Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

pitka. A boja kao da je jedna nijansa mrke. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. S re~ju se mora pa`qivo. oranice. umerena. od `agora do ti{ine. Ni Boga ne pomiwi. trun. o mo}ima re~i. istegne. po~ujmo. stamene? Koje mogu same. kad po~ne da ni~e i |ikqa. Ona je stara. prave potrebe. Re~ je privla~na. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. prijatno o{tar ukus ili miris. i nije odve} tvrda. cela misao. da bi se svr{ila umek{ana. uvije. podatna re~. Re~i. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. zlo. rezi i re`i na jeziku. umbre. Re~ mora da bude {iroka. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. i poreklom. 5 . Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. Ta~ka. da umori ceo Svet. ni re~ ne prizivaj bez velike. naglo rasti uvis. (Milenko Paji}) drevan – starinski. ono {to se iz nekih re~i zametne. Wena toplota je umerena. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. prastar. Tako i treba. kao iz zmijskog jajeta. ali je samoglasnik ubla`i. Ali. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. po svemu. mlaka. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. drevna. Re~. i poreklom. Re~ je. Mo`da je osredwe tvrdo}e. Po~iwe resko. U prvi mah u~ini ti se slaba. |ikqati – |ikati. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive. ne mo`e{ je zaustaviti.BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. da obuhvata sve od vreve do }utawa. reziti – imati rezak. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. A kad proklija. odmekla. I divqa i smerna. blago. seme nepoznate biqke. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. Nije ni meka. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. I britka i blaga. Da proverimo koje su bitne. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. Postojala je pre svega. umukla. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. i starinom. Ba{ ona. otima se i buja kao korov.

Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu.Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. – Otac je glava porodice. – Kwiga ima sedam glava. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. A ima li re~i koje se isto pi{u. a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. – Planinska kosa obrasla je `buwem. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. vatra i ogaw. sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi.

7 . U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati. bistro – mutno. `agor – ti{ina.Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi. divqa – smerna.

i djeca u snu je~e od zime. Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. Martin kleknu i pipa kao slep... sav rutav od sasu{ene mahovine. oko ku}e ni klipe drveta. (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 . ro|enko moj.Bo`e. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu.. krenuo je natrag preko poqane. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta. le`i mali qeskov pawi}.Hajdemo sad ku}i. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed.. put je tuda najkvarniji. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini.. .. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw. Djetiwasto sre}an. opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma. a stara ograda ve} je odavno polo`ena. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. . I opet tamna mrqa na drumu. Gle.Ha. Eto. stade nemirna srca da se obazire uokolo. .. i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila. ku}i.. Ruke ga gr~evito grabe. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge. Ohladila se soba. bo`e. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. ku}ici na{oj. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste. sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. evo ga..Paw.Da nije ono tamo? . . To najzad mora biti dugo tra`eni paw.TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano. pomozi i nasjetuj me. napola zaboden u snijeg. golem a suv kao barut.Eh. moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im. ba{ me prevari.... golemu staru pawinu... koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a. a mjesto gdje stoje drva prazno je. . Sasvim u kraju.

9 . Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. PAW = „svaki. Pisac je. Sasvim u kraju. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw. PAWINA. Sve tri re~i (i paw. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}. i pawi}.U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. golemu staru pawinu. ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. kao {to vidimo. napola zaboden u snijeg. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). [ta povezuje. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). nego je prosta re~. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. le`i mali qeskov pawi}. PAWI]. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu.

a tvorbeni nastavak -ica. selo. ku}a.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. ruka i mnoge. vuk. wiva. zub. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. `en-a. sel-o). nego se gramati~ki nastavak odbija. kwiga. ku}ici na{oj. u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}. jela. ro|enko. Proste re~i su. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr. `ut. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. ~ovek. bor. na primer: paw. mnoge druge. Tako je. ku}i. dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}. `ena.dodan tvorbeni nastavak -ica. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive. drvo. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i.: ku}-a.Hajdemo sad ku}i. zelen. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i. onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: . na primer. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). 10 . on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. dete. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak.a gramati~ki nastavak -a. crven.a gramati~ki nastavak -a. koko{.

koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice.a tvorbeni nastavak -KA). onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin.(gramati~ka osnova od re~i MLIN. biti samo prosta re~. koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR. 1) Osnovni deo je MLIN. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR. 11 . U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka.dodat je tvorbeni nastavak -AR. Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora.dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA. jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.a tvorbena osnova mlinar-). Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak. Taj osnovni. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi.Kako su nastale tvorenice pawi}. 2) Na koren re~i MLIN. Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. nego to mo`e biti i izvedena re~.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i. dakle. temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i.

ili b) imenica i glagol (visibaba). {ta tvorbena osnova. Martinov. plav-o-kos(a). STARMALI (od: star mali). stran~ica. {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati. Vidovdan). Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. U svima wima postoje najmawe dve proste re~i. U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). VISIBABA (od: visi baba). jug-o-istok. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice. PLAVOKOSA (od: plave kose). kompjuter. kao npr. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). odnosno dva korena re~i. Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). nego srastawem. [UMOKRADICA (od: krasti {umu). NOVOSADSKI (od: Novi Sad). BABAROGA (od: baba roga) i sl. Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). nov-o-sadski. Odredi {ta je koren. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i.: prozor~i}. VIDOVDAN (od: Vidov dan). ili v) dve imenice (babaroga). NAT- 12 . KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u). A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. JUGOISTOK (od: ju`ni istok). ili g) dva prideva (starmali). U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. ku}e-paziteq itd. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad).Napravi od imenica grad.

o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti). Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. istr~i{ iz ku}e.). i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub. tvorbeni nastavak i sufikse. SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. i odredi u wima koren. pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. potpredsednik (a ne: podpredsednik). mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Ako ti se otkine dugme. (Neboj{a Nikoli}) 13 . is-pot-pisivati. zakqu~a{ ku}u. (od: iz-pod-pisivati) i sl. pretr~i{ potku}nicu. i ba{ te briga. zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. prilog i sl. Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. kao na primer: nena-pisan.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). tvorbenu osnovu. glagol. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). pridev. obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. b) slo`ene re~i. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica.

Nije. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. jedva je ~ekao da zaspi.. [ta je ovo. Koleno mu je kvrgavo. Adamu iza{ao zglob ulevo. Zbog dede nisam mogao pre.. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. nije. Nepomi~na. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. ugasi lampu.. Pribli`i lampu Adamovoj nozi.. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu. iako mi je ~etrdeset i nekoliko. Otvara prozor i di{e zvezde. Ne}u vi{e. Noge. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Opet je no} i opet je sa lampom. on je ustajao. zaspalog. nije tako spavao. kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Jeste. peckati 14 . Nije mnogo vru}e. Adam tanko jauknu.. Meni je malo stopalo. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.. Opet se nadnosi nad krevet. I Vuka{inu je malo stopalo. Onako kako ga uve~e ostavim. Pa stopalo. Upropasti nam ku}u. Nikad vi{e. Ipak. ali ~uje Tolu: . \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima.. Nije to moja kost. ti si moj. Ne preokrene se no}u. ^im bi Simka zaspala..Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. iza wega. sine. On. Se}ao se. suvo ali ravno. Stopalo je. Adame. A Vuka{in je vi{i od wega. sine. Ti si moj sin. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. do{ao sam ti. \or|e zadi`e svoju nogavicu. kad je bio u wegovim godinama.. tako ga ujutru zateknem”. boga mu! I ve} je maqav. maqav je. zgurena senka. peqati — ujedati. dim petroleja utiwe mu se u bradu.. Ni A}im nije dugonog. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. Nema nikakve sli~nosti. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. meni. . Koleno mi je okruglo. Uvek u krevetu popreko spava.. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti. \or|e. Levo ka{qe Simka. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. kolike su mu noge.ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. palio lampu i zagledao ga goli{avog. Tu|e su ovo kosti u Adama. Jesi. na zidu.

U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. si) ~ine glagolski deo predikata. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. perfektu. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin). ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat.. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. On poma`e da se sastavi predikat.. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. imenski deo predikata = predikativ. Dakle.Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. Ti si MOJ SIN. pa se naziva pomo}ni glagol. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 . uz glagol. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. ti) stoje imenski predikati. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. futuru. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati.) zovu se glagolski predikati.

) 16 . Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. kao na primer: Otac je U KU]I. Marko }e biti U^ENIK. tj. imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima. a ne od imenice predikat. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin. Ja }u {etati i sl. Ovako. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). Ona je LEPA.). U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. -On nije bio PRED [KOLOM. Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama.. kao imenski delovi predikata. vrlo vesela i sl. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. – Milan je bio SA OCEM. – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. Marko je bio U^ENIK.Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). perfektu.). -Majka je DOBROG SRCA. zatim glagoli proglasiti se. Ja sam {etao. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu. od imenice predikat je pridev predikatski). kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli. Za razliku od prideva. kao postati (npr. Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. smatrati se itd. Osim glagola jesam i biti. a to nije ta~no.). dobrog srca. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ. a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi. Jovan je BOGAT. Jovan }e biti BOGAT. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin. morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju). A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. On je postao DIREKTOR).. futuru. Deca su VRLO VESELA i sl. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. Jovan je bio BOGAT. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. On je DOBAR. prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM). jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ).

Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice.. objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 . na~in.. uzrok. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. Za razliku od prideva. vreme... on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. od kojih jedna bli`e odre|uje drugu. imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta.U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. broju i pade`u. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. i ima atributsku funkciju (slu`bu). Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge.). Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi).

Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. kakav je. na primer. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. a imenica ustima atribut otvorenim.Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. – Koleno MU je kvrgavo. – MENI je malo stopalo. slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 . – Koleno MI je okruglo. a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo.

Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice. i on uvek (kao i prisvojni pridev. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku.mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica. 19 . kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. MENI (= MOJE) je malo stopalo. koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica). naziva se prisvojni (posesivni) dativ.

du{nik. izlazi iz plu}a. grkqan. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. predwe (tvrdo) nepce. usne. glasne `ice (glasnice). Govorni organi Vazdu{na struja. prolazi kroz grkqan. a to treperewe se o~ituje kao zvuk. koja je neophodna za proizvodwu glasova. desni (alveole). A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. u koje spadaju: plu}a. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa.GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. dakle. usna dupqa ({upqina). koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. Glasne `ice. usnu dupqu i izlazi napoqe. zubi. zadwe (meko) nepce. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa. 20 . jezik.

(U pismu se glas ozna~ava slovom. osim po akcentu. Slovo je pisana oznaka za glas. bilom (= damarom.) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. di{e.) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. I svuda trepti prva mlada jara. razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom). Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva. budi ga i grije. ali se u izgovoru (i pisawu). pulsom). Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i.. jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti.Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese. Motika tu~e. (. Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi. so~e mladi trsi. 21 . i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. I znoj mu kupi. Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b.. Sve cvjeta. I leptir kru`i po poqu i kosi... Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa.

Ako prolazi slobodno. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. A. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). Samoglasnik je nosilac sloga. Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. dobijamo samoglasnike ili vokale. Slog je najmawa izgovorna celina. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. di-{e. A. Ako nailazi na prepreke. ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. I. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. O i U. SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. Koje mo`e{. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. i tada zvu~e kao tonovi. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. O i U glasne `ice titraju. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. 22 . usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. I.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. Zato te glasove mo`emo same otpevati.

. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. B. T... X. SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog.. Q. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. so~e mladi trsi. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. P. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. ^. W. F. P. C. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove.. G. tr-si. Q. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. ro-si drv-qe. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B. stra-ne.Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. \.. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. T. X. ]. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe. R. D. M. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog.. L. X i [. Te re~i mo`emo. stra-. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. i u gole prsi. Motika tu~e. J. N. ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. 3. @. S. C. pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova. V. K. prema pona{awu glasa r u slogovima. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. 23 .. Za{to? Pri izgovoru glasova S. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre. On je tu pravi suglasnik. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme.

Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). br-zo. stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. m). 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. W. a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f. B.. @ i [. wegova }erka Qiqana jede xem. pR-si). Takvo R koje je nosilac sloga. u kojima nije nosilac sloga). 24 .. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. Q. v ). Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. kao na primer: trn. Zadwonep~ani suglasnici su: K. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. L i N. krv. ]. 3 i S. tr-ka. T. U tim slogovima R je nosilac sloga. naziva se slogotvorno R. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. cr-ti-ca.U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. pr-vo. s). ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. tR-si . Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. Predwonep~ani suglasnici su: J. ~e-tvr-tak. p. PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. X. G i H. 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. z. Nadzubii suglasnici su: R. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). krst. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. crn. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). C. ^. Zubni suglasnici su: D. U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. d) ili dowe sekuti}e (c. br-log. koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog.

(Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. G i K. U izgovarawu nadzubnog N. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi. @ i [. \ i ]. Z i S. pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. D i T. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. Zato su 25 .Usneni suglasnici su: P. X i ^. {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. B. Tako su parwaci B i P. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. V i F. usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). gotovo kao kod samoglasnika. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. M. Bezvu~ni suglasnici F.

onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. J. Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. ^. P. N i W. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). G. \ i ]. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. K. K. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. R. P. 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). ^. L. onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. { i `) na drugom mestu. D i T. T. \ i ]. 26 . (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. z. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. S. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. C. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac. Sonanti su: M. X. F. Q. @. V. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). Z. [. S. X. F i H. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). [. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. G. Z. Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). Sliveni suglasnici ili afrikati su: C. onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. H.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. D. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |).

veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. A tamo. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. Nenaviknutom na lanac oko vrata. potpuno sam zaboravio na psa. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. najvi{e sebe i Zigija. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju.. kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. 27 . tu`ni pas lutalica. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe.. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Na povratku sa letovawa. Deca. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. Jadnik. nisu.. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. ve} je pokazivao krajwu drskost. -. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika.. Moj pas Zigi (naslov) . po~eo je da ~uqi u{i. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu.. Tako mu je i bilo. Meni je ve} svega bilo dosta. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. me|utim. Kada je ~uo na{e glasove. poveo ga sa sobom na letovawe. gde sam svratio. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en.. To nisam mogao ni da primetim. a ne na letovawe u Gr~ku. nasrtao je na prolaznike. a ne da je ostavqen zauvek. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. na mestu gde je bio i ostavqen. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Unezveren.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga. U {etwi ulicama Skopqa. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom.

kao na primer: devojka – devojaka.. Nemci. svakakav (ali: svakakva. pesma – pesama.. 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika. a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A. zemqa – zemaqa.. svakakvo.. hrabar (ali: hrabra... dobroga. Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda. On se spu{ta niza zid. pas...). vredno.. dobro.. kakav (ali: kakva.)... hrabro. vitko... niza (niz). `edan (ali: `edna. {ipka. kao na primer: dobar (ali: dobra.. vredan (ali: vredna. ovakav (ali: ovakva... kao na primer: sav (ali: sva..).). staraca. ka (k). vrednoga. gorkoga. kroza (kroz) i uza (uz).. dakle.. sve..) itd.. `edno. {ipak. gorak (ali: gorka. naziva se nepostojano A.).... 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda. nestalno. psa. a u drugima se gubi. ovakvo. 5) U du`im oblicima predloga sa (s)..U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine. ma~ka – ma~aka.).... Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je.. kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom.. psi. starci... 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda. 28 .. ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas. kakvoga.. `ednoga.).). pismo – pisama. ovakvoga. itd. kao na primer: starac. vitak (ali: vitka... Nemac. vitkoga.. kru{ka – kru{aka. starca. Nemaca. Nemca.. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i. svakakvoga. ministarstvo – ministarstava. nepostojano: u nekim oblicima se javqa.. Takvo A naziva se nepostojano A. dru{tvo – dru{tava. {ipaka. pasa...) itd. {ipci. u nekim ga nema. bitka – bitaka. svega.. hrabroga. gorko. kakvo.

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

. vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. kotao. kao na primer: palac – palca.. voo. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. seoba i deoba. posetilac.).. osim promene l u o. i sl. pri~alac. `alba.. strelac. kopao. molba. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga. ~italac. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. molilac. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o. vr{ilac. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. ~italac. ugao. po{ao. *vr{ioc.. pisao. 32 . kanal.. dakle. slu{alac. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. gledalac. nego je jedino ispravno: rukovodilac. posao. vo i sto. nosilac. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. veku). Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. svetao. belac – belca. stoo. metal.. dobijeni su oblici sa dva O: soo. po{tovalac. Obrati pa`wu na primere so. bokal. a ipak se ne mewa u O. vol i stol. vr{ilac. tu`ilac. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. pekao. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc. glagol. ~itao.Koja se jo{ glasovna promena. kao na primer: stvaralac. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. rukovodilac. fudbal itd. rekao. Navedene imenice su.

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

). `ab-cu. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. oni se lako izgovaraju. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj. pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T. Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti..Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. 36 . a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. a C bezvu~ni suglasnik. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti.). ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni.. `ab-cem. sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr. dva bezvu~na suglasnika: PC).. pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. > `apca. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak.. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca.. `abcem. u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca. ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A.. `apcem.: `apca < `abca. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti. onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj.

i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo).Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [. Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik. on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se. dakle. kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo). od{etati). Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S. pod{i{ati... 37 . tada ne vr{i). kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati. qudski.

Palatalizaci- 38 . slabijim glasom: .Sredinom. a H u [: junak+e > juna~e.Ko ide? Pa onda lak{e. {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug. junak. @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. I voqan da porazgovara. jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima.Sredinom. duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. dru`e. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. samoga pisca. drug+e > dru`e. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. drug. hvala Bogu. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). svud je vojska. svud je vojska. Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . duh+e > du{e.Stade ki{a. G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: . Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane. du{e. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . dru`e. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. stra`ar dodade: . cvokotali i je~ali. i to K u ^. G ili H (junak. duh). G u @. Obrati pa`wu na istaknutu re~. vojni~e? Eh.

A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E... Kao {to se vidi.. vr{e{.. > vr{em. STRI^EVI. siroma{ewe (< siromah-ewe). tu`an (< tug-an) itd. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e. Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. putni~e. juna~ina. (ali u tre}em licu mno`ine: peku.. stri`e{. osna`iti (< osnag-iti).... Kombajn vr{e `ito. MESE^E 39 .. g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. i ili a > @: vra`i} (od: vrag). -i ili -a. strig-em. juna~e. de~a~i} (< de~ak-i}).. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. (ali: vrhu). zamoli one de~ake da ne galame.. Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A. pe~e{. a palatalizacija se ne vr{i ispred -u. U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. vrh-em. STRI^E.. H + e.. siroma{iti (< siromah-iti). palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e. pek-e{. te~e{.. mu~ewe (< muk-ewe).. > stri`em. i sl.. a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e. ZE^E. Kroz Kragujevac te~e Lepenica. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola.. palatalizacija se ne vr{i. -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks). ZE^EVI.. i ili a > ^: juna~ewe.ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e.. O^EVI. tek-em. nego ispred nastavka -e).. tu`na. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em. da{ak (od. da{ak. tu`an. pra{ina (od: prah). be`awe (od: beg)... (ali: teku)..> pe~em. da{ka. KNE@EVI. itd. dah)... stru~ku. jer je nastavak -u. G + e.. Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i. rastu`iti (< rastug-iti). sna`an (< snag-an). stru~ak (od: struk). trbu{ina (< trbuh-ina). (ali: strigu). kao na primer: mu~enik (< muk-enik).. nastavni~e. pozdravi vojnike! -De~a~e.. {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak. Ona stri`e ovce. i to tako {to: K + e ... mu~ionica (< muk-ion-ica). strig-e{. tek-e{. tu`no. vrh-e{. KNE@E. i ili a > [: du{evan (od: duh). > te~em.

Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e. Zorica -Zori~in.. knez – kne`e.. stra{an. Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K.. kne`evina. kol~ina = veliki kolac. stri~evi. pti~ica. 40 . kne`evi. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer. tu`na. tu~em. du{ica i tr~ati. kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e. mu{ici.: mese~ina. i i a u nastavcima za tvorbu re~i. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e.Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e. G i H u ^. kao na primer: Milica – Mili~in.). stran~e... sestri~in. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. vite`e. Jovica – Jovi~in.. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica. star~e.

dva. Dva levom.. Jedan. Najednom. a najvi{e [trole. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. napustio sam napore oko vezivawa pertle. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 . Potpuno sam se posvetio brojawu. me|utim.. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. Najzad je do{ao sudbonosni dan. Kad sam video da mi je zid s desne strane.. jedan. Tango sam bio savladao. jedan korak desnom... dva. naravno. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane.. Dva koraka levom nogom. ona je igrala. Skupio sam hrabrost. Mozak me. nije sasvim izdao u tim trenucima. a ja sam brojao. Oti{li smo na prvu igranku. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. ali ga nigde nisam video. Sagnuo sam se. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. Imali smo po petnaest i {esnaest godina. ali su nam ipak dosta pomogle. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset.. jedan. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri. jedan. Devojka se najzad zaustavila. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida. Zatim sve ponoviti. One su bile mla|e od nas. Ispru`io sam ruku. Znam da sam bio crven u licu. a nismo znali ~ak ni tango. ali su ve} odlazile na igranke. [trole je bio glavni u~iteq. ali ne znam da li je ona to primetila.. U stvari. jedan desnom.. sa~ekao takt i po~eli smo igrati. Danas.SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo.. Ona je. Stao sam kraj we. ipak. Molim – rekla je. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite.

Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. a na toj nozi nije bilo cipele. a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno). 42 . Skupio sam hrabrost. Po{to se zubni piskavi suglasnici C. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini. G prelazi u Z. z i s naziva se sibilarizacija.Noga mu je bila velika. a H prelazi u S.Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. Sibilarizacijom K prelazi u C. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k.U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. .. ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu. Dakle: devojki > devojci. {to se vidi i iz slede}eg primera: . Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima..

tezgi.. Pashi (jevrejski praznik). pedagozima. priru~nik. stalak. ]K. kao na primer: baki. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K. kao na primer: junaci.. korak. maski i masci. Olgi. zeki..Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom. ma~cima. junacima.. odojak. Desanki. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. Ali. ma~ci.. i SH. dativu. orasima. deki. ^eh.. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. kao na primer: Anki.. za razliku od imenica mu{koga roda. filolog. zagonetki i zagoneci.. • ako su re~i vi{eslo`ne. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena. a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova. ta~ki. pedagozi. orasi. siromah. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. seqacima. kao na primer: kocki. bajci. snazi.. biblioteci. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu. Poqacima. seqaci. patrijarh. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak.. TK. brlozi. bitki i bici. ma~ki. vo}ki. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. trbusima. 43 . patki. vokativu. tetki. banci.. naj~e{}e dvoslo`nih. psiholog i ju`wak. ZG. Dragi. kao na primer: jabuci. kwizi. Luki. • u nominativu. kao na primer: pripovetki i pripoveci. uxbenici. • kod imenica. seki. trbusi. epohi i eposi. • kod imenica odmila (hipokoristika). instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. vokativu. Poqaci. instrumentalu i lokativu mno`ine. kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. uxbenicima. brlozima. Qubinki. dativu..

pa samo {iri mehure.. a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa. ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku. no{wa. a kakvi suglasnici W i ]. suglasnike 3 i S. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. bog te pita kad jo{. vo`wa. Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S.JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca.i glagola }u}uriti se. tj. s}u}uriti se > {}u}uriti se). A onaj u tegli u}utao se na dnu. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W. i to 3 u @. nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. nalaze se i slede}e re~enice: . Izvr{eno je. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 . Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. pa }e mu presesti sva vo`wa badava.. dakle. {}u}uriti se i sl. badava vozio. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. a suglasnik S ispred suglasnika ]. a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. {}u}urio se. radi lak{eg izgovora. me|utim. Kad navedemo sastavne delove tih re~i. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. u svoje predwonep~ane parwake. a S u [ (vozwa > vo`wa. s-}u}uriti se) i pre{li.

.. a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.. a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. sqez (ekavski: slez). kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome. jedanput. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. kao na primer: stranputica. izwedriti (ekavski: iznedriti). b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N). kao na primer: squbiti. zna~i. 45 .i glagola ~upati. pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. razqutiti. jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. Prvo se. swe`an (ekavski: sne`an). Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W. izwihati. izqubiti. kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. crvenperka. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. vanbra~ni itd. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}..

i{~a~kati. Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. Tako je. pa{~e i da{~ica. vla{}u (od: vlast). kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. ma{}u (od: mast) itd. Takvi su. ra{~erupati.Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u). pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. na primer. ~e`wa. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. li{}e. instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica). na primer. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. gro`|e. Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). pro{wa. 46 . pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda.

ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). radosni (< radostni). posna (< postna). na putu za grad Bordo. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. bezakowe (< bez-zakowe). Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T. celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami).GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. kao na primer: mastan. ruski (< rus-ski). Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku. Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika. pakosni (< pakostni).. Kule od metalne pau~ine. Voze}i daqe. radostan. U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). izgubio se. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao. izvrstan. jedan se po pravilu gubi. mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije.ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika.i prideva `i~ni (`i~ani). I u wima gore. Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. izvrsno (< izvrstno). crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. pakostan. pa daje grupu SN. no}u. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez. fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. 47 . masna (< mastna). postan.. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa.

najjeftiniji. i{etati. preddr`avni. o~instvo. 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik..2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C. X ili \ (zna~i.. {ezdeset. kao na primer: najjasniji. ot~epiti (< od-~epiti). ra{iren. \. poddijalekat. slasno. kao na primer: naddru{tveni. inaxija (< inadxija). ot}u{nuti (< od-}u{nuti). Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna. 48 . dva ista suglasnika.. tj. X. po~eci (< po~etci). najjadniji. najjednostavniji. besumwe.. kao na primer: zadaci (< zadatci). 3) ako dolazi na kraju prefiksa. Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. kao na primer: otcepiti (< od-cepiti). Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika. pod|akon. pisa}u (< pisat}u). pot~initi (< pod-~initi). jer su u wima ve} sadr`ani.. ^. ]. o~ev (< ot~ev). ]. Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J. ^... suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C.. pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i).

Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. pisao. svoga. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu. tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ). Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). 49 . kom. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. pekao. ~itao. zec i pas (u zna~ewu „kai{“). *peko (pekao > pekoo > peko). ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo). Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. tvoga. Na isti na~in. oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). dvoga. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. nastali su kra}i oblici i re~i: moga.ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a. tako da je jedino ispravno: mogao. Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika. *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik. dvoga. i{ao. jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama.. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika.. Kako su nastali oblici: tvoga.

u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno. dostoJANstvo. dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni.. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. Slog je najmawa izgovorna celina. ugostiteq. sloBOda. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. profesor. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog. poRU~iti. zaDAtak. na primer.. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. uvijen. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . razqutiti. Tako se. LOviti. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). dvoslo`ne. utr~ati. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. brati. ~etvoroslo`ne. U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). a u nekim kra}e. pridobiti.. troslo`ne. SA~ekati. jer je samoglasnik nosilac sloga.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. baba. ba{ta. ku}a. baka. ku}iti. doBItak. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. uRAditi. uviti. dakle. Akcenti se. le}i. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. VOda. osloBOditi.. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. u~iti.

AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. dok se u re~ima iz druge re~enice (sin. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . uzlaznu intonaciju. most) glas na po~etku izgovora di`e. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste). gradi. Dugouzlazni akcenat ima. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. a onda se polako spu{ta. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. Izgovaraju}i slede}e parove re~i. ne izgovaraju se na isti na~in. primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. Prema intonaciji. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni. Sin gradi most. dakle.Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti.

nevoqa.. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas. On stade.Ne! – rekoh ja. jad. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. pa onaj momak. Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu. {to me vu~e wemu. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. ^im izi|osmo iz bolnice. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome. kakav je to pogled?! On gleda u nas. bo`e. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i. Zatvori{e vrata. U meni je sve bilo neodre|eno... molim te!... a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca. gro{ – vrsta novca 52 . Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca.PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga.. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. ~emer. videlo se da gleda u nas. pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega. -To je!. tu`no.. miri{qav dah. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. U|oh i ja.. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. istina.. bolan uzvik: – Jaoj. Ne.A? – upitah ja o~ima Jocu. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza. . Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. . Za nama wegov asistent. ~ekaj. majke! Ali onaj. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju. a na drugom jedan ~ovek. ta ja wega poznajem! To je. poznatim manevrom.. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. Bila su samo dva kreveta.. Jocu doktora.. mekano. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no. Na tabli je stajalo latinskim re~ima. gde smo se po{teno iskupali. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj. Oh. Jedan prazan. sve i svja..... vla`no... {etao s wime. nemaju. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. On u|e.

53 . nekakav. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima. kao i pridevi. izbledela (lica).. ovoliki i sl. po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi. Pridevi. takav. wihove (izraze) i one (lipe). a zamenice upu}uju na te osobine. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje. zato i jesu zamenice. broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene.. kao i pridevi. b) Sla`u se. sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. wihov. nekom (tugom). koli~inu (veli~inu) i pripadnost. wegov. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. „dele”. one. te se zamenice. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. prema tome. zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. sa imenicom uz koju stoje u rodu. ozna~avaju osobinu. g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). koli~inu i pri padnost. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. Druk~ije re~eno. miri{qav dah. sladak i miri{qav (dah). u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. Odredi u kojim su pade`ima. i b) miri{qav dah i wihov izraz.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. v) Upu}uju na osobinu. Kao i pridevi. otvoren (prozor). Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. kao i pridevi. dakle. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu.O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave). broju i pade`u. kao i mnoge druge (kao na primer: moj. „zamewuju” te osobine. broju i pade`u. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki.

v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari.. kakav. koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta. 4) Ovo je moja. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo. Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. osobinu). Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. zamenicom kakav – za osobinu. 54 . a zamenicom ~iji – za pripadnost. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar. zato se one i zovu upitne zamenice. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe.UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. zamenicom koliki – za koli~inu. Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar). ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. kakav. pa se zato i nazivaju odnosne zamenice. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora. Zamenice koje. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. ali i neke pridevske zamenice. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. a ne Markova kwiga. za osobinu. Za tvoju proveru. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. tj.. kolika. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e.

upitno i odnosno. koje.Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. kakvi. ~iji. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice. a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. koja. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. ~ija. kolike. kakve. koji. koje. kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. kakva. kakvo. Sve upitno-odnosne (tj. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. ~ije. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. kolika. kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav. ~ije. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. koliki. Ta dva zna~ewa ovih zamenica. koliko. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji.

VA[A. -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. {to me vu~e wemu.PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. ~emer. tj. NA[A. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. prvome licu mno`ine). VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. nego samo na jednog. On ima asistenta (pomo}nika). WIHOVA. nevoqa. MOJE TI – TVOJ. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. Za nama wegov asistent. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. moja majko! -Je li to pobeda. bolan uzvik: – Jaoj. TVOJA. WEGOVA. licu koje govori. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. TVOJE ON/ONO – WEGOV. jad. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . WEZINO ili WENO MI – NA[. MOJA. ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. U|oh i ja. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu. NA[E VI – VA[. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice. WEZINA ili WENA. kada nekome treba iskazati po{tovawe. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent).

Zamenica svoj. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. svoja..PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. Jocu doktora. i sl. svoja. svoja. nemaju. Ja spavam u svojoj sobi. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu. Ti si uzeo svoju svesku. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj. majke! Odredi {ta je subjekat. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. a ne prava prisvojna zamenica. a ti spava{ u svojoj. Oni nemaju svoga bole}ega. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). 57 . Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. *Ti si uzeo tvoju svesku. Kome pripada objekat u prvoj. U drugoj re~enici subjekat je oni. a {ta objekat u navedenim re~enicama. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku. svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice. ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica.. a ti spava{ u tvojoj. *Ja spavam u mojoj sobi. svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice.

pa onaj momak. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). oni. ono. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja. i drugo. ovi. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). 58 . Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3. i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. U|oh i ja. Evo tih oblika: 1. Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. miri{qav dah. to. moja je ona olovka na klupi”. i tre}e) i u jednini i u mno`ini. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). za nama wegov asistent. tj. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. ona. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. lice: taj.POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. kao onoga kome se Ivan obra}a. . ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga. Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. lice: onaj. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori. te. onaj. lice: ovaj. zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. on ka`e za wu ta olovka. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti. one se nazivaju pokazne zamenice. Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo.. ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. drugoga ili tre}ega lica. {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. one. kome se govornik obra}a). Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. ova.. ta. onda oba (i govornik i sagovornik. jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). ti. ovo.

Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). tolika. onakvo. ovolika. onolika. ovakvi. onakvi. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. takve. tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3. toliki i onakav. lice: ovoliki. onakva. ovakve. ovoliki. ne u~estvuje u razgovoru). lice: onakav. takvi. Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. onoliko. takvo. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka. toliko . toliki. KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). koji. lice: takav. lice: onoliki. onakve. ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . ovakva.U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. o~ito. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. lice: ovakav. onoliki. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. ovakvo. takva. Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. ovoliki. tolike. takav. lice: toliki. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. ovolike. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. ovoliko. onolike. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika.

Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki. zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. neka.NEODRE\ENE. nekolike. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. nekakvo. stvari i wihovih osobina. Kad pisac ka`e neka (tuga). ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. nekolika. nekolika. nekakva. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. ne~ija. neko. nekoliki. nekoliko. on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. g) za pripadnost: ne~iji. ne~ije. Razgovarala sam s nekolike prijateqice. da je ne poznaje.. nekakvi. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav. ne~iji. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. neka.. v) za koli~inu: nekolik. Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. neke. neki. nekakve. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). ne~ije. nekakva.

nikolika. ni~ija. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine. koji se nikad ne upotrebqavaju. ni~ije. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. 61 .Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. nikoji. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. nikakve. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. nikoja. ni~ija Prime}uje{. nikoje. nikakvi. nikakva. nikakva. v) za pripadnost: ni~iji. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. ni~iji. ni~ije. nikoja. Nije do{lo nijedno dete i sl. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni. nikoje. da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. sigurno. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. nikakvo. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez).

sva~iji. O tome je brujala svakolika ~ar{ija.. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. svaka. svaki. bilo koji... sveobuhvatnost. svako.Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. ikoliko. nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. i~ija. bilo ~iji. sva~ija. ikoje. koji god. nisu srasli u jednu re~. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica. svake. svakakvi. . ~iji god. i~iji. iko. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. ikakvi. wihovih osobina. kakav god. svekoliki. ikakva. ikoja. me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. svekolike. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. ma koliki. kao na primer: ma koji. Ti oblici. ikakav.. On veruje u sva~ije pri~e. svekolika. ikoje. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 . Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost.. ikakva. ikakve. ikoliki. ikakav. ma ~iji. ikoji. ikakve. ikolika. ikakva. bilo kakav. pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. ikoje. . svakakvo. b) za kakvo}u (osobinu): svakakav. ikolike. pri~e uop{te.. ikoja. sva~ije. svakakve. ma kakav. ikoji. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik). svekolika. koliki god. i~ije. ikoja. sva~ija. ikolik. ikakvi. bilo koliki. svekoliko. ikakvo. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i. svakakva. me|utim. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. g) za pripadnost: sva~iji. sva~ije. svakakva. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta. ikakvo. i~ije. ikoja. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. ikolika. svaka. i~iji. ikoje.

Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip. ikad mogao izmeniti. bez ikakve nade da bi se taj odnos. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi. U su{tini. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. rod. takav aga nije ni boqi ni du{evniji. ide uz svaku dobru i korisnu stvar. 63 ..U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu. Tako je bilo i sa Ibragom. kao senka.. nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka... koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa. ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu. pa i uz kmetovski hak. i strpqivo je snosio sitne }udi. smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje.

[ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti. ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. bliskoj pro{losti. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. jer sve i{~eznu. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta.AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan. Najpre retka kao pau~ina. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. kao na primer: 64 . Aorist se mo`e zameniti perfektom. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. kao da ga je sam ~italac do`iveo.

i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik. – Projuri ulicom jedan automobil.. -smo. -... propasti i sl. Ti bi.Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. re}i. -.). -o{e.)... *Mi bi. -e.. propad-oh itd. Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala). pek-oh. le}i. -{e. re~-e 3. plesti. nego je pravilno samo: Ja bih.. do}i. pomisli-h 2. Mi bismo radili. pomisli 1. ali: vr{-e i sl.. Mi bismo.: Ja bih radio. dakle. uteko{e. dodaju se nastavci: -oh. -e. ali pe~e.. a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. leg-oh. Mi bismo. vrh-oh. ali pomo`-e. On/Ona/Ono bi. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr..rek-oh 2. mo}i. Nije. Vi biste.). – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa.. re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi. -ste. 65 . dodaju se nastavci: -h. pomog-oh. -oste. o kojem }ete uskoro u~iti (npr.) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh. mo}i. -osmo.: pek-oh. pravilno: *Ja bi. pomisli 3. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima. ste}i. Navedi oblike aorista glagola le}i. Oni/One/Ona bi{e.: pe}i. Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1.

. (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli.. da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu.. Napoqu se ~ulo zvi`dawe. majko. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t. . To je no}ni stra`ar dozivao svog druga. I `eqno ~eka{e.Br`e }e – re~e mali.. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. – tiho odgovori bolesnica. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo. isto kao i prije... samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa.Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda. pokatkada se sklapahu..Bo`e. 66 .. a trepavice.. pa }e se nebo otvoriti – pro{apta. tj. . sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. . Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. I sve se opet umiri. kao od olova.. pa opet po~e ponavqati molitvu. Mali se u prvi mah tr`e. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. Dodu{e. ~eka{e. po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. Sama se spu{tala na prsa. kao od olova. a trepavice.Spavaj ti. . pokatkada se sklapahu.. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e. paralelne sa drugim pro{lim radwama.. Zvijezde su blistale i osmjehivale se.Spavaj. . ~eka{e. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene. Sama se spu{tala na prsa..IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak.. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se.

a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah. -jah i –ijah. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah. stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah. prema tome. -a{e. i sl. gledah bejah/beh pecijah 2. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola.. -jah. kao npr. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika. dakle. 67 . vr{i se sibilarizacija. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno. Ali imperfekat. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati.. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu.. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3.. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat. vr{i se jotovawe. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine. uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. za razliku od perfekta. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1. -ja{e. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah.. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta.. on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola.Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. -ija{e. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah.. -ja{e. pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. gledasmo 2. Imperfekat se. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. To su samo nastavci za prvo lice jednine.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah. gledaste 3. biti i pe}i: Jednina 1. -ijah.. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe). • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k. -a{e... voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik. -ija{e..

omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. dok ih nije izdala snaga. gde su svaki dan bili batinani. Ti se pome{a{e sa uku}anima. aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. Neki se dokopa{e i daqih naseqa. Tada padahu u sneg i smrzavahu se.U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. u skitwu. Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. 68 . odo{e i daqe. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. u logor. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa). te izostajahu po nekoliko nedeqa. Po nekoliko dana tumarahu po okolini.

uze me otac malo sokoliti. Ja sam to sve pamtio i zapisivao.. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti.. uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. neka slu{a! . pa da otr~im za wim. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas..PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”.. Kad god sam se posle sastajao sa wime. {egrtskom `ivotu. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana. espap – roba za trgovinu 69 . Kad odmakosmo malo od ku}e. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. moji stariji preina~i{e. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. kad sam ja hteo da idem u {egrte. pa po|osmo pravo na pijacu. kad je na polasku poqubih u ruku). ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. u ~etvrtu latinsku. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. Ja nekako ne odoh na zanat. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru. kako poizodilaziste jedan za drugim. „i vinogradska i kukuruzna berba”. mislim. pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. no ja sam to i slu{ao i nisam. (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a.

ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. Nikina pri~a je. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu.. bila su po{la. pa da otr~im za wim. u nekom pretpro{lom vremenu. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. 2) On je bio do{ao kod nas. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori.. on je spavao dubokim snom. odnosno da Milica vi{e nije kod nas. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”. pripoveda{e mi na{ Nika. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). Ono {to de~ak pri~a doga|alo se. on je bio spavao dubokim snom. 70 . Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”. Prema tome. Pre nego {to je zazvonio telefon. sme{tena u pro{lo vreme. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. dakle. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. prema tome. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. „i vinogradska i kukuruzna berba”. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige). bio si oti{ao. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj.

koji je be{e ostavio. od nekog vremena. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. A i taj mu`.. bio si.) i od radnog glagolskog prideva... ~im on prvi put ode u rat. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a. @alila je sebe neizmerno. uostalom. ~esto ~inila. beja{e/be{e .) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi. kao {to je to. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan.. kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine.Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. Iz rata se bio vratio ugo- 71 .. i `ivot s wim. pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam. Presta da pla~e i sva zadrhta. a ona prvi put rodi. kao `ivot neke slu{kiwe.. otkad joj je mu` bio naglo oronuo.

bila sam se dobro umorila..jen i }udqiv. 72 . tj. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu. sa ocem. 2) Pre nego {to smo do{li na `urku. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku. Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe.. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio. radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe.. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. `urka se ve} bila zavr{ila.. ^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom. ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom.

obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. prekrsti se i reci bilo {ta. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. Pravim se da ni{ta ne shvatam. I ne idi putem kojim si naumio. Znao sam da je to |avo nad |avolima. udari ki{a iz neba i iz zemqe. ja mu ka`em da }e mu pozliti. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola. Ne boj se – ja sam |avo. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. Zaprepastim se. \avoli su uvek oli~ewe zla. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. potpuno suv. a on se smije. Kad progovori. |avo }e pobje}i. ni kapi ki{e na wega nije palo. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. Taman {to sam u{ao. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. Ali on zapo~e. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Odjednom se uzmutilo vrijeme. kad na vrata banu neki Vidoje. I tako sam uradio.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. Bude{ li vidio lice |avola. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. vidim da ima sotonine zube. Ne voli qudski govor. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo.

Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci.. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. svi }e ga voleti. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. pa }e{ tek onda uzeti prut od leske. podvla~i}u najlep{e opise. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{. na primer. Bude{ li vidio lice |avola. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene. Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci.za vreme ~itawa. dakle. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. pa }e{ se onda prekrstiti). futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. iza}i }u napoqe.. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. ali samo uz re~ „mo`da”. Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi. (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most. uze}e{. prva re~enica zna~i: . prekrsti se). Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. Ako bude{ video lice |avola. prema tome.. prekrsti}e{ se. 74 . Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). prekrsti}e{ se. iza}i }u napoqe. i}i }emo na utakmicu. budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom. Ako on bude do{ao. u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. prekrsti se. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa. Ako bude dobro u~io. uzmi prut od lijeske. i}i }emo na utakmicu. – Kad pro~itam kwigu. – Ako on do|e. uzmi. prekrsti se. Futur drugi. prvo }e{ videti |avola. uze}e{ prut od leske. Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi.

. budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. budete pro~itali / pro~itale 3. 75 . bude{ pro~itao/ pro~itala 3. budem pro~itao / pro~itala 2. budemo pro~itali / pro~itale 2. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola). futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1. bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1.. bude.Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola).) i radnog glagolskog prideva. bude{.

kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi. ~ekaj red u mlinu. ~uvaj kupus. samo da ih slu{am. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. Zapovedaju: donesi drva. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. nakupi grawa. ~ekaj red u mlinu. malo adaptirano) omaliti – smawiti. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe . zapovedaju. {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka. no stalno nare|uju i kobajagi hvale. baci lug na buwi{te. to~ilo – vododerina. ~uvaj kupus. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva. baci lug na buwi{te. lug – pepeo. lukavko jedan. na priliku... roditeqi izri~u zapovest. osip. 76 .. omaliti – smawiti. nakupi grawa. kao da su bezdu{ni. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj. Ka`u mi: „Odmeno na{a. on wima dr`i stranu. nalij spla~ine psu. teraj goveda. kupi drewine. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina.”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli. idi kod kova~a. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”. donesi sve`e vode iz Aluga. dovedi kowa.. nalij spla~ine psu. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in. teraj goveda. odnesi bukovi trud na{em Raku.. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. namerno. (Milorad R. uradi ono. a ne da im to ja stalno obavqam. dosta mi je svega toga. dovedi kowa. A oni.! E.. neka moj tata na|e najamnika. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se. ne znaju da omale.. vatrenko na{. sokole sivi. kako i sam de~ak u tekstu ka`e. Ble~i}. kao drugi doma}ini. muwo `iva. Samo navaquju – uradi ovo.. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova. poteci amo. Sve je to on smislio. voqi i `eqi. idi kod kova~a. idi tamo.

kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. 77 . licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju. voziti. ka`i bratu neka odmah do|e. nalijte i sl. urad-i ~eka-j 3. kao na primer: .). Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1. reci sestri da kupi novine. naliti. -imo. -jte (~itati. Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine.Milane. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. brojati. *odbite. dodaj alat! – Jelice. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. odbijte: nalij. pri~ati. nositi. -----------------2. urad-ite 3. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj. odbij. kopati. -jmo. *nalite i sl. Jelice. kositi. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . dodaju se u imperativu nastavci -i. urad-imo 2.Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. -ite (pisati. *nali. plesti. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. *odbi. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri.-----------------Mno`ina 1. *sakrite. a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. do}i. A mo`e li se ipak. u~iti itd. upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in.). ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j. sakrijte. vezati. terati. stajati itd.

-jite. pi{i. 78 . pis-ji > pi{i itd. -ite ti suglasnici prelaze u c. dakle. i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure.U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. -jimo. potecite.). pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. pecite. Neka majka napravi kola~. glo|ite.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). lezi. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. i sl. U imperativu tih glagola vr{i se. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. vr{i (`ito). z ili s. g ili h. recite. sibilarizacija. ispred imperativnih nastavaka -i. Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i. -imo.

dakle.POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi. To bi brza ptica bila.. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Mogla bi mi {vaqa biti. na primer.. [ta se. Kad bi Dunav bio vreo. Svak bi im’o kol’ko treba. 79 . tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti. Pe}ima bi bio kraj. obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Kad bi uvek bio maj. itd. Tako. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi jelen im’o krila.. Sir bi bio zabadava. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih. Kad bi.. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. Kad bi Dunav bio vreo. Kad bi mlekom tekla Sava. Kad bi hlebac pad’o s neba. To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila.. tek pod uslovom (tj.

u~ili bismo. *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr. Potencijal je. Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila.Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. Vi biste u~ili/u~ile.: *Ja bi u~io. 80 . *Mi bi u~ili. kao {to se vidi. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih. u~ila bih. itd. slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile.

Wihala se lagano i gledala ga.. susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina. kao pazu{ci na li{}u biqaka. sada{wem ili budu}em)? 81 . evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove. Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima. On idu}i. nego da raste. po o~ima svoje posluge. od pazuh). Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. Mislio je: najposle. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu). Pred wim su se otvarale sve nove terase. Nigde `iva stvora. on je napustio dru{tvo. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. ^ula se svirka odnekud.. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. pretr~avao je basamake. odmahuju}i onom kra}om. ^inilo mu se ne da se pewe. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci.evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru. Ti idu}i u Sintru. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. iako nije znao ~ega.. metafori~no: kraj. kao ~ovek nejasnih namera. Da bi izduvao srxbu. Ni ptice nije bilo. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase.. hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran. posve stidqivo i tiho. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru.GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. pravo u o~i. Bila je nedeqa.. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom. Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „. vla`e}i jezikom uvek suve usne. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. ^im su pro{li kapiju parka. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. Zastade i ona. Ozdravio je i zaustavio se.. da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku.). nasmejana. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Nije ose}ao napor.

Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. tj.: [etaju}i gradom. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). pi{u-}i. ni broj. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene. i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr. On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni. ~itaju-}i. on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi. Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 . i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr. pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. teturaju-}i. Kada je i{ao u Sintru).: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika).Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice.: rade-}i.). sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. ni vreme. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg. a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom. U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). i sl. boje-}i se. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru.

naredi da se vozi lagano. i kao neki ostareo medved. koja su se tresla. sav nakin|uren. `ut. I tako sve se zbi za trenut. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. svilenu. smeju}i se. da bi iza{la pred svet sa mu`em. u duga~kom }urku od kurja~ine. prosuv{i mla|em brojanice po blatu. Tada..GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke. svilenu. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. sa uplakanim detetom na ruci. i dukate i no` i sat. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~. U velikim i {arenim kolima. polumrtva. zatekao je `enu obu~enu. hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. Ni{ta nije bio zaboravio. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. opipa oru`je. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. otr`e kroz vrata.. koju je bio doveo da isprati oca. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . haqinu. Dok je ona bila name{tala. srebrom okovane. starijoj }er~ici. on se. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom. divnu. i na|e lice u lice s bratom. ~im ~u pucawe bi~a. prekrstiv{i se tajno. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. umivenu.. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. kroz pla~. Naredio je da okrenu kola. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama. 83 . umivenu. suv. okrugao kao jaje. U{av u ku}u. divnu. sa brojanicama od }ilibara u ruci. Sluga je bio obu~en da. rasterao qubazno svet. Ki{a je bila prestala. amovi — deo kolske opreme. nove novcate amove. u pasu.. kao krupnim. guweve i ~izme na dnu kola... Poqubi{e se brzo. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. o{ine kowe. i stariji usko~i u kola.. zrelim gro`|em. zatekao je `enu obu~enu. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu. Umoran od jahawa i `urbe. Miluju}i }er~icu.. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. Dete po~e da ga miluje rukama.

Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li. oti}i. ni vreme). izi}i. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log.. napisav{i. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. Jesu li glagolski oblici u{av. pro}i.). 84 . udariv{i. videv. Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov. oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i.). Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li. Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v. do{ao – do{a+v{i. Glagolski oblik u{av. i upla{en bakinim pona{awem.. mahnuv{i. videv{i i sl. koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku. drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom. nai{ao – nai{a+v{i itd. pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe.: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu).: Ne nau~iv{i lekciju. ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre. kao na primer: do}i. nai}i i dr. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice. tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i. Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme. navukav{i na noge ne~ije ~izme. mahnuv.

Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. Do}i ku}i. on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku. ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno. a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 . dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub.Nabaciv{i na glavu praznu vre}u.

oko vrata svilena crvena po{a. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude. i prsluk. po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana .. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna. sve od bela tanka {tofa. na [acine nauke. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa.. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija. Divan je bio [andor |uveglija. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e. misle}i neprestano na wega. Na wemu bogato ukusno odelo. a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta.a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. A veseli}e se celoga dana i celu no}. i ~ak{ire. jer je praznik. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom.Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa. zlatom izvezena spreda. a na glavi {e{ir sa strukom koviqa. kako smo 86 . pravi gazda~ki sin. Osvanuo je lepi \ur|evdan. izvezla ga wegova Jula. Oblik re~i lakovan. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir.. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju.. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije. Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). kvaslo – ki}anka. i sav name{taj odnet u {upu. a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put. gajtan – ukras na ode}i. otkop~an naziva se trpni glagolski pridev. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa. kao i svi pridevi. a na woj zlatom izvezen srpski grb.. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta.. I du{anka. du{anka – deo narodne no{we.. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom. di{trikt – okrug.. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom.. izvezen.. a sve selo oki}eno selenom. I dosta je spremqeno svega i sva~ega. puce – dugme. 2) . Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana. jorgovanom i vrbovim gran~icama.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa.. jer mladenci ostaju u ku}i.

Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”).: Podrum je pregledan. itd. pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. kao na primer. U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino. Takav subjekat nije aktivan. po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO. Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici. nego je „trpi”. Kad pesma bude napisana. pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini.). nego je pasivan. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik.. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). [ta je subjekat u prvoj. Staro vino je pregledano. a mewati se. Vino je pregledano. trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. 87 . otkop~an (od: otkop~ati).videli. vr{iti slu`bu atributa. Na primer: Pesma je napisana (perfekat). Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. na tom subjektu je izvr{ena radwa. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. Podrumi su pregledani. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. otkop~anog prsluka. Pesma }e biti napisana (futur Ι). trpni gl. neaktivan. a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici).. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani. najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. Ku}a je pregledana. kao i svi pridevi. a pravi objekat staro vino. izvezen (od: izvesti). sazna}e{ (futur ΙΙ) itd.

-eni. -ta (npr. -na (npr.: napisan. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n. -to. -ni. i sl. prodat. -ne. vi|en. udata.). -ti.).: dat. no{en.). Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj. ~uven. -ene. -ta. nacrtan. -eno. -en. -ena. maknut. i sl. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). rezan. -t.: liven. -te. upoznat. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. -na. sa~uvan. -no. 88 . i sl. -ena (npr.Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. kada imaju slu`bu predikata).

PRILOG SADA[WI GL. PRIDEV glagolski oblici GL. oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. a koji od nesvr{enih glagola. 89 .PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. i b) {ta svaki od wih ozna~ava. Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini). U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike. Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL. i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. b) na proste i slo`ene glagolske oblike. i b) na~inske glagolske oblike. Kao {to vidi{.

Neradin uzme za stoku govedara. ta dobro nam je obojici. pa jedan sve radio. po{to su se nekoliko dana po~astili. za ~ele kovanxiju. pa svak svoje uzme preda se. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. – A mogu li je na}i? -zapita on. za kowe kowu{ara. nego samo gotovo jede{ i pije{. ne bi ti dobio ni tih opanaka. u kowima. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. i {tap u ruke. uzme torbu na rame i u wu hleba. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. da ti je prosto. i ti ni u ~emu ne poma`e{. eto deli sam kako zna{. Posle toga. u ovcama. brate. Onaj drugi ostane pri svome. ~uvao i nadgledao. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. odmah mu da jedne opanke i novaca. onoga su i ovce. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. za sviwe sviwara. Ja sam naumio da se podelimo. zapita je ~ije su joj ovce. nego odande upravo otide k bratu. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. od dana na dan sve gore. pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. nazvav{i joj „pomozi bog”. Onda se on razquti. Kad ga brat ugleda. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. za ovce ov~ara. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. idu}i kroz wu. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. do|e u jednu veliku {umu i. pa da za sebe radim. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. Onda onaj podeli sve po redu. On. nije pravo. ali napretka nikakva nije video. ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. nego sve propast. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. a da sam bila budna. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. Kako do|e ku}i. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. kad tamo. I tako idu}i. Putuju}i tako. potra`i je. a kod ovaca nema ~obana. 90 . a ona mu odgovori: – Mo`e{. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. ja sve radim. nai|e na livadi na stado ovaca.

– I u taj je mah nestane.. pre|e – ranije. kovanxija – p~elar. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. (Srpska narodna pri~a. odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu. pre 91 . Idu}i tako.. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. Kad on to ~uje.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a. do|e do jednoga sela. stane se busati: – I ti li si moja sre}a.

92 . Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. pa jedan potpuno porazi drugoga. a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. Podvuci sve predikate u ovoj basni.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika. Isti ~as sleti orao i {~epa ga. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat. koliko u tre}oj. Pobednik poleti. koliko u drugoj. Koliko predikata ima u prvoj. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene).

pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju. pa jedan potpuno porazi drugoga.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. Jedan potpuno porazi drugoga. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga. [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. Jedan potpuno porazi drugoga. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. a da se wihovo zna~ewe ne promeni. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. 2) Dva petla su se borila za koko{i. Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. 93 . Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga.

ili. niti. Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. a kako tre}a: Pobednik poleti. i 3. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. pa. a kamoli. Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). Nezavisni veznici su. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. veznikom i). Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom. osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. ve}. u slo`enoj re~enici spojene veznikom. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice). a. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene. te. ni. spajawem. Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom.. Pobednik stane glasno kukurikati. {ta druge. za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. 94 . prosto su nanizane. i 2. postavi se na visok zid). Pobednik se postavi na visok zid.Kao {to se vidi. dakle. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. Postavi se na visok zid. Stane glasno kukurikati. na primer: i. ali. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. i to u prvoj re~enici. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. a 2. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Te nezavisne re~enice nisu. nego. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. ^ime je zamewena prva. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti..

o tvome u~ewu.) 95 . Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu. \aci odlaze ku}i. \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. zavisna re~enica.. onda ima funkciju objekta itd. re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti... 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. po zavr{etku nastave. kad se zavr{i nastava. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: . objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe. 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. apozicije.. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti. ako zamewuje objekat. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu... a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti. zato {to je bolestan. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa. . Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice. .

naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku. ili.. nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. dok. no. ~im. Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. zato {to.. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. a takvi su: i..Prema tome. Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. ve}. kad. ni. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge. ru~ao sam i gledao televiziju. iako. kako.. Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom). kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. ali. niti. mada. ako. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom. po{to. pa te. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. nego. dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. spremim se i idem na odmor. Postoje nezavisni i zavisni veznici. takvi su na primer: da. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. a. 96 . To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. a kamoli. jer.

– Svi ~ekamo lep{e dane. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. Jer. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. – Po`urite. morale su da u~e.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. Po~eo je zimski raspust. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. svoja ose}awa. dobijete temperaturu od 39 stepeni. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . Kad sve to saberete. kao da imate para. kao da ne znate {ta vam fali. a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. onaj televizijski toraw. ili iskazuju svoje emocije. Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). pitaju. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. i b) slo`ene re~enice. Osim {to je predikatska jedinica. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. izra`avaju svoja ose}awa. tra`e obave{tewa. visoko je podigla periskop. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. One se nisu odazivale. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni.

upitnikom.3) Ne}emo kazanxije. upitne i uzvi~ne. Prema tome. qutwu. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. blagosiqawe i sl. junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest. a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne. Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice.). U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke. ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. One se zovu uzvi~ne re~enice. kletvu. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice. To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. zapovest. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. 98 . ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom.

Zato {to sam prvi put ulazio. Mirisalo je na drvo i smolu. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. Zato sam u{ao boja`qivo. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. Gledao sam netremice u majstorove ruke. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. Dobro. kad svi imaju. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i.ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo.. Pri|i. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao. Pisac ili govornik 99 . Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. ima}e{ i ti. pa. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. dakle. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini). Postojalo je. Da li je mogao. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao. je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu.. a samo de~ak nema. vrlo oprezno sam zakora~io. na primer. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. Unutra je vladao polumrak. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato.

pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. — ne~ujno. — ne di{u}i. kao na primer: — radoznalo. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. — sa strahom u o~ima. — malo nesigurno. — tiho i upla{eno. Prema tome. 100 . da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. — pribrano. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). — nekako boja`qivo. — sa ose}awem straha. [ta je. — ne prozboriv{i ni{ta.uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. — qubopitqivo. — prestra{eno. — nesigurno. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. — boja`qivo i smu{eno. — dosta smu{eno. dakle. — lagano. nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu. — uz veliku opreznost. Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju. nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama). mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. — tiho. — nespretnim korakom. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. — upla{eno.

kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke. Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in. — kao {to se ulazi u mra~nu {umu. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. — kako nikada pre nisam.Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. — kao da me je neko ugurao. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju. — kao da me je neko prisilio. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . — kao da }e me tamo neko progutati. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako. — kao da sam bio o{amu}en. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u.

a u jednom milenijumu. da ne povredi svoje filigransko lice. znala je Zemqa. nikakva ~arolija. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. Mudra i lukava. za Sun~ev ro|endan. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina. Nikakva majstorija. Ni perje. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. (Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni. a da se odmah ne pretvori u pepeo. lepo oblikovani 102 . i li za krhki Mesec. ni mahovina. ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. ~uvala je svoju tajnu vekovima. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. Jedinu ~aroliju.

Vla{i}i. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. malim po~etnim slovom. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. pojava na nebu.. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela. pa se pi{u. kopnena povr{ina”. i mala zvjezdica oku nevidqiva. me|utim.Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. Kiloparseke su izmislili. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. Tada te imenice nisu vlastite. imenice zemqa. Jupiter.. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo. Mesec. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. Zemqa.. Venera. Malim po~etnim slovom pi{u se. a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera . iako je zemqa bila hladna.. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa. kopno. ili deo godine”. Danica. kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka. 103 . obiqe`ena slovom S. kao i sve zajedni~ke imenice. Velika kola. sun~eve zrake” i sl. kad mesec zna~i „mese~eva svetlost. Kumova slama. Ali nije. Sve je bilo spr`ilo sunce. ustremqen u ovu no}. koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca. Slap valova. Severwa~a.. No}as je mesec ba{ dobro sijao. mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. nego kada zemqa zna~i „tlo. od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. Mali medved. I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. a sunce – „sun~eva svetlost.. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce. nego zajedni~ke. ne mogu je dovu}i. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi.

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

gotovo sme{no. Deda Blagoje. Vidim da volite da istra`ujete. Izgledao je nezgrapno. nemirna oka i sede obrve nad wima. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. kako bi sakrio smeh. od jednog kraja do drugog.Ali. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. I setila sam se pro{log leta. . Dugih stopala. Umro je. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. Ako dozvolite. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. Sasvim tiho je rekla tati: . dedina susetka. Umro je deda Blagoje. Ovde }ete. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. to je bila za mene samo re~. Nikola je pokrio lice maramicom. bogami. dva crna. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. Ne znam kako to ta~no izgleda. Samo. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. on nam je otvorio vrata. potpuno bela. imati ba{ mnogo posla. Ali to smo saznali tek kasnije. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. pretra`uju}i sobe. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. ja }u vam rado pomagati. A to nije bio ba{ mali posao. Na wemu se jasno isticao povelik nos. neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 . Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Umro je.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo. Kada smo stigli do ku}e. [aka {irokih i dugih prstiju.Najzad ste na pravom mestu. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas.PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i.. Trgli smo se upla{eni. Mama se razbolela. Vrelina. deda se nije qutio na nas. pa su mene i brata poslali dedi. . fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{. kao da bri{e nos. Do tada. Bio je juli. Kosa. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda.. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te.

a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. ili 2.Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. dakle. pri~awe do`ivqaja. gledawe unazad). U pitawu je. Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa). a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu.

i sl. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. na primer. i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj. 109 . neki doga|aj vezan za nevreme.Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. letwi pqusak. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala. za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg.). Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i.

izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. u tom buretu. Persa je bila pegava. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. koju sam joj svakog petka kupovao. dobio sam jedinicu. koju sam dosad imao. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. od ~asa kad sam se zaqubio. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. Tu. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke.. nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. nisam ni obra}ao pa`wu na wu. ma i izdaleka. Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu. u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. ali. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu. koliko mi je trebalo za kiflu. da vidim samo wene krive {tikle. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. jer ona mi je bila najbli`a. ne znam za{to. zbog te mile mi uspomene. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. Zaqubio sam se u Persu. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure. 110 . Jednom prilikom. na{u kom{iku. nije imao tako dobro mi{qewe. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. I u~io sam. 2. UVOD . Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. samo da popravim bele{ku. Perso. kad smo igrali `murke. Dok se nisam zaqubio. obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para.. ja sam joj iskazao qubav i.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. Ja joj dam jednu kiflu.

Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. ako pristaje{. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. – To jeste – pade i meni na pamet. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. jer odista. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. a ona. zna{. a ono drvce pojedem. ne znam {ta je mislila. al’ znam da je ~a~kala zube. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. – E. pa bi me mogli isterati iz {kole. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. a to isto u~inih i ja. kao {to u takvome trenutku treba re}i. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. – Zna{ {ta. – Ne mogu ni ja sutra. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. u ba{ti. pade mi sre}na misao na pamet. po{to smo ve} otrovani. pa otkinem glavi} i bacim ga. 111 . jer bi mi zabele`ili odsustvo. Najzad. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. – Da jedemo palidrvca. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. onda nemamo {kole ni ja ni ti. pa joj udari{e suze na o~i. to je. – E. – Mo`e biti! – odgovori ona. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. Pojela je tri.– Otrova}emo se. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. Sramota je. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. – Onda ti mora da si ve} otrovana. pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. ne mogu vi{e. Mi smo deca iz boqih ku}a. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. – [ta }emo sad? – pita Persa. da umremo ovde.

odlaze svako svojoj ku}i da umru. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. [ta je uvod. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). je{}e{ ih i ovde u sobi!. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. 3.. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E. Poku{ava da popravi ocenu. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. k}erku profesora matematike. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. on predla`e Persi da se otruju. Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu. odnosno da je jela drva sa mnom. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. Kako mu to ne polazi za rukom. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi. {ta glavni deo. 112 . kad si mogla da jede{ drva u ba{ti. kao {to zna{. obiluje vedrinom i humorom. Majka wena. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. Svaka pri~a. Kad su ube|eni da su se otrovali. me|utim. glavni deo i zavr{etak. koji ima{ i u svojoj ~itanci. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. Kao {to se vidi. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e.v) RASPLET Cela se stvar.. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. i u buretu joj iskazuje qubav. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. ima: uvod.

uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. Ono mora imati uvod. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. zaplet radwe. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni.Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. rasplet radwe i zavr{etak. ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem. Najsme{niji doga|aj u {koli. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici. i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. To me je najvi{e obradovalo. vrhuncem i raspletom pri~e. Po pravilu. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. paragrafi ili alineje). vrhunac radwe. Tada mi je bilo najlep{e. To. vrhunac radwe i rasplet radwe. na primer. 113 . i sl. kra}i deo pri~e. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e. Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata.

leluji i odsevi.. {uma se pritajila. Me{aju se odjeci i odsevi. studeni. Sve je dato stati~no.) Studen ne napada i ne ujeda. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake. plinu}e preko bregova i krovova. u prvoj polovini marta. vazduh ogluveo. Studen dostigla najvi{u. u {umorewu. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. (. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. Razlomi}e se klisure i brane. i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. Led. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori.. uglavqen me|u obalama potoka. {umi. u ki{wewu i natapawu. nale}e na wu. u bezimenoj zvezdi.. (. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”. mrtvu ta~ku. nego se ~ovek sa wom sudara. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e. okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer. razlete}e se kroz sumrake. ledu. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. daqine.. iskri varnica radosti. {u{kawu. vetrovi izgubili zamah.OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. vetar... i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 . zinu}e doline. hladan i ~ist kao mermerna kocka. iako je stati~na. Visoko iznad no}i. (... Sneg potamneo. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda..) Na mahove podune vetar. toku reke. vetrovima. bubre daqine. vazduhu. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.. zapravo u vreme bu|ewa prole}a. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. daju}i znakove da ona. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti.) Pune se obori. Hu~e gore. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. Kao da je sve zamrznuto.

onomatopejama. „. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa.Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore.. Napravi opis eksterijera.. kao npr. keru{a . a retko u wu ulaze. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta. je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i. Kraj i po~etak.. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih.. Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima.: Re~i i ve`u i dre{e.. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti... Kontrast. a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama. me|utim... U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. „. razlete}e se kroz sumrake”. kontrastima. kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i.”. bubre bregovi”. Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. 115 .. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.zinu}e doline. mo`e biti i stilska figura. i sl. sintagme ili re~enice.. Bivali su i zli i dobri.

) Negde oko sredine prepodneva. drvo se veseli. Dim bagremovine je jak. (. dok i wega ne zahvati plamen.) Naslagana uz furunu. Pr{te iskre. o{tar. pocupkuje. u potpuno rashla|enoj prostoriji... hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar. (. radi. da ogreju prozeble {ake. postojanu toplinu. dok se ne uvu~e na wu. da se zagwure u vatru. obeduje i drema. tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba. kao ispod zemqe..) Sporo. (Milovan Danojli}) 116 . Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni.. i za pe~ewe hleba. prede i plete. da onda zapadne u lenost i presi}enost..STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe. besan. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku. li`e je i nagriza.... Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje. a potom je. da je uzela meru svakom dlanu. ili se krive iznad we. Pe} se raskokodakala. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. ujeda za o~i. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi. uvija se. Pe} se ~isti izjutra. ta~ku po ta~ku.. (.. i da tim istim {akama. zaklone i za{tite vrelinu. drva ~ekaju svoj trenutak. Plamen na wu kidi{e. vazduh. svrdla ga i razara. kad se soba mete i provetrava. sva|a se.) Bagremovina pra{ti.. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. (. iz po~etka zalo`e.) Uku}ani sede oko furune. `ar mu je prodro pod koru. su{ewe ode}e i obu}e.. sama sa sobom pri~a. i vatra joj na qubav uzvra}a. soba se zagreva. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor. (. za grejawe prostorije.

ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. personifikacijama. besan”. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. uvija se. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa.). o{tar. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. 117 .U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera. pore|ewima. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak. televizora. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. Gradacija. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. radnog stola. slu`i se epitetima. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. „Plamen na wu kidi{e. usisiva~a i sl. dakle. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. kontrastima i gradacijama. li`e je i nagriza. Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i.

Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. I uvek je crn i ~a|av. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. jer gazda Stanko. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. (. i to zakop~an do posledweg dugmeta. crnom okorelom rukom tare podbradak i. ka`e mu nekad neko. tako nekom prilikom. on bi pao u Savu”. zatim suknene pantalone. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna. ka`e Stanko). koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. ni upaqenu ni uga{enu. koju on nikad. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. jer nema{ rezervni par o~iju”. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. misli na posao. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano.Da se ne dr`i zubima za lulu. vidi se. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. i on gami`e. koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta. Wemu su u poteri. Sedi na krmi. pa neke papu~e na bosim nogama. (Ivo Andri}) paor – seqak. Cevka. kao ugarak kratke i crne lule. crn. Tako je i na Bo`i} odeven. kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. a on `mirka onim jednim okom. A wegov posao. zvani Lala. ka`em ti. zvani Cevka. kao vodena buba – za svojim plenom.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom. i izbili ono desno oko. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. i to redovno ta~no i nepogre{ivo. nakazan. kao da si kroz dimwak leteo”. ne pu{ta iz usta. – Eto. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. mra~an. i vesla i kormani jednim veslom.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. to je ponaj~e{}e kra|a.. ispod kaputa prsluk. vesla ili hoda. ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. ili neka sumwiva preprodaja. „Ti Cevka.

wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike. g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. na~in govorewa. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. 119 . glas. stas.). obu}a. i sl. d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. pokreti.pisac iznosi neposredno. polo`aj. mi{qewe drugih qudi o wemu. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. ode}a. lice. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina. wegov odnos prema drugim qudima. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika. odelo. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. b) wegove najbitnije karakterne osobine. i sl. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. Da bi portret neke osobe bio potpuniji.

u 270 ekspozitura Komercijalne banke. 3. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. (Blic. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. maja. maja na sajtu festivala www. rekreacije. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. 2008) 120 . eksperimentalne i sve druge vrste filmova. kao i alternativnog prevoznog sredstva. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. u 17 ~asova u Kinoteci). „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. (Ve~erwe novosti. 3. Publika }e biti u prilici da gleda igrane. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film.com. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. animirane. 5. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15. 4. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. 5. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu.IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 5. dru`ewa. (Politika. 5.trescourts. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR.

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

. a u desnom uglu potpis. drugaricama naj~e{}e sa letovawa. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma. Ispod toga. Petre. ekskurzija i sl.. sestrama.. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 . izleta. bra}i. drugovima. i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa).. Jelena. drugoj rodbini i prijateqima. Puno te/ vas voli. Pozdravqa te / vas. ili P. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju.S. u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P..S. mama. dragim poznanicima. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum. Na kraju. tata i mama. sledi oslovqavawe.. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata.... Takvo pismo pi{emo roditeqima. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. roditeqi. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. zimovawa.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a. u levom uglu ili u sredini. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog).Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage. seko.

pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom. Dakle. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. Dakle. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu. 2008. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. naravno. adresa. koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine.net Beograd. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. prezime i adresa primaoca. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. u vrhu stranice. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu. imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. Prvo. Posle 125 . kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. 17. sa ta~kom iza. i najva`nije. 4. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. kao i izme|u pojedinca i kompanije. ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. odnosno ime. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. prezime. u zaglavqu. Datum se pi{e arapskim brojkama. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. Preduze}a. S po{tovawem. naziv kompanije. naj~e{}e na wenoj levoj strani.

odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr. ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. Informacije treba da su kratke. na kraju pisma. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. naravno.toga se navodi predmet pisma. „Srda~an pozdrav” i sl. 126 . Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca. pozdrav. pre pozdrava. Na kraju. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. Sledi na levoj strani oslovqavawe. to se obavezno i navedi. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. Opet formalan – „S po{tovawem”. pod stavkom „Prilozi”. ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Predmet: Ponuda). Posledwi pasus. Na kraju. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. stil pisawa jasan i sa`et. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu).

......................................20 Govorni organi..........................................................................................................................................................................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica.......................................................................43 127 .....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................25 NEPOSTOJANO A..................................SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I .........................................................................................................................23 Slogotvorno R......10 Slo`ene re~i (slo`enice)....................................................36 PALATALIZACIJA ..............................................................................................9 Izvedene re~i (izvedenice).................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA............15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica.....................22 Suglasnici (konsonanti) ...............................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe.........................................23 Podela suglasnika po mestu tvorbe .......................................................................................................5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I..........27 PROMENA L u O ......................................................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA....................................................................................................................................................................................................................................................................................24 Podela suglasnika po zvu~nosti ........................................................................41 Izuzeci od sibilarizacije .............33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak.....................................................................................................................................30 JOTOVAWE......................................................................................................14 Sumwi~ewe ......................20 Samoglasnici (vokali) ...............35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti ...............................................................38 SIBILARIZACIJA ................................5 Re~i............................

.......................................69 FUTUR DRUGI .........................................................................................................................................................................................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice......................................................................................86 128 ..............................81 Glagolski prilog pro{li ..................................................................56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ....................................................................................................................................................73 IMPERATIV...83 Trpni glagolsi pridev....................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika ...........................60 Odri~ne zamenice..........................................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T ............60 Neodre|ene zamenice .......57 Pokazne zamenice............................................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe .....51 PRIDEVSKE ZAMENICE...............................49 AKCENAT....62 AORIST........................................................JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe............45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe ..................................................................................................................................................................79 Glagolski prilog sada{wi...................................................................46 GUBQEWE SUGLASNIKA ............................................50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti...............................................................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL)............45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe..............................................................................................................................................................54 Prisvojne zamenice ................58 Neodre|ene..........48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ................................. odri~ne i op{te pridevske zamenice .........................................................................................................................................................................60 Op{te zamenice .......................................................................................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat ...............................................................................................64 IMPERFEK(A)T .....................................

............92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice..............................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU...................................................................................................PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA...................................................................................................................................................................................................120 Izve{taj ......................................................................................................................................................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme .........................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi...........................................................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru............................................................................................................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline ...............................................89 Slo`ena re~enica ...............................................................................................................95 Komunikativne i predikatske re~enice ...............105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika........................................................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA.......123 129 .......................... SINTAGMOM I RE^ENICOM ..............................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma ..................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice......102 JEZI^KA KULTURA .........................................................................118 Izve{tavawe ....................................................................................................................................................................

Beograd [tampa Merlin co. dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. Vaqevo Tira` 1000 Beograd. Beograd. 2010. 130 .Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof.