Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

pitka. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. ni re~ ne prizivaj bez velike. Ba{ ona. i starinom. blago. umukla. da obuhvata sve od vreve do }utawa. Re~. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. prastar. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. Ni Boga ne pomiwi. umbre. Re~i. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. i poreklom. ne mo`e{ je zaustaviti. kao iz zmijskog jajeta. Tako i treba. Da proverimo koje su bitne. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. zlo. i poreklom. Ta~ka. mlaka. o mo}ima re~i. cela misao. stamene? Koje mogu same. kad po~ne da ni~e i |ikqa. naglo rasti uvis. Ona je stara. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. da bi se svr{ila umek{ana. po svemu. prave potrebe. od `agora do ti{ine. Po~iwe resko. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. A boja kao da je jedna nijansa mrke. Postojala je pre svega. 5 . I divqa i smerna. Re~ je privla~na. |ikqati – |ikati. odmekla. istegne. ono {to se iz nekih re~i zametne. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. Re~ mora da bude {iroka. A kad proklija. umerena. Re~ je. Wena toplota je umerena. trun. po~ujmo. Nije ni meka. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. Ali. seme nepoznate biqke. oranice. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. Mo`da je osredwe tvrdo}e. da umori ceo Svet. podatna re~. reziti – imati rezak. otima se i buja kao korov. drevna. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. uvije. (Milenko Paji}) drevan – starinski. prijatno o{tar ukus ili miris. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. i nije odve} tvrda. S re~ju se mora pa`qivo. U prvi mah u~ini ti se slaba. ali je samoglasnik ubla`i. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. I britka i blaga.BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. rezi i re`i na jeziku.

Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. A ima li re~i koje se isto pi{u. vatra i ogaw. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor. – Kwiga ima sedam glava.Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi. – Planinska kosa obrasla je `buwem. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. – Otac je glava porodice.

`agor – ti{ina. 7 .Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati. divqa – smerna. bistro – mutno.

Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge. Martin kleknu i pipa kao slep. golem a suv kao barut. To najzad mora biti dugo tra`eni paw. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. a mjesto gdje stoje drva prazno je. i djeca u snu je~e od zime. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta. . ro|enko moj.Hajdemo sad ku}i. i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila. .. Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma.. stade nemirna srca da se obazire uokolo. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu.Da nije ono tamo? . (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 . Ruke ga gr~evito grabe. bo`e... . mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu.. oko ku}e ni klipe drveta. Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed. koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a.Ha. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini.. ku}ici na{oj. napola zaboden u snijeg.. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg.. golemu staru pawinu. opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. Ohladila se soba. put je tuda najkvarniji. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. ku}i.Bo`e.Eh. Djetiwasto sre}an. a stara ograda ve} je odavno polo`ena.. krenuo je natrag preko poqane. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste.Paw. .. Gle.TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano... pomozi i nasjetuj me. sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. I opet tamna mrqa na drumu. . Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw. evo ga. le`i mali qeskov pawi}. sav rutav od sasu{ene mahovine. Sasvim u kraju.. ba{ me prevari. Eto. moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im..

Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw. PAWINA. ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}. bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. 9 . Sasvim u kraju. -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. [ta povezuje.U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. le`i mali qeskov pawi}. kao {to vidimo. napola zaboden u snijeg. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. nego je prosta re~. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. Sve tri re~i (i paw. jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. PAWI]. Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. Pisac je. PAW = „svaki. i pawi}. golemu staru pawinu. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw.

Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. koko{. `en-a. drvo. sel-o). dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}. ku}a.Hajdemo sad ku}i. 10 . onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom. dete. bor.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. `ut. ruka i mnoge. zelen. jela. vuk. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive).: ku}-a. zub. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive. `ena. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. na primer. ku}ici na{oj. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i.a gramati~ki nastavak -a. nego se gramati~ki nastavak odbija. kwiga. ~ovek. crven.a gramati~ki nastavak -a. na primer: paw. Tako je. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. ku}i. pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}.a tvorbeni nastavak -ica. selo. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i. Proste re~i su. Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: .dodan tvorbeni nastavak -ica. mnoge druge. ro|enko. wiva. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr.

dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA. jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. nego to mo`e biti i izvedena re~. 2) Na koren re~i MLIN. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak. temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR. Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak. Taj osnovni. 1) Osnovni deo je MLIN. Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-.a tvorbena osnova mlinar-).Kako su nastale tvorenice pawi}. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. dakle.a tvorbeni nastavak -KA). 11 .dodat je tvorbeni nastavak -AR. Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i. U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora. koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”. onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin).(gramati~ka osnova od re~i MLIN. biti samo prosta re~. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin.

ili g) dva prideva (starmali). {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. VISIBABA (od: visi baba). nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i. NOVOSADSKI (od: Novi Sad). VIDOVDAN (od: Vidov dan). VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). ili v) dve imenice (babaroga). Vidovdan). Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). jug-o-istok. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice. plav-o-kos(a). a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. {ta tvorbena osnova. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. stran~ica. kompjuter. nov-o-sadski. Odredi {ta je koren. [UMOKRADICA (od: krasti {umu). STARMALI (od: star mali). kao npr. NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. JUGOISTOK (od: ju`ni istok).: prozor~i}. nego srastawem. BABAROGA (od: baba roga) i sl. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad). U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. PLAVOKOSA (od: plave kose). Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. Martinov. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). ili b) imenica i glagol (visibaba). U svima wima postoje najmawe dve proste re~i.Napravi od imenica grad. odnosno dva korena re~i. NAT- 12 . ku}e-paziteq itd. KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u).

istr~i{ iz ku}e. i ba{ te briga. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). zakqu~a{ ku}u. potpredsednik (a ne: podpredsednik). Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. glagol. pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. (Neboj{a Nikoli}) 13 . (od: iz-pod-pisivati) i sl. mama uzme iglu i za{ije ti dugme.). o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti). Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). Ako ti se otkine dugme. Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub. obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. i odredi u wima koren. is-pot-pisivati. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. b) slo`ene re~i. kao na primer: nena-pisan. Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. tvorbenu osnovu. pridev. prilog i sl. tvorbeni nastavak i sufikse. zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. pretr~i{ potku}nicu.

. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. Adam tanko jauknu. on je ustajao. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Ne preokrene se no}u. Zbog dede nisam mogao pre. On. ugasi lampu. peckati 14 . Pribli`i lampu Adamovoj nozi. palio lampu i zagledao ga goli{avog. Upropasti nam ku}u. Opet je no} i opet je sa lampom. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu.Ne}u vi{e no}u da te otkrivam.ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. Meni je malo stopalo. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. suvo ali ravno. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. Jesi. tako ga ujutru zateknem”. Stopalo je. kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. sine... boga mu! I ve} je maqav. Ti si moj sin. Adamu iza{ao zglob ulevo. Levo ka{qe Simka.. do{ao sam ti. Tu|e su ovo kosti u Adama. Ni A}im nije dugonog. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj.. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. sine. Se}ao se. meni. Nije mnogo vru}e. A Vuka{in je vi{i od wega. Koleno mi je okruglo. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe.. Nepomi~na. Otvara prozor i di{e zvezde. [ta je ovo. I Vuka{inu je malo stopalo. .. jedva je ~ekao da zaspi. Ipak.. Onako kako ga uve~e ostavim. Koleno mu je kvrgavo. peqati — ujedati. nije tako spavao. kolike su mu noge. iako mi je ~etrdeset i nekoliko. Noge. \or|e. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Nije. maqav je. zaspalog. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti. Ne}u vi{e. ti si moj. Adame. Uvek u krevetu popreko spava. Opet se nadnosi nad krevet. Nije to moja kost. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. iza wega. Nikad vi{e. zgurena senka. ali ~uje Tolu: . \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak.. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Nema nikakve sli~nosti. ^im bi Simka zaspala. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi.. nije. \or|e zadi`e svoju nogavicu. dim petroleja utiwe mu se u bradu. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu. na zidu. Jeste. Pa stopalo.. kad je bio u wegovim godinama.

perfektu. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. si) ~ine glagolski deo predikata. On poma`e da se sastavi predikat. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati.. futuru. pa se naziva pomo}ni glagol. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. ti) stoje imenski predikati. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom.. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 .) zovu se glagolski predikati. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. uz glagol. imenski deo predikata = predikativ. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin).Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. Ti si MOJ SIN. Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Dakle. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom.

futuru. Jovan je bio BOGAT. kao postati (npr. Ovako. jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). Ona je LEPA. morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju). a to nije ta~no. kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli. -Majka je DOBROG SRCA. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. Deca su VRLO VESELA i sl. od imenice predikat je pridev predikatski). vrlo vesela i sl. Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama.) 16 .). A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr.). Marko je bio U^ENIK. dobrog srca. Ja sam {etao. kao imenski delovi predikata. smatrati se itd. Jovan }e biti BOGAT. tj. On je DOBAR. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ..Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. Marko }e biti U^ENIK. Osim glagola jesam i biti.. perfektu. Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). – Milan je bio SA OCEM. -On nije bio PRED [KOLOM. On je postao DIREKTOR). imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima. Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin. zatim glagoli proglasiti se. prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM). kao na primer: Otac je U KU]I. Za razliku od prideva. a ne od imenice predikat. a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi.). Ja }u {etati i sl. Jovan je BOGAT. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam.

vreme. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve.). Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi.. Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta. i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. i ima atributsku funkciju (slu`bu). Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. od kojih jedna bli`e odre|uje drugu.. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi.. broju i pade`u. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 . Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu. uzrok. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice. Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa.. na~in. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i).U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. Za razliku od prideva. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe.

– Koleno MU je kvrgavo. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. – MENI je malo stopalo. – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. kakav je. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). na primer. 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. a imenica ustima atribut otvorenim. – Koleno MI je okruglo. slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim.Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 .

i on uvek (kao i prisvojni pridev.mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica. MENI (= MOJE) je malo stopalo. naziva se prisvojni (posesivni) dativ. kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. 19 . koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica). prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice.

koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. usnu dupqu i izlazi napoqe. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. du{nik. Govorni organi Vazdu{na struja. izlazi iz plu}a. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. usna dupqa ({upqina). u koje spadaju: plu}a. Glasne `ice. zadwe (meko) nepce. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa. vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica. a to treperewe se o~ituje kao zvuk. koja je neophodna za proizvodwu glasova. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. glasne `ice (glasnice). zubi. predwe (tvrdo) nepce. jezik. dakle. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. desni (alveole). 20 . usne.GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. prolazi kroz grkqan. grkqan. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa.

i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. 21 . (U pismu se glas ozna~ava slovom. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva. budi ga i grije. Sve cvjeta. osim po akcentu. I svuda trepti prva mlada jara. (. I leptir kru`i po poqu i kosi. I znoj mu kupi. jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti. so~e mladi trsi.. razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom)..) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi. di{e. bilom (= damarom. ali se u izgovoru (i pisawu). Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa.. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. pulsom).) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. Slovo je pisana oznaka za glas..Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese. Motika tu~e. Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b.

Zato te glasove mo`emo same otpevati. I. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. A. Ako prolazi slobodno. Koje mo`e{. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. 22 . U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. O i U. i tada zvu~e kao tonovi. di-{e. Slog je najmawa izgovorna celina. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. dobijamo samoglasnike ili vokale. Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. Ako nailazi na prepreke. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. A. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. I. Samoglasnik je nosilac sloga. a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. O i U glasne `ice titraju. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova.

S. ]. Te re~i mo`emo. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. @. L. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova.. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe... Za{to? Pri izgovoru glasova S. \. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. R. stra-ne. B. F. T. prema pona{awu glasa r u slogovima. T. N. i u gole prsi.. SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. C. K. W. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre. Q. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. ^. Motika tu~e. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. M.. D. P. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. V. X. stra-. so~e mladi trsi. 3. 23 . tr-si. On je tu pravi suglasnik. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme.. Q. C. ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. J. P. ro-si drv-qe. X. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati.Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. G. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B.. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. X i [..

3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. Nadzubii suglasnici su: R. stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. br-log. s). 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. d) ili dowe sekuti}e (c. tr-ka.U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. U tim slogovima R je nosilac sloga. m). krst. Takvo R koje je nosilac sloga. wegova }erka Qiqana jede xem. tR-si . ]. krv. Predwonep~ani suglasnici su: J. kao na primer: trn. 24 . ~e-tvr-tak. B. a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. naziva se slogotvorno R. p. 3 i S. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. pR-si). (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). pr-vo. L i N. X. cr-ti-ca. T. koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog. u kojima nije nosilac sloga). (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). crn. Zadwonep~ani suglasnici su: K. Q. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. G i H. Zubni suglasnici su: D. 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. W. br-zo. PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. v ).. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. z.. ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. @ i [. U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. ^. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. C.

V i F. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. G i K. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta).Usneni suglasnici su: P. U izgovarawu nadzubnog N. M. {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi. PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. Zato su 25 . Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. D i T. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). X i ^. \ i ]. zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. Z i S. @ i [. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. gotovo kao kod samoglasnika. Tako su parwaci B i P. Bezvu~ni suglasnici F. B.

J. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |). (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). 26 . Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. X. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. F. [. K. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). [. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). ^. L. R. G. H. Sliveni suglasnici ili afrikati su: C. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. K. onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. { i `) na drugom mestu. Z. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. Q. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. X. Z. G. z. Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). C. onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. @. S. T. onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. N i W. F i H. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. Sonanti su: M. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac. ^. \ i ]. D i T. P. V. S. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. \ i ]. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. P.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. D. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~).

Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju. Meni je ve} svega bilo dosta. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. poveo ga sa sobom na letovawe... ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem. Jadnik. potpuno sam zaboravio na psa. tu`ni pas lutalica. gde sam svratio. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. Tako mu je i bilo.. U {etwi ulicama Skopqa. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. na mestu gde je bio i ostavqen. najvi{e sebe i Zigija. po~eo je da ~uqi u{i. Deca. a ne da je ostavqen zauvek. -. ve} je pokazivao krajwu drskost.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga. kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. nasrtao je na prolaznike. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. To nisam mogao ni da primetim. A tamo. Nenaviknutom na lanac oko vrata. Kada je ~uo na{e glasove. a ne na letovawe u Gr~ku.. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Moj pas Zigi (naslov) . nisu. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. 27 . tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva.. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala.. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe. Na povratku sa letovawa. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. Unezveren. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. me|utim.

niza (niz). naziva se nepostojano A. pas. pasa. Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je.U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine. kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom. ma~ka – ma~aka.). 28 . kao na primer: sav (ali: sva.. ovakav (ali: ovakva.)... Nemac. `ednoga.).. {ipaka.. kakav (ali: kakva. hrabro. vrednoga... hrabroga.. On se spu{ta niza zid... gorkoga.. `edan (ali: `edna. sve. {ipka. kao na primer: devojka – devojaka. dobro. Nemca.. dakle. staraca. ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas.... kru{ka – kru{aka. {ipak.. gorak (ali: gorka.. Nemci... a u drugima se gubi. kao na primer: dobar (ali: dobra. Takvo A naziva se nepostojano A. {ipci..) itd. nepostojano: u nekim oblicima se javqa. ovakvoga.. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda.. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda. psa. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i. `edno.) itd. vitak (ali: vitka. gorko.. u nekim ga nema. psi. hrabar (ali: hrabra. Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda. svega. svakakvo. zemqa – zemaqa.). ministarstvo – ministarstava.. vitko.. dobroga. ka (k).. kroza (kroz) i uza (uz). pismo – pisama. pesma – pesama.. starca. vitkoga. vredan (ali: vredna..)..). a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A. itd.... svakakvoga.. svakakav (ali: svakakva. vredno. dru{tvo – dru{tava. kakvoga. 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika.)... ovakvo.. Nemaca... kao na primer: starac. 5) U du`im oblicima predloga sa (s).. nestalno..).. starci... bitka – bitaka. kakvo.

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

a ipak se ne mewa u O. osim promene l u o.. fudbal itd. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. posao. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. belac – belca. kopao. pekao. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. vo i sto. 32 .. pisao. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc.. rukovodilac. Obrati pa`wu na primere so. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. strelac. gledalac. pri~alac. kao na primer: stvaralac. *vr{ioc.). tu`ilac. vol i stol. i sl. `alba. dobijeni su oblici sa dva O: soo. molilac. seoba i deoba.. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. kotao. po{tovalac. ~itao. molba. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga. veku). nego je jedino ispravno: rukovodilac. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. dakle. vr{ilac. metal. svetao. glagol. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o. ~italac. bokal.Koja se jo{ glasovna promena. ugao. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. slu{alac.. nosilac. vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe. rekao. po{ao. voo. stoo. Navedene imenice su.. kao na primer: palac – palca. vr{ilac. ~italac.. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. kanal. posetilac.

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). 36 .... onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni. `apcem.Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. dva bezvu~na suglasnika: PC). a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A.). a C bezvu~ni suglasnik. pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca.. ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i.. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca. ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti. `ab-cem. > `apca..: `apca < `abca. onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. `ab-cu. znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti. pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T. oni se lako izgovaraju. `abcem. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti. Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i.). jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj. sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr.

Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik.. kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo). on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se. i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo). dakle. tada ne vr{i).. od{etati).Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [. 37 . pod{i{ati. qudski. Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S. kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati.

Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane.Stade ki{a. dru`e. vojni~e? Eh. i to K u ^.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima. junak. duh+e > du{e. svud je vojska. hvala Bogu. jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. a H u [: junak+e > juna~e. @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. stra`ar dodade: . Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . G ili H (junak. du{e. {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. cvokotali i je~ali. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: . drug. duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. Palatalizaci- 38 . Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . svud je vojska. slabijim glasom: . G u @. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. samoga pisca. G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. Obrati pa`wu na istaknutu re~.Ko ide? Pa onda lak{e. drug+e > dru`e. duh).Sredinom. I voqan da porazgovara.Sredinom. dru`e. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka).

. pek-e{.. pra{ina (od: prah). U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. (ali: vrhu). siroma{ewe (< siromah-ewe). da{ka. pe~e{. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em. Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i. zamoli one de~ake da ne galame.ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e.> pe~em. MESE^E 39 . siroma{iti (< siromah-iti).. i to tako {to: K + e .. juna~ina. O^EVI. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola. KNE@EVI. itd. da{ak (od. kao na primer: mu~enik (< muk-enik).. tu`an.. ZE^E.. palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e. STRI^E. Kroz Kragujevac te~e Lepenica.. G + e. osna`iti (< osnag-iti). tek-em. > vr{em. -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks).. i ili a > ^: juna~ewe. mu~ionica (< muk-ion-ica). jer je nastavak -u.. strig-em. i sl. stri`e{.. {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak. de~a~i} (< de~ak-i}).. Kombajn vr{e `ito. i ili a > [: du{evan (od: duh). rastu`iti (< rastug-iti). vrh-em. STRI^EVI. tu`no. putni~e. (ali u tre}em licu mno`ine: peku. mu~ewe (< muk-ewe).. stru~ku. tu`na. trbu{ina (< trbuh-ina).. i ili a > @: vra`i} (od: vrag). da{ak. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e.. > te~em. vr{e{. palatalizacija se ne vr{i.. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. dah).. H + e. nastavni~e. KNE@E. stru~ak (od: struk).. -i ili -a.... Kao {to se vidi. pozdravi vojnike! -De~a~e.. vrh-e{. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E. Ona stri`e ovce. > stri`em. be`awe (od: beg).. nego ispred nastavka -e). ZE^EVI. Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. (ali: teku). a palatalizacija se ne vr{i ispred -u. strig-e{. tek-e{. juna~e.. te~e{. tu`an (< tug-an) itd..... g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. sna`an (< snag-an). Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A.. a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e.. (ali: strigu).

. Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K. du{ica i tr~ati. 40 . star~e. i i a u nastavcima za tvorbu re~i. kao na primer: Milica – Mili~in. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e.: mese~ina. sestri~in. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica. stran~e. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. stri~evi.. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e. tu`na. Jovica – Jovi~in. kne`evina..). kne`evi. stra{an.Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. Zorica -Zori~in. G i H u ^. kol~ina = veliki kolac. knez – kne`e.. kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e.. vite`e. tu~em. mu{ici. pti~ica. Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer..

Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. jedan. Tango sam bio savladao. dva.. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite. Jedan.... ali ga nigde nisam video. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. Najzad je do{ao sudbonosni dan. sa~ekao takt i po~eli smo igrati. ipak. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. a najvi{e [trole. ali ne znam da li je ona to primetila. ona je igrala. me|utim. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 . Dva koraka levom nogom. Dva levom. Stao sam kraj we. jedan desnom. Skupio sam hrabrost. klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. U stvari. ali su ve} odlazile na igranke. jedan korak desnom. Najednom. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno.SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo.. One su bile mla|e od nas. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida.. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri. Danas. nije sasvim izdao u tim trenucima. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Devojka se najzad zaustavila. Imali smo po petnaest i {esnaest godina. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula.. Ona je. Zatim sve ponoviti. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. [trole je bio glavni u~iteq. Molim – rekla je. Potpuno sam se posvetio brojawu.. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Oti{li smo na prvu igranku. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. Znam da sam bio crven u licu. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset. naravno. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu.. jedan. a ja sam brojao.. a nismo znali ~ak ni tango. Mozak me. dva. ali su nam ipak dosta pomogle. napustio sam napore oko vezivawa pertle. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. Ispru`io sam ruku. Kad sam video da mi je zid s desne strane. jedan. Sagnuo sam se.

42 . a H prelazi u S. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. G prelazi u Z.Noga mu je bila velika. Dakle: devojki > devojci. jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. . a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. {to se vidi i iz slede}eg primera: .U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno).Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji. Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu. ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c. a na toj nozi nije bilo cipele. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima. Sibilarizacijom K prelazi u C. a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k.. z i s naziva se sibilarizacija. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). Po{to se zubni piskavi suglasnici C. Skupio sam hrabrost. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini..

i SH. seqacima. odojak. Pashi (jevrejski praznik). kao na primer: jabuci. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak. seki. Poqaci. stalak. kao na primer: pripovetki i pripoveci. epohi i eposi. Olgi. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu.. snazi. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. trbusi. uxbenici. tetki. vo}ki. Luki. dativu. uxbenicima. tezgi. ma~ki. kao na primer: baki.. ma~ci. • u nominativu.. filolog. psiholog i ju`wak.. brlozima. Qubinki. ^eh. Dragi. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena. vokativu. siromah. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. korak. bajci. bitki i bici. brlozi.Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom. 43 . orasima. zagonetki i zagoneci. banci. ZG. • ako su re~i vi{eslo`ne.. junacima. seqaci. trbusima. Poqacima. a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova. dativu. zeki.. kao na primer: Anki. • kod imenica. kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije.. za razliku od imenica mu{koga roda. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K. ma~cima.. instrumentalu i lokativu mno`ine. orasi. • kod imenica odmila (hipokoristika). naj~e{}e dvoslo`nih. Ali. Desanki. patki. vokativu. kao na primer: junaci. patrijarh. kwizi.. instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. ]K. pedagozi. priru~nik.. deki. biblioteci.. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. pedagozima. kao na primer: kocki.. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. ta~ki. maski i masci. TK.

. nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. i to 3 u @. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. pa }e mu presesti sva vo`wa badava. a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. radi lak{eg izgovora. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W. pa samo {iri mehure. Izvr{eno je. a S u [ (vozwa > vo`wa. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. badava vozio. Kad navedemo sastavne delove tih re~i. Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. nalaze se i slede}e re~enice: . a kakvi suglasnici W i ]. bog te pita kad jo{. vo`wa. a suglasnik S ispred suglasnika ]. {}u}urio se. dakle. A onaj u tegli u}utao se na dnu. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. s-}u}uriti se) i pre{li. u svoje predwonep~ane parwake. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S. s}u}uriti se > {}u}uriti se).i glagola }u}uriti se. suglasnike 3 i S. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 . a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa.. tj. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. me|utim. no{wa. Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika.JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca. onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. {}u}uriti se i sl.

v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama. kao na primer: squbiti. jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima. Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W. izwedriti (ekavski: iznedriti). vanbra~ni itd. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. zna~i. crvenperka. swe`an (ekavski: sne`an). kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}.. Prvo se. pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. sqez (ekavski: slez). a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. izwihati.. 45 . onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [.i glagola ~upati. b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N).. izqubiti. kao na primer: stranputica. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome. razqutiti. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.. jedanput. pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe.

ma{}u (od: mast) itd. a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). Takvi su. gro`|e.Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. na primer. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u). 46 . pro{wa. vla{}u (od: vlast). pa{~e i da{~ica. Tako je. pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). li{}e. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. ra{~erupati. Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica). Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. i{~a~kati. Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. na primer. instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). ~e`wa.

pa daje grupu SN. masna (< mastna).. Voze}i daqe. postan. izgubio se. radosni (< radostni). rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). posna (< postna). (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku.. bezakowe (< bez-zakowe). kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). ruski (< rus-ski). Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika.i prideva `i~ni (`i~ani). Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. no}u. I u wima gore. kao na primer: mastan.GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. izvrsno (< izvrstno). Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i. Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T. na putu za grad Bordo. radostan. I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije.ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez. celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami). U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. Kule od metalne pau~ine. fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. jedan se po pravilu gubi. crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. pakosni (< pakostni). pakostan. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. izvrstan. 47 . Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao.

Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika. ^.. 48 . kao na primer: zadaci (< zadatci). najjednostavniji. {ezdeset. 3) ako dolazi na kraju prefiksa. \. kao na primer: naddru{tveni. najjadniji. ot~epiti (< od-~epiti). slasno.. pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i). Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C. ra{iren. poddijalekat. ot}u{nuti (< od-}u{nuti). najjeftiniji. tj. inaxija (< inadxija). pot~initi (< pod-~initi). dva ista suglasnika. kao na primer: otcepiti (< od-cepiti). o~ev (< ot~ev)... Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J.2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C. jer su u wima ve} sadr`ani. besumwe. ^. Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna.. pisa}u (< pisat}u). 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik. kao na primer: najjasniji. pod|akon.. i{etati. X ili \ (zna~i. po~eci (< po~etci).. preddr`avni. ]. ]. X.. o~instvo.

tvoga. i{ao. *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. pekao. ~itao. tako da je jedino ispravno: mogao. kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo). zec i pas (u zna~ewu „kai{“). mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. nastali su kra}i oblici i re~i: moga. Kako su nastali oblici: tvoga. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. 49 . *peko (pekao > pekoo > peko). Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika. svoga. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima. dvoga. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. Na isti na~in.. svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. kom. Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ). oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). pisao. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama.ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). dvoga. ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik.. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa.

jer je samoglasnik nosilac sloga. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). osloBOditi.. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. Slog je najmawa izgovorna celina. Tako se. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. Akcenti se.. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. le}i. dvoslo`ne. uviti. ku}iti. VOda. a u nekim kra}e. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. poRU~iti. troslo`ne. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. profesor. doBItak.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka. LOviti. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. SA~ekati. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. na primer. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. dostoJANstvo. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. sloBOda. brati. utr~ati. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog. ugostiteq. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. razqutiti. uvijen.. U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). pridobiti. dakle. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. ~etvoroslo`ne. ba{ta. zaDAtak. ku}a. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. baka. u~iti. u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno. baba.. uRAditi.

Prema intonaciji. dok se u re~ima iz druge re~enice (sin. ne izgovaraju se na isti na~in. uzlaznu intonaciju. a onda se polako spu{ta. Izgovaraju}i slede}e parove re~i. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. Sin gradi most. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste). AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. dakle. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. gradi. ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). Dugouzlazni akcenat ima. most) glas na po~etku izgovora di`e.Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti. a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica.

{to me vu~e wemu.. ^im izi|osmo iz bolnice. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. Bila su samo dva kreveta. bolan uzvik: – Jaoj. vla`no. bo`e. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. gde smo se po{teno iskupali.. Jocu doktora. On u|e. molim te!..A? – upitah ja o~ima Jocu. . (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. Oh... videlo se da gleda u nas. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza.. a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca. ~emer. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i. jad. pa onaj momak. mekano.. {etao s wime.. pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega.PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga. Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu. U|oh i ja. gro{ – vrsta novca 52 .. On stade. Zatvori{e vrata.. Jedan prazan. kakav je to pogled?! On gleda u nas.. U meni je sve bilo neodre|eno. nevoqa... tu`no...Ne! – rekoh ja. poznatim manevrom. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. miri{qav dah. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke. Na tabli je stajalo latinskim re~ima. ta ja wega poznajem! To je. istina. a na drugom jedan ~ovek. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. Za nama wegov asistent. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju. .. nemaju. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak.. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca. -To je!. Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. majke! Ali onaj. Ne. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no. dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. sve i svja. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. ~ekaj..

Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice. wihov. wegov. kao i pridevi.. nekom (tugom). Pridevi. Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. „dele”. Kao i pridevi. miri{qav dah. kao i pridevi. one. sa imenicom uz koju stoje u rodu. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). kao i mnoge druge (kao na primer: moj. koli~inu i pri padnost. zato i jesu zamenice. broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. wihove (izraze) i one (lipe). sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. izbledela (lica). g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. ozna~avaju osobinu. v) Upu}uju na osobinu. a zamenice upu}uju na te osobine. a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. Odredi u kojim su pade`ima. dakle. 53 .O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. koli~inu (veli~inu) i pripadnost.. broju i pade`u. prema tome. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave). Druk~ije re~eno. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. nekakav. takav. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki. u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. b) Sla`u se. te se zamenice. sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje. „zamewuju” te osobine.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. otvoren (prozor). Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. sladak i miri{qav (dah). kao i pridevi. po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi. ovoliki i sl. i b) miri{qav dah i wihov izraz. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. broju i pade`u.

kakav. Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar).. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. ali i neke pridevske zamenice. a ne Markova kwiga. evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. pa se zato i nazivaju odnosne zamenice. Zamenice koje. zamenicom kakav – za osobinu. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. zamenicom koliki – za koli~inu. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar. osobinu). koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta.UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. tj. kakav. Za tvoju proveru. v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo. za osobinu. ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. 54 . kolika. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. zato se one i zovu upitne zamenice. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. a zamenicom ~iji – za pripadnost. 4) Ovo je moja. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora.. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice.

kakve. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . koliki. ~ija. kolike. nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji. koji. kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice. koje. kakva. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. kakvi. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. Sve upitno-odnosne (tj. ~ije. koje.Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. kakvo. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. koliko. koja. kolika. upitno i odnosno. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav. ~ije. ~iji. Ta dva zna~ewa ovih zamenica.

Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. nego samo na jednog. kada nekome treba iskazati po{tovawe. WEGOVA. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. WEZINA ili WENA. TVOJA. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . Za nama wegov asistent. ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. nevoqa. prvome licu mno`ine). licu koje govori. TVOJE ON/ONO – WEGOV. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. {to me vu~e wemu. bolan uzvik: – Jaoj. MOJA. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. MOJE TI – TVOJ. On ima asistenta (pomo}nika). WEZINO ili WENO MI – NA[. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). jad. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice. NA[A.PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. WIHOVA. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. moja majko! -Je li to pobeda. Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. NA[E VI – VA[. U|oh i ja. VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. tj. VA[A. ~emer. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu.

Oni nemaju svoga bole}ega. svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice. *Ja spavam u mojoj sobi. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. a {ta objekat u navedenim re~enicama. Kome pripada objekat u prvoj.. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen. nemaju. 57 . i sl. Jocu doktora. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj.. – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku.PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga. Ja spavam u svojoj sobi. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu. Zamenica svoj. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. svoja. a ti spava{ u tvojoj. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. U drugoj re~enici subjekat je oni. a ne prava prisvojna zamenica. majke! Odredi {ta je subjekat. svoja. svoja. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. Ti si uzeo svoju svesku. a ti spava{ u svojoj. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. *Ti si uzeo tvoju svesku. svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice.

ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). lice: ovaj. oni. ova. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. ovi. ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori.. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). ta. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). miri{qav dah. Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga. ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. 58 . Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. on ka`e za wu ta olovka. pa onaj momak. Evo tih oblika: 1. i drugo. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. U|oh i ja. to. i tre}e) i u jednini i u mno`ini. {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo. kome se govornik obra}a). A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. ovo. kao onoga kome se Ivan obra}a. jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). onda oba (i govornik i sagovornik. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”.POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. one. ono. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti. . drugoga ili tre}ega lica. Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja. lice: taj. lice: onaj. moja je ona olovka na klupi”. za nama wegov asistent. ona. one se nazivaju pokazne zamenice. te. onaj. tj. i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod.. Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. ti. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3.

Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. o~ito. ovakva. Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. ovoliki. takvi. onoliko. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika. lice: onakav. KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). koji. ovolike. ovoliko. takav. lice: takav. onoliki. ne u~estvuje u razgovoru). tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3. takvo. onolika. lice: toliki. ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. ovakvi. ovakvo. tolika. lice: onoliki. ovoliki. lice: ovakav. KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. onakve. ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. takve. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. tolike. ovakve. ovolika. onakva. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. takva. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini.U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. onakvo. toliki. lice: ovoliki. toliki i onakav. onakvi. toliko . To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?. onolike.

koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . neka. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. neke. a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. ne~ija. ne~ije.. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav. stvari i wihovih osobina. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). nekakva.NEODRE\ENE. nekakvo. v) za koli~inu: nekolik. ne~iji. ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). nekakve. Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki. da je ne poznaje. on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. neki. zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. neka. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. g) za pripadnost: ne~iji. nekoliki. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. Kad pisac ka`e neka (tuga). Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. nekakvi. Razgovarala sam s nekolike prijateqice. nekoliko. nekolika. nekolika. nekolike. ne~ije.. nekakva. neko.

koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. nikakvi. koji se nikad ne upotrebqavaju. nikoja. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine. Nije do{lo nijedno dete i sl. v) za pripadnost: ni~iji. nikoje. nikoja. sigurno.Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. nikakve. ni~iji. ni~ije. nikoje. nikolika. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. 61 . nikoji. nikakva. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. ni~ije. ni~ija. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. ni~ija Prime}uje{. nikakva. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. nikakvo. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd.

ikakva. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. ~iji god. ikoje. nisu srasli u jednu re~. On veruje u sva~ije pri~e. iko. bilo kakav. bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. ikakvi. svakakve. sva~ije. ma kakav. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. ikoje. i~ije. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i.. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. ikakvi. koji god. svekolike. svakakva. pri~e uop{te. postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. svako. ikakvo.. svakakva. me|utim. wihovih osobina. g) za pripadnost: sva~iji. svekoliko. ikolike. ma koliki. i~ije. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost. ikolika. svekolika. ikoji. bilo koliki. . b) za kakvo}u (osobinu): svakakav. ikakve. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. ikakva. ikolik. sva~ija. ikakav. ikolika.Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. sva~ije. i~iji. . ikoje. bilo ~iji. i~iji. svake. svakakvo.. me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. ikoliki. sva~ija. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). svekoliki. svaka.. koliki god. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica. Ti oblici. i~ija.. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 . pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. bilo koji. ikakav. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. ikoliko. ikoja. ikoja. ikakve. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik). ikoji. i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. svakakvi. svaki. kao na primer: ma koji. sveobuhvatnost. svekolika. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta.. sva~iji. ma ~iji. kakav god. svaka. ikakva. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. ikakvo. ikoje. ikoja. ikoja.

U su{tini. takav aga nije ni boqi ni du{evniji. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. ide uz svaku dobru i korisnu stvar.. pa i uz kmetovski hak. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi. bez ikakve nade da bi se taj odnos.. koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu. i strpqivo je snosio sitne }udi. Tako je bilo i sa Ibragom.. nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. 63 . stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip. rod. kao senka. ikad mogao izmeniti. ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu.U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu..

Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. Najpre retka kao pau~ina. bliskoj pro{losti. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. Aorist se mo`e zameniti perfektom. osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. [ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti. kao da ga je sam ~italac do`iveo. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. kao na primer: 64 .AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. jer sve i{~eznu.

: pek-oh. dakle. Navedi oblike aorista glagola le}i. Mi bismo.. re}i. Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr. -oste. -{e. vrh-oh. dodaju se nastavci: -oh. le}i. Nije. dodaju se nastavci: -h. propasti i sl. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik... On/Ona/Ono bi. a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. o kojem }ete uskoro u~iti (npr. pomisli 1.. ali: vr{-e i sl. Mi bismo radili.) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh. 65 . pomog-oh. *Mi bi. Mi bismo.: pe}i...: Ja bih radio.). -smo. pek-oh. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1. ali pe~e. re~-e 3. i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. mo}i.). – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa. nego je pravilno samo: Ja bih.. mo}i. uteko{e.. pomisli-h 2. plesti. pomisli 3. do}i.Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. Ti bi. -osmo. propad-oh itd. ste}i.. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi.). re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik.rek-oh 2. -o{e. -ste. -... Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala). Vi biste. – Projuri ulicom jedan automobil. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr. -. Oni/One/Ona bi{e. ali pomo`-e. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima. pravilno: *Ja bi. -e. -e. leg-oh.

Dodu{e. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo.. samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa.. ~eka{e.. kao od olova.. . po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. pa opet po~e ponavqati molitvu. To je no}ni stra`ar dozivao svog druga.Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda. a trepavice. Napoqu se ~ulo zvi`dawe.. Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. kao od olova. ~eka{e. da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se.Spavaj ti.Bo`e.. Zvijezde su blistale i osmjehivale se. Sama se spu{tala na prsa. – tiho odgovori bolesnica. I `eqno ~eka{e. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e. . pokatkada se sklapahu. paralelne sa drugim pro{lim radwama. Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t.. isto kao i prije. . sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e. pa }e se nebo otvoriti – pro{apta. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa.IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e... Mali se u prvi mah tr`e... tj.Br`e }e – re~e mali. I sve se opet umiri.Spavaj. .. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. 66 . (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e.. . majko.. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. a trepavice. Sama se spu{tala na prsa. pokatkada se sklapahu.

.. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe). To su samo nastavci za prvo lice jednine. gledah bejah/beh pecijah 2... pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a. stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah.. gledasmo 2.. -ja{e.. vr{i se sibilarizacija. prema tome. biti i pe}i: Jednina 1. -ijah. Imperfekat se. vr{i se jotovawe. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno. -ija{e. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. -a{e. a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1. i sl. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. gledaste 3. 67 .Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom.. -ja{e. Ali imperfekat. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika. za razliku od perfekta. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta.. a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. -ija{e. -jah. -a{e.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah.. dakle. -jah i –ijah.. kao npr. on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola.

odo{e i daqe. Ti se pome{a{e sa uku}anima. u logor. dok ih nije izdala snaga. Neki se dokopa{e i daqih naseqa.U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. Po nekoliko dana tumarahu po okolini. omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. Tada padahu u sneg i smrzavahu se. 68 . gde su svaki dan bili batinani. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa). Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. u skitwu. te izostajahu po nekoliko nedeqa.

Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. Ja sam to sve pamtio i zapisivao. mislim. kad je na polasku poqubih u ruku). espap – roba za trgovinu 69 . Kad god sam se posle sastajao sa wime. video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti.. pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. kako poizodilaziste jedan za drugim. Ja nekako ne odoh na zanat. pa po|osmo pravo na pijacu. neka slu{a! . (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a. ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. moji stariji preina~i{e. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana. no ja sam to i slu{ao i nisam. Kad odmakosmo malo od ku}e. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda. „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom.. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. u ~etvrtu latinsku. uze me otac malo sokoliti.. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”. „i vinogradska i kukuruzna berba”. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku.. kad sam ja hteo da idem u {egrte.PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina. {egrtskom `ivotu. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). pa da otr~im za wim.

bila su po{la. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. Ono {to de~ak pri~a doga|alo se. odnosno da Milica vi{e nije kod nas. on je spavao dubokim snom. dakle. a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. bio si oti{ao. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige). Nikina pri~a je. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”. „i vinogradska i kukuruzna berba”. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). Pre nego {to je zazvonio telefon. ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. u nekom pretpro{lom vremenu. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. 70 . Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike.. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. prema tome. pripoveda{e mi na{ Nika. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme.. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori. Prema tome. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. sme{tena u pro{lo vreme. on je bio spavao dubokim snom. pa da otr~im za wim. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. 2) On je bio do{ao kod nas. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas.

kao `ivot neke slu{kiwe. i `ivot s wim.) i od radnog glagolskog prideva. pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam. Presta da pla~e i sva zadrhta.) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh. ~esto ~inila. Iz rata se bio vratio ugo- 71 . otkad joj je mu` bio naglo oronuo. ~im on prvi put ode u rat. a ona prvi put rodi. kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine. od nekog vremena.. @alila je sebe neizmerno. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi.. A i taj mu`. uostalom. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a.... Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. kao {to je to.. koji je be{e ostavio. bio si.Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. beja{e/be{e .

sa ocem..jen i }udqiv. 72 . A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe. bila sam se dobro umorila.. radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio. 2) Pre nego {to smo do{li na `urku.. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. tj.. `urka se ve} bila zavr{ila. ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu. ^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom.

I ne idi putem kojim si naumio. I tako sam uradio. Znao sam da je to |avo nad |avolima. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. Odjednom se uzmutilo vrijeme. Bude{ li vidio lice |avola. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. vidim da ima sotonine zube. prekrsti se i reci bilo {ta. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. Taman {to sam u{ao.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. Ali on zapo~e. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. |avo }e pobje}i. obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. Pravim se da ni{ta ne shvatam. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. \avoli su uvek oli~ewe zla. ni kapi ki{e na wega nije palo. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. Ne boj se – ja sam |avo. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Ne voli qudski govor. Zaprepastim se. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. kad na vrata banu neki Vidoje. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola. ja mu ka`em da }e mu pozliti. potpuno suv. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. Kad progovori. udari ki{a iz neba i iz zemqe. a on se smije.

Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi. i}i }emo na utakmicu. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. 74 . i}i }emo na utakmicu. – Ako on do|e. pa }e{ se onda prekrstiti). radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. prekrsti se. na primer. svi }e ga voleti. prva re~enica zna~i: . U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene. dakle.. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. iza}i }u napoqe. prekrsti}e{ se. uze}e{. prema tome. Ako on bude do{ao. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. prvo }e{ videti |avola. Futur drugi. pa }e{ tek onda uzeti prut od leske. obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci. Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. iza}i }u napoqe. Ako bude{ video lice |avola. – Kad pro~itam kwigu. uzmi prut od lijeske. (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most. Ako bude dobro u~io. uzmi. Bude{ li vidio lice |avola. pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi.. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{.za vreme ~itawa. prekrsti se). ali samo uz re~ „mo`da”. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom.Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. prekrsti}e{ se.. Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. uze}e{ prut od leske. prekrsti se. podvla~i}u najlep{e opise.

) i radnog glagolskog prideva.Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola). budete pro~itali / pro~itale 3. bude{ pro~itao/ pro~itala 3. futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola.. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1. 75 . bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1. budemo pro~itali / pro~itale 2.. budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola). bude{. budem pro~itao / pro~itala 2. bude.

. sokole sivi. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova.... samo da ih slu{am.! E.. neka moj tata na|e najamnika. Zapovedaju: donesi drva. nakupi grawa. omaliti – smawiti. nalij spla~ine psu.”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli. ne znaju da omale. donesi sve`e vode iz Aluga. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe . uradi ono. poteci amo. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in. Sve je to on smislio. (Milorad R. baci lug na buwi{te. malo adaptirano) omaliti – smawiti.. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina. namerno. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata. nalij spla~ine psu. dosta mi je svega toga. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva. A oni. odnesi bukovi trud na{em Raku. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se. roditeqi izri~u zapovest. {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. vatrenko na{. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka. baci lug na buwi{te. dovedi kowa. voqi i `eqi. lukavko jedan. Ka`u mi: „Odmeno na{a. kao drugi doma}ini. teraj goveda. ~uvaj kupus. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. teraj goveda. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj. to~ilo – vododerina. kako i sam de~ak u tekstu ka`e. on wima dr`i stranu.. idi kod kova~a. a ne da im to ja stalno obavqam. ~uvaj kupus. muwo `iva.. dovedi kowa. kupi drewine. ~ekaj red u mlinu. nakupi grawa. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”. lug – pepeo. 76 . no stalno nare|uju i kobajagi hvale. kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi. osip. idi kod kova~a. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. idi tamo. Ble~i}. zapovedaju. ~ekaj red u mlinu. Samo navaquju – uradi ovo. kao da su bezdu{ni. na priliku.

odbijte: nalij. vezati. -jmo. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1. -----------------2.-----------------Mno`ina 1. -ite (pisati. ka`i bratu neka odmah do|e. urad-imo 2. do}i. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. kositi. terati. *nali. reci sestri da kupi novine. kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. Jelice. naliti. *sakrite.Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. kopati. brojati. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . sakrijte.). 77 . -jte (~itati. kao na primer: . odbij. a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. urad-i ~eka-j 3. stajati itd. -imo.Milane. voziti. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. pri~ati. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. nalijte i sl. plesti. *nalite i sl. *odbite. dodaju se u imperativu nastavci -i. u~iti itd. Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine.). nositi. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri. dodaj alat! – Jelice. *odbi. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. A mo`e li se ipak. upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. urad-ite 3.

dakle. sibilarizacija. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. vr{i (`ito). pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. glo|ite. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i. g ili h. -jite. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). pecite. 78 . i sl. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure. -jimo. pi{i. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu. -ite ti suglasnici prelaze u c.). -imo. potecite. z ili s. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. recite.U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. ispred imperativnih nastavaka -i. lezi. U imperativu tih glagola vr{i se. Neka majka napravi kola~.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. pis-ji > pi{i itd.

. na primer. [ta se. Kad bi uvek bio maj. obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Sir bi bio zabadava. Kad bi Dunav bio vreo. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih. Pe}ima bi bio kraj. 79 . Kad bi hlebac pad’o s neba. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila.POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi.. Mogla bi mi {vaqa biti. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in. Kad bi jelen im’o krila. itd. Kad bi Dunav bio vreo.. To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti.. Tako. tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti. Kad bi mlekom tekla Sava. dakle. tek pod uslovom (tj. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Svak bi im’o kol’ko treba. Kad bi.. To bi brza ptica bila. Svak bi ribqe ~orbe jeo.

kao {to se vidi. slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr.: *Ja bi u~io. Potencijal je. u~ila bih. 80 . *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. itd.Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva. u~ili bismo. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile. Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila. *Mi bi u~ili. Vi biste u~ili/u~ile.

On idu}i. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu). Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove.GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. pravo u o~i. susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek.. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. pretr~avao je basamake. Ni ptice nije bilo. da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku. sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. od pazuh). nasmejana. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. ^inilo mu se ne da se pewe. on je napustio dru{tvo. kao ~ovek nejasnih namera. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. nego da raste. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. Zastade i ona. Da bi izduvao srxbu. ^ula se svirka odnekud. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. iako nije znao ~ega.. Wihala se lagano i gledala ga. odmahuju}i onom kra}om.. Mislio je: najposle. posve stidqivo i tiho.evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru. metafori~no: kraj... Ti idu}i u Sintru. ^im su pro{li kapiju parka. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno.. Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „. vla`e}i jezikom uvek suve usne. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru. hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. Nigde `iva stvora. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. Nije ose}ao napor. Pred wim su se otvarale sve nove terase. Bila je nedeqa. po o~ima svoje posluge. sada{wem ili budu}em)? 81 . Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran. kao pazu{ci na li{}u biqaka. Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase. Ozdravio je i zaustavio se.). Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima.

). ni vreme. Kada je i{ao u Sintru). Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi. teturaju-}i. otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr. tj. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika). U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. boje-}i se. Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom. i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru.: rade-}i. On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). i sl. pi{u-}i. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno. Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 .: [etaju}i gradom.Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni. ~itaju-}i. i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr. ni broj.

prekrstiv{i se tajno. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. Poqubi{e se brzo.. umivenu. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola. Ki{a je bila prestala. sa uplakanim detetom na ruci. suv. nove novcate amove. kroz pla~. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. svilenu. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke.. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi. U velikim i {arenim kolima. rasterao qubazno svet. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. opipa oru`je. koju je bio doveo da isprati oca.. i na|e lice u lice s bratom. 83 . Miluju}i }er~icu. i kao neki ostareo medved. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. i stariji usko~i u kola. haqinu. zatekao je `enu obu~enu. u pasu. kao krupnim. divnu. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom.. hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. starijoj }er~ici. naredi da se vozi lagano. otr`e kroz vrata. okrugao kao jaje. ~im ~u pucawe bi~a.GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. polumrtva.. koja su se tresla.. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. `ut. prosuv{i mla|em brojanice po blatu. Naredio je da okrenu kola. umivenu. U{av u ku}u. divnu. Dok je ona bila name{tala. sav nakin|uren. zrelim gro`|em. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama.. amovi — deo kolske opreme. da bi iza{la pred svet sa mu`em. smeju}i se. srebrom okovane. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu. I tako sve se zbi za trenut. zatekao je `enu obu~enu. Tada. u duga~kom }urku od kurja~ine.. i dukate i no` i sat. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. sa brojanicama od }ilibara u ruci. on se. Ni{ta nije bio zaboravio. Dete po~e da ga miluje rukama. guweve i ~izme na dnu kola. svilenu. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . Sluga je bio obu~en da. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov. Umoran od jahawa i `urbe. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. o{ine kowe.

mahnuv{i. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li. drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom. pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. navukav{i na noge ne~ije ~izme. nai}i i dr. kao na primer: do}i. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. 84 . Glagolski oblik u{av.). pro}i. izi}i. napisav{i. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. udariv{i. i upla{en bakinim pona{awem.. ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre. koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe. Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr.: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu).. nai{ao – nai{a+v{i itd. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log. videv. Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice. Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola. mahnuv. tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom. Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe. sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. do{ao – do{a+v{i.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici.: Ne nau~iv{i lekciju. Jesu li glagolski oblici u{av.). Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov. videv{i i sl. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v. oti}i. ni vreme).

Do}i ku}i. a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu. dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 .Nabaciv{i na glavu praznu vre}u. ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno.

Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. otkop~an naziva se trpni glagolski pridev. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom.. A veseli}e se celoga dana i celu no}.. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa...a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. misle}i neprestano na wega. 2) . a na glavi {e{ir sa strukom koviqa. Na wemu bogato ukusno odelo. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene. Oblik re~i lakovan. jer je praznik. na [acine nauke.. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana. izvezla ga wegova Jula. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom. kao i svi pridevi. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija.. a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa.. kvaslo – ki}anka. i prsluk. gajtan – ukras na ode}i. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom. kako smo 86 .TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. I du{anka. sve od bela tanka {tofa. I dosta je spremqeno svega i sva~ega. puce – dugme. di{trikt – okrug.. i ~ak{ire. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e. Osvanuo je lepi \ur|evdan. a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put. Divan je bio [andor |uveglija. a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola.. oko vrata svilena crvena po{a. a na woj zlatom izvezen srpski grb. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom... jorgovanom i vrbovim gran~icama. po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana . a sve selo oki}eno selenom. Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). i sav name{taj odnet u {upu. du{anka – deo narodne no{we. jer mladenci ostaju u ku}i. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir. pravi gazda~ki sin. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. zlatom izvezena spreda. izvezen.

videli. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. a pravi objekat staro vino. nego je pasivan..: Podrum je pregledan.. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. itd. neaktivan. Pesma }e biti napisana (futur Ι). a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini. sazna}e{ (futur ΙΙ) itd. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. vr{iti slu`bu atributa. Podrumi su pregledani. [ta je subjekat u prvoj. pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu. trpni gl. pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. kao na primer. po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. kao i svi pridevi. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. Staro vino je pregledano. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Kad pesma bude napisana. na tom subjektu je izvr{ena radwa. Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu. Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici. a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici). Na primer: Pesma je napisana (perfekat). otkop~anog prsluka. Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. a mewati se. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta.). Ku}a je pregledana. nego je „trpi”. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). otkop~an (od: otkop~ati). po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. Vino je pregledano. najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani. trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO. 87 . Takav subjekat nije aktivan. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino. izvezen (od: izvesti).

-ni. a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n.). -te. -ne. upoznat. prodat. -eni. udata. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. -na. -ta (npr. no{en. ~uven. -ta. -eno. -na (npr. nacrtan.Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. i sl. -no.). sa~uvan.). 88 . rezan. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj.: liven. -ene. vi|en. -ena. Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj. i sl. -en. kada imaju slu`bu predikata). -to. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. maknut. -ena (npr.: napisan.: dat. i sl. -ti. -t. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata).

Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL. i b) na~inske glagolske oblike. PRIDEV glagolski oblici GL. 89 . PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini). v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike.PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. Kao {to vidi{. b) na proste i slo`ene glagolske oblike. Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). PRILOG SADA[WI GL. i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. i b) {ta svaki od wih ozna~ava. Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. a koji od nesvr{enih glagola.

pa da za sebe radim. uzme torbu na rame i u wu hleba. u ovcama. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. a kod ovaca nema ~obana. i ti ni u ~emu ne poma`e{. potra`i je. za ovce ov~ara. a da sam bila budna. ne bi ti dobio ni tih opanaka. Onda se on razquti. pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava. i {tap u ruke. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. onoga su i ovce. Onda onaj podeli sve po redu. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. – A mogu li je na}i? -zapita on. On. Kako do|e ku}i. nazvav{i joj „pomozi bog”. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. zapita je ~ije su joj ovce. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. u kowima. Putuju}i tako. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. brate. Posle toga. idu}i kroz wu. nego sve propast. eto deli sam kako zna{. ta dobro nam je obojici. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. za sviwe sviwara. Onaj drugi ostane pri svome. pa jedan sve radio. 90 . odmah mu da jedne opanke i novaca. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. do|e u jednu veliku {umu i. za kowe kowu{ara. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. ali napretka nikakva nije video. od dana na dan sve gore. Kad ga brat ugleda. a ona mu odgovori: – Mo`e{. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. nai|e na livadi na stado ovaca. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. kad tamo. ~uvao i nadgledao.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i. ja sve radim. za ~ele kovanxiju. nije pravo. nego samo gotovo jede{ i pije{. nego odande upravo otide k bratu. da ti je prosto. Neradin uzme za stoku govedara. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. Ja sam naumio da se podelimo. pa svak svoje uzme preda se. po{to su se nekoliko dana po~astili. I tako idu}i. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e.

pre 91 ... pre|e – ranije. Idu}i tako.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a. do|e do jednoga sela. (Srpska narodna pri~a. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. Kad on to ~uje. kovanxija – p~elar. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. – I u taj je mah nestane. odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu. stane se busati: – I ti li si moja sre}a. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda.

Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. koliko u tre}oj. Podvuci sve predikate u ovoj basni. Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat. pa jedan potpuno porazi drugoga. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Koliko predikata ima u prvoj. a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. Isti ~as sleti orao i {~epa ga. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene). Pobednik poleti. 92 . [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. koliko u drugoj.

Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga. 93 . Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. Jedan potpuno porazi drugoga. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. a da se wihovo zna~ewe ne promeni. Jedan potpuno porazi drugoga. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. 2) Dva petla su se borila za koko{i. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. pa jedan potpuno porazi drugoga. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju. [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge.

osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. a 2. ni. prosto su nanizane. za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. ili. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa. a kako tre}a: Pobednik poleti. {ta druge. Nezavisni veznici su. ve}. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom. ali. nego. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. veznikom i).Kao {to se vidi. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. a. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice). spajawem. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. Pobednik stane glasno kukurikati. pa. Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. i 3. Te nezavisne re~enice nisu. dakle. i 2. i to u prvoj re~enici. na primer: i. u slo`enoj re~enici spojene veznikom. te. postavi se na visok zid)... Pobednik se postavi na visok zid. niti. ^ime je zamewena prva. a kamoli. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. 94 . Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom. Stane glasno kukurikati. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). Postavi se na visok zid. Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti.

objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna.. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe. a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu.) 95 . kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu. \aci odlaze ku}i. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu. ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice.. . onda ima funkciju objekta itd. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave.. o tvome u~ewu. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan.. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu.. po zavr{etku nastave. zato {to je bolestan. kad se zavr{i nastava. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti. Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice. zavisna re~enica. . re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. ako zamewuje objekat. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. apozicije.. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: . 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava.

U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge. spremim se i idem na odmor. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. pa te. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i. ni. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom. ve}. zato {to. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. jer. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti... naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku. niti. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici. a kamoli. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. po{to. ako.. Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. 96 . Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa.. Postoje nezavisni i zavisni veznici. kad. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. nego. kako. mada.Prema tome. takvi su na primer: da. ru~ao sam i gledao televiziju. a. no. ~im. ali. iako. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama. a takvi su: i. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. ili. nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. dok. Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom). dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice.

onaj televizijski toraw. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. tra`e obave{tewa.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. kao da ne znate {ta vam fali. svoja ose}awa. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. i b) slo`ene re~enice. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. Jer. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. dobijete temperaturu od 39 stepeni. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. Po~eo je zimski raspust. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). Kad sve to saberete. sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. – Svi ~ekamo lep{e dane. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. morale su da u~e. ili iskazuju svoje emocije. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni. pitaju. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. Osim {to je predikatska jedinica. visoko je podigla periskop. izra`avaju svoja ose}awa. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. One se nisu odazivale. – Po`urite. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. kao da imate para. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji.

ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. qutwu. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. upitne i uzvi~ne. ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom. upitnikom. ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica. One se zovu uzvi~ne re~enice. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. Prema tome. kletvu. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. 98 . Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama.). ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice. junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa. blagosiqawe i sl.3) Ne}emo kazanxije. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica. U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. zapovest.

je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. Zato {to sam prvi put ulazio. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. na primer. re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao. vrlo oprezno sam zakora~io. Da li je mogao. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato. ima}e{ i ti. a samo de~ak nema. Mirisalo je na drvo i smolu. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. Dobro. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo.. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini). Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. Pri|i. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i.ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao. kad svi imaju. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i. dakle. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. Postojalo je. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare.. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. Pisac ili govornik 99 . pa. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. Zato sam u{ao boja`qivo. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu. Gledao sam netremice u majstorove ruke. Unutra je vladao polumrak.

uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. — ne~ujno. mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. — prestra{eno. — tiho. Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. — boja`qivo i smu{eno. da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. 100 . — upla{eno. — uz veliku opreznost. Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju. — sa strahom u o~ima. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). — malo nesigurno. — pribrano. — nekako boja`qivo. — ne di{u}i. kao na primer: — radoznalo. Prema tome. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. — nespretnim korakom. [ta je. — tiho i upla{eno. Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. — ne prozboriv{i ni{ta. — nesigurno. — qubopitqivo. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. — lagano. — sa ose}awem straha. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. — dosta smu{eno. nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu. dakle. pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama).

— kao {to se ulazi u mra~nu {umu. — kao da }e me tamo neko progutati. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. — kako nikada pre nisam. — kao da me je neko prisilio. U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke. kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. — kao da sam bio o{amu}en. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju.Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. — kao da me je neko ugurao. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako.

(Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. da ne povredi svoje filigransko lice. Nikakva majstorija. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. ni mahovina. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima. Jedinu ~aroliju. i li za krhki Mesec. znala je Zemqa. ~uvala je svoju tajnu vekovima.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. za Sun~ev ro|endan. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju. a da se odmah ne pretvori u pepeo. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave. lepo oblikovani 102 . a u jednom milenijumu. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina. Mudra i lukava. nikakva ~arolija. Ni perje.

od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce.. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). kopno. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec.. Mesec. Slap valova. 103 . Severwa~a. Kiloparseke su izmislili. nego kada zemqa zna~i „tlo. a sunce – „sun~eva svetlost. Velika kola. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. iako je zemqa bila hladna. a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera . kad mesec zna~i „mese~eva svetlost. I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. sun~eve zrake” i sl. Ali nije. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo. Danica. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. Tada te imenice nisu vlastite. ustremqen u ovu no}. pa se pi{u. Jupiter. pojava na nebu. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela.. kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi. mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. nego zajedni~ke. ne mogu je dovu}i. me|utim. Mali medved. Malim po~etnim slovom pi{u se. Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. Zemqa. malim po~etnim slovom. Kumova slama. Venera. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. Sve je bilo spr`ilo sunce. ili deo godine”. No}as je mesec ba{ dobro sijao. kao i sve zajedni~ke imenice..Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. obiqe`ena slovom S. kopnena povr{ina”... i mala zvjezdica oku nevidqiva. Vla{i}i. imenice zemqa. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa. koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca.

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{. imati ba{ mnogo posla.Ali. neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. kako bi sakrio smeh. Samo.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. Kada smo stigli do ku}e. potpuno bela. bogami. Trgli smo se upla{eni. gotovo sme{no. Na wemu se jasno isticao povelik nos. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. Ne znam kako to ta~no izgleda. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. Umro je deda Blagoje. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 . Izgledao je nezgrapno. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. nemirna oka i sede obrve nad wima. [aka {irokih i dugih prstiju. dva crna. Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. I setila sam se pro{log leta. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda.. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata. od jednog kraja do drugog.Najzad ste na pravom mestu. dedina susetka. Vrelina. Sasvim tiho je rekla tati: . Umro je. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. Deda Blagoje. ja }u vam rado pomagati. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. . kao da bri{e nos. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo.PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. Do tada. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. Bio je juli. pa su mene i brata poslali dedi. A to nije bio ba{ mali posao. Nikola je pokrio lice maramicom. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. on nam je otvorio vrata. . Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. Ali to smo saznali tek kasnije. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. Ako dozvolite. Kosa. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas. Dugih stopala. Umro je.. to je bila za mene samo re~. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti. pretra`uju}i sobe. Ovde }ete. Vidim da volite da istra`ujete. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. Mama se razbolela. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. deda se nije qutio na nas.

ili 2. a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu.Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). gledawe unazad). Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). dakle. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa). Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. pri~awe do`ivqaja. [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. U pitawu je. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe.

109 . neki doga|aj vezan za nevreme. Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj. za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg. Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i. i sl. Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. letwi pqusak. i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa.Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. na primer. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije.). Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e.

Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. samo da popravim bele{ku. izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. jer ona mi je bila najbli`a. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. ne znam za{to. nije imao tako dobro mi{qewe.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Jednom prilikom. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. Ja joj dam jednu kiflu. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo. zbog te mile mi uspomene. Perso. 2. Persa je bila pegava. ma i izdaleka. 110 . nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. od ~asa kad sam se zaqubio. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. u tom buretu. ja sam joj iskazao qubav i. na{u kom{iku. ali. Dok se nisam zaqubio. koliko mi je trebalo za kiflu. Tu. kad smo igrali `murke. Zaqubio sam se u Persu. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. da vidim samo wene krive {tikle. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno.. prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim. I u~io sam.. UVOD . – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. koju sam joj svakog petka kupovao. dobio sam jedinicu. nisam ni obra}ao pa`wu na wu. koju sam dosad imao. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu.

da umremo ovde. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. al’ znam da je ~a~kala zube. pade mi sre}na misao na pamet. ne znam {ta je mislila. – Zna{ {ta. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad.– Otrova}emo se. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. a ono drvce pojedem. – E. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. Pojela je tri. a to isto u~inih i ja. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. u ba{ti. Najzad. jer bi mi zabele`ili odsustvo. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. ako pristaje{. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. onda nemamo {kole ni ja ni ti. Sramota je. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. – Onda ti mora da si ve} otrovana. pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. pa otkinem glavi} i bacim ga. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. – Ne mogu ni ja sutra. – Mo`e biti! – odgovori ona. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. to je. – [ta }emo sad? – pita Persa. – E. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. – To jeste – pade i meni na pamet. po{to smo ve} otrovani. a ona. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. zna{. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. – Da jedemo palidrvca. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. pa bi me mogli isterati iz {kole. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. 111 . Mi smo deca iz boqih ku}a. jer odista. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. ne mogu vi{e. pa joj udari{e suze na o~i. ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. kao {to u takvome trenutku treba re}i.

Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu. Svaka pri~a. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). 112 . {ta glavni deo. koji ima{ i u svojoj ~itanci. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet.v) RASPLET Cela se stvar. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. odnosno da je jela drva sa mnom. kad si mogla da jede{ drva u ba{ti.. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. obiluje vedrinom i humorom. Kao {to se vidi. ima: uvod. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. Poku{ava da popravi ocenu. i u buretu joj iskazuje qubav. on predla`e Persi da se otruju. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. [ta je uvod. Kad su ube|eni da su se otrovali. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. me|utim. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. je{}e{ ih i ovde u sobi!.. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. odlaze svako svojoj ku}i da umru. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. 3. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi. k}erku profesora matematike. glavni deo i zavr{etak. Majka wena. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. Kako mu to ne polazi za rukom. kao {to zna{.

i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Tada mi je bilo najlep{e. To. vrhunac radwe. Najsme{niji doga|aj u {koli. paragrafi ili alineje). Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata. i sl. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. vrhunac radwe i rasplet radwe. uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e.Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. Po pravilu. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni. rasplet radwe i zavr{etak. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. vrhuncem i raspletom pri~e. 113 . Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. zaplet radwe. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. kra}i deo pri~e. na primer. ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem. To me je najvi{e obradovalo. Ono mora imati uvod. mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici.

u prvoj polovini marta. vazduhu. Led. {umi. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. u ki{wewu i natapawu. i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. Hu~e gore. Visoko iznad no}i. vetrovi izgubili zamah. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e.. iako je stati~na. zinu}e doline. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. uglavqen me|u obalama potoka. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori.. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. bubre daqine.) Studen ne napada i ne ujeda.. daqine. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. toku reke. Kao da je sve zamrznuto. razlete}e se kroz sumrake. (. u bezimenoj zvezdi. nego se ~ovek sa wom sudara. i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 .OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. hladan i ~ist kao mermerna kocka. {uma se pritajila. u {umorewu. mrtvu ta~ku.. vetrovima. iskri varnica radosti. Sve je dato stati~no. studeni. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u.. plinu}e preko bregova i krovova. vazduh ogluveo. {u{kawu. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode. Sneg potamneo.. Studen dostigla najvi{u.. daju}i znakove da ona. (.. okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a. ledu. Me{aju se odjeci i odsevi.) Pune se obori. zapravo u vreme bu|ewa prole}a. vetar. (. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu.) Na mahove podune vetar. nale}e na wu.. leluji i odsevi. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer.. Razlomi}e se klisure i brane. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili.

keru{a . sintagme ili re~enice. „. je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i. razlete}e se kroz sumrake”. kao npr. Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima.: Re~i i ve`u i dre{e.. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta. Napravi opis eksterijera. a retko u wu ulaze.. a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. me|utim. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. bubre bregovi”.. Kraj i po~etak. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti. Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i. onomatopejama... 115 ... Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti. kontrastima.Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore.. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih. mo`e biti i stilska figura. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode...”. „. i sl..zinu}e doline. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa. Bivali su i zli i dobri. Kontrast. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.

dok se ne uvu~e na wu. `ar mu je prodro pod koru. drva ~ekaju svoj trenutak. su{ewe ode}e i obu}e. radi. soba se zagreva. vazduh. Pe} se raskokodakala.. u potpuno rashla|enoj prostoriji. i za pe~ewe hleba. prede i plete. ujeda za o~i. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni.. i da tim istim {akama. kad se soba mete i provetrava.) Negde oko sredine prepodneva. Pr{te iskre. sva|a se.. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni.STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe. da je uzela meru svakom dlanu.. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi..) Bagremovina pra{ti. tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba.. ta~ku po ta~ku. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje. sama sa sobom pri~a. svrdla ga i razara. pocupkuje. drvo se veseli. da onda zapadne u lenost i presi}enost. (. ili se krive iznad we. (. za grejawe prostorije. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku. (. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor. besan. iz po~etka zalo`e.) Naslagana uz furunu. Dim bagremovine je jak. uvija se. Plamen na wu kidi{e.. hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar.. li`e je i nagriza.. dok i wega ne zahvati plamen. obeduje i drema. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. Pe} se ~isti izjutra.. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. o{tar.) Uku}ani sede oko furune. a potom je. postojanu toplinu. i vatra joj na qubav uzvra}a. zaklone i za{tite vrelinu. kao ispod zemqe.) Sporo.. (. (Milovan Danojli}) 116 . da se zagwure u vatru.. (. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa. da ogreju prozeble {ake.

117 . Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. „Plamen na wu kidi{e. personifikacijama. li`e je i nagriza. o{tar. kontrastima i gradacijama. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i. pore|ewima. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa.U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera. uvija se. dakle. usisiva~a i sl.). besan”. radnog stola. televizora. slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. slu`i se epitetima. ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa. Gradacija.

to je ponaj~e{}e kra|a. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . – Eto. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. jer nema{ rezervni par o~iju”. pa neke papu~e na bosim nogama. koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. zatim suknene pantalone. Wemu su u poteri. Tako je i na Bo`i} odeven. A wegov posao. jer gazda Stanko.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. tako nekom prilikom. ka`e Stanko). kao ugarak kratke i crne lule.Da se ne dr`i zubima za lulu. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. misli na posao. ka`em ti. crn. nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta. vidi se. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. i vesla i kormani jednim veslom. Sedi na krmi. kao vodena buba – za svojim plenom. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. „Ti Cevka. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. ispod kaputa prsluk. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. ni upaqenu ni uga{enu. crnom okorelom rukom tare podbradak i. mra~an. nakazan. i to redovno ta~no i nepogre{ivo. vesla ili hoda. me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna. kao da si kroz dimwak leteo”. on bi pao u Savu”. I uvek je crn i ~a|av. zvani Lala. koju on nikad. i on gami`e. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. i to zakop~an do posledweg dugmeta. (. ne pu{ta iz usta. i izbili ono desno oko. (Ivo Andri}) paor – seqak. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. Cevka. zvani Cevka. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. ka`e mu nekad neko. kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. a on `mirka onim jednim okom. ili neka sumwiva preprodaja.. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom.

Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. glas. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). mi{qewe drugih qudi o wemu. i sl. ode}a. g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. Da bi portret neke osobe bio potpuniji. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. na~in govorewa. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina. ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika. i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. obu}a. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika.). wegov odnos prema drugim qudima. wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. b) wegove najbitnije karakterne osobine. lice. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. odelo. i sl.pisac iznosi neposredno. 119 . pokreti. stas. polo`aj.

od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. (Politika. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. 5. kao i alternativnog prevoznog sredstva. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota. odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. 5. 2008) 120 . u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. u 270 ekspozitura Komercijalne banke. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. Publika }e biti u prilici da gleda igrane. (Ve~erwe novosti. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. 4. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. dru`ewa. maja na sajtu festivala www. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR. 3. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. (Blic. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. rekreacije. animirane. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15. maja. 3. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase.trescourts. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta.com. eksperimentalne i sve druge vrste filmova. 5. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala.IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 5. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. u 17 ~asova u Kinoteci).

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

ili P. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju. mama. u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav..S. drugovima. i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). seko. a u desnom uglu potpis.S. drugoj rodbini i prijateqima.. Takvo pismo pi{emo roditeqima.. Jelena. Pozdravqa te / vas. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a. izleta. tata i mama. u levom uglu ili u sredini. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata. Ispod toga. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog). bra}i. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P. zimovawa. sledi oslovqavawe. ekskurzija i sl. Puno te/ vas voli. dragim poznanicima.. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum..... drugaricama naj~e{}e sa letovawa. Na kraju. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. roditeqi.. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 . Petre.Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage. sestrama.

prezime i adresa primaoca. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. Preduze}a. naravno. (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu.net Beograd. Prvo. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). u zaglavqu. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. 4. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu. odnosno ime. u vrhu stranice. naj~e{}e na wenoj levoj strani. Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. 17. Datum se pi{e arapskim brojkama. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. i najva`nije. primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. S po{tovawem. adresa. kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. Posle 125 . ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. 2008. prezime. Dakle. sa ta~kom iza. koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. Dakle.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. naziv kompanije. kao i izme|u pojedinca i kompanije. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom.

Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. „Srda~an pozdrav” i sl. Informacije treba da su kratke. na kraju pisma. ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”.toga se navodi predmet pisma. naravno. pre pozdrava. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. 126 . Sledi na levoj strani oslovqavawe. Posledwi pasus. odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr. pod stavkom „Prilozi”. Na kraju. stil pisawa jasan i sa`et. Na kraju. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Predmet: Ponuda). pozdrav. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. to se obavezno i navedi. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). Opet formalan – „S po{tovawem”. Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo.

........................................41 Izuzeci od sibilarizacije ..............................................35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti ..........................................................................................................................................................................................................36 PALATALIZACIJA .........................23 Slogotvorno R....................................................................................................................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA.........9 Izvedene re~i (izvedenice).............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak.....................................................................................................................................................................................................................................25 NEPOSTOJANO A...........5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I..................................................................30 JOTOVAWE..........................................................................................................................................14 Sumwi~ewe .......................................................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica........20 Samoglasnici (vokali) .............................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe..........................................................................................................................20 Govorni organi..........................................................................................10 Slo`ene re~i (slo`enice)................................................................................................................................................................................................................................................................................5 Re~i.......................................43 127 .......22 Suglasnici (konsonanti) .............................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA........38 SIBILARIZACIJA .....................................................27 PROMENA L u O ................................................24 Podela suglasnika po zvu~nosti .....................................................................................33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ..............23 Podela suglasnika po mestu tvorbe ............................................................................................................................................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica....................................SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I ......................................................................................

...............................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe......................81 Glagolski prilog pro{li ........................58 Neodre|ene...69 FUTUR DRUGI ............................................................................................................................................46 GUBQEWE SUGLASNIKA ......64 IMPERFEK(A)T ........................................................................................................................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T ..........................................................................48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ...........................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe ............................................................................................60 Op{te zamenice ........................................................................................57 Pokazne zamenice......................................................73 IMPERATIV....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... odri~ne i op{te pridevske zamenice .......................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat .............................................................................................56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ..........54 Prisvojne zamenice ...50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti.62 AORIST..................................................79 Glagolski prilog sada{wi.............................................................45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe.....................................................................................................................................................................51 PRIDEVSKE ZAMENICE.............................................................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL)...................................................60 Odri~ne zamenice................................................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe .......................................................................................................................49 AKCENAT..................................83 Trpni glagolsi pridev.....................................................................................................................................................................JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE ......................................................................................................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika ..................................86 128 ............................................................................................................................................................................................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice............................................................................................................................60 Neodre|ene zamenice ..........................

..................................PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA...........................................................102 JEZI^KA KULTURA .....................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice...........123 129 ................................................105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika..................118 Izve{tavawe ........................89 Slo`ena re~enica ..................................................................................................................................................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma ...................................................................................................................................................120 Izve{taj .........................................................................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi..................................................................................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA.....92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice..........................................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline .............................................................................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru................................................................................................................... SINTAGMOM I RE^ENICOM ......................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme ..............................................................................................................................................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU..................................................................95 Komunikativne i predikatske re~enice ...................................................................................................

dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. 130 . 2010. Vaqevo Tira` 1000 Beograd. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof. Beograd.Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. Beograd [tampa Merlin co.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful