Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

.

uvije. naglo rasti uvis. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. trun. prijatno o{tar ukus ili miris. kao iz zmijskog jajeta. mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. i starinom. prave potrebe. a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima. S re~ju se mora pa`qivo. mlaka. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. Ni Boga ne pomiwi. drevna. po~ujmo. cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. I divqa i smerna. o mo}ima re~i. i poreklom. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom. reziti – imati rezak. Wena toplota je umerena. jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. Da proverimo koje su bitne. prastar. koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer. mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi. otima se i buja kao korov. A kad proklija. od `agora do ti{ine. A boja kao da je jedna nijansa mrke. ono {to se iz nekih re~i zametne. Re~ mora da bude {iroka. stamene? Koje mogu same. Po~iwe resko. seme nepoznate biqke. cela misao. (Milenko Paji}) drevan – starinski. blago. Mo`da je osredwe tvrdo}e. Ali. umerena. ni re~ ne prizivaj bez velike. podatna re~. zlo. Ba{ ona. da umori ceo Svet. i poreklom. Re~ je privla~na. Postojala je pre svega. rezi i re`i na jeziku. Re~ je.BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo. Tako i treba. istegne. 5 . Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. odmekla. a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju. umbre – boja sli~na mrko`utoj Pisac govori o re~ima. i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. oranice. umukla. da bi se svr{ila umek{ana. Re~. Re~i. |ikqati – |ikati. da obuhvata sve od vreve do }utawa. I britka i blaga. da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde. U prvi mah u~ini ti se slaba. ne mo`e{ je zaustaviti. Ta~ka. i nije odve} tvrda. ali je samoglasnik ubla`i. umbre. pitka. Ona je stara. Nije ni meka. po svemu. kad po~ne da ni~e i |ikqa. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive.

Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor. A ima li re~i koje se isto pi{u. – Planinska kosa obrasla je `buwem. vatra i ogaw. – Kwiga ima sedam glava. A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. Kako se nazivaju ovakve re~i? 6 . a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi. – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa? Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija. – Otac je glava porodice.Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i.

U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i? Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi. 7 . Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati. `agor – ti{ina. divqa – smerna. bistro – mutno.Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi.

.. opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha. . To najzad mora biti dugo tra`eni paw. i djeca u snu je~e od zime. ro|enko moj.. Ohladila se soba.Ha.. ba{ me prevari. Gle. Sasvim u kraju. golemu staru pawinu. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu. stade nemirna srca da se obazire uokolo. kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini..Hajdemo sad ku}i. ku}ici na{oj. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste.. krenuo je natrag preko poqane.. i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila.Paw. le`i mali qeskov pawi}.TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano. bo`e. Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. oko ku}e ni klipe drveta. napola zaboden u snijeg.Da nije ono tamo? . I opet tamna mrqa na drumu.. Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma. Eto. .. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge. Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu.. a mjesto gdje stoje drva prazno je. sav rutav od sasu{ene mahovine. . koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a.. put je tuda najkvarniji. A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. . golem a suv kao barut. Martin kleknu i pipa kao slep. a stara ograda ve} je odavno polo`ena. Ruke ga gr~evito grabe. (Branko ]opi}) PAW PAW-I] PAW-INA 8 . ku}i.Bo`e.. . sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i.Eh. pomozi i nasjetuj me. kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. evo ga. moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im... Djetiwasto sre}an.

Sasvim u kraju.U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw. a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw. i pawi}. i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. PAWINA. ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. PAW = „svaki. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu. nego je prosta re~. od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW. dodaju}i joj novo posebno zna~ewe. napola zaboden u snijeg. [ta povezuje. -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw. Pisac je. Sve tri re~i (i paw. PAWI]. mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle. i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. golemu staru pawinu. Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). le`i mali qeskov pawi}. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}. kao {to vidimo. jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. 9 . bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw.

ruka i mnoge. koko{. ku}i.Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i. zelen. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i? Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica. jela. u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}.a gramati~ki nastavak -a.Hajdemo sad ku}i. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive. nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). ku}ici na{oj. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: . Proste re~i su. drvo. dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}. 10 . ro|enko.a tvorbeni nastavak -ica. pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr. u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic. wiva. `ut. ~ovek. Tako je. Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i. crven. na primer. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}. vuk.dodan tvorbeni nastavak -ica. `ena. zub.: ku}-a. onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom.a gramati~ki nastavak -a. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i. dete. na primer: paw. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~. bor. Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i. on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. nego se gramati~ki nastavak odbija. selo. `en-a. sel-o). kwiga. mnoge druge. ku}a.

koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu)”. Taj osnovni. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice. dakle.dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA.dodat je tvorbeni nastavak -AR. Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR. Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak.a tvorbeni nastavak -KA). koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. 11 . Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice. takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. 2) Na koren re~i MLIN. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i. temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i. a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR. Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora. pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.(gramati~ka osnova od re~i MLIN. onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr. 1) Osnovni deo je MLIN. tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka.a tvorbena osnova mlinar-). nego to mo`e biti i izvedena re~. biti samo prosta re~. jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-.Kako su nastale tvorenice pawi}. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i.) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i.

[UMOKRADICA (od: krasti {umu). Martinov. KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u). Odredi {ta je koren. PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem. NOVOSADSKI (od: Novi Sad). Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. kao npr. NAT- 12 .: prozor~i}. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo). ili g) dva prideva (starmali). VISIBABA (od: visi baba).Napravi od imenica grad. ili v) dve imenice (babaroga). PLAVOKOSA (od: plave kose). stran~ica. Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. U svima wima postoje najmawe dve proste re~i. nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i. a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima! Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad). {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati. U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd. U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. ku}e-paziteq itd. {ta tvorbena osnova. VIDOVDAN (od: Vidov dan). STARMALI (od: star mali). odnosno dva korena re~i. plav-o-kos(a). Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice. POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik). ili b) imenica i glagol (visibaba). Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. nov-o-sadski. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave). Vidovdan). a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti. kompjuter. VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske). BABAROGA (od: baba roga) i sl. jug-o-istok. NAPISATI (od predloga na i glagola pisati). nego srastawem. JUGOISTOK (od: ju`ni istok).

pridev. i ba{ te briga. SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en). i odredi u wima koren. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa. Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~. pretr~i{ potku}nicu. i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub. tvorbenu osnovu. pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru. b) slo`ene re~i. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. (Neboj{a Nikoli}) 13 . istr~i{ iz ku}e. o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti). tvorbeni nastavak i sufikse. kao na primer: nena-pisan. (od: iz-pod-pisivati) i sl. obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd. prilog i sl. NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica. Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati). zakqu~a{ ku}u. is-pot-pisivati. Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. mama uzme iglu i za{ije ti dugme.). Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). Ako ti se otkine dugme. glagol.PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati). potpredsednik (a ne: podpredsednik).

Pa stopalo. Noge. . ali ~uje Tolu: . Nije mnogo vru}e. \or|e. On. iako mi je ~etrdeset i nekoliko. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. peqati — ujedati. Nema nikakve sli~nosti.Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. palio lampu i zagledao ga goli{avog. Onako kako ga uve~e ostavim. meni. ugasi lampu. on je ustajao. do{ao sam ti. sine.. Zbog dede nisam mogao pre. Nije to moja kost. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. Pribli`i lampu Adamovoj nozi. Upropasti nam ku}u. nije tako spavao. maqav je.. Koleno mu je kvrgavo. boga mu! I ve} je maqav. ti si moj. [ta je ovo.. Adamu iza{ao zglob ulevo. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve.. Ne}u vi{e.. kolike su mu noge. A Vuka{in je vi{i od wega. iza wega. nije. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Otvara prozor i di{e zvezde.. suvo ali ravno. jedva je ~ekao da zaspi. da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti. Opet se nadnosi nad krevet. peckati 14 . Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj.ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. zaspalog. Koleno mi je okruglo. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak. Jeste.. upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu.. na zidu.. Meni je malo stopalo. Adam tanko jauknu. Ipak. Ti si moj sin. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Adame. Opet je no} i opet je sa lampom. dim petroleja utiwe mu se u bradu. Uvek u krevetu popreko spava. I Vuka{inu je malo stopalo. Jesi. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. kad je bio u wegovim godinama. Tu|e su ovo kosti u Adama. Ne preokrene se no}u. zgurena senka. Ni A}im nije dugonog. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge.. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim.. ^im bi Simka zaspala. on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Nikad vi{e. (Dobrica ]osi}) utiwati — uvla~iti. Levo ka{qe Simka. Nepomi~na. Se}ao se. Nije. sine. tako ga ujutru zateknem”. Stopalo je. \or|e zadi`e svoju nogavicu. kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet.

Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. On poma`e da se sastavi predikat. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin). Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ 15 . U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. perfektu. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat.Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. futuru. Dakle... imenski deo predikata = predikativ. Ti si MOJ SIN. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno. pa se naziva pomo}ni glagol. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu. si) ~ine glagolski deo predikata.) zovu se glagolski predikati. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je. ti) stoje imenski predikati. uz glagol.

Ja }u {etati i sl. Jovan je bio BOGAT.). smatrati se itd. Ja sam {etao. kao imenski delovi predikata. Ovako. Marko je bio U^ENIK. morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju). – Milan je bio SA OCEM. prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM).) 16 . od imenice predikat je pridev predikatski). Deca su VRLO VESELA i sl. A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. a to nije ta~no.. zatim glagoli proglasiti se. Ona je LEPA. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama. kao postati (npr. Jovan }e biti BOGAT. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. Marko }e biti U^ENIK. jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. dobrog srca. onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ. a ne od imenice predikat. kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata. On je postao DIREKTOR). a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi. vrlo vesela i sl. Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati. kao na primer: Otac je U KU]I. tj. -On nije bio PRED [KOLOM. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu. futuru. imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima.. jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). Za razliku od prideva. perfektu. Jovan je BOGAT.Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli.).). Osim glagola jesam i biti. -Majka je DOBROG SRCA. On je DOBAR. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin. Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju).

Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE – ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI – ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete 17 . uzrok. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. objekta i prilo{kih odredbi (za mesto. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta.).. Za razliku od prideva. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. i ima atributsku funkciju (slu`bu).. i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen! Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta. Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. broju i pade`u. na~in. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak... od kojih jedna bli`e odre|uje drugu. Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi. Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice.U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. vreme. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi.

kakav je. slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta: 1) \or|e zadi`e svoju nogavicu. Atributsku funkciju tih dativnih oblika 18 . U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka).Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. a imenica ustima atribut otvorenim. a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. – Koleno MI je okruglo. Imenica o~ima ima atribut sklopqenim. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa. – Koleno MU je kvrgavo. na primer. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove). – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta. podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta. a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. 2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima. – MENI je malo stopalo. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa.

Koleno MI (= MOJE) je okruglo. posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica. 19 . Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica). kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice. naziva se prisvojni (posesivni) dativ. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku. MENI (= MOJE) je malo stopalo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju.mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom. i on uvek (kao i prisvojni pridev.

prolazi kroz grkqan. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. predwe (tvrdo) nepce. dakle. nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa. grkqan. Govorni organi Vazdu{na struja. u koje spadaju: plu}a. 20 . usna dupqa ({upqina). a to treperewe se o~ituje kao zvuk. zubi. du{nik.GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore. usne. jezik. Glasne `ice. koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa. jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa. koja je neophodna za proizvodwu glasova. desni (alveole). vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe. usnu dupqu i izlazi napoqe. preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk. glasne `ice (glasnice). izlazi iz plu}a. zadwe (meko) nepce.

) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. (U pismu se glas ozna~ava slovom. 21 .) Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. (. Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b. i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije. I znoj mu kupi. ali se u izgovoru (i pisawu).Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme „Proqetne tercine” poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom – I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese.. Motika tu~e. Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi. di{e... jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti. budi ga i grije. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom). I svuda trepti prva mlada jara. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa. pulsom). I leptir kru`i po poqu i kosi. Slovo je pisana oznaka za glas. osim po akcentu. bilom (= damarom. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. so~e mladi trsi.. Sve cvjeta. Odjekuju vrsi – Proqe}e pjeva.

svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa. dobijamo samoglasnike ili vokale. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe.Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom – salom (= instrumental imenice salo) silom – sirom (= instrumental imenice sir) silom – silim (= prezent glagola siliti. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. A. SAMOGLASNICI (VOKALI) Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. di-{e. I. Samoglasnik je nosilac sloga. O i U glasne `ice titraju. a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E. Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice. stvaraju se suglasnici ili konsonanti. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. 22 . Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. Slog je najmawa izgovorna celina. jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. Zato te glasove mo`emo same otpevati. I. Koje mo`e{. jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). Ako prolazi slobodno. i tada zvu~e kao tonovi. a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E. O i U. u zna~ewu „primoravati”) silom – silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{. ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. Ako nailazi na prepreke. A.

P. Q.. P. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu? SLOGOTVORNO R Rekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. D. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza. 3.. X. i u gole prsi. J. Za{to? Pri izgovoru glasova S. 23 . pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova. R. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe. V. N. L. vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B. Q. SUGLASNICI (KONSONANTI) U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. Te re~i mo`emo. Motika tu~e. i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. On je tu pravi suglasnik. W. S. K. podeliti u dve grupe: na-bre-klo. T.. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre. M. ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. stra-ne. prema pona{awu glasa r u slogovima.. G. so~e mladi trsi. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati. nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme.. ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu.Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika. X i [. ro-si drv-qe. @. tr-si.. F. stra-. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom. X. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog. U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. C. ^. u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. T. C... ]. \. B. pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi.

(Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana).. Takvo R koje je nosilac sloga. ^. @ i [. kao na primer: trn. Zadwonep~ani suglasnici su: K. U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno. v ). jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive. naziva se slogotvorno R. C.U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. X. br-log. Q. 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b. Zubni suglasnici su: D. p. Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe. ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. wegova }erka Qiqana jede xem. u kojima nije nosilac sloga). br-zo. L i N. pr-vo.. tr-ka. Nadzubii suglasnici su: R. B. 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t. ]. ~e-tvr-tak. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. z. krst. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku. d) ili dowe sekuti}e (c. tR-si . pR-si). (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). krv. Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. crn. 24 . a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f. s). G i H. 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. m). Predwonep~ani suglasnici su: J. T. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog. cr-ti-ca. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje. 3 i S. U tim slogovima R je nosilac sloga. W. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce. PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi.

G i K. dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi. {to se ~esto hvali{ finim cipelama”. U izgovarawu nadzubnog N. svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. zaobilazi prepreke u usnoj dupqi. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja. H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. @ i [. pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „]uti. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). M. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. B. X i ^. koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti.Usneni suglasnici su: P. D i T. Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi. ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. Bezvu~ni suglasnici F. Z i S. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). Zato su 25 . usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos. PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi. \ i ]. gotovo kao kod samoglasnika. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. Tako su parwaci B i P. V i F.

26 . C. D i T. onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. D. S. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B. \ i ]. G. Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. Z. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. X. Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). Sonanti su: M. Z. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. H. Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). K. P.sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. Q. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). z. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s. 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac. T. V. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @. K. \ i ]. Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |). N i W. X. S. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B. ^. F. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu. G. a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}). ^. Sliveni suglasnici ili afrikati su: C. @. Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). L. R. [. F i H. [. 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja. J. P. onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. { i `) na drugom mestu.

Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. A tamo. Tako mu je i bilo. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem. ve} je pokazivao krajwu drskost. sav u `urbi da {to pre stignem ku}i. To nisam mogao ni da primetim.. Deca. Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. Meni je ve} svega bilo dosta.. ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom. nasrtao je na prolaznike. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. na mestu gde je bio i ostavqen. nisu. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. Jadnik. U {etwi ulicama Skopqa. Kada je ~uo na{e glasove. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Unezveren. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju. a ne da je ostavqen zauvek. (Qubinko Milosavqevi}) Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju? Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. tu`ni pas lutalica. -. po~eo je da ~uqi u{i. potpuno sam zaboravio na psa. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. me|utim. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet. poveo ga sa sobom na letovawe. Na povratku sa letovawa. ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve.. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika. gde sam svratio.NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga. najvi{e sebe i Zigija. Moj pas Zigi (naslov) . -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Nenaviknutom na lanac oko vrata. po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi... U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe.. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu. a ne na letovawe u Gr~ku. 27 .

2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika. itd.. kroza (kroz) i uza (uz). pesma – pesama.. `edan (ali: `edna.. a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A...)..).. psa.. zemqa – zemaqa. bitka – bitaka.. dobro. vitkoga. pasa. vredan (ali: vredna. Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je. `ednoga. vitko. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda.. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda. Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda.. Nemci. 5) U du`im oblicima predloga sa (s). ovakvoga. gorak (ali: gorka. svakakvoga.. dru{tvo – dru{tava.. pas. hrabro...)..U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine. ka (k). Nemaca.) itd. On se spu{ta niza zid. svega.... svakakav (ali: svakakva.. kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom. kru{ka – kru{aka. Nemca. gorko. hrabroga. a u drugima se gubi. nestalno. kao na primer: devojka – devojaka. `edno.. starci..). vrednoga.. vitak (ali: vitka.) itd... naziva se nepostojano A. hrabar (ali: hrabra.. kakvoga. svakakvo... {ipak. 28 . dobroga. kao na primer: sav (ali: sva. sve.). niza (niz). ministarstvo – ministarstava. nepostojano: u nekim oblicima se javqa. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i.... ovakav (ali: ovakva... psi. gorkoga. ma~ka – ma~aka.. kao na primer: dobar (ali: dobra. vredno.. ovakvo. starca.. pismo – pisama. {ipka.).).). kakav (ali: kakva. ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas. kakvo. dakle. u nekim ga nema.. {ipaka.. Nemac... {ipci... kao na primer: starac. staraca.. Takvo A naziva se nepostojano A.

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u O
Trka
Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

a ipak se ne mewa u O. metal.Koja se jo{ glasovna promena. vr{ilac. kotao. ugao. pisao. 32 . ~italac. tu`ilac. kopao. molba.. svetao.. vol i stol. veku). *vr{ioc. a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o.. pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. strelac. nosilac. dakle. Navedene imenice su. dobijeni su oblici sa dva O: soo. gledalac. belac – belca. kao na primer: palac – palca. kanal. dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto.. rukovodilac. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene. ~itao. pekao. Obrati pa`wu na primere so.. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O. po{tovalac. i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao. vr{ilac. rekao.. vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe. nego je jedino ispravno: rukovodilac. voo. molilac. po{ao. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. bokal.. vo i sto. slu{alac. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. kao na primer: stvaralac. seoba i deoba. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc. stoo. glagol. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. posao. U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o. `alba. posetilac. ~italac. fudbal itd. osim promene l u o.). i sl. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene. pri~alac.

JOTOVAWE
Milija Truba~
Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i → dj > | `utji > `u}i → tj > } nizji > ni`i → zj > ` visji > vi{i → sj > { kamenje > kamewe → nj > w veselje > veseqe → lj > q jakji > ja~i → kj > ~ blagji > bla`i → gj > ` tihji > ti{i → hj > { klicjem > kli~em → cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe → mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe → pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe → vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe → bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI
@abqi barometar
Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura — poza, stav

U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

`ab-cem. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor.. 36 . sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr.Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. a C bezvu~ni suglasnik. pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T... pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca. ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni. dva bezvu~na suglasnika: PC). u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca.. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti.: `apca < `abca. `ab-cu. `apcem. onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). `abcem. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak. a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj.. Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. > `apca. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti. jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S. Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti.). znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti. ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i.. oni se lako izgovaraju. a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni. onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni.).

on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se.Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [. tada ne vr{i). i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo).. od{etati). Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S. 37 . kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo). dakle. qudski.. pod{i{ati. kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati. Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik.

Obrati pa`wu na istaknutu re~.Stade ki{a. cvokotali i je~ali. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: . svud je vojska. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^. Palatalizaci- 38 . {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug. duh+e > du{e. G ili H (junak. hvala Bogu. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K . Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: . Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo. drug+e > dru`e. svud je vojska. slabijim glasom: . i to K u ^. a H u [: junak+e > juna~e.PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima. du{e.Sredinom. drug.Sredinom. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K. G u @. junak. jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. vojni~e? Eh. dru`e. samoga pisca. duh). @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. dru`e.Ko ide? Pa onda lak{e. Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. I voqan da porazgovara. stra`ar dodade: .

palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e. Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A. G + e. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E. pe~e{. siroma{ewe (< siromah-ewe).. i ili a > ^: juna~ewe.. Kao {to se vidi. mu~ewe (< muk-ewe). nego ispred nastavka -e).... Kroz Kragujevac te~e Lepenica. pozdravi vojnike! -De~a~e. i ili a > @: vra`i} (od: vrag).. te~e{.> pe~em. g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. jer je nastavak -u. Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e. STRI^E. KNE@E. Ona stri`e ovce. mu~ionica (< muk-ion-ica). palatalizacija se ne vr{i. H + e.. KNE@EVI. strig-em. Kombajn vr{e `ito. sna`an (< snag-an). trbu{ina (< trbuh-ina). U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k. zamoli one de~ake da ne galame. -i ili -a. be`awe (od: beg).. pra{ina (od: prah). STRI^EVI. {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak. ZE^EVI. > te~em. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e. tek-em. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em. O^EVI.. stru~ak (od: struk). rastu`iti (< rastug-iti). juna~e. vrh-em. (ali u tre}em licu mno`ine: peku... > vr{em. pek-e{.. da{ak (od. de~a~i} (< de~ak-i}). siroma{iti (< siromah-iti)... MESE^E 39 . vrh-e{. osna`iti (< osnag-iti). vr{e{. tu`na. (ali: teku). nastavni~e. tu`an (< tug-an) itd.. a palatalizacija se ne vr{i ispred -u. tek-e{. i ili a > [: du{evan (od: duh).. ZE^E.. putni~e. tu`no. a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e.. (ali: vrhu). Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i...... tu`an.. da{ak. juna~ina. dah).. (ali: strigu). > stri`em. strig-e{. i sl. stru~ku. i to tako {to: K + e . da{ka. stri`e{..ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e. itd... -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks). Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. kao na primer: mu~enik (< muk-enik)...

: mese~ina. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. kne`evi. mu{ici.. knez – kne`e.. pti~ica. kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e. a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica.). sestri~in. Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer. G i H u ^. Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K. Jovica – Jovi~in.. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e. stri~evi.Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in. kne`evina. stran~e.. kol~ina = veliki kolac. vite`e. @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e.. Zorica -Zori~in. kao na primer: Milica – Mili~in. stra{an. i i a u nastavcima za tvorbu re~i. 40 . tu~em. star~e.. du{ica i tr~ati. tu`na.

Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. One su bile mla|e od nas. Tango sam bio savladao. Imali smo po petnaest i {esnaest godina. dva. Stao sam kraj we. Danas.SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Ispru`io sam ruku. mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset. a ja sam brojao. po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. ali su ve} odlazile na igranke. Dva levom. ali ne znam da li je ona to primetila. jedan. jedan korak desnom.. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri. Mozak me.. Oti{li smo na prvu igranku. me|utim. Molim – rekla je. Znam da sam bio crven u licu.. ali su nam ipak dosta pomogle. ipak. Ona je.. jedan. a najvi{e [trole. jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. Devojka se najzad zaustavila. (Vojislav Stanoj~i}) Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike? 41 . napustio sam napore oko vezivawa pertle. Zatim sve ponoviti. jedan desnom. uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. U stvari. po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot.. [trole je bio glavni u~iteq. Najednom. klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim.. Sagnuo sam se. Najzad je do{ao sudbonosni dan. ona je igrala. Kad sam video da mi je zid s desne strane. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice. naravno. Jedan. dva. odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida. pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite... Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni. nije sasvim izdao u tim trenucima. jedan. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. sa~ekao takt i po~eli smo igrati. Potpuno sam se posvetio brojawu.. ali ga nigde nisam video.. Skupio sam hrabrost. a nismo znali ~ak ni tango. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. Dva koraka levom nogom.

ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj. Sibilarizacijom K prelazi u C.Noga mu je bila velika. {to se vidi i iz slede}eg primera: .. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z. jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). z i s naziva se sibilarizacija..U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima. g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c. Dakle: devojki > devojci. a na toj nozi nije bilo cipele.Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji. a H prelazi u S. 42 . Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i. G prelazi u Z. Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu. Skupio sam hrabrost. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k. . a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti. a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini. a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi. Po{to se zubni piskavi suglasnici C. epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno).

orasima. instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika. ta~ki. sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i. patki.. seqaci.. kao na primer: baki. Poqaci. brlozima. {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we. kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. siromah. vokativu.. • ako su re~i vi{eslo`ne. kao na primer: junaci. Olgi. dativu. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak. Ali. Dragi. a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K. tetki. • kod imenica odmila (hipokoristika). ^eh. Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu. Desanki. pedagozima. uxbenicima. Poqacima. seki..Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom. naj~e{}e dvoslo`nih. zagonetki i zagoneci. maski i masci. dativu. stalak. kao na primer: kocki. tezgi. pedagozi. Pashi (jevrejski praznik).. trbusima. ZG. kwizi. kao na primer: Anki. psiholog i ju`wak. epohi i eposi.. vo}ki. brlozi. instrumentalu i lokativu mno`ine. za razliku od imenica mu{koga roda. 43 . filolog. junacima. a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova.. TK. • kod imenica. bajci. biblioteci.. i SH. zeki. patrijarh. ma~ci. bitki i bici. vokativu.. priru~nik. ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK. ma~ki. kao na primer: jabuci. • u nominativu. banci.. snazi. kao na primer: pripovetki i pripoveci. trbusi. korak. orasi.. deki. Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci. Luki. Qubinki. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena. uxbenici. odojak. seqacima.. ma~cima. ]K.

radi lak{eg izgovora. suglasnike 3 i S. Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa. tj. nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S. s-}u}uriti se) i pre{li. Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin 44 . s}u}uriti se > {}u}uriti se). Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa. taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se. u svoje predwonep~ane parwake. Kad navedemo sastavne delove tih re~i. {}u}urio se. i to 3 u @. me|utim. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa. u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W. ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku. dakle. pa }e mu presesti sva vo`wa badava. badava vozio. vo`wa. a S u [ (vozwa > vo`wa. onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi. U navedenim re~ima iz teksta nemamo. a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa. no{wa. a kakvi suglasnici W i ]. bog te pita kad jo{. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @. pa samo {iri mehure. A onaj u tegli u}utao se na dnu.i glagola }u}uriti se. a suglasnik S ispred suglasnika ].JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca. a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s. {}u}uriti se i sl. datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. nalaze se i slede}e re~enice: . Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora)... Izvr{eno je.

v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama.i glagola ~upati. izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. kao na primer: stranputica. u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. 45 . onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz.. Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Prvo se. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}. b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N). kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome. izqubiti.. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika. izwedriti (ekavski: iznedriti). izwihati. zna~i. pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. vanbra~ni itd.. pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati. crvenperka. a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima.Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. sqez (ekavski: slez). razqutiti. Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W. kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo). kao na primer: squbiti. jedanput.. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. swe`an (ekavski: sne`an).

Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u. gro`|e. vla{}u (od: vlast). pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. na primer. ma{}u (od: mast) itd. Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija. a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u).Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe. Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. i{~a~kati. Takvi su. pro{wa. u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica). Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. pa{~e i da{~ica. pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e. li{}e. ra{~erupati. pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. 46 . na primer. instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast). ~e`wa. Tako je.

I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. postan. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao. no}u. izvrstan. Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi. radosni (< radostni).GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku. rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). posna (< postna). Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. I u wima gore. Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. kao na primer: mastan. masna (< mastna). pakostan. izvrsno (< izvrstno). crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T.i prideva `i~ni (`i~ani). celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami). bezakowe (< bez-zakowe). ruski (< rus-ski). pa daje grupu SN. mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. 47 . Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika. Kule od metalne pau~ine. radostan.. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa..ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i. pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. izgubio se. jedan se po pravilu gubi. kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an). Voze}i daqe. pakosni (< pakostni). na putu za grad Bordo. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez.

jer su u wima ve} sadr`ani. ]... kao na primer: zadaci (< zadatci). kao na primer: naddru{tveni. Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J. kao na primer: otcepiti (< od-cepiti). najjednostavniji. suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C. ]. pisa}u (< pisat}u). pot~initi (< pod-~initi). najjadniji.. i{etati. 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik.... po~eci (< po~etci). \. {ezdeset. inaxija (< inadxija). pod|akon. ^. ^. X ili \ (zna~i. ot~epiti (< od-~epiti). slasno. ra{iren. ot}u{nuti (< od-}u{nuti). Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika. preddr`avni. pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i).. poddijalekat.2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C. Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna. besumwe. tj. X. najjeftiniji. 3) ako dolazi na kraju prefiksa. kao na primer: najjasniji. o~ev (< ot~ev). 48 . dva ista suglasnika. o~instvo..

i{ao. asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva. Na isti na~in. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu. *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga. dvoga. zec i pas (u zna~ewu „kai{“). Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima. dvoga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). pekao. pisao. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu. Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. ~itao.. svoga. tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo). ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ). tako da je jedino ispravno: mogao. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa. kom. svoga? Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika. onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika). 49 . Kako su nastali oblici: tvoga.. nastali su kra}i oblici i re~i: moga. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. tvoga. gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. *peko (pekao > pekoo > peko).ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a.

dvoslo`ne. a u nekim kra}e. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog. pridobiti. uRAditi. uviti. profesor. troslo`ne. Akcenti se. jer je samoglasnik nosilac sloga.AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. doBItak.. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R). baka. ugostiteq. poRU~iti. a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. uvijen. jer je to slog na kome je akcenat u re~i. razqutiti. a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi. Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. zaDAtak. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne. na primer. po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. baba. u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno.. utr~ati. ba{ta. brati. osloBOditi. ze~ica – zec ru~ica – ruka 50 . SA~ekati. VOda. u~iti. le}i. dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. dostoJANstvo. LOviti.. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. ku}iti. sloBOda. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. ku}a.. Slog je najmawa izgovorna celina. U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en. ~etvoroslo`ne. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije). dakle. Tako se.

a onda se polako spu{ta. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni. uzlaznu intonaciju. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova. ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. AA MORNA RI AA ^A MCE S III N OOO M ST Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo. pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste).Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti. Sin gradi most. dakle. Dugouzlazni akcenat ima. most) glas na po~etku izgovora di`e. dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. ne izgovaraju se na isti na~in. Izgovaraju}i slede}e parove re~i. Prema intonaciji. a koja dugouzlazni akcenat: Jednina glava ruka sluga stric |ak du{a trava Mno`ina glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave 51 . gradi. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / (á) a dugosilazni – znakom (a). a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica. dok se u re~ima iz druge re~enice (sin. a dugosilazni – ima silaznu intonaciju.

pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega. a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca. onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no... U|oh i ja. ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke.. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. a na drugom jedan ~ovek.. ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas. tu`no. On stade.Ne! – rekoh ja. Oh.. . {etao s wime. a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela. U meni je sve bilo neodre|eno. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas.. bolan uzvik: – Jaoj. Bila su samo dva kreveta. molim te!.A? – upitah ja o~ima Jocu. . Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. gde smo se po{teno iskupali. -To je!. {to me vu~e wemu. videlo se da gleda u nas. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. gro{ – vrsta novca 52 . dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. Na tabli je stajalo latinskim re~ima... Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu.. ^im izi|osmo iz bolnice.. majke! Ali onaj. sve i svja. pa onaj momak. bo`e. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak.. ~ekaj. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu. Jedan prazan.. moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati... On u|e.. Jocu doktora. pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj. ~emer. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju. Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no. nevoqa. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo. potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome. pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda. kakav je to pogled?! On gleda u nas. Ne.. jad. istina.. nemaju. Zatvori{e vrata. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. ta ja wega poznajem! To je. Za nama wegov asistent. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i. vla`no. poznatim manevrom. mekano. miri{qav dah. kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza..PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga.

sa imenicom uz koju stoje u rodu. ovoliki i sl. po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu. wihov. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima. wihove (izraze) i one (lipe). sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje. „zamewuju” te osobine. a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa. „dele”. sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. sladak i miri{qav (dah). broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi. u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa. otvoren (prozor). kao i pridevi. izbledela (lica). kao i pridevi. kao i mnoge druge (kao na primer: moj. prema tome. te se zamenice. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava). Odredi u kojim su pade`ima. broju i pade`u. broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave). ozna~avaju osobinu. i b) miri{qav dah i wihov izraz. kao i pridevi. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”. broju i pade`u. sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu. a zamenice upu}uju na te osobine.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina. wegov. po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi. b) Sla`u se. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. Pridevi. Druk~ije re~eno. v) Upu}uju na osobinu.O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. one. dakle. ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji). Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki. sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice. nekakav. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. takav. nekom (tugom). zato i jesu zamenice. miri{qav dah. 53 .. koli~inu (veli~inu) i pripadnost. zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. Kao i pridevi. koli~inu i pri padnost.. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu. g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi.

zamenicom kakav – za osobinu. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar. Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. tj. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. 54 . evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. osobinu). Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar). Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus.. zamenicom koliki – za koli~inu. ali i neke pridevske zamenice. zato se one i zovu upitne zamenice. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. pa se zato i nazivaju odnosne zamenice. a zamenicom ~iji – za pripadnost. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari. koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta. kakav. v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavquju u upitnim re~enicama. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. Zamenice koje. Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. kolika. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo. za osobinu. kakav..UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. Za tvoju proveru. koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe. zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva. a ne Markova kwiga. 4) Ovo je moja.

kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. ~ije. kolike. kakvi. upitno i odnosno. koje. kakva. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice. ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica! 55 . kolika. koja. koji. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. Sve upitno-odnosne (tj. ~ija. kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki. koliko.Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. ~ije. Ta dva zna~ewa ovih zamenica. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji. kakve. koje. a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. ~iji. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne. kakvo. nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. koliki. koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav.

WEZINO ili WENO MI – NA[. {to me vu~e wemu. jad. TVOJE ON/ONO – WEGOV. bolan uzvik: – Jaoj. Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. TVOJA. MOJE TI – TVOJ. nego samo na jednog. VA[A. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom. tj. VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV. WIHOVA. WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. On ima asistenta (pomo}nika). kada nekome treba iskazati po{tovawe. ~emer. U|oh i ja. ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent. Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). NA[A. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?. WEZINA ili WENA. nevoqa. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. prvome licu mno`ine). `enski i sredwi rod! Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika. -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv. kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu? 56 . ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ. MOJA. Za nama wegov asistent. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti. WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN. drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu. NA[E VI – VA[. a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki. licu koje govori.PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. WEGOVA. moja majko! -Je li to pobeda.

svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice. a ti spava{ u svojoj. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu. uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). nemaju. a ne prava prisvojna zamenica. i sl.. Ti si uzeo svoju svesku. svoja. majke! Odredi {ta je subjekat. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole SVOGA druga. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. Jocu doktora. a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj. Oni nemaju svoga bole}ega. ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica. svoja. a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj. Kome pripada objekat u prvoj. – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku. Zamenica svoj. U drugoj re~enici subjekat je oni. *Ja spavam u mojoj sobi. svoja. obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice. *Ti si uzeo tvoju svesku.. Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu.PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga. Ja spavam u svojoj sobi. a {ta objekat u navedenim re~enicama. a ti spava{ u tvojoj. jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo. 57 . svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice.

Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga. ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan. Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori. ovo. je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. one se nazivaju pokazne zamenice. miri{qav dah. ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi). Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. lice: onaj. i drugo. ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). to. U|oh i ja. moja je ona olovka na klupi”. i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod.. onaj. tj. on ka`e za wu ta olovka. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane. 58 . . Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo. i tre}e) i u jednini i u mno`ini. kao onoga kome se Ivan obra}a. {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak. oni. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazuju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). drugoga ili tre}ega lica. za nama wegov asistent. a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu).POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika. lice: taj. Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane. ta. onda oba (i govornik i sagovornik.. ono. kome se govornik obra}a). zamenicom onaj upu}uje se na momka koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti. ona. ovi. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. lice: ovaj. pa onaj momak. ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3. Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. ti. one. te. Evo tih oblika: 1. ova.

lice: toliki. takva. lice: onakav. onakve. ovoliko. ovoliki. ne u~estvuje u razgovoru). tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3. Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica. onakvi. takvi. onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika. toliki. dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika. tolika. toliki i onakav. Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka. onakvo. takvo. Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?. lice: ovoliki. onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika) 59 . ovakva. ovakve. ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. ovolika. ovoliki. ovakvi. ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3.U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav. o~ito. i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. koji. KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog) ili sagovornika (tolikog). KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). onoliki. lice: ovakav. lice: takav. ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. ovakvo. lice: onoliki. onolika. ovolike. onolike. takve. takav. onakva. toliko . onoliko. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika. tolike.

nekakvo. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. ne~ije. ne~ija. nekakva.NEODRE\ENE. ne~iji. ne~ija Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. Razgovarala sam s nekolike prijateqice. stvari i wihovih osobina. nekoliko. zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat). zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica. g) za pripadnost: ne~iji. neka. ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. neka. nekakva. neko. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). nekakvi. b) za kakvo}u (osobinu): nekakav.. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama? 60 . Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki. nekolike. Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. nekolika. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica. ne~ije. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. da je ne poznaje. Kad pisac ka`e neka (tuga). neke. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a. v) za koli~inu: nekolik. neki. on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti. nekakve. Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. nekolika. nekoliki..

sigurno. zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa. da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. nikoja. nikakva. ni~ije. b) za kakvo}u (osobinu): nikakav. kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. nikolika. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji. ni~ija. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice. nikoje. koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine. nikoje. nikoja. ni~ije. v) za pripadnost: ni~iji. nikoji. nikakvi. nikakvo. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd. a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. Nije do{lo nijedno dete i sl. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. ni~ija Prime}uje{. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik. Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). nikakva. 61 . kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni.Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade. ni~iji. nikakve. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. koji se nikad ne upotrebqavaju.

svakakvo. ikoji. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki. On veruje u sva~ije pri~e. Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini! 62 . g) za pripadnost: sva~iji. svake. ikolika. ikakvi. i~ija.. ikoja. b) za kakvo}u (osobinu): svakakav. ikakve. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. ikoje. ikakve. ikoji. nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto. pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. ma kakav. nisu srasli u jednu re~. svekoliki. Ti oblici. svakakva. ikoje. . Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost. svaka. svakakvi. svaka. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta. sva~ija. v) za koli~inu: svekolik (vaskolik).. ikoliki.. bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. ikoje. svaki. sva~ije. svekolika. ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez). ikoliko. kao na primer: ma koji. i~ija Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji. ma koliki. ikakvo. svekoliko. bilo kakav. pri~e uop{te. ikakvo. zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju. zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa. sveobuhvatnost. koji god. me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni. bilo koji. postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma. i~ije. onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i. ikolika. ma ~iji.. ikoja.Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. bilo ~iji. bilo koliki. i~ije. kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica. ikakvi. ikoje. i~iji. kakav god. koliki god. svakakva. ikoja. a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice.. i~iji. svekolike. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. wihovih osobina. ~iji god. ikakav. svako. svekolika. ikakav. sva~iji. . svakakve. ikakva. iko. me|utim. ikolik. ikakva. sva~ija. ikoja. ikakva.. ikolike. sva~ije.

U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu. smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje. bez ikakve nade da bi se taj odnos. Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu. kao senka. koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta. Tako je bilo i sa Ibragom. broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi. ide uz svaku dobru i korisnu stvar.. ikad mogao izmeniti. i strpqivo je snosio sitne }udi... pa i uz kmetovski hak. po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu. U su{tini. takav aga nije ni boqi ni du{evniji. rod. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip.. nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. 63 . I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a. stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa.

osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom. onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno. objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta. Najpre retka kao pau~ina. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. Aorist se mo`e zameniti perfektom. kao na primer: 64 . ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa. jer sve i{~eznu. ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori. pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan.AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. kao da ga je sam ~italac do`iveo. [ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti. i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. bliskoj pro{losti.

ste}i. -ste. re}i. le}i. b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik. ali: vr{-e i sl.: pek-oh. re~-e Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e rek-osmo rek-oste rek-o{e pomisliti: re}i: Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik. dodaju se nastavci: -h. Ti bi.). – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa. uteko{e. Vi biste. o kojem }ete uskoro u~iti (npr. pek-oh. vrh-oh. ali pe~e..Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno. plesti. -. 65 . dodaju se nastavci: -oh. pomisli 3.) dobija se iz prvog lica aorista odbijawem nastavka –oh (rek-oh.. re~-e 3. pravilno: *Ja bi. -e. g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr. Mi bismo. ali pomo`-e.: Ja bih radio. – Projuri ulicom jedan automobil. i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi. Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih... -osmo. leg-oh. propasti i sl... Oni/One/Ona bi{e. Navedi oblike aorista glagola le}i. -oste. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr. Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala). pomisli-h 2. dakle. nego je pravilno samo: Ja bih. -o{e.. Nije. pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i: Jednina 1.: pe}i. Mi bismo radili. *Mi bi... do}i. a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima. pomisli 1.). -e. Mi bismo. pomog-oh. -smo.).rek-oh 2... -{e. -. mo}i. mo}i. propad-oh itd. On/Ona/Ono bi. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k.

no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu koja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t.. sad je osje}ao neku te`inu u glavi. . Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se.Br`e }e – re~e mali.Bo`e. ~eka{e. Zvijezde su blistale i osmjehivale se.. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e. isto kao i prije. da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu..Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda. a trepavice. – tiho odgovori bolesnica. no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e. (Svetozar ]orovi}) U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli.IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. Mali se u prvi mah tr`e. majko. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene. 66 . To je no}ni stra`ar dozivao svog druga. po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. pokatkada se sklapahu. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo. pa opet po~e ponavqati molitvu... paralelne sa drugim pro{lim radwama.. tj.. Sama se spu{tala na prsa. pa }e se nebo otvoriti – pro{apta. sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa. I `eqno ~eka{e.. I sve se opet umiri. .. pokatkada se sklapahu. kao od olova. a trepavice. sklapahu? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e. Napoqu se ~ulo zvi`dawe. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. kao od olova. .. samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa... . Dodu{e. ~eka{e.. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e. Sama se spu{tala na prsa.Spavaj ti.Spavaj. ..

vr{i se jotovawe. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat. i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola. -ja{e. Na taj na~in on je stilski izra`ajniji od perfekta. gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah.. gledaste 3. vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah. kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah. kao npr. gledah bejah/beh pecijah 2. biti i pe}i: Jednina 1. gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. gleda{e beja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1.. prema tome.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah. i sl. a koji imperfekt tvore nastavkom -jah. -ija{e. -ja{e. gledasmo 2. kao na primer: misliti – misl-e > misl-jah > misqah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe).. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik. To su samo nastavci za prvo lice jednine. pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a. gledahu bejasmo/besmo pecijasmo bejaste/beste pecijaste bejahu/behu pecijahu Imperfekat se. gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu. gleda{e beja{e/be{e pecija{e 3. sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah. -jah i –ijah.. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno. voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd. za razliku od perfekta. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati.. Imperfekat se.. navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine. -a{e... -jah... dakle. uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah. vr{i se sibilarizacija. pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. 67 . stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah.Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola. -ija{e. -ijah. Ali imperfekat. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k. -a{e. Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika..

jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih. aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati. 68 . Neki se dokopa{e i daqih naseqa. u logor.U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih. dok ih nije izdala snaga. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu. Ti se pome{a{e sa uku}anima. omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda. u skitwu. Tada padahu u sneg i smrzavahu se. aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa. a imperfekt samo od nesvr{enih glagola. odo{e i daqe. a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa). Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag. te izostajahu po nekoliko nedeqa. gde su svaki dan bili batinani. Po nekoliko dana tumarahu po okolini.

uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika. kad sam ja hteo da idem u {egrte. o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima. pa da otr~im za wim. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. u ~etvrtu latinsku. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana. Kad god sam se posle sastajao sa wime. mislim. da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas. Kad odmakosmo malo od ku}e. no ja sam to i slu{ao i nisam.. „i vinogradska i kukuruzna berba”. pa po|osmo pravo na pijacu. neka slu{a! . moji stariji preina~i{e. dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine). kako poizodilaziste jedan za drugim. Ja sam to sve pamtio i zapisivao. gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu.. (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a. ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje.. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom. video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti.. {egrtskom `ivotu. espap – roba za trgovinu 69 . Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda.PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas. uze me otac malo sokoliti. Ja nekako ne odoh na zanat. o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u. kad je na polasku poqubih u ruku).

pripoveda{e mi na{ Nika. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. Nikina pri~a je. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”. on je bio spavao dubokim snom. dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. bila su po{la. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje.U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”. 2) On je bio do{ao kod nas. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu. Prema tome. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige).. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj. Ono {to de~ak pri~a doga|alo se. dakle. u nekom pretpro{lom vremenu. a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. – On beja{e/be{e do{ao kod nas. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la. pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori). Pre nego {to je zazvonio telefon. odnosno da Milica vi{e nije kod nas.. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu. bio si oti{ao. bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. 70 . pa da otr~im za wim. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon. „i vinogradska i kukuruzna berba”. sme{tena u pro{lo vreme. pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Milica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. prema tome. on je spavao dubokim snom.

Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom. bio si. kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine. kao {to je to.. i `ivot s wim. ~im on prvi put ode u rat. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan. od nekog vremena. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi. @alila je sebe neizmerno... Iz rata se bio vratio ugo- 71 . otkad joj je mu` bio naglo oronuo. kao `ivot neke slu{kiwe.. a ona prvi put rodi... ~esto ~inila. pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam.) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh. A i taj mu`. Presta da pla~e i sva zadrhta. ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a. uostalom. koji je be{e ostavio.) i od radnog glagolskog prideva. beja{e/be{e .

ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom. niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. ^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu. `urka se ve} bila zavr{ila.. Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio.. a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom. Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe. radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe.jen i }udqiv.. bila sam se dobro umorila.. sa ocem. 2) Pre nego {to smo do{li na `urku. tj. 72 .

I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. Pravim se da ni{ta ne shvatam. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali: 73 . Taman {to sam u{ao. Ali on zapo~e. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. a on se smije. obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. Ne voli qudski govor. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. (Radoslav Brati}) U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. ni kapi ki{e na wega nije palo. jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. potpuno suv. ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. I ne idi putem kojim si naumio. Znao sam da je to |avo nad |avolima. kad na vrata banu neki Vidoje. \avoli su uvek oli~ewe zla. |avo }e pobje}i. udari ki{a iz neba i iz zemqe. Kad progovori. uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. prekrsti se i reci bilo {ta. Zaprepastim se. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. I tako sam uradio.FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am. ja mu ka`em da }e mu pozliti. vidim da ima sotonine zube. Bude{ li vidio lice |avola. Ne boj se – ja sam |avo. Odjednom se uzmutilo vrijeme. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola.

Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci. futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene. prekrsti se. Futur drugi.. Ako bude{ video lice |avola.. Ako on bude do{ao. Ako bude dobro u~io. budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom. ali samo uz re~ „mo`da”. Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi. (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most. prva re~enica zna~i: . dakle. svi }e ga voleti. prekrsti se). podvla~i}u najlep{e opise. i}i }emo na utakmicu.za vreme ~itawa. prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti.. uze}e{. prvo }e{ videti |avola. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem. u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. prekrsti se. 74 . U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava. Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. Bude{ li vidio lice |avola. uzmi. na primer. – Ako on do|e. iza}i }u napoqe. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{. prema tome. i}i }emo na utakmicu. – Kad pro~itam kwigu. prekrsti}e{ se. kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu. prekrsti}e{ se. Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa.Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci. iza}i }u napoqe. pa }e{ se onda prekrstiti). u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). pa }e{ tek onda uzeti prut od leske. Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi. Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu. uzmi prut od lijeske. uze}e{ prut od leske. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II).

Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola). bude{ pro~itao/ pro~itala 3. A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1. budem pro~itao / pro~itala 2.Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola). 75 . bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1... budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem. budemo pro~itali / pro~itale 2.) i radnog glagolskog prideva. futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola. bude. budete pro~itali / pro~itale 3. bude{.

no stalno nare|uju i kobajagi hvale. kao drugi doma}ini. de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva. na priliku. roditeqi izri~u zapovest. zapovedaju.. a ne da im to ja stalno obavqam. zaspu me svakojakim re~ima kao kad se.IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina. idi kod kova~a. uradi ono. kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi.. ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj. nakupi grawa.. da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka.. nalij spla~ine psu.. Ble~i}. idi kod kova~a. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. idi tamo. iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe . sokole sivi.. Samo navaquju – uradi ovo. voqi i `eqi. vatrenko na{. Zapovedaju: donesi drva. ne znaju da omale. ~uvaj kupus. Sve je to on smislio. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in. trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”. ~ekaj red u mlinu.. Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima. neka moj tata na|e najamnika. dosta mi je svega toga. teraj goveda. nalij spla~ine psu. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta. namerno. kao da su bezdu{ni. A oni.. osip. teraj goveda. dovedi kowa. vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova. lukavko jedan. idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu. {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono. dovedi kowa. 76 .”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli. (Milorad R. donesi sve`e vode iz Aluga. kupi drewine. ~ekaj red u mlinu. nakupi grawa. odnesi bukovi trud na{em Raku. odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj. muwo `iva. ~uvaj kupus. vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika. baci lug na buwi{te. poteci amo. samo da ih slu{am. on wima dr`i stranu. lug – pepeo. malo adaptirano) omaliti – smawiti. omaliti – smawiti. to~ilo – vododerina. teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata. Ka`u mi: „Odmeno na{a.! E. baci lug na buwi{te. kako i sam de~ak u tekstu ka`e.

urad-imo 2. ili im se prezentska osnova zavr{ava na –j u imperativu se dodaju nastavci: -j.Milane. urad-i ~eka-j 3. u~iti itd. *odbite. a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j. -imo. vezati. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri.). kopati. Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka! Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine. donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. brojati. sakrijte. *sakrite. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru. ka`i bratu neka odmah do|e. *nalite i sl. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij. plesti. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. do}i. ----------- ~eka-jmo ~eka-jte ---------- Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju . upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. nositi. terati. pri~ati. -ite (pisati.-----------------Mno`ina 1. nalijte i sl. dodaj alat! – Jelice. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1.Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. naliti. -jmo. odbij. kositi. odbijte: nalij. -jte (~itati. b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju. Jelice. 77 . voziti. kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. *odbi. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda. kao na primer: . dodaju se u imperativu nastavci -i. reci sestri da kupi novine. A mo`e li se ipak. -----------------2. *nali. stajati itd. urad-ite 3. na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj.).

Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica. -ite ti suglasnici prelaze u c. -imo. Neka majka napravi kola~. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k. lezi. -jite. potecite. Opomeni ga da ne zakasni u {kolu. g ili h. dakle. pis-ji > pi{i itd. jer je nekada nastavak imperativa bio -ji. U imperativu tih glagola vr{i se. pi{i. 78 . i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i. -jimo. pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe. vr{i (`ito). ispred imperativnih nastavaka -i. glo|ite.). pecite.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). recite. i sl.U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. z ili s. sibilarizacija. pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod-ji > glo|i.

Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi uvek bio maj. Kad bi hlebac pad’o s neba. Mogla bi mi {vaqa biti.. al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj) O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila. tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti.. tek pod uslovom (tj. 79 . Pe}ima bi bio kraj. Svak bi ribqe ~orbe jeo. Kad bi. itd. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih... To bi brza ptica bila Kad bi lutka znala {iti. na primer. Kad bi mlekom tekla Sava. Svak bi im’o kol’ko treba. [ta se. Kad bi jelen im’o krila.POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi. Sir bi bio zabadava. Tako. dakle. Kad bi Dunav bio vreo. obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in.. Kad bi Dunav bio vreo. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. To bi brza ptica bila.

*Mi bi u~ili. Potencijal je.: *Ja bi u~io. Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila. Vi biste u~ili/u~ile. kao {to se vidi. nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva.Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr. *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI. u~ila bih. u~ili bismo. 80 . itd. slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e. a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih.

Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase.). pretr~avao je basamake. ivica Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra.. da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. vla`e}i jezikom uvek suve usne. iako nije znao ~ega.GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran. po o~ima svoje posluge. Zastade i ona. ^inilo mu se ne da se pewe. Ti idu}i u Sintru. Da bi izduvao srxbu. odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom. kao pazu{ci na li{}u biqaka. Ni ptice nije bilo. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Mislio je: najposle. ^im su pro{li kapiju parka. Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. Bila je nedeqa. sada{wem ili budu}em)? 81 .evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru. On idu}i. Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima.. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. Ozdravio je i zaustavio se. Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. od pazuh). Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „. posve stidqivo i tiho. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru. Wihala se lagano i gledala ga. pravo u o~i. (Ivo Andri}) pazu{ak — (dem. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek. ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci.. ^ula se svirka odnekud. nego da raste. metafori~no: kraj. Pred wim su se otvarale sve nove terase. razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu). evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove. on je napustio dru{tvo. odmahuju}i onom kra}om. Nije ose}ao napor. sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba... susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina. kao ~ovek nejasnih namera. ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava. Nigde `iva stvora. nasmejana. hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i..

otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola. i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru. pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. tj. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg. U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom.Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice. Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________ 82 . on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju. ~itaju-}i. ni broj. ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr.: [etaju}i gradom. i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr. Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal. pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru.: rade-}i. On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi. sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr. Kada je i{ao u Sintru). Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni. teturaju-}i. Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno.). i sl. boje-}i se.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika).: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr. pi{u-}i. Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. ni vreme. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici).

u duga~kom }urku od kurja~ine. starijoj }er~ici.. podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi.. srebrom okovane. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov.GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. ~im ~u pucawe bi~a. kroz pla~. sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj. Ni{ta nije bio zaboravio. i na|e lice u lice s bratom. svilenu.. zatekao je `enu obu~enu. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u. on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. rasterao qubazno svet. polumrtva. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama. i stariji usko~i u kola. udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov.. Ki{a je bila prestala. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom. prekrstiv{i se tajno. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. okrugao kao jaje. po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. Dok je ona bila name{tala. Dete po~e da ga miluje rukama. divnu. koja su se tresla. zatekao je `enu obu~enu. po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke. suv. klobuk — vrsta kape U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. U velikim i {arenim kolima. (Milo{ Crwanski) }urak — ogrta~. Umoran od jahawa i `urbe. naredi da se vozi lagano. nove novcate amove. i dukate i no` i sat. prosuv{i mla|em brojanice po blatu.. svilenu. sa brojanicama od }ilibara u ruci. U{av u ku}u. otr`e kroz vrata. 83 . haqinu. }utao je u tom strahovitom prskawu blata. a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu.. I tako sve se zbi za trenut. kao krupnim. Naredio je da okrenu kola. `ut. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. opipa oru`je. sa uplakanim detetom na ruci. umivenu. zrelim gro`|em.. hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku. sav nakin|uren. ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola. Dotle je wegov brat iza{ao iz kola. divnu. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom. amovi — deo kolske opreme. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju . Sluga je bio obu~en da. i kao neki ostareo medved. smeju}i se. Poqubi{e se brzo. kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici. on se. Tada. da bi iza{la pred svet sa mu`em.. umivenu. darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. koju je bio doveo da isprati oca. o{ine kowe. Miluju}i }er~icu. u pasu. guweve i ~izme na dnu kola.

drugom ili tre}em) ili uop{te ne razlikuju lice? Pokazuju li oni u kome se vremenu (pro{lom. nai{ao – nai{a+v{i itd. izi}i. navukav{i na noge ne~ije ~izme. Glagolski oblik u{av. Prona|i u tekstu i ostale oblike glagolskog priloga pro{log i odredi im slu`bu i zna~ewe. oblik glagolskog priloga pro{log tvori se preko radnog glagolskog prideva. jer mo`emo postaviti pitawe: Kada je zatekao obu~enu `enu? – U{av u ku}u i udariv{i glavom u tr{~ani krov. Nastavak -v{i obi~niji je od nastavka -v. Marija nije do{la u {kolu) ili prilo{ka odredba za na~in (kao npr. Naj~e{}e je to prilo{ka odredba za vreme. udariv{i i sagnuv{i li~ni glagolski oblici: pokazuju li oni kome se licu pripisuje radwa (prvom.: On se obrati prisutnima prozboriv{i ne{to u bradu). Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe predikata naziva se glagolski prilog pro{li. Kada je u{ao u ku}u i udario glavom u tr{~ani krov. ja se iskradoh iz predsobqa na doksat i stadoh kao ukopan zasewen `arkom igrom vatre.). videv{i i sl. Radwa predikata zatekao je vremenski je odre|ena glagolskim oblicima u{av i udariv{i. Glagolski prilog pro{li uvek u re~enici vr{i slu`bu prilo{ke odredbe. mahnuv{i. Od glagola koji su gra|eni od glagola i}i. tako {to se odbije nastavak –o u mu{kom rodu i na tu osnovu doda nastavak glagolskog priloga pro{log (na primer: oti{ao – oti{a+v{i. sada{wem ili budu}em) vr{i radwa ili ne razlikuju vreme? Mogu li ti glagolski oblici imati slu`bu predikata? Kakvu slu`bu oni imaju u re~enici? Glagolski oblici u{av i udariv{i ozna~avaju radwu koju je ~ovek izvr{io pre nego {to je zatekao `enu obu~enu. Jesu li glagolski oblici u{av. pa nikad ne mogu biti predikati u re~enici. pro}i. i upla{en bakinim pona{awem.Koliko glagolskih oblika ima u svakoj od ove dve re~enice? A koliko predikata ima svaka od tih re~enica? Kakav je vremenski odnos izme|u radwe predikata zatekao je i radwe ozna~ene glagolskim oblicima u{av i udariv{i: da li se te radwe vr{e istovremeno ili se radwe glagola u{av i udariv{i vr{e pre radwe predikata? Uporedi po vremenu i radwu predikata }utao je i radwu glagolskog oblika sagnuv{i u drugoj re~enici. oti}i. Naj~e{}e se tvori tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci -v ili -v{i (napisav. Poka`i kako su oni gra|eni (tvoreni) i odredi im slu`bu i zna~ewe u re~enici: Nabaciv{i na glavu te{ku bundicu. videv. U slede}em tekstu prona|i oblike glagolskog priloga pro{log. Glagolski oblici u{av i udariv{i u re~enici prema predikatu vr{e slu`bu prilo{ke odredbe za vreme.: Ne nau~iv{i lekciju. mahnuv. napisav{i. do{ao – do{a+v{i. ali mo`e biti i prilo{ka odredba za uzrok (npr. nai}i i dr. udariv{i. sagnuv{i naziva se glagolski prilog pro{li.. ni vreme). koji se susre}e samo u pesni~kom jeziku. kao na primer: do}i. Ti oblici su bezli~ni (neli~ni) glagolski oblici (jer ne razlikuju ni lice. 84 ..). Uo~i od kojih su glagola – svr{enih ili nesvr{enih – gra|eni oblici glagolskog priloga pro{log? Od koje osnove i nastavaka se tvori (gradi) glagolski prilog pro{li? Glagolski prilog pro{li tvori se od svr{enih glagola.

ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno. Do}i ku}i. ogrnuv{i se kowskim pokrovcem. on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu.Nabaciv{i na glavu praznu vre}u. fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________ 85 . Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log. a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub. on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku.

zlatom izvezena spreda.TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. a sve selo oki}eno selenom. A veseli}e se celoga dana i celu no}. puce – dugme.. misle}i neprestano na wega. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude. i prsluk.. izvezla ga wegova Jula.. kao i svi pridevi. kako smo 86 . jer je praznik. i sav name{taj odnet u {upu. sve od bela tanka {tofa. jorgovanom i vrbovim gran~icama. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e. i ~ak{ire. po{a – vrsta marame U ovom odlomku iz romana ... otkop~an naziva se trpni glagolski pridev.Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta... Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija. 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa. a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna. di{trikt – okrug. a na glavi {e{ir sa strukom koviqa. kvaslo – ki}anka. a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put.a na woj [je] zlatom izvezen srpski grb. du{anka – deo narodne no{we. 2) . (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa.. Oblik re~i lakovan. oko vrata svilena crvena po{a. Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije. I du{anka. [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. Na wemu bogato ukusno odelo. i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom. na [acine nauke. gajtan – ukras na ode}i. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom. Divan je bio [andor |uveglija.. a na woj zlatom izvezen srpski grb. I dosta je spremqeno svega i sva~ega. Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa.. izvezen.. Osvanuo je lepi \ur|evdan. a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. jer mladenci ostaju u ku}i. pravi gazda~ki sin. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene. koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegliji sav {e{ir.

Kad pesma bude napisana. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. itd.. Ku}a je pregledana. U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino. sazna}e{ (futur ΙΙ) itd. Vino je pregledano. Takav subjekat nije aktivan. otkop~anog prsluka. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). STARO VINO subjekat su je PREGLEDANO. Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici. nego je pasivan. Pesma }e biti napisana (futur Ι). a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino. izvezen (od: izvesti). najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati). a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici). otkop~an (od: otkop~ati). ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini. Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. kao i svi pridevi. nego je „trpi”. po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. Staro vino je pregledano. 87 .. Na primer: Pesma je napisana (perfekat).). pridev PREGLEDALI objekat STARO VINO. Podrumi su pregledani.: Podrum je pregledan. vr{iti slu`bu atributa. po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk. trpni gl. a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani.videli. [ta je subjekat u prvoj. a pravi objekat staro vino. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. neaktivan. na tom subjektu je izvr{ena radwa. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI radni gl. da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa. Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu. pridev Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu. kao na primer. a mewati se.

nacrtan. kada imaju slu`bu predikata). i sl. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev. upoznat. a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n. -te. -no. prodat. -eno. -ene.: liven. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. vi|en. -ta (npr.). -ena (npr.Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne. rezan. -ni. -ne. -ta.). -t. i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). -to. udata. -ena. no{en. Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj. -na (npr. -en. -eni. i sl. i sl.).: napisan. ~uven. -ti. -na. maknut. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. sa~uvan. 88 .: dat.

a koji od nesvr{enih glagola. i b) koji glagolski oblici imaju posebne oblike za rod i broj. PRIDEV glagolski oblici GL. Li~ni glagolski oblici dele se na: 1) vremenske glagolske oblike. oni se prema vrsti tvorbe dele na proste i slo`ene. Objasni: a) kako se svaki od glagolskih oblika tvori (gradi). i b) {ta svaki od wih ozna~ava. Samo li~ni glagolski oblici mogu vr{iti funkciju (slu`bu) predikata. PRIDEV bezli~ni (neli~ni) TRPNI GL. i b) na~inske glagolske oblike. U slede}em odlomku iz srpske narodne pri~e Usud prona|i sve upotrebqene glagolske oblike. dok su svi drugi li~ni glagolski oblici vremenski (vremena). v) na vremenske glagolske oblike i na~inske glagolske oblike. Razvrstaj ih na: a) li~ne i neli~ne glagolske oblike. Samo su potencijal i imperativ na~inski glagolski oblici (na~ini). PRILOG SADA[WI GL. b) na proste i slo`ene glagolske oblike.PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA (Ve`bawe) PREZENT AORIST IMPERFEKAT IMPERATIV li~ni glagolski oblici (prosti) prosti glagolski oblici INFINITIV RADNI GL. a prema tome da li se wihova radwa mo`e pripisivati nekom licu ili ne mo`e – na li~ne i neli~ne (bezli~ne). PRILOG PRO[LI slo`eni glagolski oblici PERFEKAT PLUSKVAMPERFEKAT FUTUR PRVI FUTUR DRUGI POTENCIJAL li~ni glagolski oblici (slo`eni) Ovo su svi glagolski oblici srpskoga jezika. Poka`i: a) koji se glagolski oblici tvore od svr{enih. 89 . Kao {to vidi{.

u kowima. pa da za sebe radim. na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava. uzme torbu na rame i u wu hleba. pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici. nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu. On. nazvav{i joj „pomozi bog”. Putuju}i tako. i ti ni u ~emu ne poma`e{. ta dobro nam je obojici. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti. nego sve propast. Onaj drugi ostane pri svome. Ja sam naumio da se podelimo. zapita je ~ije su joj ovce. Onda se on razquti. 90 . I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima. ali napretka nikakva nije video. a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. Onda onaj podeli sve po redu. pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. pa svak svoje uzme preda se. ne bi ti dobio ni tih opanaka. pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. nai|e na livadi na stado ovaca. onoga su i ovce. a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e. pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. a ona mu odgovori: – ^ija sam ja. ja sve radim. ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku. a kod ovaca nema ~obana. u ovcama. digne se onaj brat da ide ku}i svojoj. po{to su se nekoliko dana po~astili. nego odande upravo otide k bratu. a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. odmah mu da jedne opanke i novaca. eto deli sam kako zna{. brate. za sviwe sviwara. i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako. za ovce ov~ara. I tako idu}i. Kad ga brat ugleda. pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala. Kako do|e ku}i. Neradin uzme za stoku govedara. a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate. potra`i je. do|e u jednu veliku {umu i. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj. – A mogu li je na}i? -zapita on. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim. za ~ele kovanxiju. dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos.Usud Bila dva brata zajedno u ku}i. od dana na dan sve gore. ~uvao i nadgledao. Posle toga. nego samo gotovo jede{ i pije{. ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa. a ona mu odgovori: – Mo`e{. ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. kad tamo. nije pravo. za kowe kowu{ara. da ti je prosto. u sviwama i ~elama i u svemu drugome. i {tap u ruke. pa jedan sve radio. idu}i kroz wu. a da sam bila budna.

do|e do jednoga sela. (Srpska narodna pri~a. odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu.Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a.. kovanxija – p~elar. Idu}i tako. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. pre|e – ranije. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda. Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. pre 91 .. – I u taj je mah nestane. Kad on to ~uje. stane se busati: – I ti li si moja sre}a.

a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. pa jedan potpuno porazi drugoga. (Ezop) [ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~enije”). Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika. [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Koliko predikata ima u prvoj. a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata. koliko u tre}oj. Isti ~as sleti orao i {~epa ga.SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Podvuci sve predikate u ovoj basni. 92 . Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene). koliko u drugoj. Pobednik poleti. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije.

[ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i. a da se wihovo zna~ewe ne promeni. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga. Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga. 2) Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice.Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao). Jedan potpuno porazi drugoga. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. pa jedan potpuno porazi drugoga. 93 . Jedan potpuno porazi drugoga.

a. nego su samo prikqu~ene jedna drugoj. a 2. i 2. Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. {ta druge. a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti. ali. Nezavisni veznici su. Razlo`imo je na proste re~enice od kojih je nastala: Pobednik poleti. Pobednik se postavi na visok zid. ili. Postavi se na visok zid. nego. Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene.Kao {to se vidi. i to u prvoj re~enici. dok se u ostalim re~enicama izostavqaju. dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. na primer: i. a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. a kako tre}a: Pobednik poleti. veznikom i). Te nezavisne re~enice nisu. a kamoli. 94 . Stane glasno kukurikati. ^ime je zamewena prva. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa. Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). pa. i 3. postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. ni. Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom. osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve. Postavi se na visok zid → Pobednik poleti. prosto su nanizane. ve}. niti. postavi se na visok zid). za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. dakle. Pobednik stane glasno kukurikati... spajawem. te. u slo`enoj re~enici spojene veznikom. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem. jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice).

apozicije. a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna. zavisna re~enica. 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. . kad se zavr{i nastava. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti. re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave..) 95 . Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: .. Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti. \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice. ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. \aci odlaze ku}i. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava.Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici: zbog bolesti. onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe. po zavr{etku nastave. onda ima funkciju objekta itd. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu. o tvome u~ewu. re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu.. ... zato {to je bolestan. kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu.. ako zamewuje objekat.

nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu. takvi su na primer: da. jer. pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom). kao na primer: zavisnost Kad sam do{ao ku}i. a kamoli. a. dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. zato {to. u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. niti. pa te. spremim se i idem na odmor. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa. 96 . Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. mada..Prema tome. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom. ~im. ako. Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica.. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. nego. ru~ao sam i gledao televiziju. Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama. Postoje nezavisni i zavisni veznici. kako.. po{to. no. a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. iako. ve}. a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust. dok. ili. a takvi su: i. ni. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge. ali. kad. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem.. naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku.

Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa. ili iskazuju svoje emocije. Jer. One se nisu odazivale. stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara. qudi re~enicama prenose razna obave{tewa. Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. Kad sve to saberete. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca. tra`e obave{tewa. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica.KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. izra`avaju svoja ose}awa. Osim {to je predikatska jedinica. – Svi ~ekamo lep{e dane. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni. i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. kao da ne znate {ta vam fali. dobijete temperaturu od 39 stepeni. morale su da u~e. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a. pitaju. a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste. nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). Po~eo je zimski raspust. i b) slo`ene re~enice. – Po`urite. kao da imate para. u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni. sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. visoko je podigla periskop. A obavesti su osnov svakog komunicirawa. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa. a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje? 97 . onaj televizijski toraw. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. svoja ose}awa.

98 . blagosiqawe i sl. Na kraju upitnih re~enica pi{e se upitnik. ZAPAMTI! Svaka re~enica koja se u pisawu zavr{ava ta~kom. kletvu. upitne i uzvi~ne. Zato se komunikativne re~enice ne smeju poistove}ivati sa predikatskim re~enicama. komunikativne re~enice su sve re~enice – bez obzira da li su proste ili slo`ene – kojima dajemo ili tra`imo obave{tewa. upitnikom. ho}emo psihijatre! – Ne spu{tajte ruke.3) Ne}emo kazanxije. U drugoj grupi primera upotrebqene re~enice slu`e za dobijawe obave{tewa. {to zna~i da se i uzvi~nost mo`e izraziti kako prostom tako i slo`enom re~enicom. ili uzvi~nikom – bez obzira koliko predikata ima u svom sastavu – jeste jedna komunikativna re~enica. Ona u svom sastavu mo`e imati ili jednu ili vi{e predikatskih re~enica. Iza wih se u pisawu uvek pi{e ta~ka. ima jo{ da se glasa! Pomoz’ smog. I upitne kao i obave{tajne re~enice mogu se sastojati ili od jedne ili od vi{e predikatskih re~enica. Prema tome. I uzvi~ne re~enice u svom sastavu mogu imati jednu ili vi{e predikatskih re~enica. qutwu. ili izra`avamo svoj emocionalni stav prema nekoj pojavi. a komunikativne re~enice se dele prema ulozi koju imaju u komunikaciji na: obave{tajne. Obratite pa`wu na to koliko predikatskih re~enica u svom sastavu mogu imati obave{tajne re~enice. Govornik sagovornika pita za ne{to {to ne zna. One se zovu uzvi~ne re~enice. Predikatske re~enice dele se prema broju predikata u svom sastavu na proste i slo`ene. Ciq tih komunikativnih re~enica jeste da wima govornik prenese neko obave{tewe sagovorniku. Na kraju ovih re~enica uvek se upotrebqava u pisawu uzvi~nik. To zna~i da se pitawe mo`e izraziti i prostom i slo`enom re~enicom. [ta zakqu~ujemo? Komunikativna obave{tajna re~enica mo`e biti izra`ena ili prostom ili slo`enom re~enicom. Zato to i jesu obave{tajne re~enice. Svaka re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat jeste jedna predikatska (prosta) re~enica. junaci! – Smog ti pomogao! Vide}e{ ti svoga smoga! – Ja sam luda {to te volim! – Lud sam ja {to ti to dozvoqavam! U prvoj grupi su re~enice kojima se prenose neka obave{tewa. zapovest. Zato se re~enice ovoga komunikativnog tipa zovu upitne re~enice.). U tre}oj grupi pitawa govornik iskazuje svoj emocionalni (ose}ajni) odnos prema onome o ~emu re~enica govori (protest.

Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ju. pa. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini). re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato. je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. ima}e{ i ti. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. Gledao sam netremice u majstorove ruke. Pisac ili govornik 99 . na primer. SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. vrlo oprezno sam zakora~io. {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. dakle. Zato {to sam prvi put ulazio.ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU. skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. Zato sam u{ao boja`qivo. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. Pri|i. Da li je mogao.. Mirisalo je na drvo i smolu. kad svi imaju. Postojalo je. Unutra je vladao polumrak. Dobro. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao.. vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu. a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo. a samo de~ak nema. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli.

kao na primer: Zato sam u{ao — razroga~enih o~iju. I tu je on mogao birati izme|u vi{e razli~itih sintagmi (grupa re~i) kojima se mogla iskazati navedena prilo{ka odredba za na~in. Dobar izbor uvek prati i pravilan raspored izabranih jedinica. — tiho. Prema tome. — malo nesigurno. pisac mogao drugo izabrati umesto priloga boja`qivo! Prvo. — tiho i upla{eno. — sa strahom u o~ima. nije bitno samo izabrati najpodesniju jezi~ku jedinicu. Svaka izabrana jezi~ka jedinica mora biti usagla{ena s ostalim (izabranim) jedinicama koje ~ine re~enicu. — qubopitqivo. — lagano. — dosta smu{eno. — nekako boja`qivo. — boja`qivo i smu{eno. mogao je napraviti izbor izme|u razli~itih re~i (priloga) {to mogu biti u slu`bi prilo{ke odredbe za na~in uz glagol u}i u predikatu. da ona najboqe ozna~ava ono {to je hteo re}i ili napisati. — ne di{u}i. nego da je izrazi sintagmom (grupom re~i). Zato sam u{ao Navedi jo{ neke re~i koje je pisac mogao upotrebiti da izrazi na~in de~akovog ulaska u radionicu. poku{a}emo u navedenoj re~enici iz teksta Zato sam u{ao boja`qivo navesti {to vi{e mogu}nosti koje su piscu stajale na raspolagawu da izrazi prilo{ku odredbu za na~in. Da bismo pokazali izme|u kojih jedinica se mo`e vr{iti izbor. Druga mogu}nost bila je da pisac prilo{ku odredbu za na~in ne iska`e samo jednom re~ju. — uz veliku opreznost. dakle. kao na primer: — radoznalo. — sa ose}awem straha. 100 . — ne prozboriv{i ni{ta. — pribrano. — ne~ujno. — nespretnim korakom. — upla{eno. — nesigurno. nego ju je bitno i dobro ukomponovati u re~enicu sa ostalim wenim ~lanovima (izabranim jedinicama). — prestra{eno.uvek izme|u tih mogu}nosti bira onu za koju smatra da je najpodesnija u datoj situaciji. [ta je.

— kao da sam bio o{amu}en. tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju. kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ 101 . Zato sam u{ao Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in. — kao da }e me tamo neko progutati. — kao da me je neko prisilio. kao na primer: — kako ulaze nesigurni qudi. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica. — kako nikada pre nisam. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. — kao da me je neko ugurao. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke.Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. — kao {to se ulazi u mra~nu {umu. U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke.

ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. i li za krhki Mesec.PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce. a da se odmah ne pretvori u pepeo. da ne povredi svoje filigransko lice. Mudra i lukava. lepo oblikovani 102 . Ni perje. znala je Zemqa. nikakva ~arolija. jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina. Nikakva majstorija. koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju. ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. ni mahovina. za Sun~ev ro|endan. a u jednom milenijumu. (Zoran Popovi}) filigranski — ukrasni. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima. ~uvala je svoju tajnu vekovima. nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. Jedinu ~aroliju. Prave bele mekane jastuke na koje }e mo}i da spuste umorne glave. a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina.

i mala zvjezdica oku nevidqiva. imenice zemqa. me|utim. sun~eve zrake” i sl. Zemqa. nego zajedni~ke. Kiloparseke su izmislili.Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda. kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi. Vla{i}i. Velika kola. ustremqen u ovu no}. 103 . nego kada zemqa zna~i „tlo. Ali nije. Malim po~etnim slovom pi{u se. a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera .. a sunce – „sun~eva svetlost.. ili deo godine”.. a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: Sunce. Jupiter. kopno. No}as je mesec ba{ dobro sijao. na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka.. pa se pi{u. obiqe`ena slovom S. Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako. Slap valova. od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. Mesec. kao i sve zajedni~ke imenice. Venera. ne mogu je dovu}i. kad mesec zna~i „mese~eva svetlost. i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu. sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa. kopnena povr{ina”. pojava na nebu. Sve je bilo spr`ilo sunce. iako je zemqa bila hladna. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i). Tada te imenice nisu vlastite. onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved. kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela. Danica. Mali medved. I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka. malim po~etnim slovom. Nemoj dugo le`ati na suncu! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela... koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca. u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo. Kumova slama. Severwa~a.

104 .

JEZI^KA KULTURA 105 .

106 .

Ne znam kako to ta~no izgleda. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{. izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. Umro je. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. Ako dozvolite. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. Izgledao je nezgrapno. Samo. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. dedina susetka. od jednog kraja do drugog. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. Ovde }ete. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. Na wemu se jasno isticao povelik nos. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona. (Emilija Cerovi} Mla|a) 107 . kako bi sakrio smeh.Ali. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. Mama se razbolela. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere. re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. I setila sam se pro{log leta. deda se nije qutio na nas. to je bila za mene samo re~. Kosa. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. Nikola je pokrio lice maramicom. Dugih stopala. Kada smo stigli do ku}e. Trgli smo se upla{eni. potpuno bela. Vrelina. nemirna oka i sede obrve nad wima. Vidim da volite da istra`ujete.PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. imati ba{ mnogo posla. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Deda Blagoje. bogami. ja }u vam rado pomagati. Sasvim tiho je rekla tati: . pretra`uju}i sobe. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata. on nam je otvorio vrata. . Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. dva crna. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. Ali to smo saznali tek kasnije. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda. ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti.. . Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. fioke pune starih slika i beskorisnih stvari.Najzad ste na pravom mestu. kao da bri{e nos. gotovo sme{no. A to nije bio ba{ mali posao. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. [aka {irokih i dugih prstiju. Do tada. Umro je. kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. pa su mene i brata poslali dedi. Umro je deda Blagoje.Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe.. Bio je juli.

[ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa.Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. pri~awe do`ivqaja. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”. nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova? 108 . a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a. Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe. pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa). dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe. dakle. ili 2. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja). Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom. a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu. U pitawu je. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. gledawe unazad). Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu. Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine.

Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj. Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala. letwi pqusak. Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova. i sl. 109 . Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi. za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e.Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa. na primer.). Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. neki doga|aj vezan za nevreme.

obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. UVOD . Zaqubio sam se u Persu. Dok se nisam zaqubio. u kome je moja majka zimi kiselila kupus. jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja. nije imao tako dobro mi{qewe. ma i izdaleka. zbog te mile mi uspomene. da vidim samo wene krive {tikle. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama. izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim. Jednom prilikom. prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim. od ~asa kad sam se zaqubio. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu. dobio sam jedinicu. Tu. jer ona mi je bila najbli`a. kad smo igrali `murke. koliko mi je trebalo za kiflu. Ja joj dam jednu kiflu. koju sam joj svakog petka kupovao. 110 . Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni. mi se zajedno sakrijemo u jedno bure. pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. ali. koju sam dosad imao. 2. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. I u~io sam. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni. Perso. i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para.. jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. u tom buretu. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo. na{u kom{iku. nisam ni obra}ao pa`wu na wu. izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke. ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice. nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i. pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu.. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. Persa je bila pegava. samo da popravim bele{ku. ne znam za{to. ja sam joj iskazao qubav i.PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1.

b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. Pojela je tri. a imam ih ve} dvadeset i ~etiri. Najzad. po{to smo ve} otrovani.– Otrova}emo se. – Zna{ {ta. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. da umremo ovde. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine. hajde prekrsti se! Ona se prekrsti. ako pristaje{. – Onda ti mora da si ve} otrovana. pade mi sre}na misao na pamet. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca. – Mo`e biti! – odgovori ona. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. kao {to u takvome trenutku treba re}i. ne mogu vi{e. a to isto u~inih i ja. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. pa otkinem glavi} i bacim ga. pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili. pa joj udari{e suze na o~i. 111 . Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva. onda nemamo {kole ni ja ni ti. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. jer odista. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. pa bi me mogli isterati iz {kole. ne znam {ta je mislila. Mi smo deca iz boqih ku}a. to je. pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. zna{. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu. a ono drvce pojedem. – To jeste – pade i meni na pamet. ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad. – E. u ba{ti. – E. al’ znam da je ~a~kala zube. – Ne mogu ni ja sutra. jer bi mi zabele`ili odsustvo. ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu. Sramota je. – [ta }emo sad? – pita Persa. pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim. jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom. a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja. – Da jedemo palidrvca. a ona.

Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. 112 . Kako mu to ne polazi za rukom.. kad si mogla da jede{ drva u ba{ti. bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. odlaze svako svojoj ku}i da umru. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. Majka wena. odnosno da je jela drva sa mnom. {ta glavni deo. obiluje vedrinom i humorom. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. k}erku profesora matematike. svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. kao {to zna{. je{}e{ ih i ovde u sobi!. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. on predla`e Persi da se otruju. koji ima{ i u svojoj ~itanci. Poku{ava da popravi ocenu. me|utim. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka. [ta je uvod. Kad su ube|eni da su se otrovali. Svaka pri~a. kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. i u buretu joj iskazuje qubav. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak. Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. glavni deo i zavr{etak. 3. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. ima: uvod.. Kao {to se vidi. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet). Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu.v) RASPLET Cela se stvar.

Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata. i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. To me je najvi{e obradovalo. Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe. Ono mora imati uvod. mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici. Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu. Po pravilu. Tada mi je bilo najlep{e. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu. i sl. Najsme{niji doga|aj u {koli. 113 . Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno. rasplet radwe i zavr{etak. i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. To. vrhunac radwe i rasplet radwe. na primer. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa. zaplet radwe. ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem.Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa. vrhunac radwe. paragrafi ili alineje). kra}i deo pri~e. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni. vrhuncem i raspletom pri~e.

Hu~e gore. u bezimenoj zvezdi. plinu}e preko bregova i krovova. vetrovima..) Studen ne napada i ne ujeda. Kao da je sve zamrznuto. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer. (. ledu. pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori. (. kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. {u{kawu. Sneg potamneo. hladan i ~ist kao mermerna kocka. daqine. nego se ~ovek sa wom sudara. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. uglavqen me|u obalama potoka. leluji i odsevi. Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. bubre daqine. zapravo u vreme bu|ewa prole}a. i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake.. u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. {uma se pritajila. u ki{wewu i natapawu. iako je stati~na.. studeni. vazduhu. toku reke. nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Kojim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu. Razlomi}e se klisure i brane. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e. mrtvu ta~ku. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu. {umi.. priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe. Me{aju se odjeci i odsevi. u {umorewu. Sve je dato stati~no. vetar. i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg? 114 . Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili... i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. zinu}e doline. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku. vazduh ogluveo. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Led.) Na mahove podune vetar. (.) Pune se obori.. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se. nale}e na wu. Studen dostigla najvi{u.OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. vetrovi izgubili zamah. okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a... daju}i znakove da ona. razlete}e se kroz sumrake.. iskri varnica radosti. u prvoj polovini marta. tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”. Visoko iznad no}i. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e.

Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima. Bivali su i zli i dobri. tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta.. sintagme ili re~enice. „...zinu}e doline.. „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih. razlete}e se kroz sumrake”. je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i. Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti. kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i.. i sl. mo`e biti i stilska figura. i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e. me|utim.. kontrastima. keru{a . „. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki. kao npr.: Re~i i ve`u i dre{e. Kontrast.”. bubre bregovi”.. a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama. Napravi opis eksterijera. a retko u wu ulaze. i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa. onomatopejama... Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak.. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti. Kraj i po~etak..Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „Hu~e gore. 115 .

. (. a zidovi sa~uvaju svoju te{ku.STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe. ujeda za o~i. besan. hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar. vazduh. Plamen na wu kidi{e. drvo se veseli.. ili se krive iznad we. za grejawe prostorije. uvija se...) Sporo. svrdla ga i razara. pocupkuje. soba se zagreva. sva|a se. kao ispod zemqe. (. sama sa sobom pri~a. su{ewe ode}e i obu}e.... postojanu toplinu. li`e je i nagriza.. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi. Pe} se ~isti izjutra. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba..) Bagremovina pra{ti. Pe} se raskokodakala. da ogreju prozeble {ake. (. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje.) Negde oko sredine prepodneva. Pr{te iskre. dok i wega ne zahvati plamen. i vatra joj na qubav uzvra}a. Dim bagremovine je jak. radi. i da tim istim {akama. furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor. koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. i za pe~ewe hleba. da se zagwure u vatru. a potom je.) Naslagana uz furunu. (. Bagremovina lako plane: ona voli vatru. iz po~etka zalo`e. ta~ku po ta~ku. prede i plete. (Milovan Danojli}) 116 .. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa.. da je uzela meru svakom dlanu. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni. zaklone i za{tite vrelinu.. o{tar. `ar mu je prodro pod koru. obeduje i drema. dok se ne uvu~e na wu. u potpuno rashla|enoj prostoriji. kad se soba mete i provetrava. da onda zapadne u lenost i presi}enost. drva ~ekaju svoj trenutak. (.) Uku}ani sede oko furune.

Gradacija. Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. „Plamen na wu kidi{e.U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. o{tar. ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. radnog stola. usisiva~a i sl. pore|ewima. besan”. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera. kontrastima i gradacijama. li`e je i nagriza. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. televizora. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. uvija se. Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. 117 . U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike.). slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. dakle. personifikacijama. slu`i se epitetima. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i. dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa.

me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna. kao vodena buba – za svojim plenom. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. to je ponaj~e{}e kra|a. kao ugarak kratke i crne lule. tako nekom prilikom. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. koju on nikad. Cevka. ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi. zvani Lala. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. pa neke papu~e na bosim nogama. ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima. nakazan. Tako je i na Bo`i} odeven. on bi pao u Savu”. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. mra~an. crn. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih 118 . koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva. (. A wegov posao. „Ti Cevka. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. i vesla i kormani jednim veslom. kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina) U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. ka`em ti. ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. zatim suknene pantalone. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama. misli na posao. a on `mirka onim jednim okom. ispod kaputa prsluk. jer nema{ rezervni par o~iju”. ili neka sumwiva preprodaja.. ka`e mu nekad neko. ni upaqenu ni uga{enu. ka`e Stanko). I uvek je crn i ~a|av. i to redovno ta~no i nepogre{ivo. jer gazda Stanko.Da se ne dr`i zubima za lulu.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. vesla ili hoda. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan. i izbili ono desno oko. Wemu su u poteri. (Ivo Andri}) paor – seqak. ne pu{ta iz usta.KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom. koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. – Eto. kao da si kroz dimwak leteo”. nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta. vidi se. i to zakop~an do posledweg dugmeta. crnom okorelom rukom tare podbradak i. i on gami`e. zvani Cevka. Sedi na krmi.

Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. ode}a. g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. Da bi portret neke osobe bio potpuniji. wegov odnos prema drugim qudima.). 119 . wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji. b) wegove najbitnije karakterne osobine. dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob. d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa. i sl. lice. ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. obu}a. stas. odelo. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika. i sl. pokreti. A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike. polo`aj. glas. v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina. na~in govorewa.pisac iznosi neposredno. neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika. osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. mi{qewe drugih qudi o wemu.

@iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri. u ukupnom trajawu od dva sata i 15 minuta. 3. u 17 ~asova u Kinoteci). a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima. od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. (Politika. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film. 4. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu. bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ. 1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR.com.IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta. a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. 5. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike. Publika }e biti u prilici da gleda igrane. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji. dru`ewa. a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala.trescourts. maja. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota. nagradu za animaciju i nagradu za originalnost. u 270 ekspozitura Komercijalne banke. kao i alternativnog prevoznog sredstva. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter. 5. maja na sajtu festivala www. rekreacije. animirane. 3. (Ve~erwe novosti. Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase. odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. 5. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada. eksperimentalne i sve druge vrste filmova. 5. a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. 2008) 120 . koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta. (Blic. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15.

I jedan, i drugi i tre}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj o radu neke sekcije u {koli (lingvisti~ke, literarne, recitatorske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:

121

Najboqa je „pubertetska“
Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)

122

PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA
Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na zbog toga. Bilo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija

123

. ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju.S. Puno te/ vas voli. u levom uglu ili u sredini. tata i mama. seko. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog). ili P. ekskurzija i sl.. drugovima. roditeqi. A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi 124 . drugaricama naj~e{}e sa letovawa. Pozdravqa te / vas.S. mama. a u desnom uglu potpis... i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). Petre. sledi oslovqavawe.) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a.Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage. drugoj rodbini i prijateqima. iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata.. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum. izleta. Na kraju. zimovawa. dragim poznanicima. Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e... u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav. Jelena.. Ispod toga. Takvo pismo pi{emo roditeqima. onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P. bra}i. za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. sestrama..

2008. Dakle. u vrhu stranice. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. prezime i adresa primaoca.net Beograd. u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime. 4. Dakle. Datum se pi{e arapskim brojkama. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. odnosno ime. @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”. u zaglavqu. bez nule ispred jednocifrenih brojeva. kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. naziv kompanije. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu. (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi} Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu. sa ta~kom iza. kao i izme|u pojedinca i kompanije. Preduze}a. prezime. ono mo`e biti vid komunikacije i izme|u dva pojedinaca. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca. adresa. MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani. pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom.Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. naj~e{}e na wenoj levoj strani. Prvo. naravno. Posle 125 . Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije. i najva`nije. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu. S po{tovawem. primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. 17. koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa).

na kraju pisma. pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo. pod stavkom „Prilozi”. ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat. „Srda~an pozdrav” i sl. 126 . Na kraju. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. Posledwi pasus. stil pisawa jasan i sa`et. Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca. pozdrav. naravno. Na kraju. to se obavezno i navedi. pre pozdrava. s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo. pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. Informacije treba da su kratke. Opet formalan – „S po{tovawem”. Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija.toga se navodi predmet pisma. Sledi na levoj strani oslovqavawe. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr. Predmet: Ponuda).

......................................................................................................................................................................23 Slogotvorno R...............................................................................................10 Slo`ene re~i (slo`enice).......................................................................................................................................................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica......5 Re~i.....................................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe.................................................43 127 ......................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica..............................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak............5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I...........................................................SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I ....17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA.................................................................................................................................................................................38 SIBILARIZACIJA ......36 PALATALIZACIJA ................................................................................................................................................................9 Izvedene re~i (izvedenice)..............................................................................................14 Sumwi~ewe .............27 PROMENA L u O ..................................22 Suglasnici (konsonanti) ...............23 Podela suglasnika po mestu tvorbe .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA..................................................................................................25 NEPOSTOJANO A..........................................33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ...............................................................................................41 Izuzeci od sibilarizacije .....................................................................................................................................30 JOTOVAWE..............................................................................35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti ...............................................................................................................................................................................................................................24 Podela suglasnika po zvu~nosti .............................................................................20 Samoglasnici (vokali) ...........................................................................20 Govorni organi..........................................................................................................

............................................54 Prisvojne zamenice ................................................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice...........................................................................................73 IMPERATIV.............................................................................................51 PRIDEVSKE ZAMENICE..................................................................................................45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe..................................................58 Neodre|ene.................................................81 Glagolski prilog pro{li .........................................................................................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika ...................................64 IMPERFEK(A)T ..........50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti............................................................79 Glagolski prilog sada{wi..............................................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T ...................................................................................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe...............................56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) .........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................83 Trpni glagolsi pridev................................................................................................ odri~ne i op{te pridevske zamenice ..........................................60 Odri~ne zamenice................................................................................................................................................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat ......................................48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ......................49 AKCENAT........................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL).......57 Pokazne zamenice............................................................................................................46 GUBQEWE SUGLASNIKA ...................................................JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE .....................................69 FUTUR DRUGI ..................62 AORIST......................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................60 Neodre|ene zamenice .................................................................................86 128 .........60 Op{te zamenice ............................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe ...........................................................................................................................

....................................................................................... SINTAGMOM I RE^ENICOM ..........107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme ..........................................................PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA.93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice.........................................................................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi....................102 JEZI^KA KULTURA .............................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline ........................................123 129 .......................................................................................................................................................105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika...................................................................................................................................................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma ....................................................................................................................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA..............................................................................................................................................................................................118 Izve{tavawe .......................................................................120 Izve{taj ..............92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice...................................................................95 Komunikativne i predikatske re~enice ..............................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru..............97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU...................................................................................................................89 Slo`ena re~enica ..............................

Beograd. dr Tiodor Rosi} Ilustracija Rade Markovi} Grafi~ka oprema Sa{a Stefanovi} Korektura mr Ilijana ^utura Priprema za {tampu Negativ. Beograd [tampa Merlin co. 2010.Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole Izdava~ SRPSKA [KOLA. Nu{i}eva 6 Za izdava~a Nenad Jerosimi} Urednik Prof. 130 . Vaqevo Tira` 1000 Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful