-1SVE O TERAPIJAMA Autor: doc.dr Goran Marijanovi Saznanje da nosite malignu bolest je veoma dramatino.

Taj kratak momenta saznanja kompletno menja ovekov ivot. Mnoge stvari postaju manje znaajne. Meutim i u tom i takvom trenutku neophodno je skupiti veliku volju i dovoljno pribranosti da se krene sa hemioterapijom. Tu odluku pacijent donosi zajedno sa svojim terapeutom. Tokom terapije pacijent se susree sa brojnim efektima koji nisu nimalo prijatni ali su neizostavni deo leenja.Nabrojaemo samo neke od njih: Munina Mnogi citostatici izazivaju jak oseaj muke, gaenja i nagon na povraanje. Ovi se efekti javljaju na dan primanja terapije i traju 24 asa ali ponekad mogu trajati i 2-3 dana nakon date terapije. Sada postoje brojni i moni lekovi koji oseaj povraanja mogu uspeno sanirati do nivoa koji je veoma podnoljiv. Pad krvne slike Brojni citostatici ubijaju sve elije koje se dele. elije limfoma ali i zdrave elije krvi imaju sposobnost neprekidne deobe. Zbog toga nastaje pad krvne slike i to najee 7 dana nakon otpoinjanja hemoterapije. Prvo se registruje pad belih krvnih zrnaca, zatim krvnih ploica a mogue je i snienje eritrocita. Danas postoje moni lekovi koji podiu nivo belih krvnih zrnaca na normalu u veoma kratkom roku posle prestanka hemioterapije. Opadanje kose elije korena kose se neprekidno dele. Ovaj proces omoguava neprekidan rast kose i obnavljanje opalih dlaka. Hemoterapija ubija upravo ove elije - usporavajui proces obnavljanja kose i dovodei do elavosti. Iako je opadanje kose za pacijente enskog pola esto veoma dramatian dogaaj, utean je podatak da se po zavretku leenja kosa ponovo javlja i u razumnom vremenskom roku potpuno izraste. Rane na ustima - mukozitis Ova komplikacija se javlja izuzetno retko i to samo u pacijenata koji primaju veoma agresivne protokole. Ovakvi takozvani protokoli druge linije se daju kada se tumor ne stopi nakon terapije prve linije ili kada se na primer zbog prirode bolesti konzilijum lekara odmah opredeli za ovakav vid terapije. Promene se karakteriu plitkim aftama, ulcerima na sluzokoi usne duplje ali i na farinksu, jednjaku pa i u crevima. Ove ulceracije su posledica kratkotrajnog prekida obnavljanja elija sluzokoe zbog ega ona ostane istanjena i sa ogoljenim nervnim zavrecima. Ove promene su samo izuzetno dublje. Zbog svega navedenog, pacijent teko podnosi i hranu i vodu u svojim ustima koja ga pee i boli pa izbegava da jede. Danas postoje gotove suspenzije kojima se ispiraju takve sluznice i koje ublaavaju bolove i stavljaju privremene zatitne slojeve na ranice dok iste ne zarastu. Mukozitis-ranice poinju takodje izmedju 5-8 dana terapije i traju i po 7 dana. Prolivi Ponekad se mukozitis u crevima koplikuje kaastim i prolivkastim stolicama. Pojava i vreme trajanja je slino kao i kod ranica na usnoj duplji, jer im je i mehanizam nastanka isti.

-2-

Specifna terapija ovih komplikacija ne postoji i zahteva pregled vaeg terapeuta ali u svakom sluaju nije greka uzeti neki od takozvanih Eubiotika. Iritacija mokrane beike Sastoji se u bolnim i grevitim senzacijama pri mokrenju a neretko i sukrviavom mokraom. Hemoterapija je koricenje odredenih lekova za lecenje bolesti. Premda se operacijom ili radijacijom unitavaju ili otecuju celije raka u odredenom delu, hemoterapija deluje na celo telo. Lekovima koji se koriste u hemoterapijom se mogu unititi celije raka koje su metastazirale ili se rairile u delove tela koji su daleko od primarnog tumora. U hemoterapiji se koristi vie od 100 razlicitih lekova u razlicitim kombinacijama. Iako se svaki od tih lekova moe koristiti pojedinacno u lecenju raka, uopteno njihovo dejstvo je snanije kada se koriste kombinovano. Tako da se hemoterapija propisana za svakog pacijenta posebno, najverovatnije sastoji od vie od jednog leka. ovo se zove kombinovana hemoterapija i pretstavlja kombinaciju lekova sa razlicitim delovanjem kako bi ubili to vie kancerogenih celija i smanjili verovatnocu da pacijent postane rezistentan na odredenu vrstu leka. Lekar odreduje vrstu kombinacije lekova, njihove kombinacije i duinu trajanja tretmana koji je najbolji za pacijenta. Sve ove odluke u vezi lecenja hemoterapijom zavise od tipa raka, njegove lokacije, koliko se razvio, kako on utice na vae normalne telesne funkcije i generalno zdravlje. Lekovi koji se koriste u hemoterapiji su napravljeni da unitavaju celije raka koje se brzo razvijaju, ali poto ovi lekovi putuju kroz celo telo, mogu da uticu na normalne, zdrave celije. Sporedni efekti se javljaju usled otecenja zdravih tkiva. Konstipacija - mnogi usled hemoterapije pate od konstipacije (zatvora), mada se ona moe pojaviti usled smanjene aktivnosti, usled smanjenog unosa hrane, ili usled uzimanja lekova koji smanjuju bol. Ukoliko zatvor traje due od 2 dana obratite se vaem lekaru, moda ce te morati da koristite neke laksative. Kako bi ste sprecili ili olakali zatvor pijte svakodnevno puno tecnosti, pogotovo je dobro da pijete tople napitke. Jedite to vie namirnice koje sadre celulozu, npr. cerealije, svee ili kuvano povrce, voce. Povecajte svoje fizicke aktivnosti, dovoljna je etnja ali o tome konsultujte lekara. Najceci sporedni efekti su muka...gadenje i povracanje, opadanje kose, iscrpljenost, povecana sklonost ka krvarenju i pojavi modrica, povecana sklonostka infekcijama. Pacijenti razlicito reaguju na hemoterapiju, neko ima tek poneki sporedni efekat a neki ni jedan, a izraenost sporednih efekata takode varira od osobe do osobe. Lekar vam moe prepisati neke lekove koji ce spreciti neke sporedne efekte hemoterapije, u svakom slucaju treba da razgovarate sa njim o tome kakvi se kod vas javljaju simptomi posle hemoterapije, koliko su izraeni, koliko dugo traju i kada su ozbiljni da treba da pozovete lekarsku pomoc. Slab apetit - moda ce biti dana kada necete moci da jedete zbog mucnine ili zbog problema sa ustima (suva usta) ili grlom. Ako je nedistatak apetita va problem probajte ovo: Uzimajte male obroke ili cak zalogaje kad god zaelite, ne morate da jedete strogo 3 obroka dnevno. Uzimajte raznoliku hranu, probajte nove recepte. Kad god je moguce izadite u etnju pre obroka, moda ce vam povratiti osecaj gladi. promenite uobicajenu rutinu tokom obroka, npr. napravite romanticnu atmosveru sa svecama ili promenite mesto gde uobicajeno jedete. Jedite sa prijateljima ili clanovima porodice a kada ste sami gledajuci TV ili sluajuci radio. Gubitak kose - svi lekovi koji se koriste tokom hemoterapije ne izazivaju gubitak kose, kod nekih vlasi postaju samo tanje, to moe da primeti samo doticna osoba. Ipak opadanje kose moe da bude veoma izraeno ali je uglavnom privremeno a kosa ponovo izraste na mestima gde je opala po zavretku terapije. Opadanje kose (cesto i drugih dlaka na telu), se ne javlja odmah, mnogo je cece posle nekoliko tretmana. Kada se pojavi moe biti ili postepeno ili opada u pramenovima, a kosa koja preostane je bez sjaja i suva. Pomae da: koristite blage ampone, meke cetke za celjanje, kad god je moguce ne koristite fen, nemojte farbati kosu, fenirati je. Oiajte se na kratko, tako ce vam kosa izgledati punije i i lake ce te je odravati kada se pojavi njeno proredivanje. -3Simptomi povezani sa nervima - neki lekovi mogu izazvati simptome periferne neuropatije:gubitak

ravnotee, nespretnost, probleme da podignete neki predmet ili kod zakopcavanja dugmeta, problemi tokom hodanja, bocovi u vilici, nagluvost, stomacni bolvi, zatvor. Neki od lekova koji se koriste u hemoterapiji deluju na nerve i miice, cineci ih slabim, umornim i bolnim. Ovi problemi su cesto obeshrabrujuci, ali u vecini slucajeva nisu opasni, privremeni su i vrlo brzo osecate poboljanja. U svakom slucaju ako ih osetite, treba da konsultujete lekara koji ce moda odluciti da vas na neko vreme odmori od hemoterapije. Uticaj hemoterapije na kou - mogu se javiti manji problemi sa koom tokom tretmana kao to je crvanilo koe, perutanje, suva koa i akne. Neki lekovi koji se koriste u hemoterapiji mogu da potamne kou, ova promena boje nestaje par meseci po prestanku terapije. Ipak obavestite odmah svog lekara ako tokom primanja hemoterapije ili odmah posle osetite jak svrab, ako vam se pojavi osip ili imate probleme sa disanjem. Ti simptomi mogu da ukau na alergijsku reakciju, koja treba hitno da se tretira. Iscrpljenost i osecaj umora je najceci nus efekat hemoterapije. Moe da varira od osrednje letargije do potpunog osecaja iscrpljenosti. Osecaj iscrpljenosti je obicno najjaci na pocetku i na kraju ciklusa tretmana, nestaje potpuno kada se zavri sa hemoterapijom. Problemi sa bubrezima - neki lekovi iritiraju ili nanose privremena ili trajna otecenja bubrega. Zbog toga urin moe da promeni boju (postaje narandzasta, crvena ili tamno uta), i dobija jak miris lekova. Simptomi o kojima treba da obavestite lekara su: osecaj peckanja ili bol tokom mokrenja, cesto mokrenje, crvenkast ili krvav urin, groznica. Ove probleme moete smanjiti ili spreciti pijuci to vie tecnosti. Hemoterapija i kako se pripremiti Dobra samobriga tokom hemoterapije (leenje sa anti-kancer lekovima) e Vam pomoi ublaiti neke od neeljenih efekata. uvajete svoju energiju za oporavak planiranjem banalnih stvari unapred, kao to je kupovina namirnica, dolazak i odlazak na hemoterapiju.

-4Instrukcije

Dobro se obavestite i upoznajte sa vaim stanjem. to vie znate, manje ete se bojati nepoznatog.

U koliko postoji potreba da posetite zubara, uinite to pre poetka hemoterapije. Kupite novu etkicu za zube, i planirajte da kupite jednu posle svakog mesenog ciklusa hemoterapije kako biste spreili nagomilavanje bakterija i hemikalija.

Skratite kosu na kratko ako Vam je lekar potvrdio da ete izgubiti kosu. Ovo e Vam ublaiti gubitak kose.

Kupite periku pre nego to Vam ponu tretmani, ako se odluite da je nostie ili nabavite marame i/ili eire. U koliko se odluite za periku dozvolite sebi vreme da odaberete boju i duinu koja odgovara vaoj linosti i karakteru.

Organizujte vae nutricione potrebe i unapred napunite Va frider i ostavu sa nisko-masnim, nisko-eernim grickalicama, plus napunite povrem zelenog lia i sveim voem. Ako ve ne, planirajte da jedete tri obroka dnevno tokom terapije.

Kupite ili pozajmite knjige i kasete/CD unapred da ponesete sa sobom da itate - sluate dok primate terapiju.

Ne zaboravite da se snabdete vodom i drugim tenostima koje ete piti tokom terapije kako nebi dehidrirali. Takoe, ponesite mint bombone ili neke druge tvrde bombone bez eera.

Nosite komotniju, udobniju odeu na svaku terapiju. -1HEMOTERAPIJA -NAJSUROVIJA MEDICINSKA PREVARA?

Iako su u poslednjih stotinu godina mnogi medicinski istraivai i naunici irom sveta definisali blizu 300 terapija koje su se pokazale izuzetno uspenim (i do 100 %) u leenju raka, zvanina medicina prihvata samo tri metode: hirurko odstranjivanje tumora, zraenje X- zracima i hemoterapiju. Sve tri metode sakate i razaraju ljudski organizam i zapravo samo tretiraju posledicu, ali ne i uzrok bolesti. Da li je leenje zaista cilj savremene medicinske nauke? Ivona ivkovi U najirem smislu hemoterapija (hemioterapija) je medicinski tretman u kome se odreenim hemijskim sredstvima, koja se ubacuju direktno u krvotok, truju i ubijaju elije u ljudskom organizmu. Cilj da se ubiju one koje sadre neki mikroganizma ili kancerozne elije. U tu svrhu koriste se brojna jedinjenja ili njihove kombinacije sa antibioticima i citiostaticima (koji spreavaju deobu elija). Kako se putem krvi praktino prenose kroz itav organizam ove toksine hemikalije ubijaju i mnoge zdrave elije i ine u itavom telu ogromna razaranja. Koliko su ove materije toksine govori i to to lekari, medicinski tehniari i sestre koji ubrizgavaju pacijentima ovaj lek obavezno nose specijalne zatitne rukavice i naoare jer i samo mala koliina ovih hemikalija u dodiru sa koom moe da izazove teke opekotine.

"Lek" dospeo na kou jednog pacijenta.

koji

je

grekom

-2-

"Ukoliko u bolnici prilikom rada ili transporta dodje do prosipanja izvesne koliine hemikalija koje se koriste u hemoterapiji , proglaava se bioloka opasnost. To zahteva posebne mere predostronosti , a strunjaci u specijalnim odelima moraju da poiste paljivo sve povrine koje su bile u dodiru sa hemikalijom i to po specijalno propisnim protokolima. Nije li udno da se ovim otrovnim hemikalijama "lee" ljudi i ubacuje im se to direktno u krv?"

Prvi lek koji je napravljen za potrebe hemoterapije je salvarsan i njega je napravio jo 1909. godine Pol Erlih za borbu protiv sifilisa. Za to je dobio i Nobelovu nagradu. Za same pacijente hemoterapija je izuzetno teko muenje ravno srednjevekovnoj inkvizicijskoj torturi. Pored munine koja se javlja, ne samo tokom primanja ovih otrova u organizam, ve i nekoliko dana, pa i nedelja nakon toga, dolazi do tekih oteenja na elijskom novou u itavom organizmu. Najpre se unitavaju krvne elije, crvene i bele i spreava se njihova deoba. Deoba celija je esencija zivota !

Zbog toga se ubacuju u krv drugi lekovi koji nivo belih krvnih zrnaca onda podiu. Na sluzokoi usne duplje se pojavljuju teke ulceracije, gde je koa toliko unitena da nervni zavreci postaju ogoljeni. Uzimanje hrane i vode tako postaje nepodnoljivo zbog oseaja peenja i arenja. Ali, bez brige kau edukovani lekari, jer i za o postoje napravljeni specijalni rastvori za ispiranje usta. Isti tip ulceracija se javlja na crevima to ima za posledicu teke prolive. Ali farmaceutika je i za to napravila neke lekove koji se mogu davati kako bi se tegobe makar malo ublaile. Naravno, na istom principu strada i beika.Hemoterapija (itaj trovanje) izaziva pad imunog sistema, gubitak apetita, i logino, konstipaciju. Verovali ili ne, sve ovo savremana medicina 21. veka naziva LEENJEM. ega?

Malignog tumora, kau, jer on se mora smanjiti ili unititi. Drugog naina osim hemoterapije, radijacije ili seenja noem NEMA, kau edukovani lekari! Kako je mogue da i nakon skoro 100 godina od kako se vre istraivanja u leenju raka, na koja je potroeno do sada najmanje trilion dolara, NEMA bolje terapije? ta je radila medicinska nauka sto godina, kada nije uspela da za leenje raka nae neto manje otrovno, manje kodljivo i muno? Istina je, meutim, da danas u svetu postoji najmanje 300 razliitih veoma uspenih terapija za leenja raka, ali se uporno sve vode kao alternativne. Vodei svetski zdravstveni autoriteti i dalje prednost daju trovanju, peenju i seenju, ba kao i pre sto godina. Ko je zaustavio medicinsku nauku na nivou od pre 100 godina?

-3Uinila je to je jedna mala , ali mona interesna grupa kapitalista kako bi osigurala svoj profit. Upravo 1920. godine farmaceutska industrija, hemijska industrija i naftna industrija (mnogi lekovi se prave sa suspstancama koje se dobijaju iz derivata nafte) inkorporisle su svoj biznis, a njihovi vlasnici ukrstili su vlasnike strukture u svim vodeim kompanijama iz navedenih oblasti. Tako je nastao korporativni biznis farmako-petrohemijske industrije. Njihove transnacionalne korporacije danas pokrivaju praktino itavo svetsko trite hemijskim i farmaceutskim proizvodima, trite nafte, medicinske opreme i snabdevanje vodeih svetskih klinikih centara. Termin korporacija izveden je upravo iz rei korpus -telo. Korporacija je telo za sebe i ono se hrani i egzistira samo ukoliko stalno postoji profit. Cilj korporacije jeste da se stalno uveava. Korporacija u sebe zato uvlai to vie poslova i povezuje ih, pri tome guta manje kompanije. Samo u leenju raka korporativni biznis danas obre preko 200 milijardi dolara godinje i najvei deo kolaa odlazi onima koji su za sebe zgrabili najvei deo trita. Korporacija Bristol-Myers je danas glavni svetski snabdeva hemijskih supstanci za hemoterapiju. Njeni ljudi su u upravnim odborima vodeih svetskih bolnica i istraivakih centara. Bristol - Myers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. lanovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su bili i na elnim funkcijama u amerikom Nacionalnom institutu za istraivanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvrnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor mone kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Dejms Robinson je lan upravnog odbora Sloan - Keteringa i direktor Bristol - Myers-a. Sve to je razlog zato su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Drutvo za borbu protiv raka (ACS), Amerika medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), ukljueni u borbu kojom se tite interesi profitera na ovoj bolesti. O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin jo 1974.

lanovi Saveta za optu edukaciju, prve Rokfeler fondacije snimljeni 1915. godine (levo) i Upravni odbor Rokfeler Instituta za medicinska istraivanja (desno).Rokfeler fondacija je tako sa svojim "filantropskim" radom i donacijama postavila svoje ljude u itav niz medicinskih kola, istraivakih centara i bolnica irom SAD. O ovome je detaljno pisao E.Richard Brown u svojoj knjizi "Rockefeller Medecine Men " (Medicine & capitalism in America). Hemoterapija je izuzetno unosan posao. Za doktore, bolnice i farmaceutske kompanije... Medicinski establiment eli da svako sledi tano isti protokol. Oni ne ele da industrija hemoterapije podbaci i to je prepreka broj jedan za bilo kakav progres u onkologiji. Dr Glenn A. Warner, M.D. Da je do ovakve globalne inkorporiranosti dolo pre 200 godina umesto pre sto , kada je otkrivena nafta, kao zlatna koka, umesto hemoterapije rak bi se leio pijavicama. I to bi bilo usvojeno kao ortodoksna medicina. Ako vam leenje pijavicama u odnosu na hemoterapiju deluje primitivno, imajte u vidu da je leenje pijavicama mnogo bezbednija terapija od leenja toksinima. Ali, veina lekara ni pacijenata nije u stanju da prihvati da je hemoterapija obina prevara.

-4Napravimo zato malu analogiju i pogledajmo ta bi se desilo da se medicina, pre 200 godina u vreme leenja pijavicama, inkorporirala u profitabilni sistem petro-hemijskog trusta. Poznato je da je putanje krvi bilo uobiajena medicinska terapija stotinama godina jo od antike Grke. Mnoge bolesti su se tako leile. I to su sprovodili edukovani lekari. Ovu primitivnu terapiju zasecanja pacijenata noem u poetku 19. veka zamenila je mnogo savremenija varijanta tog istog, ali pomou pijavica. No vie nije bio neophodan i bio je to veliki napredak u medicini.

Pijavice su koriene uz simptome laringitisa, mentallnih poemeaja i debljine. Klinika sa pijavicama je napredovala i razvijala se pa je vremenom otkriveno da su amerike vrste pijavica bolje u terapiji od evropskih, jer prave manji rez na koi i isisavaju manje krvi. To je za pacijenta blo bezbednije. Tako se dinamika isisavanja krvi mogla struno regulisati dodavanjem ili smanjenjem broja pijavica. I za ovo su se, verovatno, specijalizovali lekari pijaviari. Terapija je bila toliko popularna da su pijavice skoro istrebljene. Specijalizovali su se verovatno i uzgajivai pijavica, pa sakupljai, pa trgovci koji su ih prodavali lekarima itd. Svi oni koji su u ovom poslu uestvovali svakako su nali tu i svoj interes. Da su se svi ovi biznismeni iz 19. veka tada organizovali kao jedna korporacija i jedan interesni klan, mogli su izdejstvovati monopol na uzgajanje pijavica, na njihovu distribuciju i medicinsku terapiju. Investirali bi onda u edukaciju iskljuivo lekara pijaviara i patentirali ovu terapiju kao svoju i definisali svoje protokole u leenju. Investirali bi u bolnice koje bi ovu terapiju sprovodile, iskljuivo po njihovim protokolima, i debelo to naplaivali. Najvei deo zarade bi iao glavnim pijaviarima koji su registrovali patent. Da bi ostvarili monopol u terapiji morali bi da stave pod kontrolu sve bare iz kojih bi se mogle nabaviti pijavice ili bi ih jednostavno isuili, a onda napravili svoje zatiene bazene za njihovo uzgajanje. Drali bi monopol i u distribuciji pijavica, njihovom posebnom pakovanju, a investirali bi i u medije i popularne medicinske revije preko kojih bi promovisali leenje pijavicama. Graani bi tako bili ubedjeni da su pijavice najsavremenija medicinska metoda za leenje mnogih bolesti.

Pijaviari bi otvarali svoje edukativne centre, medicinske kole , univerzitete, izdavali medcinske udbenike. U upravnim odborima ovih institucija bi sedeli provereni pijaviari. Studenti medicine bi uili o najsavremenijim medicinskim dostignuima u tretmanu pijavicama. Lekari koji bi bespogovorno upranjavali leenje pijavicama ili bi na meunarodne seminare u egzotine krajeve, dobijali skupe poklone i struna plaena usavravanja od odgajivaa pijavica. Interesni klan pijaviara bi za svoje odabrane lekare ustanovio posebnu svetski priznatu nagradu za dostignua u medicini, a na sve strane bi nicali istraivaki centri koji bi se bavili genetikom pijavica i rekombinovanjem njihovog DNK kako bi se dobile nove i savremenije vrste koje bezbolno bue kou i siu krv. Posebne farme bi uzgajale ove pijavice u najsterilnijim uslovima, a sva nauna ispitivanja bi bila veoma skupa i to bi se odrazilo kasnije i na cenu tretmana.

-5U korporativni lanac bi se ukljuile i brojne farme na kojima bi se uzgajala samo hrana za pijavice.

Za saniranje oiljaka od ujeda pijavica nakon terapije specijalizovala bi se posebna farmaceutska grana koja bi proizvodila meleme, kremove, losione i sl., za bri oporavak. Biznis bi se irio. Naunici bi na posebnim institutima prouavali i utvrivali koliinu krvi koju pijavice treba da isiu za svaku bolest. Podaci bi izlazilu u strunim asopisima koje bi finansirali pijaviari. Postojale bi pijavice za tumore, za reumu, hipertenziju, dijabetes... i, naravno, doktori pijaviari za to specijalizovani. Cenu leenja bi podigli u nebesa i tada bi mnogi manje imuni graani morali da idu od kue do kue i preko medija da mole za humanitarni prilog za leenje svog bolesnog deteta u najprestiijoj pijaviarskoj klinici koja bi skupo naplaivala tretmane.

Mediji u vlasnitvu pijaviara bi promovisali iskljuivo leenje pijavicama, a servilne televizije (kao B92) bi skupljale pare za nabavku uzgajalita pijavica. ene bi se pozivale da obavezno bar dva puta godinje idu kod lekara na tretman putanja krvi pijavicama i to bi se nazivalo prevencijom. Oni koji se ne bi odazvali na preventivne tretmane, bili bi preko istih medija zastraivani moguim dobijanjem opake bolesti. Nevladin sektor bi zahtevao da parlament donese zakon o obaveznom putanju krvi kao prevenciji. Pijavice bi se prodavale samo za devize, pa bi dravne i privatne bolnice u Srbiji morale da uzimaju kredite u evrima ili dolarima kako bi ih nabavili. Naravno, mediji bi promovisali amerike pijavice kao najbolje. Najbolje za ceo svet. I na tome bi svi u lancu zaraivali novac. Sve po potrebi i u skladu sa medicinskom naukom koja nikada ne bi smela da izae izvan okvira u kome se nalazi terapija pijavicama. Sva dalja medicinska istraivanja bi bila zaustavljena, a svako ko bi pomislio da se lei na drugi nain, osim pijavicama, bio bi proglaavan arlatanom i nadrilekarom. Medicinska udruenja bi samo lekarima koji lee pijavicama izdavala licencu za lekarsku praksu. Svaka alternarivna leenja bi bila zabranjena, a oni koji bi ih primenjivali nazivani bi nadrilekarima i preko medija bi bili omalovaavani i ismejavani.

Da se neverni uvere da je to JEDINO ISPRAVNO leenje pravljene bi lairane statistike o broju izleenih od raznih bolesti. Ko bi to mogao proveriti kada su u svim upravnim odborima naunih institucija i svim medicinskim kolama pijaviari?

Zapravo, stvarnog izleenja za mnoge bolesti ne ni bi bilo, pa bi se medicinska nauka bavila novim istraivanjima u pokuaju da nae optimalan nain korienja pijavica za odreene bolesti. Izleenje od raka bi uvek bilo tu negde, stalno u novim i novim otkriima. Ministri i bi iz dravnih budeta davali odgromna sredstva za dalja istraivanja pijavica i njihovu genetsku modifikaciju. To to bi mnogi umirali po bolnicama bilo bi tumaeno da se nisu na vreme javili lekaru i dobili tretman pijavicama. Generacije lekara bi bile uverene da se danas ivi due i zdravije samo zahvaljujui uspenoj primeni pijavica u leenju mnogih bolesti.

-6Da li vam sve ovo deluje sumanuto? Ili vam je tu mnogo toga poznato?

A da li vam deluje sumanuto kada danas moderna medicina 21.veka primenjuje leenje hemoterapijom koja je nastala jo 1909. od koje opada kosa, razaraju se tkiva i ljudi uvode u paklene muke. Da li vam je neobino to se u hemoterpapiji koriste ak hemikalije koje se istovremeno koriste kao bojni otrovi (kao npr. citotoksin bis2-hloroetil -sulfid poznat zbog mirisa kao senf-gas). I sve to kota od 300 000 do 1.000 000 dolara. Ko je odredio tako visoku cenu tretmana otrovima? Da li znate ko danas sedi u upravnim odborima tih eminentnih svetskih klinika?

IME SE OPRAVDAVA KORIENJE HEMOTERAPIJE Jedini nain da se opravda korienje hemoterapije i zraenja je ukoliko ovi tretmani znaajno produavaju ivot pacijenta u poreenju sa onima koji se lee drugim alternativni metodama. To znai da je hemoterapija (posle hirurgije) jedini nain da se tumor, ukoliko ugroava ivot, smanji ili eliminie. Imajte u vidu da nije svaka maligna izraslina na vitalnom organu i da mnoge i ne predstvlajju smetnju vitalnim funkcijama. Tano je da e se tumor na ovaj nain brzo smanjiti, ali smanjie se i vreme preivljavanja pacijenta. Evo ta o tome kae dr Filip Binzel koji se preko tridest godina bavio tumorima: Kada se okrije da neko ima tumor, prvo to lekari razmatraju je ta da uine sa izraslinom. I kada takav pacijent prima hemoterapiju panja lekara najee je okrenuta tome ta se dogaa sa tumorom. I najvaniji cilj je njegovo smanjivanje ili eliminacija. Ali, kako se ovom terapijom smanjuje tumor i pacijent postaje sve bolesniji. Zastraujue je koliko lekarima to ne smeta, a smeta im postojanje tumora, koji esto ne smeta ni samom pacijentu, osim to kod njega izaziva panian strah. (Ovaj strah najee pospeuju mediji.) Najstranije je to se nakon eliminacije tumora, hirurkim putem ili hemoterapijom pacijent smatra skoro izleenim. Ali nije tako. Naprotiv.

Doktor Binzel podsea da je tumor samo vidljiva manifestacija poremeaja koji se odvija u itavom organizmu. Odstranjivanje tumora ne znai i odstranjivanje uzroka bolesti. Borba protiv raka mora biti borba protiv kancerogenog procesa u itavom oganizmu. Jer, smrt ne nastupa od jedne maligne izrasline ve od metastaze. Na alost, konvencionalna medicina je potpuno koncentrisana na simptom, a ne na uzrok. Tako se hemoterapijom, radijacijom i hirurgijom zapravo rak kao proces uopte i ne tretira, a ljudi se nakon operacije otpuatju kui jer je irenje kancera tako zaustavljano. Ne postoji nita u hirurkom metodu odstranjivanja kancera to moe spreiti njegovo dalje irenje, kae doktor Binzel. Radijacija, takoe, ne moe spreiti dalje irenje. Ni hemoterapija ne moe zausaviti irenje bolesti. Kako to znamo? Jednostavno pregledom statistike. ... Postoji u medicinskoj statistici neto to nazivamo vreme preivljavanja. Ono je definisano kao vremenski interval od trenutka kada je rak dijagnostikovan do trenutka kada pacijent umre od ove bolesti. ... Poslednjih 50 godina, ogroman napredak je nainjen u ranom dijagnostikovanju raka. U tom periodu vremena, ogroman napredak je nainjen u hirurkoj sposobnosti da tumore ukloni. Ogroman napredak je uinjen u primeni

-7radijacije i hemoterapije i njihovoj sposobnosti da tumor smanje i unite. Ali, vreme preivljavanja pacijenata danas nije vei od onoga koji je bio pre 50 godina. ta to znai? Oigledno znai da tretiramo pogrenu stvar, pie u svojoj knjizi ivi i zdravi dr Filip Binzel. (Philip Binzel, M.D., Alive and Well). Dr Filip Binzel smatra da se u primarnom stadijumu raka, osim malog broja izuzetaka, tumori nalaze u stanju da niti ugroavaju zdravlje, niti ivot pacijenta. Ono to predstavlja opasnost je irenje bolesti na itav organizam.

HEMOTERAPIJA UBIJA BRE OD RAKA Mnogi ljudi koji su umrli od raka zapravo su umrli od tretmana koji je ukljuivao hemoterapiju ili zraenje. Tako hemoterapija ubija zdrave elije organizma pre nego to ih razori kancer koji moe veoma sporo da se razvija. Veina pacijenata koji su umrli od raka zapravo su umrli od neuhranjenosti, jer kancerozne elije uzimaju hranjive sastojke iz krvi i razaraju imuni sistem pa je tako oslabljen organizam podloan mnogim infekcijama protiv kojih nije vie u stanju da se brani. Hrana se transportuje krvlju pa je ubijanjem krvih elija organizam jo vie ugroen. Pored toga hemoterapija unitava elije creva, usne duplje i zbog totalnog muenja organizma on prestaje da trai hranu. Dakle, hemoterapija ne da ne podie imuni sistem, ve ga slabi. Sve ove pojave koja prate hemoterapiju medicina lei dodavanjem novih lekova koje je farmakobiznis spremio kao pomona sredstva u hemoterapiji. Tako kada se unite bela krvna zrnca, ona se novim lekovima ponovo podiu na neki podnoljiv nivo. Ulceracije se lee rastvorima za ispiranje, a tu su i lekovi protiv proliva ili zatvora. Savremena medicina ima na raspolaganju lek za sve, samo ne lek protiv ljudske gluposti. Sve je to ukljueno u cenu tretmana, pa jedna hemoterapija danas kota 300 000 do 1.000 000 dolara. Oni oajnici koji veruju savremenoj medicini morae jo i da podmau ili mole lekare na VMA u Beogradu da bi ovaj skupi tretman i dobili, jer sve to na kraju plaa Fond za zdravstveno osiguranje. Veina pacijenata obolelih od raka umire od hemoterapije. Hemoterapija ne odstranjuje rak dojke, debelog creva, ili rak plua. Ova injenica je dokumentovana pre vie od deset godina, ali lekari i dalje uporno koriste hemoterapiju za ove tumore. (Allen Levin, MD UCSF The Healing of Cancer) Nemaki epidemiolog na Mannheim Tumor Clinic u Haidelbergu, dr Urlih Abel, uradio je obimno istraivanje i analizu svake glavne studije i klinike primene hemoterapije ikada izvedene u svetu. Njegove zakljuke treba da proita svako ko namerava da se ukrca na hemo ekspres, zapisao je u svojoj knjizi Doktor u kui Tim OShea (The Doctor Within). Da bi bio siguran da je uzeo u obzir i proitao sve to je ikada publikovano o hemoterapiji, dr Abel je poslao pisma na 350 medicinskih centara irom sveta traei da mu poalju bilo ta publikovano na tu temu. Abel je istraio hiljade lanaka i verovatno da u svetu niko ne zna vie o hemoterapiji od njega. Za analiziranje mu je bilo potrebno nekoliko godina, ali su rezultati bili zapanjujui: Abel je otkrio da od ukupne naune evidencije o primeni hemoterapije, koja mu je bila na raspolaganju, nigde nema dokaza da je hemoterapija na bilo koji primetan nain produila ivot pacijenata koji su patili od najeih oblika kancera. Abel u svom radu naglaava da hemoterapija retko moe i da pobolja kvalitet ivota obolelog. On opisuje hemoterapiju kao naunu pusto i kae da je najmanje 80 procenata hemoterapije izvedene u svetu bezvredno i poredi je posprdno sa carevim novim odelom, jer niti jedan lekar niti pacijent nije voljan da od nje odustane, iako nema naunih dokaza da ona neto vredi. (Objavljeno u medicinskoj reviji Lancet, 10. avgusta 1991.)

Ni jedan vodei medij u svetu nikada nije pomenuo o ovoj obimnoj studiji ni trei. Ona je totalno zatakana. (Moete pretpostaviti da su svi ti mediji u vlasnitvu pijaviara).

-8Poreenjem "vremena preivljavanja" kod hemoterapijom tretiranih i netretiranih pacijanata dolo se do sledeih rezultata:

Moje studije su pokazale da netretirani kancer kod obolelih ostavlja obolelima do etiri puta vee anse za dui ivot, nego tretirani. Ako neko ima rak i rei da ne preduzme nita, ivee bolje i kvalitetnije nego ukoliko se podvrgne radijaciji, hemoterapiji ili hirurgiji... tvrdi profesor Hardin Dons (National Cancer Institute of Bethesda, Maryland, 1956 Transactions of the N.Y. Academy of Medical Sciences, vol 6.) Doktor Dons je sproveo globalno istraivanje raka svih tipova i uporedio netretirane i tretirane sluajeve, da bi zakljuio da netretirani ive due i esto nadive one koji su tretirani. Ljudski organizam ima zapanjujui broj mehanizama pomou kojih se titi od bolesti, a svi oni zajedno ine imunoloki sistem. To ini na nekoliko naina: 1. Stvaranjem prepreke koja spreava bakterije i viruse da uu u vae telo. 2. Otkrivanjem i eliminisanjem bakterija i virusa koji uspeju da uu u telo, pre nego to dobiju priliku da se reprodukuju i razmnoe. 3. Eliminacijom virusa ili bakterija koji su uspeli da se razmnoe u koliini dovoljnoj da ponu da izazivaju probleme. 4. Nalaenjem kancerogenih (ili ostalih neeljenih elija) i njihovom eliminacijom. Najoigledniji delovi imunog sistema su lako vidljive prepreke koa, oi, nos i usta.. Koa je vrsta i otporna na bakterije i lui antibakterijske supstance. Suze i sluz sadre enzim koji razara elijske zidove mnogih bakterija. I pljuvaka ima antibakterijska svojstva. A ako neki mikrobi prou pljuvaku, idui nivo odbrane predstavlja eludana kiselina.

-9Veina bakterija i virusa ne proe prvu liniju odbrane tela, ali neki uspeju, i kada se jednom nau u telu, imuni sistem se protiv njih bori na drugom nivou nivou suoavanja i pobede. Za veinu ljudi virusne i bakterijske infekcije najei su uzroci bolesti. One uglavnom traju sve dok telo ne postane imuno na te odreene mikrobe i ne oporavi se. Ali veina ljudi je najzainteresovanija za unutranji rad imunog sistema. Koji su sastavni delovi imunolokog sistema? Sastavni delovi imunog sistema ine:

1. Antitela - Antitela (poznata i kao imunoglobulini i gamaglobulini) su proteini u obliku slova Y koji reaguju na
odreene bakterije, viruse ili toksine koje zovemo antigenima. Proizvode ih bela krvna zrnca. o Antitela se mogu vezati za toksine, onemoguiti njihova hemijska dejstva ili signalisati da treba ukloniti napadaa. o Dele se na pet vrsta. Njihova imena se generalno skrauju. Na primer, imunoglobulin A ima skraenicu IgA. Evo svih skraenica: IgA, IgD, IgE, IgG, i IgM. Kotana sr - Kotana sr proizvodi nova crvena i bela krvna zrnca. Crvena krvna zrnca se u potpunosti formiraju u kotanoj sri, a zatim ulaze u krvotok. S druge strane, veina belih krvnih zrnaca sazreva negde drugde, u fabrikama lociranim u dugim kostima tela. Sr proizvodi sva krvna zrnca iz stem elija. One se zovu stem elije (osnovne elije) zato to prethode razliitim tipovima elija. Mogu imati razliitu svrhu i po potrebi se promeniti u odreeni tip belih krvnih zrnaca. Komplement Ako bacilli i prodru kroz fizike i hemijske barijere tela i uu u krvotok, aktivira se i napada ih meavina tenih proteina koja se zove komplement. Komplement obuhvata niz proteina. Iako u krvotoku postoje milioni razliitih antitela, svako je senzitivno na odreeni antigen. U sistemu komplementa postoji samo aica proteina koji slobodno plutaju po krvi. Komplementi se proizvode u jetri. Proteini komplementa se aktiviraju i kombinuju (komplementarni su) sa antitelima. Oni uzrokuju lizu (pucanje) elija i alju signal fagocitima da odreenu eliju treba ukloniti. Interferon je jo jedan od proteina koji proizvodi veina elija u telu. Zadatak interferona jeste da omogui elijama da jedna drugoj alju signale. Kada elija otkrije interferon ostalih elija ona poinje da proizvodi proteine koji pomau u spreavanju repliciranja virusa u eliji i stimulie elije ubice. Hormoni Imunoloki sistem proizvodi nekoliko hormona. Ti hormoni su opte poznati kao limfokini. Neki hormoni u telu koe imuni sistem. To su steroidi i kortikosteroidi (komponente adrenalina). o Timozin je hormon koji podstie proizvodnju limfocita (limfocit je oblik belog krvnog zrnca). Smatra se da ga proizvodi timus. o Interleukini su jo jedna vrsta hormona koju stvaraju crvena krvna zrnca. Interleukin-1 proizvode makrofagi nakon to pojedu nepoznatu eliju. Kada stigne do hipotalamusa, IL-1 uzrokuje groznicu i zamor, i ubija mnoge vrste bakterija. o Tumor Necrosis Factor (TNF) takoe proizvode makrofagi. Moe da ubije elije tumora i pomae u stvaranju novih krvnih sudova. Limfni sistem sva tkiva tela konstantno su uronjena u limfu, prozirnu tenost slinu vodi, koja nastaje iz krvi. Limfni sistem otkriva i uklanja bakterije i otpad. Limfna tenost na kraju stie do limfnih vorova, telesnih fabrika za obradu otpadnog materijala, u kojima se dalje obrauje. o Limfni vorovi su zapravo filteri koji hvataju bacile i ostala strana tela. vorovi sadre armije limfocita koji treba da se izbore sa bacilima. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja neutraliu ili unitavaju bacile. Prilikom borbe protiv infekcije limfni vorovi mogu otei. o Limfoidni organi obuhvataju kotanu sr i timus, kao i limfne vorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu poznate kao Pejerove ploe. o Proseno ljudsko telo sadri otprilike 1 do 2 litre limfne tenosti. Slezina Slezina filtrira krv u potrazi za nepoznatim elijama i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. To je organ veliine pesnice smeten u gornjem levom delu abdomena. Slezina sadri dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca, i belu pulpu koja sadri limfoidno tkivo. Razliiti delovi slezine specijaliziraju se za razliite vrste imunoelija. Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu, zarobljavaju ih imunoelije poznate kao makrofage. Timus Timus se nalazi u grudnom kou, izmeu grudne kosti i srca. Odgovoran je za proizvodnju T elija i vaan je za njihovo sazrevanje.

2.

3.

4. 5.

6.

7.

8.

9. Bela krvna zrnca - Bela krvna zrnca veoma su vaan deo vaeg imunolokog sistema. Ona zapravo
predstavljaju veliku zbirku razliitih elija koje meusobno sarauju u procesu unitavanja bakterija i virusa. Evo razliitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u vaem telu: -10o o o o o o o o o o o o o o o o Leukociti Limfociti Monociti Granulociti B-elije elije plazme T-elije T-elije pomagai T-elije ubice T-elije uguivai elije prirodne ubice Neutrofili Eozinofili Bazofili Fagociti Makrofagi

Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponaaju kao ivi, nezavisni jednoelijski organizmi, kreu se poput ameba i sami hvataju stvari tako to ih obuhvate. Veina leukocita nastaje u kotanoj sri kao stem elije. Postoje tri vrste leukocita: o o o Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome to sadre granule. U zavisnosti od vrste elije, granule sadre razliite hemikalije. Monociti, koji ine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi. Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od kljunog znaaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita - B limfociti (B elije) i T limfociti (T elije). Oni koji sazrevaju u kotanoj sri zovu se B elije, a one koji koji sazrevaju u timusu T elije. Veina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi. Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim elijama. B elije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T elije zapravo bore protiv nje. B elije dejstvuju pomou majunih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade razliitih B elija, i svaka je naoruana antitelima protiv odreenog bacila. Ali dok ne doe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konano doe, B elije se dramatino brzo mnoe i oslobaaju velike koliine odgovarajuih antitela. Proces funkcionie na sledei nain: kada bacil naleti na B eliju ona se razmnoava i formira svoje verzije, koje se zovu elije plazme. elije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju odreeni bacil da bi ga fagociti lake pojeli. Neke B elije nastave da se razmnoavaju i nakon unitavanja bacila, jer e u sluaju njegovog povratka antitela biti spremna. T elije funkcioniu malo drugaije. Poto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar elija, zadatak T elija je da identifikuju i unite te elije. Postoji dve vrste T elija: elije "ubice" i elije "pomagai". elije pomagai identifikuju elije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze elije ubice i unitavaju napadae. Sve to se deava zato to napadnute elije otkriju svoj poloaj pomou abnormalnih proteina na povrini. Kada se elija pomaga susretne sa abnormalnim proteinima, ona isputa hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore elijama ubicama da treba da se razmnoavaju. elije ubice potom naciljaju abnormalnu eliju i unite je. I ba kao B elije, neke elije ubice se zadre u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne elije na koje naiu.

I to je najkrae mogue objanjenje imunoloke reakcije. Dok je imunitet nenaruen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, poput herpesa ili bilo ega drugog to postoji u svakom organizmu., na isti ili razliit nain, ali postoji kao jedna latentna opasnost. Najvanije je da nateramo svoj imuni-sistem da efikasno funkcionie, I na taj nain stvaramo velike anse da, savreno zdravi, ivimo jedan potpuno zdrav i kvalitetan nain. -11Najvanije o tretmanu kancera Maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uniti elije koje se ne razmnoavaju normalno. Zato? Kod prosenog oveka svakodnevno se replicira oko 100,000,000 elija, to je broj koji sam po sebi podrazumeva da e se neke od njih replicirati sa grekom. Jedna od glavnih funkcija imuno-sistema jeste da otkrije i uniti takve elije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znai da je kancer pre svega bolest disfunkcije imuniteta. Da bi dolo do pojave zloudnog tumora, moraju se desiti tri stvari: 1. Poetak procesa predstavlja greka u replikaciji elije. Postoje brojni uzroci poveanja broja takvih greaka, a najee su to hemikalije (karcinogeni), virusi, i, naravno - ivotno doba. Sa 10 godina veina ljudi ima jako malo greaka pri reprodukciji elija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 elija koje se ne razmnoavaju normalno. Kao posledica toga, rak se eee sree kod ezdesetogodinjaka nego kod deteta od deset godina. 2. Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuno-sistem ne prepozna nenormalnu eliju kada se ona formira. Ako takva elija proe neprimeeno i opet se podeli, onda esto dolazi do treeg koraka. 3. Imuno-sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U veini sluajeva organizam e savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadri na stotine miliona elija. Deava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imuno-sistemu teko da organizuje efektnu odbranu protiv napadaa. Koncept konvencionalnog leenja raka poiva na injenici da tumor treba isei, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podrale zdrave elije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje to savremena medicina moe da ponudi. Meutim, zdravstvene institucije u svetu (naroito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju jo jednu komponentu - dodatnu podrku imunolokom sistemu. Najjaa klasa lekova protiv raka koji se trenutno koriste u svetu su polisaharidni imunomodulatori. To su jedinjenja koja pokreu funkciju imuno-sistema, vezuju se za povrinske receptore raznih imuno-elija i aktiviraju ih. Oni stimuliu dodatnu proizvodnju takvih elija, ili oslobaaju citokine, proteine koji izazivaju nekrozu tumora. Nije dovoljno uzeti no i isei maligno tkivo, unititi ga pomou hemioterapije ili spaliti zraenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da doe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajua reakcija imuniteta. Uz konvencionalni tretman raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi ak zabranjeno da koriste re lek. Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz u remisiji. To je zato to se zna da je gotovo sigurno da e se rak vratiti u sledeih 5 godina. Zato? Zato to je, nakon operacije i hemoterapije i zraenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora jo uvek prisutan. Posluajte savet lekara, ali se nemojte plaiti da konvencionalnom leenju dodate i ono to vam zdrav razum nalae da je ispravno. Ako se va lekar tome opire, uputite ga vebsajtove posveene zdravlju. Postoji vie od 10.000 dostupnih istraivakih radova na temu polisaharida imunomodulatora i njihove primene u leenju raka. To su naune studije iji su autori strunjaci iz amerikog Dravnog zdravstvenog instituta, Harvarda, Japanskog drutva za borbu protiv raka, Kineske drzavne institucije F, i ostalih, svetski priznatih institucija i organizacija. Veina ljudi nee, naalost, izmeniti svoje prehrambene navike, niti smanjiti nivo stresa, niti e se preseliti na mesta sa niom elektromagnetskom silom i manje zagaenim tlom i vodom. Ali kada se rak jednom pojavi, logino je da se preduzmu odluniji koraci. Zdravo se hranite, pijte istu vodu, drite se podalje od toksinih hemikalija, prestanite sa

puenjem. Ako ivite u selu u kojem se biljke svakodnevno prskaju pesticidima i herbicidima, preselite se. Ovo su samo logini, razumni koraci koje ete preduzeti da biste smanjili rizik ponovne pojave raka. Na Zemlji raste oko 140.000 vrsta peuraka, ali je nauci dostupno svega 10% - otprilike 14.000 imenovanih vrsta. Pod terminom "gljiva" podrazumeva se definicija koju su dali Chang i Miles (1992): "makrofungusi sa osobenim plodnim telom koje moe da se razvija iznad ili ispod zemlje, a dovoljno je veliko da se vidi golim okom i ubere rukom." Peurke su ogroman, ali nedovoljno iskorien izvor polisaharida sa antitumornim i imunostimulacionim -12-

svojstvima i veliki potencijal za stvaranje novih i monih farmaceutskih proizvoda. Veina gljiva Basidiiomyceta sadri bioloki aktivne polisaharide u plodnim telima, kultivisanom micelijumu, kao i u tenosti za kultivisanje mikroorganizama. Podaci o polisaharidima u peurkama dobijeni su analizom 651 vrste i 7 infraspecifinih taksona od 182 roda viih hetero i homobazidiomiceta.Ovi polisaharidi su razliiog hemijskog sastava, i veina pripada grupi beta-glukana; oni imaju -(13) veze u glavnom lancu glukana i dodatne -(16) vorove koji imaju antitumorsko dejstvo. Izgleda da su glukani vee molekularne teine delotvorniji od onih manje molekularne teine. Da bi se poboljala njihova antitumorska i klinika svojstva (uglavnom rastvorivost u vodi) polisaharidi se esto hemijski modifikuju. Osnovne procedure koje se koriste za hemijsko poboljanje su: Smitovo razgraivanje (oksidoreduko-hidroliza), formoliza i karboksimetilacija. Veina klinikih dokaza antitumorskih svojstava potiu od komercijalizovanih pollisaharida - lentinana, PSK-a (krestina), i shizofilana, ali dobre rezultate daju i polisaharidi nekih drugih vrsta peuraka. Njihovo dejstvo posebno je blagotvorno na klinikama na kojima se koriste zajedno sa hemoterapijom. Polisaharidi gljiva spreavaju onkogenezu, i u tom smislu pokazuju direktno antitumorsko dejstvo.

Kordiceps Imperatorska formula i Kordiceps Novi recept u zitkom stanju sadrze:

Lentinula edodes - ii take je na Dalekom Istoku poznata ve 2000 godina, a kontrolisano se uzgaja 500 godina u Kini i Japanu. Pre pedesetak godina poela se uzgajati i u Americi, a u novije vreme i u Evropi. Po proizvodnji gljiva u svetu zauzima drugo mesto. Izuzetno je cenjena zbog svojih konzumnih i lekovitih svojstava. Aktivne materije Shii-take: Lentinan: beta 1,3 glukan je znacajan zbog antitumornog delovanja. Vrena su istraivanja na ivotinjama gde se utvrdila znacajna efikasnost inhibicije rasta tumora (sarkoma) nakon cega su usledila i klinicka istraivanja, te je 1986 godine lentinan uveden u klinike kao antitumorno sredstvo. Eritadenin: derivat butanske kiseline, a delovanje mu je registrovano antiholesterolemik (smanjuje kolicinu holesterola u krvi), te prevenira arteriosklerozu, infarkt i dr. kao

Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lecenju gljivama vezan je uz godinu 199. n. e., kada je japanski car Chuai dobio shiitake na poklon od jednog domorodackog plemena. Ona je dobar izvor minerala : kalcijuma(Ca), fosfora(P), gvoda(Fe), kalijuma(K) i magnezijuma(Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadri u manjem procentu. Shiitake takode sadre sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih celija koji ne podlee varenju) koja imaju vanu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo precicenije, koncentrovanije derivate shiitake. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shi-take znacajno povecava snagu i vitalnost organizma i omogucava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremecaja (Stamet, P., 1993). Japanski i Americki istraivaci su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odreden broj bioloki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju celijsku

degeneraciju. Medu ovim supstancama narocito se isticu dva zatitna polisaharida - lentinan i AC2P. Lentinan stimulie imuni sistem kod iznemoglih osoba kao i produkciju interferona (Mori et al, 1987). Deluje aktiviranjem celija ubica i pomocnika T celija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoeljnih mikroorganizama. U zdruenom delovanju predstavljaju zncacajan element zatite organizma.

-13Reishi (Ling Chi)

Vie od 2000 godina Reishi gljive (Ganoderma Lucidum) su zauzimale prestini status kod Kineskih medicinskih strucnjaka kao izuzetno lekovito sredstvo i bile su veoma iroko koricene u Kineskoj tradicionalnoj medicini kao alternativni pristup i kao sredstvo za tretiranje mnogih bolesti. Reishi gljive su legendarno cudo od svih medicinskih lekovitih biljaka zbog svoje ocigledne superiorne lekovitosti i zbog odsustva neeljenih dejstava i toxina prilikom koricenja. Reishi se u prirodi veoma teko nalazi pa je stoga u bila rezervisana za Azijske kraljeve i bogatae sve do druge polovine 20-tog veka kada se pocelo sa organizovanim gajenjem crvene Reishi gljive u Japanu i kada je ta cudesna gljiva postala dostupna populaciji celog sveta. Za Ganodermu Lucidum, Ling Zhi Reishi - japanski naziv , se zna da je lekovita 4.000 godina. Stari Kinezi su je oboavali. Bolujete li, bez obzira od cega, Kinezi ce vam preporuciti Ling Zhi ili nebesku travu. Zvali su je drvetom ivota i biljkom dugovecnosti. Verovalo se da samo posedovanje gljive Ganoderme Lucidum produava ivot vlasnika. Vekovi koritenja donijela su joj niz imena: nebeska ili rajska trava, lek kraljeva, biljka srece (prije pojave modernog intenzivnog uzgoja, gljivu je bilo prava sreca pronaci u prirodi)... No ma kako je zvali, rec je o gljivi iz porodice Ganoderma koja raste na panjevima drveca, a najcenjenije su one ubrane sa ljive i hrasta. Doktor Shi-Jean Lee, najslavniji doktor dinastije Ming u svojoj knjizi Ban Chao Gang Moo, pie da dugorocno uzimanje Ganoderme Lucidum omogucava formiranje zdravog tela i postizanje dugovecnosti. Ganoderma Lucidum se moe uzimati svakodnevno bez ikakvih nuspojava, a dugorocno koritenje dokazano osnauje imunoloki sistem ljudskog organizma a bez ikakvih neeljenih dejstava po ljudski organizam. S obzirom da je drvenastog sastava, ne moe se koristiti u ishrani, ali se zato od nje pripremaju cajevi, razni lekoviti preparati u kombinaciji sa drugim lekovitim vrstama. U poslednjih 20 godina testirano je dejstvo Ganoderme lucidum preparata i potvrdjeno da ova gljiva leci neurosteniju, nesanicu, kijavicu, razna crevna oboljenja, hepatitis, hronicni bronhitis, leci jetru, i pankreas (samim tim pomaze kod dijabetesa) izuzetno poboljava imunitet, leci srcana oboljenja i alergije Polisaharidi ove gljive imaju jak antikancerogeni efekat i u svetu se koriste kao zvanicno sredstvo u borbi protiv zlocudnih tumora. Ganodermna kiselina, jo jedno njeno jedinjenje, leci razne vrste alergija. Gljiva ima izrazita antivirusna i antibakterijska svojstva, pa moe da se koristi i kao prirodan antibiotik. Prvi su je poceli uzgajati Kinezi, a u poslednjih nekoliko decenija njen uzgoj je sve popularniji irom sveta. Ganoderma lucidum se danas vetacki uzgaja, u strogo kontrolisanim uslovima, a pokazalo se da su gajene gljive daleko ispred prirodnih po lekovitim osobinama.

Polisaharidi iz reii zaustavljaju rast tumora i to je njeno najznacajnije lekovito dejstvo. Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a bitni su i za smanjenje nivoa ecera u krvi. Drugi lekoviti sastojci smanjuju krvni pritisak, holesterol u krvi i zaustavljaju stvaranje krvnih ugruaka. Razliciti polisaharidi su bitni i za lecenje neurastenije, nesanice, hronicnog hepatitisa, bolesti bubrega, koronarnih i srcanih bolesti, hronicnog bronhitisa i bronhijalne astme, cira na elucu i dvanaestopalacnom crevu. Takode sprecavaju otecenja jetre od tetnih metabolickih produkata. Reii ima i izrazito antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa se koristi i kao prirodni antibiotik. U svetu, fabrike lekova, od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije, tablete, sirupe i prakove, a makrobioticari je koriste u ishrani kao caj. -14Dejstvo Ganoderme Lucidum na imunoloski sistem Najveca potencijalna lekovita korist je njegova mogucnost da jaca imuni sistem ljudskog organizma. Reishi Ganoderma Lucidum sadri visoku koncentraciju organskog Germanijuma, polisaharide i tripertene. Ove aktivne komponente dokazano jacaju na imuni sistem. Konzumiranje Reishi gljive vode racuna o preventivi i povecavaju imunitet. Reishi gljive imaju veoma iroku primenu. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini Ganoderma lucidum pomae u boljem funkcionisanju i slui za tretiranje bolesti pet kljucnih organa kod ljudi - srce, pluca, jetra, pankreas i bubrezi. Ganoderma lucidum se moe koristiti za lecenje raznih bolesti ljudskog organizma ukljucujuci: respiratorna oboljenja, kardiovaskularna, digestivna, neuroloka, endokrinoloka oboljenja itd. Sve ove navedene bolesti a i mnoge druge Ganoderma uspeno leci zahvaljujuci najvanijem efektu " podrka sutini i obezbedjenju korena vitalnosti ljudskog organizma " - poboljanjem imuniteta ljudskog organizma. Ganoderma gljive pomau regulaciji celog telesnog mehanizma i metabolizma - da osiguraju da svi organi rade normalno. Dejstvo Ganoderme Lucidum na kardiovaskularni sistem Vekovima je Ganoderma poznata kao kardiovaskularna biljka pa je tako rutinski prepisivana u staroj Kini i Japanu pacijentima sa bolovima u grudima , sa stresom i/ili koronarno arterijskim oboljenjima. Kinski naucnici su nali da Ganoderma poboljava krvotok i da sadri kiseline tripertene koje sniavaju visok krvni pritisak, smanjuju holesterol i samim tim sprecavaju srcana oboljenja infarkt. estomesecna klinicka istraivanja na medicinskom fakultetu u Tokiju su pokazala da je skoro polovina od 53 pacijenta sa povecanim krvnim pritiskom imala znacajno snienje krvnog pritiska posle uzimanja extrakta Ganoderme a slicne rezultate su dobili Kineski naucnici u svojim obimnim istraivanjima dejstva extrakta Ganoderme na pacijente sa visokim nivoom holesterola kod kojih je nivo holesterola znacajno opao posle samo 1-4 meseca svakodnevnog konzumiranja extrakta (kod 68% od 90 pacijenata). Znacajno je jo napomenuti da je gljiva Ganoderma neotrovna, da moe da se uzima svakodnevno bez ikakvih neeljenih dejstava. Kada se konzumira u preporucenim kolicinama Ganoderma vraca stanje organizma na normalno stanje. ona je imunomodulator regulie i fino podeava imuni sistem. Dejstvo gljive Ganoderme Lucidum na tumor Glavni uzrok razvoja tumora kod ljudi je slab telesni imunitet. Najbolji efekat u borbi protiv tumora Ganoderma Lucidum postie regulacijom i aktivacijom imunog sistema, narocito povecavanjem telesnog imuniteta - povecavanjem sposobnosti samoodbrane ljudskog organizma protiv tumora. Ganoderma Lucidum sadri visoku koncentraciju organskog Germanijuma, Polisaharide i Tripertene. Ove aktivne komponente dokazano jacaju nae imunoloke celije i poboljavaju na imuni sistem. Najveci deo istraivanja antitumornih efekata gljiva sprovedena je u Japanu. U Istraivackom institutu Nacionalnog centra za rak u Tokiju, Ikekawa i saradnici ispitali su vec davne 1969. na mievima kojima su prethodno presadili sarkom 180, antitumorno delovanje ekstrakata jestivih gljiva, to su 5 godina kasnije potvrdili i proirili Hamuro i Chihara u zajednickom istraivanju toga instituta i poznate prehrambene kompanije Ajinomoto. Gljive Ganoderma Lucidum zapravo preko svojih antitumornih jedinjenja pokrecu imunobioloke reakcije kojima organizam menja svoje funkcionisanje kako bi ozdravio. Od 1980. za takva je jedinjenja u upotrebi izraz "biomodulatori", odnosno "modifikatori biolokog odgovora. Ta jedinjenja jacaju i/ili ponovno uspostavljaju imunoloke funkcije organizma, kako one generalne, tako i specificni imunitet protiv tumora. Osim toga, ta jedinjenja koce razvoj tumornih celija, neposredno ih unitavaju, modifikuju tumorne celije, tako da ih odbrambeni sistem organizma moe lake prepoznati kako bi ih uspenije

unitavao, a u nekim situacijama i ubrzavaju sazrevanje tumorskih celija, koje se time od malignih ponovno pretvaraju u benigne. Ganoderma moe biti koricena kao dopuna za vreme hemoterapije i radioterapije za smanjenje neeljenog dejstvo kao to je zamor, gubitak apetita i rizik od infekcija. Takodje moe smanjiti toksicne neeljene efekte i moe ublaziti bolove za vreme hemoterapije i radioterapije narocito kod pacijenata koji su u krajnjoj fazi bolesti, za produavanje njihovih ivota i poboljanje kvaliteta ivota.

-15Dejstvo Ganoderme Lucidum na alergije i na upalne procese Sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka antialergijsko dejstvo Ganoderme je bilo predmet istraivanja naucnika u Kini i Japanu. Istraivanja su pokazala da extrakt Ganoderme znacajno koci sve cetiri vrste alergijskih reakcija, ukljucujuci i pozitivne efekte protiv astme. Istraivaci u zdravstveno naucnom centru na univerzitetu u Teksasu su nali da Ganoderma moe efikasno da se koristi za tretiranje Konjuktivitisa, Bronhitisa, Reumatizma a da pritom znacajno poboljava imuni sistem kod ljudi. Znacajno je jo napomenuti da je gljiva Ganoderma neotrovna, da moe da se uzima svakodnevno bez ikakvih neeljenih dejstava. Kada se konzumira u preporucenim kolicinama Ganoderma vraca stanje organizma na normalno stanje. ona je imunomodulator regulie i fino podeava imuni sistem. Cordyceps Mnogi zapadni naunici i herbalisti sa Istoka slau se da je Cordyceps sinensis najpotentnija lekovita biljka na svetu. Cordyceps: parazit ili simbijant? Iako je mogue da je, kako navode neki autori, spora "zarazni" agens koji napada larve moljca. Treba istai da je entomopatogencija peurke Cordyceps predmet diskusija. Sve vei broj logikih i empirijskih podataka navodi mnoge naunike na zakljuak da Cordyceps sinesis ima zapravo simbiotiki odnos sa domainom, da je ta veza od meusobne koristi i da nije patogena.

To je i razumljivo ako se uzme u obzir udaljena i negostoljubiva sredina u kojoj dolazi do njihovog spajanja. Prirodni odabir ide na utrb parazita i samo njegovo pojavljivanje rezultira smru domaina. Loginije objanjenje za ovaj jedinstveni spoj insekta i gljive jeste da je zapravo u pitanju simbioza od koristi za oba lana, kod koje moljac verovatno dobija vie energije zato to u njegovom telu ivi Cordyceps, ba kao i druge ivotinje kada je konzumiraju (Jia i ostali, 2004.). Tokom procesa kultivacije Cordyceps se esto nae u stadijumu jednoelijskog anamorfnog organizma slinog kvascu. Slini simbijanti istog roda nalaze se i na insektima, i logino je da je to u korist insekta (Suh i ostali, 2001.). Ako je to sluaj i sa parom Cordyceps / moljac, mogue je da je smrt insekta-domaina uzronik - okida za Cordyceps da proizvede svoj plod. Nakon smrti insekta-domaina, Cordyceps mora da se razmnoi ili e umreti. Kod veine gljiva micelijum je deo koji je stabilan, a ne plod, kao to se esto misli. U kraljevstvu gljiva najeee ne dolazi do formiranja ploda, osim ako se ne desi neki veliki stres koji izazove odgovor u vidu odbrambene reproduktivne faze. Prirodni uzronici su obino vruina i hladnoa, poar i poplava, ili potpuna istroenost izvora hrane koja dovodi do

nedostatka hranljivih materija. Veoma je teko u laboratorijskim uslovima naterati Cordyceps da donese plod, a i tada se to deava pomou pomenutih moguih uzronika. Zbog sve vee potranje i zbog nedostatka prirodnih resursa, sve vie kompanija proizvodi vetaki uzgojen Cordyceps. Velika snabdevenost trita podrazumeva i velike razlike u istoi i kvalitetu razliitih proizvoda koji sadre Cordyceps. Takoe, stvara se situacija u kojoj neetine kompanije prodaju neprihvatljivo veliki broj lanih i iskvarenih proizvoda pod imenom "Cordyceps" (Hsu i ostali, 2002.), podrivajui poverenje javnosti prema neemu to bi moglo da bude prirodni lek sa najirim spektrom dejstava ikada napravljen. Ovakva situacija se menja jer nam je dostupan sve vei broj metoda analize i procene (Holiday i ostali, 2004.). Te savremene kompjuterske metode analize definiu jasno ne samo ta je pravi Cordyceps, ve daju i relativnu ocenu njene potentnosti, a tipove i stepene istoe Cordycepsa iz razliitih izvora ocenjuju fer i dosledno. Zato kvalitet Cordycepsa koji se moe nai na tritu sve vie raste, a tako e biti sve dok kupci budu zahtevali od proizvoaa -16da obezbede analitike profile Cordycepsa pre nego to ga upotrebe u svojim proizvodima. Danas na zapadu Cordyceps najee koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su poeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog enskog lakoatletskog tima na Kineskim dravnim igrama 1993. Na tom takmienju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujuom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvaninici sumnjali na korienje droga koje dovode do poboljanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao lanicama tima! Istraivanja su nedavno potvrdila da korienje Cordycepsa poveava nivo ATPa u eliji (Guowei, 2001.), kao i potronju kiseonika (Jia Shi Zhu, 2004.). ATP (adenozin tri-fosfat) je molekul koji oslobaa energiju u eliji. Stalno priamo o konzumiranju masti, proteina i skroba za dobijanje snage, ali na elijskom nivou sve to se svodi na ATP koji oslobaa elijsku energiju otputanjem fosfata, i od tri-fosfatnog oblika adenozina postaje dvo-fosfatni oblik, koji se zove ADP (adenozin di-osfat). Otputanjem fosfata dolazi do prekida veze, i tom prilikom oslobaa se energija koju elija moe da koristi. Poveanje elijskog ATPa znai stvarno poveanje energije, koja moe dalje da se koristi. Ono se razlikuje od prividnog poveanja energije koje se deava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajui lekove poput amfetamina, pacijenti oseaju kao da imaju vie energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi utiu na centralni nervni sistem, a ne na elije, tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne teine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali naravno, poto nema dodatne energije koju elije troe svakog trenutka, telo je prinueno da crpi svoje rezerve, zalihe masti. Korienjem Cordycepsa postie se dvostruki efekat - poveanje ATP-a i vea potronja kiseonika, dobija se vie energije za sagorevanje, i vie kiseonika pomou koga se ono vri. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga - vie energije i lake disanje. Pretklinika i klinika testiranja Cordycepsa i njegovih ekstrakata sprovode se tek odskora. Ranija testiranja, kojih je relativno malo, osnova su na kojoj se savremena testiranja grade, proiruju i uvruju nae razumevanje Cordycepsa. Uticaj Cordycepsa na elije raka Jedna od najveih koristi od Cordycepsa jeste potencijal ove peurke kao izvora novih lekova protiv malignih oboljenja. Sve vei broj onkologa irom sveta preporuuje i koristi Cordyceps kao dodatak hemioterapiji, radijaciji i ostalim konvencionalnim i tradicionalnim metodama leenja raka. Pokazao je izvanrednu sposobnost ne samo u spreavanju rasta, u nekim sluajevima ak i unitavanju odreenih vrsta tumora, ve i kao sredstvo pomou kojeg imuno-sistem i celo telo mogu da se odre jakim i vitalnim dok mu istovremeno prete efekti hemoterapije i radijacije (Namakura i ostali, 2003.). Njegovo sekundarno delovanje pomae organizmu da efikasnije raspolae resursima imunolokog sistema u sluaju stresa koji preivljava prilikom napada raka (Shin i ostali, 2003.), i omoguava mu da prepozna, iskoreni i sprei abnormalije i bolest, i na lokalnom, i na nivou sistema (Koh i ostali, 2002.). Pored dobro poznate imuno-modulacije koju izazivaju jedinjenja polisaharida, postoje dokazi o jo jednom mehanizmu kada je u pitanju dejstvo Cordycepsa na tumora. To je povezano sa strukturom nekih od izmenjenih nukleotida koje sadri ova gljiva, a koje imamo u primeru jedinjenja kordicepina (3deoksiadenozina). Ovaj molekul gotovo je jednak

normalnom adenozinu, ali mu nedostaje atom kiseonika na riboznom delu molekula na 3-poziciji.. Isti nedostatak tog 3-kiseonika moe se videti i kod drugih jedinjenja Cordycepsa, poput Dideoksiadenozina (DidanosineTM, VidexTM). Smatra se da je nedostatak kiseonika na toj poziciji veoma znaajan jer od njega zavisi struktura DNK koja uz njegovu pomo stvara vezu sa susednim nukleotidima. Veza se nalazi izmeu 3. i 5. pozicije na riboznim delovima nukleotida, koji na taj nain stvaraju "strukturu lestvica" koji dri DNK zajedno. Prvi korak prilikom duplikacije bilo koje elije jeste razdvajanje DNK molekula po sredini, poput otkopavanja rajsfelusa, i raskidanja veze komplementarnih nukleotida. Sledi ubacivanje jednog po jednog novog, komplementarnog nukleotida koji formiraju hidrogenske veze izmeu komplementarnih parova, i oblikuju veze fosfatnih eera izmeu 3. i 5. ozicije na spoljanjoj ivici molekula, odnosno riboznom delu. Sinteza novih molekula DNK brzo napreduje, novi komplementarni nukleotidi se jedan po jedan sekvencijalno umeu u novi molekul DNK, sve dok se prvobitni niz DNK ne umnoi dvaput, a svaki od nizova je identina kopija, i formira genetski kod za novu generaciju elija. Odnosno, sinteza se nastavlja umetanjem novih nukleotida, sve dok -17se ne povue molekul 3. deoksiadenozina (kordicepina). Kada se to desi, na poziciji od vitalnog znaaja vie nema kiseonika pomou koga bi se stvorila 3.- 5. veza, i duplikacia molekula DNK prestaje. Tada elija ne moe da nastavi sa deobom, i ne dolazi do formiranja novih elija. Kod normalnih elija sisara, to umetanje deoksigenovanog adneozina i nije od nekog znaaja, poto zdrave elije u sebi sadre mehanizam popravke DNK. Kada doe do ovakve greke, izmenjeni nukleotid (kordicepin) uklanja se iz niza nukleotida, i umee se novi segment adenozina. Nasuprot zdravim elijama, elije raka po definiciji gube svoj mehanizam popravke DNK. (Da mogu da isprave greke u svojoj DNK, ne bi bile elije raka). Veina bakterija i svi virusi (ukljuujui i virus HIV-a) nemaju mehanizam popravke DNK. Kada pogledamo brzinu kojom se elije raka dupliciraju, jasno nam je kako bi takav mehanizam mogao da izazove znaajnu reakciju protiv tumora. Na primer, normalne elije zdravog tkiva dojke imaju prosean ivotni vek od oko 10 dana, i nakon tog vremena se dupliciraju. S druge strane, elije raka razmoavaju se mnogo bre od zdravih elija. Dupliciraju se, u proseku, svakih 20 minuta. To znai da se mnoe otprilike 750 puta bre od elija zdravog tkiva kojim su okruene. Da je kordicepin podjednako toksian za oba tipa elija, ubijao bi elije raka 750 puta bre nego zdrave elije. Ipak, kordicepin se zbog pomenutog mehanizma popravke DNK kod zdravih elija ne mea u njihovu replikaciju, a brzina kojom ubija elije tumora mnogo je vea od 750:1. Ista vrsta mehanizma prekida DNK odgovorna je i za antitumorni efekat nekih od agensa koji se koriste u procesu hemoterapije. Mehanizam koji spreava sintezu DNK verovatno je odgovoran i za antiviralne efekte kordicepina. (Holliday, 2004.b) (Liu i Zheng, 1993,.i ostali). Imunomodulatorni efekti Veliki broj istraivanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima kordicepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno injenica da on moe da se ojaa ili oslabi, zove se imunomodulacija i ini se da potice iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu iji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao to su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekom sa hiper-imunitetom, kao to je to sluaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne elije proizvode se u kotanoj sri, pre svega u dugim kostima nogu. One naputaju kotanu sr kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u odreene tipove krvnih elija, kao to su crvena krvna zrnca i T-elije. Kako je mogue da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaa kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudei, odgovor lei u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih elija koji signalizira telu gde treba da poalje nezrele elije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koje se bavi nainom na koji Cordyceps utie na sazrevanje elija leukemije (Chen i ostali, 1997.) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili poveanje imuniteta. Cordyceps i transplantacija ljudskih organa Godine 1976. zemljite u Norvekoj izrodilo je zanimljivu vlaknastu gljivu. Primeeno je da, poput mnogih vlaknastih gljiva koje ive u tlu, i ova, po imenu Tolypolcadium inflatum podvrsta kordicepsa, proizvodi metabolika jedinjenja sa monim antigljivinim svojstvima.

Istraivanja koja su sprovedena sa ciljem da se iz ove gljive dobiju antifungicidi, otkrila su da jedinstvena jedinjenja koja Tolypocladium proizvodi imaju znatno vei potencijal: od njih mogu da se naprave lekovi protiv odbacivanja transplantiranih organa. Kod presaivanja ljudskih organa, problem je uvek predstavljala potencijalna opasnost da e imunoloki sistem primaoca detektovati novo tkivo kao napad sa strane, i protiv njega odgovoriti agresivno. To gotovo uvek znai da se organ odbacuje, a krajnji rezultat je smrt pacijenta. Kada je razvijen antigljivini lek iz Tolypocladiuma, koji je dobio ime ciklosporin, isproban je na pacijentima kod kojih je izvrena transplantacija. Primeeno je da nakon primene ovog leka bolesnici nisu u istoj meri odbacivali nove organe. ini se da je u pitanju redukovanje reakcije imuno-sistema, ili ciklosporin jednostavno spreava prepoznavanje novog tkiva kao uljeza.Danas se ovaj lek koristi iskljuivo protiv odbacivanja organa kod pacijenata kojima je izvrena transplantacija. Tek 1996. otkriveno je da je Tolypolcadium inflatum aseksualni stadijum razvoja jedne vrste Cordycepsa Cordycepsa subsessilusa (Segelken, 2002.). Cordyceps je, dakle, jedini lek koji je sam omoguio transplantaciju

-18ljudskih organa. Sada se zna da isti rod gljiva koje se vekovima koriste za stimulaciju imuniteta, pokazuje podjednaku efikasnost i u slabljenju reakcije imunolokog sistema! Uticaj Cordycepsa na bubrege Pacijenti sa hroninim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega esto pate od povienog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraivanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snien za 15%, a znaajno je smanjena i koliina proteina. Pored toga, primeen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrenim smanjenjem seruma lipopeorksida, sugerie mogunost neutralisanja slobodnih radikala, to rezultira manjim oteenjem elija (Jiang i Gao, 1995.). U drugoj klinikoj studiji, sprovedenoj na 57 pacijenata sa oteenjem bubrega izazvanim gentamicinom, bolesnici su tretirani sa 4,5 grama Cordycepsa dnevno, ili nekim drugim, uobiajenim metodama. Nakon est dana, grupa koja je primala Cordyceps uspostavila je 89% normalne funkcije bubrega, dok je kontrolna grupa povratila samo 45% normalne funkcije bubrega. Vreme potrebno za oporavak grupe koja je uzimala Cordyceps bilo je znatno krae nego kod kontrolne grupe. Hipoglikemijski efekat Jo jedna oblast u kojoj su vrena mnoga istraivanja jeste efekat Cordycepsa na metabolizam glukoze u krvi. Dijabetes se tradicionalno deli na dva osnovna tipa (tip 1 i tip 2). Kod bolesnika sa dijabetesom tipa 1 bolest se javlja u ranom ivotnom dobu, a nastaje kada imuno-sistem napadne i uniti elije pankreasa koje proizvode insulin, zbog ega je pacijent primoran da ovaj hormon do kraja ivota unosi u organizam putem injekcija. Ovaj tip dijabetesa ima oko 10% obolelih od ove bolesti dok ostalih 90% oboleva od tipa 2, koji se javlja kod odraslih. Dijabetes tipa 2 uzrokuje otpornost elija na dejstvo insulina. Najverovatnije se radi o preteranom konzumiranju eera i rafinisanih ugljenih hidrata tokom dugog vremenskog perioda.. Iako je ova uzrono-posledina veza jo uvek prilino kontroverzna, sve je vie dokaza da preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata izaziva stanje hronine hiperinsulinemije, a ona opet izaziva gubitak osetljivosti na insulin na elijskom nivou. Bez obzira na klasifikaciju i nain njegovog nastanka, dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Osnovni je uzrok slepila, krajnjeg stadijuma tekih oboljenja bubrega i amputacije donjih udova. Takoe, poveava rizik od modanog udara, visokog pritiska, poveanja holesterola u krvi i bolesti kardiovaskularnog sistema. Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i ivotinjama testiran i kao potencijalni agens za regulisanje nivoa eera u krvi, i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tecnog ili 3 gr suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi tretiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleeno poboljanje. Zajednika nit rezultta ovih ispitivanja je pojaana osetljivost na insulin i poveanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima uz jetre koji reguliu nivo glukoze. Kratko reeno, Cordyceps moe biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima.

U jednom neobjavljenom istraivanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa eera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno poveanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje izmeu obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo eera posle jela nije rastao kao inae, i nije tako opadao izmeu obroka. To moe biti indikator poveane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa eera u krvi. Jo zanimljivije je otkrie ove iste studije da su subjekti skloni alkoholu izgubili elju za konzumiranjem pia 48 sati nakon poetka terapije Cordycepsom. Naknadna prouavanja potvrdila su sposobnost Cordycepsa da smanji potrebu za alkoholom. Najavljena su nova istraivanjem u ovoj oblasti. Uticaj Cordycepsa na funkciju srca Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa, i ispravljanja srane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u leenju ozbiljnih oboljenja te vrste.

-19Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimino poznat, smatra se da ga, makar delom, pokree prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990.). Cordyceps sadri znaajnu koliinu adenozina, deoksiadenozina i slinih nukleotida tipa. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982.) (Bern 1980.). Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su sluajevi u kojima se aritmija nije poboljala nakon dodavanja Cordycepsa klasinoj terapiji. Jo uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i ini se da je zbog svoje netoksinosti izvanredan izbor u leenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji sranih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli modani udar. Istraivanja sprovedena na pacijentima sa hroninim sranim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobiajenom terapijom - digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljanja kvaliteta ivota pacijenata, u poreenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opte fiziko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srana funkcija(Chen, 1995.). Uticaj Cordycepsa na jetru Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljava funkcionisanje ovog vanog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroninog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih peuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobiajeni antivirusni lek koji se koristi u terapiji hepatitisa. U toj studiji je grupa koja je dobijala ekstrakte Cordycepsa i ostalih medicinskih gljiva pokazala bolje rezultate u kratkom vremenskom periodu od kontrolne grupe koja je uzimala samo lamivudin (Wang i ostali, 2002.). Cordyceps i seksualna disfunkcija kod mukaraca/ena Cordyceps se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za muki i ensku seksualnu disfunkciju, poput hipolibidinizma i impotencije. Prekliniki podaci dobijeni eksperimentima na mievima pokazali su da ova gljiva ima efekte sline seksualnim steroidima (Wan i ostali, 1988.). Klinika testiranja na ljudima potvrdila su delotvornost Cordycepsa u borbi protiv smanjenog seksualnog nagona. Rezultati jedne takve studije (Yang i ostali, 1995.) pokazali su da je kod pacijenata tretiranih Cordycepsom tokom 24 sata dolo do poveanja 17-keto-steroida u urinu. Sve to ukazuje da je mogue da CS-4 ima uticaja na seksualni nagon, bilo preko sistema seksualnih hormona ili direktnog dejstva na polne organe, a paralelno sa efektima na hipotalamo- pituitarno-drenokortikalnu osu. (Zhu, 1998.) Postoje hipoteze da aminokiseline, vitamini, cink i ostali elementi koje sadri Cordyceps utiu na veu izdrljivost sperme, to se pokazalo u na klinikim i preklinikim studijama (Guo, 1986.). Doziranje S obzirom da su kliniki podaci o Cordycepsu relativno novi, preporuena doza moe da varira. Uopteno, klinika ispitivanja su vrena sa 3 ml 4 ml do 5 ml Cordycepsa dnevno, osim u sluajevima tekih obolenja jetre kada je

doza obino poveavana na 6 ml - 9 ml dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 ml pa i 30 - 50 ml dnevno.. Mada ta koliina moe da se uini prevelikom, kliniki rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena-zabelezena toksinost Cordycepsa.

-20Mehanizmi antitumorskih i imunomodulacionih dejstava polisaharida iz pomenutih gljiva. ta su polisaharidi i kako deluju? Polisaharidi, odnosno beta glukani pokazuju svoje imunomodulirajue dejstvo uglavnom preko aktivacije imunoodgovora organizma domaina, odnosno elija imunolokog sistema koje su vane za homeostazu odnosno stvaranja ravnotee izmeu imuno-elija (makrofaga, monocita, neutrofila, NK elija (prirodne ubice), dendritinih elija) i hemijskih prenosnika (citokina poput interleukina, interferona). Beta glukani se smatraju modifikatorima biolokog odgovora 'biological response modifiers' a to znai da: ne kode i ne optereuju telo; pomau organizmu da se adaptira na stres, bioloki ili onaj iz okruenja; pokreu nekarakteristinu aktivnost tela, podravaju neke ili sve njegove vane sisteme, ukljuujui nervni, hormonski i imunoloki, kao i regulatorne funkcije.

Sposobnost polisaharida da poboljaju ili ugue imunoloke reakcije zavisi od brojnih faktora, ukljuujui i dozu, nain, vreme i uestalost davanja, mehanizam ili mesto delovanja. Oni se vezuju za povrinske receptore raznih imuno-elija i aktiviraju ih. Dvosmerna regulacija funkcije imuno-sistema, odnosno injenica da on moe da se pobolja ili da se oslabi zove se imunomodulacija i ini se da potie iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu iji je imunoloki sistem oslabljen usled bolesti kao to su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako preparat koji sadri Cordyceps damo nekom sa hiperaktivnim imunitetom, kao to je sluaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opadaju, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Kako je mogue da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaa kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudei, odgovor lei u mehanizmu diferencijacije proizvodnje krvnih elija koje se proizvode u kotanoj sri, pre svega u dugim kostima nogu. Naputajui kotanu sr kao nezrele, ove elije putuju do drugih organa gde sazrevaju u odreene tipove krvnih elija, kao to su crvena krvna zrnca, T elije, elije prirodne ubice i ostale. Izgleda da Cordyceps ima uticaja na mehanizam diferencijacije koji signalizira telu gde treba da poalje te nezrele elije.

Taj mehanizam jasno je naznaen u studijama koje se bave nainom na koji Cordyceps utie na sazrevanje elija leukemije (Chen i ostali, 1997.) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije protiv bolesti deluje kao prirodna bomba. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, prouzrokovane bilo padom ili poveanjem imuniteta. Mnoga jedinjenja iz lekovitih peuraka (Lentinan, PSK, Grifolan) klasifikovana su kao antitumorski agensi od strane Amerikog dravnog instituta za istraivanje raka (US National Cancer Institute). "Osnovne take antitumorskog i imunomodulacionog dejstva polisaharida u Cordycepsu i medicinskim peurkama su: 1. prevencija nastanka malignih oboljenja putem redovnog konzumiranja medicinskih peuraka ili njihovih preparata, 2. direktno antitumorsko dejstvo protiv raznih alogenih i sinogenih tumora, 3. imunopotencirajue dejstvo u klinikim uslovima u kombinaciji sa hemoterapijom (poboljanje kvaliteta ivota, ublaavanje propratnih efekata hemioterapije i terapije zraenjem) 4. efekat prevencije metastaza." -21(Odlomak iz studije Britanskog centra za istraivanje raka Cancer Research UK - na kojoj je radilo preko 500 vodeih naunika iz Engleske) http://sci.cancerresearchuk.org/labs/med_mush/med_mush.html Humane epidemioloke studije sprovedene u Japanu i Brazilu sugeriu da redovna konzumacija odreenih lekovitih peuraka tokom dueg vremenskog perioda znaajno smanjuje rizik od pojava raka. Sve je vei broj dokaza da redovno uzimanje jakih lekovitih peuraka moe imati efekat prevencije raka, visoku antitumorsku aktivnost i ogranienje metastaza tumora. Antitumorno dejstvo polisaharida zahteva netaknute T elije Polisaharidi iz peuraka ne napadaju direktno elije raka, ve antitumorsko dejstvo proizvode aktivacijom razliitih imuno-odgovora domaina. To su potvrdili mnogi eksperimenti, poput gubitka antitumorskog svojstva kod mieva kojima je po roenju odstranjena grudna lezda, ili im je ubrizgavanan anti-limfocitni serum (Ooi i Liu 1999). Rezultat ovog istraivanja sugerie da antitumorsko dejstvo polisaharida zahteva netaknute T-elije, i da se obavlja preko mehanizma imuno-sistema koji zavisi od timusa. Takoe, antitumorno dejstvo lentinana i ostalih polisaharida spreava se prethodnim tretmanom antimakrofagim agensima (kakav je karagenan, na primer). Najesi uzrok neuspeha leenja je pojava udaljenih metastaza Optepriznati modus operandi u leenju raka podrazumeva operaciju sa ili bez terapije zraenjem. Zraenje se uspeno primenjuje kod mnogih oblika raka, dok je hemoterapija postala integralni deo multidisciplinarnog leenja raka a slui i kao palijativna mera u sluaju uznapredovalog oblika raka. Ipak, u skoro svim sluajevima, glavni uzrok neuspeha leenja bio je pojavljivanje udaljenih metastaza. Operacija i zraenje su lokalizovana sredstva za saniranje bolesti i nisu delotvorni kod udaljenih metastaza. Za takve metastaze preporuuje se hemoterapija, ali njeno dejstvo je ogranieno toksinim propratnim efektima visokih doza. Danas se u holistikom pristupu leenja raka akcenat stavlja na kvalitet ivota pacijenta nakon klasinih tretmana. Da li je pacijent preiveo ili ne, ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za procenu rezultata leenja. Stoga, sve ee postaje praksa da onkolog kombinuje sve dostupne discipline koje mogu posluiti dobrobiti pacijenta, nakon to glavnim tretmanom uniti primarni tumor. Poznato je da zraenje i hemoterapija slabe imunoloku odbranu pacijenta, koju je rak ve otetio. Iz tih zapaanja stvorila se nova svest vezi sa leenjem malignih oboljenja - da li je mogue modifikovati bioloki odgovor domaina na zloudni napad? Zato je bolje koristiti kombinaciju polisaharida iz vie vrsta medicinskih gljiva? Istraivai veruju da je za maksimizaciju odgovora imuno-sistema najbolja meavina polisaharida iz peuraka. Ovi polisaharidi poveavaju broj i aktivnost T i NK limfocita (prirodnih ubica). Kombinacija raznih vrsta lekovitih gljiva alje imunolokom sistemu vie stimulansa za buenje prirodnog mehanizma odbrane tela.

Zato je vano da se peurke uzgajaju organski? Zato to u njima mogu da se nataloe i teki metali, posebno ako se uzgajaju u industrijski razvijenim oblastima u kojima postoji velika koncentracija zagaivaa vazduha, vode i zemljita. Vodei univerzitetski centri u svetu otvaraju odeljenja na kojima se, uz korienje moderne tehnologije i znanja zapadne medicine, prouavaju i dodaju terapiji i jedinjenja alternativne medicine - funkcionalna hrana: Medicinski fakultet HARVARD 2001 god. Medicinski fakultet JOHN HOPKINGS O klinikim ispitivanjima i rezultatima moete se detaljnije informisati na najprestinijoj svetskoj elektronskoj medicinskoj bazi podataka: US National Library of Medicine (MEDLINE) -22Cancer Research UK - preko 500 vodeih naunika iz Engleske podrava ovaj projekat. Immune-Assist as an Adjunct for Chemo- and Radiation treatment in Cancer patients Hybridization of Cordyceps sinensis and Quality Analysis - An article on Aloha Medicinals Cordyceps from the "International Journal of Medicinal Mushrooms" On The Trail of the Yak - Most complete article yet on Cordyceps News Release on Aloha Medicinals Cordyceps [PDF] Immuno-modulating and Anti-tumor compounds from Medicinal Mushrooms by Dr. Solomon Wasser [PDF] Medicinal Properties of Substances Occuring in Higher Basidiomycetes Mushrooms: Current Perspective (Review) by Dr. Solomon Wasser Further Cordyceps research - Dr. Georges Halpern MD, PhD Lyme Disease - Complete Article with photos and new treatment options Agaricus blazei ABM research Maitake Research Coriolus [Trametes] research Reishi Research UK Cancer Research Book on Medicinal Mushrooms and Cancer Treatment

natimaric@yahoo.de www.chans-srbija.npage.eu www.prirodailepota.blogspot.com 069/1906-888