Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. da bi se svr{ila umek{ana. mlaka. Wena toplota je umerena. Re~ je privla~na. pitka. otima se i buja kao korov. reziti – imati rezak. i nije odve} tvrda. trun. (Milenko Paji}) drevan – starinski. Ali. po svemu. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. zlo. Re~i. od `agora do ti{ine. umukla. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. S re~ju se mora pa`qivo. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. ono {to se iz nekih re~i zametne. stamene? Koje mogu same. I divqa i smerna. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. blago. A boja kao da je jedna nijansa mrke. Ta~ka. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. Re~ je. umbre. prijatno o{tar ukus ili miris. Nije ni meka. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. po~ujmo. Postojala je pre svega. prastar. seme nepoznate biqke. da obuhvata sve od vreve do }utawa. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. I britka i blaga. podatna re~. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. umerena. odmekla. drevna. da umori ceo Svet. ne mo`e{ je zaustaviti. i starinom. cela misao. |ikqati – |ikati. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. A kad proklija. Da proverimo koje su bitne. o mo}ima re~i. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. kad po~ne da ni~e i |ikqa. ni re~ ne prizivaj bez velike. kao iz zmijskog jajeta. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. naglo rasti uvis. uvije. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. Re~. i poreklom. oranice. i poreklom. Tako i treba. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. Ni Boga ne pomiwi. Ba{ ona. ali je samoglasnik ubla`i. Mo`da je osredwe tvrdo}e. 5 . rezi i re`i na jeziku. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. Ona je stara. istegne. Po~iwe resko. prave potrebe. Re~ mora da bude {iroka. U prvi mah u~ini ti se slaba.

Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. – Otac je glava porodice. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor. a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. A ima li re~i koje se isto pi{u. – Kwiga ima sedam glava. sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi. vatra i ogaw. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. – Planinska kosa obrasla je `buwem.

divqa – smerna. `agor – ti{ina. 7 .Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati. bistro – mutno.

oko ku}e ni klipe drveta.. (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 .TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano. . i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila.Eh. put je tuda najkvarniji. i djeca u snu je~e od zime. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. Martin kleknu i pipa kao slep. evo ga. moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im.. To najzad mora biti dugo tra`eni paw.. ..Bo`e. pomozi i nasjetuj me..Ha. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu.. Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. le`i mali qeskov pawi}. ba{ me prevari. Djetiwasto sre}an. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca.Paw.. stade nemirna srca da se obazire uokolo.Da nije ono tamo? . ro|enko moj.. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw. ku}i. Sasvim u kraju... . Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma. Ohladila se soba. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. ku}ici na{oj. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta. . golem a suv kao barut. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini. Gle.. sav rutav od sasu{ene mahovine. . sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. golemu staru pawinu. Eto... bo`e. a stara ograda ve} je odavno polo`ena. krenuo je natrag preko poqane. I opet tamna mrqa na drumu.. Ruke ga gr~evito grabe.Hajdemo sad ku}i. a mjesto gdje stoje drva prazno je. napola zaboden u snijeg. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a.

Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. Pisac je. golemu staru pawinu. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). le`i mali qeskov pawi}. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. Sasvim u kraju. jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. i pawi}. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. 9 . To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}.U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). PAW = „svaki. kao {to vidimo. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. PAWI]. Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw. Sve tri re~i (i paw. dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. [ta povezuje. napola zaboden u snijeg. ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. PAWINA. Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. nego je prosta re~.

Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr. ku}i. `en-a. ruka i mnoge.dodan tvorbeni nastavak -ica.a tvorbeni nastavak -ica. sel-o). jela. `ena. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. selo. dete. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i. on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. zelen. vuk. wiva. ~ovek. u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}.: ku}-a. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: . pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. Tako je.Hajdemo sad ku}i. onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom. Proste re~i su. drvo. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive. koko{.a gramati~ki nastavak -a. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. ku}ici na{oj. `ut. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. 10 . bor. ku}a. Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. na primer: paw. crven.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. ro|enko.a gramati~ki nastavak -a. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. kwiga. na primer. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). mnoge druge. nego se gramati~ki nastavak odbija. zub. dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}.

Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice. Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak. 1) Osnovni deo je MLIN. koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. Taj osnovni.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin. koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”. onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i.Kako su nastale tvorenice pawi}. dakle. pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. nego to mo`e biti i izvedena re~. Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi.a tvorbena osnova mlinar-). Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-.dodat je tvorbeni nastavak -AR. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR.(gramati~ka osnova od re~i MLIN. 11 . temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i. U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi.a tvorbeni nastavak -KA). Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora.dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA. biti samo prosta re~. 2) Na koren re~i MLIN.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin).

plav-o-kos(a). [UMOKRADICA (od: krasti {umu). Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. ili g) dva prideva (starmali). POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. stran~ica. NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). BABAROGA (od: baba roga) i sl. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). VIDOVDAN (od: Vidov dan).Napravi od imenica grad. kompjuter. jug-o-istok. odnosno dva korena re~i. ili b) imenica i glagol (visibaba). Vidovdan). U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. PLAVOKOSA (od: plave kose). Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. nov-o-sadski. Martinov. ili v) dve imenice (babaroga). kao npr. U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice. nego srastawem. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad). Odredi {ta je koren. {ta tvorbena osnova. NOVOSADSKI (od: Novi Sad). U svima wima postoje najmawe dve proste re~i. nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i. a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. VISIBABA (od: visi baba). VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). STARMALI (od: star mali).: prozor~i}. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. ku}e-paziteq itd. JUGOISTOK (od: ju`ni istok). Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. NAT- 12 . KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u). {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati.

). i ba{ te briga. glagol. pridev. NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. zakqu~a{ ku}u.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). is-pot-pisivati. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. (Neboj{a Nikoli}) 13 . i odredi u wima koren. Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti). tvorbeni nastavak i sufikse. b) slo`ene re~i. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. pretr~i{ potku}nicu. potpredsednik (a ne: podpredsednik). tvorbenu osnovu. kao na primer: nena-pisan. pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. prilog i sl. Ako ti se otkine dugme. i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub. mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica. (od: iz-pod-pisivati) i sl. Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. istr~i{ iz ku}e.

. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. dim petroleja utiwe mu se u bradu. Noge. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe.. . [ta je ovo. \or|e. Ipak. Koleno mi je okruglo. Upropasti nam ku}u. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.. Nije to moja kost. Ne}u vi{e.Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. Nema nikakve sli~nosti. palio lampu i zagledao ga goli{avog. \or|e zadi`e svoju nogavicu. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. kolike su mu noge. Opet se nadnosi nad krevet. Uvek u krevetu popreko spava. On. tako ga ujutru zateknem”. ti si moj. ugasi lampu. peqati — ujedati. Opet je no} i opet je sa lampom. Ti si moj sin. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Nepomi~na. on je ustajao. Otvara prozor i di{e zvezde. zgurena senka. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. peckati 14 . zaspalog.. iza wega. Nije. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Levo ka{qe Simka. iako mi je ~etrdeset i nekoliko. Se}ao se. Nikad vi{e. Onako kako ga uve~e ostavim. Zbog dede nisam mogao pre. sine. Meni je malo stopalo. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Stopalo je. ^im bi Simka zaspala. A Vuka{in je vi{i od wega.. Koleno mu je kvrgavo. kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Pa stopalo. Jesi. Adame. kad je bio u wegovim godinama. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti. meni. na zidu. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. do{ao sam ti. Pribli`i lampu Adamovoj nozi. Tu|e su ovo kosti u Adama. suvo ali ravno. boga mu! I ve} je maqav. ali ~uje Tolu: . Adam tanko jauknu..ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu.... Ni A}im nije dugonog. jedva je ~ekao da zaspi.. Nije mnogo vru}e. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu.. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Adamu iza{ao zglob ulevo. nije. I Vuka{inu je malo stopalo. Jeste. maqav je. nije tako spavao. Ne preokrene se no}u. sine.

si) ~ine glagolski deo predikata. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 . futuru. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. uz glagol.Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. Dakle. Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin)... On poma`e da se sastavi predikat. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu. Ti si MOJ SIN. U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). pa se naziva pomo}ni glagol. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. imenski deo predikata = predikativ. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. perfektu.) zovu se glagolski predikati. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. ti) stoje imenski predikati.

On je postao DIREKTOR). kao na primer: Otac je U KU]I. -Majka je DOBROG SRCA. Ona je LEPA. kao imenski delovi predikata.).) 16 . Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli. Ja }u {etati i sl. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. Jovan }e biti BOGAT. jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). Deca su VRLO VESELA i sl. On je DOBAR. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin. Jovan je BOGAT. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. a ne od imenice predikat. Ja sam {etao.. -On nije bio PRED [KOLOM. Marko }e biti U^ENIK. zatim glagoli proglasiti se. Za razliku od prideva. dobrog srca.Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. vrlo vesela i sl. Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama. futuru. a to nije ta~no. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ. A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. tj. – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. perfektu.). imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima. – Milan je bio SA OCEM. Jovan je bio BOGAT. od imenice predikat je pridev predikatski).. a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi. Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu. kao postati (npr. Marko je bio U^ENIK.). smatrati se itd. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM). morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju). Ovako. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). Osim glagola jesam i biti.

Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i).. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice.). Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu. uzrok. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak. vreme. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe.. broju i pade`u. imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta. i ima atributsku funkciju (slu`bu). Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). od kojih jedna bli`e odre|uje drugu.. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Za razliku od prideva. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge.. i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 . Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. na~in. Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa.U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata.

Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. a imenica ustima atribut otvorenim. kakav je. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. – MENI je malo stopalo. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. na primer. – Koleno MI je okruglo. – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. – Koleno MU je kvrgavo. a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 . slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim.

mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. naziva se prisvojni (posesivni) dativ. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice. i on uvek (kao i prisvojni pridev. MENI (= MOJE) je malo stopalo. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica). 19 .

GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa. Glasne `ice. zadwe (meko) nepce. koja je neophodna za proizvodwu glasova. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa. jezik. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. du{nik. predwe (tvrdo) nepce. prolazi kroz grkqan. u koje spadaju: plu}a. a to treperewe se o~ituje kao zvuk. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. dakle. 20 . glasne `ice (glasnice). Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. desni (alveole). usnu dupqu i izlazi napoqe. koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. usne. grkqan. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. zubi. Govorni organi Vazdu{na struja. usna dupqa ({upqina). izlazi iz plu}a. vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica.

Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi. Sve cvjeta. Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva. I leptir kru`i po poqu i kosi. Slovo je pisana oznaka za glas.) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti. i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. budi ga i grije. ali se u izgovoru (i pisawu). (. osim po akcentu..) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa. Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b. 21 . Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. Motika tu~e. so~e mladi trsi.Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese.. bilom (= damarom. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. (U pismu se glas ozna~ava slovom. razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom). di{e. I znoj mu kupi.. pulsom). I svuda trepti prva mlada jara..

a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. i tada zvu~e kao tonovi. A. Samoglasnik je nosilac sloga. 22 . Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. Slog je najmawa izgovorna celina. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. I. Ako prolazi slobodno. O i U. A. di-{e. svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). O i U glasne `ice titraju. Zato te glasove mo`emo same otpevati. I. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. dobijamo samoglasnike ili vokale. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. Ako nailazi na prepreke. Koje mo`e{. usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~).

. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre. stra-. M. G. pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova. Q. D. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. @. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi...Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. V.. T. ]. so~e mladi trsi. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati. Za{to? Pri izgovoru glasova S. ro-si drv-qe. P. J. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. L. X i [. P. Motika tu~e. F. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B. i u gole prsi. 23 . ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. Q. S. \. ^. prema pona{awu glasa r u slogovima. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. X... Te re~i mo`emo.. W. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. stra-ne. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. R. tr-si. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. On je tu pravi suglasnik. 3. B. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. N. T. C. C. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog.. K. X.

Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. 24 . Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. naziva se slogotvorno R. pr-vo. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. u kojima nije nosilac sloga). 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog. krv. v ). d) ili dowe sekuti}e (c. U tim slogovima R je nosilac sloga. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. wegova }erka Qiqana jede xem. 3 i S. L i N. s). U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. @ i [. Nadzubii suglasnici su: R.U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. kao na primer: trn. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. Zubni suglasnici su: D. br-log. ~e-tvr-tak. Zadwonep~ani suglasnici su: K. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). Takvo R koje je nosilac sloga. Predwonep~ani suglasnici su: J. ]. br-zo. W. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. crn. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. C. PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi.. krst. ^. T. B. X. stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). Q. tR-si . i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. p. G i H. m). ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara.. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). pR-si). cr-ti-ca. 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). z. tr-ka. a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f.

PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. Bezvu~ni suglasnici F. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. Zato su 25 . B. @ i [. svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. D i T. pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici. Z i S. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. Tako su parwaci B i P. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. \ i ]. X i ^. G i K. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi.Usneni suglasnici su: P. U izgovarawu nadzubnog N. V i F. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. M. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. gotovo kao kod samoglasnika.

V. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). X. F. Z. 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). z. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. 26 . @. G. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. H. \ i ]. G. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. ^. R.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. D. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). Sliveni suglasnici ili afrikati su: C. onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). K. P. Z. C. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). S. [. S. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. K. T. J. \ i ]. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. N i W. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. Q. onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. L. [. { i `) na drugom mestu. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |). F i H. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. D i T. P. onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. X. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). Sonanti su: M. ^. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac.

Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika.. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga. nasrtao je na prolaznike. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe. veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. najvi{e sebe i Zigija. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom.. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. Nenaviknutom na lanac oko vrata. Unezveren. tu`ni pas lutalica. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. me|utim. Meni je ve} svega bilo dosta. nisu.. Jadnik. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju. poveo ga sa sobom na letovawe.. a ne da je ostavqen zauvek. To nisam mogao ni da primetim. na mestu gde je bio i ostavqen. ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. potpuno sam zaboravio na psa. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. po~eo je da ~uqi u{i. gde sam svratio. a ne na letovawe u Gr~ku. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva.. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope.. Tako mu je i bilo. 27 . Moj pas Zigi (naslov) . Kada je ~uo na{e glasove. Deca. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet. -. Na povratku sa letovawa. U {etwi ulicama Skopqa. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. A tamo. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. ve} je pokazivao krajwu drskost. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume.

. Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je. hrabroga. Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda... dakle..... Nemci... 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika. vrednoga. ovakvoga. staraca. {ipaka. ministarstvo – ministarstava. gorak (ali: gorka... nestalno.. dobroga. kru{ka – kru{aka. pas. pismo – pisama. kao na primer: devojka – devojaka.. kakav (ali: kakva. ma~ka – ma~aka. sve. kao na primer: dobar (ali: dobra. {ipci. kakvoga.). `edan (ali: `edna. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda. pasa. ovakvo. `edno. pesma – pesama. Nemca. 5) U du`im oblicima predloga sa (s). vitkoga.. kakvo. Nemac.)... {ipak.).. 28 .). kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom... hrabar (ali: hrabra. nepostojano: u nekim oblicima se javqa. a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A. On se spu{ta niza zid. svakakvoga... itd.). svakakav (ali: svakakva. {ipka. zemqa – zemaqa.. kroza (kroz) i uza (uz).. svega.. dru{tvo – dru{tava. gorko... u nekim ga nema.. Takvo A naziva se nepostojano A. ovakav (ali: ovakva.. vredno. dobro. hrabro.)... 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i.. starci. ka (k). ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas... vredan (ali: vredna. naziva se nepostojano A.... kao na primer: sav (ali: sva. psi..). Nemaca. starca.) itd. svakakvo. a u drugima se gubi... kao na primer: starac... bitka – bitaka.U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine... gorkoga. niza (niz). psa.). vitak (ali: vitka. `ednoga.) itd. vitko.

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

nosilac.. osim promene l u o. ~itao. glagol. molilac. Navedene imenice su. vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o. pekao. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga.. dobijeni su oblici sa dva O: soo... fudbal itd. po{ao. kopao. molba. rekao. metal. voo. kao na primer: stvaralac. ugao. 32 . posao. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. veku). vr{ilac. kotao. svetao. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto.. stoo. Obrati pa`wu na primere so.. vol i stol. vr{ilac. strelac. ~italac. `alba. tu`ilac.. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. i sl. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. belac – belca. seoba i deoba. posetilac. vo i sto. slu{alac. gledalac. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. rukovodilac. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. pisao. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. *vr{ioc.Koja se jo{ glasovna promena. kao na primer: palac – palca.). po{tovalac. pri~alac. ~italac. bokal. a ipak se ne mewa u O. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. nego je jedino ispravno: rukovodilac. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc. dakle. kanal.

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca.). `apcem.. Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr.). ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i. onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak. `ab-cu. > `apca. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i.. u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca. dva bezvu~na suglasnika: PC).Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. `abcem.. znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti. a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. oni se lako izgovaraju.. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti. pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.: `apca < `abca.. ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni. a C bezvu~ni suglasnik. onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni. 36 . [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T.. jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. `ab-cem.

tada ne vr{i). Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik... kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati. pod{i{ati. od{etati). kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo). Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S.Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [. qudski. on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se. 37 . i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo). dakle.

Palatalizaci- 38 . junak.Sredinom. du{e. duh+e > du{e. slabijim glasom: . dru`e. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . svud je vojska. G u @.Ko ide? Pa onda lak{e. G ili H (junak. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima. a H u [: junak+e > juna~e. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. drug+e > dru`e. duh). samoga pisca. drug. Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane. Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo. svud je vojska. Obrati pa`wu na istaknutu re~. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. hvala Bogu. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao.Sredinom. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: . jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. cvokotali i je~ali.Stade ki{a. i to K u ^. stra`ar dodade: . dru`e. vojni~e? Eh. I voqan da porazgovara. duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda.

KNE@EVI. juna~e. a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e.. palatalizacija se ne vr{i. putni~e. tu`na.. Kroz Kragujevac te~e Lepenica.. pra{ina (od: prah)... U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. STRI^EVI. (ali: strigu). tek-em. trbu{ina (< trbuh-ina). U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e. stru~ak (od: struk).... da{ak. tu`an (< tug-an) itd. strig-e{. (ali: teku).. nastavni~e.. da{ak (od.. H + e.. Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A. tu`an. i ili a > [: du{evan (od: duh). vrh-em. osna`iti (< osnag-iti). Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i. Ona stri`e ovce. stri`e{. kao na primer: mu~enik (< muk-enik).. g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i.. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e. mu~ewe (< muk-ewe). Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em. pek-e{. i ili a > ^: juna~ewe. rastu`iti (< rastug-iti). tu`no... pozdravi vojnike! -De~a~e. mu~ionica (< muk-ion-ica). i to tako {to: K + e .. jer je nastavak -u.. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E.ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e. Kao {to se vidi. nego ispred nastavka -e). de~a~i} (< de~ak-i}). te~e{. sna`an (< snag-an). > te~em.. dah). zamoli one de~ake da ne galame... Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola.. i sl. pe~e{. STRI^E. palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e. a palatalizacija se ne vr{i ispred -u. be`awe (od: beg). (ali u tre}em licu mno`ine: peku. i ili a > @: vra`i} (od: vrag)..... > vr{em. MESE^E 39 . Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. KNE@E.. tek-e{. juna~ina. {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak. stru~ku. ZE^EVI. G + e. siroma{ewe (< siromah-ewe). vrh-e{. -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks). strig-em. Kombajn vr{e `ito. da{ka. vr{e{. ZE^E. -i ili -a. O^EVI... > stri`em.. (ali: vrhu). siroma{iti (< siromah-iti).> pe~em. itd.

Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e. kao na primer: Milica – Mili~in... sestri~in. stra{an. kol~ina = veliki kolac. Jovica – Jovi~in. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e... knez – kne`e. kne`evina. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica. tu~em. Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer. tu`na. G i H u ^. Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K. vite`e. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @.Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e.. star~e..). stran~e. pti~ica. stri~evi. 40 . i i a u nastavcima za tvorbu re~i. Zorica -Zori~in. kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e. du{ica i tr~ati.: mese~ina. kne`evi. mu{ici.

a nismo znali ~ak ni tango. Najednom. U stvari. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula.. Jedan. Dva koraka levom nogom. klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. dva.. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. napustio sam napore oko vezivawa pertle. [trole je bio glavni u~iteq. nije sasvim izdao u tim trenucima. dva.. me|utim. Danas. Potpuno sam se posvetio brojawu. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam.. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. naravno. ipak. Ona je. ali su nam ipak dosta pomogle. ona je igrala. ali ne znam da li je ona to primetila. jedan desnom. Mozak me. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida. ali su ve} odlazile na igranke. Molim – rekla je.. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri. jedan. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite. Dva levom. Devojka se najzad zaustavila. Oti{li smo na prvu igranku. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. jedan. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 .. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. Zatim sve ponoviti. ali ga nigde nisam video. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Sagnuo sam se.. Kad sam video da mi je zid s desne strane. a najvi{e [trole. Skupio sam hrabrost. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. jedan.. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice. Najzad je do{ao sudbonosni dan. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. a ja sam brojao. One su bile mla|e od nas. Tango sam bio savladao. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. sa~ekao takt i po~eli smo igrati... Ispru`io sam ruku. jedan korak desnom. Stao sam kraj we. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset. Imali smo po petnaest i {esnaest godina.SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Znam da sam bio crven u licu.

Dakle: devojki > devojci. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima. Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu. G prelazi u Z. Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). a na toj nozi nije bilo cipele. a H prelazi u S. z i s naziva se sibilarizacija.. a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini.Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji.U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno). 42 . ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c.Noga mu je bila velika. a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Po{to se zubni piskavi suglasnici C. Sibilarizacijom K prelazi u C. Skupio sam hrabrost. {to se vidi i iz slede}eg primera: . Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k. Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj.. . jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a.

brlozima. trbusi. Qubinki. tezgi.. naj~e{}e dvoslo`nih. Ali.. Olgi. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K. dativu. psiholog i ju`wak. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak. ma~ci. Poqacima. ma~ki.. brlozi. vo}ki. filolog. siromah. seqacima. TK. epohi i eposi. vokativu. patki. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. bitki i bici. ta~ki.. snazi. uxbenici.. dativu. • ako su re~i vi{eslo`ne. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu. pedagozi. za razliku od imenica mu{koga roda. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. • kod imenica. vokativu.. ^eh. i SH. zeki. priru~nik. banci. junacima. orasi. bajci.. • u nominativu.. ma~cima.. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. tetki. kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova. orasima. ZG. deki. • kod imenica odmila (hipokoristika).Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom. kao na primer: pripovetki i pripoveci. Dragi.. seki. korak. stalak. kao na primer: junaci. 43 .. biblioteci. maski i masci. instrumentalu i lokativu mno`ine. ]K. odojak. kao na primer: Anki. Poqaci. kao na primer: baki. Desanki. uxbenicima. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena. zagonetki i zagoneci.. Pashi (jevrejski praznik). seqaci. instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. patrijarh. kao na primer: jabuci. Luki. trbusima. kao na primer: kocki. pedagozima. kwizi.

nalaze se i slede}e re~enice: . pa }e mu presesti sva vo`wa badava. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. dakle. Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 . me|utim. i to 3 u @. {}u}uriti se i sl. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. A onaj u tegli u}utao se na dnu. Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [.i glagola }u}uriti se. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. suglasnike 3 i S. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W. Izvr{eno je. a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. a suglasnik S ispred suglasnika ].. s-}u}uriti se) i pre{li. bog te pita kad jo{. vo`wa. radi lak{eg izgovora.. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. {}u}urio se. Kad navedemo sastavne delove tih re~i. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. badava vozio. s}u}uriti se > {}u}uriti se). no{wa. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. pa samo {iri mehure.JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca. nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. tj. u svoje predwonep~ane parwake. a kakvi suglasnici W i ]. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S. Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa. a S u [ (vozwa > vo`wa. ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku.

. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}. b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N). 45 . a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima. jedanput. kao na primer: stranputica.. a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. zna~i. Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W. kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome. kao na primer: squbiti. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz.. izwedriti (ekavski: iznedriti). pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. izwihati. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima. razqutiti. onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. izqubiti.. sqez (ekavski: slez). Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama. crvenperka. swe`an (ekavski: sne`an). Prvo se. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. vanbra~ni itd. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.i glagola ~upati.

Takvi su. pro{wa. na primer. Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica). 46 . Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. pa{~e i da{~ica. a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. Tako je. gro`|e. instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). na primer. ma{}u (od: mast) itd. Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. ra{~erupati. vla{}u (od: vlast).Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. ~e`wa. li{}e. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u). i{~a~kati.

Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju.. ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). izvrstan. Kule od metalne pau~ine. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku.. pakostan. U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. 47 . kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). pa daje grupu SN.ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika.i prideva `i~ni (`i~ani). Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao. izvrsno (< izvrstno). izgubio se. fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. pakosni (< pakostni). Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. posna (< postna). I u wima gore. jedan se po pravilu gubi. bezakowe (< bez-zakowe). na putu za grad Bordo. celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami). no}u. radostan. ruski (< rus-ski). I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. Voze}i daqe. Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika. radosni (< radostni). Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. kao na primer: mastan. postan. masna (< mastna). rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i.GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez.

. pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i). o~instvo. 48 . po~eci (< po~etci). tj.. pisa}u (< pisat}u). ot~epiti (< od-~epiti). najjadniji. Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika. besumwe. ]. pot~initi (< pod-~initi). ]. kao na primer: najjasniji.. suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C. slasno. poddijalekat. preddr`avni. pod|akon. najjeftiniji.. dva ista suglasnika. inaxija (< inadxija).. jer su u wima ve} sadr`ani. X.. kao na primer: otcepiti (< od-cepiti). Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J. 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik. ^. Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. ot}u{nuti (< od-}u{nuti). {ezdeset.. ^. i{etati. X ili \ (zna~i. ra{iren. kao na primer: zadaci (< zadatci). \. najjednostavniji. 3) ako dolazi na kraju prefiksa. Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna.. o~ev (< ot~ev).2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C. kao na primer: naddru{tveni.

tako da je jedino ispravno: mogao. ~itao. oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika. *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. dvoga. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. kom. dvoga. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. Kako su nastali oblici: tvoga. *peko (pekao > pekoo > peko). zec i pas (u zna~ewu „kai{“). Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ). pisao. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik. Na isti na~in. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. svoga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). pekao. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima. gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. nastali su kra}i oblici i re~i: moga. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. i{ao. tvoga. 49 .ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a.. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo). svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega..

razqutiti. Slog je najmawa izgovorna celina. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. ku}a. ~etvoroslo`ne.. SA~ekati. poRU~iti. doBItak. uRAditi. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. troslo`ne. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen.. ugostiteq. dakle. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). dvoslo`ne.. zaDAtak. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. ku}iti. baka. uvijen. brati. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. a u nekim kra}e. baba. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. uviti. le}i. LOviti. sloBOda. VOda. profesor. na primer. pridobiti. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. Akcenti se. Tako se. u~iti. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . utr~ati. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka. u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno. ba{ta. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. jer je samoglasnik nosilac sloga. dostoJANstvo. U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en.. osloBOditi.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove.

a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. Dugouzlazni akcenat ima. most) glas na po~etku izgovora di`e. gradi. AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. Izgovaraju}i slede}e parove re~i. Sin gradi most. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste). Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni. a onda se polako spu{ta. ne izgovaraju se na isti na~in.Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica. ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. uzlaznu intonaciju. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. dakle. primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. Prema intonaciji. dok se u re~ima iz druge re~enice (sin.

sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. bo`e. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. pa onaj momak. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. miri{qav dah. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca. nemaju. dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj... Oh. nevoqa. pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega... Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. Jocu doktora.A? – upitah ja o~ima Jocu. a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca. molim te!. vla`no...PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i. ~ekaj..Ne! – rekoh ja. jad. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas. istina. ta ja wega poznajem! To je. ~emer. videlo se da gleda u nas.. {etao s wime. kakav je to pogled?! On gleda u nas.. On stade. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza. gde smo se po{teno iskupali.. Na tabli je stajalo latinskim re~ima. tu`no. Ne. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. mekano.... To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju. Bila su samo dva kreveta.. On u|e. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu. -To je!.. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no.. bolan uzvik: – Jaoj. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu. . poznatim manevrom.. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. U|oh i ja. sve i svja. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. . Zatvori{e vrata. Za nama wegov asistent. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. gro{ – vrsta novca 52 . a na drugom jedan ~ovek. {to me vu~e wemu. U meni je sve bilo neodre|eno. Jedan prazan.. majke! Ali onaj. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. ^im izi|osmo iz bolnice. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome.

a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. i b) miri{qav dah i wihov izraz. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). sladak i miri{qav (dah). po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi.O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. kao i mnoge druge (kao na primer: moj. Pridevi. kao i pridevi. izbledela (lica). sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice. wegov. broju i pade`u. v) Upu}uju na osobinu. prema tome. Odredi u kojim su pade`ima. zato i jesu zamenice. koli~inu i pri padnost. sa imenicom uz koju stoje u rodu. u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. „zamewuju” te osobine. dakle. wihov. „dele”. koli~inu (veli~inu) i pripadnost. 53 . On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. b) Sla`u se. kao i pridevi.. nekakav. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave). g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. broju i pade`u. kao i pridevi. miri{qav dah.. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. takav. broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. nekom (tugom). ovoliki i sl. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki. Druk~ije re~eno. te se zamenice. sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. a zamenice upu}uju na te osobine. ozna~avaju osobinu.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. wihove (izraze) i one (lipe). one. otvoren (prozor). Kao i pridevi. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima.

Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora. za osobinu. pa se zato i nazivaju odnosne zamenice. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i.. 54 . zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. osobinu). evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. a ne Markova kwiga. zamenicom koliki – za koli~inu. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari. Zamenice koje.UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. Za tvoju proveru. ali i neke pridevske zamenice. zamenicom kakav – za osobinu. koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta. a zamenicom ~iji – za pripadnost. tj. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. kolika. Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar). Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. 4) Ovo je moja. zato se one i zovu upitne zamenice.. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. kakav. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. kakav. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo.

a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. ~ije. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice. koje. koliko. kolike. upitno i odnosno. Ta dva zna~ewa ovih zamenica. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. kakva. koje. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. kakve. kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki.Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. Sve upitno-odnosne (tj. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . kolika. koja. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav. ~ije. kakvi. ~ija. koliki. kakvo. kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. ~iji. koji.

NA[E VI – VA[. ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. ~emer. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. nego samo na jednog. licu koje govori. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. WIHOVA. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. TVOJE ON/ONO – WEGOV. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice.PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. Za nama wegov asistent. NA[A. kada nekome treba iskazati po{tovawe. On ima asistenta (pomo}nika). moja majko! -Je li to pobeda. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. jad. ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. bolan uzvik: – Jaoj. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). VA[A. WEZINO ili WENO MI – NA[. WEZINA ili WENA. MOJA. WEGOVA. U|oh i ja. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. tj. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu. `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. MOJE TI – TVOJ. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. TVOJA. {to me vu~e wemu. prvome licu mno`ine). -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. nevoqa.

Ja spavam u svojoj sobi. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. svoja. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu. Zamenica svoj. *Ti si uzeo tvoju svesku. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). svoja. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen. – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku. a ti spava{ u svojoj. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. Ti si uzeo svoju svesku. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. a {ta objekat u navedenim re~enicama.. nemaju. a ne prava prisvojna zamenica. U drugoj re~enici subjekat je oni. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. Oni nemaju svoga bole}ega. a ti spava{ u tvojoj. Jocu doktora. i sl. *Ja spavam u mojoj sobi. svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice. Kome pripada objekat u prvoj. majke! Odredi {ta je subjekat. svoja. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj.PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga.. svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. 57 .

Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti.. ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. ovo. one se nazivaju pokazne zamenice. ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. i drugo.POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. pa onaj momak. Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. kao onoga kome se Ivan obra}a. ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. te. onaj.. kome se govornik obra}a). ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. ona. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. oni. zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. ova. 58 . i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod. lice: onaj. jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. ta. lice: ovaj. moja je ona olovka na klupi”. za nama wegov asistent. U|oh i ja. Evo tih oblika: 1. drugoga ili tre}ega lica. . ovi. Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga. i tre}e) i u jednini i u mno`ini. lice: taj. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3. ono. Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo. tj. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. ti. one. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. on ka`e za wu ta olovka. to. miri{qav dah. onda oba (i govornik i sagovornik. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori.

Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. ovakva. ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. koji. takve. onakvo. ovoliki. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. ovolike. lice: onoliki. onakvi. tolike. takvo. Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. ovolika. toliki. toliko . ne u~estvuje u razgovoru). KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). takav. lice: ovakav. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . ovakve. toliki i onakav. Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. lice: onakav. ovakvo. ovoliko. onoliki. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika.U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. takva. To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?. o~ito. lice: takav. KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. onolike. onakve. tolika. Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. ovoliki. onoliko. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. ovakvi. Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. onakva. lice: toliki. onolika. takvi. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. lice: ovoliki. tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3.

nekolika. Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. Razgovarala sam s nekolike prijateqice. on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. nekakvi. neka. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. nekakve. nekakva. koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. v) za koli~inu: nekolik. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). stvari i wihovih osobina. ne~ije. Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki. da je ne poznaje. neki. neka. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . nekoliko. ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. nekoliki. ne~ije... neke. a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. nekolike. nekakva. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. Kad pisac ka`e neka (tuga). g) za pripadnost: ne~iji. ne~ija. nekolika. ne~iji.NEODRE\ENE. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. neko. nekakvo.

sigurno. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. ni~ija Prime}uje{. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. ni~ije. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. 61 . nikoja. ni~ija. ni~ije.Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. nikoji. koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine. nikoje. nikolika. nikakva. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. Nije do{lo nijedno dete i sl. nikakva. nikoje. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. nikakvo. ni~iji. nikakve. v) za pripadnost: ni~iji. nikakvi. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni. nikoja. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). koji se nikad ne upotrebqavaju. da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu.

svakakva. me|utim.. ikakve. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. svakakvi. i~iji. ikakav. ikolika. sva~ija. ikoliko. ikoja. i~ija. ma ~iji. ikakva. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik). svaka. b) za kakvo}u (osobinu): svakakav... ikoje. svekolike. sveobuhvatnost.. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. ikakve. koliki god. nisu srasli u jednu re~. bilo ~iji. Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost. svakakvo. sva~ija. ikolike. sva~ije. kao na primer: ma koji. i~ije. i~ije. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta. bilo kakav. ikakav. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. koji god. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice.. ikolik. ma kakav. ikoje. svekolika. g) za pripadnost: sva~iji. ikoja. ikoja.. i~iji. pri~e uop{te. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. . svekoliko. . sva~iji. svekolika. ikoji. ikolika. svekoliki. On veruje u sva~ije pri~e. svaki. ikoje. wihovih osobina.Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 . ~iji god. svako. Ti oblici. ma koliki. nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. kakav god. ikakvo. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. ikakva. i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. ikoje. bilo koliki. svaka. svakakve. bilo koji. ikoji. sva~ije. ikakvo. bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. ikoliki. ikoja. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica. ikakvi. ikakvi. svakakva. iko. svake. ikakva. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i.

koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. bez ikakve nade da bi se taj odnos. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip. ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. ikad mogao izmeniti. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu. 63 . rod. Tako je bilo i sa Ibragom. U su{tini. pa i uz kmetovski hak.U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu. stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa. nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. i strpqivo je snosio sitne }udi. kao senka. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi.. ide uz svaku dobru i korisnu stvar. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu.. takav aga nije ni boqi ni du{evniji... smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje.

ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. bliskoj pro{losti. Najpre retka kao pau~ina.AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. kao na primer: 64 . objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan. [ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti. ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. kao da ga je sam ~italac do`iveo. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. jer sve i{~eznu. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. Aorist se mo`e zameniti perfektom. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu.

. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik. dodaju se nastavci: -h. re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik. ste}i. dodaju se nastavci: -oh. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k.).. Mi bismo radili.) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh..). – Projuri ulicom jedan automobil.. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1. re~-e 3. uteko{e. dakle. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima... -ste. -. do}i. Mi bismo. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr. pomisli 1. Mi bismo. pek-oh. -e. -osmo. -o{e. mo}i.. *Mi bi. le}i. pomisli 3. Navedi oblike aorista glagola le}i. ali: vr{-e i sl. o kojem }ete uskoro u~iti (npr.. nego je pravilno samo: Ja bih. Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala). a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. -e.. propasti i sl. On/Ona/Ono bi. mo}i..: pek-oh. Nije. re}i. Ti bi. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi. -{e. plesti. ali pomo`-e. propad-oh itd.Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. Oni/One/Ona bi{e. ali pe~e. 65 .). Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih.. pravilno: *Ja bi. pomog-oh. pomisli-h 2. Vi biste. -oste. – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa. vrh-oh.rek-oh 2. i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr. -. -smo.: pe}i.: Ja bih radio. leg-oh.

[ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e. sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa..Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda. pokatkada se sklapahu.. Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. tj. I sve se opet umiri. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene. a trepavice.. . kao od olova. majko. I `eqno ~eka{e. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. Zvijezde su blistale i osmjehivale se. kao od olova.. samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa. Mali se u prvi mah tr`e. Sama se spu{tala na prsa.. To je no}ni stra`ar dozivao svog druga.Spavaj ti.. ~eka{e. sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e... Dodu{e.Br`e }e – re~e mali. Napoqu se ~ulo zvi`dawe.. . Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t. pokatkada se sklapahu. a trepavice.Bo`e. . I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. Sama se spu{tala na prsa. isto kao i prije. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se.. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. pa }e se nebo otvoriti – pro{apta.. paralelne sa drugim pro{lim radwama. . . da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu.Spavaj. ~eka{e... kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo. – tiho odgovori bolesnica.IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. 66 . po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e.. pa opet po~e ponavqati molitvu. (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli.

Evo svih oblika imperfekta glagola gledati. vr{i se jotovawe. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe).. pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a.. i sl. -a{e. uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu.Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. za razliku od perfekta. -ija{e.. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine.. gledaste 3. -jah. -ija{e.. -jah i –ijah. a kod nekih glagola na prezentsku osnovu.. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah. biti i pe}i: Jednina 1. -ja{e. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta. stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah. prema tome.. vr{i se sibilarizacija. on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah. -ja{e. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k. Imperfekat se. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola.. gledasmo 2. 67 . a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se. kao npr.. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu.. To su samo nastavci za prvo lice jednine. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah.. dakle. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno. -a{e. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1. gledah bejah/beh pecijah 2. -ijah. Ali imperfekat.

Ti se pome{a{e sa uku}anima. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. u logor. omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. dok ih nije izdala snaga. odo{e i daqe. Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. Neki se dokopa{e i daqih naseqa. jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. 68 . Po nekoliko dana tumarahu po okolini. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. te izostajahu po nekoliko nedeqa. u skitwu. gde su svaki dan bili batinani. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa).U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. Tada padahu u sneg i smrzavahu se.

u ~etvrtu latinsku. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje. kad sam ja hteo da idem u {egrte. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”. moji stariji preina~i{e. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. kako poizodilaziste jedan za drugim. Ja sam to sve pamtio i zapisivao. kad je na polasku poqubih u ruku). „i vinogradska i kukuruzna berba”. Ja nekako ne odoh na zanat.. mislim. pa da otr~im za wim. „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. {egrtskom `ivotu. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. uze me otac malo sokoliti. no ja sam to i slu{ao i nisam. Kad odmakosmo malo od ku}e. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas.. (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda. uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa.. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu.. neka slu{a! . o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru.PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana. ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. espap – roba za trgovinu 69 . pa po|osmo pravo na pijacu. Kad god sam se posle sastajao sa wime. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku.

Ono {to de~ak pri~a doga|alo se. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. Pre nego {to je zazvonio telefon. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”. Nikina pri~a je. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. 2) On je bio do{ao kod nas. 70 . Prema tome. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. „i vinogradska i kukuruzna berba”. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. pripoveda{e mi na{ Nika.. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. pa da otr~im za wim. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). odnosno da Milica vi{e nije kod nas. Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige). Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. on je bio spavao dubokim snom.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. dakle.. a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. on je spavao dubokim snom. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori. ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. sme{tena u pro{lo vreme. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje. u nekom pretpro{lom vremenu. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. bila su po{la. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. prema tome. bio si oti{ao.

beja{e/be{e . @alila je sebe neizmerno.) i od radnog glagolskog prideva.. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi. Presta da pla~e i sva zadrhta.) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh.Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. bio si... kao `ivot neke slu{kiwe. koji je be{e ostavio. uostalom. otkad joj je mu` bio naglo oronuo.. i `ivot s wim. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a. od nekog vremena. ~esto ~inila. a ona prvi put rodi. Iz rata se bio vratio ugo- 71 . kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan. A i taj mu`. kao {to je to.. ~im on prvi put ode u rat..

jen i }udqiv.. 72 . 2) Pre nego {to smo do{li na `urku. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe. `urka se ve} bila zavr{ila. ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku.. ^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom. sa ocem. tj. bila sam se dobro umorila. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio.. Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe..

Pravim se da ni{ta ne shvatam. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. Ne voli qudski govor. Zaprepastim se. Kad progovori. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. \avoli su uvek oli~ewe zla. prekrsti se i reci bilo {ta. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. Ne boj se – ja sam |avo. ni kapi ki{e na wega nije palo. potpuno suv. obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. I ne idi putem kojim si naumio. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. Taman {to sam u{ao. Znao sam da je to |avo nad |avolima. Ali on zapo~e. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. vidim da ima sotonine zube. kad na vrata banu neki Vidoje. I tako sam uradio. Odjednom se uzmutilo vrijeme. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. ja mu ka`em da }e mu pozliti. udari ki{a iz neba i iz zemqe. a on se smije. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. Bude{ li vidio lice |avola. |avo }e pobje}i. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te.

Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi. prema tome. Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci. pa }e{ tek onda uzeti prut od leske. pa }e{ se onda prekrstiti). u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). prekrsti se). uzmi. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). podvla~i}u najlep{e opise. Ako on bude do{ao. prekrsti se. Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica.Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. prva re~enica zna~i: . 74 . pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi. (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most. futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. prekrsti se. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa. – Ako on do|e. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. prekrsti}e{ se. i}i }emo na utakmicu. iza}i }u napoqe. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. svi }e ga voleti. uzmi prut od lijeske. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. uze}e{. budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom. Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. Ako bude dobro u~io.za vreme ~itawa. i}i }emo na utakmicu. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. prvo }e{ videti |avola.. uze}e{ prut od leske. Futur drugi.. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene. Bude{ li vidio lice |avola. Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. Ako bude{ video lice |avola. prekrsti}e{ se. ali samo uz re~ „mo`da”. obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{. – Kad pro~itam kwigu.. dakle. iza}i }u napoqe. na primer.

bude{ pro~itao/ pro~itala 3.. bude. futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola. budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. bude{.Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola).) i radnog glagolskog prideva. budemo pro~itali / pro~itale 2. 75 . budem pro~itao / pro~itala 2. budete pro~itali / pro~itale 3.. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola). bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1.

malo adaptirano) omaliti – smawiti. (Milorad R. lug – pepeo. Zapovedaju: donesi drva. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. zapovedaju. nakupi grawa. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se. muwo `iva. donesi sve`e vode iz Aluga. to~ilo – vododerina. ne znaju da omale. omaliti – smawiti. voqi i `eqi. dosta mi je svega toga. baci lug na buwi{te.. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj.! E. nalij spla~ine psu. A oni. nalij spla~ine psu. namerno. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. no stalno nare|uju i kobajagi hvale. ~uvaj kupus. idi kod kova~a. idi tamo. dovedi kowa.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina.. Samo navaquju – uradi ovo. neka moj tata na|e najamnika.. dovedi kowa. lukavko jedan. kao drugi doma}ini.. Sve je to on smislio. 76 . ~uvaj kupus. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu. uradi ono. roditeqi izri~u zapovest. a ne da im to ja stalno obavqam. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in.. odnesi bukovi trud na{em Raku. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva.. kupi drewine. teraj goveda. Ka`u mi: „Odmeno na{a. ~ekaj red u mlinu. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. kao da su bezdu{ni. idi kod kova~a. osip. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. poteci amo. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima. {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono. kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi. teraj goveda.”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli.. na priliku. samo da ih slu{am. ~ekaj red u mlinu. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata. nakupi grawa. Ble~i}. baci lug na buwi{te. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova. vatrenko na{.. on wima dr`i stranu. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe . kako i sam de~ak u tekstu ka`e. sokole sivi.

sakrijte. kositi. *odbite. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. plesti. ka`i bratu neka odmah do|e. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1. dodaju se u imperativu nastavci -i.Milane. ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine. brojati. reci sestri da kupi novine. urad-ite 3. dodaj alat! – Jelice. nositi. -imo. stajati itd. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju.). -----------------2. kopati.).Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. Jelice. A mo`e li se ipak. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. naliti. u~iti itd.-----------------Mno`ina 1. odbijte: nalij. *nalite i sl. *sakrite. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. nalijte i sl. a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. -ite (pisati. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj. do}i. urad-i ~eka-j 3. pri~ati. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. vezati. -jmo. odbij. urad-imo 2. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. *odbi. kao na primer: . kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. voziti. 77 . upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. -jte (~itati. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . *nali. terati.

lezi. i sl. g ili h. glo|ite. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). potecite. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu. dakle. pis-ji > pi{i itd.). z ili s. pi{i.U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. sibilarizacija. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. -jite. -imo. U imperativu tih glagola vr{i se. -ite ti suglasnici prelaze u c. pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. vr{i (`ito).) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i. 78 . Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. pecite. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure. Neka majka napravi kola~. ispred imperativnih nastavaka -i. -jimo. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. recite.

Svak bi im’o kol’ko treba. itd. To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti.. dakle. Kad bi mlekom tekla Sava.. Mogla bi mi {vaqa biti. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in. Sir bi bio zabadava. Kad bi Dunav bio vreo. Kad bi hlebac pad’o s neba.POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi.. Kad bi jelen im’o krila. 79 .. Kad bi Dunav bio vreo. na primer. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica. Tako. [ta se. Svak bi ribqe ~orbe jeo.. obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. To bi brza ptica bila. Kad bi uvek bio maj. tek pod uslovom (tj. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih. Pe}ima bi bio kraj. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi. tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila.

Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. u~ila bih. itd. Potencijal je. *Mi bi u~ili. kao {to se vidi. Vi biste u~ili/u~ile. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva.: *Ja bi u~io. u~ili bismo. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile. 80 . Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih. Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila. *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr.

Bajron se pore~kao sa dru{tvom. nasmejana.. Bila je nedeqa. ^ula se svirka odnekud.evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru. on je napustio dru{tvo. Zastade i ona. ^inilo mu se ne da se pewe. On idu}i. sada{wem ili budu}em)? 81 . metafori~no: kraj. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta.. kao pazu{ci na li{}u biqaka. evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove. kao ~ovek nejasnih namera. od pazuh). Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek. Ti idu}i u Sintru. Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase.. Mislio je: najposle. hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran. nego da raste. Wihala se lagano i gledala ga. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu). Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. pravo u o~i. vla`e}i jezikom uvek suve usne. Ni ptice nije bilo. susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina..GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. pretr~avao je basamake. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. Bajron se pore~kao sa dru{tvom.. iako nije znao ~ega. Ozdravio je i zaustavio se. da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku.). odmahuju}i onom kra}om. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom. po o~ima svoje posluge. Nigde `iva stvora. ^im su pro{li kapiju parka. Nije ose}ao napor. Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru.. sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. posve stidqivo i tiho. Pred wim su se otvarale sve nove terase. Da bi izduvao srxbu.

: [etaju}i gradom.: rade-}i. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno. i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika). Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 . pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. ni vreme. On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni.). Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. pi{u-}i. a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom. Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. tj. boje-}i se. sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). teturaju-}i. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr.Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice. Kada je i{ao u Sintru). ~itaju-}i. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr. i sl. ni broj. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg. on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola. otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr.

Dok je ona bila name{tala. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. starijoj }er~ici. naredi da se vozi lagano. koju je bio doveo da isprati oca. prosuv{i mla|em brojanice po blatu.. U{av u ku}u. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. zrelim gro`|em. on se. suv. I tako sve se zbi za trenut. Sluga je bio obu~en da. okrugao kao jaje. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. umivenu. i na|e lice u lice s bratom. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. u duga~kom }urku od kurja~ine.. da bi iza{la pred svet sa mu`em. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom. i kao neki ostareo medved. smeju}i se. zatekao je `enu obu~enu. ~im ~u pucawe bi~a. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. Miluju}i }er~icu. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. guweve i ~izme na dnu kola. kao krupnim. nove novcate amove. Tada. sav nakin|uren. u pasu.. `ut.. sa brojanicama od }ilibara u ruci. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama. otr`e kroz vrata. kroz pla~. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi. zatekao je `enu obu~enu. opipa oru`je. Umoran od jahawa i `urbe.GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. divnu.. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. koja su se tresla. Ni{ta nije bio zaboravio. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. Poqubi{e se brzo. srebrom okovane. svilenu. umivenu. Naredio je da okrenu kola. rasterao qubazno svet. i dukate i no` i sat. 83 . Dete po~e da ga miluje rukama.. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. svilenu. Ki{a je bila prestala. hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. i stariji usko~i u kola. haqinu. sa uplakanim detetom na ruci. divnu.. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. o{ine kowe. prekrstiv{i se tajno. amovi — deo kolske opreme. polumrtva. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. U velikim i {arenim kolima. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu..

. pro}i. koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li. pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log. tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li. izi}i.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v. ni vreme). i upla{en bakinim pona{awem. videv{i i sl.. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola. nai{ao – nai{a+v{i itd. videv. napisav{i. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i.: Ne nau~iv{i lekciju. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. nai}i i dr.). oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav. Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov.: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu). Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme. sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. mahnuv{i. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe. Glagolski oblik u{av. mahnuv. Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i. udariv{i. ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre. do{ao – do{a+v{i. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe. Jesu li glagolski oblici u{av. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice.). Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr. kao na primer: do}i. navukav{i na noge ne~ije ~izme. 84 . oti}i. drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom.

ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub. Do}i ku}i. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem. ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 . on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku. a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta.Nabaciv{i na glavu praznu vre}u. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu.

pravi gazda~ki sin. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom. I dosta je spremqeno svega i sva~ega. na [acine nauke. kvaslo – ki}anka. a na woj zlatom izvezen srpski grb.. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija. a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa. di{trikt – okrug. po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana ... jorgovanom i vrbovim gran~icama.. jer je praznik. 2) . jer mladenci ostaju u ku}i. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e. du{anka – deo narodne no{we. izvezla ga wegova Jula.Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom.. i prsluk. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa. a na glavi {e{ir sa strukom koviqa. I du{anka. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. kao i svi pridevi. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom. i sav name{taj odnet u {upu. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom. sve od bela tanka {tofa.a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. Oblik re~i lakovan. zlatom izvezena spreda. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta.. Osvanuo je lepi \ur|evdan. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude. a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene.. Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?).. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa. izvezen. Na wemu bogato ukusno odelo. oko vrata svilena crvena po{a. Divan je bio [andor |uveglija.. a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir. A veseli}e se celoga dana i celu no}.. gajtan – ukras na ode}i. otkop~an naziva se trpni glagolski pridev. kako smo 86 .. i ~ak{ire. a sve selo oki}eno selenom. puce – dugme. misle}i neprestano na wega.

ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. Vino je pregledano. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). kao na primer. Ku}a je pregledana. po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. izvezen (od: izvesti). Kad pesma bude napisana. vr{iti slu`bu atributa.: Podrum je pregledan. U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino. po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. nego je „trpi”. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. itd. a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici). Pesma }e biti napisana (futur Ι). najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. [ta je subjekat u prvoj. na tom subjektu je izvr{ena radwa. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. a mewati se. STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. nego je pasivan. Takav subjekat nije aktivan. otkop~an (od: otkop~ati).videli. pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. sazna}e{ (futur ΙΙ) itd. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. a pravi objekat staro vino.. trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. 87 . Podrumi su pregledani. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini.). Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici. Staro vino je pregledano. Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu. neaktivan. pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). otkop~anog prsluka. a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani. kao i svi pridevi. trpni gl. Na primer: Pesma je napisana (perfekat). Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu)..

-no. kada imaju slu`bu predikata). prodat.: liven. -ena (npr. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). -eni. -ta (npr.). i sl. -ta. nacrtan. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. -ene.). Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj. -ni. sa~uvan. ~uven. udata. -na (npr. -te. maknut. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. i sl. i sl. upoznat. -en. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. -ti. -t.).: dat. -ne. -eno. no{en. -ena. -na. -to. vi|en. a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n.: napisan. 88 .Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. rezan.

U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike. PRILOG SADA[WI GL. PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL.PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. Kao {to vidi{. Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini). Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. i b) {ta svaki od wih ozna~ava. PRIDEV glagolski oblici GL. i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. 89 . i b) na~inske glagolske oblike. Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). a koji od nesvr{enih glagola. b) na proste i slo`ene glagolske oblike.

ne bi ti dobio ni tih opanaka. potra`i je. ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. a ona mu odgovori: – Mo`e{. Kako do|e ku}i. a da sam bila budna. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. Neradin uzme za stoku govedara. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu. uzme torbu na rame i u wu hleba. Onaj drugi ostane pri svome. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. za ~ele kovanxiju. – A mogu li je na}i? -zapita on. ali napretka nikakva nije video. po{to su se nekoliko dana po~astili. kad tamo. nego odande upravo otide k bratu. pa jedan sve radio. ja sve radim. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. On. pa da za sebe radim. Onda se on razquti. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. a kod ovaca nema ~obana. za sviwe sviwara. pa svak svoje uzme preda se. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. idu}i kroz wu. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. do|e u jednu veliku {umu i. u kowima. nazvav{i joj „pomozi bog”. eto deli sam kako zna{. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. da ti je prosto. Putuju}i tako. pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. odmah mu da jedne opanke i novaca. nego sve propast. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. i {tap u ruke. u ovcama. nai|e na livadi na stado ovaca. Ja sam naumio da se podelimo. Posle toga. od dana na dan sve gore. nije pravo. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. nego samo gotovo jede{ i pije{. onoga su i ovce. Onda onaj podeli sve po redu. i ti ni u ~emu ne poma`e{. za ovce ov~ara. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. zapita je ~ije su joj ovce. Kad ga brat ugleda. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i. za kowe kowu{ara. ~uvao i nadgledao. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. ta dobro nam je obojici. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. 90 . I tako idu}i. brate.

Idu}i tako. stane se busati: – I ti li si moja sre}a. odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. pre|e – ranije. kovanxija – p~elar. (Srpska narodna pri~a. – I u taj je mah nestane. do|e do jednoga sela.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao... pre 91 . Kad on to ~uje.

Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene). Koliko predikata ima u prvoj. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Isti ~as sleti orao i {~epa ga. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika. Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. koliko u drugoj.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. pa jedan potpuno porazi drugoga. 92 . Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. koliko u tre}oj. Podvuci sve predikate u ovoj basni. Pobednik poleti. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat.

2) Dva petla su se borila za koko{i.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. Jedan potpuno porazi drugoga. 93 . [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge. Jedan potpuno porazi drugoga. pa jedan potpuno porazi drugoga. Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. a da se wihovo zna~ewe ne promeni. Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga.

Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). a kako tre}a: Pobednik poleti. ili. a kamoli. a 2. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom. u slo`enoj re~enici spojene veznikom. i to u prvoj re~enici. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice). Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene. 94 . osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. nego. a. Pobednik stane glasno kukurikati. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa.. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Stane glasno kukurikati. ni. ve}. dakle. prosto su nanizane. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. Postavi se na visok zid. Nezavisni veznici su. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti. te. niti. za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. spajawem. Pobednik se postavi na visok zid. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti. na primer: i. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom. pa.Kao {to se vidi. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. ali. veznikom i). ^ime je zamewena prva. postavi se na visok zid). {ta druge. Te nezavisne re~enice nisu. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. i 2.. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. i 3.

po zavr{etku nastave. ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu. zato {to je bolestan.. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan.. Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice. ako zamewuje objekat. zavisna re~enica. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu. 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe.) 95 . kad se zavr{i nastava. onda ima funkciju objekta itd.. .. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti.. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu. . \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: . kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu. \aci odlaze ku}i. o tvome u~ewu. re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu. apozicije.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti. objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan..

. a kamoli. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo.Prema tome. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama. jer. naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku. a takvi su: i. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. ili. dok. Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. iako. 96 . a. ru~ao sam i gledao televiziju. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa. ve}. ni. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge. ali. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. nego. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. no. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. kako. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust. mada. kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i.. ako. pa te. nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. takvi su na primer: da. Postoje nezavisni i zavisni veznici. spremim se i idem na odmor. kad. niti. po{to. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti. ~im.. zato {to.. Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom).

u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara. visoko je podigla periskop. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. i b) slo`ene re~enice. Kad sve to saberete. kao da imate para. dobijete temperaturu od 39 stepeni. tra`e obave{tewa. kao da ne znate {ta vam fali. re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. Jer. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni. – Svi ~ekamo lep{e dane. sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. pitaju. ili iskazuju svoje emocije. One se nisu odazivale. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). Osim {to je predikatska jedinica.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. Po~eo je zimski raspust. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. onaj televizijski toraw. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. morale su da u~e. izra`avaju svoja ose}awa. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . svoja ose}awa. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. – Po`urite. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice.

upitnikom. Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. kletvu. Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica.). junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. qutwu. U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest.3) Ne}emo kazanxije. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama. To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice. 98 . a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne. upitne i uzvi~ne. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica. One se zovu uzvi~ne re~enice. Prema tome. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. blagosiqawe i sl. zapovest. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom.

Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini). Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. Dobro. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Zato {to sam prvi put ulazio. Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. Zato sam u{ao boja`qivo. Unutra je vladao polumrak. Mirisalo je na drvo i smolu. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato. a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. Da li je mogao. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i.. a samo de~ak nema. re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao.ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. Pisac ili govornik 99 . Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. dakle. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica.. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. na primer. Postojalo je. vrlo oprezno sam zakora~io. ima}e{ i ti. Pri|i. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. pa. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. Gledao sam netremice u majstorove ruke. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. kad svi imaju.

Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju. — ne prozboriv{i ni{ta. — ne~ujno. — upla{eno. — sa ose}awem straha. — nekako boja`qivo. Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. — sa strahom u o~ima.uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. [ta je. 100 . poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. — prestra{eno. — uz veliku opreznost. Prema tome. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. — tiho. kao na primer: — radoznalo. pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. — nesigurno. kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu. — lagano. — dosta smu{eno. da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. — pribrano. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). — nespretnim korakom. — malo nesigurno. — ne di{u}i. — boja`qivo i smu{eno. — qubopitqivo. — tiho i upla{eno. dakle. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama).

Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. — kao da me je neko prisilio. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. — kao {to se ulazi u mra~nu {umu. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju. — kao da sam bio o{amu}en. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u. — kako nikada pre nisam. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako. — kao da }e me tamo neko progutati. — kao da me je neko ugurao. U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke. Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in.

Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. a da se odmah ne pretvori u pepeo. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. Ni perje. (Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni. Nikakva majstorija. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave. Jedinu ~aroliju. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima. ni mahovina. za Sun~ev ro|endan. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. Mudra i lukava. nikakva ~arolija. lepo oblikovani 102 . a u jednom milenijumu. i li za krhki Mesec. da ne povredi svoje filigransko lice. znala je Zemqa. ~uvala je svoju tajnu vekovima.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju.

I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera . Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca. Sve je bilo spr`ilo sunce. Jupiter. Ali nije. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka.. kopno. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa.Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. imenice zemqa. ne mogu je dovu}i. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). Malim po~etnim slovom pi{u se. kad mesec zna~i „mese~eva svetlost. Velika kola. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. Slap valova. Zemqa. Tada te imenice nisu vlastite. nego kada zemqa zna~i „tlo. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela. kopnena povr{ina”... mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. Venera. ili deo godine”. nego zajedni~ke. a sunce – „sun~eva svetlost. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. malim po~etnim slovom. Vla{i}i. pojava na nebu. od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. Mali medved. Mesec.. Kumova slama. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce. obiqe`ena slovom S. No}as je mesec ba{ dobro sijao. sun~eve zrake” i sl. ustremqen u ovu no}. iako je zemqa bila hladna. kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi. i mala zvjezdica oku nevidqiva. me|utim.. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. Danica. Severwa~a. kao i sve zajedni~ke imenice. pa se pi{u. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. 103 . Kiloparseke su izmislili. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo..

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

on nam je otvorio vrata. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. Umro je. ja }u vam rado pomagati. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo.. Kada smo stigli do ku}e.Najzad ste na pravom mestu. Na wemu se jasno isticao povelik nos. kao da bri{e nos. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. . Mama se razbolela. Nikola je pokrio lice maramicom. Do tada. bogami. Izgledao je nezgrapno. Trgli smo se upla{eni. Ali to smo saznali tek kasnije. fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. od jednog kraja do drugog. Umro je deda Blagoje. Umro je. pa su mene i brata poslali dedi. Kosa. dedina susetka.. to je bila za mene samo re~. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. A to nije bio ba{ mali posao. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. Vrelina. neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. nemirna oka i sede obrve nad wima. Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe.PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. Bio je juli. [aka {irokih i dugih prstiju. Ovde }ete. I setila sam se pro{log leta. Ne znam kako to ta~no izgleda. Dugih stopala. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. imati ba{ mnogo posla. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 . Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{. Sasvim tiho je rekla tati: . deda se nije qutio na nas. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. Deda Blagoje. potpuno bela. Samo. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. kako bi sakrio smeh. . Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda.Ali. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. dva crna.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i. pretra`uju}i sobe. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. Ako dozvolite. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. Vidim da volite da istra`ujete. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. gotovo sme{no.

Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. pri~awe do`ivqaja. Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe.Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa). [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. U pitawu je. a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. dakle. gledawe unazad). a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu. ili 2.

Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. letwi pqusak. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. na primer. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i. i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa. Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala. za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg. i sl.Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. neki doga|aj vezan za nevreme. 109 . Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj.). Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e.

Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. Dok se nisam zaqubio. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu. Tu. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. koju sam dosad imao. Perso. u kome je moja majka zimi kiselila kupus. ma i izdaleka. nisam ni obra}ao pa`wu na wu. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. zbog te mile mi uspomene. nije imao tako dobro mi{qewe. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. 2. koju sam joj svakog petka kupovao. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu. dobio sam jedinicu. I u~io sam. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. jer ona mi je bila najbli`a. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para. kad smo igrali `murke. na{u kom{iku. koliko mi je trebalo za kiflu. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure.. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. u tom buretu. obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. UVOD . Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. ja sam joj iskazao qubav i.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. od ~asa kad sam se zaqubio. ali. nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama.. samo da popravim bele{ku. Jednom prilikom. ne znam za{to. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. Ja joj dam jednu kiflu. Zaqubio sam se u Persu. da vidim samo wene krive {tikle. 110 . TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim. Persa je bila pegava. izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta.

ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. pade mi sre}na misao na pamet. ako pristaje{. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. jer odista. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. – [ta }emo sad? – pita Persa. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. Najzad. – Ne mogu ni ja sutra. – Zna{ {ta. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. – E. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. da umremo ovde. po{to smo ve} otrovani. – E. pa otkinem glavi} i bacim ga. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. a ono drvce pojedem. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. al’ znam da je ~a~kala zube. Mi smo deca iz boqih ku}a. pa joj udari{e suze na o~i. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. – Da jedemo palidrvca. a to isto u~inih i ja. u ba{ti. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. – To jeste – pade i meni na pamet. Ona uze i po~e odva`no da ga jede.– Otrova}emo se. hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. jer bi mi zabele`ili odsustvo. kao {to u takvome trenutku treba re}i. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad. 111 . pa bi me mogli isterati iz {kole. Pojela je tri. pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. ne znam {ta je mislila. a ona. to je. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. zna{. – Mo`e biti! – odgovori ona. Sramota je. – Onda ti mora da si ve} otrovana. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. ne mogu vi{e. onda nemamo {kole ni ja ni ti.

koji ima{ i u svojoj ~itanci... i u buretu joj iskazuje qubav. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. k}erku profesora matematike. kao {to zna{. [ta je uvod. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). Kad su ube|eni da su se otrovali. je{}e{ ih i ovde u sobi!. 3. glavni deo i zavr{etak. me|utim. Svaka pri~a. 112 . Kako mu to ne polazi za rukom. odlaze svako svojoj ku}i da umru. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. kad si mogla da jede{ drva u ba{ti. on predla`e Persi da se otruju. Poku{ava da popravi ocenu. {ta glavni deo. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka.v) RASPLET Cela se stvar. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. odnosno da je jela drva sa mnom. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. Majka wena. obiluje vedrinom i humorom. Kao {to se vidi. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. ima: uvod. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi.

i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. To. uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. kra}i deo pri~e. zaplet radwe. To me je najvi{e obradovalo. paragrafi ili alineje). Tada mi je bilo najlep{e. rasplet radwe i zavr{etak. 113 . ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem. na primer. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. vrhunac radwe. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e. i sl. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. vrhuncem i raspletom pri~e. Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. Najsme{niji doga|aj u {koli. Po pravilu. mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici. vrhunac radwe i rasplet radwe. Ono mora imati uvod.Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa.

vazduh ogluveo. i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. Studen dostigla najvi{u.. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili. Me{aju se odjeci i odsevi. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”.OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. plinu}e preko bregova i krovova. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode. leluji i odsevi. i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 . okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a.. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. nale}e na wu. uglavqen me|u obalama potoka. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. u ki{wewu i natapawu. toku reke. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. vazduhu.. (. vetar.. u {umorewu. Visoko iznad no}i... [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. {umi. (.) Pune se obori. daju}i znakove da ona. (. u bezimenoj zvezdi. nego se ~ovek sa wom sudara. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e... Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime.) Na mahove podune vetar. zapravo u vreme bu|ewa prole}a. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu. daqine. zinu}e doline. {uma se pritajila.. vetrovi izgubili zamah. ledu. hladan i ~ist kao mermerna kocka. iako je stati~na. Sve je dato stati~no. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Hu~e gore. studeni. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Led. u prvoj polovini marta. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore.) Studen ne napada i ne ujeda. iskri varnica radosti. Kao da je sve zamrznuto. bubre daqine. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer.. Sneg potamneo. razlete}e se kroz sumrake. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori. Razlomi}e se klisure i brane. vetrovima. {u{kawu. mrtvu ta~ku. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake.

kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i. kao npr. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih.. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti.. 115 .. Kontrast.: Re~i i ve`u i dre{e.”. onomatopejama. „.zinu}e doline.. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.. mo`e biti i stilska figura. Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima. Bivali su i zli i dobri. Napravi opis eksterijera. Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa.. a retko u wu ulaze.. Kraj i po~etak..Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore. je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta. me|utim. a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama. sintagme ili re~enice. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. keru{a .. razlete}e se kroz sumrake”. bubre bregovi”.. kontrastima. „. i sl..

tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba. ta~ku po ta~ku. da ogreju prozeble {ake.. sva|a se. (Milovan Danojli}) 116 . sama sa sobom pri~a.) Sporo. vazduh. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni.. radi.. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor.) Uku}ani sede oko furune. drvo se veseli. (.STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe. drva ~ekaju svoj trenutak.. o{tar.. Pr{te iskre.) Negde oko sredine prepodneva. svrdla ga i razara.. kao ispod zemqe. uvija se. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje.. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi. Plamen na wu kidi{e. i da tim istim {akama. `ar mu je prodro pod koru.. Pe} se raskokodakala. u potpuno rashla|enoj prostoriji. su{ewe ode}e i obu}e. (. da je uzela meru svakom dlanu. prede i plete. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa.. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. li`e je i nagriza. dok se ne uvu~e na wu. soba se zagreva. Dim bagremovine je jak. da onda zapadne u lenost i presi}enost. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. obeduje i drema. i vatra joj na qubav uzvra}a. postojanu toplinu. ili se krive iznad we. dok i wega ne zahvati plamen.. iz po~etka zalo`e. Pe} se ~isti izjutra. (. kad se soba mete i provetrava. da se zagwure u vatru. hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar. a potom je. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. (. ujeda za o~i. za grejawe prostorije. (.) Bagremovina pra{ti. pocupkuje. zaklone i za{tite vrelinu. i za pe~ewe hleba.. besan..) Naslagana uz furunu.

Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. besan”. li`e je i nagriza. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. Gradacija. kontrastima i gradacijama. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. televizora. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. uvija se. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. personifikacijama. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. o{tar. radnog stola. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak. usisiva~a i sl. ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. 117 . dakle.U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. „Plamen na wu kidi{e. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. pore|ewima. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis.). slu`i se epitetima.

Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. kao ugarak kratke i crne lule. Wemu su u poteri. ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. vesla ili hoda. „Ti Cevka. (.Da se ne dr`i zubima za lulu. crn. i to redovno ta~no i nepogre{ivo.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom. i to zakop~an do posledweg dugmeta. kao da si kroz dimwak leteo”. ka`e mu nekad neko. zvani Lala. i izbili ono desno oko. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. pa neke papu~e na bosim nogama. kao vodena buba – za svojim plenom. koju on nikad. ne pu{ta iz usta. misli na posao. nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta.. jer nema{ rezervni par o~iju”. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. tako nekom prilikom. zatim suknene pantalone. jer gazda Stanko. zvani Cevka. – Eto. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna. kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. crnom okorelom rukom tare podbradak i. nakazan. a on `mirka onim jednim okom. ili neka sumwiva preprodaja. i vesla i kormani jednim veslom. Sedi na krmi. (Ivo Andri}) paor – seqak. vidi se. to je ponaj~e{}e kra|a. ispod kaputa prsluk. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. A wegov posao. ni upaqenu ni uga{enu. ka`e Stanko). i on gami`e. koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. mra~an. ka`em ti.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. Cevka. I uvek je crn i ~a|av. on bi pao u Savu”. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. Tako je i na Bo`i} odeven.

A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika. lice. wegov odnos prema drugim qudima. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. 119 . i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. polo`aj. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. odelo. obu}a. na~in govorewa. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika. glas. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina.). ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika.pisac iznosi neposredno. stas. b) wegove najbitnije karakterne osobine. ode}a. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. i sl. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. i sl. pokreti. mi{qewe drugih qudi o wemu. Da bi portret neke osobe bio potpuniji.

2008) 120 . od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. maja. 5. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR. eksperimentalne i sve druge vrste filmova. (Blic. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. 5. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. rekreacije. koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta. a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. (Ve~erwe novosti. 5. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. (Politika. dru`ewa. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala. animirane. 3.IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film. 4. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. maja na sajtu festivala www. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. 3. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu.com. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. u 270 ekspozitura Komercijalne banke. 5. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15.trescourts. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. u 17 ~asova u Kinoteci). u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. Publika }e biti u prilici da gleda igrane. kao i alternativnog prevoznog sredstva.

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

roditeqi. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav... izleta. ili P. bra}i.S. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P.Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage. seko.... zimovawa. drugaricama naj~e{}e sa letovawa. Na kraju. drugovima. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 .. i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). (od latinskog: post scriptum = posle napisanog).S. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a. Pozdravqa te / vas.. drugoj rodbini i prijateqima. u levom uglu ili u sredini. Petre. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e. ekskurzija i sl. tata i mama. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma. Jelena. Ispod toga. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. mama. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum. dragim poznanicima.. Takvo pismo pi{emo roditeqima. sestrama. Puno te/ vas voli.. sledi oslovqavawe. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata. a u desnom uglu potpis.

adresa. Posle 125 . Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. Dakle. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. i najva`nije. Dakle. odnosno ime. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. prezime.net Beograd.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. Preduze}a. u vrhu stranice. kao i izme|u pojedinca i kompanije. 4. u zaglavqu. prezime i adresa primaoca. ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. Datum se pi{e arapskim brojkama. naziv kompanije. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. naravno. kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. 2008. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. S po{tovawem. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. sa ta~kom iza. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. Prvo. koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu. primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. 17. naj~e{}e na wenoj levoj strani. (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa.

Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. „Srda~an pozdrav” i sl. 126 . ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo. Posledwi pasus. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. to se obavezno i navedi. ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca. Sledi na levoj strani oslovqavawe. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. Na kraju. Na kraju. naravno. Opet formalan – „S po{tovawem”. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. Informacije treba da su kratke. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. stil pisawa jasan i sa`et. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr.toga se navodi predmet pisma. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. Predmet: Ponuda). Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). pre pozdrava. pod stavkom „Prilozi”. pozdrav. na kraju pisma.

........................................9 Izvedene re~i (izvedenice)..............27 PROMENA L u O ................................................................................................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica...........................................................................................43 127 ...................................................................................................................................23 Slogotvorno R..............SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I ......14 Sumwi~ewe ...............................................................................................................................................................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA........................................................................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA..36 PALATALIZACIJA ...................................................................................................................................25 NEPOSTOJANO A..........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................30 JOTOVAWE..........................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica.....................................................................................................................................20 Govorni organi.........................................................................................................33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ..........................................................................................................................................22 Suglasnici (konsonanti) ..................................................................................................................5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I...............5 Re~i................................................................................................................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe...............24 Podela suglasnika po zvu~nosti ...............................10 Slo`ene re~i (slo`enice).....................38 SIBILARIZACIJA .....................................................20 Samoglasnici (vokali) .....................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak...............................................................41 Izuzeci od sibilarizacije ................................................................35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti .......................23 Podela suglasnika po mestu tvorbe ............................................................................................................................................................................................................................

..................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL)...............46 GUBQEWE SUGLASNIKA .............49 AKCENAT..JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE ...58 Neodre|ene...................................................................................................................................................................................................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe .............................................................................69 FUTUR DRUGI ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ............62 AORIST...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika ...........48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ..................................................................................................................................................................................................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe ........................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T ..............................................................................81 Glagolski prilog pro{li .........................................86 128 .......64 IMPERFEK(A)T .......................60 Op{te zamenice .............................................................50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti...............................................83 Trpni glagolsi pridev................................................................................................................................51 PRIDEVSKE ZAMENICE......................................................................................73 IMPERATIV.....................................................................................................................54 Prisvojne zamenice ...52 Upitno-odnosne pridevske zamenice.......................60 Odri~ne zamenice.................................................................60 Neodre|ene zamenice ...................................................................57 Pokazne zamenice......................................... odri~ne i op{te pridevske zamenice ................45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe..................................................................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe.......................................................79 Glagolski prilog sada{wi.............................................................................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat ..............

...................................................................................................................123 129 ................105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika........................................................................................................................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice.............120 Izve{taj .................................................................................................................................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA....................................................................................................................................................95 Komunikativne i predikatske re~enice ..................................................................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU..........................................................118 Izve{tavawe ......................................................................................................................................................................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru...................................................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme ........................102 JEZI^KA KULTURA ......................92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice.......................................................... SINTAGMOM I RE^ENICOM .............................................................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma ............PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA....................................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline .......................................................................................................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi...................89 Slo`ena re~enica ..............

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. 130 . Beograd [tampa Merlin co. dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. Beograd. Vaqevo Tira` 1000 Beograd. 2010. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful