li glagolski oblici u{av. izi}i. i upla{en bakinim pona{awem. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice. navukav{i na noge ne~ije ~izme. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom. mahnuv{i. oti}i. Glagolski oblik u{av. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav. do{ao – do{a+v{i. oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li.). ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre. videv. tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li.. videv{i i sl. Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov..: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu). pro}i. Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. napisav{i. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v.

on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku. ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem. ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 .Nabaciv{i na glavu praznu vre}u. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub. a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu. Do}i ku}i.

jorgovanom i vrbovim gran~icama. sve od bela tanka {tofa.. jer je praznik. i sav name{taj odnet u {upu. Osvanuo je lepi \ur|evdan. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa. Na wemu bogato ukusno odelo. gajtan – ukras na ode}i.. izvezla ga wegova Jula. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. Divan je bio [andor |uveglija. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. A veseli}e se celoga dana i celu no}... po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana . a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put. kvaslo – ki}anka. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom. a na woj zlatom izvezen srpski grb. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa. otkop~an naziva se trpni glagolski pridev. kako smo 86 . Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). a na glavi {e{ir sa strukom koviqa. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa. du{anka – deo narodne no{we. I du{anka. pravi gazda~ki sin. Oblik re~i lakovan.. oko vrata svilena crvena po{a. izvezen. kao i svi pridevi. i ~ak{ire.. a sve selo oki}eno selenom. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom.. a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana...Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule.a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. 2) . misle}i neprestano na wega. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom. i prsluk. jer mladenci ostaju u ku}i.. puce – dugme. I dosta je spremqeno svega i sva~ega. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna.. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom. zlatom izvezena spreda. di{trikt – okrug. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene. na [acine nauke.

a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. neaktivan. Podrumi su pregledani. 87 . izvezen (od: izvesti). a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici). po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. Vino je pregledano. otkop~anog prsluka. Staro vino je pregledano. najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. nego je „trpi”. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. nego je pasivan. Ku}a je pregledana. pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). kao i svi pridevi. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini. Pesma }e biti napisana (futur Ι).. Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. [ta je subjekat u prvoj. pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. trpni gl. kao na primer. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici.). itd. Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu.. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Na primer: Pesma je napisana (perfekat). STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. Takav subjekat nije aktivan.: Podrum je pregledan.videli. U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino. otkop~an (od: otkop~ati). a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani. sazna}e{ (futur ΙΙ) itd. vr{iti slu`bu atributa. a pravi objekat staro vino. na tom subjektu je izvr{ena radwa. a mewati se. Kad pesma bude napisana.

nacrtan. i sl. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. ~uven. -no. -ene. i sl. sa~uvan. -t. -na. -en. vi|en.). -ni.: liven.: dat.). 88 . Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n.: napisan. -ti.). no{en. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). -to. rezan. -ena. udata. -ta. prodat. i sl. -na (npr. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. -ta (npr. -eni. -ne.Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. -ena (npr. kada imaju slu`bu predikata). -eno. maknut. Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj. -te. upoznat.

Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. b) na proste i slo`ene glagolske oblike. PRIDEV glagolski oblici GL. Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini). oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. Kao {to vidi{. PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike. Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). a koji od nesvr{enih glagola. v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. PRILOG SADA[WI GL. Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. 89 .PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). i b) na~inske glagolske oblike. Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. i b) {ta svaki od wih ozna~ava.

pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. nego odande upravo otide k bratu. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. pa svak svoje uzme preda se. kad tamo. nego samo gotovo jede{ i pije{. Ja sam naumio da se podelimo. nai|e na livadi na stado ovaca. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. i ti ni u ~emu ne poma`e{. ne bi ti dobio ni tih opanaka. Kako do|e ku}i. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. – A mogu li je na}i? -zapita on. ta dobro nam je obojici. pa da za sebe radim. ali napretka nikakva nije video. pa jedan sve radio. za ~ele kovanxiju. eto deli sam kako zna{. u ovcama. od dana na dan sve gore. nego sve propast. I tako idu}i. onoga su i ovce. nije pravo. a ona mu odgovori: – Mo`e{. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava. a da sam bila budna. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. 90 . Putuju}i tako. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. uzme torbu na rame i u wu hleba. odmah mu da jedne opanke i novaca. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. nazvav{i joj „pomozi bog”. Onda onaj podeli sve po redu. po{to su se nekoliko dana po~astili. Onaj drugi ostane pri svome.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i. u kowima. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. i {tap u ruke. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. ~uvao i nadgledao. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. brate. Onda se on razquti. potra`i je. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. Neradin uzme za stoku govedara. za ovce ov~ara. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. da ti je prosto. Kad ga brat ugleda. za kowe kowu{ara. Posle toga. ja sve radim. idu}i kroz wu. zapita je ~ije su joj ovce. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. On. do|e u jednu veliku {umu i. a kod ovaca nema ~obana. za sviwe sviwara. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu.

Idu}i tako. pre 91 . Onda ~ovek po|e da tra`i usuda. pre|e – ranije. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i.. (Srpska narodna pri~a.. stane se busati: – I ti li si moja sre}a. do|e do jednoga sela. Kad on to ~uje. odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. – I u taj je mah nestane. kovanxija – p~elar.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a.

[ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Isti ~as sleti orao i {~epa ga.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. koliko u drugoj. pa jedan potpuno porazi drugoga. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene). 92 . Podvuci sve predikate u ovoj basni. Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. koliko u tre}oj. a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. Pobednik poleti. Koliko predikata ima u prvoj. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika.

Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. pa jedan potpuno porazi drugoga. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. Jedan potpuno porazi drugoga. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. Jedan potpuno porazi drugoga. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga. 2) Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga. 93 . a da se wihovo zna~ewe ne promeni.

Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti. a. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom. osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. ili. Nezavisni veznici su. dakle. postavi se na visok zid). te. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. a 2. Te nezavisne re~enice nisu. Pobednik stane glasno kukurikati. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. 94 . Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. Postavi se na visok zid. ni. i 3. Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). Stane glasno kukurikati. ali. veznikom i). postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. na primer: i. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. spajawem. ^ime je zamewena prva. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. a kamoli. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa. {ta druge..Kao {to se vidi. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene.. prosto su nanizane. i 2. Pobednik se postavi na visok zid. pa. ve}. a kako tre}a: Pobednik poleti. niti. i to u prvoj re~enici. u slo`enoj re~enici spojene veznikom. nego. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice).

ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu.. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan.. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu. objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti.. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: . 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. apozicije. \aci odlaze ku}i. . Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu. onda ima funkciju objekta itd. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. po zavr{etku nastave. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava.. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa. re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava.. zato {to je bolestan. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti. ako zamewuje objekat..) 95 . kad se zavr{i nastava. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti. kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu. . zavisna re~enica. o tvome u~ewu. a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave. Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice.

Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. iako. kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. Postoje nezavisni i zavisni veznici. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama.. ili. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa. ~im. a takvi su: i. po{to. kad.. ru~ao sam i gledao televiziju. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. ve}. niti. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. kako. Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom). nego. a. ali. dok. dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici. jer.Prema tome. takvi su na primer: da. no. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. mada. spremim se i idem na odmor.. ni. pa te. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge.. nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. zato {to. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. ako. naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku. a kamoli. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. 96 .

Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. – Po`urite. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. – Svi ~ekamo lep{e dane. ili iskazuju svoje emocije. Kad sve to saberete. Osim {to je predikatska jedinica. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. izra`avaju svoja ose}awa. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. kao da ne znate {ta vam fali. a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni. re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. Jer. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. svoja ose}awa. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara. qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. onaj televizijski toraw. dobijete temperaturu od 39 stepeni. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. One se nisu odazivale. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. visoko je podigla periskop. i b) slo`ene re~enice. pitaju. tra`e obave{tewa. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . kao da imate para. Po~eo je zimski raspust. Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. morale su da u~e.

komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice. a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne. Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. Prema tome. ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica. blagosiqawe i sl. Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama. upitnikom. U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. zapovest. To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. qutwu. U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest.). Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica.3) Ne}emo kazanxije. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. One se zovu uzvi~ne re~enice. 98 . ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. kletvu. upitne i uzvi~ne.

Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. dakle.. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini). Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i. vrlo oprezno sam zakora~io. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. Zato sam u{ao boja`qivo. pa. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. Pisac ili govornik 99 . ima}e{ i ti. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato. Pri|i. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. Gledao sam netremice u majstorove ruke. na primer. kad svi imaju. Unutra je vladao polumrak. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. Postojalo je. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. Mirisalo je na drvo i smolu. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i. Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. a samo de~ak nema. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. Da li je mogao. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo. Dobro. Zato {to sam prvi put ulazio. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine..ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao.

— upla{eno. pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. 100 . — tiho. — malo nesigurno. dakle. [ta je. — sa ose}awem straha. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). — ne~ujno. — qubopitqivo. Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju. kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. — prestra{eno. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. — nesigurno. Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama). — nekako boja`qivo. Prema tome. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. — ne di{u}i. — ne prozboriv{i ni{ta. — tiho i upla{eno. — lagano. da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. — uz veliku opreznost. — dosta smu{eno. kao na primer: — radoznalo. nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu.uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. — nespretnim korakom. mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. — pribrano. — sa strahom u o~ima. — boja`qivo i smu{eno.

kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. — kao da me je neko ugurao. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. — kako nikada pre nisam. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju. — kao {to se ulazi u mra~nu {umu. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u.Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. — kao da }e me tamo neko progutati. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. — kao da sam bio o{amu}en. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako. Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in. — kao da me je neko prisilio. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke.

Ni perje. ni mahovina. za Sun~ev ro|endan. ~uvala je svoju tajnu vekovima. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. a u jednom milenijumu. i li za krhki Mesec. ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. Nikakva majstorija. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima. lepo oblikovani 102 . nikakva ~arolija.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. Jedinu ~aroliju. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju. Mudra i lukava. znala je Zemqa. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. a da se odmah ne pretvori u pepeo. da ne povredi svoje filigransko lice. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. (Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni.

od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce.Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi.. Vla{i}i. Mesec... koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca. a sunce – „sun~eva svetlost. ne mogu je dovu}i. kopno. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa.. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. Mali medved. Kiloparseke su izmislili. Danica. me|utim. Kumova slama. Jupiter. malim po~etnim slovom.. iako je zemqa bila hladna. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo. Slap valova. ustremqen u ovu no}. Severwa~a. I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. Sve je bilo spr`ilo sunce. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. i mala zvjezdica oku nevidqiva. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera.. kopnena povr{ina”. pojava na nebu. pa se pi{u. nego kada zemqa zna~i „tlo. Velika kola. obiqe`ena slovom S. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). kao i sve zajedni~ke imenice. Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. Zemqa. nego zajedni~ke. ili deo godine”. sun~eve zrake” i sl. No}as je mesec ba{ dobro sijao. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela. Tada te imenice nisu vlastite. Malim po~etnim slovom pi{u se. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. Ali nije. mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera . Venera. 103 . kad mesec zna~i „mese~eva svetlost. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. imenice zemqa.

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. bogami. od jednog kraja do drugog. Vidim da volite da istra`ujete. to je bila za mene samo re~. Izgledao je nezgrapno. imati ba{ mnogo posla. Ali to smo saznali tek kasnije. ja }u vam rado pomagati. Trgli smo se upla{eni. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av.Najzad ste na pravom mestu. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. Na wemu se jasno isticao povelik nos. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 . . [aka {irokih i dugih prstiju. Mama se razbolela.Ali. Sasvim tiho je rekla tati: . Bio je juli. . pretra`uju}i sobe. Nikola je pokrio lice maramicom. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. kao da bri{e nos. Umro je deda Blagoje. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. Ako dozvolite.. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i. Do tada. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas. potpuno bela. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. Dugih stopala. Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. Umro je. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. gotovo sme{no. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. Deda Blagoje. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. on nam je otvorio vrata. kako bi sakrio smeh. dva crna. I setila sam se pro{log leta. Kada smo stigli do ku}e. Kosa. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda. deda se nije qutio na nas. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. Umro je. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti.PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo. fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. Ovde }ete. pa su mene i brata poslali dedi. neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. Samo. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. nemirna oka i sede obrve nad wima. A to nije bio ba{ mali posao. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. dedina susetka. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata.. Vrelina. Ne znam kako to ta~no izgleda. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu.

Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa). ili 2. nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). dakle. U pitawu je. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in.Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. gledawe unazad). a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). pri~awe do`ivqaja.

za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i.). na primer. Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj. i sl. 109 . Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. neki doga|aj vezan za nevreme. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. letwi pqusak. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa.Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala.

Tu. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. koju sam dosad imao. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. nije imao tako dobro mi{qewe. u kome je moja majka zimi kiselila kupus. I u~io sam. Jednom prilikom. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. Dok se nisam zaqubio. jer ona mi je bila najbli`a. da vidim samo wene krive {tikle. kad smo igrali `murke. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo. prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. ne znam za{to. ja sam joj iskazao qubav i. obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. samo da popravim bele{ku. ma i izdaleka. Zaqubio sam se u Persu.. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. 110 . Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. dobio sam jedinicu. Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. koju sam joj svakog petka kupovao. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke. UVOD . Persa je bila pegava. zbog te mile mi uspomene. od ~asa kad sam se zaqubio. u tom buretu. na{u kom{iku. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para. ali. koliko mi je trebalo za kiflu. nisam ni obra}ao pa`wu na wu. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. Ja joj dam jednu kiflu. 2. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. Perso..

– A {to to baca{? – Pa to je gadno. – To jeste – pade i meni na pamet. a ona. jer odista. – Ne mogu ni ja sutra. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. pa bi me mogli isterati iz {kole. po{to smo ve} otrovani. – E. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. Mi smo deca iz boqih ku}a. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. pa joj udari{e suze na o~i. da umremo ovde. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. – Mo`e biti! – odgovori ona. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. – E. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. ako pristaje{. to je. ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. a ono drvce pojedem. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. Najzad. – Onda ti mora da si ve} otrovana. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. jer bi mi zabele`ili odsustvo. – Zna{ {ta. al’ znam da je ~a~kala zube. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. ne znam {ta je mislila. 111 . pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. – [ta }emo sad? – pita Persa. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. Sramota je. hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. zna{. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. kao {to u takvome trenutku treba re}i. – Da jedemo palidrvca. Pojela je tri.– Otrova}emo se. pade mi sre}na misao na pamet. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. u ba{ti. onda nemamo {kole ni ja ni ti. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. ne mogu vi{e. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. a to isto u~inih i ja. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. pa otkinem glavi} i bacim ga.

k}erku profesora matematike. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. on predla`e Persi da se otruju. je{}e{ ih i ovde u sobi!.v) RASPLET Cela se stvar. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. me|utim. ima: uvod. Kad su ube|eni da su se otrovali. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. Kao {to se vidi. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. odnosno da je jela drva sa mnom. Svaka pri~a. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe.. kao {to zna{. Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu. odlaze svako svojoj ku}i da umru. Majka wena. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. Poku{ava da popravi ocenu. {ta glavni deo. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E. i u buretu joj iskazuje qubav. 3. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. [ta je uvod. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. Kako mu to ne polazi za rukom. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. obiluje vedrinom i humorom. koji ima{ i u svojoj ~itanci. 112 . glavni deo i zavr{etak. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi.. kad si mogla da jede{ drva u ba{ti. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice.

Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata. mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici. Ono mora imati uvod. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. i sl. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Najsme{niji doga|aj u {koli. ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem. To me je najvi{e obradovalo. To. Tada mi je bilo najlep{e. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e. i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. na primer. Po pravilu.Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. zaplet radwe. vrhuncem i raspletom pri~e. vrhunac radwe i rasplet radwe. Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. vrhunac radwe. rasplet radwe i zavr{etak. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. 113 . kra}i deo pri~e. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. paragrafi ili alineje).

) Pune se obori. Kao da je sve zamrznuto.. u {umorewu. u ki{wewu i natapawu. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu. vazduh ogluveo. mrtvu ta~ku. studeni. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. u prvoj polovini marta. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. Sneg potamneo.) Studen ne napada i ne ujeda. ledu. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. (.. (. Studen dostigla najvi{u. u bezimenoj zvezdi. Visoko iznad no}i. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili. hladan i ~ist kao mermerna kocka. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake. vetrovima..) Na mahove podune vetar. {umi. nego se ~ovek sa wom sudara. vazduhu. i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 . Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. nale}e na wu. plinu}e preko bregova i krovova... leluji i odsevi. Hu~e gore. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e. Razlomi}e se klisure i brane. (. toku reke.. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”. okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a. razlete}e se kroz sumrake. Led.. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. iskri varnica radosti. vetar. Me{aju se odjeci i odsevi. bubre daqine. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. daqine. vetrovi izgubili zamah. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. iako je stati~na. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode.. daju}i znakove da ona. zinu}e doline. {uma se pritajila. i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. zapravo u vreme bu|ewa prole}a. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. {u{kawu.. uglavqen me|u obalama potoka.. Sve je dato stati~no. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer.

a retko u wu ulaze. mo`e biti i stilska figura. „. keru{a . i sl..Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore.. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. kao npr. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti. bubre bregovi”.: Re~i i ve`u i dre{e. kontrastima. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta... Napravi opis eksterijera. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. Kraj i po~etak.zinu}e doline. 115 .. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa.. a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama.. razlete}e se kroz sumrake”.. Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima. kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i. „. onomatopejama. Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. Bivali su i zli i dobri. Kontrast..”.. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih. me|utim. sintagme ili re~enice. Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti.

Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa. (. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne.. hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar.. za grejawe prostorije. (. (. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor. drva ~ekaju svoj trenutak. uvija se.STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe.... svrdla ga i razara.. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku. i vatra joj na qubav uzvra}a. da se zagwure u vatru. ujeda za o~i. Pe} se ~isti izjutra. o{tar. Plamen na wu kidi{e.) Negde oko sredine prepodneva. da ogreju prozeble {ake.) Sporo. Dim bagremovine je jak.. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje. i za pe~ewe hleba. li`e je i nagriza. pocupkuje. iz po~etka zalo`e. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi. i da tim istim {akama. Pr{te iskre. ili se krive iznad we.. prede i plete. `ar mu je prodro pod koru. obeduje i drema. ta~ku po ta~ku. besan. (Milovan Danojli}) 116 . vazduh. soba se zagreva.. (. zaklone i za{tite vrelinu. sama sa sobom pri~a. drvo se veseli. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. postojanu toplinu.. kad se soba mete i provetrava. (. da je uzela meru svakom dlanu. sva|a se. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba. Pe} se raskokodakala. dok i wega ne zahvati plamen..) Naslagana uz furunu. kao ispod zemqe. dok se ne uvu~e na wu. radi.) Uku}ani sede oko furune.. su{ewe ode}e i obu}e.) Bagremovina pra{ti. da onda zapadne u lenost i presi}enost. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni. u potpuno rashla|enoj prostoriji. a potom je.

U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. televizora. uvija se. „Plamen na wu kidi{e. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. pore|ewima. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. dakle. li`e je i nagriza. Gradacija. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. radnog stola. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. usisiva~a i sl. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak. kontrastima i gradacijama. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa. 117 .). Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i. ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. besan”. slu`i se epitetima. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. o{tar. personifikacijama.

(Ivo Andri}) paor – seqak. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. i vesla i kormani jednim veslom. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . ili neka sumwiva preprodaja. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. Tako je i na Bo`i} odeven. misli na posao. ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. ni upaqenu ni uga{enu. zvani Cevka. to je ponaj~e{}e kra|a. on bi pao u Savu”. i to redovno ta~no i nepogre{ivo. I uvek je crn i ~a|av. koju on nikad. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. jer gazda Stanko. koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta. vesla ili hoda. kao vodena buba – za svojim plenom. kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. nakazan..) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. crn. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan. Wemu su u poteri. me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna. vidi se. (. ka`em ti. pa neke papu~e na bosim nogama. kao ugarak kratke i crne lule. a on `mirka onim jednim okom. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. zvani Lala. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. „Ti Cevka. ka`e mu nekad neko.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom. ispod kaputa prsluk. i izbili ono desno oko. kao da si kroz dimwak leteo”. i on gami`e. Sedi na krmi. crnom okorelom rukom tare podbradak i. mra~an. koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. jer nema{ rezervni par o~iju”. – Eto. i to zakop~an do posledweg dugmeta. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. A wegov posao. ne pu{ta iz usta. tako nekom prilikom. ka`e Stanko). Cevka. zatim suknene pantalone.Da se ne dr`i zubima za lulu.

119 .). A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike. glas. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. mi{qewe drugih qudi o wemu. d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika. stas. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. b) wegove najbitnije karakterne osobine. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. pokreti. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. na~in govorewa. wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina. Da bi portret neke osobe bio potpuniji. i sl. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine.pisac iznosi neposredno. i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. obu}a. polo`aj. ode}a. wegov odnos prema drugim qudima. i sl. odelo. lice.

kao i alternativnog prevoznog sredstva. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. 5. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. u 270 ekspozitura Komercijalne banke. 5. eksperimentalne i sve druge vrste filmova. animirane. a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota. u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. (Politika. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. rekreacije. (Blic. 5. maja na sajtu festivala www. 3. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. (Ve~erwe novosti. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 3. 4. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. 2008) 120 . u 17 ~asova u Kinoteci). U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu.IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. dru`ewa. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15.trescourts. maja. Publika }e biti u prilici da gleda igrane. 5. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR. koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta.com.

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

sledi oslovqavawe. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e. Petre.. tata i mama. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P.. zimovawa. Takvo pismo pi{emo roditeqima. dragim poznanicima. Puno te/ vas voli. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. a u desnom uglu potpis. mama. Na kraju.. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata.. izleta.. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. sestrama. drugoj rodbini i prijateqima. i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum. Pozdravqa te / vas. drugovima.S.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a.S. Jelena.. seko. drugaricama naj~e{}e sa letovawa. ekskurzija i sl. u levom uglu ili u sredini.. roditeqi. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog). u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav.. ili P. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 .. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju.Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma. bra}i. Ispod toga.

i najva`nije. (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu. Prvo. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom. 4. adresa. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. kao i izme|u pojedinca i kompanije. 17. Dakle. Posle 125 . imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. prezime i adresa primaoca. Dakle.net Beograd. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. u vrhu stranice. prezime. Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. Preduze}a.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. S po{tovawem. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. sa ta~kom iza. naziv kompanije. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. Datum se pi{e arapskim brojkama. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. u zaglavqu. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. odnosno ime. naj~e{}e na wenoj levoj strani. naravno. 2008.

Posledwi pasus. Sledi na levoj strani oslovqavawe.toga se navodi predmet pisma. Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca. odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. Na kraju. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. na kraju pisma. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo. pozdrav. „Srda~an pozdrav” i sl. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. Opet formalan – „S po{tovawem”. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. Na kraju. naravno. Predmet: Ponuda). stil pisawa jasan i sa`et. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. 126 . Informacije treba da su kratke. pre pozdrava. to se obavezno i navedi. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. pod stavkom „Prilozi”. ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime.

......................................................5 Re~i..........................................................................................................................................................................................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica............................................................................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe....................................................................33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ......................................................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica..................38 SIBILARIZACIJA .....43 127 ...............5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I....................................................................................................................................................................................41 Izuzeci od sibilarizacije ..............................................................................................................................................................................................................................................................................................................36 PALATALIZACIJA ........................................................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA..............27 PROMENA L u O ...........................................................................................................................................................................................................................................................................9 Izvedene re~i (izvedenice).................................25 NEPOSTOJANO A.........................................................................................................................................................................................................................10 Slo`ene re~i (slo`enice)...........14 Sumwi~ewe ...............................................................................................................................20 Govorni organi..............30 JOTOVAWE.................................................................................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak.................................................................................23 Slogotvorno R.......................................SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I .................................................................................................................22 Suglasnici (konsonanti) ...............35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti .......24 Podela suglasnika po zvu~nosti .................................................................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA.........................................................................................................................20 Samoglasnici (vokali) ...................................23 Podela suglasnika po mestu tvorbe ..................................................................

............................46 GUBQEWE SUGLASNIKA ..................................................................................JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE ................................................................................................................................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe ....................................................73 IMPERATIV.....................................................................................................................................................57 Pokazne zamenice..........................................................................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe ............................................................................................................51 PRIDEVSKE ZAMENICE..............................................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL).................................................................................................................................................................................83 Trpni glagolsi pridev............48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ................................................................................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe....................................................................................................................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T .................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice......................................................................58 Neodre|ene...60 Odri~ne zamenice.....................................................60 Neodre|ene zamenice ...........56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ..........................................................64 IMPERFEK(A)T ...............................................................................................54 Prisvojne zamenice .............50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti........................................................................................................................................................................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat .......60 Op{te zamenice ................................................................................................................................... odri~ne i op{te pridevske zamenice ..................................................................................................79 Glagolski prilog sada{wi....................................................................................................................................62 AORIST...................................................................................................................................................................81 Glagolski prilog pro{li ................................................86 128 ...............................................45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe..........................................................................................69 FUTUR DRUGI .....................................49 AKCENAT..................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika .......................................

.......................................................................................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi.........................................................................PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA..................................95 Komunikativne i predikatske re~enice ...................120 Izve{taj ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme ..................................................................92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice...........................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU..................................................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice..............................................................................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA..................................105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika.................123 129 ...........................................................102 JEZI^KA KULTURA ..............................................................................................................................118 Izve{tavawe .120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma .......................................................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline ....................................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru...89 Slo`ena re~enica ......................... SINTAGMOM I RE^ENICOM ..........................................................................

Vaqevo Tira` 1000 Beograd. 2010.Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof. dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. Beograd. Beograd [tampa Merlin co. 130 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful