GENADIJ PETROVI M A L A H O V

BEOGRAD 2004.

SADRAJ
itaocima od autora U m e s t o uvoda: Z A T I T N E SILE ORGANIZMA FIZIKI PARAZITI Sta treba znati o parazitima Rasprostranjenost parazita K a k o se m o e zaraziti parazitima Najizrazitiji simptomi parazitskih infekcija NAJTETNIJI PARAZITI ZA OVEKA Toksoplazme Trihomonade Hlamidije Gljivice i gljivina oboljenja Bradavice- Lamblioza Helminti Trematode FAKTORI KOJI UTIU (DELUJU) NA PARAZITE Vana informacija o protivparazitnim biljkama Ishrana ienje organizma PRAKTINI METODI IENJA O R G A N I Z M A OD P A R A Z I T A E N E R G E T S K I PARAZITI Najvanije o energetskim parazitima 7

9 36 36 38 45 48 53 53 59 74 80 83 85 89 99

106 116 120 128

141 197 197

IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA Principi ienja spoljanjih manifestacija ivota ZLI D U H O V I (AVOLI) I NAINI OSLOBAANJA OD NJIH METODI ZATITE OD UMNIH POREMEAJA ENERGETSKI VAMPIRIZAM Zakljuak

199 200

Uvaeni itaoci!

217 Od izdavanja edicije Lekovite sile prolo je 10 godi na i vreme je da se ona zameni s novom, potpunijom i sa drajnijom edicijom. Odluio sam se za naslov Osnovi zdravlja j e r verujem da e na pravi nain izraziti moju za misao. Edicija Lekovite sile bila je posveena n e k i m in strumentima koji su omoguavali da se izgradi sistem ozdravljenja. Meutim, to je samo deo o g r o m n o g znanja 0 oveku, a ne vlastiti sistem ozdravljenja (leenja) j e r te knjige nisu ukazivale na ono s t o j e glavno - kako usaglasiti vebe i terapiju, kojim redosledom ih sprovoditi da bi se postigli eljeni rezultati. Figurativno, od dobre cigle pokuali smo da izgradimo vrstu zgradu iako n i s m o znali osnovne zakone gradnje, da se udari vrst temelj i upotrebi cement dobrog kvaliteta. Rezultat je da mnogi od vas nisu postigli lekoviti efekat koji su oekivali, a u n e k i m sluajevima rezultat lee nja je bio negativan. Sve to nedvosmisleno govori d a j e program leenja bio loe postavljen i jednostran. Osim toga, prethodne knjige bile su moje s a m o do odreenog stepena. Na njima je radilo m n o g o ljudi: re daktora i administratora, umetnika i slovoslagaa. Svako od njih uneo je deo sebe, svoju energiju (ne u v e k zdravu) 1 imao je svoj odnos prema mojim knjigama (ne uvek po zitivan). Meutim, knjige serije Osnovi zdravlja su moje ostvarenje - od ideje do umetnike opreme.

235 247 255

M o d a nisu besprekorne sa tehnike take gledita, ali imaju istu lekovitu energiju, koju neete nai ni u jednoj drugoj knjizi. One obuhvataju nepovezana i nesistematizovana znanja o leenju i reavaju jedan vaan problem - odre uju jedini mogui redosled postupaka koje treba uraditi da bi se stvorio efikasan program izleenja vlastitog or ganizma. Iz mojih novih knjiga moete saznati ta treba uraditi za svoje zdravlje i kojim redosledom to initi, a najvanije kako izbei najee greke i zablude koje m o g u neutralisati sve to ste postigli. Danas se ne plaim da priznam da moji raniji radovi o leenju zahtevaju znatnu doradu. O t o m e svedoe ne samo moja lina zapaanja nego i vae kritike primedbe. N o v a edicija Osnovi zdravlja treba da rei taj zadatak.

Va Genea (Genadij M a l a h o v )

U ovoj knjizi govori se o problemu ovekove indivi dualne borbe protiv raznih vrsta parazita. Naizgled to pi tanje je jednostavno - treba primenjivati odgovarajua sredstva i recepte protiv parazita da bi se ivelo zdravim nainom ivota. Meutim, ako se taj problem sagleda iz drugog ugla, sve je mnogo sloenije. Parazite - viruse, bakterije, gljivice, gliste i drugo ima svaki ovek j e r i v i m o u svetu u k o m e jedan ivot postoji na raun drugog. ovek ivi svoj ivot, a paraziti (virusi, mikrobi, gljivice, gliste u ovekovom organizmu) - svoj. Izmeu organi z m a domaina parazita i samog parazita postoji poseban odnos. Parazitu je potreban domain da bi m o g a o da ivi, a d o m a i n u treba parazit da bi m o g a o da odri svoj imu nitet na dovoljno visokom nivou. Ispostavlja se d a j e to normalno, prirodno stanje ivota. Neprirodnim ono po staje samo kada je naruena ravnotea izmeu imuniteta i parazita. U t o m sluaju paraziti su izazivai (uzronici) bolesti. Ako se organizmu blagovremeno ne p o m o g n e on m o e da strada. I tu se susreemo sa tri pojma - potreb n i m nivoom znanja, imunitetom (zatitnim silama orga nizma) i parazitima. Razmiljanja i tumaenja ovog problema poeu sa donekle izmenjenim poukama tibetskog traktata u d S i " . Da bi ovek uspeo da odri svoje zdravije na zadovo ljavajuem nivou vaan je odnos patogenog uzronika

bolesti (parazita), snage tela i neistoa. Od toga, da li su oni u uobiajenom stanju ili su se promenili, zavisi da li e organizam biti zdrav ili e bolovati. Pod snagom te l a " p o d r a z u m e v a se ovekov imunitet. P o d neistoa m a " unutranja ljaka i toksini, a pod patogenim u z r o n i k o m " - razliiti paraziti. Na snagu (sile) tela i neistoe najvie utiu: nae emocije, nain ivota, navike, ishrana, ivotno doba, kli ma i d e m o n i " energetski paraziti. Tih sedam uslova doprinose ili nastanku ili iezavanju bolesti. Paraziti postoje kod svih ljudi (virusi, mikrobi, gli ste), ali od njih ne obolevaju svi, ve samo oni koji su emocijama, nainom ivota, navikama, ishranom ili na drugi nain oslabili svoj imunitet i nagomilali neistou. Samim tim ovek je u organizmu stvorio povoljne" uslove da paraziti (mikrobi, gljivice, gliste), koji su bili u stanju mirovanja i pritajeni, ponu naglo da se razvijaju i svojim delovanjem uzrokuju mnogobrojna oboljenja, pa i samu smrt. Ako se pogledaju statistiki podaci uoava se da naj vie ljudi umire od srano-vaskularnih oboljenja. Na dru gom mestu su onkoloka oboljenja, a na treem smrtnost od insulta. Bolesti prouzrokovane parazitima zauzimaju etvrto mesto. Ali ako se paljivo analizira uzrono-posledini lanac nastanka srano-vaskularnih, onkolokih oboljenja i insulta, vidi se da se oni ispoljavaju k a o kraj nji stepen. Uzrono-posledini lanac nastaje od bezazle nih i skrivenih karika. Prva karika je odsustvo potrebnih znanja i ivotne kulture. Druga karika - uzrok prve na gomilavanje u organizmu prljavtine i materija koje pri vlae parazite i smanjuju ovekov imunitet. Trea karika - uzrok druge - potajni razvoj parazitskih oboljenja. Pa raziti p o l a k o " naseljavaju i kolonizuju organizam. Oni se razvijaju u krvi i krvnim sudovima izazivajui sra-

no-vaskularna oboljenja. Naseljavajui j e d a n ili drugi or gan, koji je otrovan ljakom, oni u njemu stvaraju koloni ju tumor. Cepajui ili zapuavajui krvne sudove oni stvaraju osnovu za insult. Na taj nain srano-vaskularna oboljenja, rak, SIDA, dijabetes, skleroza, insult i druge najee bolesti nae civilizacije nastaju razvojem para zita u ovejem organizmu. Razne vrste gljivica, trihomonade i drugi paraziti stvaraju tumore. Virusi imunodeficita oveka (VIC) u telima trihomonada nalaze sigurnu zatitu od imunolokih sila ovejeg organizma. Virusi imunodeficita oveka u njima ive i razmnoavaju se. Pri tome virusi primorava ju trihomonade da se ponaaju agresivnije. Ispitivanja krvi ljudi obolelih od srano-vaskularnih oboljenja pokazala su da u njihovom organizmu ive tri h o m o n a d e , gljivice i drugi mikroparaziti. Ti paraziti ne samo da j e d u crvena krvna zrnca, ve prodiru u zidove krvnih sudova, drobei ih i stvarajui trombove. Tako nastaju infarkti, insulti i m n o g a druga srano-vaskularna oboljenja". Kada dospeju u vezivno tkivo, kolonije mikroparazita uzrokuju najraznovrsnija oboljenja zglobova - artritis itd. Mikroparaziti izazivaju uroena i nasledna obolje nja. Na primer, vaginalne trihomonade m o g u da ive u okoplodnoj tenosti trudnih ena. Plod oveka pliva u njima. Trihomonade m o g u dospeti u organizam ploda kroz usta, pravo crevo, plua, oi i kou. Do infekcije trih o m o n a d a m a dolazi j o u utrobi majke ili za v r e m e p o r o aja. Z b o g toga jedan broj novoroenadi boluje od sra nih mana, srano-vaskularnih oboljenja, raka i ak od SI DE. Na slikama 1- 5 sa objanjenjima, prikazano je ruilako dejstvo parazita na oveji organizam.

Z A T I T N E SILE O R G A N I Z M A
Pojedini naunici smatraju d a j e glavna zatitna sila organizma ovekov imunitet. To je tano, ali samo delimino. Glavna ovekova zatitna sila je njegova svest. Zato o n a m o r a biti pravilno orjentisana, usmerena i p o d kontrolom. Ako nije tako, emocije e brzo naruiti unu tranju harmoniju, oslabiti organizam i stvoriti uslove za prodiranje j e d n i h ili drugih parazita u organizam.

odnosa mukarac i ena razmenjuju svoju mikrofloru. ta to znai? Svaki ovek ima svoju mikrofloru koja se t a l o i " u njegovom organizmu. Pri dospevanju mikroflore u drugi organizam poinje ... rat. Mikrobi koji su dospeli u drugi organizam moraju sebi da izbore mesto kod lokalnih" mikroba. Zato su oni agresivniji u t u e m nego u vlastitom organizmu. Naravno, poveava se agre sivnost i lokalnih" mikroorganizama - oni ne ele da ustupe svoje pozicije. Tako se poveava tetnost m i k r o flore koja je do tada mirno d r e m a l a " i pojavljuju se obo ljenja koja ona izaziva. A sada predstavite koliko se poveava agresivnost mikroflore kod oveka koji je imao nekoliko polnih kontakata s raznim partnerima. Takav ovek postaje prenosi lac v e o m a opasne zaraze, koja m o e neprimetno da p o k o s i " nekoliko pokolenja. Ovu osobenost poznavali su i nai preci i veoma surovo su kanjavali blud. Kao primer m o e da poslui irenje SIDE. Smatra se d a j e ova bolest nastala usled polnih kontakata Afrikana ca sa majmunima. Borba mikroflore" majmuna i ljudi uticala je na stvaranje veoma agresivne vrste mikroorga nizama. Potom se preko veza Afrikanaca sa belcima ova bolest proirila po elom svetu. 3. P r i m e r nepravilne brige o svom zdravlju. U ovejem organizmu ive suparnici bakterije i gljivice. Kada se ovek neuredno, obilno i sa uivanjem hrani on u organizmu stvara uslove za nagomilavanje sluzi. Na toj sluzi razmnoavaju se bakterije i gljivice. Nastaju pre hlada i upala grla (sluz ima svojstvo da se nagomilava u gornjem delu organizma). Leenje podrazumeva uzima nje antibiotika. Oni se proizvode od plesni - gljivica. R e zultat je da antibiotici unitavaju bakterije (tetne i kori sne) i slue za pothranjivanje gljivica. Gljivice, koje vie nisu priguene od svojih prirodnih" neprijatelja - bakte-

Prva zatitna sila - O V E K O V A S V E S T ovekova svest se oslanja na ulne organe i u m . Po m o u svesti ovek ostvaruje ivotni proces. ta znai nepravilno orjentisanje" svesti i kakvu tetu ono m o e naneti. Nepravilna orjentacija svesti podrazumeva - umesto da odrava ivotni proces u razum nim granicama svest postaje izvor skrivenih, a zatim jav nih stradanja. 1. ulni organi slue za primanje drai iz spoljne sre dine. Oni pruaju oveku prijatnu" i neprijatnu" infor maciju. Na primer, oseaj ukusa je potreban da se zado volji glad. Meutim, neki ljudi taj oseaj toliko razvija j u " da on teti njihovom zdravlju. ovek se bespotrebno naslauje raznim poslasticama", prejeda se, odnosno stvara obilje telesnih neistoa i unitava zatitne sile or ganizma. Tako se stvaraju povoljni uslovi za naseljava nje organizma parazitima i pojavu oboljenja. 2. Produenje ljudskog roda podrazumeva sladostra sne oseaje. Zelja da se oni dozive primorava oveka na bliskost i intimnost sa razliitim ljudima. Usled toga m o gu se javiti razliite venerine bolesti, m a d a to nije naj stranije. Najstranije je to prilikom ljubljenja i polnog

rij a, poinju da se razmnoavaju u o g r o m n o m broju i iza zivaju gljivina oboljenja. Hormonska terapija stimulie razmnoavanje mikro organizama. Uz pomo hormona oni dobi jaju dopunski stimulans za svoje deljenje i rast. Radijaciono zraenje i hemoterapija unitavaju zatitne sile organizma, ali do punskom energijom stimuliu rast i deljenje prostih para zita. Posle leenja" zraenjem i hemoterapijom bolest je zloudnija i progresivnija. 4. Nepravilna emocionalna delatnost. A. L. Cievskij u knjizi Zemaljski eho sunevih bura istie da postoji veza izmeu epidemija na Zemlji i suneve aktivnosti. Poveana suneva aktivnost menja informaciono-energetski fon na Zemlji i on postaje izuzetno povoljan za razvoj mikroorganizama. U vreme poveane suneve ak tivnosti uoavaju se epidemije kuge, kolere, tifusa, gripa i drugih masovnih infekcija. Analogno tome, emocional na napetost oveka podstie specifino energetsko pra njenje organizma. Izbaena energija privlai i stvara ve oma povoljne uslove za razmnoavanje odreene vrste parazita (mikroba, gljivica i drugih materijalno finih" parazita). 5. Zajednikom aktivnou uma i emocija stvaraju se programi. Programi uvrede, zlobe, osvete, nezadovolj stva, samounitenja i slini mogu se prenositi sa roditelja na decu. Ako se telo deteta (pa i odraslog oveka) uporedi sa vrstim diskom kompjutera, a bazni program (Win dows) - sa glavnim ivotnim p r o g r a m o m " , program uvrede (nezadovoljstva, zlobe i slino) bie ugraen u i votni program kao nesvesni - virusni program. U organi z m u deteta taj program e bezrazlono" ometati njego vu normalnu ivotnu delatnost, izazivati neshvatljive" slabosti i bolesti, stvarati uroene anomalije u razvoju, privlaiti parazite i kasnije pobuivati nemotivisane po-

stupke (skoro do samounitenja) i samim tim negativno uticati na njegovu sudbinu. Sa roditelja na decu m o e se prenositi i nasledno seanje uzronika bolesti oveanstva". Na primer, ako se predak dugo leio od n e k o g obo ljenja, to se p o t o m c i m a prenosi kao seanje na s a m o oboljenje" u vidu predispozicija za to oboljenje, kao i seanje na lek". Doktor medicinskih nauka Olga Tvanovna Jelisejeva opisuje jedan takav sluaj. Dete neprekidno boluje tri godine. L o m e mu se zubi, ima problema s n o snom dupljom, bolovima u glavi i kimi. Prilikom pre gleda deteta pomou specijalnog instrumenta u organi z m u je otkriven viak ive i poetak sifilisa! Odakle sifi lis trogodinjem detetu? Analizom toka bolesti utvreno je da je pradeda patio od tog oboljenja i dugo se leio! Bolest i leenje ostavili su t r a g o v e " u njegovom organi zmu, koji su genima prenoeni. Pri pojavi povoljnih fak tora u organizmu praunuka oni su se ispoljili! Osniva homeopatije S. Haneman opisuje naslednu memoriju" oboljenja koja izazivaju paraziti. (Mislim d a j e posebno vano ako je ovek bolovao i leio se pre raanja dece. U tom sluaju on je u svom organizmu stvorio infor maciju o bolesti i leenju i preneo je na svoju decu.) a) Ako je neko u porodici bolovao od uge potomci mogu da pate od razliitih konih oboljenja. b) Ako je neko u porodici bolovao od gonoreje p o tomci mogu da pate od razliitih tumora (lipoma, m i o m a , bradavica i drugih tumora). c) Ako je neko u porodici bolovao od sifilisa potomci mogu da pate od razliitih vrsta ireva u bilo kojem orga nu. d) Ako je neko u porodici bolovao od tuberkuloze potomci mogu da pate od teih oblika bolesti - kombina cije t u m o r a i ireva (gnojnih rana). Postoji teorija, prema kojoj se u naslednom aparatu elije sadre podaci ne samo o vlastitom organizmu, ve i

o svim mikroorganizmima i ivotinjama. Pri nepovolj nom dejstvu na organizam nasledna memorija se men ja u povoljnu" za razmnoavanje mikroorganizama. Oni p o inju da se razvijaju od primitivnih oblika (jedan organi z a m ) prema viim oblicima (kolonije, jedinstveni organi z a m ) . Rezultat je da se u organizmu javljaju bolesti: u po etku usled inficiranja pojedinim mikroorganizmima (razliite upale), a zatim od njihovih kolonija (razliite vrste tumora). Za nastanak tih bolesti odgovorni su sledei faktori: nasledna memorija o bolestima, stanje o r g a n i z m a (nje gova zagaenost, ishrana, nega) i, najvanije, o v e k o v e m o c i o n a l n i ivot. im ponu da preovlauju negativ ne emocije, koje gue nasledni aparat elija o r g a n i z m a , aktivira se nasledna memorija patogenih m i k r o o r g a n i z a m a . I pri postojanju uslova (unutranja neistoa, prek o m e m a ishrana, slab imunitet) oni se b u r n o r a z m n o a vaju. Otuda proistie velika moralna i fizika odgovornost roditelja prema deci. Nae nepromiljene (nerazumne, lude), egoistike elje izazivaju bolesti ne samo u naem vlastitom organizmu, ve se prenose i na nae p o t o m k e . Pre nego to budete u mogunosti da ih sauvate od bole sti promenite svoj odnos prema ivotu i uinite sve to od vas zavisi, da ne biste svojom n e o d g o v o m o u navukli zlu bolest. 6. Socijalna napetost. oveanstvo je ulo u trei milenij um i, reklo bi se, treba da bude razumno. M e u tim, u stvarnosti nita od toga. To je zakonit rezultat slinih opteljudskih odnosa. Oni su u korenu nepravilni. Dok postoje materijalne i novane vrednosti oveanstvo e iveti u nezadovoljstvu i napregnutosti. Uvek e na povrinu isplivavati isto pitanje: zato on ivi bolje od m e n e ? I javljae se ista elja - na bilo koji nain ovladati

bogatstvom drugog oveka, bez obzira na to da li je ono steeno asno. ovek koji ima vie je neprijatelj. Na osnovu navedenog rasprostranjen je ogromni aparat prinude, ozakonjen" u m n o g i m dravama. Upra vo on i stvara tu socijalnu napetost", koja pritiska sva k o g oveka - od predsednika drave do obinog graani na. Taj pritisak izaziva skriveni ili javni emocionalni stres u ovekovoj svesti. Nalaenje u slinom emocional nom stanju dovodi do p r e k o m e m e potronje nervne i i votne energije. 7. Nepravilno upravljanje industrijom i poljoprivre dom uzrokovalo je trovanje vazduha, zemlje i vode. Na primer, hloriranje vode (naizgled korisno delo) dovodi do prezasienosti organizma najraznovrsnijim jedinjenjima hlora. Redovna upotreba te vode slabi na imunitet. Vazduh koji diemo, naroito u gradu, zasienje naj raznovrsnijim kancerogenima. Izduvni gasovi iz auto mobila, dim od cigareta, isparavanja iz kotlarnica i kuhi nja, freon iz friidera, zamrzivaa i klima ureaja, lue nja iz linoleuma i drugih sintetikih pokrivki, lakova iz nametaja, reju, im praina i graevinski materijali dospeju u ovekov organizam nanose mu tetu. 8. U hranu i pie poele su da se unose njima nesvojstvene materije, koje pri dospevanju u organizam zasiuju tkiva organizma. Organi za izluivanje nisu u stanju da se bore sa takvim optereenjem i u organizmu nastaju po remeaji. Odea, obua, kozmetika, kuna hernija i ukrasi svo j o m n a d m o n o m koliinom ne donose oveku nita d o bro. Obrnuto, oni daju svoj doprinos slabljenju organi z m a . Na primer, komponente kozmetike, dezodoransi i prako vi za pranje prodini u organizam, nagomilavaju se u njemu i zatim izazivaju neshvatljive" alergije i neizleive bolesti.

T a k o , s v e m o g u i rastvarai tipa p r o p i l o v o g i teh n i k o g alkohola, olova m o g u da se nagomilavaju u gu terai ( p a n k r e a s u ) i da tu privlae p o s e b n o g parazita koji, razvijajui se, izaziva dijabetes. N i s a m se p o g r e no izrazio, u p r a v o privlae. Ispostavlja se da m n o g i paraziti vole da se slade j e d n i m ili drugim m i k r o e l e m e n t i m a i materijama. B e n z o l se nagomilava u t i m u s u (grudnoj lezdi), privlai parazite i na taj n a i n r a z a r a j e d a n od glavnih o r g a n a za imunitet. P r o p i l o v alkohol razara jetru. R a s t v a r a i tipa toluola ili ksilola najee oteuju oveji mozak. Rastvarai tipa m e t i l e t i l k e t o na i m e t i l b u t i l k e t o n a oteuju p o l n e o r g a n e izazivajui u njima najrazliitije upalne p r o c e s e . Hranjenje iz m e talnog posuda unosi masu atoma metala u o r g a n i z a m . Z u b n e p l o m b e , koje sadre ivu i talijum, k a o i veina plastinih plombi p o l a k o ali sigurno truju o r g a n i z a m . Azbest i staklena vuna, koji se koriste kao t o p l o t n i izo latori, m o g u zasititi vazduh koji ljudi udiu i izazvati t u m o r plua. F r e o n pri slabom isticanju iz friidera (zam r z i v a a ) i klima ureaja m o e p r o u z r o k o v a t i stvara nje malignih t u m o r a . M n o g a sredstva za pranje sadre arsenik, koji, k a d a dospeju u organizam k r o z kou, tru je o r g a n i z a m . F o r m a l d e h i d se koristi za izradu sinte tinih dueka, j a s t u k a , okvira za naoare i k o n t a k t n i h soiva. Kontakt sa njima izaziva alergiju na koi, konjunktivitis i p l u n a oboljenja. To ni izdaleka nije k o m pletan spisak tete koju oveku n a n o s e materije koje ga okruuju. Sta koristiti? O n o to je vekovima provereno - jed nostavna i prirodna sredstva i predmete. 9. Masovna primena antibiotika i hormona. Lana pretpostavka m e d i c i n e da se p o m o u antibiotika m o e p o m o i organizmu u borbi protiv infekcija i da p o m o u hormona organizam jaa, dovela je do obrnutog procesa

oveji organizam izgubio je svoju prirodnu sposob nost da se bori protiv bolesti. Da bismo detaljno razmotrili tetu koja nastaje od upotrebe antibiotika i hormona malo emo odstupiti od zamisli izlaganja ovog teksta. ovek je oboleo - organi z a m na to odgovara podizanjem temperature tela, koja odjednom podstie i aktivira njegov imunitet. Aktiviraju se leukociti i fermenti na unitavanju svega stranog. Ali, lekari odmah tu primenjuju antibiotik ime se otklanja prirodna reakcija organizma. Antibiotici tu reakciju ine nepotrebnom i ona usled njihove primene prestaje. U m e uvremenu infekcija menja svoj oblik, prilagoava se antibioticima i postaje agresivnija. Rezultat je da p o m o u antibiotika o d g a j a m o " u svom organizmu takve k u l t u r e " bakterija kojih nema u prirodi. T a k o nastaju novi, savreniji paraziti, a ovekov imunitet slabi. Jasan primer za to je A I D S (sida). Stavie, paraziti na svim ni voima ujedinjuju se u ,jedan ivi organizam", iji je za datak preiveti, kolonizirati se i pojesti organizam d o m a ina (oveka). Neke bolesti lekari pokuavaju da lece poveanim h o r m o n s k i m dozama. Unoenjem hormona u organizam prekida se stvaranje vlastitih analognih hormona. Posle takvog leenja organizam postaje zavisan od vetakih hormona. to ovek vie prima vetake hormone, vie slabi njegov vlastiti hormonalni sistem. Velike doze hor mona uz to uzrokuju hormonalni debalans, koji izaziva druge zdravstvene tegobe. Osim navedenog, hormoni u krvi slue kao dopunski faktor koji stimulie rast i razmnoavanje mikroorganiza ma. To je za njih superhranljivi rastvor, odnosno sredina. Vama napomena. Ako ovek ne koristi svoju zati tu broj jedan - svest, razum - on e lako i brzo umreti, a njegov rod e se degenerisati.

Druga zatitna sila - I M U N I T E T R e imunitet je latinskog porekla i oznaava osloba anje od neega. Mi emo pod imunitetom podrazumevati sposobnost organizma da raspoznaje, unitava i iz bacuje iz sebe strani genetski materijal. Nosioci strane genetske informacije su: belanevine (koje su iz n e p o znatih uzroka savladali jetrenu barijeru i dospele u krv), virusi, bakterije, najprostiji mikroorganizmi, helminti (gliste), strane elije i degenerisane elije samog organi zma. Sve to je navedeno strano je organizmu i pri dospevanju u njega izaziva imunu reakciju (raspoznavanje, unitavanje i izbacivanje). Funkcije imuniteta obavlja imunoloki sistem. On se sastoji iz organa i tkiva, koji raspoznaju s v o j e " tkivo i s t r a n o " (strane belanevine, viruse, bakterije i dru go)Glavni raspoznavai" i unitavai" stranog genet skog materijala su limfociti (elije imunolokog siste ma), koji se stvaraju ili sazrevaju u posebnim imunolo kim organima. Covekov imunoloki sistem sastoji se od razliitih imunolokih organa, a uslovno se deli na centralni i peri ferni. U centralne organe imunolokog sistema spadaju: timus (grudna lezda) i kimena modina. U timusu sa zrevaju T-limfociti, koji unitavaju strane materije, po sebno strane ili degenerisane elije i viruse. U kimenoj modini sazrevaju B-limfociti, koji na strane materije dejstvuju p o m o u antitela (distanciono). Pri t o m e se za svaku stranu materiju stvaraju posebna antitela. Obe vr ste limfocita sposobne su da krvotokom i kroz meutkivne pukotine prodiru tamo, gde se nalaze genetski strane materije i da ih neutraliu.

Makrofazi su trei tip elija imunolokog sistema. Oni raspolau snanim fermentacionim aparatom p o m o u kojeg unitavaju (probavljaju - vare) strane materije. Sve elije imunolokog sistema (T- i B-limfociti, makrofazi) dejstvuju objedinjeno radi boljeg obezbeenja zatite organizma. Organizam je protkan i sastavljen od elija imunolokog sistema koje su spremne da u sva k o m m o m e n t u napadnu genetski strani materijal (vlastite degenerisane elije, viruse, gljivice, bakterijske parazite, helminte i slino). U periferni imunoloki sistem spadaju: slezina, lim fni sistem i limfni vorovi, krv, limfa i limfno tkivo. U slezini se sintetizuju antitela. Proputajui kroz sebe krv slezina dopunski unitava sve strano u krvi - bakterije i gljivice. U limfnom sistemu prvenstveno se nalaze T-limfociti. (Sve u svemu limfociti ine oko 1 % m a s e ovejeg tela.) P o m o u limfnog sistema efikasno se iste svi organi i tkiva. Limfni vorovi kontroliu" odgovara j u e delove organizma. P o m o u njih se ostvaruje brza re akcija na m o g u e prodiranje stranog materijala u datom deki organizma. Kroz krvotok i limfotok elije imunolo kog sistema kreu se po organizmu. Limfno tkivo je na onim mestima u organizmu, gde se ostvaruje kontakt sa spoljanjom sredinom (koa, sluzokoa oiju, nosa, grla, polnih organa, plua i eludano-crevni trakt). Posebno treba obratiti panju na druge zatitne in strumente organizma. Zdrava i nepovreena (neotee n a ) koa spreava da u organizam prodre veina m i k r o organizama. Ovde posebna uloga pripada znoju. M l e n a kiselina znoja i sekret lojnih lezda imaju baktericidno dejstvo. Sluzokoe aktivno tite organizam od prodiranja patogenih i slinih mikroba u organizam. Sekreti sluzo k o a imaju baktericidna svojstva. Suze tite oi; plju vaka (lizocim) titi sluzokou usta; sona kiselina titi zi-

dove eluca; kisela sredina i posebna sluz tite vaginu. Normalna mikroflora eludano-crevnog trakta (poseb no debelog creva) unitava patogene mikrobe, koji u or ganizam dospevaju sa hranom. Mokraa titi sluzokou m o k r a n o g kanala da kroz nju ne prodru bakterije. O n a ima povienu kiselost u kojoj preivljavaju samo retki mikroorganizmi. K a o dopunu navedenom istakao bih njenu bioloko-polarnu zatitu (bioloku zatitu spoljanjih manifestacija) - energetski ekran (auru), koji spre ava prodiranje u organizam raznovrsnih parazita i sila, dezinfikuje prostor oko oveka. Naunici tu zatitu orga nizma (posredstvom koe, sluzokoa, mokrae, m i k r o flore i aure) razliito nazivaju uroeni, nespecifini imunitet ili v a n i m u n a zatita organizma. Imunitet se akti vira samo kada je probijena, unitena ili oslabila vanimu na zatita organizma. Osim onoga to nam je poznato o imunitetu, imunitet m o e biti specifini i prirodni. Specifini imunitet zasnovan je na imunoj m e m o r i j i " i stvaraju ga glavne elije imunolokog sistema: T-limfociti, B-limfociti i makrofazi. Njegova karakteri stina crta je da, pre nego se stvori, elije limfnog sistema treba da ostvare kontakt sa genetski stranim materijalom. K a o rezultat tog kontakta on e biti identifikovan kao strani (za to je potrebno izvesno vreme - od nekoliko a sova do 24 asa) i uniten. To ostavlja svoju m e m o r i j u " (zapis, trag) o tetnosti date materije na organizam. I ka snije kada te materije ponovo dospeju u organizam o n e e biti o d m a h unitene. Prirodni imunitet zasnovan je na t o m e to neke eli je imunolokog sistema odmah unitavaju genetski stra nu materiju ili proizvode materije koje podstiu unita vanje. Tako se genetski strani materijal, koji je na bilo koji nain dospeo u organizam ili se stvorio u organizmu

k a o rezultat mutacije elija, unitava za nekoliko minuta ili sati. Ako to nije dovoljno dopunski se ukljuuje speci fini imunitet. Prirodni imunitet razlikuje se od specifinog po sledeim osobinama. 1. Raspoznavanje bilo kojeg genetski stranog m a t e rijala. Specifini imunitet dejstvuje samo protiv svojih starih p o z n a n i k a " . Z b o g toga se elije tumora raspozna ju i unitavaju uglavnom prirodnim imunitetom. 2. Prirodni imunitet dejstvuje o d m a h i za razliku od specifinog ne zahteva prethodni kontakt. 3. Prirodni imunitet aktivira se o d m a h na bilo koje strane materije. 4. Prirodni imunitet nema specifinu memoriju. Prirodni imunitet ima veliku identifikacionu sposob nost (otkriva prisustvo pojedinih - usamljenih elija tu m o r a u organizmu). Identifikaciona sposobnost speci finog imuniteta neto je slabija (otkriva nekoliko deseti na elija tumora). Glavna dejstvujua sila prirodnog imuniteta su eli j e , koje su sline limfocitima (prirodne ubice). Prirodne ubice ili killeri (re killer na engleskom jeziku znai ubicd) unitavaju i odstranjuju iz organizma elije koje su unitili virusi, tumorske elije ili na bilo koji nain deform i s a n e elije. Prirodne ubice su posebno efikasne protiv virusa i tumorskih elija jer kontroliu broj zdravih elija u organizmu. Posebna uloga u m e h a n i z m u zatite prirodnog imu niteta pripada krvi i vezivnom tkivu organizma ( 8 5 % od opte m a s e o r g a n i z m a ! ) . Z d r a v e k o m p o n e n t e krvi imaju sposobnost da unitavaju, apsorbuju i vare bakterije i strane estice. Vezivno tkivo organizma m o e da lui po sebne materije koje unitavaju viruse i bakterije. Upravo reakcija vezivnog tkiva je efekat opte reakcije organi-

zrna. I ta reakcija zavisi od toga koliko je vezivno tkivo z d r a v o " i isto. Posle upoznavanja sa konstrukcijom i radom i m u n o lokog sistema ovejeg organizma razmotrimo ta slabi i gui dejstvo tog sistema. Uobiajeno je da se funkcionalni nedostatak imuno lokog sistema naziva imnnodeficitnim stanjem. I m u n o deficitna stanja se dele na uroena (primarna) i steena (sekundarna). Razmotriemo steena, koja se stiu to k o m ivota. Uzroci za nastanak imunodeficita su: 1. Stresne situacije, posebno snane ili koje se esto ponavljaju. (Stres je naprezanje u ovekovoj svesti, koje nastaje pod uticajem nekog utiska, emocije ili spoljanjeg dejstva.) 2. Prekomerna, suvina i ovejem organizmu nesvojstvena ishrana, koja uzrokuje zagaenost vezivnog tkiva organizma i pojavu deficita bioloki aktivnih mate rija (minerala, vitamina i slino). 3. iroka primena antibiotika, kojima su pokuavali i j o pokuavaju da z a m e n e imunoloki sistem organizma. 4. iroka primena najraznovrsnijih hemijskih materija (koje imaju svojstvo slabljenja, guenja, imuniteta), koje zagauju ovekovu okolinu. 5. Geopatogene i tehnopatogene zone, posebno one koje utiu na oveka jonizujuim zraenjem (ekrani tele vizora, kod kojih se koristi elektronski top) i visokofrekventnim elektromagnetnim poljima. 6. Nepravilno leenje lekovima i drugim preparati ma, koji neutraliu dejstvo limfnog tkiva (citostatici u onklogiji i imunodepresivi za vreme presaivanja orga na). 7. Teke traume i himrke operacije, posebno opera cije pri kojima se odstranjuje timus ili slezina.

JAANJE IMUNITETA U daljem tekstu bie vie rei o preporukama za lee nje i profilaksu radi otklanjanja steenog imunodeficita. 1. Savremeni ovek ne m o e pobei od stresova. N e prijatnosti na radnom mestu (ako ovek radi), beda, po rodine nesuglasice, negativni odnosi sa okolinom, soci jalna nesigurnost i mnogo toga dnigog izazivaju u oveku negativne emocije i misli, nagomilavaju U ovekovoj svesti oseaje uznemirenosti i nezadovoljstva. Sve to ili gui oveka ili se preliva u napete situacije. Z a t o stoje timus tesno povezan sa nervnim sistemom slino stresno stanje svesti preko nervnog sistema pre svega negativno utie na njegovu funkciju, to dovodi do defekta T-limfocita. Organizam takvog oveka je neza tien od virusnih i gljivinih infekcija, tuberkuloze, podloan alergiji i tumorskim oboljenjima. (Praksa po kazuje da navedena oboljenja najee nastaju posle te kih emotivnih preivljavanja.) Postavlja se pitanje - kako se tititi od stresova? Odgovor je jednostavan - t r e b a promeniti svoj odnos prema svemu to se oko nas deava, izgraditi one osobine svog karaktera koje pravilno reaguju na ljudsku pokvarenost, ne preputati se oseaju straha, mrnje, zlobe, neza dovoljstva i slino. Na bilo koju situaciju treba reagovati bez previe emocija. Ne treba ni od ega strahovati i ni za ta se vezivati. Reju, treba nauiti da efikasno postupate u svakoj prilici. Na primer, ako su prema vama bili grubi ne ulazite u prepirku, ve procenite situaciju: ako vai postupci nisu isprovocirali osudu od ljudi koji vas okru uju, a to je elementarni prostakluk, pravite se neveti. Negujte svoju slobodu, smelost u postupcima, volite otvoreno, iskreno i bez bojazni. To je najbolji lek, tj. pro filaksa protiv stresova.

Loe navike i sklonosti (narkomanija, alkoholizam, puenje, nedovoljno aktivan nain ivota i slino), egoi z a m , razdraljivost, bezvoljnost, potitenost i d n i g o sla be optu energiju organizma i bitno smanjuju bioloku zatitu spoljanjih manifestacija organizma, a samim tim i opti imunitet. Uradite sve stoje u vaoj moi da biste se oslobodili toga. 2. Suvina ishrana, koja nije svojstvena oveku kao biolokom biu, drugi je faktor za nastanak steenog imunodeficita. Posebno je tetna ishrana oienom i ra ti nianom hranom - eerima, ugljenim hidratima (koji sadre eer, fino mleveno brano, razliita ulja i masti) i njihovim smeama sa belanevinama. Pri suvinoj ishra ni organizam se prezasiti hranljivim produktima. Oni se nagomilavaju u tako velikom broju, da teni delovi (humoralni faktori) krvi i limfe ne mogu da vode brigu o svi ma. Hrane je dovoljno ne samo za organizam nego i za obilje mikroorganizama parazita koji ive u krvi i limfi. Obilje sluzi u organizmu (koja nastaje kao rezultat nepra vilne ishrane) stvara najpovoljnije uslove za njihovo raz mnoavanje. Razvoj defekta imunolokog sistema prema h u m o ralnim faktorima pomae bakterijama (stafilokokama i streptokokama) da napadnu organizam, a rezultat je po java bubuljica (obinih ili gnojavih), furunkula i drugih oboljenja krvi. To dalje izaziva mnogobrojne prehlade i pluna oboljenja. Usled nedostatka odreenih antitela u krvi m o g u se javiti alergije, tumori i artritis. Ishrana koja nije svojstvena o v e k u izaziva disbakteriozu. Z e l u d a n o - c r e v n i trakt, a t i m e i ceo orga n i z a m , preplavljuju se stranim i p a t o g e n i m m i k r o o r g a n i z m i m a , koji razmatraju o v e k o v o r g a n i z a m , njegova tkiva i elije kao j e l o (hranu) i u d o b a n prostor za ivot. Dolazi do slabljenja funkcija makrofaga i neutrofila,

to izaziva pojavu virusnih, gljivinih i bakterijskih oboljenja, koja prelaze u h r o n i n a , p o v r e m e n o p r o g r e sivna stanja i poprimaju karakter sve teeg i ozbiljni j e g oboljenja. Upravo hrana koja nije svojstvena oveku je prvi stepen, koji aktivira rast stranih bakterija i gljivica u eludano-crevnom traktu. Prema tetnosti za organizam na prvom mestu su, prema mom miljenju, produkti koji sa dre kvasac (hleb i proizvodi od njega) i koji p o m a u vrenje u organizmu (eer). Bakterije ili gljivice ojaane u eludano-crevnom traktu dalje se rasprostiru po e lom organizmu, stvarajui kolonije na mestima koja su im najpovoljnija za ivot. Na primer, mnoge parazite pri vlae jedne ili druge materije koje su se nagomilale u po jedinim organima. Tako taloenje bakra u nekom organu privlai j e d n u vrstu parazita, taloenje gvoa - drugu vrstu, propilovog alkohola - treu vrstu. Shodno t o m e , u tom organu se javlja j e d n o ili drugo oboljenje. Gljivice i mikrobi-paraziti hrane se elijama tog organa, klijaju u njemu, stvarajui naslage gljiva, koje medicina dijagno sticira kao j e d n o ili drugo oboljenje, esto onkoloko. A sve poinje od sitnica" - nepravilne ishrane (a nepravil na ishrana povlaivanjem svojim strastima za ukusi ma). Pri leenju od parazita iz ishrane treba izbaciti kra vlje mleko. To je produkt koji se loe vari, pre svega zbog sadraja kazeina u njemu. Coveji organizam gubi fermente neophodne za njegovu probavu jo u mladosti. Neprobavljeni kazein slui kao hranljiva sredina za para zite. Meso i mesni proizvodi pri leenju od parazita su kontraindikativni zbog velike zaraenosti parazitima. Tako je otkrivena sledea koliina bakterija na 1 gram ra znih vrsta mesa i ... u ubretu od domaih ivotinja!

Biftek 1 500 000 Hamburki stek 75 000 000 Svinjska jetra 95 000 000 Svee ubre od teleta ........... 15 000 000 Svee kozje ubre 20 000 000 Svee konjsko ubre 30 000 000 Uzorci mesa uzeti su sa sedam pijaca, direktno iz prodavnica. Ispostavilo se da su bakterije u mesu iste ili pribline bakterijama u ubretu. M e u tim bakterijama postoje i bakterije koje su uobiajene za obolela oveja creva. Za unitavanje mnogih bakterija nije dovoljna sobna temperatura - potrebno je podvri ih temperaturi od naj manje 115C u trajanju od dva sata. Postavlja se pitanje kako uiniti meso bezopasnim za ishranu? Da mesna hra na ne bi izazivala trovanja treba znati kako pravilno za klati ivotinju, pripremiti meso, spremiti od njega hranu i sa ime je najbolje da se ona jede. ivotinje treba klati tako da to za njih ne bude veliki stres. Zato smrt ivotinje treba da bude brza i neoekiva na. Posle klanja i seenja (traniranja) ivotinje treba odstraniti krv iz mesa stavljanjem tog mesa u salamur (marinadu). Salamur je proces odstranjivanja krvi iz me sa p o m o u soljenja. Otuda, hteli mi to ili ne, radi otklanjanja imunodefi cita ovek mora da se hrani kako mu je svojstveno kao ljudskom biu (biolokoj vrsti) - voem, povrem (soko vima iz sveeg povra i voa), orasima, divljim i kultivisanim travama, prekrupama i itaricama, m e d o m i pro duktima od pela. U nekim sluajevima, kao izuzetak, mogu se upotrebljavati mleni i kiselomleni produkti i jaja.

Ishrana mora biti umerena po obimu (za jedan obrok uzeti toliko hrane koliko moe da stane u dlanove sasta vljenih m k u ) , briljivo savakati hranu (do tenog sta nja) i uzimati u skladu sa bioritmom probavnih organa (od 7 do 9 sati i od 13 do 15 sati). V e o m a je korisno redovno gladovati: 2 4 - 42 sata jednom u dve nedelje i 7- 14 dana j e d n o m u 3 - 4 meseca. (Pri eem ili duem gladovanju treba imati u vidu vla stite individualne, starosne i klimatske osobenosti.) Gla dovanje je jedan od najboljih i najbrih naina za obna vljanje i jaanje imuniteta. Na primer, 36-asovno glado vanje nekoliko puta pomae limfocitima da unitavaju strane mikroorganizme. Ako iz bilo kojih razloga u vaoj ishrani bude malo bioloki aktivnih materija, one se mogu dopuniti visoko kvalitetnim prirodnim hranljivim dodacima. Ova prepo ruka je j o znaajnija za oveka koji je bolestan ili je u fa zi ozdravljenja, odnosno koji je ozdravio. tetnost od primene antibiotika je velika j e r oni ometaju normalan rad imunolokog sistema i slabe ga. Dakle, infekcija je prodrla u organizam i poela da se brzo iri. Odgovor imunolokog sistema je sledei: pove ano stvaranje imunolokih elija (T- i B-limfocita, makrofaga itd.) i poveanje temperamre organizma. A k o je sa poveanim stvaranjem imunolokih elija sve j a s n o , zato da organizam poveava temperaturu? Temperatura organizma poveava se da bi se time stvorili nepovoljni uslovi za razvoj infekcije (usled visoke temperature do lazi do oksidacije unutranje sredine organizma, koja je nepovoljna za razmnoavanje mnogih patogenih mikro organizama); fermenti, p o m o u kojih imunoloke elije napadaju infekciju mnogo bolje dejstvuju pri neto pove anoj temperaturi organizma u odnosu na normalnu (oko

3 8 - 4 0 C ) ; poveana temperatura ubrzava i pojaava procese cirkulacije u organizmu (znoj, luenje m o k r a e , proliv), koji podstiu brzo izbacivanje toksina iz organi z m a . Rezultat je - opta slabost, telo gori i lomi se, limfni vorovi su uveani i bolni, obilno se lue znoj i mokraa i stolica je uestala. Sve su to normalne fizioloke pojave krize ozdravljenja i ienja organizma. U tako napreg nutom reimu organizam radi 2 3 dana i potpuno odstra njuje bolest i izbacuje neistou iz sebe. Posle toga dolazi do potpunog ozdravljenja. Kako dejstvuje antibiotik? Pojavila se kriza - tempe ratura organizma se poveava, javljaju se neprijatne po j a v e koje ukazuju na aktiviranje imunolokog sistema. ovek uzima antibiotik, koji ubija patogene mikroorga nizme, normalizuje temperaturu organizma i otklanja sve simptome poetne krize ozdravljenja (bolove, slabost i slino). Reklo bi se da zdravlje ide nabolje, ali razmotri mo taj proces detaljnije. 1. Kada zavri svoj posao u organizmu antibiotik tre ba sara da se izbaci napolje. 2. Treba da se izbacuju i mikrobi koje je antibiotik unitio, s t o j e u stvarnosti veoma sporo. To je uzrok in toksikacije organizma leevima. 3. Posle nekoliko pilula (tableta) antibiotika organi z a m se odvikava" da brzo i snano razvija svoju imu nost. Kod njega je smanjeno stvaranje imunolokih eli j a , kasni sa poveanjem temperature, to te elije ini manje aktivnim. Reju, ovde dejstvuje isti nepogreivi bioloki zakon - funkcija za nepotrebnim se smanjuje, atrofira. Upravo to ine antibiotici sa imunolokim siste mom. 4. Istovremeno, bakterije, koje su se ranije uspeno unitavale antibioticima, menjaju oblik (deformiu se), postaju otporne na dejstvo antibiotika i ponovo napadaju

organizam. Pred takvim napadom organizam je n e m o an. 5. U ovekovom organizmu ive bakterije i gljivice. Antibiotici unitavaju bakterije, ali ne dejstvuju na gljivi ce, odnosno antibiotik je za njih hrana! Kao rezultat priraene antibiotika nestaju bakterijske infekcije, ali se j o vie ire i javljaju gljivine infekcije. Spaavajui se jed ne napasti ovek pada u kande druge. 6. Antibiotici unitavaju normalnu mikrofloru orga nizma i samim tim doprinose (posle leenja) pojavi disbakterioze. Razmotrimo dejstvo hemijskih materija koje slabe imunoloki sistem oveka. Razliita sredstva: za borbu protiv komaraca - naftalin i slino; za odravanje k u e i nametaja (sredstva za ienje, za poliranje itd.); sred stva i praak za pranje; kozmetika i dezodoransi; hladnja ci i klima ureaji (isticanje gasa za hlaenje, koji ima sposobnost da prodire kroz najmanje pukotine na spoje vima agregata za hlaenje); gorivo i ulja za automobile i drugo - kroz plua i kou dospevaju i nagomilavaju se u organizmu. Posle izvesnog vremena te nagomilane m a t e rije uzrokuju pojavu j e d n e ili druge vrste alergije, razne poremeaje i oboljenja. Boravak oveka u tehnogenoj ili geopatogenoj zoni slabi organizam i izaziva deformaciju elija. Savet je sa mo jedan - bez krajnje potrebe ne poseivati takva mesta i zone. Kada je re o operacijama, njima treba pribegavati s a m o kada je to p r e k o p o t r e b n o . Ni u k o m sluaju ne treba prihvatati da se odstranjuju t i m u s ili slezina. B e z njih je o r g a n i z a m o s u e n na muenje i na sigurnu s m r t . N a g l o se p o v e a v a o p a s n o s t od pojave malignih t u m o ra. Jo su opasnije operacije presaivanja o r g a n a i da-

lja p r i m e n a i m u n o d e p r e s i v a (lekova koji slabe i m u n i tet s ciljem spreavanja kidanja p r e s a e n o g o r g a n a ) . K o d takvih ljudi opasnost od pojave m a l i g n i h t u m o r a , u p o r e e n j u sa o b i n i m ovekom, p o v e a v a se za 10 do 1 000 p u t a ! Savetujem da iz usta o d s t r a n i t e sve p l o m b e od a m a l g a m a , koje sadre i v u i koje p o s t e p e no truju o v e k a . Bilo k a k v o m d r u g o m leenju treba pribegavati p o m o u prirodnih sila o r g a n i z m a i s a m e prirode. Jaanje imuniteta p o d s t i c a e : p r o t i v p a r a z i t n o leenje p o m o u t r o j k e " , kerozina i nekih drugih p r e p a r a t a ; ienje d e b e l o g creva (raznim n a i n i m a klistiranja), krvi, limfe ( p o m o u s a u n e i sveih s o k o v a ) , ve z i v n o g tkiva (gladovanjem, sveim s o k o v i m a i sau n o m ) ; ienje usne duplje (sisanjem ulja i v a k a n j e m b e l o g luka). ienje, leenje i j a a n j e koe p o m o u s a u n e (banje sa p a r o m ) i utrljavanja u k u v a n o g urina daje j a u zatitu koi. ank P r a k a l a n a pojaava i m u nitet na raun ienja sluzokoe e l u d a n o - c r e v n o g trakta od p a t o g e n i h m i k r o o r g a n i z a m a (oni ne v o l e sla ni r a s t v o r koji se upotrebljava prilikom p r i m e n e ank P r a k a l a n e ) . P r e l a z a k na ishranu po t i p o v i m a ljudi n o r m a l i z u j e m i k r o n o m p r o b a v n o g trakta i poboljava stanje s l u z o k o e (njihovu n o r m a l n u p H ) . K o d e n a p r i m e n a u r i n a za ispiranje vagine n o r m a l i z u j e kiselost i titi taj o r g a n . N a v e d e n o m dodajte kretanje i terapije za elienje (kontrastna polivanja, kupanja, saunu), posebno na sve e m vazduhu - to e vam omoguiti da stvorite i odra vate snaan vlastiti imunitet. Starci i deca (do 710 godina) nemaju izgraen i j a k imunitet kao u zrelom dobu, pa navedenim preporukama moraju pokloniti vie panje.

Zapamtite - postoje tri linije odbrane imuniteta bioloka zatita spoljanjih manifestacija oveka, koa i sluzokoa; prirodni imunitet; specifini imunitet, na ko me m o r a m o samostalno da radimo. Svaki ovek, ukoliko eli, m o e da ojaa i odrava te tri linije odbrane na naj viem nivou samostalno, pomou jednostavnih i dostup nih sredstava za leenje. Govorei jezikom drevnih lekara, sile t e l a " - limfu, krv, miie, imunitet i slino treba odravati u istoi i zdravlju. N e i s t o e " u organizmu moraju biti na mini m u m u . Pri tome te neistoe" moraju biti o d r e e n o g kvaliteta (bakterije ekskrementa, kiselost mokrae, sa stav znoja) tako da dopunski tite organizam. istoa i zdravlje sila tela", m i n i m u m i kvalitet ne istoa" zavise od ovekove svesti kako organizovati i voditi emocionalni ivot, kako se pravilno hraniti, kojeg naina ivota se pridravati i slino. Samo u tom sluaju patogeni uzronici bie pod punom kontrolom organi z m a i izvravati svoju korisnu funkciju - aktivirati imu nitet.

FIZIKI PARAZITI

TA T R E B A Z N A T I O P A R A Z I T I M A
Hilda Klark, ameriki lekar i prirodnjak, dola je 1988. godine do otkria koje je dalo novi smer u dijagno stici i leenju ljudi. Ona je napravila sinhrometar in strument p o m o u kojeg se meri frekventna elektromagnetna rezonansa bilo kojih objekata u prirodi, a koji zrae strogo specifini spektar elektromagnetnog zraenja: toksina, mikroba, lekova, tumorskih elija itd. T a k o se pojavila frekventno-rezonansna dijagnostika ( F R D ) i te rapija (FRT). Kada je Hilda Klark prvi put izmerila svoju rezo nancu bila je zaprepaena. Instrument je pokazivao da u njenom vlastitom organizmu m i r n o " ivi ogromni broj mirkoba, virusa i drugih parazita, koje je bilo n e m o g u e otkriti drugim metodima, izmeu ostalog, i m e t o d o m Rejnharda Folja. Pored toga ispo stavilo se da su organi Hilde Klark zagaeni ekotoksinima (tekim metalima, herbicidima, radioaktivnim izotopima, konzervansima, tekovima i drugim nei stoama). Hilda Klark je pomou svog instrumenta poela da testira druge ljude i kod svih se uoavalo isto: veliki broj raznovrsnih parazita i ekotoksina, a kao posledica toga razne vrste bolesti. Posle vie hiljada ispitanih uzoraka Hilda Klark je dola do sledeeg zakljuka: 9 0 % hro-

ninih bolesti imaju dva uzroka - parazite i ekotoksine. Zahvaljujui t o m e potvrena je teza drevnih lekara bez ienja nema izleenja", kao i da se u osnovi ovejih bolesti nalazi njegovo neznanje koje privlai para zite U njegov organizam. Paraziti (grki parasitos - gotovau, badavadija) su bia koja se hrane na raun drugih organizama biljnog ili ivotinjskog sveta (koji se zovu domainima) i koja po vremeno ili stalno borave na njima ili u njima. Glavni zadatak svakog parazita je da neprimetno ivi u ovekovom organizmu. Paraziti su: patogeni mikrobi i virusi, parazitske protozoe, parazitski crvi, Ijuskari, pa razitski pauci i insekti. Paraziti se lnane sokovima, tkivima tela ili h r a n o m koja se nalazi u ovekovom probavnom traktu. Paraziti mogu biti ivotinje (zooparaziti), ali i biljke (fitoparaziti). Prema mestu ivljenja parazita na domainima razli kuju se spoljanji (ektoparaziti) i unutranji paraziti (endoparaziti). S a m o se ektoparaziti naseljavaju povremeno na po vrini tela domaina radi uzimanja hrane (na primer, ko mari, obadi, pijavice), dok drugi i ive na telu domaina (vai). Neki paraziti ive u debelom sloju koe i njih na zivaju potkonim parazitima. U upljinama tela koje imaju veliki prostorni dodir sa spoljanjom sredinom (upljina nosa, uiju, usta, konjunktiva oiju) obitavaju paraziti upljina. Endoparaziti mogu da ive u bilo kojem organu ili tkivu domaina. U zavisnosti od njihove lokalizacije dele se na: a) endoparazite organa, koji su u kontaktu sa spolja njom sredinom (plua, creva, mokrano-polni organi, poev od bubrega do mokranih kanala za luenje m o krae), razliiti biari, amebe, crvi i drugo,

b) paraziti krvi s podelom na parazite koji ive u pla z m i krvi, u eritrocitima i u belim krvnim zrncima (parazi ti krvi su: mi kroji la rije, hemosporide, tripanosome), c) endoparaziti vlastitog tkiva ili tkivni paraziti, koji ive u slojevima razliitih tkiva tela domaina, na pri mer, u popreno-prugastim miiima (sarkosporide, tri bine), u mozgu (tripanosome, bobice trakastih crva), u hrskavici, u vezivnom tkivu (miksosporide), u nervnim vlaknima i drugo i d) endoparaziti upljina koje nemaju kontakt sa spoIjanjom sredinom.

m e n t koji razlae i vari belanevine i razara tkiva orga na d o m a i n a (dizenterijska ameba, koja izaziva gnojne rane - ireve na d e b e l o m crevu; cerkarije shistomos k o je prodiru kroz kou oveka u vene). Usamljeni paraziti koji ive u crevima imaju otporna i stabilna antiferm e n t n a svojstva, zahvaljujui emu se odravaju u i votu i ne podleu probavnoj snazi probavnih sokova do maina (gliste). Mnogi paraziti ive u sredini u kojoj skoro da nema slobodnog kiseonika (gliste u debelom crevu); oni diu na raun kiseonika koji se oslobaa pri rastvaranju hranIj i vili materija (na primer, glikogena). U procesu razmene materija u anaerobnoj sredini hemijsko razlaganje hranljivih materija prestaje na etapi stvaranja prelaznih materija, koje imaju toksina svojstva (masne kiseline). Shodno t o m e anaerobni nain ivota parazitskih crva delimino je uslovljen toksinou produkata njihovog lu enja, a kao rezultat asimilacije tih toksinih produkata u organizmu domaina dolazi do njegovog hroninog tro vanja. T o k o m procesa prirodnog odabiranja kod parazita su se stvarale osobine koje su poveavale mogunost njiho vog dospevanja u organizam domaina; takva osobina parazita je njihova izvanredna plodnost. T a k o ankilostoma za 24 sata daje do 25 000 jaja, Fasciolopsis bnski - do 48 0 0 0 , a oveja askarida do 200 000 jaja. Usamljena individua ogole/a lananica m o e da da d n e v n o do 4 900 000 jaja, a godinje do 440 000 000 jaja. Kod tih parazita v e o m a su razijeni organi za razmnoavanje i pri tom su se izgubili mnogi organi n e p o t r e b n i " za parazite. Sacculina u k o n a n o m obliku predstavlja vrstu vree nabijenu jajima. Prezrela m a t e rica Taema solium istiskuje" sve ostale delove polnog aparata.

R A S P R O S T R A N J E N O S T PARAZITA Paraziti su veoma rasprostranjeni u ivotinjskom i biljnom svem. Jedva da postoji neka vrsta ivotinja ije su individue apsolutno slobodne od bilo kakvih parazita biljne ili ivotinjske prirode. Postoji veliki broj parazitskih vrsta koje m o g u da ive na raun oveka. Pri t o m e se stalno otkrivaju novi paraziti u ovejem telu i opisuju bolesti koje oni izazi vaju. Za parazite je veoma vano da se vrsto dre za svog domaina. Oni imaju posebno razvijene organe za pri vrivanje, odnosno n o g e nalik kletima (kojima se vr sto hvataju i dre za domaina), snane usne organe, spe 1 cijalne dodatke, kutikularne (sa pokoicom, o p n o m ) ku ke (akije), snane miine pipke i drugo. U pljuvaci i probavnom soku raznih krvopija nala ze se jaki antikoagulanti (materije koje spreavaju zgrunjavanje krvi); drugi paraziti izluuju proteolitini fer1
38

Primedba prevodioca.

NAJVANIJI P A R A Z I T I U O V E K O V O M ORGANIZMU
Razmotrimo o n e vrste parazita sa kojima se ovek najee sree u ivotu. Poeemo sa najmanjim", nevidljivim parazitima i zavriti sa velikim", vidljivim parazitima. 1. Virusi (latinski virus - otrov) i mikroorganizmi su paraziti koji se nalaze u elijama. Mi z n a m o za viruse gripa, hepatitisa, poliomielitisa, herpesa, limfogranulematoze, SID-e itd. Virusi i mikrobi m o g u i da ne dejstvu ju na ovekov organizam, a mogu da izazovu i smrt. Virusi i mikrobi dele se na infektivne, koji razaraju elije, i tumorske, koji ne razaraju elije ve ih pretvaraju u tumorske elije. Infektivni virusi i mikrobi izazivaju u ovekovom organizmu bezsimptomatske (skrivene) i javne infekcije u blaem ili teem stepenu. Virusi prodiru u organizam kroz sluzokoe i kou. Zdravlje tih graninih delova organizma ima veliki zna aj. to su ti delovi organizma slabiji je ovekov organi z a m osetljiviji i ranjiviji. Virusi i mikrobi ne v o l e " visoke temperature (vei na njih umire pri temperaturi 50-60C u toku 3 0 - 60 m i nuta), oksidacije (razara ih kiseonik iz vazduha), oscila cije pH unutranje sredine organizma prema kiseloj stra ni, ultravioletno zraenje, biljne boje i boje se dejstva hemijskih materija, na primer, askorbinske kiseline. Parazitizam prostih mikroorganizama (protozoa) m o e se posmatrati i kao pozitivna pojava za prirodno odabiranje jakih i adaptiranih organizama. Oni se javlja ju samo t a m o i u onim organima koji su zagaeni. Njihov

zadatak je da rastvore i prerade neistou. Na primer, po j a v a protozoa uoava se tamo (u rezervoarima, na zemlj itima) gde je zagaeno. To se odnosi i na ovekov orga nizam. U ovekovom organizmu koji se hrani pravilno i umereno nema neistoa na kojima bi mogli da se razvi jaju mikrobi - paraziti. 2. P r o t o z o e - p u i i , gljivice (kvasac spada u gljivi ce) i bakterije. Mikroorganizmi se dele na dve grupe. Proste biljke u koje spadaju bakterije, alge, najslabije gljivice i proste ivotinje, koje se dele na etiri vrste: sline amebama, trepljarke (na primer, infuzorija - cipelarka), spornice (mikroorganizmi koji se razmnoavaju bespolnim nainom pomou spora, na primer, parazit m o z g a toksoplazma), a takoe i biari, koji u sebi objedi njuju ne samo biljne nego i ivotinjske simptome (trihomonada). Ogroman broj mikroorganizama vodi parazitski na in ivota, pri emu se oni ponaaju kao paraziti u odnosu na krupnije i j a e organizme, a u odnosu prema sebi rav nima, pogotovo slabijim i manjim od njih oni se ponaaju kao grabljivci. Protozoe prodiru u organizam kao i virusi, kroz kou i sluzokoe. Poinju da se razmnoavaju i razvijaju tamo gde imaju odgovarajue uslove. Na primer, postojanje sluzi u maksilamim sinusima podsticae razvoj gnojnih bakterija; pomak kiselo-alkalnog balansa koe prema trulenoj strani podsticae poja vu gljivinih oboljenja na koi; unitavanje normalne mikroflore kvascem podsticae nastanak disbakterioza; p r o m e n a kisele sredine debelog creva prema trulenoj strani podsticae nastanak i razvoj patogene mikroflore, koja stvara sluz, polipe itd. Prosti paraziti (hlamiclije) mogu da prodiru u zidove krvnih sudova i da izazivaju

njihovo razaranje, infarkt miokarda i niz drugih ozbiljnih oboljenja (upalu polnih organa, neplodnost, upalu pan kreasa, jetre itd.). 3. Parazitski crvi - helminti (grki helmins - crv, glista). Registrovano je oko 150 vrsta heliminata kod o veka (oni ine takozvanu helmintofaunu), koji spadaju u tri klase: nematode (okrugli crvi, koji imaju telo u obliku niti ili cilindra blago zaotrenog na vrhovima), cestode (trakasti crvi) i trematode (pijavice, pljosnati crvi). U p o jedinim sluajevima uoeno je parazitiranje kod ljudi predstavnika klase strugaa (crva sa bodljikavom gla vom). Na teritoriji biveg Sovjetskog Saveza registrovane su 52 vrste helminata: 24 vrste nematoda, 19 - cistoda i 9 trematoda. Od 52 vrste helminata 28 praktino nemaju m e dicinski znaaj, p o s t o j e njihovo parazitiranje kod oveka opisivano samo u pojedinanim sluajevima; ostale vrste helminata imaju odreeni znaaj budui da su neke vrste svuda rasprostranjene, a dinge na ogranienim aritima. Lokalizacija helminata u ovekovom telu m o e biti raznovrsna. Intenzitet zaraenosti je takoe razliit od pojedinanih primeraka do stotina i hiljada primeraka. Broj vrsta, koje istovremeno parazitiraju u organizmu, m o e varirati od 1 do 6 i vie. Oblik glista, koje m o g u iveti u ovekovom organi zmu, m o e biti razliit. To zavisi od raznovrsnih uslova, od kojih veliku ulogu igraju sledei uslovi: 1) geografski, faktor, razliita je rasprostranjenost helminata u raznim geografskim z o n a m a s obzirom na karakteristine za sva ku zonu temperature, vlanost, karakter zemljita (tla) i vegetaciju, a takoe prisustvo i rasprostranjenost prelaznih domaina i slino; 2) profesija, na primer, kod rad nika na seoskim domainstvima najee se uoavaju

helminti, kojima se oni zarauju preko tla; kod radnika u dubokim j a m a m a (ahtovima) sa konstantno visokom temperaturom uoavaju se ankilostomidoze itd.; 3) ivot ni uslovi, tradicija i neke navike: upotreba u ishrani stru gotina od mesa i nekih vrsta ribe (narendauo smrznuto m e s o ili riba) 2 , nedovoljno isprenog ili kuvanog mesa, ribe peene na ranju, svee zasoljene ikre od tuke i slino podstiu zarazu od bije pantljiare od goveeg mesa, svinjske pantljiare - u trihinelama od svinjskog mesa, raznim vrstama difillobotrida i nekim trematodama od odreenih vrsta ribe; ubrenje povrtnjaka tetnim fekalijama podstie irenje askaridoza i trihocefaleza itd. i 4) uzrast: neki helminti (patuljaste pantljiare, otrice, askeride) najee se sreu k o d dece, dok se ostali (bija i svinjska pantljiara, difillobotridi, neke trematode) sreu kod odraslih.

Najrasprostranjenije u svim geografskim z o n a m a su otrice. U centralnoj zoni evropskog dela Rusije raspro stranjene su askaride. Bez obzira na to stanovnici grado va su njima zaraeni u manjem stepcnu. Neto rede se sree vlasoglav. R e d e , nego vlasoglavom, prvenstveno kod seoskog stanovnitva uoava se zaraenost trihostrongilidama. Od cestoda se najvie na celoj teritoriji centralne zone sree patuljasta pantljiara, rede bija pantljiara. Patuljasta pantljiara uoava se prvenstveno kod gradskog stanovnitva, uglavnom u dejim kolekti vima. Relativno retko se uoavaju svinjska pantljiara, cisticerkoza, jednoelijski ehinokokus, vieelijski ehinokokus (izuzetno retko), pacovska pantljiara, a veoma redak izuzetak je trematoda Fasciola hepatica. Prema to m e , glavna grupa helminata, karakteristinih za helmintofaunu bilo kojeg rejona, jesu otrice, zatim askaride, patuljasta pantljiara, rede vlasoglav i j o rede bija (go veda) pantljiara. Parazitski crvi m o g u da ive u bilo kom defu ovejeg organizma: u organima (ehinkokus u jetri), pod k o o m (drakunuleza), u eludano-crevnom traktu (askaride, otrice, pantljiare itd.). Parazitski crvi asimiluju hranu koju je probavio o vek; lue toksine ekskremente i sekrete koji izazivaju hroninu intoksikaciju; ine raznovrsne m e h a n i k e po vrede; razliite refleksne uticaje i drugu tetu. Nepridravanje elementarnih higijenskih m e r a i stvaranje trulenih uslova u upljini eludano-crevnog trakta su uslovi koji podstiu zarazu ovekovog organi zma parazitskim crvima. 4. P a r a z i t s k i ljuskari i m e k u c i . Uzrok njihove p o jave u ovekovom organizmu je potpuno isti - unutranja neistoa.

5. Parazitski insekti. Ova vrsta parazita govori o krajnjoj zaputenosti ovejeg organizma. U njih spada ju, na primer, vai.

KAKO SE M O E ZARAZITI PARAZITIMA (GLISTAMA)? Bebe se zaraze parazitima j o pri raanju. Napadnute su sve sluzokoe organizma: oi, usta, nos, meica (peri n e u m ) . Strada i koa. Neretko zaraza ima opti karakter, ve u 5- 8 mesecu ivota ona izaziva kod odojadi sla bljenje pankreasa, to esto dovodi do n e o e k i v a n o g " dijabetesa, tumora i drugih oboljenja. Sluajevi oboljenja od parazita su sve uestaliji s ob zirom na razvoj turizma, zagaenost vode i hrane i prekom e m u upotrebu hemikalija i antibiotika. Gliste, nemato de i veliki broj ameba (oni stvaraju sluz) u znatno veoj koliini su rasprostranjeni meu stanovnitvom, nego to to tvrdi tradicionalna medicina. Velika koncentracija pa razita uoava se u komercijalnim svinjskim produktima (bekon, unka, hrenovke, kobasice, svinjski kotleti, krmenadle itd.). Govedina, piletina, ovetina i posebno ri ba esto su zaraeni njima. Te injenice su pogubne za bilo koje drutvo, koje u ishrani koristi mnogo mesa, mesnih i ribljih produkata. Otuda, u visokorazvijenim zemljama kao s t o j e Amerika, ima mnogo vie parazitskih infekcija, nego u Africi. Na primer, ovek se zarazi svinjskom glistom ako jede zara enu nedopeenu svinjetinu, suenu (dimljenu) unku ili kobasicu... Laive se razvijaju u miiima, ire se kroz cen tralni neivni sistem u druga tkiva i organe i na kraju se pri ljubljuju na gornjem delu tankog creva. Svinjska glista na-

nosi veliku tetu ovekovom organizmu, kada nerazvijene larve prodiru u miino tkivo, srce, oi ili mozak. Kada posle ienja organizma kod nekih ljudi izlaze neverovatno dugaki paraziti, ljudi se pitaju: kako takvo udovite m o e da ivi u naem organizmu, a da mi u to i ne sumnjamo? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Cilj parazita je da sakrije svoj boravak u naem tete. Pa raziti ive neprimeeni jer onog trenutka kada ih primeti1110 nesumnjivo emo preduzeti odreene mere da ih od stranimo. Paraziti su veoma inteligentna bia. Naravno, njihova inteligencija nije na onom nivou na kome je i ovekova. Ali, oni su poznati po svojoj sposobnosti da pre ive i da se razmnoavaju, stoje, bez sumnje, glavni cilj svakog zemaljskog organizma... Najbri nain da larve parazita prodru u na organi z a m jesu zaraeni produkti ishrane: loe oprano voe i povre, nedopeeno i nedokuvano meso. Postoji j o je dan nain da se ovek zarazi parazitima - preko domaih ivotinja. U organizmu veine ivotinja ivi nekoliko vr sta parazita i njihova jaja esto dospevaju u okolnu sredi nu preko ekskrementa ivotinje. Sa ekskrementa oni pre laze na ivotinjsku dlaku, a ovek se moe zaraziti kada miluje, grli ili ljubi svog ljubimca ili ak preko vazduha. To je posebno opasno za malu decu, koja vole svoje lju bimce, ali i za trudnice ili bolesnike iji je imunoloki si stem ve oslabljen. Zagaeno debelo crevo je idealna sredina za razmno avanje najrazliitijih parazita. Paraziti dobijaju najbolju ishranu. Oni uzimaju ono s t o j e najhranljivije iz obroka svog domaina, ostavljaju i mu samo mrvice. Kod mnogih ljudi, koji vode zdrav nain ivota i koji se pravilno hrane, ne uoava se znatno poboljanje zdravstvenog stanja upravo zbog prisustva parazita u njima. Ozdravljenje organizma pomou ishra-

ne, vebi, terapija oeliavanja bez prethodnog ienja organizma od neistoa i parazita daje mnogo manji efekat. Neki specijalisti tvrde, da su paraziti glavni uzrok gojaznosli, jer liavaju organizam potrebnih hranljivih materija, ostavljajui mu samo prazne kalorije". Orga nizam poinje da trai sve vie hrane, j e r mu nedostaju vitamini i minerali.

KAKO D1JAGNOSTIKOVATI PRISUSTVO PARAZITA? Da se paraziti nalaze u telu domaina otkriva se posmatranjem samih parazita izbaenih iz organizma (balantide, amebe, lanci glista, otrice) ili produkata njiho vog razmnoavanja (jaja, ciste protozoa). Istraivanju se podvrgavaju izluevinc organa u kojima ive paraziti (ekskrement, mokraa, sluz) ili tkiva organizma domai na (krv, limfni vorovi, njihova biopsija i biopsija mii a). Prisustvo parazita se najee odreuje pomou ana lize ekskrementa. Ipak taj metod nije siguran, jer se pri analizi ekskrementa paraziti mogu otkriti samo u sluaju ako laborant uoi jaja parazita pod mikroskopom. Ali, ako parazit koji ivi u naem organizmu, nije poloio jaja u vreme kada se vri pro vera, njegovo prisustvo ostae neprimeeno. Zaraenost parazitima moe se odrediti p r e m a spoljanjem izgledu oveka i prema nenormalnim s i m p t o m i m a rada njegovog organizma. Prema spoljanjem izgledu oveka - razni miteseri, bubuljice, seboreja, grubost konih pokrivki, pege, razne mrlje, prevremene bore na licu, prevremena ela vost, papilome, pukotine na petama, oslojavanje i lo-

mljenje noktiju - m o e biti znak da je njegov eludano-crevni trakt zaraen. To mogu biti proste ili maje lamblije, trihomonade ili druge protozoe, a ubrzo i njihov buket. Najbanalnija infekcija izbacuje iz stroja s a m o r e gulaciju i imunoloku zatitu organizma. Infekcija se ispoljava, takoe, kroz esta respirator na oboljenja - angine, hronine tonzilitise, upale maksilarnih (bonih) sinusa, sinusitise, polipe, a isto tako hrka njem u snu. Simptomi oboljenja kod ena: belo pranje, upala jajnika, bolne menstruacije sa krvoproliem, slabost, po remeaj rokova menstrualnog ciklusa, zatim postepen razvoj fibroma, mioma, fibrozno-cistozne mastopatije, upale nadbubrenih lezda, mokrane beike i bubrega. Simptomi prisustva parazita kod m u k a r a c a prostatitis, impotencija, potom adenom, cistitis, pesak i kamenje u bubrezima i mokranoj beici. Usled infekcije m o e biti naruena (poremeena) psiha u treem pokolje nju. Pokoljenje koje smenjuje inficirane roditelje u m i r e 1 0 - 1 5 godina ranije.

ma i hlorida, to, sa svoje strane, uzrokuje esta vodnjika va pranjenja. Prema tome, pri parazitskoj infekciji proliv je funkcija parazita, a ne pokuaj organizma da se oslobodi prisustva infekcije u njemu ili nepravilne ishrane. Gasovi i naduvenost. Jedan broj parazita preivljava u gornjem delu tankog creva, gde upala koju izazivaju dovodi do naduvenosti i stvaranja gasova. Problem m o e biti jo komplikovaniji pri upotrebi teko svarljivih pro dukata tipa pasulja ili sirovog voa i povra. Stalna nadu venost trbunih organa esto je simptom prisustva skri venih parazita. Ti gastrocrevni simptomi mogu se ispoljavati sa naizmeninom snagom tokom vie meseci, pa ak i godina, ako se paraziti ne izbace iz organizma. Gastrocrevni sindrom. Paraziti mogu nadraivati i izazivati upalu zidova creva, to dovodi do pojave ita vog niza gastrocrevnih simptoma i nedovoljne asimilaci je ivotno vanih hranljivih i posebno masnih materija. Takva mala asimilacija hranljivih materija uzrokuje tvrdi ekskrement i viak masti u ekskrementu. Bolovi u zglobovima i miiima. Poznato je da se pa raziti mogu premetati po ovekovom organizmu sa ci ljem da se smeste na najudobnijim mestima, na primer, u zglobnoj tenosti i miiima. Kada se to dogodi ovek osea bolove, koji se esto smatraju posledicom artritisa. Bolovi i upala zglobova i miia su, takode, rezultat traumiranja tkiva usled dejstva nekih parazita ili imunoloke reakcije organizma na prisustvo parazita. Alergija. Paraziti m o g u da nadrauju, a ponekad ak i da probiju crevnu opnu, to poveava rizik od prodira nja velikih neprobavljenih molekula u creva. To m o e aktivirati imunoloki odgovor organizma u vidu stvara nja poveanih doza eosinofila - j e d n o g od tipova zatit nih elija organizma. Eosinofili m o g u da podstaknu upa lu tkiva organizma, to uzrokuje alergijske reakcije. Pa-

NAJIZRAZITIJI SIMPTOMI PARAZITSKIH INFEKCIJA Zah'ori. Gliste, zahvaljujui svom obliku i velikim razmerama, mogu mehaniki da zatvaraju neke kanale, kanale creva. Obilna infekcija glistama m o e izazvati za tvaranje optih unih i crevnih kanala, to uzrokuje ret ka i oteana pranjenja. Protiv. Jedan deo parazita, naroito protozoe, stvara materije sline hormonima koje uzrokuju gubitak natriju-

raziti izazivaju, takoe, poveano stvaranje imunolokog globulina E u organizmu. Problematina koa. Crevni paraziti mogu izazvati koprivnjaci!, ospe, ekcem i druge kone reakcije alergijskog karaktera. Gnojne rane (irevi) na koi, tumori i kraste, papi lomi i dermatiti mogu biti rezultat prisustva prostih mikroorganizama (protozoa). Anemija. Neke vrste crevnih glista priljubljuju se uz sluzokou creva i isisavaju hranljive materije domaina. Nalazei se u organizmu u velikoj koliini oni mogu da izazovu veliki gubitak krvi, to uzrokuje nedostatak gvo zda u organizmu (anemije). Anemiju izaziva trihomonada i drugi mikroparaziti koji se hrane elijama krvi. Trihomonada se moe hraniti spermatozoidima, to izaziva impotenciju. Ona ih guta slino crvenim krvnim zrncima. Granuleme. Granuleme su tumorske mase, koje obavijaju unitena jaja parazita. Najee se stvaraju na zidovima debelog i tankog creva, ali se mogu naseliti i u pluima, jetri, trbunoj duplji, materici. Nervoza. Otpaci razmcnc materija i toksine materi je parazita mogu da nadrauju centralni nervni sistem. Nespokojstvo i nervoza esto nastaju kao rezultat siste matskog zaraavanja parazitima. Mnogi ljudi ustanove da su po zavretku procesa ienja organizma postali mnogo uravnoteeniji i strpljiviji. Poremeaj sna. Cesta buenja nou, naroito izme u 2 i 3 sata, takoe mogu biti pokuaj organizma da se oslobodi toksinih materija kroz jetru. U tim nonim sati ma bioritmoloki jetra je najaktivnija. Poremeaj sna ta koe m o e biti isprovociran nonim izlascima nekih pa razita kroz anus, to dovodi do neprijatnog bolnog oseaja i svraba. Jedan od uzroka pojave hemoroida je razvoj parazita (otrica) ispod sluzokoe pravog creva.

krgutanje zubima. Bruksizam - nenormalno kr gutanje zubima, stezanje zuba i njihovo trenje esto prati parazitske infekcije. Ti simptomi su posebno izraeni kod dece za vreme spavanja. Bruksizam m o e biti odgo vor nervnog sistema na strani nadraiva. Hronini umor. Simptomi hroninog umora obuhvataju slabost, albe na simptome sline gripu, apatiju, depresiju, gubitak koncentracije i loe pamenje. Ti fi ziki, umni i emocionalni simptomi mogu biti izazvani parazitima koji uzrokuju anemiju, intoksikaciju, nedo statak hranljivih materija u organizmu zbog slabe asimi lacije belanevina, ugljenih hidrata, masti a posebno vi tamina A i B. Poremeaji imuniteta. Paraziti slabe imunoloki si stem smanjujui luenje imunoglobulina A. Njihovo pri sustvo stalno stimulie reakciju sistema i vremenom m o e da oslabi taj ivotno vaan imunoloki mehanizam, otvarajui put za prodiranje bakterijskih i virusu ih infek cija u organizam. U broj izrazitih simptoma koji potvru ju da paraziti postoje u organizmu mogli bi se svrstati i sledei poremeaji: poveana telesna teina, prekomerua glad, gubitak telesne teine, neugodan strani ukus u usti-

ma i zadah iz usta, astma, dijabetes, epilepsija, bubuljice, migrene i najei uzroci smrti srana oboljenja i rak. Na primer, profesor Hilda Klark u svojoj knjizi Lekpro tiv svih rakova zakljuuje da su mnoge vrste raka izazva ne parazitom fasciolopsis Buski. Ako se pacijent oslo bodi tih parazita i tumori e nestati". Onkologija. Kao to nam je postalo jasno, raznovr sni oblici onkolokih oboljenja delo su r u k u " svemogu ih parazita - od gljivica, trihomonada do glista. U sutini vano je shvatiti sledee: ako ste oboleli istite organizam i oslobaajte se od parazita. Zatim, raz motrite i promenite nain ivota, inae ete ponovo oboleti.

NAJTETNUI PARAZITI ZA OVEKA

TOKSOPLAZME
Toksoplazmom (grki toxon - luk, duga) se naziva ju bolesti izazvane najprostijim jednoelijskim organi zmima na raznoraznim mestima ovejeg organizma, gde su oni prodrli i razmnoili se. Uzronik toksoplazmoza je toksoplazma Toxoplasma gondii koja spada u rod protozoa, u klasu biara. Toksoplazma ima oblik polumeseca i podsea na re anj pomorande: jedan kraj parazita je obino zaotren, drugi - zaobljen, duine do 7 mikrona. Toksoplazme se kreu klizanjem, a u u elije prodiru obrui se oko uzdune ose. Toksoplazme se razmnoavaju bespolno, uzdunim deljenjem na dva dela (na pola). Kao rezultat p o n o v n o g uzdunog deljcnja u protoplazmi elije domaina nago milava se porodica parazita, koja je dobila naziv pseudocista". Pseudociste se sreu u veem broju u razliitim organima zaraenog organizma za vreme akutnog stadij u m a infekcije. One su okruene veoma tankom (provid n o m ) m e m b r a n o m , koju je verovatno stvorila elija do maina, i nemaju svoj omota. elije pune takvih parazi ta se razaraju. Osloboeni paraziti prodiru u nove elije, gde se ponovo dele i stvaraju nove pseudociste. Pri prelasku infekcije u hronini oblik toksoplazme se zadravaju u vidu pravih cisti (okruuju se specijalnim o m o t a e m ) . Takve ciste imaju sposobnost da se due vremena zadre u organizmu ivotinja i oveka (do 5 go-

dina). Ciste se, takoe, sreu i u tkivima oiju, srca, plua i nekih drugih organa. Broj toksoplazmi u cisti varira od nekoliko primeraka do nekoliko hiljada. Do oboljenja uzrokovanih toksoplazmom dolazi se na sledei nain. Sa mesta prodiranja u organizam toksoplazma prodire u krv, a zatim u elije organa i tkiva gde se i razmnoava. U tom periodu u protoplazmi elija uoava se veliki broj toksoplazme u raznim stadijumima deljenja. elija se poveava po razmerama, njeno j e z g r o se potiskuje prema kraju i konture postaju nepravilne. Stvaraju se pseudociste, koje se dalje m o g u razarati. Do razaranja pseudocisti dolazi ubrzo ili neposredno posle njihovog stvaranja. Osloboeni paraziti prodiru u elije i ciklus razvoja se ponavlja. U tkivima organa toksoplazme izazivaju upalu, odu miranje, resorpciju (splanjavanje) i deformisanje nor malnog tkiva. U akutnom periodu bolesti toksoplazme u slobodnom stanju m o g u da se otkriju u pljuvaci, sluzi iz nosa, u seroznom eksudatu, mleku, mokrai, krvi i tenosti oko ploda. Period aktivnosti parazita traje 1- 2 nedelje a prekid te aktivnosti poklapa se sa periodom poveanja antitela ( 1 - 3 nedelje od poetka infekcije). Akutni oblik toksoplazmoze javlja se u veini slua j e v a kao opte oboljenje sa prisustvom raznovrsnih simptoma. Pri irenju infekcije m o e doi do smrti organizma ili kao rezultat poveanja otpornosti organizma infekcija prelazi u p o d a k u t n i ili hronini stadijum. U tom periodu u unutranjim organima i tkivima van centralnog nervnog sistema toksoplazme se postepeno smanjuju po broju i potpuno iezavaju ili samo ponekad ostaju u vidu cisti, otpornih na antitela. Meutim, u m o zgu i tkivima oiju toksoplazme produavaju da se raz mnoavaju, ponekad godinama. To se objanjava nespo-

sobnou antitela da u dovoljnoj koliini prodiru kroz krvne barijere u mozak i oi, u vezi sa ime se u periodu hronine infekcije toksoplazme i uoavaju uglavnom u mozgu, a takode u sloju kivnih sudova i mrenjae oiju. Toksoplazma u tom periodu moe biti otkrivena u vidu pseudocisti, a takode i cisti bez ikakve elijske reakcije o k o nje. Paraziti (ciste) pokriveni o m o t a e m suprotno od pse udocisti tee se unitavaju pod uticajem specifinog leenja. U takvom stanju toksoplazme ive u organizmu k a o dremajua infekcija". U zavisnosti od naina zaraavanja toksoplazmoze se dele na uroene i steene.

UROENA TOKSOPLAZMOZA Radi razvoja toksoplazmoze potrebno je da u organi z m u ene postoji slobodni uzronik ili u krvi, ili u zidovi ma materice. To dovodi do zaraavanja ploda toksoplaz m a m a kroz placentu. Obino se uzronik nalazi u krvo-

toku kod akutnog toka infekcije, i to relativno kratko vrerae. Inficiranje ploda za vreme trudnoe ene m o e se ja viti u bilo kom periodu. Ako se ena inficira u ranom pe riodu trudnoe promene su veoma izraene i dovode do unutarutrobne smrti ploda ili se (pri zaustavljanju infektivnog procesa) dete rada sa hroninim oblikom uroene toksoplazmoze, koja se karakterie prisustvom uroenih m a n a u razvoju razliitih organa, naroito mozga i oiju. Pri inficiranju ploda u dnigoj treini trudnoe dete se raa sa pod a k u t n o m infekcijom, koja se karakterie pri sustvom meningoencefalitisa, iritisa, horioretinirisa kod deteta. Ako se plod zarazi u poslednjoj treini trudnoe dete se raa sa simptomima akutne infekcije (ospe, uti ca) i sa oteenjem unutranjih organa (creva, jetre, srca).

STEENA TOKSOPLAZMOZA Steena toksoplazmoza je oboljenje koje nastaje p o sle roenja. Inkubacioni period steene toksoplazmoze traje od 3 do 10 dana. Po pravilu, za to v r e m e uoavaju se slabost, n e m o i glavobolja. Klinika ispoljavanja steene toksoplazmoze v e o m a su raznovrsna, s t o j e uslovljeno lokalizacijom parazita u razliitim organima ili istovremenim sveoptim obolje njem svih organa i sistema organizma. U dananje vreme lekari izdvajaju 4 osnovna oblika steene toksoplazmoze. 1. Toksoplazmozno oboljenje limfnih vorova - naj ee uoljiv oblik, pri k o m e obolevaju limfni vorovi na vratu, zatiljku, iznad kljunjae, iza trbune m a r a m i c e , ispod miia i na sinusima. Oboljenje m o e biti propraeno bolovima i uveanjem limfnih vorova, a m o e pro-

i sa jedva primetnim uveanjem i bez bolova. To ukazu je da se oko obolelih limfnih vorova odvija patogeni proces, oboleva organizam (kvare se zubi, gnoje krajnici, koren jezika - uveani su limfni vorovi na vratu itd.). 2. Oblik oboljenja slian tifusu sa akutnim poet k o m , visokom temperaturom ( 3 9 - 40C) i ospom koja podsea na pegavi tifus. Ospa prekriva itavo telo, osim glave, dlanova i tabana. Ospa m o e da se m e u s o b n o sjedinjava. 3. Cerebrospinalni oblik sa meningoencefalitskim pojavama i esto sa makulopapuloznom ospom. Bolesni ci se ale na jaku glavobolju, vrtoglavicu, ponekad na de presiju i poremeaj sna tipa letarginog stanja. 4. Steena toksoplazma na oima najee se javlja u vidu tekog uveitisa upale sudovne opne oka koja se sa stoji od duice (iris), cilijarnog tela (corpus ciliare) i sudovnjae (chorioidea). Mnogi sluajevi oboljenja (ote enja) oiju, koji se smatraju tuberkuloznim i bezuspeno se lece protivtuberkuloznim sredstvima, m o g u biti u vezi sa toksoplazmozom. 5. Treba, takoe, izdvojiti i toksoplazmozni miokarditis - oblik oboljenja koji se odvija paralelno sa obolje njem srca. Neki lekari dopunski izdvajaju jo pluni i crevni oblik toksoplazmoze. Pri plunom obliku kliniki i rendgenoloki se dobija ista slika kao kod pneumonije. Infiltrati u plu ima mogu se smatrati tuberkuloznim. Crevni oblik tokso plazmoze protie kao akutni ili podakutni enterokolitis. Po jave enterokolitisa mogu se deavati i kod drugih oblika toksoplazmoze i predstavljaju njegove rane simptome. Pri prodiranju toksoplazmi u skeletne miie i njiho vom razmnoavanju esto se javljaju bolovi u miiima i zglobovima u akutnom periodu ili kasnije. Takvi simpto mi toksoplazmoze, zajedno sa groznicom i drhtavicom,

kojima je ona propraena, mogu podseati na gripoznu infekciju. Cesto se deava da pri steenoj toksoplazmozi isto vremeno oboleva nekoliko organa ili sistem, na primer, oboljenje centralnog nervnog sistema i oiju, centralnog nervnog sistema i sranih miia, limfnih vorova i plu a. Istovremeno sa akutnim, podakutnim i hroninim ob licima steene toksoplazmoze javljaju se skrivene toksoplazmoze, koje protiu bez simptoma ili sa neodreenim simptomima, kao to su opte zamaranje, glavobolja, ne znatna temperatura i nemo.

uzimanjem trojke" (posebno alkoholnog ekstrakta sa ljuskom ili pregradama izmeu jezgara od oraha). Glado vanje na urinu i utrljavanje u kou starog urina. Jaanje imuniteta.

TRIHOMONADE

(TRIHOMONAS)

KOD KOGA SE NAJEE UOAVA TOKSOPLAZMA? Toksoplazmoza spada u grupu veoma rasprostranje nih oboljenja. Ako se kod zdravih mladih ljudi stepen i renja toksoplazmoze javlja u 2- 2 1 % sluajeva, sa uzra stom se broj zaraenih ljudi znatno uveava. Kod majki, koje su rodile dete sa boleu Dauna, p o zitivna analiza na toksoplazmozu je bila u 8 0 % sluaje va, kod ena sa patolokom akuerskom a n a m n e z o m (spontani pobaaji, mrtvoroenad) - u 6 0 % sluajeva. Kod obolelih od psihikih oboljenja toksoplazma se javljala u 40 50%, a kod obolelih od razliitih oboljenja oiju u 5 0 - 60%) sluajeva.

Trihomonade su jednoelijska iva bia (protozoe) iz klase biara porodice Trichomonadidae. U ovekovom organizmu parazitiraju tri vrste: Trichomonadidae vaginalis D o n n e (vaginalna trihomonada), T. tenax M i d ler (usna trihomonada) i T. hominis Davaine (crevna tri homonada). Trihomonada ima tri ciklusa razvoja: biarski (poodmakli stadij um), amebni (najagresivniji stadijum), cistini (moe se odvijati u posebnom omotau, koji je titi od spoljanjih uticaja) i mnotvo prelaznih oblika. Ona m o e iveti i u kolonijama, sainjavajui vieelijsku ivotinju". Zbog toga to je trihomonada bespolna, pri svakom njenom deljenju nastaju novi organizmi i elije, individuumi i vrste. Time se objanjava uzrok njenog neprepoznavanja i velike raznovrsnosti kolonija neoplaz m i : do dvesta samostalnih i na hiljade tumora koji se teko razlikuju". Nalazei se istovremeno u raznim stadijumima ivota: cistinom, a m e b n o m , biarskom, u obli ku kolonije (u kojoj se istovremeno mogu uoiti tri nave dena stadijuma ivota), trihomonada ima razliito pore klo. Osim toga, ona je sposobna da na svojoj povrini iz dvaja materije, koje su identine tkivima ovejeg orga nizma. Sve to ini trihomonade skoro neranjivim (nepo vredivim), a oveji organizam najpogodnijim m e s t o m za razmnoavanje.

LEENJE TOKSOPLAZMOZE ienje organizma. Zasienost organizma silicij li mom. Leenje p o m o u pelena (Artemisia absinthium), ekstrakta belog luka sa alkoholom, uzimanjem kerozina,

Do infekcije m o e doi kroz usta, pravo crevo, polne organe i pri udisanju vazduha. Dalje postepeno oboleva ceo oveji organizam. Statistiki podaci pokazuju da treina umrlih ima tumorske promene na kostima i m e kim tkivima. Jo vei broj ljudi umire od razliitih obo ljenja srca i krvnih sudova. Ta oboljenja i jo vei broj drugih oboljenja rezultat su kolonizacije ovejeg orga nizma trihomonadama. U faktore, koji podstiu razvoj trihomonada, spada ju: - jonizuju}e zra~enje, koje stimulije njihov rast i ubrzava njihove biolo{ke funkcije; - faktori koji razdrauju trihomonadu, kao to su n e ke hemijske materije i lekovi (ne protiv trihomonade), puenje i alkohol. Kao odgovor na razdraljivost ona pre lazi u agresivni amebni oblik i poinje aktivno da se raz mnoava. Treba istai j o j e d n u osobinu trihomonada. Ako d o speju u nepovoljne uslove ili im preti smrt (na primer, od imuniteta), one mogu da lue ronatu ili pihtijastu mate riju, koja oko njih stvara zatitni omota. Rezultat je da se stvara otok (tumor) - kolonija trihomonada, koji podsea na hrskavicu (na primer, fibrom ili m i o m ) ili na gu sti kiselj (na primer, cista). Osim toga, ako se na trihomo nade dejstvuje u elijskom stadij umu (koji stvara" tu m o r ) , one prelaze iz elijskog stadijuma u amebni, najagesivniji, i b e e " iz tumora po krvnim sudovima. Zatim prodiru u drugi organ, gde je smanjena razmena materija, a to znai da tu dospeva manje lekova, na primer, u hr skavicu i kosti. Razvijajui se tamo one u njima stvaraju tumore i sline bolesti. Zato je veoma vano na vreme pristupiti leenju organizma. Prisustvo virusne, bakterijske, gljivine i druge in fekcije u organizmu ne samo da podriva zatitne sile or-

ganizma, ve ini trihomonadu j o malignijom. U svetu mikroba odvija se rat, raaju se sve jai, otporniji i ei paraziti. Da bi preiveli i pobedili, druge vrste parazita, konkurenti trihomonade, postaju neuobiajeno maligni (zloudni). Rezultat je da oni obuhvataju ceo oveji or ganizam. I naravno, nain ivota: karakterne crte, ishrana, m o torna aktivnost, dnevni raspored, navike i sklonosti, pri dravanje mera higijene i ekologija okoline. Sve navede no m o e da slabi i zagauje organizam i samim tim stva ra povoljne uslove za razvoj trihomonada. Vaginalna trihomonada parazitira u m o k r a n o p o l nom sistemu oveka. Od tri navedene vrste o n a j e n a j z l o udnija za 25 puta prevazilazi u s n u trihomonadu. Od svih vrsta trihomonada, koje parazitiraju u ovejem organizmu, vaginalna trihomonada je najosetljivija na dejstvo spoljanjih faktora. Optimalni uslovi za razvoj te protozoe su: pH od 5,9 do 6,5 i temperatura 35 37C. Pri temperaturi iznad 40C te protozoe brzo ginu. T r i h o m o n a d e bolje podnose niske temperature. Ova vr sta je posebno osetljiva na promenu o s m o z n o g pritiska. Na njih podjednako pogubno deluje kako hipotonini ta ko i hipertonini rastvor. Pri suenju vaginalne trihomo n a d e umiru trenutno. Usna trihomonada se retko sree u usnoj duplji mladih ljudi sa zdravim zubima, ali i kod bezubih stara ca. T r i h o m o n a d e ive u usnoj duplji ljudi koji imaju z u b e obolele od karijesa, kao i kod ljudi koji pate od gingivitisa i paradentoze. Ispostavlja se da upravo ova trihomona da izaziva ta oboljenja. ivi u depovima desni (prostor izmeu desni i zuba). Ona je najslabija po zloudnosti, ali je zato veoma rasprostranjena. Crevna trihomonada ivi u p r o b a v n o m traktu. O n a je u poreenju sa vaginalnom i usnom m n o g o otpornija

na spoljanje faktore (jer mora da se odupire probavnim fermentimaeludano-crevnog trakta). V e o m a je osetljiva na suenje i dejstvo ultravioletnih zraka. Trihomonadna oboljenja (trichomonasis, t r i h o m o noza, trihomoniaza) su infektivne bolesti, koje se javljaju usled oboljenja raznih delova mokranopolnog sistema oveka od vaginalnih trihomonada. Bolest je karakteri stina po raznovrsnosti simptoma i razliitim komplika cijama. Za ene je karakteristian vaginitis i kolpitis, a za mukarce - metritis. Ali to su zastareli podaci. T o m e tre ba dodati infekcije, izazvane usnom i crevnom trihomonadom, razna onkoloka, srano-vaskularna oboljenja i slino. Dakle, m o e se zakljuiti d a j e trihomoniaza naj rasprostranjenije infektivno oboljenje u svetu. Vaginalna trihomonada kod ena moe izazvati, osim kolitisa, cistitis, cervicitis i bartolinitis, a kod m u karaca, osim uretritisa, prostatitis, vezikulitis, epididimitis i orhitis. Kod trihomonadnih oboljenja sve ene se ne obraa ju za medicinsku p o m o . Zato su podaci o rasprostranje nosti tog oboljenja medu njima umanjeni. Zaraeno je oko 10% stanovnitva. K o d nevinih devojaka trihomonaza se retko sree. Kod dece do polne zrelosti trihomonaza se sree u izuzetnim sluajevima. Broj obolelih od trihomonaze stalno se poveava. Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je ovek (oboleli od trihomonoze, zdrav" nosilac vaginalnih tri homonada). Z d r a v i " nosioci i ljudi kod kojih oboljenje protie bez simptoma, po pravilu, ne obraaju se za m e dicinsku p o m o . Ako vaginalne trihomonade nosi zdrav ovek on je veoma pogodan za rasprostiranje (prenoenje) infekcije. Pri ispitivanju zdravih ena uoava se od 10 do 35% za-

raenih trihomonadama, a kod mukaraca - od 2 do 16%. Trihomonoza kod oba pola je oboljenje koje se prenosi po Inim putem. Uzronik trihomonoze, ipak, ima izvesnu otpornost u spoljanjoj sredini (on gine pod uticajem visoke tempe rature, suenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne trihomonade bizo ginu i u vodi. Trihomonoza, kao i ma koje drugo infektivno obo ljenje, ima odreeni razvojni ciklus. Rok trajanja tog ci klusa pri antitiihomonadnom leenju je u proeku 2- 3 meseca. Na pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzronika u organizam, esto utiu i druga propratna oboljenja, vitaminski i hormonalni poremeaji, promena stanja zido va vagine pod uticajem trudnoe, abortusa itd. U osla bljenom organizmu ak i slaba trihomonadna infekcija m o e da izazove teko oboljenje.

OSOBENOSTI INFEKCIJE

KOD ENA

Mogunost inficiranja ena zavisi od stanja epitela vagine. Pri velikoj koliini estrogena i, samim tim, prisu stva dovoljnih koliina glikogena u epitelu vagine slua jevi infekcija su retki. Mehanike i hemijske traume sluzokoa, posebno u postklimakterinom periodu, poveavaju mogunost na stanka bolesti. U menopauzi, kada je atrofirana sluzoko a vagine posebno ranjiva, javlja se novi faktor stimula cije razmnoavanja trihomonada. Njihovo razmnoava nje se najbolje vri pri pH = 5,5- 6. Kod ena obolelih od trihomonoze pH vaginalnog sadraja je obino vei, n e go kod ena koje ne boluju od trihomonoze. Pri povea noj kiselosti vaginalnog sadraja, pri pH = 3- 3,5 (to jest jaka oksidacija, koja se m o e samostalno postii p r i m e nom urina dojeneta) m o g u je i spontani nestanak vaginalnih trihomonada. Poznati su sluajevi, kada pri posto janju trihomonada kod m u a nije dolazilo do inficiranja ene, kod koje je pH vaginalnog sadraja iznosio 3 , 5 - 4. Infekciju na ene prenose uglavnom mukarci nosio ci trihomonada i oboleli od trihomonadnog uretritisa. U pojedinim sluajevima trihomonade dospevaju u vaginu zajedno sa spermom, a u drugim sa izluevinama iz m o kranog kanala. U poetku se inficira vagina, zatim m o krani kanal i drugi organi mokranopolnog sistema. Leukociti i gljivice kandide, koji se nalaze u vagini ene, prisiljavaju parazita trihomonadu da pree u elijski oblik i postane neraspoznatljiv. Da bi se otkrila triho m o n a d a unitavaju se gljivice kandide, to uzrokuje p o remeaj ravnotee mikroflore u vagini. Rezultat je da se trihomonada vidno aktivira, to pojednostavljuje njeno otkrivanje.

Kod bolesnika sa ispoljenom trihomonozom, posebno kod ena, javljaju se simptomi akutnog kolpitisa: belo pra nje, svrab u vagini i oko spoljanjih organa. Lokalno leenje, koje je preduzela ena ili joj je prepi sao lekar, u trajanju 2-3 nedelje donosi znatno olakanje i ena smatrajui d a j e zdrava, ne obraa se lekaru mesecima i godinama. U stvari takvo leenje", prema m o m miljenju, samo pogorava stanje zdravlja, j e r akutni oblik bolesti pre lazi u hronini, koji se tromo odvija i prelazi u dubinu orga nizma.

DIJAGNOSTIKA TRIHOMONOZE KOD ENA Neki ginekolozi, na primer V. A. Meljnikova, preporu uju da se sredinom menstrualnog ciklusa uzima nistatin po 500 000 jedinica 4 puta dnevno (ili levorin po 500 000 jedi nica 3 puta dnevno) u trajanju 1 2 - 1 4 dana sa istovremenim ispiranjem 2% rastvorom sode bikarbone i posle toga m a z a nje zidova vagine levorinovom mau. Istovremeno se pre pisuje aloja 2,0 intramuskularno svakodnevno do 15 puta i elektroforeza sa 1% rastvorom sulfata cinka do 15 puta. U vreme oekivane menstruacije prekida se fizioterapija, aloja i lokalno leenje vagine. N a m a z se kod ena uzima (radi analize) 3 poev od etvr tog dana od poetka menstruacije i obavezno iz tri take: uretre, cervikalnog kanala i vagine. Preporuuje se uzimanje na m a z a obavezno 4 dana redom, poto se trihomonade mogu javiti samo u j e d n o m od njih. Uzimanje namaza u bilo koje d m g e dane je necelishodno, poto trihomonade ponovo odla ze u duboka arita i gornje organe. Takav nain otkrivanja trihomonada omoguava da se utvrdi da nije samo 5- 7% ena, ve 5 5 % inficirano triho-

monadom. Pri detaljnim analizama taj procenat se pove ava na 90! Ako se tome doda inficiranost usnom i crevnom trihomonadom, obolelost je 100% kako kod ena ta ko i k o d mukaraca.

SIMPTOMI BOLESTI Inkubacioni period u proeku varira u granicama od 5 do 15 dana. Klinika slika karakterie se relativnom jednoobraznou simptoma i ne predstavlja bilo kakve specifine osobenosti. Najee su albe na luenja, svrab, bolne snoaje, esto mokrenje, slab san i razdraljivost. Simptomi trihomonadnog kolpitisa su: obilna tena, penuava i gnojna luenja, a u akutnim sluajevima izluevine koje razjedaju, ponekad sa primesom sukrviavog sekreta. Sluzokoa vagine kod akutnog trihomonadnog kolpitisa je oteena, crvena, mestimino sa takastim krvnim podlivima koja blago krvari. Obilne izluevine koje istiu iz vagine nadrauju sluzokou vaginalnog tri j e m a , kao i kou spoljanjih genitalija. U hroninim slu ajevima uoava se arina hiperemija (prepunjavanje sudova krvlju) zidova vagine. Koliina luenja se sma njuje, ali se zadrava njihova penuavost. Kod trihomonadnih kolpitisa upalni proces se iri i na vaginalni d e o grlia materice. Kod oboljenja uretre oko njenog spoljanjeg otvora mogu se javiti hiperemija i otok; bolesnici imaju uestalo i bolno mokrenje. Trihomonadni uretritis kod mukarca prolazi uglav nom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretritisa.

OSOBENOSTI INFEKCIJE KOD MUKARACA Za prodiranje trihomonada u uretru mukaraca p o trebni su neto drugaiji uslovi. Ipak, i ovde ima vie fak tora koji onemoguavaju prodiranje i razvoj uzronika: kisela sredina mokrae i ispiranje zidova uretre njom, ve lika otpornost sluzokoe ukoliko ne postoje neka obolje nja od ranije. Veliki znaaj ima i smanjena otpornost or ganizma, izazvana promenom normalnog vitaminskog balansa, anatomske deformacije i propratni ponovljeni uretritis.

DIJAGNOSTIKA TRIHOMONOZE MUKARACA

KOD

T r i h o m o n o z a kod mukaraca esto prolazi n e p r i m e t n o . Zato mukarci sebe smatraju savreno z d r a v i m , iako su nosioci i prenosioci trihomonada. Otkrivanje parazita m o g u e je samo prilikom specijalnih ispitiva nja: serija k o m b i n o v a n i h provokacija sa svakodnevnim uzimanjem n a m a z a . Ali ak i tada od 15 do 20 epruveta s a m o e u 1 2 biti otkrivene t r i h o m o n a d e , j e r je uzronik skriven u zatvorenim (kapsuliranim) ariti m a . Iz tih zatvorenih arita paraziti mogu da se probijaj LI u uretru za v r e m e polnog akta ili pod uticajem drugih faktora.

MOGUE KOMPLIKACIJE Kod mukaraca uretritis je jedan od glavnih simpto ma da u organizmu postoji trihomonoza. Oboljenja dru gih organa mokranopolnog sistema, kao i kod gonoreje, javljaju se sekundarno. Trihomonadni prostatitisi m o g u

proi bez ikakvih simptoma. Organi monice ee su za hvaeni procesom, nego kod gonoreje. Otkrivanje triho monada u sekretu prostate, strugotine iz obolelih jajnika slue kao dokaz da vaginalna trihomonada moe iz uretre da prodre u bilo koji organ mokranopolnog sistema. U tee posledice trihomonoze kod mukaraca spada sua vanje mokranog kanala, do ega, kao i kod gonoreje, ne dolazi odjednom ve tokom 2- 8 godina i vie. Profilaksa razvoja komplikacija kod trihomonadnih u r e t r i t i s a j e d e o velikog problema borbe protiv te bolesti. U profilaksi ve liki znaaj imaju rana dijagnostika i efikasnost leenja.

LEENJE TRIHOMONOZE Ginekolog Meljnikova preporuuje metod leenja trihomonoze.sa primenom sredstava, koja poboljavaju razmenu u tkivima i stimuliu zatitne sile organizma, to takoe poboljava prodiranje lekova u arite bolesti. Njeno leenje sastoji se u sledeem. Prva kura leenja poinje od intramuskularnog u n o enja aloje svakog drugog dana 8 10 puta, naizmenino sa intramuskularnim unoenjem gonovakcine od 0,25 mililitara (250 miliona mikronskih tela) do 1,25 mililita ra u koliini 4 5 injekcija svakog drugog dana, pri emu se doza svake injekcije poveava za 0,25 mililitara. Isto vremeno prepisuju se protivtrihomonadni preparati - trihopol po j e d n u tabletu (0,25) 3 puta dnevno posle jela to kom 10 dana (za kuru 7,5 grama). Posle prve kure lee nja, sledi druga, zatim trea itd. Prirodni pristup leenju trihomonada neto je druga iji. Prvo se isti organizam. Drugo - na sve mogue na ine jaa se imunitet. Tree - leci se od sve tri vrste triho monada.

Najuniverzalnije na sve tri vrste trihomonada deluje trojka". Poseban ekstrakt od pregrada izmeu jezgara oraha sa votkom. Jo bolje deluje ekstrakt od pregrada ili zelene ljuske oraha sa kerozinom. Navodim recept. au pregrada oraha samleti u maini za mlevenje kafe i preliti sa aom votke (ljute rakije). Ostaviti da od stoji na tamnom mestu 24 sata. Uzimati na sledei nain: Prvi dan - 5 kapi natate. Drugi dan - 10 kapi. Trei dan - 20 kapi i tako produiti mesec dana po 20 kapi dnevno. Usna trihomonada. Za ishranu ove trihomonade slui hrana koja se zaglavila izmeu zuba u usnoj duplji. Ove trihomonade posebno vole eer i masnoe. Usna trihomonada ivi u depovima desni, z u b n o m kamencu, pljuvaci, sluzi, tkivima usne duplje i krajnici ma. Kolonije usne trihomonade popunjavaju se sa sva kim poljupcem. Ako se partneri menjaju, posle svakog novog partnera paraziti su sve agresivniji i zloudniji. Za leenje treba sisati ulje od suncokreta. Ujutro na tate uzeti supenu kaiku ulja (zejtina) i sisati ga (bukati ga u ustima) dok ne postane vodnjikavo i belo. Proces traje od 10 do 20 minuta. Posle toga usta isprati prokuvanom vodom, ili j o bolje ekstraktom od pelina, ajem od mahovice (Oxycoc cus palustris, O. microcarpus turcz.) ili savakati plod mahovice, odnosno piti voni sok od plodova mahovice. Poeljno je ponoviti terapiju i pred spavanje. Tajna efikasnosti te terapije je u tome da masti ras tvaraju toksine trihomonade. Lipolijeva kiselina, koja se sadri u ulju (zejtinu), podstie rast trihomonada. Zato

ulje moe posluiti i kao mamac za parazite, usled ega se ovek moe oslobaati ne samo od toksina, ve i od trihomonada. Crevna trihomonada. U praksi se najvie primenjuju gorke protivparazitne trave (uglavnom u o s u e n o m stanju), kao to su pelen, karanfili, ali i niz zaina (luk, enjak, gorica). Na crevne trihomonade dobro deluju produkti sa kiselim ukusom i crvenom bojom mahovica i njoj slini jagodasti plodovi. Vaginalna trihomonada. Poznato n a m je da vaginalne trihomonade ginu u prvim minutama ili ak sekun dama pri dejstvu na njih sa fitoncidima luka, senfa, rena, etinarskog drvea, breze, ribizle, dinje, limuna, mahovice i mandarine. To e biti detaljnije opisano u treem p o glavlju (Faktori koji utiu na parazite). Upotreba soka, odvara, ekstrakta ili uljnog preparata tih biljaka u vidu vaginalnih oroavanja tamponima podsticae unitava nje vaginalnih tihomonada. Upotreba ukuvanog urina na slian nain doprinosi izleenju od vaginalnih parazita. Kura leenja obino traje nedelju dana. Zatim se pravi pauza od 3 do 5 dana i sve se ponavlja do potpunog izleenja. Usput se menja ishrana - izbacuje se slatko, m a sno, meso, m e s n e preraevine i kvasac. Kod trihomonadnih kolpitisa i erozije grlia materi ce, kao i gljivinih oboljenja treba se ispirati i klistirati travom rusom (Chelidonium majus). e n e m o g u da vre vea vaginalna oroavanja toplim ekstraktom od sledeih trava: supena kaika kore od hrasta, supena kaika kore od pasjakovine (Rhamnus cathartica), supena kaika pelena, supena kaika cvetova povratia (Tanacetum vulgare) i supena kaika rastavia (Equisetum arvense).

Smea od navedenih trava preliva se sa 3 litra kljua le vode i ostavi da odstoji 2 3 sata. Ako je potrebno jae sredstvo postupa se kao prili k o m pripremanja odvara - voda se kuva sve dok deo vo de ne ispari. U poetku mora da ispari pola litra, a kasnije 1,5 litar vode. Posle toga tenost treba procediti i primenjivati. Obino se koristi 2 litra ekstrakta pri temperaturi 3 5 36C. Za vaginalno oroavanje treba koristiti specijalno, isto, Esmarhovo lone. G u m e n u cev od balona Esmarhovog loneta uvoditi u vaginu do dna, dodirujui grli materice. Ako se paljivo progura cev kroz grli materice u upljinu materice, od parazita se moe isprati i materi ca. Kura slinih terapija traje 3- 5 dana. Dalje se m o e ponavljati po potrebi. Kada je re o leenju mukaraca, oni mogu u vidu kupki, ispiranja i podmazivanja primenjivati sve to je navedeno. Na primer, tokom 3 5 dana mogu primenji vati kupke, ili ispirati u tegli polni organ sa ogoljenim glaviem 2 5 - 30 minuta. U teglu sipati 1 litar ekstrakta od trava (za ene se preporuuje: kora hrasta, kora pasja kovine itd.). Zasiavanje tkiva silicijumom doprinosi oslobaa nju organizma od polnih parazita. U tu svrhu treba uzeti 1 supenu kaiku bilo koje kaolinske gline i rastvoriti je u 1 litru prokljuale vode, ohlaene do 3 7 - 38C. Mukarci u toj vodi ispiraju polni organ, stavljajui ga sa obnaenim glaviem u vodu sa glinom i drei ga u toj vodi 1 0 - 1 5 minuta. Uputstvo za mukarce: kada se zaguli koica polnog organa do kraja i potpuno obnai glava polnog organa, otvara se nena sluzokoa kroz koju u organizam m o g u prodirati materije rastvorene u vodi. Sluzokoa brzo upi ja iz tih materija silicijum koji nedostaje organizmu. To

doprinosi ne samo ozdravljenju kavemoznih tela po Inog uda, ve jaa nervnu vezu izmeu mozga i k a v e m o z n i h tela polnog uda. im se pojavi elja za polnim optenjem, nervi brzo prenose impulse u polni sistem i dolazi do erekcije. Zato ta terapija podie potenciju kod muka raca. e n a m a se preporuuje da koriste glinenu vodu za vaginalno ispiranje, kao s t o j e ve opisano sa ekstraktom od trava. Glina vezuje mikroparazite i izbacuje ih iz polnih ka nala. Pri t o m e se lece i jaaju sluzokoe polnih organa. U praksi je zapaeno, da se organizam uspenije oslobaa trihomonada, hlamidija i drugih uzronika venerinih oboljenja ako se istovremeno vri potpuno i enje organizma, zasiavanje organizma silicijumom i dehelmentizacija prema metodi N. A. Semjonove ili T. Z. Abramovske.

dea. Postojala je bojazan i za m o g sina. Pri visini 190 centimetara velika iscrpljenost - deficit njegove teine prelazi 15 kilograma, nefritis bubrega, uveana jetra, paredentoza zuba. Poto je dobio poziv za vojsku bio je na medicinskim pregledima. Otkrili su mu belanevine u mokrai i smestili ga u bolnicu. Leili su ga injekcijama penicilina i operisali su mu krajnike. Posle tri meseca ot pustili su ga iz bolnice sa krvavom m o k r a o m . Ja sam ve tada shvatala opasnost te operacije jer su krajnici za titni limfni organ. Ubeivala sam lekara koji ga leci i dobila sam otkaz. S i n j e poverovao lekarima i sada za to plaa svojim zubima i bolestima od kojih boluje. Na primerima svojih roaka i najbliih shvatila sam da se r a k u naoj porodici podmlauje" pa sam sebi postavila cilj: Sin mora da nadivi m e n e ! " I poela sam da se bavim problemom raka". Detaljan teoretski i strpljiv praktini rad dao je rezul tate. Svieva je praktino dokazala d a j e tumorska elija oblik trihomonade koja ne pripada biarima. T u m o r predstavlja koloniju nebiarskih trihomonada, koje su prele u miran nain ivota. T u m o r se stvara bubrenjem trihomonada i on je rezultat njihovog nedovrenog raz mnoavanja, kada novostvorene elije (elije kerki), ne odvojivi se od majinih, poinju da stvaraju n o v e elije. Na j e d a n ili drugi nain trihomonade, koje su dospele u organizam, prenose se krvotokom i limfotokom po elom organizmu. One se lukavo tite od imuniteta m a skirajui se, tj. prelazei iz jednog u drugi stadijurn ivo ta. Pri tome intenzivno asimiluju hranljive materije iz ovejeg organizma. One , j e d u " eritrocite i leukocite. Tri h o m o n a d e , obrnuto, lue u veim koliinama mlenu ki selinu, superoksid, fermente, l o " holesterin i druge otrove, ime truju organizam. To neprimetno uzrokuje malokrvnost, iscrpljenost i kiseoniko gladovanje. Sma-

T R I H O M O N A D N A T E O R I J A RAKA P R E M A T. J. S V I E V O J Tamara Jakovljevna Svieva direktno se sukobila sa rakom. Evo kako to ona opisuje. Ja imam lini obraun sa rakom: ve tree pokolenje mojih bliskih roaka umire od te bolesti. I premda su stariji uspevali da ive sedamdeset i vie godina, mnogi od njihove dece i unuka nisu uspeli vie od polovine tog ivotnog veka. Iako je imao zdravo srce moj mlai brat umirao je u tekim m u k a m a . Bilo me je sramota da ja, kao starija sestra, ostajem da jo ivim. Obratila sam se lekarima za p o m o , a oni su mi predloili: Ulepajte mu poslednje dane ivota ukusnim delikatesima". Moj brat Aljoa imao je rak eluca... I ja sam shvatila, da sam sle-

nj uje se imunitet, nastaje poremeaj u nervnom sistemu, razaraju se tkiva za stvaranje krvi i limfe, izobliava se normalna sredina organizma. Z b o g ponavljanib viestrukih infekcija trihomonadama (usnom, crevnom i vaginalnom) i slabljenja imuni teta, trihomonade postaju sve agresivnije kako ovek sta ri. One stvaraju kolonije - tumore i metastaze. Prema to m e , rak je zavrna etapa trihomonoze. Tumori se prema razvoju (rastu) dele na dobroudne (benigne) i zloudne (maligne) na osnovu s n a g e " trihomonada i naina nji hovog razmnoavanja. Benigni tumor stvara trihomona de slabe zloudnosti, koja se razmnoava deljenjem na dve jedinke odnosno to deljenje je usporeno jo uvek do voljno snanim imunitetom. Sa poveanjem zloudnosti trihomonada i smanjenjem imuniteta benigni tumor po stepeno prelazi u maligni i nastaju metastaze. Prema tome, rak je opte imunodeficitno oboljenje. Slabost imuniteta i organizma ne omoguava borbu sa oboljenjem. T u m o r (otok) je samo posledica navedenog procesa, njegov zavrni stadij um. Sredstva i metodi koje predlae Tamara Jakovljevna stvarno omoguavaju da se rak izlei. To su ienje or ganizma, unitavanje parazita i stimulacija imuniteta.

dijabetes, poremeaje jetre), razaraju zidove krvnih su dova i, prema istraivanjima naunika iz Johanesburga, mogu prouzrokovati infarkt. Hlamidije su tesno povezane sa trihomonadama. N e davno je otkriveno da hlamidije u vreme razmnoavanja borave u trihomonadama, gde stvaraju mikrokolonije. Hlamidije koriste trihomonade kao porodi liste i za zati tu od nepovoljnih uslova (na primer, da izbegnu prepara te koji ih unitavaju). Hlamidije dospevaju u trihomona de na dva naina. Prvi nain. Trihomonade su veoma velika bia za hlamidije i one gutaju hlamidije da bi ih svarile i zasitile se njima. Ali hlamidije uspevaju da oko sebe stvore vakuolu (zatitni kokon) i ostaju da ive u trihomonadama! T a k o hlamidije postaju paraziti trihomonada, gde se i razmnoavaju. Drugi nain. Hlamidije mogu da prolaze kroz p o r e u membrane trihomonada i da se dalje u njima razmnoa vaju kao njeni paraziti. Pri tome one ine trihomonadu aktivnijom, tj. zloudnijom. Eto zato se esto javljaju zajednike trihomonadno-hlamidne infekcije. Razmotrimo informaciju, koja se nedavno pojavila, o tome kako hlamidije mogu da izazovu infarkt miokarda. U aprilu 1996. godine, izuavajui obolele od in farkta u klinikama Johanesburga, naunici su obratili panju na neobinu zakonitost: od 80 ispitanika kod 75 je u krvi pronaena bakterija Chlamidia trahomatis uzronik hlamidioze, opasne venerine bolesti. Javila se pretpostavka da ta podudarnost nije sluajna. Dalja temeljna istraivanja tokom godinu dana pokazala su da hlamidije stvarno razaraju zidove arterija i uzrokuju in farkt.
4 Kokon - aura svilene bube. Primedba prevodioca.

HLAMIDIJE Uzronik hlamidioze - opasne venerine bolesti je Chlamidia trahomatis. Hlamidije izazivaju upalu u polnim organima (gnoj ne izluevine, razaranje struktura tkiva, gubitak funkcije organa), neplodnost, poremeaj vida (oi koje se ujutro gnoje ukazuju na r a d " hlarnidija), probavnog sistema (razne poremeaje probavnog sistema, upalu pankreasa, ste

Da bi se kod oveka javio infarkt, osim inficiranja hlamidijama, potrebni su i drugi nepovoljni uslovi, koji nastaju u organizmu: opta slabost organizma kao rezul tat zagaenosti organizma ili starenja, slabljenje imunite ta, uzimanje suvine koliine hrane, tetne ivotne i pre hrambene navike - masna i slatka hrana, alkohol, nikotin i slino; emocionalni stres koji stvara koljku" - slabost u spoljanjim ivotnim manifestacijama; loe stanje si stema krvnih i limfnih sudova, kao posledica portalne hi pertonije i zagaenosti sudova. Obino se slini nepo voljni uslovi stvaraju u organizmu svakog oveka koji ne vodi rauna o sebi i svom zdravlju u etrdesetim-pedesetim godinama. Reju, u pitanju je opte zagaenje organizma koje stvara sveopte trulene p r o m e n e - povoljnu sredinu za i vot hlamidija i druge gnojne infekcije. im do toga doe mikroorganizmi se krvotokom (krv iz vena pravog creva moe odmah da dospe u srce, naroito pri postojanju por talne hipertonije) kreu prema srcu, prodiru u zidove su dova i razaraju njihova tkiva. Na unutranjem zidu krvnih sudova javlja se oiljak. On oteava protok krvi, poveava pritisak i optereuje srce. Sa poveanjem oiljaka postaje sve gore, srcu nedostaje kiseonik i poinju da se razaraju tkiva sranog miia. U odreenom momentu zid ne izdr ava prenapregnutost - nastaje infarkt. Hlamidna infekcija je opasna zato to nije uvek j a s n o izraena upala. Venerino oboljenje m o e i biti i ne biti, a u krvi se nalazi mnogo hlamidija. Hlamidioza esto pro lazi bez simptoma. Za razliku od sifilisa ili gonoreje hla midioza m o e i da ne izazove bolove, gnojnu upalu ili vi dljivu eroziju organa. A u etrdesetim-pedesetim godi nama - infarkt. Hlamidije su veoma otporne, a osim toga umeju da se pritaje u belim krvnim zrncima. Upravo zbog toga or-

ganizam se ne hvata u kotac sa hlamidijama, on ih jed nostavno ne primeuje. Infarkt miokarda m o e biti isto tako zarazan, kao i grip. Takva sumnja se prvi put javila kod lekara j o 1988. godine, posle uzastopne smrti osam sportista u vedskoj. To su bili dobro pripremljeni atletiari, lanovi dr avne reprezentacije za sportsku orjentaciju. Nisu puili, nisu konzumirali alkohol i nisu jeli masnu hranu. Bez ob zira na to ubio ih je podmukli infarkt. Da li su oni zarazili jedan drugog (sportisti su trenirali zajedno)? Takva pret postavka mogla bi se pokazati besmislenom, poto se in farkt nije ubrajao meu zarazna oboljenja. Ali drugog objanjenja iznenadne smrti takorei savreno zdravih mladih ljudi jednostavno nije bilo. Uz to eksperti sa uni verziteta u gradu Upsala, koji su vrili obdukciju, otkrili su u njihovim srcima gomile hlamidija (parazitskih bak terija). Nisu li ti mikroskopski zlikovci bili uzronici smrtonosne bolesti? Pitanja su ostala bez odgovora. Ve ini specijalista hipoteza se inila neverovatnom i oni su vedsku tragediju objanjavali sticajem sluajnih okol nosti. U dananje vreme veina naunika sklona je teoriji da mikroparaziti izazivaju infarkt i druga srano-vasku larna oboljenja. Zatita protiv njih je - protivparazitno le enje, ienje organizma, podizanje imuniteta svim m o guim sredstvima. Jo nekoliko informacija o istraivanju hlamidija. Finski mikrobiolozi suprunici Sajku 1988. godine na opte iznenaenje otkrili su u krvi ljudi, koji pate od ateroskleroze (a ona dovodi do infarkta), neuobiajeno veliku koliinu antitela, koja nastaju kao odgovor na po javu hlamidija i spreavaju njihovo razmnoavanje. Z a to imunoloki sistem tako burno reaguje na naizgled be zazlene mikroorganizme? Jer, kao to se smatralo, taj tip

hlarnidija, koji je nedavno otkriven, sposoban je da iza zove samo m a l u upalu disajnih puteva, koja ne predsta vlja skoro nikakvu pretnju zdravlju. Posle izvesnog vremena suprunici Sajku doli su do j o j e d n o g zapanjujueg otkria. Ispitujui stanovnike finskih sela, u kojima su se infarkti miokarda iz nepozna tih razloga esto deavali, oni su u krvi, spolja gledano zdravih ljudi, pronalazili povean sadraj antitela. Imao se utisak da u tim selima hara epidemija. Postavljalo se pomalo zauujue pitanje da ne inficiraju seljaci infark tom jedni druge? U s v o j i m istraivanjima i pretpostavka ma suprunici su zauzeli oprene stavove u lanku koji je publikovan u eminentnom medicinskom asopisu L a n ceta". Taj lanak je proitao ameriki epidemiolog T o m a s Grejston, koji je resio da poe tragom Finaca i otkrio je itave kolonije hlarnidija u trombima, koji su zapuavali krvne sudove pacijenata. Amerikanac Jozef Muletajn p o m o u katetera izvukao je sklerotine naslage iz venoznih sudova srca kod 90 pacijenata. U 7 0 % sluajeva on je u tim naslagama, koje su se sastojale iz masti i krea, nalazio hlamidije. Posle nekoliko godina naunici su doli do novih re zultata. P e k a Sajku je obavio eksperiment kojim j e , p r e ma njegovim recima, nesporno dokazao zlokobnu ulogu hlarnidija pri nastanku ateroskleroze. U nos zeeva on je ukapavao rastvor sa tim mikroorganizmima, stimuliui obian nain inficiranja - preko sluzokoe. Posle nekoli ko nedelja naunik je otkrio kod ranije zdravih ivotinja jasne simptome ateroskleroze. Ameriki lekari obavili su istraivanja veih razmera. T o k o m pet godina oni su uzeli na analizu krv od 22 000 svojih kolega. Kao ispitanici odabrani su lekari koji vode zdrav nain ivota, pri njihovom ispitivanju nisu bi-

li utvreni nikakvi faktori rizika", koji stvaraju predi spozicije, kao to se smatralo, za srano-vaskularna obo ljenja (na primer, povean sadraj holesterina u krvi). B e z obzira na to 543 osobe koje su bile na posmatranju za to v r e m e su doivele infarkt ili insult. Pri analizi krvi k o d njih je uoeno prisustvo C-reaktivnog proteina belanevina, koje nastaju pri upalnim procesima. A prema ,,infekcionoj" hipotezi infarktu prethodi upala krvnih sudo va, uzrokovana hlamidij ama. Panju zasluuje i eksperiment Sandipa Gupti, kar diologa iz Londona, koji je davao antibiotike pacijentima koji su tek preleali infarkt. Posle izvesnog vremena iz krvi pacijenata nestala su antitela, specijalizovana" za borbu protiv hlarnidija. To je, prema pretpostavkama Gupta, znailo d a j e virus uniten antibioticima. Glavni zakljuak ovih autora o sprovedenim istrai vani ima 1 1 raznim zemljama bio je da je otkriven j e d a n od glavnih neprijatelja o v e a n s t v a " uzronik in farkta, koji je u razvijenim zemljama, pored raka, naje i uzrok smrti. O v o otkrie mnogi naunici ocenjuju kao svetsku senzaciju" i najvee medicinsko dostig nue X X veka". Ono, p r e m a recima amerikog k a r d i o loga Wejna Aleksandera, menja sve predstave lekara o infarktu".

TA S E P R E P O R U U J E Z A B O R B U P R O T I V HLAMIDIJA? Za unitavanje hlarnidija preporuuju se velike i ja ke d o z e antibiotika, j e r one ive u t r i h o m o n a d a m a , koje su se odlino prilagodile ovekovom imunitetu. Oslo baanje od hlarnidija m o r a se obaviti u dve etape. U pr voj etapi najpre se treba osloboditi od t r i h o m o n a d a , a u

drugoj od hlarnidija. Drugu etapu treba primeniti 7- 10 dana posle protivtrihomonadnog leenja. Potom se tre ba pobrinuti za opte ienje i imunostimulaciju orga nizma. K u r e protivtrihomonadnog i p r o t i v h l a m i d n o g leenja sprovode se po potrebi. Ali prve 2-3 kure treba uraditi sa p a u z o m od 10 do 15 dana. N i k a k o se ne srne izgubiti iz vida da su hlamidije veoma podmukli parazi ti i od njih se moraju leiti svi lanovi porodice. To se p o s e b n o odnosi na suprunike koji se o b a v e z n o moraju istovremeno leiti. Protiv hlarnidija efikasno je uzimati trojku": pelen, kerozin i alkoholni ekstrakt belog luka. Hlamidije ne podnose gladovanje na urinu uz utrljavanje u telo starog urina. Primena ispiranja polnih organa vodom kiselog ukusa, parne terapije sa pelenovim, brezovim, hrastovim i jelovim m e t l i c a m a - o d l i n o su sredstvo za njihovo uni tavanje.

Ali o n e ne vole dehidraciju, koja je za njih pogubna. Zato protiv gljivinih oboljenja odgovaraju sredstva koja isuuju - jod, stipsa (alaun) i slino. S u v o " gladovanje je najefikasnije protiv gljivinih oboljenja.

ANTIBIOTICI I GLJIVINE INFEKCIJE Pre otkria antibiotika ljudi su retko obolevali od bi lo kojih gljivinih oboljenja. Kada je poelo m a s o v n o le enje antibioticima, specifina teina gljivinih obolje nja znatno se poveala i produila je da raste. Postavlja se pitanje - ime (zahvaljujui kojim svoj stvima) antibiotici utiu na rasprostiranje gljivinih in fekcija? 1. Svet m i k r o o r g a n i z a m a u ovejem o r g a n i z m u je u r a v n o t e e n : kada se antibioticima unitavaju o d r e e ne vrste m i k r o o r g a n i z a m a njihovo mesto z a u z i m a j u gljivice. K a o rezultat p r i m e n e antibiotika lece se m i k r o b n a oboljenja, ali se javljaju gljivina - na p r i m e r , herpes. 2. Mikrobi, koje unitavaju antibiotici, do tada su u ovekovom organizmu bili rivali sa gljivicama u borbi za hranu i mesto prebivalita, a sa nestankom te konkurencije gljivice poinju lako da se razmnoavaju, stvarajui u o vekovom telu gljivine kolonije (gljivinjake). 3. Mnogi antibiotici, kao to su penicilin, tetraciklin i streptomicin direktno stimuliu rast gljivica, jer se upravo proizvode iz gljivica i plesni. Gljivice jedu te lekove kao najpogodniju hranu za sebe. Slina stimulacija leenjem" antibioticima dovodi do razmnoavanja gljivica, to izazi va raznovrsne komplikacije u organizmu. 4. Mikrobi, koje su ubili antibiotici, pri svom razla ganju daju gljivicama j o bolju hranu.

GLJIVICE I GLJIVINA OBOLJENJA U medicinskoj mikrobiologiji poznato je oko 100 vr sta gljivica, koje su sposobne da inficiraju i izazivaju oboljenja kod oveka. Te gljivice su veoma rasprostra njene u prirodi. One se nalaze u tlu, u biljkama, ivotinja ma, u trulim produktima, u konzerviranim produktima, u krvi itd. Patogene gljivice malo zavise od spoljanjih uslova i dobro rastu na svakom mestu. Veina gljivica ima potre bu za vitaminima: biotinom, riboflavinom, tiaminom i drugim, koje o n e oduzimaju od organizma. One izdra vaju temperaturu (za razliku od mikroba) od 2 do 45C, zbog ega se prostim poveanjem temperature ne m o g u tek tako jednostavno savladati.

B e z prisustva antibiotika gljivica sporo raste; antibi otik izaziva razgranavanje posle 4 sata i posle 24 sata p o javljuje se gusto i esto razgranavanje, koje obrazuje glj i vinjak.

KAKO SE ZATITITI OD GLJIVINIH OBOLJENJA Prvo, u sopstvenom organizmu ne treba stvarati uslove koji omoguavaju bezbedno razmnoavanje glji vica. Zato se nikada ne treba leiti antibioticima. Bolje je primenjivati prirodno leenje gladovanje od 3 do 5 da na, m o e i na urinu. Nikada ne skidajte temperaturu. U tu svrhu stavite urin na puis (natopite krpicu urinom i priveite je na puis). D o b r o je ispirati grlo rastvorom Lugola (jod sa glicerinom), koji se prodaje u apotekama. M o e se piti i 23 kapi na 100 mililitara tople vode. Kao profilaksu protiv gljivinih oboljenja dobro je primeniti kuru protivparazitnog leenja pomou trojke". Gljivice ne podnose dehidraciju i soli. Upotreba ukuvanog urina, sa kaikom kuhinjske soli - odlino je sred stvo protiv gljivica. One ne podnose ni biljke sa ljutim ukusom, na primer, beli luk. M o e se primeniti sve sok od belog luka ili njegov ekstrakt. Primer. Oistila sam creva i jetru 3 puta (izlazili su beli, upljikasti, slini mozgu kamenii), pijem sve urin ujutro natate po 100 grama, svakoga jutra se ispiram j o toplom mokraom ve 4 meseca. Poela sam da pijem ukuvanu mokrau (do 1/4 ) po 50 grama ujutro na tate. Ishrana: pre tri godine odrekla sam se mesa, mesnih proizvoda, mleka i mlenih proizvoda, ali hleb i dalje

u z i m a m . Uglavnom upotrebljavam svee i kuvano povr e, a ponekad i zejtin. Ishrana je odvojena. Preteno kae. Dogodilo se i malo udo! Nestalo m i j e naprsnue na anusu i iezle su viegodinje gljivice na nogama (skoro na itavom stopalu), prestala je da mi puca koa na peta m a , regulisala se stolica (jednom dnevno ujutro) i nestale su naprsline oko noktiju na rukama". BRADAVICE V e o m a mnogo neprijatnosti izazivaju bradavice na rukama. K a k o se od njih osloboditi jednostavno i zauvek? Evo nekoliko proverenih narodnih recepata.

KAKO UKLONITI BRADAVICE NARODNIM SREDSTVIMA? Opte pravilo: bradavice treba uklanjati posle punog meseca ili pre mladog meseca. Svoja dejstva propratite molitvama ili bajanjem. Na primer: Mati Boja na belom k a m e n u j e sedela, plakala, vikala i radila. Svileni koniu prekini se, brada vico kod raba Bojeg (ime) odvali se". 5 5 Ovo je veoma uspeno uklanjanje autosugestijom, to prizna je i savremena medicina. Jedan takav primer uklanjanja veli kog broja bradavica imao sam priliku da vidim kod mog druga iz detinjstva. On je u detinjstvu bio potpuno prekriven bradavicama. Kada sam ga sreo posle 30 godina nije imao skoro nijednu bradavicu. Ispriao mi je daje ovaj metod sa znao od neke starice, ali da nije verovao u to. Jednom prili kom zadesio se slubeno nou, za vreme meseine, na terenu i zaostao iza druga, sagao se, umio rosom sa trave i izgovorio sline rei, obraajui se mesecu da ga spasi starine" (brada vica). Primedba prevodioca.

1. Svoenje (redukcija) bradavica na j a b u k u ili k r o m p i r . Radi toga j a b u k a ili k r o m p i r moraju imati ispupenje, kvrgicu, koja podsea na b r a d a v i c u . S a m o se sa takvim j a b u k a m a ili k r o m p i r i m a postie 100% pozitivni efekat. Razrezati j a b u k u ili k r o m p i r n a p o l a . U nekim sluajevima preporuuje se da se to uradi j a k i m k o n c e m . P o l o v i n o m j a b u k e ili k r o m p i r a na kojoj se nalazi ispupenje (izboina) natrljati bradavice. U nekim sluajevima preporuuje se trljati bradavice sa obe p o l o v i n e . Posle toga spojiti p o l o v i n e i vezati ih istim k o n c e m , kojim smo ih razrezali. Z a k o p a t i j a b u k u ili k r o m p i r u zemlju, to dalje od prebivalita ( k u e , s t a n a ) . K a d a j a b u k a ili k r o m p i r istruli bradavice e nestati. 2. Na svilenom koncu koji se dri iznad svake brada vice vezivati vorove i pri tome govoriti naglas: Vi ovde ne treba da ivite. Vi ovde ne treba da budete. Moja re je odluna, neumoljiva. Sakriti taj konac u svee razrezan krompir i zakopati ga u zemlju tako da niko ne zna gde ste ga zakopali. Kada krompir istruli - bradavice e n e stati. U nekim sluajevima dovoljno je zakopati samo ko nac. 3. Uzeti komadi od stabla sa korenom pokoenog itnog klasa ili poljske travice. Vrhom slame nekoliko puta ubosti bradavice, izgovarajui pri tome molitvu ili bajalicu. Posle toga tu slamicu treba odmah zakopati u vlanu zemlju sa korenom nagore. Nakon nekoliko dana, kada slamica istruli, bradavice e nestati. 4. Uzmite proklijali krompir. Sakupite, otprilike, p o lovinu emajliranog loneta klica, naspite u lone vodu do vrha i stavite lone na blagu vatru. Kuvajte sve dok voda ne uvri do polovine. Procedite i tom tenou trljajte bra davice j e d n o m dnevno tokom 4 dana. Prema svedoenju oevidaca efekat je zapanjujui.

LAMBLIJE Lamblioza (latinski lambliosis)\z bolest koja nasta je us led oteenja tankog creva i jetre lamblijama. Infici ranje oveka lamblijama nije uvek propraeno kliniki izraenim oboljenjem. U veini sluajeva ti ljudi su z d r a v i " nosioci. Kod oveka parazitira jedna vrsta Lambliosis intestinalis.

RASPROSTIRANJE

(IRENJE)

Lamblije se uoavaju kod stanovnika irom sveta. K o d odraslih ljudi u proeku 10-12%, kod zdrave d e c e -

U granicama od 16 do 3 5 % , a kod eludano-crevnih oboljenja u 5 6 % sluajeva. U crevima oveka lamblije obrazuju ciste, koje ima ju ovalni oblik duine 1 0 - 1 4 mikrona. Izvor infekcije kod lamblioze je ovek. Ciste lamblija lue se iz ovekovog organizma zajedno sa ekskrementom. Rasprostiranju lamblija pogoduju nepovoljni sanitarno-higijenski uslovi. ovek se inficira preko prlja vih ruku, razliitih hranljivih p r o d u k a t a , p o s e b n o p r o d u k a t a koji se upotrebljavaju bez t e r m i k e o b r a d e ( p o vre, j a g o d e i d r u g o ) , preko vode i p r e d m e t a d o m a i n stva. Oslobaanje vegetativnih oblika lamblija iz cisti vri se pri rastvaranju hitinske obloge (ljuture) ciste alkalnim sadrajem iz dvanaestopalanog creva. Alkalna sre dina povoljno se odraava na ivotnu aktivnost vegeta tivnih oblika lamblija. Razmnoavajui se u tankom cre vu lamblije s vremena na vreme prelaze u dvanaestopalano crevo i otuda mogu da prodru u unu kesu. U epitelu creva lamblije se fiksiraju pomou pripijajueg apa rata (dela) - peristome. Na fonu optih ili lokalnih procesa, koji smanjuju ot pornost organizma, lamblije mogu stvarati lokalna upal na arita, koja pogoduju sekundarnoj infekciji, u stvari uzrokuju hronini oblik dizenterije. Toksini produkti raspada lamblija mogu biti uzrok poremeaja u vidu pogoranja opteg stanja, anemije, nervnih, psihikih i drugih poremeaja kao i poremeaja eludane sekrecije. Lamblije izazivaju poveanu osetljivost organizma na razliite vrste alergena. To se ispoljava kroz koprivnjau, koni svrab, bolove u zglobovima, a ponekad i groznicom.

U jetri je mogu upalni proces, hepatitis i ak ciroza. Promene u unoj kesi karakteristine su za holecistitis razliitog porekla. Ispod miinog sloja une kese uoa va se proirenje krvnih sudova, uveanje vezivnog tkiva, oteenost sluzokoe i miia. U crevima se mogu javiti arita hemoragine upale i gnojne rane (irevi) u donjim delovima debelog creva.

SIMPTOMI

LAMBLIOZE

Lamblioza se najee ispoljava oboljenjem creva, jetre ili istovremeno oboljenjem oba navedena organa. Oboljenje creva protie u vidu duodenitisa, najee hroninog, i enterokolitisa. Povremeno, naroito kod dece, uoava se kratkotrajno poveanje temperature. Ja vljaju se kranje, prelivanje i bolovi u stomaku, koji se kod enteritisa oseaj u oko pupka i neto iznad pupka. Enterokolitis poprima hronini oblik; javljaju se recidivi, propraeni prolivima, rede zatvorima, koji m o g u da se naizmenino smenjuju. esto se javljaju bolovi u podbratku, dispeptiki poremeaji u vidu munine, neprijat nog ukusa u ustima, goruice i podrigivanja (ponekad sa zadahom pokvarenih jaja). Kod bolesnika najee se smanjuje kiselina. Sigmoidni i silazni deo creva (kolodescendens) mogu biti spastiki skraeni ili poveani. Obo ljenje creva m o e da bude propraeno znatnom optom iscrpljenou. Pri tome se rendgenoloki mogu odrediti deformacije glave dvanaestopalanog creva i poremeaj u radu une kese. Rede se sreu bolovi razliiti po inten zitetu u desnoj podrebrici. esto oboljenje jetre kod lamblioze ispoljava se u vi du holecistitisa, angioholitisa, hepatitisa i njihovih kom binacija, ak i ciroze jetre. Lambliozni holecistitis ispo-

ljava se kroz bolove ili u vidu jakih greva u jetri, ili tu pim i stalnim bolovima i grevima, koji se pojaavaju po sle uzimanja hrane. Ponekad se povraa u ili tenost, dolazi do luenja pljuvake, proliva, utice i poveanja temperature. Lambliozni holecistitis bez sekundarne infekcije, koji podsea na k a m e n u ui, esto je uzrok operacija. Poremeaji u srano-vaskularnom sistemu manife stly u se poveanom iritacijom srane aktivnosti i umeren i m priguenjem sranih tonova. Intoksikacija se m a n i festuje poremeajima nervnog sistema u vidu umora, razdraljivosti ili apatije, plaljivosti, bolova u glavi i miiima, ponekad vrtoglavicom, udaranjem srca, sko kovima temperature, zaostajanjem u razvoju dece, pore meajem razmene materija i mravljenjem. Pri t o m e se m o e uoiti podrhtavanje prstiju, hipotonija i poveano znojenje.

LEENJE Navodimo dva recepta za leenje odraslih protiv lamblija. 50 grama listova od breze oprati, staviti u emajlira ni lonac, dobro sabiti i odozgo staviti tanjiri teret. Z a tvoriti poklopcem, umotati u tkaninu i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro procediti i staviti u friider. Piti po 1/3 ae na 30 minuta pre svakog jela. U pola litra vode dodati 2 glavice enjaka i ostaviti da odstoji 5 dana. Piti po 1 supenu kaiku natate i uz to pomalo uzimati m e d sa j e d n e supene kaike meda. Lee nje traje mesec dana.

HELMINTI ASKARIDOZA Askaridi su dvospolni krupni obli crvi vretenastog oblika duine 20 50 centimetara i debljine olovke. Glavno mesto njihovog prebivalita je tanko crevo. i votni vek askarida je oko godinu dana. Oboljenje izazvano askaridama naziva se askaridoza. Ono se najee ispoljava uporedo sa eludano-crevnim poremeajima (gubitak apetita, munina, povraanje, bolovi u stomaku, luenje pljuvake), m n o tvom oboljenja organa za disanje (od prehlade do upale plua), psihikih poremeaja (od bez u z r o n e " razdra ljivosti, vrtoglavice i glavobolje do nervnih greva i ak epileptinih napada). Inficiranje jajima askarida vri se kroz usta. U eludano-crevnom traktu oveka iz jaja se stvara larva. Lar va bui sluzokou creva i prodire u krv. Krvotokom ona

KLASIFIKACIJA LAMBLIOZA Lamblioze se mogu klasifikovati prema sledeim kriterij umima: - podnoljivost lamblija, - lamblioza sa preovladavanjem lokalnih poremea j a : a) crevni oblici - duodenitis, enteritis, enterokolitis; b) jetreni oblici - angioholitis, holecistitis, hepatitis, - lamblioza sa preovladavanjem optih simptoma vegetodistonija, gastrodistonija, anemija i - rasprostranjeni oblici lamblioza u vidu kombinaci je razliitih oblika (enterokolitisa, holecistohepatitisa, kombinacije lokalnih nervnih poremeaja, promena u kr vi itd.).

prolazi kroz srce i dospeva u plua. U pluima probija k i v n e sudove i izlazi na povrinu plunog tkiva gde se i razvija. Tkivo plua ima svojstvo samoienja. Pri tome se uoavaju mikroskopski pokreti prema nosnom drelu. U predelu nosnog drela ona se ponovo guta i dospeva u eludano-crevni trakt, gde se razvija u odraslu osobu. Pre-

Ne treba gutati sluz i ostale ispljuvke koji se iskaljavajti iz bronhija i nosnog drela. Posle iskaljavanja, usta isprati odvarom od pelena. Ovu terapiju treba primenjivati posebno ujutro. Kada larve askarida putuju" iz plua prema n o s n o m drelu one oteuju pluno tkivo. Otuda dugotrajna hronina oboljenja plua, respiratorna oboljenja i bronhitisi mogu biti posledica oboljenja organa za disanje od larvi askarida. Askaride v o l e " da se probijaju kroz uske otvore, da prodiru u unu kesu, jetru i da izazivaju teke komplika cije. U medicini je poznat sluaj izbacivanja askarida sa perlama, nanizanim na njihovo telo. Ako su one prodrle u uni m e h u r ili u une kanale, izazivaju gnojni holeci stitis, uveanje jetre, peritonitis i sepsis. Ako prodru u ka nale pankreasa, izazivaju akutni pankreatitis.

LEENJE ASKARIDOZA U medicini postoji nekoliko preparata, specijalno napravljenih i namenjenih protiv askarida. Mi se koristi mo narodnim sredstvima. U prvom redu to je opta dehelmintizacija prema N. Semjonovoj ili T. Abramskoj. Odgovara primena trojke" i metod leenja sa konjakom. Askaride se izbacuju i pri dugotrajnom gladovanju, po sebno na urinu.

ma tome, koliko se larvi podigne od plua prema drelu, toliko askarida dospeva u tanko crevo i poinje parazitsku aktivnost. Na razvoja askarida od momenta kada ovek proguta jaje do poluzrele askaride proe 72 76 dana. Zato to se larve askarida podiu prema nosnom drelu, one mogu dospeti i u eone sinuse, u upljine lobanje i ui. U medicinskoj praksi mogli su se sresti takvi sluajevi.

PROFILAKSA Borba sa askaridozom obuhvata masovnu dehelmentizaciju stanovnitva i zatitu spoljanje sredine od zaga enja fekalijama. S tim ciljem je potrebno: na seoskom

Izaao je okrugli grumen u ijoj se sredini nalazilo belo vrsto telo (prenika 2- 3 centimetra), a sa krajeva kao dlaice (prenik grumena je 5- 6 centimetara, bez dlai ca). Zatim je izalo jo jedno belo vrsto telo, ali uvrnuto. Potom belo vrsto telo, a sa krajeva svo u sluzi. Potom je ispalo pola WC olje pekmeza od knjsija - prozrani uti kruii". (Koliko organizam moe biti zaputen i napad nut parazitima! Covek to ne shvata i leci se od nekih dru gih bolesti. A treba oistiti organizam.) Drugi primer. Godinu i dva meseca primenjujemo urinoterapiju. Kakvi kolosalni uspesi. Ja sam 15 godina ukapavao u nos naftizin, posle dve operacije polipa poja vili su se hemoroidi, grili su se zglobovi i pojavio se ir na elucu. Pet puta sam istio jetru. Koliko je neistoe izalo iz organizma! Iz mene je izala glista duine 30 centimetara, a iz supruge - dve m e d u z e duine po 20 centimetara. Izlazilo je veoma mnogo sluzi. (Izvanredni uspesi su postignuti zato to su ti ljudi izbaci li parazite iz organizma.) Skupljali smo m o krau i u svakoj 3-litarskoj boci (flai) bilo je na dnu peska za debljinu dva prsta. Z b o g toga je moja supruga sa sobom nosila celu apoteku, a posle ienja organizma nije uzela n i j e d n u tabletu, iako je ienje podnela veo ma teko".

zemljitu i u manjim gradovima fekalije pomeati sa z e mljom (kompostirati) pre njihove upotrebe kao gnojiva i izgraditi WC-e; izvriti pravilnu organizaciju odvoda ot padnih voda u veim naseljenim mestima i podii nivo sanitetske kulture stanovnitva. Lina profilaksa - odra vanje istoe ruku, briljivo pranje povra, jagoda i voa pre upotrebe kao hrane; prokuvavanje ili filtriranje vode za pie i pranje voa, povra i posuda, kao i borba sa rauvama. Prvi primer. Imam 38 godina. Tri godine ne radim zbog slabog zdravstvenog stanja. Svoju priu poeu od toga kada sam poela da istim debelo crevo. Na poetku ienja iz mene je tako izlazilo ... da sam dva dana pla kala od uasa, koji me je obuzeo zajedno sa strahom, pa zar je sva ta gadost u meni bila. Posle klistira sa ukuvanim urinom izlazila je sluz - veoma mnogo sluzi. (Pato gene bakterije, koje su izopaile normalnu mikrojloru.) Zatim je izalo 7- 8 svetlobraon prozranih klupadi gli sta, oblika kvadratia i duine 1 0 - 1 5 centimetara. Potom su izale velike bele gliste veliine 1 0 - 1 5 centimetara.

ENTEROBIOZA Enterobioza - helmintoza izazvana ostricama. Ot rice su sivobeli crvi sa istanjenim krajevima. Mujak je duine 2-5 milimetara, a enka 9-12 milimetara. Otrice (ostraciti) parazitiraju u donjem delu tankog creva, lepom crevu i poetnom delu uzlaznog creva (kolonascendens) u debelom crevu. enke helminata, u i-

sloja. Kao rezultat toga nastaju takasti izlivi krvi i erozi ja na crevima. U medicini su poznati sluajevi kada su se od otrica javljali apscesi i mikronekroze na trbunoj ma ramici i sluzokoi materice; u njima su se nalazila jaja, larve i odrasle enke otrica. Trovanje organizma bole snika izluevinama otrica izaziva alergiju i dermatozu sa svrabom. Parazitiranje helminata ponekad m o e stva rati povoljne uslove za sekundarne bakterijske infekcije; enke otrica, koje prodiru u enske polne organe unose tu bakterije iz creva. Simptomi Kod lakeg oblika enterobioze uvee, kada se bole snik pri odlasku na spavanje zagreje u postelji, javlja se blagi svrab oko anusa. Svrab traje 1 3 dana a zatim spontano nestaje, ali se posle 2- 3 nedelje javlja ponovo. Takva periodinost pojave svraba uslovljena je smenora pokoljenja otrica. Pri postojanju veeg broja otrica u crevima bolesni ka svrab je stalan i veoma muan. Kada se bolesnik ee oko anusa na tim mestima se javljaju ogrebotine i nastaju sekundarne bakterijske infekcije sa pojavom dermatitisa i pioderrnije, to pogorava bolesnikovo stanje. Kod ne kih bolesnika se javljaju crevni poremeaji - uestala ka asta stolica, koja ponekad ima primesu sluzi. Opisani enterobiozni apendiciti, koji su prouzrokovani kombina cijom inficiranja ostricama sekundarnom bakterijskom infekcijom, kod ena su uoeni sa simptomima nadraaja karlinog dela trbune maramice, nastali kao rezultat prodiranja helminata u karlinu upljinu. K o d teeg oblika enterobioze javljaju se glavobolja, vrtoglavica, nesanica, poveano umno i fiziko umara nje, ponekad izraeni simptomi psihostenije i neurasteni-

j i m raatericama je nagomilana velika koliina (oko 12 000) jaja, sputaju se u pravo crevo (rektum), izlaze kroz anus, oko njega ostavljaju jaja i ginu. Opti ivotni vek otrica je 3-4 nedelje. Izvor zaraze kod enterobioze je oboleli ovek. Jaja, koja je poloila enka otrica, sazrevaju posle 4- 6 sati i njima se m o e zaraziti. Jaja zagauju odeu i postelju bo lesnika, predmete domainstva i slubenih prostorija. U spoljanjoj sredini jaja rasejavaju i muve. Covek se infi cira gutanjem zrelih jaja otrica prilikom uzimanja pro dukata ishrane. Pored toga, jaja mogu dospeti u usta i nos preko praine. K o d obolelih od enterobioze esto se in fekcija ponavlja, stoje rezultat zagaivanja jajima prstiju ruku pri eanju zadnjice oko analnog otvora, gde se ja vlja svrab koji izazivaju enke otrica pri izlaenju iz anusa. Otrice mehaniki povreuju sluzokou creva fiksi rajui se na njoj usled pripijanja. Ponekad j e d n i m delom svog tela prodiru u sluzokou; u pojedinim sluajevima nalazili su ih uzidane u zidove creva skoro do miinog

j e . Prodiranje otrica u polne organe kod ena ponekad prouzrokuje teke vulvovaginitise (oboljenja vagine), simulirajua gonorejna oboljenja, na to treba raunati po sebno kod devojica, a sa druge strane, pri postojanju gonorejne infekcije kod obolelog enterobioza poprima tei i uporniji tok. Opisani su enterobiozni endometriti. Najkarakteristiniji simptom enterobioze je analni svrab. Spoljanji simptomi enterobioze, prema kojima se m o e odrediti oboljenje kod deteta jesu: - mali rast, - nerazvijenost usnih resica, - kratki prsti na rukama, - usko elo, - m a l o kose i ispadanje kose i - razliite oi. Pri odgovarajuem leenju i pridravanju profilaktikih mera dolazi do otklanjanja invazije i potpunog kli nikog izleenja. Leenje enterobioze Kod lakih oblika enterobioze otklanjanje infekcije ostricama m o e se postii sprovoenjem higijenskih m e ra, koje spreavaju ponovnu infekciju. Radi toga odrasli treba da se uvee klistiraju sa 4- 5, a deca sa 13 ae vo de, s tim da se u svaku au doda po pola kafene kaiice sode bikarbona. Klistiranjem se iz donjeg dela debelog creva ispiraju enke otrica, zahvaljujui emu se sprea va svrab u peri analnom delu tela, eanj e i zagaivanje tela, odee (donjeg vea) i posteljine bolesnika jajima helminata. Bolesnik mora da spava u gaicama koje vr sto naleu uz telo. Njegov donji ve i posteljinu treba svakoga dana peglati vruom peglom. Posle ienja prostorije se moraju prebrisati vodom. Kod teih oblika

enterobioze pribegava se medikamentoznom leenju, odnosno prepisuje se uzimanje lekova kroz usta. K a d a se ima u vidu lokalizacija otrica, unoenje lekova kroz pra vo crevo ne daje prave efekte (nije preporuljivo). Najefikasniji preparati za leenje od otrica su naftaraon, eterini ekstrakt od mukog paporotnika (Dryopteris filix-mas schott.). Prepisuje se da naftamon (alkopar) - befenium hidroksinaftoat uzimaju 3 dana uzastop ce odrasli i deca starija od 5 godina u dnevnoj dozi od 5 grama, a deca do 5 godina ivota - 2,5 grama. Sva dnev na doza preparata sipa se u 50 mililitara mlakog eernog simpa, dobro promea i ispija natate pola sata pre do ruka. Purgativna sredstva se ne prepisuju ni pre leenja naftamonom, ni posle toga, a ishrana bolesnika je uobi ajena. U sluaju potrebe leenje se ponavlja p o s l e 7 - 10 dana. Ekstrakt mukog paporotnika prepisuje se u z n a t n o manjim d o z a m a - odraslima 1,5 gram; deci od 1-2 godi ne - 0,2 grama; od 3-4 godine - 0,3 grama; 5-6 godina 0,5 grama; 7-8 godina - 0,6 grama; 9-10 godina - 0,7 grama; 1112 godina 0,9 grama; 1316 godina 1 gram. Pred poetak leenja uvee se daje slani purgativ. Sledeeg dana bolesnik uzima natate ekstrakt m u k o g paporotnika, a sat posle toga slani purgativ; 2 sata posle uzimanja purgativa bolesniku se daje doruak. A k o se bolesnik nije potpuno oslobodio od otrica, ceo ciklus le enja ponavlja se posle 1 0 - 1 2 dana. N a r o d n a sredstva Navedeni metod pomae ne samo kod otrica, v e i solitera, lamblija i drugih glista. au oienog semena od tikve (bundeve), 2 sveza umanceta (od domaih jaja), nekoliko malih paria ha-

riiige - pojesti zajedno ujutro natate. Posle toga lei na desni bok, postaviti ispod sebe termofor ili neku grejalicu (ugrejan crep itd.) 6 i tako odleati 2 sata. Na svaka 3 mi nuta pojesti po pare haringe (ukupno 4 pareta). Kura leenja 5- 6 dana. Kod otrica - 3 dana. Za vreme leenja vano je da u prostoriji u kojoj se lei bude tiina, tj. da voda ne ubori. Protiv otrica za klistiranje je dobar luk i enjak. Isitniti 3 renja enjaka i isto toliko, po zapremini, luka. Sve to preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 4 - 5 minuta, procediti i iscediti kroz gazu. Dobijeni ekstrakt sipati u 1,5-2 litra tople prokuvane vode (36-39C). Po mou Esmarhovog loneta rastvor ubrizgati u pravo cre vo posle prirodnog pranjenja creva ili posle proiavaj u e g klistira. Nekoliko takvih terapija ne samo da uni tava otrice, ve i d m g e gliste. Klistiranje enjakom i lukom ima optelekoviti efe kat. Ono dobro smanjuje intoksikaciju kod gripa, angine, trovanja hranom i pomae kod disbakterioze i glavobo lje. U sluaju porodinog oboljenja ostricama treba isto vremeno leiti sve lanove porodice. Profilaksa se vri pridravanjem sanitarno-higijenskih mera u stanu (kui), ustanovama, posebno dejim i u preduzeima (firmama). Zbog kratkog ivotnog veka otrica u kolektivima i porodicama njihovo unitavanje m o e se postii profilaktinim merama uz primenu m e dikamentozne terapije samo kod teih oblika bolesti. Primer. Sluajno sam dola do Vae knjige o urinoterapiji. Poela sam da primenjujem terapiju ienja. Komprese (obloge) sa diuretikom (ukuvanim urinom do 7 1/4 prvobitne zapremine) stavljala sam na stomak, trlja-

la sam se mokraom i klistirala. Iz mene je izalo toliko otrica, da nisam mogla da verujem. (Prvo su izali para ziti koji su iveli u silaznom delu creva.) Zatim je poela da izlazi staklasta sluz. Poela sam da primenjujem mikroklistire sa po 150 grama dva puta dnevno. Iz m e n e su izala 4 polipa, a sluz nije prestajala da izlazi. (Sluz uka zuje na to da su poeli da izlaze bakterijski paraziti.) V e mesec i po dana primenjujem mikroklistire sa diureti kom, a staklasta sluz i dalje izlazi. Posle mikroklistira kr anje u stomaku se smanjilo, a bilo je veoma j a k o i trajalo je po tri sata".

TREMATODE

FASCIOLEZE
Fasciolezama se nazivaju helmintoze jetre i une kese, koje izazivaju fasciole (latinski fasciola)- trematode porodice jetrenih dvousnih (trematode sa dve glave) 8 . One imaju pljosnato telo duine 2 0 - 3 0 milimetara i iri ne 8-12 milimetara. ovek se zarazi pri pijenju vode i ishranom travama iz stajaih i sporo tekuih vodenih rezervoara u kojima se nalaze larve fasciola. Kada dospeju u eludano-crevni trakt larve fasciola se izlegu iz kapsule i prodiru u une kanale, uni mehur, ponekad u druge organe i tkiva kr votokom ili kroz trbunu maramicu. U poslednjem slua ju one prolaze kroz zidove creva u trbunu duplju, kreu se prema jetri, prodini u njeno tkivo i zatim u une kana le, gde posle 3-4 meseca dostiu polnu zrelost i poinju da nose jaja.
7 8 Primedba prevodioca. Primedba prevodioca.

Za vreme migracije mlade fasciole mehaniki oteu ju ovekova tkiva. Mehaniko dejstvo ispoljavaju i odrasli paraziti, koji se kreu po unim kanalima i unoj kesi. Ponekad helminti potpuno ili delimino zatvaraju otvore kanala, prekidajui ili usporavajui proticanje ui, ime se stvaraju uslovi za razvoj sekundarne infekcije. Produkti razmene materija fasciola izazivaju pove anu osetljivost ovekovog organizma sa naknadnim razvojem alergijskih pojava. Pri biopsiji jetre u ranoj fazi fascioleze m o g u se uoiti mikronekroze i mikroapscesi. U kasnom periodu bolesti dolazi do proirenja otvora ka nala, zadebljanja zidova i adenomatoznog razrastanja epitela unih kanala, a ponekad se javljaju gnojni angioholitis i holecistitis. Posle inkubacionogperioda-od 1 do 8 nedelja bo lest poinje sa pobolevanjem, narastajuom slabou, glavoboljom, gubitkom apetita, ponekad se javlja ko pri vnjaa i este izmene na onoj beonjai. Neretko se ja vlja groznica, koja se ispoljava u talasima, a u teim slu ajevima temperatura tela se podie do 39-40C. Potom

se javljaju bolovi u epigastrijnmu (gornji deo trbuha, iz n a d eluca) 9 i desnoj podrebrici. Jetra se uveava, postaje tvrda i bolna. Ponekad do uveanja jetre dolazi brzo, pred oima", i propraeno je jakim bolovima. Po pre stanku napada organ se brzo smanjuje. Mogue je i uve anje slezine. V r e m e n o m se akutne pojave postepeno stiavaju, temperatura se smanjuje ili postaje normalna i fascioleza prelazi u hroninu fazu. U prvi plan izbijaju poremeaji eluca i bolovi u stomaku u vidu pritiskajuih i otrih oseaj a (bolova) u epigastrijumu i desnoj podrebrici. K o d nekih bolesnika bolovi su isti kao grevi pri unoj litijazi i propraeni su uveanjem une kese i grozni c o m . U periodu izmeu nastupa bolesti nema bolova ili su neznatni. Za ranu fazu bolesti karakteristine su alergijske po j a v e , za kasnu - holangitis, diskinezija unih kanala i hronini hepatitis. Fasciole su pronalaene u oima, ispod koe, u elu cu, u pankreasu, u crvuljku, vratnoj veni, u jetri i sluzi (isplj nvku). Raspoznavanje bolesti u ranoj fazi predstavlja veliku tekou, poto paraziti poinju da nose jaja tek 3-4 mese ca posle prodiranja u organizam. Profilaksa fascioleze postie se u prvom redu prokuvavanjem vode iz stajaih i sporo tekuih vodenih rezer voara. Povre, koje raste na vlanim mestima pre upotre be treba dobro oprati i preliti kljualom vodom. FASCIOLOPSIDOZE Fasciolopsidoza (fasciolopsidosis) je helmintoza sa primarnim oboljenjem eludano-crevnog trakta. Uz-

Obratite posebnu panju na nove podatke o ulozi tre matoda u nastanku raka. Istraiva Hilda Klark ustanovi la je da trematode te vrste, pri svom razvoju u oveko vom organizmu, lue prirodne otpatke ivotne aktivno sti. Jedan od tih otpadaka provocira progresivno deljenje elija raka. Kod veine obolelih od raka Hilda Klark je otkrila parazit Fasciolopsis buski. Posle unitavanja pa razita i odstranjivanja iz organizma obolelih ljudi nesta j a o je rak i druge neizleive" bolesti. Posle 5 dana lee nja, prema svedoenju Hilde Klark, zaustavlja se rast e lija raka, poelo je obnavljanje jetre obolele od ciroze, poboljanje krvotok naruen sklerozom itd. Leenje. Primena opte dehelmintizacije prema m e todima N. A. Semjonove ili T. Z. Abramovske. Moe se leiti pelenom, trojkom" i kerozinom. r o n i k j e trematoda Fasciolopsis buski. Parazit je crvenkastonarandast, u obliku lista duine 15-50 milimetara i irine 8,5-20 milimetara. Paraziti se lokalizuju u tankom crevu, a ponekad pro diru u eludac, jetru i pankreas. Izvor infekcije su zaraeni ovek, svinja ili pas. Do infekcije dolazi ako se u ishrani upotrebljavaju vodeni orah i p o d v o d n o stablo nekih vodenih biljaka u sveem stanju, na ijim se povrinama nalaze larve fasciolopsisa iz beskimenjaka (mekuaca). U teim sluajevima ja vljaju se bolovi u stomaku i prolivi koji se, s vremena na vreme smenjuju sa normalnom stolicom ili zatvorima. Kasnije se javljaju slabost, vrtoglavica, pospanost, otoci na nogama, kod mukaraca - na monjama, dolazi do razvoja optih otoka i nedostatka belanevina. Bolesnici m o g u da umru usled iscrpljenosti i narastajuih srauo-vaskulamih mana. Pri lakem toku bolesti javljaju se samo bolovi u stomaku i povremeno prolivi.

VANI ZAKLJUCI O UZROCIMA N E O B J A N J I V I H " OBOLJENJA

ovekov organizam ima zadivljujuu sposobnost da se stalno regenerie i obnavlja. Ta osobina liava svaku bolest njenog temelja. Ali, u stvarnosti, kada se bolest ja vi, neto ometa ivotnu silu organizma da uniti patoge no arite i obnovi obolelo tkivo. U veini sluajevo to neto su paraziti. Ilustracije radi, navodimo sledei primer. Bila je di vlja stepa. Nju su uzorali i zasejali. Dobilo se kultivisano polje. Da polje ne bi zaraslo i ponovo se pretvorilo u di vlju stepu ovek mora da ulae stalne napore, tj. da radi. Analogno tome, paraziti u ovekovom organizmu stvara ju svoje polje ivota" i stalno ga odravaju, to izaziva proces j e d n o g ili drugog oblika oboljenja. Poto paraziti ive u svim tkivima ovejeg organizma i lako se kreu u

njemu, oni mogu da izazovu trajna oboljenja u bilo k o m organu. Iz navedenog postaju jasni mnogi uzroci neobja njivih " oboljenja. Toksoplazme izazivaju mnoge anomalije, uroena oboljenja kod dece, kao i zaostajanje u umnom razvoju. Trihomonade izazivaju oboljenja mokranopolnog sistema, creva, usta, krvi, krvnih i limfnih sudova i raka. Hlamidije izazivaju neplodnost, poremeaj proba ve hrane, raznovrsna oboljenja pankreasa (izmeu osta log i dijabetes), jetre i infarkt. Gljivice veliki broj oboljenja, nastanak i razvoj onkologije. Lamblije napadaju jetru i izazivaju veliki broj obo ljenja jetre. Askaride izazivaju pluna, una i crevna oboljenja. Otrice - veliki broj crevnih oboljenja. Fascioleza izaziva alergiju, diskineziju unih ka nala i hronini hepatitis. Fasciolopsidoza uestvuje u stvaranju i razvoju raznovrsnih onkolokih oboljenja. Neto slino rade i ostali paraziti koji ive u ovekovom organizmu. Sada se m o e u celini sagledati slika veine ovekovih oboljenja, izdvojiti stadij um razvoja patogenog p r o cesa, a ako se to poznaje moe se aktivno umeati u tok i razvoj rasprostranjenih oboljenja.

ganizma, stvara u organizmu ubrite razliitih ekotoksina i neistoa. Drugi stadijum. Prodiranje parazita u oslabljeni i za gaeni organizam. Skriveni (latentni) period. Trei stadijum. U osnovi bilo kojeg oboljenja je upa la. Ako se iskljui hemijsko i mehaniko oteenje orga nizma, na prvo mesto dolazi parazitsko oboljenje, koje i izaziva upalu (akutni period). Ceh'rti stadijum. Ukljuivanje zatitnih sila organi z m a . Gubitak ivotne energije na zaustavljanje upale. Poto paraziti nikuda ne odlaze, ve se obnavljaju poronim nainom ivota svog domaina, bolest prelazi u hronini oblik. im se narui balans u organizmu nastaju komplikacije. U ovom stadijum u se bre ili sporije iscr pljuje ovekova ivotna snaga, to uzrokuje prevremeno starenje i skrauje ivot, zasiujui ga hroninim obolje njima. Otuda se profilaktine mere ienja organizma od neistoa i parazita na raznim nivoima moraju sprovoditi redovno tokom itavog ivota. Prema podacima Goskomstata (Dravnog komite ta za statistiku) 1 0 Rusije (podaci od 1993 do 1997), samo u Rusiji od infarkta svakodnevno umre oko 700 000 lju di, a od raka - 250 000. Svake godine raznovrsni paraziti ubiraju etvu" od oko milion ljudi! Ako ne elite da dospete u taj broj istite se, istite se zajedno sa svojim uku anima.

STAD1JUMI R A Z V O J A O B O L J E N J A I Z A Z V A N I H PARAZITIMA U OVEKOVOM ORGANIZMU Prvi stadijum. Nekultura i neznanje. Upravo taj stadijum stvara sve predispozicije za voenje takvog naina ivota, koji maksimalnom brzinom slabi zatitne sile or-

F A K T O R I KOJI D E J S T V U J U NA PARAZITE
Povoljni ili nepovoljni uslovi za ivot parazita u ovekovom organizmu u celini i uopte odreuju se imuni tetom. Ako je dovoljno jak, ak i u zaraenoj okolini on ima dovoljno snage i sredstava da uspeno unitava para zite koji su dospeli u organizam, ne dajui im ni najma nju mogunost da se negde zakae u njemu. Ako je imu nitet slab, svaka infekcija i paraziti e se zalepiti za ta kvog oveka. Ako se paljivo analizira protivparazitno leenje, moe se uoiti d a j e ono u celini, svim svojim dejstvima, zasnovano na imunitetu. Razmotrimo, kakva mogu biti ta dejstva. U emu je njihova protivparazitna efikasnost? Za parazite koji ive u organizmu - endoparazite spoljanja sredina je pre svega organizam domaina, i upravo taj njegov organ ili tkivo u kome oni ive. Najvei deo organizma, sa kojim se dodiruje" sa pa razitima, jesu tene sredine: krv, lirafa, meuelijska i unutarelijska tenost, ehidano-crevni sokovi, u, mokraa i neki sekreti lezda. Ispostavlja se, da se organizam ve na nivou tenosti zasiuje parazitima. To se, u prvom redu, izraava u po sebnoj strukturi i svojstvima vode. Posebna struktura i svojstva vode formiraju se iz energetskih osobina ovejeg organizma i odreene tenokristalne reetke. Spoljanje ispoljavanje energetskih osobina oveka je miris njegovog tela. Kod svetih, duhovno prosveenih, odnosno zdravih ljudi, koji su se oistili i pravilno se hra ne (sa preovladavanjem biljne hrane u ishrani) miris tela m o e da ima veoma prefinjenu aromu, koja podsea na miris tamjana ili jednostavno prijatno mirie. To se o d n o -

si i na miris luevina: znoj takvih ljudi ima miris sveine; ekskrement mirie na slatko; mokraa ima svojevrsnu prijatnu aromu. Ljudi su odavno uoili vezu izmeu energije tela, mirisa i zdravlja. Oni su poeli svesno da primenjuju jed ne ili druge mirise (od biljnog, ivotinjskog i mineralnog materijala) da bi poveali energiju tela i nivo zdravlja. Reju, ono to im je nedostajalo za zdravlje u organizmu, poeli su da uzimaju iz biljnih sirovina. Tako se pojavilo leenje travama, leenje medom i aromaterapija. Na pitanje: Kakve je biljke najbolje koristiti protiv parazita nije jednostavno odgovoriti. Potrebne su nam ne samo protivparazitne trave nego i gorki tonici i protivupalne trave, trave koje stimuliu i pomau probavu, kao i hranljive trave, koje poboljavaju razmenu materija i ne ke druge trave. Toliko vrsta trava podrazumeva znanje o njima j e r su protivparazitne trave otrovne i mogu itekako negativno da utiu na organizam. Gorki tonici i protivupalne trave potrebne su za bolje ienje organizma od neistoa, unutranje prljavtine i toksina. Stimuliue trave i trave koje podstiu probavu potrebne su za jaanje imuniteta i poboljanje probavnih sposobnosti. Jer lja ka, sluz i zastoj su najpovoljniji uslovi za parazite, a stvo rili su se usled nepotpune probave hrane i atonije creva. Hranljive trave su potrebne ne samo da bi se ojaao imu nitet, ve i da bi se otklonile posledice primene protivparazitnih trava, podstaklo obnavljanje tkiva, organa i funkcija, oteenih parazitima. Trave koje poboljavaju r a z m e n u materija potrebne su, da bi se bre oistili krv i limfa od ljake i mikroparazita, da se unite tumori i jetra oisti od toksina. Samo takvim pristupom moe se posti i stabilan i bezopasan efekat primene protivparazitnih trava i sredstava. Tim pre to protivparazitno leenje profilaktiki treba primenjivati tokom celog ivota.

B I L J K E P R O T I V PARAZITA I G L I S T A Protivparazitno dejstvo imaju uglavnom ljute i gorke trave. Ljute trave podiu unutranju tempera turu organizma i sue ga. Zato paljivo treba da ih primenjuju ljudi sa izraenom konstitucijom ui. Treba izbegavati prepobuivanje ivotnog principa ui. G o r k e trave, obrnuto, hlade organizam, p o m a l o ga sue i zbog toga ih moraju paljivo primenjivati ljudi sa izraenom konstitucijom vetra. Usled njihove n e u m e r e n e primene m o g u e je prepobuivanje ivot nog principa vetra. Cesto protivparazitna svojstva biljaka imaju poseb nu snagu (na primer, seme tikve, bundeve). U tipine protivparazitne biljke spadaju: karanfil (Dianthus), nar (mogranj), crvena paprika (aleva papri ka), nana movarna (Mentha), gorki pelen (Artemisia ab sinthium), seme od pelena, sedef (Ruta graveolens), se me tikve (bundeve), majina duica (Thymus serpyllum, T, vulgaris) i enjak.

GORKI TONICI Gorak ukus ima razarajue i smanjujue dejstvo na tkivo organizma. On pomae da se izbace toksini i podstie ienje tkiva, guei ili usporavajui istovremeno vei deo funkcija organizma. Gorak ukus slui za smanjenje toksina i odstranjiva nje svega stoje suvino u organizmu. Z a t o se gorke trave esto koriste za ienje organizma, smirivanje i smanji vanje temperature. Gorki tonici ne samo da gue (blokiraju) j e d n u ili drugu upalu, ve odstranjuju patogeni faktor koji je iza-

zvao upalu ili infekciju. Oni unitavaju parazite, sluz i toksine koji su prodrli u tkivo i izazvali upalu. Zato su oni efikasni kod svake upale, izazvane nagomilavanjem slu zi, ljake i mikroparazita (na primer, kod artritisa). Obarajui temperaturu i smanjujui stvaranje produ kata oksidacije i intoksikacije, oni hlade i oslobaaju krv od toksina. Oni, takoe, reguliu funkciju jetre, smanjuju stvara nje ui i kiseline u organizmu. Zahvaljujui takvim svojstvima oni su efikasni kod veine oboljenja jetre. Na primer, kod hepatitisa i utice, posebno u p o e t n o m i akutnom stadij umu. Gorki tonici smanjuju koliinu sala u organizmu i re guliu metabolizam ugljenih hidrata. Zahvaljujui tome oni reguliu i funkciju slezine (podstiu ienje krvi) i mogu biti korisni kod dijabetesa. Velika razorna snaga tih trava daje im antibakterijska, protivvirusna svojstva i svojstva za izbacivanje gli sta. Ali njih treba upotrebljavati samo do momenta uni tavanja patogenih faktora, j e r posle toga njihova razorna snaga bie usmerena na tkiva tela. Opisana svojstva, uporedo sa dejstvom koje imaju za ienje krvi, daju im protivtumorska svojstva. Oni m o gu podsticati smanjivanje kako dobroudnih (benignih) tako i zloudnih (malignih) tumora. U tipine gorke tonike i trave protiv groznice spada j u : aloja, imirika (Berberis vulgaris), lincura (Gentiana lutea, G. pneumonanthe), topola (Populus nigra, P. treraula), kini novo drvo. Vano upozorenje. Gorke trave stimuliu probavu hrane, ali samo kada se uzimaju u manjim koliinama i uglavnom kod ljudi koji pate od groznice i temperature. One se retko preporuuju hroninim i n e m o n i m bole snicima. U veim dozama gorke trave koe probavu hra-

ne, usporavaju asimilaciju, naruavaju peristaltiku creva, isuuju tkiva i ivotne sokove, a mogu izazvati napreza nje miia ili ak miine spazme.

NAINI PRIPREMANJA I UPOTREBE PROTIVP A R A Z I T N I H BILJAKA Iz sveih trava moe se dobiti: sok, odvar (aj), vru ili hladan ekstrakt. Sok ima najjae dejstvo, a hladan eks trakt - najslabije. Od osuenih trava moe se pripremiti odvar (aj), ekstrakt i praak. Svezi sok od trave dobija se na sledei nain: biljka se kida, dobro isitni a tenost iscedi kroz tkaninu. Za tu na menu moe se upotrebiti i sokovnik. Slabiji preparat priprema se iz suvih trava: uzima se isitnjena suva trava ili praak od nje, dodaje se dva puta vie vode od teine uzete trave, ostavlja se da odstoji 24 asa i ocedi. Dobijena tenost slui kao zamena za sok. Odvar. Metod pripremanja trava u vidu odvara vie odgovara korenju, stablu, kori i plodovima, posebno u suvom stanju, poto izdvajanje lekovitih materija iz vr ih i suvih delova biljke zahteva mnogo vremena za pri premanje. Opte pravilo za pripremanje odvara j e : na 1 d e o su vih trava uzima se 16 delova vode, tj. na 250 mililitara v o d e o k o 15 grama trava. O d v a r se kuva na tihoj vatri dok voda ne ispari do 1/4 prvobitne zapremine (od 4 dela prvobitne zapremine odvara ostaje 1 deo). P o s l e toga odvar je gotov za upotrebu (poeljno je procediti ga). Proces ukuvavanja traje nekoliko sati, ali se kao rezultat toga dobijaju odvari koji su koncentrovani i imaju j a k u mo. Odvar manje jaine, ije pripremanje zahteva manje vremena, priprema se do isparavanja polovine vode, a za slab odvar treba j o manje vremena - dok ne ostane 3/4 vode. Pri takvom nainu pripremanja odvara trave se kuvaju samo jednom, posle ega se bacaju.

BILJKE K O J E S T I M U L I U P R O B A V U Stimuliue biljke ispoljavaju j a k o zagrevajue dej stvo i imaju ljut ukus. Njihovo dejstvo je usmereno na poveanje telesne temperature, na rasejavanje unutra nje hladnoe, na podsticanje razmene materija i cirku laciju. One poveavaju probavnu vatru i imaju najjae dej stvo pri otklanjanju sluzi i nagomilanih toksina. Zagrevaju eludac i kiv, poveavaju apetit i izotravaju ulne or gane. esto imaju antibakterijska i antiparazitna svojstva i jaaju imunoloki sistem. Podstiu asimilaciju hrane i samim tim poveanje telesne teine. One su odline u kombinaciji sa tonizujuim, hranljivim travama i sa dru gom hranom. Unitavajui toksine, one podstiu slabljenje upale a to znai da se mogu kombinovati sa gorkim tonizujuim i protivgrozniavim travama. Biljke koje stimuliu probavu efikasne su u onim sluajevima gde je potrebno poboljati probavu (da se od hrane ne bi stvarala ljaka), razbiti hladnou, osloboditi se od toksina i oistiti jezik od naslaga, obnoviti razmenu materija ili krvotoka. Tipini zaini koji stimuliu i podstiu probavu su: karanfili, gorica (senf), dnmbir (suvi), cimet, aleva paprika, luk, enjak, ren i biber. Upozorenje. Ovi zaini su kontraindikativni kod sta nja propraenih dehidracijom ili deficitom tenosti u or ganizmu, kao i kod upalnih stanja sluzokoa.

Prilikom pripremanja odvara, u kojima se kombinuju grubi delovi biljke (korenje, kora i slino) sa nenim cvetovima, liem i slino, nene delove biljaka treba do davati kasnije. Na primer, staviti korenje i uknvati odvar do 1/2 prvobitnog obima. Zatim staviti u odvar cvetove, lie i produiti ukuvavanje do 1/4. Ekstrakti. Ekstrakti mogu biti vrui i hladni. Metod pripremanja hladnog ekstrakta odgovara nenim delovima biljaka (lie i cvetove) i sonim biljkama. On je pre poruljiv pri upotrebi aromatinih i nenih trava, poseb no onih koje imaju rashlaujue ili osveavajue dejstvo (na primer, nana, jasmin), i za veinu zaina, poto pri kuvanju isparavaju i unitavaju se eterska ulja, a to znai da se gubi njihova m o . Kod ekstrakta odnos trava i vode iznosi 1 : 8. Na pri mer, 30 grama trava na 250 mililitara vode. Za dobijanje hladnog ekstrakta trave treba ostaviti da odstoje u hladnoj vodi od 1 do 12 sati. Hladni ekstrakti se pripremaju od dobro isitnjenih bi ljaka (ako su svee) ili od prakova (ako su suve). Hladni ekstrakti se koriste za hlaenje tela pri visokoj temperaturi, kod kriza i za normalizaciju funkcije jetre. Radi dobijanja vrueg ekstrakta trave se potapaju u kljualu vodi i ostavljaju da odstoje od 30 minuta do 12 sati. Posle toga ekstrakt se procedi i pije. Sto ekstrakt du e odstoji tim je jai (koncentrovaniji) 1 1 . Praak. S obzirom na to da veina protivparazitnih trava ima gorak i ljut ukus, najbolje je primenjivati ih u vidu praka. Ali da bi se praak to bolje asimilovao, obino ga pretvaraju u pilule. Zato se praak pakuje u rastvorljivu kapsulu i tako guta. Umesto kapsule m o e se uzeti sredina od hleba. 11 Primedba prevodioca. 112

Osuene trave se obino sitne u razliitim mlinovima i mlinovima za kafu do veoma sitnog stanja. Ne preporu uje se sitniti ih u praak. Neka to bude mali deo, koji, bubrei u eludano-crevnom soku polako isputa svoje fitoncide. Praak od trava treba pripremati neposredno pre upo trebe. To se ne srne raditi ranije jer fitoncidi iz isitnjenih trava isparavaju mnogo bre, nego iz nemlevenih. Protivparazitne trave u praku smatraju se efikasni j i m sredstvom od odvara i ekstrakta. Odvari i ekstrakti se brzo asimiluju u krvi na nivou eluca i poetka tankog creva. Oni ne mogu dospeti" do parazita koji ive u do njim delovima probavnog trakta. Prakovi deluju obrnu to, tj. ne samo da prolaze kroz itav probavni trakt, ve imaju i sposobnost da se nagomilavaju u usamljenim uglovima" i pregibima creva. Upravo u tim uglovima i na pregibima nagomilavaju se ljaka, toksini, ekskrementno kamenje, izmeu kojih crevni paraziti slobodno ive. Uzimanje prakova liava ih tih sklonita. Ulje. Lekovita ulja dobijaju se pripremanjem trava u razliitim biljnim uljima. Obino se koristi suncokretovo ili maslinovo ulje. Ulja uglavnom dejstvuju na kou, krv, plua i debelo crevo. Osnovni metod pripremanja lekovitih ulja je sledei. Jedan deo trava kuvati na slaboj vatri sa 4 dela ulja i 16 delova vode 4-8 sati, dok sva voda ne ispari. Kriterijum za prepoznavanje kad je ulje gotovo jeste test - kap vode, koja je pala u ulje i poela da podrhtava. Drugi nain pripremanja ulja sastoji se u tome, to se priprema odvar od samih trava. Zatim se uzima odvar i ulje u jednakim delovima, pomea i kuva sve dok ne is pari sav odvar. Aromatine trave (jasmin, nana i druge) koje su osetljive na zagrevanje mogu se kao svee ili u vidu praka

odmah dodavati u ulje (1 deo trava na 4 dela ulja). Smea se potom ostavlja da odstoji 24-48 sati, posle ega se m o e procediti i koristiti. Aromatini zaini, koji su manje osetljivi na zagrevanje, kao to su aleva paprika, karanfdi ili gorica (senf), mogu se dodavati direktno u ulje i kuvati na slaboj vatri nekoliko sati. Svezi sokovi, na primer od belog luka, mogu se do davati u jednaku koliinu ulja i kuvati dok ne ispari sva voda. Posebnu panju treba obratiti na to da se ne prekuvaju. Posuda za upotrebu. Biljke se dobro kombinuju u glinenoj posudi, s obzirom na to da rastu na zemlji. Ukoliko n e m a t e takvu posudu najbolje je uzeti emajli ranu posudu. Radi dobavljanja dopunskih antibakterijskih svojstava odvaru, ekstraktu ili soku m o e se kori stiti metalna posuda. Na primer, b a k a m a posuda ima baktericidna svojstva i sui organizam. Mesing ili sre bro podstiu hlaenje organizma. Srebro, d o p u n s k i , ima antimikrobna svojstva, koja se m o g u iskoristiti pri infekciji u jetri. Lica koja su iscrpljena, sa oslabljenom produkcijom krvi, m o g u upotrebljavati gvoe. Kada je re o aluminijumskim posudama, one uopte nisu po godne za pripremanje hrane. Smatra se, d a j e kvalitet odvara ili ekstrakta bolji ako se priprema na plamenu. Elektrino zagrevanje kvari unutranju strukturu aktivnih materija odvara i ekstrakta. Plamen od drveta bolji je od plamena gasa. Putevi unoenja protivparazitnih sredstava. P r o tivparazitna sredstva mogu se unositi u organizam p o m o u pia, klistira, kroz kou i organe za disanje. Vei broj protivparazitnih preparata uzima se kroz usta. Efikasnost protivparazitnog leenja eludano-crevnog trakta moe se poveati ako se savlada

Gest koljke" (ank Prakalana) . Uzimanje protivpa razitnih odvara u maloj koncentraciji, ali sa obiljem zaso ljene vode unitavae i odmah izbacivati ubijene i osla bljene parazite iz organizma. Nezamenjiva je, takoe, terapija klistiranja protivparazitnim sredstvima, poto se voda odlino upija u debe lom crevu, gde ivi veliki broj parazita. Ima razliitih kli stira. Na primer, za otklanjanje zastojnih pojava i ie nje debelog creva od ekskrementnog kamenja, sluzi i pa razita primenjuju se klisuri sa ljutim travama (enja k o m , lukom i dr.). Ulja i trave koje vlae koriste se za smekavanje" debelog creva i celog organizma, da bi se bolje izbacivala ljaka, a takoe ima hranljivo dejstvo. Slatke, opore i gorke trave dobro je primenjivati kod upalnih stanja i stvaranja gnojnih rana (ireva) na debe lom crevu. Diuretine trave, koje se primenjuju u vidu klistira, bie ispoljavaju svoje dejstvo, zahvaljujui blizi ni bubrega i creva. Neke isparljive materije lako prodiru kroz pore na koi u organizam i podstiu izbacivanje parazita. Na pri mer, ako se u kadu sa vodom doda nekoliko kapi anisa (Anisum vulgare gaertn.). V r e m e uzimanja protivparazitnih preparata. Trave, koje se uzimaju pre jela (na sat - pola sata) ispo ljavaju svoje dejstvo na debelo crevo i donji deo tela, to podstie funkcije luenja. Odavde proistie pravilo: protivparazitne, purgativne, diuretine i trave koje podstiu menstruaciju, kao i trave koje deluju na debelo crevo, bu brege ili po Inu sferu, treba uzimati pre jela. Trave koje se uzimaju zajedno sa hranom deluju na eludac i tanko crevo i podstiu probavu. Otuda pravilo: protivparazitne trave, koje ispoljavaju uticaj na probavu,
12 Detaljnije o tome u knjizi ienje organizma istog autora - biblioteka Lekovite sile.

12

eludac, slezinu, jetru ili tanko crevo, treba uzimati za vreme jela. Trave koje se uzimaju posle jela ispoljavaju svoje dejstvo na gornji deo tela (plua, grlo, glavu). O t u d a pravilo: trave, koje ispoljavaju dejstvo na gornji d e o te la - protivparazitne, za iskaljavanje, za jaanje nerava, koje deluju na plua, srce i m o z a k - treba uzimati posle jela. Z b o g toga to crevni paraziti ispoljavaju najveu ak tivnost nou - sredstva protiv glista - trave je veoma e f i kasno uzimati od 24 do 3 sata nou. Manji obroci protivparazitnih trava mogu se uzimati pri svakom jelu. Za vreme leenja usne duplje od parazita suve trave (na primer, pelen) se malo savau, smekaju pljuvakom i ostavljaju uz obraz. Time se postie ne samo stalno dej stvo na parazite, koji ive u usnoj duplji, u zubnim depo vima, krajnicima i drelu, ve i na itavu glavu.

fekuje limfni sistem. Etersko ulje od karanfilia slui k a o j a k o sredstvo za otklanjanje bolova.

NAR

(MOGRANJ)

Deo biljke koji se koristi: plod, kora ploda, kora k o rena. Indikacije: gliste (okrugle i male, a posebno traka ste), bolovi u grlu, gnojne rane (irevi), kolitis, proliv, dizenterija, ispadanje pravog creva ili vagine, belo pranje, konjunktivitis, anemija, hronini bronhitis i tuberkuloza. Preparati: odvar, praak (od 250 do 500 miligrama), sve sok. CRVENA PAPRIKA Preparati: ekstrakt i praak (u malim dozama, od 100 do 500 miligrama). Paprika je jak stimulator ne samo za probavni sistem n e g o i za sistem krvotoka. Ona efikasno odstranjuje unu tranju i spoljanju hladnou. Korisna je kod slabosti sr ca. Posebno je efikasna za spaljivanje toksina u debelom crevu i odstranjivanje parazita iz njega. Svojstva paprike i bibera su slina, ali paprika deluje j a e pri kratkoronoj a slabije pri dugoronoj upotrebi.

V A N A INFORMACIJA O PROTIVPARAZITNIM BILJKAMA

K A R A N F I L I (semenski karanfil za kulinarstvo) Indikacije: protiv parazita, prehlade, kalja, astme, slabe probave, zubobolje, povraanja, laringitisa, faringitisa, smanjenja arterijskog pritiska i impotencije. Kontraindikacije: upalna stanja i hipertonija. Preparati: ekstrakt (ne kuvati da kljua), praak ili nesamleveno s e m e (od 250 do 500 miligrama). Karanfili efikasno deluje na parazite i njihova jaja. On stimulie plua i eludac. Rasejava hladnou i dezin-

P E L E N (Artemisia absinthium) Opis. Viegodinja travnata biljka koja dostie visi nu do 11,5 metar. Obino ima nekoliko stabala, koja stoje pravo i na vrhu se razgranavaju. Lie je krupno, duine 3-15 centimetara, irine 2-12 centimetara, zeleno

sa srebrnastim ivicama sa donje strane. Cvetovi su veo ma sitni, roze ili crvenkasti, grupisani u koarice u obliku jajeta. Plodovi su sitno seme bez uperka. Pelen je iroko rasprostranjen, raste po pustarama, zasejanim njivama, u m e a m a , na poljima i faktiki je korov. Cveta u julu - avgustu. Pelen je najgora biljka na svetu, njena gorina se osea ak i kada se razblai 10 000 puta. Nekada su pobednicima na Olimpijskim igrama kao nagradu davali da piju napitak sa pelenom. Rimljani su upotrebljavali eks trakt od pelena kao sredstvo za jaanje eluca. U Kini su ak smatrali, ako se u sandalama nosi svee lie pelena, da obnavlja apetit. Mornarima i ostalim putnicima na brodovima pelen pomae da izbegnu morsku bolest. Kod uzbuenosti dobro je pomirisati sveanj pelena ili ga sta viti ispod jastuka - bre ete zaspati. Kao lekovita sirovina upotrebljavaju se dobro razvi j e n e , ali ne precvetale, cvetne koarice i trava, kao i kore nje iskopano ujesen. Korenje se ne pere ve se sui onako kako je izvaeno iz zemlje, a kada se osui oisti se et kom. Sok od pelena je gorak. Cedi se u avgustu iz zelenog dela biljke (uoi cvetanja). Regulie rad eluca, poveanu ili smanjenu kiselinu. Otklanjanaduvenost stomaka i kataralne pojave u elucu. Uzima se po 1 supena kaika soka i meda 3 puta dnevno pre jela. Osim toga sve sok od pelena pomae zaustavljanje spoljanjih krvarenja. Primenjuje se u vidu poveza, natopljenih u pelenovom soku. Bioterapeut A. I. Afanasjeva preporuuje da se po m o u pelena vri totalno ienje organizma od jednoe lijskih mikroorganizama (protozoa): jednoelijskih biara, hemolitike stafilokoke, proteusa, majih lamblija, trihomonada itd., koji naruavaju razmenu materija u or ganizmu, dovode do upale tankog creva, raznih oboljenja

jetre i unih kanala, konih oboljenja (diateze, alergija, koprivnjae, ekcema, psorijaze itd.), raznovrsnih prehladnih oboljenja sa luenjem sluzi. Praksa pokazuje, da je organizam veine ljudi zaraen tom trulenom infekci j o m zbog nepravilne ishrane i naina ivota. Zato je re dovno uzimanje odvara, sirupa od pelena i ispiranje njim veoma efikasna terapija, koju treba redovno primenjivati. A sam gorki ukus stimulie nau ivotnu aktivnost i daje odlian tonus. Protiv glista. Za oslobaanje od otrica treba se klistirati ekstraktom pelena (posle ienja creva) u kombi naciji sa belim lukom (u ai ekstrakta skuvati glavicu belog luka). U medicinskoj praksi primenjuju se i osueni cvetovi semenskog pelena kao sredstvo protiv glista (askarida, otrica) pod nazivom seme pelena". Osuene cvetne ko arice se rastrljaju u avanu i to se daje bolesniku, posle odgovarajue pripreme bolesnika, u smei sa eerom, slatkim, m e d o m ili sirupom po 5 grama semena p e l e n a " (za odrasle) 3 puta dnevno na 1,5-2 sata pre jela tokom 2 dana; posle poslednjeg uzimanja uvee se bolesniku daje purgativ. Semenski pelen se drao u veniima na seoskim k o libama, njega su drali ispod asura, da bi se smirivalestenice i buve. Bradavice se mogu skinuti ako se svakoga dana nata paju jakim ekstraktom pelena ili njegovim sokom. Kontraindikacije. Otrovna biljka. Primena pelena kod trudnoe je kontraindikativna. Ne srne se primenjivati kod gnojnih oboljenja (ireva). Pelen se ne srne zlou potrebljavati, naroito kod malokrvnosti. Dugotrajna, prekomerna upotreba pelena, ak i u malim dozama, m o e prouzrokovati greve i konvulzije, halucinacije, ak i simptome ludila.

B E L I L U K (Allium sativum) Dejstvo: stimulie, izbacuje gasove, pomae iska ljavanje, poboljava razmenu materija, otklanja spaz a m , dezinfikuje, odstranjuje gliste i podmlauje. Indikacije: parazitske infekcije, prehlade, kaalj, ast ma, srana oboljenja, hipertonija, poveanje holesterola, ateroskleroza, lupanje srca, kona oboljenja, reumati z a m , hemoroidi, otoci (tumori), impotencija i histerija. Preparat: ekstrakt (ne prokuvavati), praak (od 100 do 500 miligrama), sok i lekovito ulje. Beli luk ima jaka podmlaujua svojstva. To je j a k o sredstvo za detoksikaciju. Cisti krv i limfu od toksina i kolonija mikroparazita. Podstie izbacivanje parazita iz eludano-crevnog trakta. Pri primeni u viduklistira ubi ja parazite u debelom crevu.

ISHRANA Ishrana oveka ima veliki uticaj na stanje unutranje sredine organizma, creva, raznih upljina i koe. Narav no, ona utie i na parazite. Obilna, neredovna, meovita i slatka hrana je idealna sredina za razmnoavanje parazita svih vrsta - od virusa do glista. Bez rada na svojoj ishrani nemogue je osloboditi se od parazita. U prvom redu sa obilne ishrane treba prei na ishranu koja je dovoljna za organizam. Drugo - treba regulisati is hranu. Treba se hraniti 2-3 puta dnevno, bez meuobroka. Tree treba podsticati normalan probavni proces. Radi toga tenost treba piti pre jela. Zatim se moe pojesti sveza salata ili bareno povre. Posle povra ili jelo sa belanevinama ili sa ugljenim hidratima. Sline izmene u ishrani olakae proces probave hrane i nee se stvarati neistoe.

I na kraju - hranu treba zasititi bioloki aktivnim i drugim materijama, neophodnim za zdravlje. Poto razmatramo ishranu koja treba da podstie iz bacivanje parazita iz organizma, uradimo neke korekcije. Prva korekcija. Radi unitavanja makroparazita, koji ive u plazmi krvi, organizam treba zasiavati silicijum o m i tenou iz sveih sokova biljaka. Joni silicijuma stvaraju koloidne sisteme sa elek trinim nabojem. Silicijumov koloidni sistem, zahvalju jui svom posebnom elektrinom punjenju, ima svojstva da privlai, zadrava, unitava i izbacuje iz organizma viruse, patogene mikroorganizme i njihove otrove. Uoava se neto to podsea na oligodinamiki efekat, kada se pozitivni joni spajaju sa aktivnim centrima bak terija (koje imaju negativni naboj) na povrini mikrobnih elija. Samim tim blokiraju se aktivni centri bakterije, preko kojih ona ostvaruje razmenu materija i energije sa okolnom sredinom, to unitava patogene mikroorgani z m e . Za silicijumsku vodu vai sledee pravilo: ona ob jedinjuje u sebi ukus i sveinu izvorske vode, istou i strukturu topljene vode (dobijene topljenjem s n e g a ) 1 3 i baktericidna svojstva srebrne vode. Virusi gripa, hepati tisa, poliartritisa, reumatizma, disbakterioze - kandide, konidije, kvasac i drugi tetni mikroorganizmi uvlae se u koloidne rastvore silicijuma i unitavaju se ne s a m o u krvi, nego i u crevima. Ako u ovejem organizmu ima dovoljno silicijuma, on je sigurno zatien od virusa i mikroparazita. A k o ga n e m a , treba ga dopunjavati. Jedan od brih naina popu njavanja organizma silicijumom jeste uzimanje kaolinske bele gline. Za 10-12 dana uzimanja kaolinske gline sadraj silicijuma u organizmu se skoro normalizuje.

Kada je organizam popunjen silicij u m o m jetra se bo lje isti moe da se rastvara tvrdo kalcij evo kamenje. Glina podstie bolje ienje-upijajui ljaku koja se iz dvaja pri ienju organizma. Time se smanjuje rizik samotrovanja pri protivparazitnom leenju. Dnevna doza uzimanja gline za odrasle je 1 kafena kaiica na 150 mililitara vode. Za decu uzrasta do 12 go dina - po 1/2 kafene kaiice na 150 mililitara vode. Rastvor gline najbolje je pripremati uvee, a piti uju tro. Kafenu kaiicu glinenog praka sipati u au, naliti 150 mililitara vode, dobro promeati i ostaviti da odstoji. Ujutro ispiti natate. Moe se uzimati i pred spavanje, pa i na 30 minuta pre jela. Pre uzimanja rastvor gline se moe dinamizirati" zasititi energijom. Radi toga je potrebno uzeti j o j e d n u au i 10-20 puta prelivati rastvor gline iz jedne u drugu au. Prelivanjem se dodaje energija u rastvor. Posle toga popijte rastvor. Kura leenja glinom traje 3 nedelje. Naredne kure (po 10 dana) sprovode se jednom m e s e n o . Radi ubrzanog popunjavanja organizma silicijumom m o e se poveati doza gline do 2-3 kaiice dnevno. Na primer, za v r e m e dvonedeljnog protivparazitnog leenja kod N. A. Semjonove sluaoci za dve nedelje pojedu 250 grama bele gline. Rezerve silicijuma u organizmu mogu i treba da se popunjavaju na raun produkata ishrane od monolitnih i tarica i celuloze iz povra i voa. Mnogo silicijuma sadri poljski rastavi (Equisetum arvense) i to se moe iskoristi ti na sledei nain: 50-60 grama trave staviti u gazu, gazu zavezati u vor i spustiti u posudu sa vodom. Posudu stavi ti na vatru, dovesti do kljuanja, skinuti sa vatre i ostaviti da odstoji 3-4 sata. Dobijenu vodu koristiti za pripremanje hrane.

Ali najbolje je upotrebljavati sve sok od krastavaca i sok bugarske paprike. Oni sadre najbolji silicijum, j e r se lako asimiluje. Te sokove je najbolje kombinovati sa so kom od argarepe, to poboljava njihov ukus. Na primer, 2 0 - 3 0 % soka od krastavaca, a ostatak sok od argarepe. Na isti nain priprema se i smea sa bugarskom paprikom. K a o to od ranije znamo, sok iz biljaka sam po sebi ima protivparazitna svojstva. Zato se umesto salata i barenog povra m o e popiti 3 0 0 - 5 0 0 grama svee isceenog soka iz povra, a posle toga pojesti glavno jelo. Druga korektura. Parazite treba liiti ishrane koja im pomae da se u velikom broju razmnoavaju. Radi toga se treba odrei belanevinaste ivotinjske hrane - mesa, jaja, ribe i mleka. Odrecite se, takode, od svih produkata sa kvascem i hlebnih produkata industrijske proizvodnje. Iskljuite iz ishrane poslastice, osim prirodnih - m e d i svee sokove. Reju, preite na prirodnu hranu bez kuli narskih preterivanja. U praksi je uoeno, da se posle praznika kod muka raca i ena intenziviraju prehlade i ginekoloka obolje nja. A uzrok tome je to je bogata trpeza nahranila i para zite, koji su se naglo razmnoili i izazvali recidive. Paraziti ne vole hranu zelene i crvene boje. Posebno im ne odgovara zeleni hlorofil. Oni ne podnose gorke sa stojke i ljute zaine. Veina crvenih jagoda (jagodastih plodova), sa kiselim i oporim ukusom, imajaka protivpa razitna svojstva. Na primer, sok j a g o d e (ploda) m a h o v n i ce (Oxycoccus palustris), trenutno unitava trihomona de. Slina svojstva imaju severna malina (Rubus chamaemorus), borovnica (Vaccinium myrtillus), malina (Ru bus idaeus), smokva, limun, japanska jabuka (kaki) i nar (mogranj). I ranije se znalo o dobrim svojstvima povra sa lju tim i gorkim ukusom. Nije nepoznato da obian kupus,

takocte, ima dobra svojstva za izbacivanje glista. Kiseo kupus, poprimajui kisela svojstva, j o bolje unitava pa razite u organizmu. Razliita ulja (masti) kao koncentratori fitoncida imaju j a k a protivparazitna svojstva. Po tome se posebno odlikuju ulja iz semena gorice (Polygonum Persicaria, P. Hydropiper, Sisymbrium) 1 4 , iz semena tikve (bunde ve) i iz semena lubenice. Te vrste ulja preporuljivo je uzimati 3 puta dnevno po 1 kafenu kaiicu pre jela ili za j e d n o sa jelom. Specijalni mineralni dodaci, kao to su morski k u p u s (sueni) ili zelene slatkovodne alge - spiruline, odlina su p o m o u borbi protiv parazita. Bioloki aktivne materije i minerali omoguavaju da se ojaa organizam i uspeno odupre spoljanjim napadi ma parazita svih vrsta. Trea korekcija. Kada se ispolje prvi simptomi inficiranja parazitima, treba odmah prekinuti upotrebu ivo tinjskih masti i belanevina: mesa, ribe, ivine, jaja, mleka, a takode znatno ograniiti upotrebu soli, eera, po slastica, buljona, bombona, kafe, materija na bazi kvasca koje podstiu vrenje (kvas, pivo, votka, hleb), kao i turija, marinada, da ne bi pothranjivali tu infekciju. Biljne belanevine su neophodne: orasi, semena, gljive i lie od zeleni. M o g u se jesti kae pripremljene na vodi, salate i bareno povre i piti to vie sveih sokova od povra (posebno od argarepe) i voa. Veoma je korisno upotrebljavati kiselo-mlene pro dukte koji sadre probiotike. Probiotici su bakterijski mi kroorganizmi koji naseljavaju ovekov eludano-crevni trakt. Oni proizvode posebne materije, koje omoguava14 Prema Dalju re je o biljci Sinapis i njenom semenu. U za visnosti od podneblja gde uspeva postoji vie varijanti ove biljke. - Primedba prevodioca.

ju da se odrava proces probave hrane, odravaju imuni tet i spreavaju razmnoavanje patogenih bakterija. U ovejem organizmu ive dve vrste probiotika: laktobaciUus acidofilus i bijidobaktcrium bifidum. J o jedna varijanta - laktobaciUus bulkarikus, jednostavno reeno, bugarski kiselomlem bacil, koji se u prirodnim uslovima ne susree u ovejem organizmu, ali, dospevi u organizam sa kiselomlenim produktima, ispoljava svoj blagotvorni uticaj. Probiotici pomau leenje niza oboljenja, ukljuuju i infekcije eludano-crevnog trakta, vaginalnu kandidozu, infekcije mokranih kanala, osipanje miteserima i eludane poremeaje. Oni jaaju imunoloki sistem. Navedene bakterije ulaze u sastav naturalnih (prirod nih) kiselomlenih produkata kiselo mleko, jogurt itd. Dnevni obrok, koji je bogat sloenim ugljenim hidratima (povrem, voem, monolitnim zrnima), podstie raz mnoavanje bifidobakterija. Uzimanje antibiotika, alkohola i nagla promena dnevnog obroka ishrane mogu da unite te osetljive mi kroorganizme. Zapamtite, kada se naruava koliinski i kvalitetni sastav probiotika, dolazi do patolokog naruavanja u korist parazitskih mikroorganizama. Javlja se disbakterioza, a za njom - ozbiljnija oboljenja, ak do onkolokih. Prema podacima Ruske akademije medicinskih nauka, razliiti oblici disbakterioze rasprostranjeni su u ruskom narodu kod vie od 9 0 % odraslog stanovnitva i vie od 2 5 % kod dojenadi. etvrta korekcija. Veina lekova, posebno ako se e sto uzimaju u duem vremenskom intervalu, negativno utie na asimilaciju vitamina i minerala u organizmu, unitava normalnu mikrofloru creva i vagine. Zato treba da se upoznamo sa sporednim dejstvima najrasprostra-

njenijih lekova i nainima neutralizacije njihovih spored nih dej stava. Aspirin moe da nadrauje sluzokou eluca, da iza ziva muninu, povraanje, unutranje krvarenje, zujanje u uima: blokira asimilaciju vitamina C i folijeve kiseli ne, a ponekad izaziva alergijske reakcije. Zajedno sa aspirinom uzimajte produkte koji su zasieni vitaminom C - lisnate salate, odvar od ipka. Antibiotici mogu da unitavaju normalnu bakteriolo ku sredinu u organizmu i usporavaju proces obnove tki va organizma. Njihova upotreba esto dovodi do pojave gljivinih infekcija vagine, proliva i drugih oboljenja. Uzimajui antibiotike pijte jogurt (ili kiselo mleko), koji sadri ive kulture neophodne organizmu bakterija. Kortizon (poznat, takoe, i kao prednizolon) upotre bljava se za leenje mnogih autoimunolokih oboljenja artritisa, tuberkuloze koe i alergije. On spreava asimi laciju kalcijuma i pri duoj upotrebi moe uzrokovati lo mljivost kostiju. Da do toga ne bi dolo upotrebljavajte produkte od proklijalog zrna, koji su bogati prirodnim vi taminom D, ili pijte kvasac (najbolje ujutro natate) i je dite sir (sadri mnogo kalcijuma). Jaanje kostiju podsti u i redovne fizike vebe. Nemojte ih zanemarivati. Posebnu panju obratite na to, da se ne zarazite para zitima preko produkata ishrane. Povre i voe dobro ope rite u tekuoj vodi. Posebno dobro perite zelen. Radi toga oistite zelen od peteljki (drki) i drugih nejestivih delova. Operite je ispod esme, svaku biljku posebno. Dalje stavite zelen u duboku iniju ili lonac, nalijte vodu tako da zelen pliva u njoj i potom je isperite. Izvadite zelen iz vode, prolijte vodu, isperite iniju, ponovo nalijte vodu i isperite zelen. 1 tako nekoliko puta. Sve povre i jagodiasto voe, koji se ne podvrgava ju toplotnoj obradi, treba prati na isti nain. Sargarepu i

krompir posle pranja treba osuiti i tek posle toga ostaviti u friideru na uvanje. Zapamtite, friider mora biti ist. U kuhinji je poeljno da imate komplet dasaka i no eva. Posebno za povre i zelen koji se ne kuvajii i ne pe ku (pre), ve se jedu sirovi (pribor za salatu), a posebno za hleb. Zatim za svee povre koje se priprema za to plotnu obradu, za sirovo meso, odnosno posebno za ve pripremljeno m e s o . Ne dozvolite da se za vreme pripre manja hrane na kuhinjskom stolu nagomilavaju otpaci od ienja hrane, produkti-polufabrikati, prljavo ili upotre bljavano posue. Prema tome, odvojena ishrana - pravilna kombinaci ja produkata, prisustvo u hrani produkata sa velikim sa drajem bioloki aktivnih materija i fitoncida, omogua va da se u eludano-crevnom traktu obnovi unutranja sredina svakog odeljka, da se normalizuje mikroflora, povea imunoloka zatita creva i celog organizma. U zdravom probavnom traktu sa njegovom j a k o m zatitom parazitima nema mesta. Oni se u njemu ne odomauju (aklimatiziraju).

IENJE O R G A N I Z M A
Karakteristike celog organizma, pojedinog organa i tkiva direktno se odreuju stepenom zagaenosti j e d n o m ili drugom materijom, koju paraziti vole". Otuda ie nje celog organizma, konkretnog organa i tkiva zauzima znaajno mesto. Organizam se isti prema davno proverenoj emi najpre se isti debelo crevo, zatim jetra, tene sredine, bubrezi itd. Vano je znati da ne treba oistiti samo debe lo crevo, jetru ili bubrege, ve izbaciti i parazite iz tih or gana. Zato se u glavne komponente za ienje - vodu i ulje dodaju protivparazitne, stimuliue i sline trave, zaini i materije, koje smo ve razmatrali. Rezultat ie nja organizma, organa i tkiva je da oni postaju efikasniji. Na primer, pri sprovoenju proiavajuih klistira (dvolitarskih) u vodu se dodaje sok mahovnice (Oxycoccus palustris), ruse ((Chelidonium majus) 12 supene kaike, ili odvara pelena (1-2 supene kaike), ili sok e njaka ili luka (1-2 supene kaike), stari urin sa j a k i m za dahom amonijaka (50-100 mililitara), 510 kapi rastvo ra Lugola (jod u glicerinu) i slino. Da se toksina voda ne bi upijala u zidove debelog creva, u nju se dodaju 12 supene kaike kuhinjske soli. Pri vebanju ank Prakalane odlino sredstvo je voda zasiena silicijumom i protivparazitnim travama. Kada se voda podvrgne procesu elektrolize m o e se dobiti kisela (mrtva) i luinska (iva) voda. Te raznoliko sti vode odlino su se pokazale u borbi sa infektivnim, hroninim i parazitnim oboljenjima. Pri ienju jetre maslinovo ulje se m o e zasiavati pelenom, goricom, karanfiliem i drugim materijama, koje veoma efikasno utiu na parazite u krvi, jetri i bu brezima. O tome, kako zasiavati ulja, bilo je rei ranije.

Na slian nain postupa se sa uljima koja se koriste za is piranje usta, za mikroklistire, za primenu u ginekologiji i spolja.

PRETHODNA PRIPREMA ZA

IENJE

Praksa ienja organizma ukazala je na ogromnu vanost prethodne pripreme organizma pre ienja - u smekavanju" organizma i otklanjanju bolesti, koje ometaju ienje. Na primer, ako ovek ima hemoroide ili kilu, koji spreavaju primenu klistira za ienje orga nizma -treba prvo njih odstraniti. Ako u ovekovom or ganizmu postoji velika suvoa", ekskrementno kamenje je presovano, treba ga prvo razmekati. ta spada u po j a m pripreme organizma za ienje od parazita? 1. Otklanjanje naprslina na pravom crevu, pojaa nje funkcije pankreasa (guterae) Uzeti flaicuod 250 grama, u nju naliti 200 g r a m a t o ple prokuvane vode i sipati 4 kafene kaiice befungina. uvati u friideru. Uzimati po supenu kaiku 3 puta dnevno pre jela. Da bi se postiglo kvalitetno izleenje ku ra mora da traje od 1 do 5 meseci. 2. Pupana kila Ako je ima odrasli ovek postupa se na sledei nain: uzeti 50 grama kravljeg mleka i u njega nakapati 7 kapi terpentinskog ulja. Piti ujutro i uvee natate po supenu kaiku i blago (pomalo) tom smeom mazati kilu. A k o je ima dojene, treba iscediti supenu kaiku mleka za dojenje i u nju kapnuti kap terpentinskog ulja. Piti kao i odrasli. Ostatkom (od popijene smee) blago mazati kilu.

Ako dete ima 2-3 godine, na 1 supenu kaiku mleka dodaju se 2 kapi terpentinskog ulja. Leenje traje 7 dana, zatim nastaje krai prekid ( 3 - 5 dana) - i tako produiti 6-7 meseci. Kod dece kila m o e da nestane brzo i potpuno. Kod odraslih, da se kila ne bi poveavala, donji deo stomaka treba poli vati hladnom vodom pomeanom sa j a b u k o v i m siretom. Na kilu treba stavljati tople obloge sa hrasto vom korom i drati ih 30 minuta. 3. Kod velike iscrpljenosti, ira sa poveanom kiseli nom i slabou nadbubrene lezde Deset kokojih jaja dobro oprati u toploj vodi. Zatim uzeti kilogram pravog maslaca, 500 grama meda i 250 grama kiselog mleka (jogurta) i sve pomeati sa celim ja j i m a i ostaviti na toplo mesto da odstoji dok se ljuska od jaja ne rastvori. Posle toga dobro promeati i uzimati po supenu kaiku 3 puta dnevno. 4. Povraanje Sitno narezati beli luk, zamotati ga u sredinu od hleba i progutati. 5. Odstranjivanje hemoroida a) Jednu kafenu kaiku praka od goruice (slaice) staviti u usta i drati u ustima dok se ne zgrudva, odnosno dok se ne resorbuje. Dopunski: prokuvati ulje (zejtin) od suncokreta, u njemu natopiti pare vate i staviti je u anus. b) etiri supene kaike slaice (senfa) razmutiti u 3 litra kljuale vode. Sadraj sipati u veu posudu i kada se malo ohladi esti na posudu, umotati se ebetom do poja sa i u tom poloaju ostati 10 minuta. Postupak ponoviti 2-4 puta.

c) U emajliranu posudu (erpu, lonac) sakupiti svoju m o k r a u od jednog mokrenja. Posudu staviti na vatru i dovesti do kljuanja. Skinuti posudu sa vatre i staviti je na mesto gde e se vriti zagrevanje (na primer, staviti je u kofu). U mokrau sipati supenu kaiku sode bikarbone, esti na kofu i dobro se umotati ebetom. 6. Otklanjanje zatvora

Ujutro 2 supene kaike mekinja preliti aom kljua le vode i posudu pokriti. Kada se ohladi vodu izliti, a gusti (mekinje) pojesti natate. Obino se posle 5 dana probava poboljava, a posle 10 dana stolica se normalizuje. Uzimanje mekinja je dobro kombinovati sa klistirima. Ljudima koji su smrali i iz nekih razloga ne mogu da primenjuju dvolitarske klistire za ienje, preporuu je se da primenjuju sledee. Uzeti litar vode i u posudu sa njom sipati supenu kaiku semena lana. Posudu staviti na vatru, dovesti do kljua nja i kuvati 20 minuta na slaboj vatri a potom ohladiti. Ohlaenu vodu sa semenom lana sipati u Esmarhovo lone (2-litarski termofor) i tu dodati 2 supene kaike ulja od slaice. (Zamena za ulje od slaice priprema se ovako: uzima se 200 grama maslinovog ulja, u njega se doda kafena kaiica praka od slaice i sve se dobro promea.) Navedenu litarsku smeu, uvee pred spavanje, po mou klistira uneti u organizam. Drugog dana uraditi isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5 supenom kaikom lanenog semena. Treeg dana to uraditi sa 2 litra vode i 2 supene kai ke lanenog semena. etvrtog dana napraviti pauzu. Od petog do sedmog dana klistiri, kao treeg dana, a o s m o g dana pauza.

Od devetog do jedanaestog dana klistiri, kao treeg dana, a dvanaestog dana pauza. Ponoviti terapiju. U zavi snosti od okolnosti i zdravstvenih prilika, moe se p o n o viti j o 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana. Postoje razlike i u lekovitom gladovanju. Ispostavlja se d a j e za protivparazitno leenje bolje i lake gladovati na limunskoj vodi. Uzeti vruu vodu (40-50C) i u nju nacediti limunov sok dok se ne dobije kiseo ukus (jainu kiselog ukusa odreuje i podeava svaki ovek samostal no) i pije se za vreme gladovanja umesto vode. A k o ne mate limuna, m o g u se upotrebiti domai kiseli jagodiasti plodovi i voe. Po pravilu, oni rastu u svakom podnebiju. Kiseo ukus, vone kiseline i kiseline od jagodiastih plodova omoguavaju bolju oksidaciju i rastvaranje ne istoe, kao i bre unitavanje patogenih mikroba i gljivi ca. Jetra se odrava u aktivnom stanju, a zavrni deo pro bavnog sistema mnogo lake se aktivira i samim tim se otklanja deo problema koji nastaju pri izlasku iz gladova nja. Kratkotrajna gladovanja sa zakiseljenom vodom preporuivao je i Pol Breg. S. A. Arakeljan je gladovao sa antistresnim preparatom u iji sastav ulazi limunov sok. Rukovodilac kurseva za ozdravljenje u gradu Taganrogu T. Z. Abramovskaja, takode, sa u s p e h o m p r i m e njuje taj nain gladovanja i postie dobre rezultate. Zakljuujui preporuke za ienje organizma m o e se rei, da rad na pripremi organizma za ienje i borbu protiv parazita traje 1-2 nedelje: zaleuju se mesta uno enja protivparazitnih sredstava, otkiseljava se ljaka. Dalje poinje neposredna (direktna) kura ienja i protivparazitnog leenja. Ta dva procesa se obino odvijaju istovremeno - isti se organizam uz primenu navedenih korekcija (primenjuju se proiavajui klistiri, ili ank

P r a k a l a n a - k o ju je uvebao, isti se jetra itd.) i paralel no se primenjuju protivparazitni preparati i sredstva.

POVEANJE TELESNE TEMPERATURE Uticaj faktora spoljanje sredine na endoparazite ne ispoljava direktan, ve indirektan uticaj kroz organizam domaina. Na primer, nenormalno poveana temperatu ra organizma domaina (usled upotrebe saune, bolesti i slino) m o e pogubno da utie na parazita (na primer, spontano izbacivanje askarida iz creva obolelih od gro znice i pri drugim uslovima). Temperaturni uticaj i na or ganizam domaina mogu potpuno da promene tipina svojstva uzronika bolesti koje se nalaze u njemu. Terapija sa parom uz primenu protivparazitnih trava bitno poveava efekat tih terapija, posebno protiv mikroparazita. Tu postoji masa varijanti - metlice od pelena, breze, hrasta itd. Organizam se m o e zagrevati primenom vrue kup ke sa dodavanjem aromatinih dodataka, koja imaju protivparazitna svojstva.

OTROVNE MATERIJE Protiv parazita uveliko se primenjuju raznovrsne otrovne materije biljnog (pelen, kukuta - Conium maculatum itd.), mineralnog (sublimat itd.) i vetakog pore kla (kerozin itd.). Te materije se upotrebljavaju u vrlo m a l i m dozama. U takvom stanju one gue, unitavaju mikroparazite i makroparazite i stimuliu zatitne sile ovejeg organizma. Sloenost primene je u nainu oda biranja otrova.

K O R I E N J E J O N A SREBRA I B A K R A Poznato je da vrlo mala koncentracija pozitivnih j o na srebra i bakra unitava patogene mikroorganizme. To se naziva oligodinaminim dejstvom (grki oligos mali i dynamis sila). Razorno dejstvo pozitivnih j o n a srebra i bakra na pa togene bakterije objanjava se time to se j o n i srebra i ba kra spajaju sa negativnim valentnostima (aktivnim cen trima bakterije) na povrini mikrobnih elija. Samim tim blokiraju se aktivni centri bakterije, preko kojih o n a razmenjuje materije i energiju sa spoljanjom sredinom. To blokiranje unitava bakterije. Joni metala nemaju isto oligodinamino dejstvo. U tom pogledu najaktivniji su joni bakra, talijuma i kadmij u m a , a slede srebro, iva, zlato, aluminij um i drugi. Stepen aktivnosti tih metala ne zavisi samo od normalnog potencijala i elastinosti rastvaranja njihovih j o n a , ve i od stepena njihove istoe", poto se rastvaraju samo j o n i jedinjenjakoja zagauju" njihovu povrinu (oksidi, karbonati i drugi). U istom hemijskom obliku metali su potpuno neaktivni. Prema tome, neophodan uslov za oli godinamino dejstvo metala jeste njihova sposobnost da prelaze u jonizovano stanje. Vasilij Rubljov, docent, magistar hemijskih nauka, stvorio je lekovitu vodu koristei oligodinamina svoj stva srebra i bakra. O dobijanju lekovite vode u domaim uslovima Ru bljov kae: U staklenu posudu od j e d n o g litra naliti oko litar destrukturirane destilovane vode (destrukturirana destilovana voda - obina destilovana voda proputena kroz magnetron. - Genea). U nju se doda nekoliko mili grama limunske kiseline. Potom se u vodu stave dve elektrode: jedna od istog srebra, a druga od istog elek-

trolitikog bakra. Povrina elektroda treba da b u d e oko 15 cm 2 . Na elektrode se prikljui jednosmerni napon od 9 do 12 volti. Posle 2 minuta treba zameniti polove. Dobijeni rastvor pogodan je za leenje oboljenja tipa akutne respiratorno-virusne infekcije (ARVI), gripa, kijavice, tonzilitisa, gajmoritisa (maksilarnog sinuzitisa) 1 5 i dru gih oboljenja. Ako se u rastvor doda 23 mililitra 3% rastvora nagrizajueg kalijuma (do pH 6 - 7), dobijeni preparat moe se koristiti za leenje psorijaze, dermatitisa, cistitisa, opeko tina, nezarastajuih rana itd. Rastvor 3% nagrizajueg ka lijuma priprema se na sledei nain: 3 grama nagrizajueg kalijuma (prodaje se u apotekama) rastvoriti u 100 milili tara vode. Navedeni preparat ne izaziva alergijske reakcije i nije toksian, jer sadraj komponenata u njemu nije vei od njihovog sadraja u obinoj vodi za pie. N a v e d e n a voda odlino pomae kod dermatitisa, posekotina, nezaraslih rana, rana od leanja, gripa, kijavi ce, cistitisa, opekotina, psorijaze, ira na elucu, konjunktivitisa, enskih oboljenja i niza drugih oboljenja, iji su uzronici patogeni mikroorganizmi.

KVALITET

VAZDUHA

Odlino je iveti u mestu sa dosta zelenila. Jedan hektar etinarske ume isputa u atmosferu oko 4 kilo grama isparljivih organskih materija dnevno, a hektar li snate ume - 2 kilograma. Na taj nain fitoncidi imaju ulogu jednog od mnogobrojnih faktora, koji reguliu" sastav mikroflore vazduha, to se pozitivno odraava na zdravlje.

ist vazduh zasien aerojonima deluje b akteri ci dno. Naravno, naj bolje je iveti na srednjim planinama na alp skim livadama, ali to retko ko moe sebi da priuti. A. L. ievskij je napravio elektrini aparat (naziva se Luster ievskog"), koji omoguava da se vetaki stvaraju aerojoni. Pomou njega dolazi ne samo do aerojonizacije vazduha, ve i ienja vazduha od praine i mikroba! Rezultat je da vazduh postaje lekovit, slino planinskom vazduhu. Lino sam nabavio najvei Luster ievskog" i aerojoniziram i proiavam vazduh u svom kabinetu. Posle njegovog rada od 0,5 do 1,5 sata na pod p a d n e sloj praine koji se nalazio u vazduhu. M n o g o se lake die. Lusteri ievskog" prodaju se u raznim varijanta ma - od stonih (u vidu globusa) do onih koji se veaju (u vidu svojevrsnog lustera). Ljudima, koji boluju od h r o ninih i onkolokih oboljenja, preporuujem da obave zno nabave ovaj instrument. Z a k l j u c i : paraziti svih vrsta ne v o l e " jak imunitet, ist i u svakom pogledu normalan organizam, kvalitetnu i prirodnu ishranu, fitoncide i otrove, visoku temperaturu u organizmu, dehidriranost, poveanu kiselinu i ultravio letne zrake. Praksa pokazuje, da ako ovek pone pravilno da stvara odgovarajue uslove u svom organizmu, on se uspeno oslobaa od svih parazita i njihovog stranog oboljenja - raka. SREDSTVA KOJA POVEAVAJU I M U N I T E T Kratko nabrajanje sredstava, p o m o u kojih se m o e poveati imunitet, oistiti organizam i normalizovati nje gove funkcije. 1. O tome, kako stvoriti jak imunitet, ve smo govo rili. Navedimo osnovne postulate:

- stabilno raspoloenje, odsustvo negativnih misli, emocija i preivljavanja (stresova), - ist organizam, - kvalitetna i prirodna ishrana i - primena imunostimulatora 2. ist i u svakom pogledu normalan organizam. Za stvaranje unutranje istoe organizma moe se ii ra z n i m putevima: - meki put pomou pravilne ishrane i obilne primene sokoterapije, primene saune i sokova, - primena potpunog i deliminog programa ienja organizma (debelog creva, jetre, tenosti, bubrega, usne duplje, maksilarnih sinusa i nosne duplje, zglobova i slino), - korienje gladovanja i njegovih varijanti (glado vanje u dane ekadai", gladovanje 2 4 - 3 6 - 4 2 sata nedeljn o , po 7-15 dana j e d n o m u 3-6 meseci, gladovanje na urinu i s u v o " gladovanje) i - korienje disanja, koje omoguava nagomilava nje ugljenine kiseline (prema Streljnikovoj, prema Butejku i sistem joge). 3. Kvalitetna i prirodna ishrana podrazumeva: - ishranu sa uzimanjem u obzir individualne konsti tucije, - ishranu sa uzimanjem u obzir osobenosti probav nog sistema oveka, - ishranu prirodnim produktima iz regiona gde o vek ivi i
16 Posebni dani u lunarnom mesecu kod Indusa. - Primedba prevodioca.

- estu upotrebu produkata sa poveanim sadrajem bioloki aktivnih materija. 4. Korienje fitoncida i otrova podrazumeva: - upotrebu u hrani i za leenje prirodnih produkata fitoncida i preparata od njih (ishrana, pripremanje soko va, odvara i ekstrakta od biljnih sirovina) i - upotreba otrovnih biljaka i materija prema specijal nim e m a m a i receptima sa uzimanjem u obzir oboljenja, njegove lokalizacije i snage organizma. 5. Korienje visoke temperature znai: - primena saune (parnog kupatila) i - primena zaina koji zagrevaju organizam i istovre m e n o imaju fitoncidna svojstva (njihova primena dopun ski aktivira imunitet). 6. Primena dehidracije organizma podrazumeva: - stvaranje b l a g e " konkurencije za vodom izmeu parazita i organizma pomou ishrane i primene produka ta gorkog ukusa, - primena dijetalnog metoda leenja prema Srotu i - primena s u v o g " gladovanja. Primedba: primena jednog ili drugog metoda dehi dracije zavisi od potencijala ivotne snage, uzrasta, indi vidualne konstitucije bolesnika i vrste oboljenja. Retko se primenjuju i zahtevaju strogu kontrolu i opreznost. 7. Stvaranje poveane kiseline u organizmu - poseb ne sredine, veoma nepovoljne za parazite podrazumeva: - nagomilavanje ugljenine kiseline u organizmu p o m o u raznih metoda disanja (prema Streljnikovoj, prema Butejku i jogistiko),

- stvaranje kiselih" uslova u organizmu u procesu gladovanja (jednokratnog ili frakcionog), - primena ishrane prema preporukama Bolotova ili dijetalni metod rota, - primena i v e " i m r t v e " vode (dobij a se elektro dejstvom na vodu) i - primena urinoterapije. 8. Razliite kombinacije i meusobna sjedinjavanja vie navedenih sredstava sa uzimanjem u obzir vrste pa razita, teine oboljenja i individualnih osobina bolesnika.

DOPUNSKA

OBJANJENJA

Temperatura tela u organizmu m o e se svesno pove ati pomou sredstava, koja imaju ljut ukus. Ljutina daje ukus hrani, otklanja svrab, unitava gliste i ima antiseptiko dejstvo. Pomae da se iz organizma izbace sluzni produkti ivotne aktivnosti, odstranjuje zatvore i otvara sudove. Viak ljutog ukusa m o e izazvati negativne posledice (to se posebno odnosi na ljude sa izraenom indi vidualnom konstitucijom ui", naroito za v r e m e su vog i arkog vremenskog doba). Izrazito ljut ukus imaju sledee biljke: karanfil, slaica, umbir, crvena paprika, luk, beli luk i ren. Dehidracija (u manjem obimu) organizma m o e se postii uzimanjem sredstava koja imaju gorak ukus; obinim, i posebno suvim", gladovanjem; dijetom sa m a l o tenosti. Gorak ukus odstranjuje toksine, ispoljava baktericidno dejstvo i unitava gliste. Ispoljava dejstvo protiv groznice, smanjuje temperaturu tela i podstie probavu toksina. Odstranjuje salo i toksine, koji se nagomilavaju u m a s n o m tkivu, kotanoj sri (modini), limfi, znoju,

mokrai i ekskremcntu. Viak gorkog ukusa m o e iza zvati negativne posledice (to se posebno odnosi na ljude sa izraenom individualnom konstitucijom vetra , na roito za vreme hladnog, vetrovitog i suvog vremenskog doba). Izrazito gorak ukus imaju sledee biljke: pelen i sve njegove podvrste, lincura (Gentiana lutea). Kisela sredina organizma stvara negativne uslove za ivot veine parazita. Uveani procenat kiseline u orga nizmu podstie gladovanje i primena urina. Gladovanje odstranjuje sluz, zakiseljava (oksidie) unutranju sredinu organizma, aktivira imunitet, podsti e prelazak hronine infekcije u akutnu, odstranjuje in fekciju iz usamljenih uglova" (lui gnoj), otvara kap s u l u " i podstie njeno naknadno kvalitetno unitenje. Vlastiti urin dejstvuje kao oksidator organizma i h o meopatsko sredstvo. Urin male dece (beba) izvanredno oksidie organizam starijih ljudi. Joni srebra i bakra u vodi imaju izraeno protivmikrobno dejstvo i unitavaju patogene mikroorganizme. Upotreba takve vode omoguava dezinfekciju vlastitog organizma, izleenje od oboljenja izazvanih patogenim mikroorganizmima. Prema tome, mi smo razmotrili teoriju borbe sa para zitima. U daljem tekstu saznaemo kako se istiti od njih.

PRAKTINI METODI IENJA ORGANIZMA OD PARAZITA

Praksa ienja ovejeg organizma od raznovrsnih parazita podrazumeva razne metode i sredstva. Oni m o gu biti specijalni i kompleksni, a m o g u biti i usko usmerene. Svaki metod ili sredstvo ima svoje pozitivne i svoje negativne efekte. Predlaem vam najefikasnije, najdo stupnije, najbezopasnije i one koji su provereni na m n o gobrojnim primerima.

M E T O D I E N J A O D PARAZITA N. A. S E M J O N O V E Nadeda Aleksejevna Semjonova je davno priznat autoritet u ienju organizma i isterivanju parazita. Sluaocima svoje kole N a d e d a " ona predlae dvonedeljni program ienja organizma od neistoe i parazita. Izloiu njen program sa svojim objanjenjima. Protivparazitno leenje preporuuje se sprovoditi za opte ienje organizma i pravilnu ishranu. Klistiri za ienje - 2 puta dnevno. Najbolje vreme za klistiranje je od 5 do 7 sati i od 18 do 19 sati. Cilj klistiranja je da se debelo crevo oisti od prljavtine, jaja od glista, i da se uspostave u njemu potrebna sredina i mikroflora. Poeljno je vodu za klistiranje pripremiti ranije. A k o je m o g u e , treba koristiti izvorsku vodu, a ako n e ,

p r o k u v a n u v o d u iz v o d o v o d a koja m o r a da odstoji d o k se p o t p u n o ne o h l a d i . Z a j e d n o klistiranje p o t r e b n o je 2 litra v o d e . N a d e d a Aleksejevna preporuuje da se u p o t r e bljava voda sobne temperature (20 - 22C). R a d i zakiseljavanja v o d e u nju treba nasuti supenu kaiku j a b u k o v o g sireta, ili limuna, ili soka od borovnice, ili pa sjeg trna ( H i p p o p h a e r h a m n o i d e s ) , ili m a h o v n i c e ( O x y c o c c u s palustris), ili bilo kojeg drugog sveeg ki selog soka od jagodiastih plodova ili voa (poeljno iz mesta gde ivite). Od svega je najpreporuljiviji sok od m a h o v i c e (jer ubija t r i h o m o n a d e ) . Da bi klistiranje bilo efikasno i da bi povoljno delovalo na sluzokou (ako se na njoj pojave ranice pri odvajanju glista), preporuuje se u vodu za klistiranje dodati j o kafenu kaiicu ku hinjske soli. Ne upotrebljavajte vetake preparate za zakiseljavanje vode za klistiranje. Pri estom klistiranju m o g u se pojaviti otoci. Dodavanjem soli u vodu ta pojava se ot klanja. Klistiranje radite uobiajeno, posle klistiranja zadr ite vodu u sebi. Dovoljno je zadrati vodu 1-2 minuta da bi se iznutra isprala creva. Posle klistiranja nekoliko puta idite u toalet. Creva e sama proraditi. Obino je poslednje izbacivanje sluzno - izlazi orba od gljiva, plesan i krupni paraziti. Lekovita voda za klistiranje, koja je odstojala sa sili cij umom, moe se pripremiti ranije. Radi toga nalijte oko 7-8 litara vode u emajliranu kofu i na dno kofe stavite cr ne silicijumove kamenie. Treba odabrati takve silicij Li m o v e kamenie, koji pri kresanju j e d n o g od drugi daju iskru i oslobaaju specifian miris. Nadeda Aleksejev na preporuuje crni silicijum koji ima organsko poreklo. Poeljno je uzimati malo kamenje - s t o j e ono manje ve-

a je povrina kontakta sa vodom i vie korisnog siliciju ma prelazi u vodu. Ostavite da odstoji dva dana (ako od stoji oko nedelju dana, silicijumska voda postaje lekovi ta). Za to vreme voda se stmkturira, zasiuje silicijumom i proiava. Na dno kofe pada rastvor ubreta debljine oko 5-10 centimetara. Vodu sa dna kofe ne treba koristi ti. Paljivo izlijte gornju vodu i upotrebite je za klistira nje. Vodu sa dna treba proliti, silicijum isprati ispod mla za protone vode, naliti novu vodu i ostaviti da odstoji. Silicijumova voda zadrava lekovita svojstva neograni eno dugo. A nju je najbolje uvati u zatvorenoj staklenoj posudi na sobnoj temperaturi. Posle ovog objanjenja, prelazimo na ienje orga nizma od parazita. Prva dehelmentizacija (od okruglih i trakastih glista, najprostijih parazita) vri se 3 dana i obuhvata 3 radnje. a) Vekovima se koristi provereno sredstvo - ekstrakt (nastoj) gorkog pelena (Artemisia absinthium) po 100 mililitara ujutro i uvee pre jela. Ekstrakt se priprema na sledei nain: 1 supenu kai ku pelena preliti sa 200 mililitara kljuale vode, ostaviti da odstoji 20-30 minuta i procediti. Aktivna komponenta je pelenovo ulje, koje se naziva tujon". Oprez - pelenovo ulje je veoma jak halucinogen. O n o moe izazvati j a k u iritaciju vegetativnog ner vnog sistema, konvulzije i halucinacije. Kod glista ono paralie nervni sistem i gliste izlaze iz organizma. Na taj nain postie se koncentrisano dejstvo odjednom na ita vu grupu okruglih i trakastih glista, kao i na jednoelijske parazite. Upozorenje. Ni u k o m sluaju ne zloupotrebljavajte pelen, ne zanosite se predoziranjem i duom upotrebom. Oprezno leite decu, lica sa izraenom individualnom konstitucijom v e t r a " i starce.

b) Taj isti ekstrakt pelena deluje i na lamblije, koje ive u jetri. Ljudi, koji pate od tih parazita, m o g u se izba viti od njih. c) Za ta tri dana treba proterati i otrice. Zato uvee treba pripremiti ekstrakt od belog luka: isitniti 1-2 renja enjaka i preliti sa 200 mililitara kljuale vode. Ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro sledeeg dana procediti kroz gazu (ako se paljivo povadi enjak ne mora se cediti) i pomou gumene kruke uliti u pravo crevo. Ovaj mini klistir primenjuje se pre klistira za ienje. Druga dehelmentizacija. Posle pet dana treba spro vesti drugu etapu ienja od parazita, koja traje 5-7 da na. Koristite sredstva koja omoguavaju da se izbavite od jednoelijskih mikroparazita do najveih glista - iroke pantljiare duine do 20 metara! U tu svrhu koristite seme od tikve (bundeve) i eks trakt od biljaka koje imaju jaka fitocidna svojstva. Priprema poinje uvee. Seme tikve (bundeve) pa ljivo oistiti od ljuske da bi se sauvala zelena opna is pod vrste bele ljuske semena. Treba oistiti 300 grama semena. Uvee se priprema i ekstrakt od trava: - kafena kaiica trave od apotekarske kamilice (Chamomilla recutita); - kafena kaiica kore od hrasta; - kafena kaiica kore od pasjaka (Rhamnus cathartica) i - supena kaika cvetova povratia (Tanacetum vulgare). Smeu trava preliti sa 0,5 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu preko noi. Ujutro treba natate pojesti 300 grama oienog se mena od tikve (bundeve), vaui veoma briljivo i za-

tim popiti 100 grama ekstrakta (kamilica, kora od hrasta, kora od pasjaka, cvetovi povratia). D v a sata posle toga treba popiti slani purgativ. Kao slani purgativ npotrebite 30 grama engleske soli (tuzlanske soli) 1 7 rastvorene u 100 grama vode. Priblino jedan sat nakon uzimanja purgativa uradite proiavajui klistir. Dalje ga ponovite j o 2 - 3 puta prema linom oseanju. Cilj ove etape je da se organizam pomou semena od tikve (bundeve) izlei od razliitih vrsta pantljiare. Bilj k a m a sa oporim ukusom (kamilica, hrast) izleiti se od mikroparazita. Cvetove povratia sa njihovim gorkim ukusom ne podnose ne samo gliste, koje su j o ostale u organizmu nego i jednoelijski paraziti. Kora pasjaka p o boljava rad creva i podstie brzo oslobaanje od ubije nih parazita. Na taj nain postie se dupli udar po parazitima. Ubi j e n e i paralizovane parazite treba brzo izbacivati iz orga nizma. U tu svrhu koriste se slani purgativi i klistiri. Trea dehelmentizacija. Trea etapa ienja od parazita je zavrna. Z b o g toga to je jetra najukusniji za logaj" za njih, u njoj i njenim kanalima ivi ogromna m a sa parazita. T o k o m dve prethodne dehelmentizacije oi stili smo jetru preko krvi. Sada je vreme da se oiste jetra, uni kanali i una kesa posredstvom ui. Sa tim ciljem preporuuje se najefikasnije ienje jetre p o m o u ma slinovog ulja i limunovog soka. Zdrava u je alkalna i ima baktericidna svojstva. To je dovoljno da bi se unitili oslabljeni paraziti, ukoliko su ponegde ostali posle dve prethodne etape dehelmentizacije. Upozorenje. Nadeda Aleksejevna, na osnovu svog iskustva, upozorava da pri dehelmentizaciji dolazi do
17 Engleska so je sitna so koja se kod nas proizvodi u Tuzli. Primedba prevodioca.

osetne ranjivosti sluzokoe creva. To je vezano s time, to desetine, stotine, hiljade pa ak i milioni parazita ra znih boja: od crevnih trihomonada, lamblija, majih dvousnica itd. do glista raznog kalibra", koji su se ranije prilepili na sluzokou creva i kanale lezda, za vreme dehelmentizacije otpadaju sa nje, ostavljajui na njoj mnotvo malih ranica. U vezi s tim, posle druge dehelmentizacije ne preporuuje se odmah istiti jetru. Organizmu treba omoguiti da obnovi sluzokou creva. Za obnavljanje sluzokoe creva od ljuske obino je potrebno 7-14 dana. Za to vreme treba jesti hranu, koja bi, sa jedne strane, podsticala obnavljanje sluzokoe, a s druge, produila dejstvo na parazite. Najpogodniji produkti za ostvarenje tog cilja su svee isceeni sokovi, posebno sok od argarepe u kombinaciji sa drugim sokovima: sokom od cvekle, krastavaca, bugarske paprike i drugim. Ako nema sokova, nije sezona, primenjujte odvare (ajeve) od tra va, koje lece sluzokou probavnog trakta. Nadeda Aleksejevna preporuuje da se primenjuje sledei ekstrakt: supenu kaiku korenja suve koprive (Urtica dioica) preliti sa 1 aom kljuale vode i drati na blagoj vatri j o 15 minuta, a zatim ostaviti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno. Prema tome, trea etapa oslobaanja organizma od parazita je klasino" ienje jetre, koje se vri 1- 2 nedelje posle druge etape dehelmentizacije. Ono se m o e dopunski pojaati. Radi toga se moe odabrati ulje sa ja kim fitoncidnim svojstvima. Najbolje je ulje od slaice. Ako ga nemate, moe se uzeti 1 ajna kaiica suve slai ce pomeane sa 200 grama maslinovog ulja. Ako nemate maslinovo ulje, uzmite suncokretovo. Kao rezultat dobiete baktericidnu smeu sa zagrevajuim svojstvima upravo ono s t o j e potrebno. Neki ljudi ne mogu nabaviti limun. Upotrebite bilo koje jako kisele jagodiaste plo-

dove, koji rastu u vaem regionu (mahovnicu, ogrozd Ribes Grossularia). Radi pojaavanja proiavajueg i protivparazitnog efekta moe se odjednom uraditi dvostruko ienje je tre. Ali to se preporuuje samo onima koji ve imaju is kustva sa ienjem jetre i koji su odluni, veruju u svoju snagu. Vana napomena. Troetapni metod dehelmentiza cije treba ponavljati. To se posebno odnosi na ljude iji su organizam napali paraziti u veem broju. D e o glista, za vreme prve terapije dehelmentizacije, moe da pree u sanjivo stanje i da se posle izvesnog vremena ispolji u ak tivnom stanju - recidivne helmintoze. Ponovnu terapiju treba sprovesti 18-20 dana posle pive. U sluaju potrebe u tom intervalu (18-20 dana) sprovode se trea i etvrta terapija. U sutini potpuna terapija izbacivanja glista tre ba da traje od 40 do 90 dana. Ti rokovi proistiu iz biolo kih osobina stadijumskog razvoja parazita. Na primer, ciklus potpunog razvoja otrica je 2 0 - 3 0 dana, askarida 7 0 - 9 0 dana, a vlasoglava - 70 dana. Za vreme druge kure, trea etapa (ienje jetre) de helmentizacije primenjuje se odmah posle druge etape. U datom sluaju nije potrebno praviti 1-2-nedeljnu pauzu za obnavljanje sluzokoe. Ali u svakom sluaju orjentiite se prema vlastitom samooseanju. Profilaksa. Kada uradite uspeno potpunu terapiju izbacivanja parazita, potrebno je u organizmu profilaktiki odravati istou i protivparazitni poredak. N a d e da Aleksejevna kao profilaksu preporuuje da se svako dnevno primenjuje protivparazitno sredstvo. Koristi se ekstrakt od protivparazitnih trava ili samo j e d n e trave ili neko drugo protivparazitno sredstvo. Ekstrakt se upotre bljava kao aj, najbolje ujutro natate.

Navedeno je pet recepata optih sredstava protiv gli sta. 1. Najbezazlenije od svih sredstava za isterivanje gli sta po ovekov organizam je uzimanje semena od tikve (bundeve). Deca i trudne ene mogu ih upotrebljavati bez ikakve bojazni. Nain njihove primene je ve opisan. 2. Sledee sredstvo - hrastova kora. D v e supene ka ike hrastove kore preliti sa 200 mililitara kljuale vode, ostaviti da odstoji 4-6 sati u termosu, procediti i piti natate. Nain odstojavanja u termosu p o m a e da se voda za siti fitoncidima u znatno veoj meri, nego u otvorenoj po sudi. 3. Za one, koji imaju problema sa pranjenjem creva (zatvori, nasilna ili nepotpuna stolica) dobro odgovara ekstrakt od kore pasjakovine (pasjaka) sa kamilicom. D v e supene kaike kore pasjakovine i 2 supene kaike apotekarske kamilice preliti sa 200 mililitara kljuale vo de, ostaviti da odstoji 4 - 6 sati u termosu, procediti i piti na tate. 4. Leti i u prolee dobro je pojesti po nekoliko listova zelenog kiseljaka (Rumex acetosa) natate. 5. Zimi je najbolje primenjivati kupke sa ekstraktom anisa (Anisum vulgare). Fitoncidi anisa veoma su isparljivi i lako prodiru kroz pore koe u organizam. Oni nega tivno deluju na gliste i isteruju ih iz organizma. Veliku ulogu u zatiti od parazita ima lina higijena oveka, istoa stana (kue) i pripremanja hrane, Perite ruke sapunom pre jela. Odravajte istou ko e, po mogunosti tuirajte se svakoga dana. Najmanje j e d n o m nedeljno idite u saunu (parno kupatilo) i dobro se operite sapunom i likom od lipe. ak i ista koa odumi re i, nagomilavajui se na povrini tela, stvara sloj, povo ljan za razvoj patogenih mikroorganizama. Taj sloj treba

skidati u kupatilu pomou parenja i struganja likom od breze. 1 8 Odravajte istou u stanu - kui (Luster iev s k o g " stvara ist vazduh, osloboen od praine i bakteri j a ) , na radnom mestu, istou odee (posebno donjeg ru blja) i obue. ee provetravajte prostorije u kojima i vite i radite, ne zatvarajte prozore od sunca. Mnoga jaja ca helminata i njihove larve ginu od direktnih sunevih zraka. Za rad koristite udobnu specijalnu odeu, koja od govara uslovima rada. Za vreme potpune terapije dehelmentizacije svakoga dana menjajte rublje, peglajte odeu, usisavajte tepihe, pokrivae i meki nametaj. Obavezno vlanom k i p o m obriite sobe. Leenju od parazita treba podvrgnuti sve lanove po rodice. U ivotnom prostoru (stan, kua) ne srne biti ni kakvih domaih ivotinja - rasadnika parazita. Ako se ne pridravate tih pravila - ponovno inficiranje parazitima j e neminovno. Kontraindikacije i upozorenja. Z b o g este primene sredstava koja usmeravaju energiju organizma nadole (klistiri, ienje jetre) i pelena (pojaava u organizmu ivotni princip vetra") dati metod ienja od parazita je kontraindikativan za trudne ene. Postoji velika verovatnoa da doe do abortusa. Za vreme dehelmintizacije u otvoru creva, u krvi, limfi i na drugim mestima ginu ne samo krupni, nego i sitni paraziti. Zivi paraziti pri dejstvu dehelmentika po veavaju svoju agresivnost i lue otrove, koji truju krv. U organizmu se naglo poveava sadraj toksinih materija. Od strane organizma na to se javlja kontrareakcija. U pr vom redu poveava se temperatura organizma. P o m o u
18 Danas u prodavnicama postoje specijalni materijali za trlja nje leja i dnigih delova tela. - Primedba prevodioca.

nje se spaljuju (pregorevaju) otrovi i poveava se imuni tet. Mogu se javiti prolivi i izbacivanje ljake iz organi zma. U nekim sluajevima na bolesnim delovima otee ne sluzokoe creva javljaju se napadi neizdrljivog bola. Posebno je j a k bol u pankreasu. Javljaju se slabost i gla vobolja. Zato se ne treba bojati tih normalnih pojava proiavajue - ozdravljujue krize za vreme dehelmintizacije. One e proi. Da bi se pomoglo organizmu da za vreme proiavajue - ozdravljujue krize to bre izbaci parazite i nji hove otrove, preporuuje se popiti po nekoliko aa dnevno kljuale (prokuvane) vode sa sokom od limuna. Prokljuala voda ini nekodljivim (bezopasnim) i izba cuje toksine. Za to vreme je veoma dobro piti to vie svee iscedenih sokova, posebno soka od argarepe i kombinacije drugih sokova s njim, j a b u k o v o g soka sa so kom od cvekle. Odlina oblagajua svojstva za zatitu sluzokoe creva, koju su svojim pipcima (sisaljkama) povredile gliste, od eludano-crevnih sokova ima pre hrambena glina - kaolinit. Za izleenje sluzokoe creva paralelno sa uzima njem dehelmintika moe se primeniti smea trava. Supe nu kaiku korenja suve koprive preliti sa aom kljuale vode i drati j o 15 minuta na blagoj vatri, a zatim ostavi ti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno. Primer. *ena, 51 godina. Bolovala od hroninog ga stritisa sa poveanom sekrecijom, vegetodistonija meovitog tipa, artritis zglobova desnog stopala, hipertonija dru gog stepena, guavost drugog stepena - eutireoza, kamen u levom bubregu veliine 0,4 centimetra, oboljenje srca. 1 9
19 Primere oznaene zvezdicom ljubazno mije ustupila T. Z. Abramovskaja, rukovodilac kurseva leenja u gradu Tagan rog.

Posle preduzimanja mesenih mera leenja dolo je do sledeih promena. Pre poetka terapije istila je creva prema metodu Semjonove. Na kursu se bizo ukljuila u helmintozno ienje. Izale su bele niti duine do 30 cen timetara i irine 3 milimetra i komadii. Posle dva dana gladovanja i jednog dana suvog gladovanja izale su iro ke trake (pantljike) do 20 centimetara duine i 2 milimetra irine, komadii, kapsule veliine zrna graka (sa jedne strane udubljeni). Bolovi u elucu i goruica su prestali. Posle ienja jetre izalo je 49 zelenih kamenia. Posle j e d n o g dana izalo je j o 8 kamenia veliine zrna graka. U itavom telu pojavila se neka lakoa. Normaliz o v a o se pritisak. Iz bubrega su krenuli pesak i pahuljice. To me je zabolelo. Mokraa se malo luila. Poela sam da pijem odvare (ajeve) sa nevenom (Calendula offici nalis). Mokraa je postala svetlija a njena koliina se normalizovala. Iz svog dnevnog obroka potpuno sam iskljuila m e so. Neu da ga j e d e m " . PROTIVPARAZITNO LEENJE, KOJE PRED LAE T. Z. A B R A M O V S K A J A (grad Taganrog) Tatjana Zonjevna Abramovskaja rukovodi kursevima leenja u gradu Taganrog. Ona ima veliko praktino iskustvo u oslobaanju organizma od parazita. Opisau njen metod protivparazitnog leenja. PRIPREMA U pripremu ulaze smekavanje" organizma i zaleivanje oboljenja, koja ometaju sprovoenje terapija ie nja (hemoroidi, kila, ir na eludano-crevnom traktu). S

tim ciljem prepisuju se mleno-uljni mikroklistiri, radi ega se primenjuju recepti, koje sam ranije opisao (100 grama toplog mleka i 20 grama maslaca ili topljenog m a slaca) sa razliitim dodacima (dumbir, so i slino). Pri iz boru dodataka treba imati u vidu individualnu konstituci ju oveka i stanje zdravlja u tom momentu. U proeku za pripremu je potrebno oko nedelju dana. Istovremeno sa pripremom poinje proces leenja od parazita pomou ekstrakta od pregrada oraha sa alkoho lom. U tu svrhu 1 au pregrada (izmeu jezgara) 2 0 oraha samleti u maini za mlevenje kafe i praak preliti sa a om votke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata. Uzimati ujutro natate. Prvog dana 5 kapi, drugog - 10 kapi, tre eg - 20 kapi. Dalje tokom tri nedelje piti po 20 kapi. GLAVNA (OSNOVNA) ETAPA Pri izboru rokova proiavajue-protivparazitnog leenja preporuuje se imati u vidu lunarni ciklus, s tim da se zavrna etapa - ienje jetre - usaglasi na 13-14. lunarni dan (najpovoljnije d a n e za ienje jetre). Glav na etapa traje 10-11 dana. Da biste pravilno izraunali postupite na sledei nain. Recimo da je danas 1. mart, a pun m e s e c je 20. marta. Jetra se najbolje isti 18-19. marta. O d u z i m a se 10 dana i dobija se poetak glavne etape proiavajue-protivparazitnog leenja - 8-9. mart. O d u z m i m o j o nedelju za pripremu (ako vam je potrebna) i dobija se poetak 1-2. marta. Na taj nain, nedelju dana (do 8-9. marta) vi se pripremate, 10-11 dana traje glavna etapa proiavajue-protivparazitnog leenja, i 18-19. marta istite jetru (upravo uoi pu nog meseca).

Kada se organizam smeka", pristupa se njegovom ienju i protivparazitnom leenju. Klistiri za proia vanje biraju se uzimanjem u obzir ovekove individualne konstitucije. Ugojenim ljudima se preporuuje da urade 2-litarske klistire sa rusom - Chelidonium majus (1 supe na kaika soka ili odvar - 1 supena kaika trave na au vode), jabukovim siretom (1 supena kaika), sa solju (1 supena kaika kuhinjske soli) i rusom. Mravim ljudima - semenom lana (2 supene kaike na 2 litra vode. Dovesti do kljuanja i kuvati na blagoj vatri 20 minuta, ohladiti i time klistirati), topli klistiri sa cveklom ( 1 - 2 supene kai ke soka od cvekle na 2 litra tople vode), klistiri sa sveim urinom uz dodavanje supene kaike kuhinjske soli.

Prvi - drugi d a n 1. Preporuuje se ujutro natate pojesti 4 cvetia pe lena (cveti podsea na sivu lopticu neto veu od zrna prosa), 2 cvetia povratia - Tanacetum vulgare (uta loptica) i 1 karanfili (seme karanfilia podsea na m a l o drvce). Popiti sa vodom, kao to se uzima tableta. Deci do 10 godina - 2 pelena, 1 povrati i 1 karanfdi. Pri t o m e ishrana mora biti vegetarijanska i odvojena. Iskljuiti ljuto, kiselo i slano. 2. Ujutro uraditi mikroklistir sa belim lukom, a posle njega dvolitarski klistir sa jabukovim siretom. Klistir sa enjakom se priprema na sledei nain: uvee isitniti 2-3 renja belog luka, preliti sa 200 grama kljuale vode (u nju se m o e dodati mala granica pele na), ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro uraditi mikro klistir, koristei gumenu kruku. Proiavajui klistir na 2 litra tople vode 2 supene kaike jabukovog sireta. V r e m e klistiranja od 5 do 7 sati ujutro.

Pola sata nakon zavretka klistiranja moe se jesti. 3. Za ruak pre jela pojesti 4 cvetia pelena, 2 cvetia povratia i 1 karanfili. To uzeti sa vodom, kao tabletu. 4. Pre veere uzeti pelen, povrati i karanfili kao za ruak. 5. Uvee topla kupka i proiavajui klistir sa sveim urinom ili sa jabukovim siretom. Treeg petog dana Od treeg do petog dana primenjuje se sve, to je ra eno u prva dva dana, ali se dodaje leenje protivparazitnim preparatom vennaks (kura leenja njime obuhvata uzimanje 6 tableta - po 2 tablete dnevno). Uzimati iskljuivo protivparazitni preparat vermaks (proizvodnja Belgija, Maarska, druge preparate ne kori stiti). Uzimati po 1 tabletu ujutro i uvee sa jelom, uz pi jenje zaslaenog aja (kod kolitisa i ireva - osim vermaksa treba primenjivati sredstvo za jaanje i zarastanje rana: 1 supenu kaiku korenja suve koprive preliti sa 1 aom kljuale vode i kuvati na blagoj vatri 15 minuta, ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno). Preparat vermaks izaziva kod helminata s a m o p r o bavu. estog - osmog dana estog i s e d m o g dana ne uzimati vermaks, ve pri menjivati preporuke za prvi - drugi dan. Osmog dana uvee, pred spavanje, pojesti onoliko haringe, koliko moete. Posle toga ni u kom sluaju ne piti nikakvu teku inu. Umesto haringe moe se jesti slana, dobro osuena riba, ali ne dimljena - rezultat e biti jo bolji.

Uvee osmog dana uzeti svee semenke od tikve (bundeve) i oistiti ih. Semenke treba da zadre zelenu opnicu. Odraslim 200-300 grama, dec i do 4 godine - 75 gra ma, do 9 g o d i n a - 100 grama, do 15 godina - 150 grama. Devetog dana Ujutro natate pojesti semenke od bundeve i popiti 150 grama ekstrakta. Ekstrakt se priprema ovako: 1 ajnu kaiicu kamili ce, 1 ajnu kaiicu hrastove kore, 1 ajnu kaiicu kore od pasjakovine i 1 supenu kaiku povratia preliti sa 0,5 li tra kljuale vode, ostaviti da odstoj i preko noi u temiosu. Odleati u postelji 2 sata. Posle 2 sata popiti slani pur gativ (1 supena kaika tuzlanske soli na 100 grama vode. Deci od 5 do 7 godina 1 ajnu kaiicu na 50 grama vode; od 10 godina - 1 dezertna kaika na 75 grama vode). Pola sata nakon uzimanja purgativa uraditi proia vajui klistir - 2 litra tople vode sa samlevenom ili istucanom u kaicu krupnom glavicom belog luka (ne renja, ve glavice). Desetog jedanaestog dana Ovih dana radi se po preporukama koje se odnose na prvi i drugi dan. Dvanaestog - trinaestog dana - ienje jetre. ZAVRNA ETAPA Zavrna etapa je ienje jetre. Abramovskaja pre poruuje da se to uradi ovako. Ujutro proiavajui klistir. Dalje do 14 sati uzimanje soka od j a b u k e - cvekle. Preporuuje se za to vreme popiti od 0,5 do litar so-

ka. U 10 sati 30 minuta preporuuje se j o jedan proi avajui klistir. Od 11 sati poinje zagrevanje j e t r e p o m o u termo fora. U 13 sati - mikroklistir sa ukuvanim urinom. Od 14 sati prekida se sa pijenjem soka a jetra se greje leanjem na termo foru. U 17 sati - dvolitarski pro iavajui klistir i kupka koja zagreva organizam (vo da treba da bude to toplija, ali bez preterivanja i maltre tiranja s a m o g sebe; glavno je, oseati kako voda zagre va organizam - toplota ulazi u organizam). U 19 sati uzeti ulje od slaice i limunovog soka (ako nema ulja od slaice, m o e se pripremiti njegova z a m e n a od maslino vog ulja i slaice). Dopunski, radi boljeg zagrevanja or ganizma m o e se disati kroz desnu nozdrvu, na j e z i k staviti malo paprike i posedeti na petama, zamiljajui toplotu oko jetre. Do 24 sata leati na termoforu (ugrej a n o m crepu, cigli i t d . ) 2 1 . Ujutro sledeeg dana u 6 sati uzeti slani purgativ. Je dan sat posle toga uraditi proiavajui klistir. U 11 sati - klistir sa ukuvanim urinom. U 12 sati pojesti salatu od sveeg povra. Preporuuje se to vie kretanja. U 14 sati uraditi proiavajui klistir. U 17 sati dva proiavajua klistira jedan za drugim. Uvee razmutiti mumije i po piti (5 grama mumije na pola litra vode). Uzimanje m u mije smanjuje razdraenost. Dalje se mogu piti mumije 7 dana 3 puta dnevno na 15 minuta pre jela. T o k o m nedelje posle ienja jetre organizam treba odmoriti. Sve terapije se prekidaju. Probava treba da se samostalno regulie. Posle 21 dan terapiju ponoviti, a novu uraditi j o jed nom posle 21 dan. P r i m e r . *ena, 64 godine. Bolovala od glavobolje (konstatovali su arahnoditis zadnje lobanjske j a m i c e ) , hi pertonija (240/120), uz to mlitava jetra, bolovi u krstima,

kamenje u unoj kesici, osteohondroza. Brzo umaranje i teina u udovima. Po dva puta godinje leala je u raznim bolnicama. Nikakvih olakanja. Klistirala se. Ujutro sve urin - 1 litar, u drugoj polo vini dana ukuvani urin - 100 grama. Tri puta su izlazile askaride. Dva puta male, a trei put duine 50 centime tara. Posle ienja jetre u 3 sata nou dolo je do izbaci vanja askarida. A danju, posle klistiranja ukuvanim uri n o m izalo je oko desetak askarida. U 14 sati posle proiavajueg klistira sa limunom jo dvadesetak. Mesec dana posle ienja creva javio se jak proliv. Temperatura tela podigla se do 38,2C. Imala je stranu glavobolju. Produila je da se klistira i da pije urin. Uve e se sve smirilo. Sada ispiram nos urinom i dva puta dnevno j e d e m ren sa limunom. Pojavile su se strane komplikacije. Dva dana je iz nosa lilo bez prestanka. Posle primene mesenih kura leenja nastale su sledee p r o m e n e : ne mui me glavobolja, smrala sam 15 kilograma, vie se ne umaram, oseam se mnogo bolje". P r i m e r . *ena, 57 godina (lekar). Bolovala od kro ninog gastritisa sa nultom kiselou, holecistito-pankreatitisa, hroninog hepatitisa, pielonefritisa, hemoroida i tireodenitisa. Posle primene mesenih kura leenja nastale su sledee p r o m e n e : prestali su bolovi u elucu, nestao je oseaj diskomforta u crevima, poboljalo se raspoloenje, smanjena je depresija. Pri ienju creva izalo je dosta peska, a zatim gliste (maja dvousnica)".

METOD PROTIVPARAZITNOG LEENJA HILDE K L A R K

Prilikom istraivanja obolelih od raka Hilda Klark je otkrila u njihovom organizmu unutranju neistou i pa razite. Posle vie hiljada istraivanja (uzoraka) ona je do la do sledeeg zakljuka: 9 0 % hroninih bolesnika iriti rano je sa dva uzroka - parazitima i ekotoksinima (ekolo ki toksini, koji su dospeli u organizam). Postavila je sebi logino pitanje: kako efikasno istiti organizam od para zita i ljake (ekotoksina)? Eksperimentalno Klarkova je utvrdila da 3 materije, koje se unose u organizam, imaju sposobnost ienja or ganizma kako od glista tako i od njihovih jajaca, to omoguava da se uspeno leci rak. Te tri materije su: ze lena ljuska oraha, pelen i seme karanfilia.

I E N J E O D PARAZITA P O M O U T R O J K E " Hilda Klark je predloila da se primenjuju tri vrste biljaka, koje ubijaju veinu parazita, virusa i bakterija. Treba ih upotrebljavati u sledeem obliku: od nesazrele ljuske oraha pravi se ekstrakt - veoma koncentrovan, a potom se uzima trava od pelena i praak od karanfilia. Istovremeno uzimanje te tri komponente unitava u organizmu sve odrasle parazite, njihove larve i jajaca, kao i patogene mikroorganizme i gljivice. 1. Ekstrakt od oraha Prvi dan: 1 kap kapnite u pola ae vode (to je pribli no 100 mililitara). Poeljno je uzimati na gladan elu dac, na primer pre jela. Taj ekstrakt Klarkova savetuje da se pije 15 minuta. Drugi dan: 2 kapi u 0,5 - 1 ae vode.

Trei dan: 3 kapi u 0,5 - 1 ae vode. etvrti dan: 4 kapi u 0,5 - 1 ae vode. Peti dan: 5 kapi u 0,5 - 1 ae vode. esti dan: 2 kafene kaiice istovremeno u 1 ai vode. Posle nalivanja ekstrakta u vodu saekati 15 minuta. Takva doza ubija parazite u svim stadijumima razvoja u organizmu, ukljuujui sadraj creva i druga teko do stupna mesta. Ne treba sipati ekstrakt od oraha u vruu vodu j e r to unitava njegovu protivparazitnu jainu. Ekstrakt se ne srne niim zalivati j e r e to svesti efekat dejstva na nulu. Ako vam je telesna teina iznad 70 kilograma, uzimajte po 2,5 kafene kaiice. Ako je teina vea od 100 kilo grama - 3 kafene kaiice. Kao profilaksu od parazita uzimati 2 kafene kaiice ekstrakta na 50 grama vode j e d n o m nedeljno. Kao lekovito sredstvo uzima se ista doza, ali samo 2 puta dnevno tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene kaiice dnevno godinu dana. Vana napomena. lanovi porodice i drugovi (pri jatelji) treba da uzimaju po 2 kafene kaiice svake nede lje, da vas ne bi ponovo zarazili. Oni mogu biti nosioci parazita u crevima, koji su prikriveni. To se posebno od nosi na teko obolele ljude. 2. Uzimanje Prvi dan: Drugi dan: Trei dan: etvrti dan: pelena (u prahu) uzmite prstohvat pre jela (sa vodom). 1/4 kafene kaiice pre jela (sa v o d o m ) . 1/3 kafene kaiice pre jela. 1/2 kafene kaiice.

Produite da poveavate dozu do 14. dana, kada m o ete uzimati po pola supene kaike. Ne morate uzeti svu dozu istovremeno, moete je uzeti u 2-3 puta pre jela.

T o k o m 6 dana uzimajte po pola supene kaike, a za tim po pola supene kaike j e d n o m nedeljno. Hilda Klark preporuuje da se j e d n o m nedeljno uzi ma doza pelena od pola supene kaike. Ali treba imati u vidu ovekovu individualnu konstituciju. Savetujem vam da izuite svoj organizam, njegovu reakciju na troj k u " i da odaberete svoju dozu. Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on m o g a o da proe kroz itav probavni trakt. U obliku ekstrakta pelen se asimiluje u elucu i crevima. Debeli deo ostaje ne dirnut. U sluaju sa suvim pelenom - on se kree kroz i tav probavni trakt, delujui usput na parazite. 3. Karanfili (u prahu) Karanfili, posebno samleven u praak, veoma je lju to sredstvo. Zahvaljujui tim svojstvima njegovi fitoncidi neuobiajeno efikasno ne samo da unitavaju svemo gue parazite, ve aktiviraju i toplotne sposobnosti orga nizma i imunitet. Ja sam u praksi shvatio - praak karanfilia pri sa mo u usnoj duplji. U eludano-crevnom traktu ga ne osea. Osea se samo prijatno zagrevanje organizma i toplota na licu, oko nosa. Kasnije to prolazi. Prvi dan: 1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre je la. Drugi dan: 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela. Treeg do desetog dana: 1/3 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela. Posle desetog dana: kafena kaiica j e d n o m nedeljno. V a n o je shvatiti, da se u poetku treba leiti protiv parazita sa tri navedene komponente, a dalje sa ciljem profilakse uzimati njihove udarne doze j e d n o m nedelj no t o k o m itavog ivota. U sluaju potrebe terapija protivparazitnog leenja m o e se ponoviti. Ako ste teko bolesni, m o e se ponoviti kroz nedelju-dve dana. U

drugim sluajevima postupite prema konkretnoj situa ciji. Radi kvalitetnog oslobaanja od parazita potrebno je paralelno leiti sve ostale lanove porodice: j e r se hlamidije, na primer, prenose poljupcima, gljivice pri ruko vanju, a jajaca glista pri maenju maaka i pasa. P o slednje takoe treba leiti, inae je inficiranje neizbeno! Klarkova savetuje da se oslobodite ivotinja ukoliko po stoji ozbiljno hronino oboljenje, dok svi lanovi porodi ce prolaze kroz kurs leenja. U sluajevima kada ljudi posle leenja dozvoljavaju sebi da narue dijetu (nedokuvano meso, riba, konzerve, polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se p o n o vo pojavljivali. Sada neto detaljnije o tome, kako da sami pripremi te komponente trojke". Ekstrakt od ljuski oraha priprema se ovako: 15 ko mada ljuski oraha sitno iseckati i preliti sa pola litra alko hola. Ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle toga skloniti na tamno mesto. Orahe treba uzimati kada su sazreli na drvetu i spremni su da padnu na zemlju ili tek to su pali. Upravo ta zelena ljuska odgovara za ekstrakt - u njoj ima m n o g o joda. Ako nemate tu komponentu, moete je zameniti ras tvorom Lugola (to je j o d u glicerinu). Upotrebljavate po 5-10 kapi na 50-100 grama vode. Pelen odlino isti oveji organizam od parazita, poev od mikroorganizama do krupnih glista. Treba upotrebljavati samo sazreli pelen. Njegovi li stovi i plodovi (najbolje plodovi u obliku loptica) sue se i sitne. Uzimaju se u suvom stanju, kao praak, sa obinom vodom. Jedna doza je 200-300 miligrama (pola kafene kaiice).

 Trea komponenta trojke" je s e m e karanfilia. To je obino seme koje se koristi u kulinarstvu. Njega treba isitniti i u takvom stanju jesti. Jedna doza je 500 miligrama (otprilike prstohvat). Karanfili se uzima po narastajuoj koliini. Prvi dan - jedna doza. Drugi dan - dve doze. Od 3. do 10. da na 3 puta dnevno. Praak karanfilia se uzima pre jela. Potom se godinu dana uzimaju j e d n o m nedeljno odjed nom tri doze radi profilakse. Doktor Klark preporuuje da se odjednom uzmu sve tri komponente trojke" zajedno - ekstrakt od oraha, pe len i karanfili. Ako nemate bilo koju od komponenti, le enje m o e poeti i bez toga. Na primer, ja sam poeo le enje pelenom i karanfiliem. Trojka" pomae da se organizam efikasno oisti od raznovrsnih parazita i gnojnih infekcija. To je odlina do puna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju, kretanju, prekaljivanju, radu sa sveu, urinoterapiji. Praksa je pokazala, da su lekovita sredstva ipak nedovolj no efikasna protiv parazita i gnojnih infekcija, a trojka" (ili pelen sa karanfiliem) odlino obavlja taj zadatak. Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne mogu da budu uzrok nastanka raka i ist organizam ih obavezno ubija. Ali ako postoji unutranja prljavtina, parazit upravo tu tei da dospe i da se u njoj razmnoava. Samo ta dva uslova podstiu razvoj onkologije. Organizam zagauju toksinima i imunitet slabe predmeti u domainstvu (ambalaa od produkata ishrane i mnoge druge materije). Posebno su opasne plastine flae, koje u svom sastavu sadre propilen i benzol (a ta koe kozmetike boice, dezodoransi, losioni i ak zub na pasta), aluminijumska ambalaa, freon i naftalin. Eto zato povremeno gladovanje po 2 - 3 , a j o bolje 7-14 dana, omoguava da se organizam oisti od razlii-

tih toksina i ljake na elijskom nivou. Ono time liava parazite ivotnih uslova i odlino dopunjuje trojku". Upravo zato preporuujem vam da kombinujete ta dva metoda. U daljem tekstu ukratko emo opisati osnovna pravila gladovanja. Kontraindikacije. Za vreme trudnoe navedene me tode primenjivati veoma oprezno, a dozu smanjivati 3-5 puta. Poslednjih 2-3 meseca trudnoe najbolje je preki nuti ovu terapiju.

RUSKA VARIJANTA T R O J K E " Valerij Andrejevi Ivanenko, doktor medicinskih nauka, razradio je rusku varijantu trojke". U trojku" ulazi: povrati (cvetna koarica), trava od pelena i praak od karanfilia. Sve te komponente deluju na izbacivanje sokova, glista, smanjenje telesne temperature i imaju antimikrobno i antiseptino dejstvo. Jedna doza praka od cvetova povratia je 1 gram, a dnevna - do 3 grama. Za pelen - doza je 200-300 mili grama i do 1 grama dnevno, a za sve praak karanfilia 0,5 i 1,5 gram. Poeljno je uzeti sve tri komponente odjednom (po vrati, pelen i karanfili), u kapsulama za lekove. Prazne kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U suprotnom, kupite najjevtiniji lek u kapsulama i sami zameniti sadr aj kapsule. Prakovi se mogu uzimati i bez kapsula sa vodom. Patijal Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne preporuuje se uzimanje trojke". Oprezno primenjivati ovu terapiju kod hipertonije, jer karanfili poveava arte rijski pritisak. Ne poinjati navedeno leenje za vreme

menstruacije - ovi preparati izazivaju obilne menstruacij e . Ovo leenje je kontraindikativno za trudnice j e r m o e izazvati abortus. Ruska trojka" uzima se na sledei nain. Prvi dan - 1 kapsulu (jedna doza) na pola sata pre jela. Drugi dan - 1 kapsulu pre doruka i pred ruak. Trei dan i itavu narednu nedelju - 1 kapsulu (por ciju) trojke" 3 puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre veere. Dalje, uzimati trojku" j e d n o m nedeljno do kraja i vota.

IENJE POMOU PELENA PREMA M E T O D U A. I. A F A N A S J E V A Pelen pripremljen za vreme mladog meseca protrljati rukama i prosejati kroz devir (cediljku). Prosejani pelen gutati u suvom stanju, a neprosejani koristiti za pripremu vode za klistiranje, ispiranje (pricom), zakapavanje u oi, ui, n o s ili ispiranje usta. Vano. Iskljuivo treba uzimati suvi pelen, a ne od var. To se radi da bi on proao kroz ceo probavni trakt i zaleio sve delove trakta. Odvar od pelena apsorbuje se u tankom crevu i ne dospeva do debelog creva. Pelen se m o e zamotati u hleb, hleb namazati slatkim ili m e d o m i progutati. Za decu je bolji semenski pelen. On nije tako gorak. Moe se dodavati u supu, kau i druga jela. Organizam treba postepeno privikavati na pelen. U poetku, prvog dana, stavljati po jedan suvi cveti na je zik, natopiti pljuvakom i sa pljuvakom progutati, a m o e se uzeti i sa vodom. I tako svaka 2 sata od jutra do ve eri. Drugog dana se ve m o g u gutati po 2 cvetia i za 4

d a n a dozu poveati do pune kafene kaiice pelena. Od petog dana uzimati pelen 3 puta dnevno pre jela i uvee (4. put) tokom 14 dana, ak se m o e uzimati i do 30 dana (samo ga ne smeju uzimati lica sa individualnom konsti tucijom vetra"), dovodei dozu sa pune kafene kaike do 1/4 - 1/3 kafene kaiice. Sada se ona m o e vakati i drati u ustima, jer dezinfikuje zube, desni i usnu duplju. (Kod nekih ljudi moe pucati emajl na zubima, to uka zuje na prepobuenost ivotnog principa vetra". Posle prestanka uzimanja pelena emajl se m o e obnoviti.) Klistiranje poeti od drugog dana kursa leenja i primenjivati ih 7 dana uvee. U poetku obian klistir sa 2 litra vode, poevi sa pola litra, sa toplim ekstraktom pe lena (42-43C). Posle pranjenja debelog creva uraditi drugi mikroklistir sa 50100 grama odvara od pelena, koji se zadrava preko noi. Istovremeno sa klistirima treba poeti sa ispiranjem (pricom) vagine i uretre 2 pu ta dnevno, ujutro i uvee, toplim odvarom pelena (42-43C). Odvar od pelena priprema se na sledei nain: 1 kafena kaika pelena na 1 litar vode. Kovati ne vie od 30 sekundi i ostaviti da odstoji 710 minuta. Treba se ispira ti 2 puta dnevno prve nedelje, j e d n o m druge nedelje, i ta ko do 30 dana sa istovremenim zakapavanjem u nos, oi i ui. Ispiranje produiti do prestanka svih simptoma in fekcije mokranih kanala. Posle toga profilaktiki primenjivati terapiju obavezno 2 puta godinje, u prolee i j e sen, od 14 do 30 dana. Ako se usled primene pelena bude pobuivao ,,vetar", treba ga smirivati" p o m o u toplih kupki i m a z a njem tela maslinovim uljem. Da se paraziti ne bi privikli na j e d n u vrstu pelena, preporuujem da se naizmenino uzimaju razne vrste tra va: obini pelen, semenski pelen, povrati, kiica (Centa-

uri um erythraea, C. Pulchellum) itd. Upamtite, svaka vr sta pelena deluje na odreene vrste parazita. Osim toga, naizmenino upotrebljavajte i kombinujte listove pelena, cvetove, korenje ili seme. Iz vlastitog iskustva znam da se organi za ukus (i or ganizam) brzo privikavaju na gorinu. Posle nekoliko dana vi je skoro ne oseate, a to znai da se doza moe poveati.

I E N J E O D GLISTA P O M O U S M E E KONJAKA I RICINUSA eludano-crevni trakt se moe oistiti od parazita ovim efikasnim nainom. Ujutro natate ispiti sledeu smeu: oko 50 grama (aica) visokokvalitetnog konjaka (ne manje od 3 - 4 zvezdice) i isto toliku koliinu ricinusovog ulja. Mehanizam dejstva ove tarapije je sledei. Od konja ka gliste se opijaju i ne mogu se dobro drati za zidove creva ili otpuzati u skriveni ugao. Proliv, koji izaziva ricinusovo ulje, izbacuje ih iz organizma. Tu terapiju treba ponoviti sledeeg dana. Ponekad se dogaa da gliste iz prvog pokuaja ne izlaze. Ako gliste iz laze kako prvi, tako i drugi put, terapiju treba primeniti i trei, a po potrebi i etvrti put. Pokazatelj da se organizam oistio od glista jeste da ih nema u stolici posle proliva. Kada je re o ienju dejeg organizma, postupa se neto drugaije. Oko 1-2 sata nou podii dete i dati mu da popije neto vrlo slatko - aj, kompot, sirup, slatko itd. Priblino 2 0 - 3 0 minuta nakon toga dati mu dozu ricinusovog ulja. Doza se odreuje individualno u zavisnosti od godina ivota deteta - 15-30 grama, glavno je da se izazove proliv. Sledeeg dana se ponavlja. Ako gliste

produavaju da izlaze, postupak ponavljati sve dok ih ne bude u stolici. Opisani metod je posebno efikasan posle primene te rapije sa trojkom" ili pelena prema Afanasjevu. Kao po sebna varijanta primenjuje se za izbacivanje krupnih gli sta - askarida i slino. Primer. *Devojica nema jo 2 godine. esto bolu je od bronhitisa, prebolela je upalu plua, stalno su joj da vali injekcije i antibiotike. U pluima stalno hroptanje. Prvog dana ienja konjakom i ricinusovim uljem izala je askarida od 30 centimetara. Izlazi mnogo sluzi".

LEENJE DECE OD HELMINATA Deca esto boluju od helminata, jer vole da se igraju sa ivotinjama, da kopaju zemlju i slino. Spolja se obolje nje moe ispoljavati simptomima, kao to su neobjanjivo mravljenje, munina, malokrvnost, intoksikacija, glavo bolja, poremeaj nervnog sistema, brzo zamaranje, avitaminoza, opadanje zatitnih sila organizma i mnogo drugog (izmeu ostalog i simptomi koji ukazuju na onkologiju). Dete e leiti od raznih nepostojeih bolesti i samo e ga zaleiti. ak i analize na gliste treba uraditi 3 puta. Njih je veoma teko otkriti. Interesantno je da pri seciranju leeva u 9 0 % sluajeva patolozi u crevima nalaze gliste! Dakle, kako postupati u sluajevima kada vam je de te obolelo od neeg nejasnog i niko ne zna kako ga leiti? P R I M E R I Z L E E N J A O D GLISTA Naveu primer j e d n e ene, ija je erka obolela. erka je dugo bolovala i leila se kod raznih lekara. Lekari nisu mogli da postave dijagnozu i poeli su da raz-

miljaju da boluje od raka. Osam meseci podvrgavali su je terapiji protiv raka, to je na kraju naruilo njeno zdra vlje. Dete je umiralo. Mati je uzela dete iz bolnice i zapa zila je da pri pranjenju iz erke izlaze razliite gliste po veliini i obliku - as prepletene u klupad, as pojedi nano. Majci je bilo jasno, d a j e prethodno leenje" jed nostavno ubilo njeno dete. Devojica je umrla u petoj go dini. ena je oplakivala smrt kerke godinu dana. Posle toga vratila se na posao i tamo je srela mukarca, k o m e se desilo neto slino. On je bio lekar, porazgovarao je sa njom i sa aljenjem joj rekao d a j e mogao izleiti njenu kerku za pet dana. Posle nekoliko meseci kod te ene je obolela trogodinja kerka. Poli su kod lekara. Oni su otkrili iste simptome, kao i kod kerke koja je umrla: prom e n e u krvi, uveanje jetre i slino. Dolo se do za kljuka da je to verovatno nasledno". Zapamtite, kada lekari ne znaju uzrok bolesti, ne znaju kako daje lece, po zivaju se na genetiku i druge, sline opte n a u n e " izgo vore. e n a je rasuivala ovako: ako je nasledno" - znai da su gliste i odmah se obratila tom mukarcu. Mukarac joj je ispriao o jednostavnom i efikasnom receptu za iz bacivanje helminata kod dece. Navodim ga u izvornom obliku. Treba uzeti visokokvalitetni konjak (3-5 zvezdica) i purgativno sredstvo - purgen ili ricinus. ena je dalje postupila ovako: kerka je u sedam uvee veerala i u devet sati je pola na spavanje. U 2 sata nou ona je probudila kerku i dala joj da popije 2 supene kaike konjaka, razblaenog slatkim ajem u odnosu 1 : 1. To je dovoljno da bi dete mirno popilo alkohol. Zapamtite, koliina konjaka i aja ne treba biti velika - 4 - 6 kaika.

Gladni paraziti u sred noi izlaze iz usamljenih u g l o v a " eludano-crevnog trakta i sa zadovoljstvom apsorbuju tu smeu. Opivi s e " od konjaka, oni ne m o g u da se pripiju uz zidove creva i ostaju neprivreni u u pljini creva. Potrebno je oko pola sata da bi se gliste otpilile". Z b o g toga se dete ponovo stavlja u postelju, ali se posle pola sata budi i daje mu se purgativ. U naem sluaju e na je dala purgen i stavila dete na nou sa toplom v o d o m . Doza purgativa podeava se tako, da brzo doe do pranjenja creva, inae se gliste t r e z n e " i pripijaju na zi dove creva. Prve dve noi iz creva devojice nije nita izlazilo. Zato su tree noi nagrnule najraznovrsnije gliste - klup ad otrica, lamblije i druge vrste. Na osnovu njihovog iz gleda odmah je postalo jasno da sa takvim gotovanima or ganizam deteta ne moe biti zdrav. etvrte noi izlazilo je manje glista, a pete je izaao askarid od 15 centimetara! Radi profilakse ovo ienje treba ponoviti posle 10 dana. Ako gliste izlaze prve noi, treba uraditi j o 1-2 i enja. Posle 7 dana treba uraditi j o j e d n o kontrolno i enje. Ako gliste izlaze posle 5, 6. i ak 7. ienja, treba produiti ienje sve dok one ne prestanu da izlaze, a da lje profilaktiki ponoviti, kao s t o j e ve opisano. V a n o je piti konjak sa slatkim ajem. Sladak ukus privlai helminte. Upravo iz tog razloga uzima se konjak, a ne drugo alkoholno pie. Klistire ne treba raditi. ienje se mora vriti p o m o u purgativa (laksativa), inae svi helminti nee izai! Za leenje odraslih od helminata moe se primeniti isti nain, ali dozu treba poveati dva puta. Odrasli treba da popiju 4 supene kaike konjaka, 4 supene kaike slat kog aja i da uzmu takvu dozu purgativa, koja e dejstvovati posle 1-2 sata.

Vas, sigurno, interesuje kakve su promene nastale kod trogodinje devojice? Izvanredne promene. N a g l o se poboljao apetit, krv je postala zdrava, jetra se normalizovala. Dete je prestalo da sejoguni, postalo je ivahnije i nestanije. A m a m a ? M a m a se, naravno, razveselila, ali je ostala neizbrisiva mrlja u svesti, da joj je zbog njenog neznanja i lekarske nekompetentnosti dete umrlo. Da do toga ne bi dolazilo, izuavajte nauku o samoleenju - pomozite sa mi sebi i svojim blinjima.

IENJE JETRE OD PARAZITA ienje jetre pomou ulja od slaice U ovekovoj jetri ive mnogobrojni paraziti razlii tih sistematskih grupa. U jetri se obavlja intenzivna i ra znovrsna razmena (stvaranje glikogena, sinteza aminokiselina i dr.); protoplazma elijajetre bogata je hranljivim materijama, neophodnim za ivotnu aktivnost parazita. M o d a su to (a takoe i osobenosti krvotoka u jetri) fak tori koji doprinose tome, da upravo u elijama jetre ivi najvea koliina parazita, uglavnom jednoelijskih (pro tozoa) i helminata.

limfne sudove, a odatle preko sistema vratne vene - u jetru. E n t a m e b e koje su prodrle u jetru oteuju endotel s u d o v a i elije tkiva jetre. K a o rezultat toga (a takoe usled dejstva citolitikih enzima koje lue a m e b e ) ja vljaju se m a l e nekroze, koje se m o g u spajati i stvarati amebni apsces. Zajedno sa a m e b a m a u takva arita m o g u dospevati razliite bakterije, koje zatim obino o d u m i r u , tako da gnoj postaje sterilan u odnosu na bak terije. O k o apscesa stvara se upalna zona, koja ograni ava gnojanicu od zdravog tkiva jetre. A m e b e se m o g u uoiti u upalnoj zoni, u gnoju ih nema. U aritu upale, koje ima boju okolade, nalaze se eritrociti, u , masti i fibrozno tkivo. Dugotrajna groznica, mravljenje, uve anje dimenzija jetre, bolovi u desnoj slabini, koji se reflektuju na desni rameni zglob, leukocitoza osnovni su kliniki simptomi a m e b n o g apscesa. U nekim sluajevima kod amebiaze jetre ne dolazi do apscesa. Taj oblik oboljenja naziva se amebnim hepa titisom. Lejmanije (Leishmania donovani) oteuju razliite elije jetre oveka (kupferove, entotelijalne i dr.). Lejmanije se razmnoavaju u protoplazmi tih elija i rasteu ih, tako da one prodiru u otvore venula. Na histo lokim isecima uoava se hiperplazija kupferovih i endotelijalnih elija, atrofija tkivnih elija i infiltracija na tim delovima limfocita, histpocita i plazmatskih elija. Lamblije m o g u u nekim sluajevima izazvati otee nje jetre. Iz dvanaestopalanog creva lamblije prodiru u u n u kesu (mehur) i u n e kanale. Privrujui se uz elije sluzokoe unih kanala, lamblije m o g u izazvati funkcionalne i organske promene: distrofiju i deskvamaciju elija, upalne promene. U nekim sluajevima susre e se kombinovana lambliozno-bakterijska infekcija sa obilnim izdvajanjem leukocita.

Parazitne protozoe u ovekovoj jetri Ameba Entamoeba histolytica esto napada jetru oveka. M e u obolelim od crevne amebiaze oteenja jetre se sreu skoro u 5% sluajeva. Primarno arite amebiaze su ovekova creva (debelo crevo). E n t a m e b e m o g u da prodiru u zidove creva, u vene i, m o g u e , u

H el m i n t i oveje j e t r e U unutranjim i spoljnim jetrenim kanalima i n unoj kesi oveka parazitiraju trematode: Opisthorchis felineus, O. viverrin, F. hepatica, F. gigantica, Clonorcilis sinensis, Dicrocoelium lanceatum. Ti helminti izazivaju holangitis, diskineziju unih kanala, holecistitis a esto i hepatitis. U krvnim sudovima jetre ponekad parazitiraju istosome, ija jajaca prodiru u tkivo jetre; kod istosomatoza se m o g u razviti hepatitis i ciroza jetre. Od cestoda u jetri parazitiraju Ecliinococcus midti lo u la ris alveolaris - uzronik alveolarne (vieelijske) ehinokokoze i E. granulosus je uzronik jednoelijske ehinokokoze, larva (cicticerk) Taenia solium. Alveolni ehinokokus razara tkivo jetre i stvara metastaze u raznim organima (pluima, centralnom nervnom sistemu i dr.). Jednoelijski ehinokokus, koji ima oblik mehura, u pro cesu rasta izaziva atrofiju tkiva jetre i ponekad vri priti sak na krvne sudove i une kanale. Od okruglih helminata kroz jetru migriraju larve askarida - Ascaris lumbriocoides, izazivajui u jetri mikroapscese, mikronekroze i eozinofilne infiltrate. Pone kad u jetru prodiru iz creva i odrasle askaride, koje izazi vaju holangitis i hepatitis. Unoenje bakterijske flore askaridama uslovljava pojavu gnojnih procesa u u n i m kanalima i tkivu jetre. P r e m a tome, ispostavlja se da je jetra - taj najvaniji organ ovejeg organizma, najranjiviji za parazite. Nje no ienje podstie metod ,,trojke", uzimanje pelena prema Ajanasjevu, uzimanje zasrebrene vode, kerozina, alkoholnog ekstrakta od ljuske ili pregrada oraha. To treba razmatrati kao prethodnu pripremu za ienje, da lje treba sa odreenim ciljem oistiti (i ne j e d n o m , ve 3

5 puta) jetru, kao obino pomou ulja i limunovog so ka. Ali umesto maslinovog ili suncokretovog ulja treba uzeti ulje od slaice. Ulje od slaice ima zagrevajua i razdraujua svojstva, koja efikasno deluju na navedene parazite jetre i izbacuju ih. U m e s t o limunovog soka moe se koristiti bilo koji drugi sok od kiselih jagodiastih plodova. Odlian je sok od mahovnice, nara (mogranja), pasjeg trna (Hippophae rhamnoides) i slino. Retko ko m o e nai ulje od slaice, posebno u zabiti. M o e t e sami pripremiti ulje za ienje jetre, koje ima odline protivparazitne osobine. Uzmite maslinovo ili suncokretovo ulje i dodajte u njega pelen, slaicu, beli luk, kantarion, karanfili i druge trave i dobiete v e o m a lekovito ulje za ienje jetre. Najprostiji recept za pri premu - uzmite po 1 kafenu kaiicu (1 gram) navedenih trava, isitnjenih zaina i stavite ih u pola litra ulja. Osta vite da odstoji nedelju dana na t a m n o m mestu. Ne mora se odjednom praviti sloena smea, ve se m o e dodati samo kafena kaiica praka slaice i pelena (za one, koji imaju dobre toplotne sposobnosti organizma) ili mlevenog karanfilia (za ljude koji su zimogroljivi). To je do voljno da ulje poprimi odlina protivparazitna svojstva.

M E T O D IENJA JETRE Naveu pravila za ienje jetre. Sva tajna i efika snost ienja jetre sastoji se u prethodnoj pripremi smekavanju organizma. Smekavanje organizma prim e n o m toplih vodenih terapija treba obaviti minimalno 3- 4 puta. Svaku toplotnu terapiju zavriti kratkim pro hladnim dejstvom. Tek tada e iz vas iz prvog puta oba-

vezno poeti da izlaze kamenii i ostala neistoa. Poslednju smekavajuu terapiju treba uraditi 24 sata pre ienja jetre. Ako se na 3- 4 dana pre ienja jetre budete hranili uglavnom biljnom hranom i upotrebljavali veu koliinu svee isceenog soka ( 2 0 - 50 grama soka od cvekle i 4 5 puta vie soka od jabuka, poeljno nakiselih jabuka) i radili proiavajue klistire (sa urinom) jednom dnevno - vaa prethodna priprema bie idealna. ienje po metodu koji preporuujem treba vriti pre punog m e s e c a - 10- 13 dan lunarnog ciklusa. Pre i enja morate biti svezi i spokojni. Ujutro, posle toaleta, izvrite klistiranje. Lako dorukujte, ispijte prethodno navedeni sok. Potom lako ruajte i nakon 1- 2 sata poni te da zagrevate telo oko jetre, stavi vi termofor sa toplom vodom (ili elektrinu grejalicu). Sa grejalicom hodajte ostatak dana do terapije ienja. Priblino u 19 sati uvee ponite terapiju ienja je tre. Prethodno zagrejte maslinovo (ili za izbacivanje pa razita iz jetre ulje od slaice) ulje i limunov sok do 3 0 35C. Dozu odredite prema vlastitoj telesnoj teini i pod noljivosti ulja. Pred vama su 2 ae, jedna sa uljem, druga sa sokom. Uzmite 1- 2 gutljaja ulja i popijete isto toliko gutljaja so ka. Posle 15-20 minuta, ako nema munine, postupak ponovite. I tako nekoliko puta, dok ne popijete sve ulje i sok. Sedite mirno, gledajte televizor ili itajte knjigu. Ako ne podnosite ulje i ako vam se posle prvog uzi manja javi muka, treba saekati dok ti neprijatni oseaji ne prestanu i tek tada ponoviti postupak. Vremenski raz vucite terapiju - to nije strano, ak je i korisno. Ali ako munina ne prolazi, zadovoljite se ispijenom koliinom i to e biti dovoljno. Grejalicu moete skinuti, a moete je i dalje drati.

Posle ispijanja ulja i soka (koliina ispijenog ulja i soka varira od 100 do 300 mililitara), moe se preduzeti niz mera koje pojaavaju efekat. Priblino posle j e d a n sat, sat i po nakon uzimanja ingredijenata sedite i zau zmite udobnu pozu (najbolje je esti na pete), zapuite levu nozdrvu vatom i diite kroz desnu nozdrvu. Na jezik stavite malo ljute paprike, a na telo oko jetre aplikator Kuznecova, ali sa metalnim iglama. Sve e to podsticati iritiranje, stvaranje energije i toplote sa njenim usmeravanjem prema jetri. Dopunski zamislite, da pri izdisaju usmeravate og njenu struju prema jetri. Pri tome diite polako, ravnom e m o ( 4 - 6 puta u minutu), radei snano dijafragmom. Izbacujte stomak pri udisaju i uvlaite ga nagore pri izdi saju. Time ete obezbediti odlinu masau jetre, pojaaete u njoj krvotok i ispraete je od ljake i ugruaka. Ta kvo disanje radite 1530 minuta, odmorite se 1 sat i po novite vebu. Za vreme odmaranja stavite na telo oko je tre magnetni aplikator ili obian magnet. Sve to zajedno uzeto - toplota, aktivnost fermenata, pojaani krvotok, poveanje potencijala crvenih krvnih zrnaca, snana emisija slobodnih elektrona (aktivatora fermenata) iz aplikatora omoguie vam da izdrobite, istopite, isperete i izbacite svu neistou i kamenje. Priblino od 23 do 3 sata nou (deava se i pred zo ru), kada je bioritam jetre i une kese maksimalan, poi nje izbacivanje kamenja i neistoe, to se ispoljava prolivom. Ugledaete sve blago", steeno nepravilnim na inom ivota, i odmah ete shvatiti da tako ne treba da i vite i da ne moe biti govora ni o kakvom zdravlju ako to b l a g o " opstaje u organizmu. Obino ujutro jo j e d n o m moe izai vea koliina kamenia i ui, koja podsea na mazut. Dopunski ura dite proiavajui klistir. Malo se odmorite i moete je-

sti. Prvo jelo treba da se sastoji od pola litra soka (od ar garepe; c v e k l a - j a b u k a 1 : 5). Sok e dopunski isprati va u jetru. Tek posle toga moete pojesti salatu, kau pri premljenu na vodi i pristupiti uobiajenom ivotu. Ako ste ubeeni u sebe i imate iskustva sa ienjem jetre, moete uraditi drugo ienje jetre. Ujutro sledeeg dana uradite proiavajui klistir. Oko ruka j o jedan. T o k o m dana pijte samo svee sokove ili odvare od trava - kantarion sa m e d o m , vranilovu travu (Origanum vulgare) sa m e d o m , nanu sa medom. To to imate od navede nih trava. U 14 sati ponite sa novim zagrevanjem jetre i dalje istite jetru kao to je navedeno. Ujutro sledeeg dana uradite dvostruki proiavajui klistir a radi jaa nja eludano-crevnog trakta jedite dobro skuvan pirina sa topljenim maslacem. Za ruak se m o e jesti dinstano povre i kaa od rie sa topljenim maslacem, zasoljeni mlevenim morskim kupusom. T o k o m naredne nedelje ne primenjujte nikakve terapije tipa klistira i ank Prakalane - jednostavno jedite i odmarajte se. Sledee uobiajeno ili duplo ienje jetre uradite posle 2 nedelje, a j o bolje pre sledeeg punog meseca, uz pripremu. D o p u n s k e preporuke Kao s t o j e praksa pokazala, mukarcima i enama sa telesnom teinom do 6 0 - 65 kilograma, kao i osobama koje ne podnose ulja, za prvo ienje jetre dovoljno je 150 - 200 mililitara ulja, da ne doe do povraanja. U na rednim ienjima doza se moe poveati do 300 milili tara, a m o e ostati ista, i to e biti dovoljno. Ako se posle izvesnog vremena javi povraanje i u povraenom sadraju uoe neki sluzni sekreti (zeleni, cr ni i slini), to ukazuje da su ulje i sok proradili u elucu, i

oistili ga od patoloke opne, koja je tu postojala. Kod nekih ljudi to se deava pri prvom ienju jetre. Drugo ienje jetre uradite sa manjom koliinom soka i ulja, a za tree malo poveajte. Trudite se da za vreme ienja jetre budete opute ni, mirni i da ne obraate panju na to. Po pravilu, za vre me ienja p o m o u ulja i limunovog soka ne oseaju se nikakvi bolovi. U nekim sluajevima, kada doe do ja kog pranjenja, proterivanja, oseate kao da jetra d i e " , i to je sve. Zato se nemojte bojati, jer strah utie na spaz a m krvnih sudova i une kanale. Zbog toga iz vas m o e da nita ne izae, i to je drugi uzrok povraanja. Ako se kod vas iz bilo kojeg razloga jave strah, uznemirenost ili nervoza, vezani za oekivanje, i oseate se n a p r e g n u t o " i sputano, popijte 2 tablete no-pi 2 2 i smirite se. ienje e proi normalno. Ne istite jetru posle napornog rada i dugotrajnih gladovanja. Odmorite se 3-5 dana, skupite snagu. Inae se m o g u dogoditi dva sluaja: u pivom ete jednostavno popiti ulje i limunov sok; u drugom ete se j a k o iscrpiti. Zapamtite, to je ipak prodiranje u jetru i njoj je potrebna snaga za takvo prekomerno naprezanje. Sami ete osetiti kako ona vibrira i die", posebno za vreme prvih ie nja. Primer. Ve je druga godina kako se leim prema uputstvima iz Vaih knjiga Urinoterapija i Lekovite sile. Za prvih 6 meseci, poteno reeno, preporodio sam se. Boleli su me zglobovi, izvrtale su se noge, imao sam e ste greve, dolazilo je do blokade zglobova na rukama i nogama. Ja sam se raspadao. Dijabetes, reumatizam, ek cem, pomalo psorijaza i gljivina oboljenja - to me je sve
22 Ruski lek za smirenje, slino naem bensedinu itd. - Pri medba prevodioca.

praktino ostavilo na miru, postao sam neumoran u ple sanju i veoma naglo se poveao moj ivotni tonus ... D v a puta sam istio jetru. ienje je bilo estoko. Uvee me je malo proteralo, a ujutro od 4 do 7 sati, otprilike stezalo me je i proterivalo ta tri sata neprekidno. Bio sam zapanjen time. Iz m e n e je neprekidno teklo, i braonkasto, i crno, i pahuljice, a izlazili su i nekakvi parii. Za nedelju dana smrao sam 12 kilograma".

GLADOVANJE Pojam gladovanje podrazumeva dobrovoljno odri canje od bilo kakve hrane na odreeno vreme, kako bi se pomoglo ivotnoj snazi organizma da obnovi harmoniju i bioloke procese, naruene usled bolesti, slabljenja or ganizma i slino.

MEHANIZMI GLADOVANJA im se ovek potpuno odrekne hrane u njegovom or ganizmu poinje troenje nagomilanih rezervi i drugostepenih tkiva. Cepanje hranljivih materija i tkiva uzrokuje nagomilavanje produkata i njihovo raspadanje u organi z m u . Kao rezultat toga pokazatelj pH organizma brzo se pomera prema kiseloj strani (acidoza), ali pri tome kise lost ne prelazi fizioloke norme. Acidoza pri gladovanju je prvi i najvaniji fizioloki mehanizam, koji aktivira lanac drugih lekovitih mehani zama, a koji su se za vreme reima ishrane nalazili u sta nju mirovanja. Oksidacija unutranje sredine organizma aktivira procese rastvaranja tkiva - autolizu. Dakle, u kiseloj sre-

dini aktiviraju se fagociti i neki enzimi, ije se funkcije svode na razaranje oslabljenog vlastitog tkiva i stranog tkiva u organizmu. Sa svoje strane procesi autolize aktiviraju mehani z a m ienja organizma od ljake, parazita i patoloki izmenjenog i oslabljenog tkiva. Usled cepanja tkiva oslo baa se ljaka zarobljena u njemu i izbacuje se iz organi z m a , a deformisano tkivo se unitava. Cepanje tkiva organizma kontrolie se na nivou spoljanjih manifestacija ivota posebnom funkcijom, koju sam nazvao princip prioriteta". Upravo ta funkcija vodi rauna o tome, da se prvo epa sve suvino, patoloki de formisano, a zatim - zdravo tkivo po principu vanosti za ivotnu aktivnost organizma. Oksidacija unutranje sredine i poveanje fagocitne aktivnosti normalizuje mikrofloru organizma, koja je, kao s t o j e poznato, direktno vezana za imunitet. Pri gladovanju mnogi organi i sistemi organizma prelaze u stanje fiziolokog mirovanja, koje im omogu ava da obnove svoje oteene strukture i funkcije. Poveano cepanje tkiva usled autolize i obnavljanje strukture i funkcije probavnih organa pri gladovanju stimulie poveanu razmenu materija i poveava probavnu sposobnost organizma u periodu obnavljajue ishrane. Pri gladovanju se pojaavaju zatitne funkcije orga nizma kako na nivou elija tako i celog organizma. Orga nizam postaje otporniji na razliite unutranje i spoljanje tetne faktore, znatno se pojaava imunitet (ve posle 36 sati gladovanja). Svi navedeni fizioloki mehanizmi dovode do j a k o g lekovitog, obnavljajueg i podmlaujueg efekta, poseb no posle gladovanja.

PRAVILA G L A D O V A N J A Gladovati treba sa uzimanjem u obzir biolokih rit mova, individualne konstitucije i uzrasta.

Uticaj godinjih doba na gladovanje Gladovati treba sa uzimanjem u obzir biolokih rit mova prirode. Ako se gladuje spontano, rezultati glado vanja se donekle smanjuju, moe doi do komplikacija i posledica, koje utiu na gubitak elje za daljim ponavlja njem gladovanja. Kako postupati da bismo sa maksimal nom efikasnou iskoristili bioritmoloke faktore za uspeno gladovanje? Godinja doba imaju svoj uticaj na ivotne procese ovejeg organizma sa dva faktora: energijom, koja do speva na Zemlju iz Kosmosa, i klimatskim uslovima. Energetski faktor se najjae ispoljava u periodu ula enja Sunanog sistema u sektor prostranstva stihije va tre". To se deava u znakovima Ovna, Lava i Strelca. Osim toga, m n o g o gravitacione energije dospeva na Z e mlju u vreme zimskog solsticijuma. U tim periodima je lake i efikasnije gladovati. Nisu bez razloga svi postovi (posebno dugotrajni - Veliki i Boini) vremenski pode eni tim periodima. Klimatski uslovi na raun hladnoe, toplote, vlano sti i suvoe m o g u podsticati ienje gladovanjem ili, obrnuto - koiti ga. Toplo i vlano vreme posebno odgovara gladovanju. Poetak leta, priblino na Petrov post, kada spoljanja toplota aktivira bioloke reakcije u organizmu, podstie bolje oslobaanje organizma od ljake i unitavanje neoplazmi.

Zimi kada je hladno i suvo vreme ljaka u koloidima elija moe da se stegne" i umanji efekat gladovanja. Da bi se to tetno dejstvo neutralizovalo, treba primenjivati vie vlanih terapija i zagrevanja. U tom sluaju sve e biti normalno. Leti je tee gladovati zbog j a k o g dejstva suneve to plote, iako je ienje u tom periodu veoma korisno. Z i mi je lake gladovati zato to sveina i gravitaciona ener gija okrepljuju organizam, iako se proces ienja odvija sporije. Nije loe gladovati due vreme i u periodu uravnote enosti u prirodi: za vreme prolene i jesenje ravnodnevice. Upravo tako postupa veina ivotinja. Kada one i ste i obnavljaju svoj organizam posredstvom gladovanja, kod njih se uoava priliv ivotne energije, to se ispolja va u polnoj aktivnosti (proleno i jesenje teranje). Kako lunarni ciklus utie na ivotne procese pri gladovanju Lunarni ciklus najjae utie na procese koji se odvi jaju u ovekovom organizmu, jer postoje dani i periodi kada se organizam sam isti, i dani i periodi, kada nije poeljno to raditi. Kretanje Meseca i njegove faze izazivaju na Zemlji plimu i oseku. Odraz tog procesa uoava se i u ovejem organizmu kao dve pojave. Prvo - na organizam se sa stoji iz vode i zato prati promene plime i oseke; drugo usled promenljivog gravitacionog dejstva Meseca na or ganizam postaje as laki, as tei. Kada organizam po stane laki", on se iri", to pogoduje procesu ienja gladovanjem; kada postaje tei", on se sabija pod dejstvom gravitacije Zemlje i vlastitih sila. Tkiva su steg n u t a " i s mukom otputaju ljaku.

Ako postupate saglasno binarnim ciklusima - obezbeen vam je potpuni uspeh. Dakle, kako iskoristiti bi narni ciklus (o t o m e kada poinje j e d n a ili druga faza bi narnog ciklusa, odtampano je u posebnom kalendaru). Rokovi gladovanja i dani poetka gladovanja 1. Gladovanje do 7 dana vri se samo u II i IV fazi bi narnog ciklusa. U tom vremenu organizam se prirodno isti i vi to samo podstiete. 2. Gladovanje due od 7 dana vremenski podesite ta ko da veina dana gladovanja bude u navedenim fazama binarnog ciklusa. 3. Gladovanje due od 14 dana planirajte tako, da se izlazak iz gladovanja poklopi sa poetkom binarnog ciklu sa. U tom vremenu organizam prirodno aktivira ivotne procese i vi ete se bez tekoa uklopiti u njegov ritam. Ako ste ubeeni u sebe i imate iskustva sa dugotraj nim gladovanjem, ponite da gladujete poetkom binar nog ciklusa, a izlazite posle njegovog zavretka. To je najbolja varijanta. Jo j e d n o m istiem - gladovanje u I i III fazi binar nog ciklusa opravdano je ako se gladuje do 7 dana, m e u tim, kada organizam prirodno ide na stezanje" i kada koloidne elije d r e " ljaku ovo nije dovoljno efikasno. Ipak, obnavljanje ponite samo kada organizam ide ka vezivanju" i zadravanju materija u sebi. K a k o individualna konstitucija i uzrast oveka utiu na ivotne procese pri gladovanju i izlasku iz njega? Ljudi se meusobno razlikuju. Drevni mudraci su utvrdili razlike izmeu razliitih kombinacija ivotnih principa - sluzi", u i " i vetra".

Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni princip sluzi", njegov organizam dobro zadrava vodu. Takvi ljudi su gojazni i telo im je veliko. Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni princip ui", organizam tih ljudi ima sposobnost stva ranja toplote. To su ljudi srednje grae tela sa ukastom bojom koe. Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni princip vetra ", organizam tih ljudi loije zadrava vodu i toplotu. Takvi ljudi su n e n e telesne grae, mravi su i stalno im je hladno. Budui da organizam tokom glado vanja gubi toplotu i vodu, to se razliito odraava na lju de raznih konstitucija. Osobama sa suvinom telesnom teinom gladovanje e doneti lakou i snagu i odstraniti suvinu vodu. Od tera pija poeljno je zagrevanje u saunama sa suvom parom i manje tenosti (uglavnom prokuvane). Njima se preporu uje da gladuju 1-2 puta nedeljno na suvo" (bez vode). Osobe koje su mrave i kojima je hladno radi posti zanja dobrih rezultata treba redovno, ak i vie p u t a dnevno, da primenjuju vrue kupke i da piju vie tople vode. U suprotnom, usled nedostatka vode i toplote pro ces ienja se m o e usporiti, oni e pocrneti a njihovo samopouzdanje bie sve gore. Ljudi sa normalnom teinom, za odravanje dobrog procesa ienja pri gladovanju, m o g u da idu u vlanu saunu, da primenjuju zagrevajue kupke i da piju toplu vodu. Mrave osobe i ljudi sa normalnom teinom treba da piju toliko vode da se od toga stvori oko litar mokrae.

ZA KOGA JE GLADOVANJE KONTRAINDIKATIVNO Kada su najpoznatijem specijalisti za gladovanje G. A. Vojtoviu postavili pitanje da li se moe samostalno gladovati u domaim uslovima, odgovorio j e : Drevna civilizacija nije imala bolnice. Zato su se svi metodi lee nja, m e u njima i leenje gladovanjem, primenjivali u domaim uslovima". Sledee pitanje, koje interesuje ljude koji ele da praktikuju gladovanje jeste: postoje li kontraindikacije za leenje gladovanjem? U medicinskoj praksi je zabeleeno daje leenje gla dovanjem kontraindikativno u sledeim sluajevima: 1. Druga polovina trudnoe i period dojenja deteta. 2. Poodmakli stadij umi tuberkuloze praeni oveko vom nepokretnou. 3. Poodmakli stadijumi malignih (zloudnih) tumora praeni ovekovom nepokretnou. 4. Poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi pra eni ovekovom nepokretnou. 5. Poodmakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog tkiva praeni ovekovom nepokretnou. 6. Niz psihoneuralginih oboljenja u p o o d m a k l o m stadijumu praeni ovekovom nepokretnou ili slaboumnou (senilnou). 7. Prostrani gnojni procesi unutranjih organa (apscesi, gangrene i neki drugi). Za ienje organizma od parazita jednodnevna gla dovanja su nedovoljno efikasna, pa je potrebno due gla dovanje, zbog ega emo razmotriti pravila sprovoenja trodnevnog i desetodnevnog gladovanja.

PRAVILNO SPROVOENJE TRODNEVNOG, SEDMODNEVNOG I DESETODNEVNOG GLADOVANJA

Prethodna priprema Dobra prethodna priprema vri se na 2-3 meseca pre poetka gladovanja a cilj joj je oslobaanje ovekovog organizma od ljake. Sastoji se u spro voenju razliitih terapija ienja i promeni ishrane. Pomou razliitih terapija ienja treba rasteretiti organizam od najizrazitije ljake. Pomou proiavajuih klistira treba oistiti debelo crevo od ekskrementnog kamenja i druge patologije. ienje jetre omoguava nam da izbegnemo krizna stanja za vreme gladovanja, kada mogu izlaziti kamenii i stara u usled snanog efekta izbacivanja ui. Primenom terapija sa parom (sa una) odstranie se vei deo toksina, koji se nalaze u tenim sredinama organizma. Terapija sokom omoguie da se taj uspeh uvrsti, dopunski e isprati vezivno tki vo i izleiti bubrege. Preporuujem da promenite ishranu i preete na bilj nu hranu. Odrecite se vetakih (torte, kolai, okolada, bonbone itd.) i meovitih produkata (sendvii, pica, kavurma, krompir s mesom itd.). Postavite sebi pravilo: ne jedite nou i ne pijte posle jela. Posle takve prethodne pripreme izbacivanje ljake pri gladovanju nee biti tako jako, i vi ete lako podneti dugotrajno gladovanje uz linu korist. K a d a je organi z a m vie-manje ist, m o e se primeniti skraena pret hodna priprema. Na primer, na 1-2 nedelje pre poetka gladovanja treba jesti biljnu hranu, a zatim poeti glado vanje.

Pravilan poetak gladovanja Poetak gladovanja ima veliki znaaj. Na primer, ako ste se dobro najeli, a sledeeg dana gladujete, prak tino ivite 1-2 dana na raun onoga, to se nalazi u orga nizmu, u eludano-crevnom traktu. Stavie, za vreme narednog gladovanja, od 3 i vie dana, zaustavlja se rad creva a ekskrementne mase od hrane, pojedene pre gla dovanja, zadravaju se u crevima i truju va organizam. Ako u eludano-crevnom traktu nema hrane i ekskrementnog kamenja, on se brzo prebacuje na ishranu na raun deblokade ranije ugaenih unutarelijskih mehani z a m a biosinteze, na raun ugljen-dioksida i azota, ras tvorenog u tenim sredinama organizma. Bre se odvija ju procesi resorpcije svega stranog u organizmu i niz dru gih lekovitih mehanizama. U vezi sa navedenim, veliki znaaj treba pokloniti poetku gladovanja - ienju eludano-crevnog trakta prvog dana gladovanja. To se m o e uraditi pomou: a) purgativa i b) proiavajuih klistira. Gladovanju se moe pristupiti bez sprovoenja terapija ienja pod uslovom da ste nedelju dana pre gladovanja uzimali preteno svezu biljnu hranu, a da samo gladovanje ne traje due od nedelju dana. P r e m a tome, ako pravilno ponete gladovanje va organizam e se poeti istiti odmah na elijskom nivou. U suprotnom, gladovanje e u poetku istiti ono to se nalazi u crevima, i ujedno istiti i obnavljati organizam na elijskom nivou. Prvih 3-5 gladovanja u trajanju od tri i vie dana treba sprovoditi u komfornim uslovima. Morate sebi omoguiti odmor u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka dospeva u krvotok i izaziva intoksikaciju u organizmu. Da biste po mogli organizmu da se to pre oslobodi od njih, moe se

primeniti kontrastno tuiranje i uraditi proiavajui kli stir. Ili uraditi jedno od to dvoje, u zavisnosti od uslova stanovanja i mogunosti. Potom treba prilei. U postelji se treba opustiti i mirno odleati, dok se ne obnovi ivotna snaga i ne odstrani ljaka iz kivi. Taj period diskomforta e proi, im ljaka izae iz vaeg organizma. Ulazak u trodnevno, sedmodnevno i desetodnevno gladovanje Ujutro uzmite purgativ ili uradite nekoliko veih proiavajuih klistira. Kao rezultat toga naglo ete pre kinuti vezu ishrane i brzo ete prei na unutarelijsku is hranu. Mogua autointoksikacija kroz debelo crevo je is kljuena i vi ete se bolje oseati u procesu gladovanja. Dalje moete raditi klistire svakog drugog dana to kom sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja. Ne preporuuju se esti klistiri (jednom, 2 puta dnevno) zato to ljaka i u ne uspevaju za tako kratko vreme da se nagomilaju u debelom crevu. Ali ako se ljaka i z b a c u j e klistiri su stalno zagaeni, radite ih ee - nemojte se ustruavati. Va zadatak je da to bre izbacite otkiseljenu neistou iz organizma. Sa tim ciljem se rade dvostru ki i ak trostruki proiavajui klistiri ujutro i uvee. Ne radite nita to naruava vau energiju! San naj bolje podstie jaanje spoljanjih manifestacija ivota. Odsustvo runih misli ne izaziva u njoj energetske pore meaje. Da bi se organizam to bolje oistio od parazita i lja ke mogu se probati i gorke trave, koje tonizuju organi z a m ili urin. U tom sluaju umesto vode mogu se uzimati odvari i ekstrakti od trava (videti poglavlje Gorki toni c i " ) . Moe se upotrebljavati limunova voda kiselog uku sa. Pri gladovanju dobro je koristiti silicijumovu vodu -

za pie i za klistiranje. U retkim sluajevima, ljudi j a k e volje m o g u primenjivati suvo gladovanje od 3 do 5 dana. Ako se koriste trave gorkog ukusa, one e ne samo podsticati brzo cepanje tkiva i ljake, ve e suiti i hladi ti organizam. Prema tome, one najbolje odgovaraju gojaznim ljudima sa dobrim toplotnim sposobnostima orga nizma. Ako se koriste odvari, ekstrakti zaina ljutog ukusa, oni e, pored cepanja tkiva, ljake i podsuivanja organi zma, aktivirati toplotne sposobnosti i poveavati imuni t e t - sagorevajui parazite. Prema tome, oni najbolje od govaraju osobama srednje telesne grae, gojaznim ljudi ma i ljudima kojima je stalno hladno. Ako se upotrebljava limunova voda, u organizmu e se pojaati oksidacione reakcije, cepanje ljake, donekle e se poveati toplotne sposobnosti organizma, ali pri to me nee nestati voda iz organizma. Obrnuto, dolazie do izvesnog zadravanja tenosti u organizmu. Prema tome, ova terapija najbolje odgovara ljudima koji su mravi i kojima je stalno hladno. Ako se upotrebljava sva ili vei deo mokrae, koja se lui pri gladovanju, pojaava se proces oslobaanja orga nizma od ljake i dejstva na parazite. Ako je organizam veoma zagaen, pri primeni ovog metoda mokraa e se pustiti" kroz anus. Ona e delovati kao blagi purgativ i dobro e oistiti probavni trakt i jetru. Ako u organizmu ima malo ljake, dejstvovae kao diuretino sredstvo dobro e isprati mokrano-polni sistem. Ovaj metod od govara ljudima bilo kog tipa telesne grae i funkcional nih osobenosti organizma. V e o m a je korisno za vreme bilo kojeg naina glado vanja masirati telo svojom starom ili ukuvanom mokra om. Iz stare mokrae osea se miris amonijaka (njegova jaina zavisi od starosti mokrae), koji ne samo da pod-

stie oslobaanje organizma od ljake, ve unitava i mikroparazite u tkivima, krvi i crevima. Masaa ukuvanim urinom n a p u m p a v a e " organi z a m energijom, to veoma godi slabim ljudima. Reju, masaa bilo kojom vrstom mokrae podsticae rad srca pri gladovanju i ono e se lake podneti. Upozorenje. Ne savetujem vam da gladujete na gor kim i ljutim odvarima, ekstraktima vie od tri dana. Prvo steknite iskustvo, inae m o e doi do veoma j a k o g prepobuivanja vetra" i neprijatnosti vezanih z a t o . Glado vanje na limunovoj vodi moe se primenjivati do 7 dana. Za due gladovanje neophodno je iskustvo. To se odnosi i na gladovanje sa urinom. Stanje svesti u procesu gladovanja Zato to tokom gladovanja dolaze do izraaja netrpe ljivost, glad, uznemirenost i slina stanja, treba odravati duh na zavidnom nivou. K a k o to uraditi? Kada vas obu z m e oseaj gladi ili neka neprijatna emocija, odstranite je emocijama koje daju snagu. To e vam pomoi da disciplinujete svoju volju i da razvijate osobine koje povea vaju ivotnu snagu. Potrudite se da se za vreme gladovanja radujete t o m e to, gladujui samo jedan dan, istite organizam i aktivi rate zatitne sile. Misao o tome, da stvarate telo koje ne stari, i koje je lieno bolesti i umora, da podstiete izbaci vanje parazita, odrae va moral za vreme gladovanja. Odbacite od sebe samosaaljenje i sve druge negativne emocije za vreme gladovanja. Svakoga dana tokom gladovanja ponavljajte: 1. Ovaj dan sam prepustio svoje telo ivotnoj sili radi unutranjeg ienja i obnavljanja.

2. Svakog minuta gladovanja izbacujem ljaku, otro ve i parazite iz fizikog tela. Svakog sata gladovanja pro iava se moja svest. Postajem sreniji i energiniji (moe se rei, bezbriniji i prirodniji). 3. Iz sata u sat j a a m svoj organizam. 4. Pri gladovanju primenjujem isti metod duhovnog, fizikog i u m n o g ienja, koji su vekovima primenjivali veliki uitelji oveanstva. 5. Za vreme gladovanja u potpunosti kontroliem svoje oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alost i diskomfort nee me primorati da prekinem gladovanje. Ja u uspeno zavriti gladovanje. Ponavljajui te rei, vi upravljate svojim organi z m o m . Upravljanje se obavlja preko spoljanjih manife stacija ivota. Budite nepokolebljivi i dosledni u svojim namerama, razmiljajte o udesnim rezultatima koje ete postii gladovanjem. Povodom toga likujte iznutra. Izlazak iz sedmodnevnog i desetodnevnog glado vanja Za vreme sedmodnevnog gladovanja va eludac i crevni trakt se smanjuju, a probava delimino s p u t a " na nivo elija. Sada ga treba postepeno aktivirati. Sedmog dana gladovanja, oko 16 sati, moete po stupiti na sledei nain. Uzmite koricu hleba, natrljati je belim lukom, briljivo savaite i ispljunite. Ta terapija e vam omoguiti da oistite usnu duplju od ljake i tok sina. Potrudite se da odaberete onu vrstu belog luka koji vam svojim ljutim ukusom nee ispriti sluzokou usta. Moe se postupiti i na drugi nain. Dobro isperite usta prokuvanom vodom, u koju ste nakapali jod (5 kapi ras tvora Lugola na 200 mililitara vode). Posle 2 5 - 3 0 minuta obnovite ishranu prema jednoj od navedenih varijanti.

1. Popijte au (200 mililitara) kiselog mleka. Pozna to je da kiseli ukus energetski stimulie funkciju probave. On je aktivira na kvantnom nivou. Kisela sredina i mi kroorganizmi stvorie odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom traktu, to e aktivirati pravilnu probavu, pravilnu bakterijsku mikrofloru i slimulisati probavne funkcije organizma. 2. Popijte au svee iscedenog soka od argarepe. Nije nepoznato da boja soka od argarepe stimulie pro bavne sposobnosti i samim time aktivira probavne funk cije. Obilje karotina okrepljujue deluje na sluzokou eludano-crevnog trakta. Sok od argarepe ima jaka fitocidna svojstva, a zbog obilja prirodnog eera organizam ga brzo probavlja i lake koristi. Dopunski on isti jetru. Ovakav izlazak iz gladovanja preporuuju mnogi speci jalisti za lekovito gladovanje. 3. Uzmite 4-5 paradajza srednje veliine. Ogulite ih i razreite. Zatim ih stavite u kljualu vodu i posudu od mah skinite sa vatre. Ohladite i pojedite paradajz. Sta se time postie? Na poetku izlaska iz gladovanja bilo kakvi grubi delovi povra (ljuske) podstiu prepobu ivanje ivotnog principa vetra", to izaziva razliite komplikacije pri izlasku iz gladovanja. Kada je ljuska skinuta i povre obraeno j a k o m toplotom, povre gubi vetarske" kvalitete i ne izaziva komplikacije. To je proverena preporuka, nastala na iskustvu ljudi koji su se go dinama podvrgavali dugotrajnom gladovanju. Paradajz ima kiseo ukus i crvenu boju. Ta dva faktora stimuliu probavnu funkciju. Ovaj nain izlaska iz gladovanja pre poruuje i Pol Breg. U zavisnosti od individualne konstitucije, uslova i ciljeva gladovanja odredujte koja vam od tri navedene varijante izlaska iz gladovanja najvie odgovara.

Va zadatak je da od tri navedene varijante odaberete najpovoljniju. M o e se i ovako postupiti: leti izlaziti iz gladovanja sa paradajzom, ujesen i u prolee - sa argarepom, a zimi - sa kiselim mlekom. Moete eksperimentisati i odabrati neki drugi nain izlaska iz gladovanja. Tog dana vie nita ne upotrebljavajte, osim protijeve vode. Ujutro osmog dana pripremite salatu od narendane argarepe i kupusa, nacedite sok od priblino pola pomorande (moe i bez njega). Posle toga moete pojesti gu stu supu od proklijalog zrna ili nerazredenu kau, koja treba da bude veoma itka. Tokom dana moe se piti protijeva voda po elji. Za ruak moete pojesti salatu od narendane argare pe, narezanog celera i kupusa, zainjenih j a b u k o v i m so kom. Posle salate moete uzeti dva jela od povra (kuvanog) - cvekla, peena bundeva, argarepa. Uz to d o b r o je dodati lepinjicu od proklijalog zrna, koje ne sadri krob (krob se pretvara u sladni eer). Polako i briljivo vaite. Ujutro devetog dana moete pojesti bilo koju svezu voku ili povre u zavisnosti od godinjeg doba (jabuku, bananu, argarepu ili krastavac). Tome moete dodati le pinjicu od proklijale penice, zaslaenu m e d o m (ali ne vie od 1 supene kaike). Preko dana moete pojesti salatu od narendane ar garepe, kupusa i celera, j e d n o toplo jelo od povra ijednu lepinjicu od proklijalog zrna. Uvee moete veerati sa latu od argarepe i listova kupusa, a u hladno godinje doba svee dinstano ili svee peeno povre u toplom stanju (cvekla, bundeva). Poev od desetog dana m o e se uz povre i svee isceene sokove dodati kaa od monolitnog zrna - ovsena, heljdina, penina (bez masla).

Narednih 3-4 dana pridravajte se takve ishrane, a zatim u hranu moete dodati kau sa manjom koliinom topljenog maslaca zainjenu ljutim zainima. Razlika izmeu sedmodnevnog i desetodnevnog gla dovanja je neznatna. Desetog dana oko 16 sati uradite iz lazak prema bilo kojoj od tri varijante, a zatim se pridra vajte navedene e m e ishrane. Reju, steknite iskustvo i koristite ono to vam najvie odgovara. Zapamtite j e d n o od glavnih pravila izlaska iz glado v a n j a - ne jedite vie nego to vam organizam trai. Gla dovanje od 7 do 10 dana je prekinuto, i vi treba da vratite procese ienja u organizmu. Potrebno je v r e m e da bi organizam sa programa detoksikacije preao na program zasienosti. Gladovanje je jedan od najboljih preistaa organi z m a od parazita. Za ovaj metod ienja organizma znalo se odavno. Serija gladovanja ini proces samoozdravlje nja brim i efikasnijim, omoguava izleenje od veoma tekih oboljenja. Ljudi koji redovno gladuju, pri istim drugim uslovima, otporniji su i sposobniji za ivot od lju di koji se jednostavno iste i vode zdrav nain ivota.

P R I M E R O S L O B A A N J A O D PARAZITA POMOU GLADOVANJA Imam 58 godina. Ve godinu i 7 meseci primenjli j e m Vae metode. T o k o m leenja proistila sam creva 2 puta, a jetru 5 puta. Iz m e n e je izalo mnogo ui koja podsea na ma zut i 376 kamenia razne veliine. Jednom nedeljno gla dujem po 36 sati, j e d n o m meseno po 3 dana i ve sam prola dugotrajna kvartalna gladovanja po 7, 10, 14, 16 i 21 dan.

Pri etraaestodnevnom gladovanju samooseanje je bilo slabo. Spoljanji izgled je bio kao posle dugotrajne bolesti, ali je izlazak iz gladovanja proao dobro. Ali zato je izalo veoma mnogo gadosti (ubreta) i, osim toga, 6 polipa duine 5-12 milimetara. (To je zakonita pojava. Kada se organizam isti i bori sa patologijom, on jako slabi. Naredna gladovanja se vre sa zdravijim organi zmom, otuda je i samooseanje bolje. Ko redovno gladu je, kod njega se samooseanje neznatno menja, samo za vreme pn'ih 2-4 dana.) Pri esnaestodnevnom gladovanju samooseanje je bilo bolje. Sledee dvadeset jednodnevno gladovanje je prolo dobro. Smrala sam 10 kilograma. Izlazak iz gla dovanja i obnavljanje su proli dobro. Ujutro pijem urin, ispiram nosnu duplju i zakapavam urin u oi. Prvi put ove dve zime nisam bolovala od gripa, ni od otorinolaringolokih oboljenja (ORO). Iako sam esto izlazila na ulicu razgoliena. (Odstranjeni su para ziti, nema sluzi, povean je imunitet - znai, nema virusne i bakterijske infekcije.) Sada m i j e telesna teina 70-72 kilograma pri visini od 158 centimetara, a pre toga sam imala 85-87 kilogra m a . Zglobovi su postali pokretljiviji, slobodno se penjem na bilo koji sprat, prestalo je lupanje srca. Mogu da no sim bilo kakav teret. Pritisak se normalizovao 140-130/90-95.1 najvanije, oseam se kao ovek".

Jedno od poglavlja homeopatije nosi naziv - leenje nozodima. Sutina tog leenja sastoji se u primeni pato lokih izluevina protiv arita oboljenja, protiv bakteri ja koje stvaraju gnoj i samim tim stvaraju ta arita. Na vlastiti urin zasien je potpunim spektrom vla stitih nozoda i unosei ga u organizam on odlino isti organizam od gnojnih i drugih infekcija. Osobenosti urinskog gladovanja Razlika izmeu ovog naina gladovanja i klasinog ogleda se u sledeem: preporuljivo je piti skoro sav urin izluen tokom dana iz organizma. Vodu piti po potrebi, ali u takvoj koli ini da urin ne bude previe koncentrovan, za proiavajue klistire umesto vode treba kori stiti sve urin (oko 1 litar) i ukuvan (od 100 do 500 milili tara), masau i samomasau treba vriti upotrebom ukuvanog (od 1/2 do 1/4) ili starog urina u trajanju od 1 do 2 sata, higijena usne duplje - usta i nos treba ispirati sveim urinom (moe se oprezno koristiti i ukuvani urin). Urinsko gladovanje ima prednost nad klasinim j e r doprinosi broj oksidaciji (zakiseljavanju) organizma, boljem ienju od ljake, unitavanju patogene mikro flore i tumora, homeopatskom efektu i skraivanju roko va gladovanja. Primera radi, Don Armstrong o urinskom gladova nju kae: Gladovao sam 45 dana i pio samo svoju m o krau i vodu ispod esme. Osim toga, utrljavao sam m o krau u kou". On preporuuje i da se stavljaju obloge: Da biste stavili oblogu, tkaninu natopljenu m o k r a o m , treba staviti na bolno mesto i odravati je u sveem sta-

O G L A D O V A N J U NA U R I N U Vlastiti urin je bezopasni prirodni oksidator naeg organizma. Ali pored oksidacije organizma, antibakterijska svojstva urina objanjavaju se homeopatskim princi p o m : slino se slinim leci.

nju, dodajui po potrebi mokrau. Poveze treba stavljati uvek kada imate gnojne rane (ireve), opekotine, rane, izrastaj e, stvrdnua, tumore i slino ... Preko obloga paci j e n t se snabdeva hranom za vreme gladovanja. Osim to ga, mokraa je najbolja hrana za kou". PRIMER PRIMENE URINSKOG GLADOVANJA D a n a s je 20 dana kako se nalazim na m i n s k o m gla dovanju prema svim propisima. I m a m utisak kao da uopte ne gladujem. Obim struka mi se smanjio na 25 centi metara (od 120 centimetara jer sam imao suvinu teinu). O s e a m zadivljujuu lakou u telu i veliku radnu sposob nost. Jezik se postepeno isti, ali u obavezno doekati da postane crven. Kada zavrim sa ovim gladovanjem, saekau Veliki post. Odluio sam, da ovakva uzdrava nja od hrane moraju postati pravilo za vreme postova".

ENERGETSKI PARAZITI

NAJVANIJE O E N E R G E T S K I M PARAZITIMA
Energetski paraziti, kao i materijalni, veoma su ra znovrsni i ispoljavaju razliite tetne uticaje na ovekov organizam. U njih u prvom redu spadaju snani misaoni oblici. ovek stalno razmilja. Od toga, kakvog su kvali teta informacije koje protiu kroz njegovu svest, oveku se pridruuju" jedni ili drugi duhovi". Osim toga, na oveku parazitiraju razliita energetska stvorenja. Posto je takoe razliita oteenja i energetski vampiri. O svim energetskim parazitima i nainima oslobaanja od njih detaljnije e biti izloeno u ovom delu knjige. Kako dolazi do vezivanja energetskih parazita za o veka? Da bih to razjasnio, naveu pojedine citate iz knji ge Emanuela Svedenborga O nebesima, o miru duhova i o paklu. U z svakog oveka postoje dobri i zli duhovi; p o sredstvom dobrih duhova ovek se spaja sa nebesima, a posredstvom zlih sa paklom; ti duhovi se nalaze u svetu duhova, ije je mesto izmeu nebesa i pakla. K a d a ti du hovi pohode oveka, oni ulaze u njegov um i zatim u nje govo miljenje; zli duhovi ulaze u o n e sfere njegovog u m a i miljenja, koji se odnose na zlo, a dobri duhovi - u one koje se odnose na dobro. Duhovi uopte ne znaju da su uz oveka, ali kada su kod njega, oni razmiljaju da sve stoje u njegovom u m u i mislima, pripada njima; sa m o g oveka oni ne vide, j e r su predmeti vidljivi na sve-

tlosti naeg sunca, sakriveni od njihovog pogleda. Veliki trud ulae Gospod da duhovi ne bi saznali, da su uz ove ka; ako bi to oni znali, tada bi poeli da priaju sa njim, i tada bi ga zli duhovi ubili, zato to zli duhovi, posle sjedi njavanja sa paklom, nita vie ne ele nego da ubiju ove ka ne samo u odnosu na duu, to jest veru i ljubav, ve i u odnosu na telo. Da takvo sjedinjavanje duhova sa ovek o m stvarno postoji, m e n i j e poznato iz viegodinjeg is kustva, da nita verodostojnije ne znam. Ja u vam takode rei, u emu se sastoji komunikaci ja nebesa sa dobrim duhovima i komunikacija pakla sa zlim, i zatim - u emu se sastoji sjedinjavanje nebesa i pakla sa ovekom. Svi duhovi iz sveta duhova, kontakti raju ili sa nebesima, ili sa paklom; zli duhovi - sa pa klom, a dobri - sa nebesima. oveku se prikljuuju duhovi, kakav je ovek sam u odnosu na svoje oseaje ili ljubav; ali dobre duhove nje mu prisajedinjava Gospod, dok zle duhove privlai sam ovek. Duhovi, koji se nalaze uz oveka, menjaju se u za visnosti od promene njegovih oseaja. <...> Ako su, na primer, ljudi ispunjeni ljubavlju prema sebi, korisnou, mrnjom ili preljubom, uz njih su i duhovi sa slinim svojstvima, i ti duhovi, dakle, ive u ovekovim loim oseaj ima; to ga manje dobri duhovi mogu sauvati od zla, tim ga vie zli duhovi raspaljuju, i im vie njihove strasti caruju u njemu, time se oni vie vezuju za njega i ne odvajaju se od njega. Na takav nain se zao ovek sjedinjava sa paklom, a dobar sa n e b e s i m a ' . Drugim recima, ovek dospeva u zavisnost od svog m i s a o n o g procesa, k o m e se prikljuuju odgovarajui du hovi. K a o rezultat toga ovek postaje rob koji stalno gubi svoju energiju na reprodukciju odgovarajuih misli, emocija i postupaka. Tako neprimetno dolazi do opsednutosti.

IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA Da bi se uspostavila normalna veza izmeu spoljanjih manifestacija ivota (svesti) i ovekovog fizikog te la, treba oistiti spoljanjc manifestacije ivota. Po pravi lu, u starijem dobu ljudi u sebi nagomilavaju mnotvo preivljenih stresova, uvreda, strahova i drugih emocionalnih preivljavanja, koji pogoravaju upravljanje fizikim telom. ovek gubi koordinaciju, loije hoda, miii slabo funkcioniu i gube vrstinu, a organi i funkcije slabe. Bilo kakva psiholoka stega, posebno strah i gnev naglo pove avaju energiju u spoljanjim manifestacijama ivota. Stvara se koljka", energija koja nekoliko puta m o e da prevazie energiju spoljanjih manifestacija ivota. Moe se rei, da su takve koljke" energetski paraziti spolja njih manifestacija ovekovog ivota. Oni aktivno ometa ju ovekov noimalan ivot pa ih se treba osloboditi. Da bismo unitili koljku", energiju spoljanjih ma nifestacija ivota treba podii do nivoa energije kolj k e " (to je jedan od glavnih metoda). Kada energija tela dostigne nivo energije koljke", ona se unitava. Pri to me se oslobaa velika energija, od koje se ona sastoji, a telo proimaju grevi, vruina, hladnoa i slino. E m o c i onalna komponenta koljke" ponovo oivljava. ovek se osea kao da se vratio u ono ivotno doba, kada je za pao u tu psiholoku stegu, i preivljava ga ponovo. Kada se oslobodi koljke", ovek se osea vitalnijim, njegova radna sposobnost se poveava itd. Posle toga, oboljenje koje se javlja na fizikom ni vou neprimetno prolazi posle izvesnog vremena. Na pri mer, t u m o r u pluima i grlu izlazi u vidu lepljive mase, nestaje zatvor, sami od sebe iezavaju hemoroidi i slino.

PRINCIPI IENJA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA

Metod ienja spoljanjih manifestacija ivota od parazitskih koljki" zasniva se na principima m e u s o b nog pojaavanja, to utie kako na energetiku organizma tako i na njegovu fiziologiju.

CIRKULACIJSKO DISANJE Disanje se koristi, da bi se obezbedio pristup kolj k a m a " i izoblienjima" u spoljanjim manifestacijama ovekovog ivota. To disanje podrazumeva bilo koji na in disanja, koji odgovara sledeim kriterijumima. 1. Udisaj i izdisaj meusobno su povezani tako, da u disanju ne postoji pauza. 2. Izdisaj je spontan, bez naprezanja i prirodno sledi iza udisaja. 3. Udisaj i izdisaj treba vriti kroz nos. U posebnim sluajevima dozvoljava se disanje kroz usta. Usled estog cirkulacijskog disanja (60-80 puta u minutu) dolazi do sabijanja (komprimiranja) energije u spoljanje manifestacije ivota i pojaavanja njene cirku lacije. ovek die tako da osea bujicu energije, osea gde je ona blokirana (bol, nadimanje) koljkom" ili iz oblienjem. Vazduh dospeva u plua u ogranienoj koli ini, j e r on cirkulie, ili se njie" u nosnoj duplji. To je vana osobina tog disanja. Vi ne uvlaite vazduh u plua, ve ga razgonite u nosnoj duplji usled naglih umrkavajuih pokreta i pasivnog izdisaja. Pri takvom nainu disanja - aktivni udisaj, pasivni izdisaj - aktivira se simpatiki d e o vegetativnog nervnog sistema, koji: pojaava procese razmene u organizmu,

poveava sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i h o r m o na u krvi, zaustavlja razvoj upalnih procesa i alergijskih reakcija (koitikoidi nadbubrenih lezda imaju snano protivupalno dejstvo), poveava arterijski pritisak i iri bronhije. Zato to u pluima vazduh kao da stoji, u orga nizmu se nagomilava i ugljenina kiselina. Usled toga dolazi do znojenja i otvaraju se pore na koi. Ti simptomi (bujica energije, nadimanje u predelu stega, znojenje) ukazuju na to da vi pravilno diete. Drugim recima, sli an nain disanja aktivira organizam na samoizleenje i jaanje. Za vreme dugotrajnih ciklinih vebi, a cirkulatorno disanje spada u njih (odstranite komponentu kretanja za vreme tranja i ostae vam samo cirkulacijsko disanje), usled stalnog voljnog napora za odravanje potrebnog intenziteta navedenog disanja, u ovekovom organizmu poinju da se stvaraju prirodni opijati - endorfini. N a d o lazei u sve veim i veim koliinama, oni samostalno izazivaju i odravaju stanje ekstaze i euforije. Endorfini, izazivajui stenine emocije, dopunski aktiviraju simpatiki deo vegetativnog nervnog sistema, pobuujui zatitne sile organizma i obezbedujui orga nizam energijom. Postoje razliiti naini cirkulacijskog disanja, koji na razne naine menjaju intenzitet i oblik cirkulacijskog strujanja energije u spoljanjim manifestacijama ivota. To sa svoje strane aktivira j e d n e ili druge psihike stege. Z b o g toga razliiti naini cirkulacijskog disanja daju specifine efekte. Disanje se moe menjati prema slede im parametrima: poveavati ili smanjivati zapreminu udisaja, varirati brzinu udisaja, udisati vazduh u donji, srednji ili gornji deo plua, disati kroz nos ili usta (disa nje kroz ustaje nedovoljno efikasno zbog male asimila cije energije, koja se asimiluje u nosnim kanalima).

Moe se menjati popunjenost plua gornji ili donji deo. Ako osetite kako koljka" izlazi iz glave ili gornjeg dela tela, disanje e vrhovima plua olakati proces; ako pak izlazak koljke" pone u nogama ili donjem delu te la, diite stomakom. Vano je istai sledee - pravilno cirkulacijsko disanje ne izaziva hiperventilaciju i ne ispira ugljeninu kiselinu iz organizma. O n o vas n a p u m p a v a " energijom. Ruke, noge, celo telo poinje da bruji". To je vaan simptom da diete pravilno.

Pod pojmom tetanija podrazumeva se grenje miia za vreme izlaska koljke" iz organizma. Za vreme ie nja spoljanjih manifestacija ona se najee javlja u ru kama i miiima lica (posebno usta), ali i u drugim delovima tela, gde je postojala energetska blokada. Da bi se tetanija smanjila ili izbegla, ne treba se koncentrirati na nju, ve obrnuto, oputati se a neprijatni oseaj preivlja vati kao veoma prijatan.

OPUTANJE Glavni cilj p o t p u n o g oputanja tela jeste da podseti, da disanje pojaava strujanje energije u organizmu, i vi se m o e t e ili opustiti i dozvoliti organizmu da se sam iz lei, ili se ukoiti, to e izazvati j o veu napregnutost. Oputanje tela pri disanju nastaje samo od sebe jer se umarate od odravanja ritma disanja (umaranje m o d a nih elija, odgovornih za odravanje disanja, izaziva difuzne blokade u kori mozga, to dovodi do oputanja i padanja u svojevrsno hipnotiko stanje). Ali aktivni udisaj, stimuliui simpatiki deo vegetativnog ner v n o g sistema, omoguava vam da stalno odravate vi soku koncentraciju, to je posebno vano za potpuno oputanje miia i usredsredivanje na nastale emocije i oseaje. Kada je telo oputeno, paralisani delovi postaju osetljiviji. Zapamtite - deo tela, koji n e e " da se opusti, prepun je energije koja stvara koljku". Pri potpunom oputam'u osea se strujanje energije u spoljanjim mani festacijama ivota. U trenutku izlaska koljke" oputa nje organizma podstie oslobaanje energije iz psihikih stega koja slobodno izlazi iz organizma.

POLOAJ TELA Ljudima koji praktikuju metod ienja spoljanjih manifestacija ivota preporuuje se da legnu na lea, da ne prekrste noge a dlanove ruku da okrenu nagore. Pri t o me treba zapamtiti, da e spoljanje manifestacije ivota predstavljajui prostomu formu, u kojoj cirkulie energi ja, bolje ispirati" iz pojedinih delova emocionalno u b r e " i d m g e pritiske, kada se njen oblik menja, a strujanje energije na raun toga raste. Na primer, kada se osloba ate velikog straha ili tuge, najbolje je sklupati se. Vano je znati sledee: kada j e d n o m zauzmete udo ban poloaj, ne smete se mrdati niti se eati za vreme se anse ienja. Umesto kretanja ili eanja ispitujte oseaj elje da to uinite. To je jedan od boljih naina da bizo aktivirate energiju koja vas gui i d a j e lako izbacite.

KONCENTRACIJA PANJE Za vreme seanse ienja treba koncentrisati panju na oseaje u telu. koljke" prilikom izlaska mogu iza zvati bilo kakve oseaje: to m o e biti lokalizovani bol, golicanje, mjaukanje make na ulici, seanje na neto i

slino. Zato obratite panju na bilo kakav oseaj, koji se u datom trenutku javi. Prema tome, kada se kod vas pojave bilo kakvi ose aj i, koncentriete panju na njih i istraujete svaki detalj koji oseate. Koncentriite panju na te detalje dok ne ieznu. Neprijatni aspekt oseaja percipira se kao veo ma prijatan. Hipnotiko stanje, koje nastaje usled umaranja cen tra, koji odrava neophodni nivo cirkulacijskog disanja, omoguava da se bolje obuhvate" svi detalji aktiviranih pritisaka. A neprekidno aktiviranje simpatikog dela ve getativnog nervnog sistema, takoe cirkulatornim disa njem, omoguava da se odrava visoka koncentracija ra di potpunog oputanja miia i usredsreivanja na emo cije koje se javljaju i bolje ih izbacuju. Priguene emocije razmetaju se po slojevima". Svaki sloj priguenja formira se u odreenom periodu naeg ivota. Z b o g toga, kada izae prigueni sloj ener gije, on obino aktivira drugi prigueni sloj, koji je ispod njega. Kao rezultat toga moemo prelaziti sa jednih oseanja na druga, jer su slojevi priguenja formirani iz raz liitih stegnutih emocija i oseanja. Shvatite ono stoje glavno - svaki put, kada za vreme seanse ienja neto poinje da odvlai panju , to znai, da se javlja priguena energija, koja privlai vau panju na sebe sa zahtevom da se koncentriete na nju i njeno oseanje u svim detaljima u datom trenutku.

Purua, od k o g a je nastao ovek, stalno se naslauje svojom tvorevinom, a da to ovek i ne osea - loe ili d o b r o . Ali telo i um sve oseaje dele na korisne - prijat ne i tetne - neprijatne. tetni i neprijatni oseaj i izazi vaju u spoljanjim manifestacijama ivota k o l j k e " guenje. Pozitivne emocije (ekstaza je najjaa od njih) utiu na hipotalamus (jer je on vezan za stvaranje emocija), u k o m e su razmetene strukture koje reguliu funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. N a p o m i n j e m , vegetativni nervni sistem obezbeuje regulaciju lezda za unutranju sekreciju - titaste, pankreasa (gutera e), polnih, nadbubrenih itd.; funkciju unutranjih or g a n a - srca, jetre, bubrega itd.; krvnih sudova, sluzoko a, miia itd. U t o m e je lekovito dejstvo ekstaza na fi z i k o telo. Sada vam predstoji da izmenite sve negativno, to e se ispirati" iz dubina spoljanjih manifestacija ivota (drukije reeno - svesti), u pozitivno. Drugim recima, ponovo ete preivljavati strah, gnev i sline emocije, ali osloboeni bojazni i ushieni njihovom snagom i j a s n o o m . Vi treba da preivite njihovo pozitivno ispoljavanje, radujui se tome. Da biste to ostvarili u praksi postoji nekoliko metoda.

BITI Z A H V A L A N Svaki ovek ima oseaj zahvalnosti za ivot koji mu je podaren, za mogunost da sve osea. Ali jedan broj lju di ne ispoljava taj oseaj zahvalnosti i zahvalni su samo za neke stvari. Meutim, u stvarnom ivotu sve to imate je sadanji trenutak. Zato budite zahvalni za svaki trenu tak koji vam ivot prua.

EKSTAZA Sutina o v o g principa jeste u t o m e , da se svaki o vek skoro stalno nalazi u stanju ekstaze, a da to i ne ose a. Katha-Upaniada glasi: Primarni uzrok - A t m a n ,

ADEKVATNO UPOREENJE Ako se uporedi papirna aica sa prelepim kristalnim bokalom, aica e vam se uiniti kao da je ubre. Ali ako je uporedite sa samim sobom, ona e vam se pokazati kao normalno sredstvo, da biste u njega nalili vodu. A k o vam je gr skupio ruke i vi ga uporeujete sa obinim oseaj em u rukama, gr e vam izgledati kao bolna i ne prijatna stvar. Ali ako gr uporedite sa njim samim, on e v a m se pokazati kao sladostrasni oseaj energije u ruka ma. To se moe rei i za bol. Ne uporeujte ga ni sa im, ve se naslaujte oseaj em intenzivnog ispoljavanja energije.

kom sitnicom i brzo ete se oistiti. Proganjati neto znai prekidati ienje i sticati novu psiholoku stegu formirati koljku". Kao rezultat primene principa ekstaze oslobodiete se od psihikih stega i oistiete se od koljki", a to zna i da ete biti zdraviji i energiniji. Proslavljanje ivota u svim sluajevima izaziva podizanje tonusa fizikog tela, a kikot je simptom uspenog ienja.

POVERENJE Pri seansi ienja, imaete potpuno poverenje u proces ienja. To to izlazi iz vas: strahovi, neprijatno sti, bol i drugo, tako jako deluju, da imate elju da sve za ustavite, da ne preivljavate sve ponovo, a to znai da ostane u vama. To nikako ne smete dopustiti. Svu tu nei stou, koja vam smeta da ivite i koja razara va organi zam, treba izbaciti. Uglavnom ete preivljavati dva pro cesa izlaska koljki". Prvi ima oblik katarze i reagovanja, to se izraava trzanjem (grenjem), drhtanjem, zadravanjem disanja, kaljucanjem, napadima povraanja, vritanjem i slino, to oznaava pojaanu aktivnost simpatikog dela vege tativnog nervnog sistema. Drugi se sastoji u tome, to se velika naprezanja is poljavaju u vidu dugotrajnih kontrakcija i otegnutih spazmi. Za odravanje takvog miinog naprezanja organi z m a gubi se ogromna koliina vlastite energije, a osloba ajui se od njega organizam lake funkcionie. Kod vas se m o e javiti sumnja, a ona je takoe psiho loka stega, koja uzrokuje stvaranje koljke". Ako bu dete sumnjali u dati metod ienja, neete nita postii. itav naredni teoretski deo namenjen je da bi se rasejale

PRIZNANJE KORISTI Spoznaja svega to se deava sa vama za vreme sean se ienja, izaziva oseaj zahvalnosti.

ZAPREPAENJE

(UENJE)

Oseaji, koji se javljaju u vaem telu, treba da kod vas pobude interes i opinjenost energetskim nijansama. U nekim sluajevima to je dovoljno za ienje.

LJUBAV PREMA SVEMU, ZANOS I USHIENJE SVIM Volite svaki trenutak svog ivota. Ako volite sve to postoji, jednostavno zato to to postoji, imaete kristalno iste spoljanje manifestacije ivota. Ushiujte se sva-

vae sumnje, ulila vera u uspeh, u bezuslovno izleenje. Dejstvujte sa nepokolebivom verom u uspeh, potpuno verujte u proces samoizleenja p o m o u opisanih prirod nih mehanizama, i sve ete postii. Zapamtite, dati metod deluje efikasno samo kada u njega potpuno verujete i kada ste smeli.

LEKOVITI POTENCIJAL MUZIKE Razliiti oblici zvunog dejstva koristili su se vekovima kao mono sredstvo za promenu svesti. Monotono sitno dobovanje i pevanje pesama bili su glavni instru ment amana u raznim delovima sveta (ovde se koristi zamaranje slunog analizatora i zatim blokada u kori m o zga, to izaziva hipnotiko stanje). Razliiti ritmovi bub njeva ispoljavaju, na osnovu laboratorijskih podataka, jak uticaj na rad mozga. U mnogim duhovnim tradicijama briljivo je razra e n o dejstvo zvuka, koji izazivaju ne samo stanje transa, ve imaju i svrsishodan uticaj na njegov tok. Tu pre sve ga spadaju tibetsko vieglasovno pevanje, sveteniko pevanje raznih sufijskih redova (sekti), drevna umetnost Kada-joge (naina sjedinjavanja preko zvuka). Odavno je poznata specifina povezanost odreenih zvunih vibracija i akri. Koristei sistematski to znanje, m o e se ispoljiti uticaj na stanje svesti u eljenom i pred vienom smeru. Evo nekoliko primera slinog korienja muzike. Dobra muzika ima posebnu vrednost u neuobiaje nim stanjima svesti. Ona pomae da se otkriju i ispolje stare zaboravljene psiholoke stege, pojaa i produbi proces, a takoe daje smisao preivljenom, ini ga zna ajnijim. Dugotrajna muzika bujica" stvara nosei ta-

las, koji pomae oveku da se kree kroz tekoe preivljenog iskustva, da savladava psiholoku zatitu, da se smiruje i oslobaa. Muzika odabrana na poseban nain podstie aktiviranje skrivene agresije, fizikog bola, sek sualnih (veoma je mnogo psiholokih stega na toj bazi) ili ulnih oseaja i slino. Da bi muzika bila pravi stimulator za aktiviranje psi hikih stega, treba nauiti da se muzika slua na poseban nain i tako se odnositi prema njoj. Za vreme seanse i enja veoma je vano potpuno se potciniti ritmu muzi ke, omoguiti mu da zahvati celo telo i reagovati na ritam spontano. To znai dati volju svemu, to se javlja pod dejstvom muzike: kriku, smehu, bilo kojim zvucima koji izbijaju na povrinu, razliitim grimasama, okretanju po jedinim delovima tela, vibracijama ili pregibima celog tela i slino. Pri tome vi ne morate pokuavati da pogodi te k o j e kompozitor muzike, da ocenjujete izvoenje itd. Drugim recima, dok sluate muziku, ne analizirajte svet, ivot, sebe. Va zadatak je da dozvolite muzici da spon tano deluje na psihu i telo. S a m o u tom sluaju muzika e postati snaan instrument reprodukcije i odravanja neu obiajenog stanja svesti. Kombinacijom muzike i disanja postie se bogatstvo duha, pokreu se unutranji impulsi, jaa fizika snaga. Kada je re o izboru muzike, on je veoma irok - od klasine muzike do zvukova iz prirode (um vetra, glaso vi vukova, pevanje ptica, zvui insekata itd.). Dajte pred nost umetnikoj muzici, malo poznatoj, koja nema kon kretan sadraj. Ako u njoj postoje rei, o n e moraju biti na jeziku koji vam je nepoznat. Izbor muzike zavisi od toga koju psihiku stegu elite da aktivirate i izbacite. Na prvim seansama ienja primenjujte muzike kompozicije Vreme - vetar" i fragmente iz Albuma X" nemakog kompozitora Klausa Sulca, Sakti" D o n a

M a k Laflina, Ostrvo mrtvih" Rahmanjinova i sufijske zapise pod nazivom Islamsko mistino bratstvo . Kao veoma efikasne za srednje (od vie seansi) sean se ienja pokazale su se kompozicije amerikog kom pozitora Elana Ovaniessa Svi ljudi su braa", Tajan stvena planina"; Poema ekstaze" Skrjabina; Sveto prol e e " Stravinskog; balet R o m e o i Julija" Prokofjeva (Monteki i Kapuleti", Grobnica Romea i Julije"). Me u etnikim kompozicijama - Balijska himna majmu n a " i dui snimci afrikih tamtamova. Na poslednjim seansama ienja, kada se oputate, muzike kompozicije biraju se iz ritminih (ravnomernih) meditacionih odlomaka: Harold u Italiji" Hektora Berlioza; Preporod keltske harfe" Elana Stivena; ,,U Tad-Mahalu", U Velikoj piramidi" Pola Horna; ,,Gobleni Big S u r a " arlsa Lojda; amerika sufijska muzika Habibija"; muzika za flautu sa visoravni Anda (Urubam a " ) , japanska akuhai"; muzika za dzen-meditaciju i za jogistike meditacije Toni Skota, tibetsko vieglasovno pevanje, potom se sluaju razliite indijske rage, vadajani i kirtani (posebno pevanje pesme Om N a m a Sivajja") i drugi snimci grupe Ganepuri, ali i muzika Sti vena Halperna, Dordin Kelli i Brajana Eno. Ja koristim album Z o o l o o k " francuskog kompozi tora an-Miela Dara. To je predivna muzika za osloba anje od psiholokih stega. Takoe koristim muziku koju sam specijalno pripremio za sebe koristei fragmente iz navedenih kompozicija, koja na neoekivan nain pod stie aktiviranje psihikih stega i efikasno isti spoljanje manifestacije ivota. Ukoliko ne naete navedenu muzi ku m o g u v a m poslati snimke. Preporuke za sluanje muzike u toku seanse ienja su sledee: na poetku muzika treba da isprovocira i akti vira emocione stege, u sredini kompozicije da ih dovede

do kulminacije - izlaska, a zatim da opusti oveka lena seansa ienja treba da traje od 15 minuta do 2-3 sata Obino izmeu 15-45. minuta dolazi do proboja stega, to oznaava uspeh seanse i njen zavretak. Zastarele i snane psiholoke stege zahtevaju 2-3 sata rada, j e r je za njihovo aktiviranje potrebno mnogo vie energije, koju daje cirkulacijsko disanje.

M E T O D IENJA SPOLJANJIH M A N I F E STACIJA O V E J E G IVOTA 1. Motiviite se na ushienje svim to oseate. 2. Sve oseaje prihvatajte kao predivne, proslavljaju i ih u sebi. 3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen i udoban po loaj, najbolje leei. 4. Ponite da vrite cirkulacijsko disanje lako, j e d n o stavno i sami ga reguliite. Kod vas ne srne da se javi efe kat napumpavanja" plua - kao rezultat nekoliko brzih udisaja napunite plua do granice kada se dalje ne m o e udisati i tada ete uraditi prinudni dugi izdisaj. Izdisaj je spontan i oputen, uspeva da se uradi posle brzog, aktiv nog udisaja. 5. Sve to isplivava u vaoj svesti (nemir, strah, strepnja itd.), sve to zapaate i oseate u fizikom telu (jak lokalizovan bol, kao da je kolac zabijen) za vas je blaenstvo. Vi se k u p a t e " u bezgraninom okeanu ra znovrsnog blaenstva, oseajui i preivljavajui ga do najsitnijih detalja. 6. Sve to radite (spontani pokreti, krici itd.) vodi ka ienju vaeg bia od poroka. 7. Zavrite seansu ienja samo kada se aktivira, izbaci" na povrinu i odstrani dovoljna koliina psi-

hikih stega. K a o rezultat toga osetiete se predivno, osloboeni i laki.

P R A K T I N I SAVETI Da biste usvojili metod ienja spoljanjih manife stacija ivota bez suvinih briga, ponite da ga praktikujete u trajanju od 5 minuta. Zatim ga poveavajte do 30 minuta. Kada osetite d a j e sve u redu, poklonite mu vie vremena, ispunjavajui uslove iz take 7. Zato to svaki ovek ima neverovatno veliku kolii nu koljki", psihikih stega i pritisaka (zapremina sa ljakom" spoljanjih manifestacija ivota je ogromna, ona je vie stotina, pa ak i hiljada puta vea od zapremi ne fizikog tela, ali ima i svoje granice), proces ienja spoljanjih manifestacija ivota traje nekoliko godina (ako se redovno praktikuju seanse ienja, svakog dru gog dana po 1-2 sata, dovoljno je godinu dana, ak i m a nje). Zato se blagotvorni uticaj navedenih mehanizama leenja na fizikom telu ispoljava znatno bre. Svaka pravilno sprovedena seansa ienja ini vas zdravijim, a va ivot boljim.

Sve to se deava j e r se za vreme cirkulacijskog disa nja spoljanje manifestacije ivota energetski infiltriraju, osea se cirkulacija energije. To na psihike stege deluje kompresiono, i one se ispoljavaju u vidu tvrdih" i bolnih neoplazmi. im se energija organizma izjednai sa ener gijom psihikih stega one se rastvaraju" i poinju da iz laze napolje. Ako u organizmu kriom ivi parazit spoljanjih m a nifestacija, njemu se ne dopada energetska bura, izazva na cirkulacijskim disanjem, i on se javno ispoljava, dejstvujui veoma specifino u ovekovoj svesti. O t o m e vi e u primerima gde se razmatraju sluajevi iz ivota ljudi, inficiranih parazitima spoljanjih manifestacija ili ote enjima.

PRIMERI IENJA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA 1. Prola su 2 meseca kako sam poela da istim spoljanje manifestacije ivota i da istovremeno priraenj ujem urinoterapiju. Disanje sam poela sa 5 minuta, kao to ste preporu ili. Za vreme seansi po telu su se javljali grevi, ak su mi noge poskakivale na postelji. Bolovi su u talasima prelazili preko celog tela. Napregnuli su se miii desne ruke i j a k o su me boleli. igali su me zglobovi u ramenu i na laktu desne ruke. Limfni vor na vratu se naprezao i j a k o me je boleo. Oseala sam kao da mi je u pluima za bijen kolac. (Tamo, gde postoji blokada energije psi hikom stegom, javlja e se bolovi, ,, kolje". Za vreme iz laska energetskih blokada, koje ine osnovu psihikih stega, oseaete greve, iganje, podskakivanje udova, nalet talasa i slino.) Tokom dana imala sam nekoliko

VANO O METODU IENJA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA Za vreme ienja spoljanjih manifestacija ivota sa ovekom se mogu dogaati razne stvari. One uglavnom spadaju u dve kategorije. Prvo, ispoljavaju se i izlaze na videlo psiholoke stege, drugo, aktiviraju se paraziti spo ljanjih manifestacija, ako postoje.

seansi disanja. Pri tom sam poveavala duinu vebi di sanja i one su trajale do 45 minuta i vie. (Ako imate vre mena i elju - to je dozvoljeno. Kada sam izbacivao psi hike stege, vebao sam disanje dva puta dnevno po 45 minuta i vie, ujutro i uvee.) Za to vreme kod mene se smanjio limfni vor na vra tu, spao je otok sa dlana desne ruke, ali se z a d r a o " bol u r a m e n o m i laktnom zglobu". (Dopunski se mogu prime njivati obloge sa diuretikom na mesta gde se zadrao bol". Takoe treba gladovati 3-7 dana na urinu i produ iti sa vebama disanja.) 2. ,,U datom momentu ve sam 2 puta oistila jetru, poela sam da oseam svoje telo i promenila mi se boja koe. Bavim se urinoterapijom i pijem urin ujutro. Pri menjujem kure masiranja i kupke sa ukuvanim urinom. A sada uvebavam disanje sree", postajem srena. ienje spoljanjih manifestacija traje oko sata. O d m a h sam se bolje oseala, a imala sam jake greve, m n o g o plaem. (Pla ukazuje na izlazak emocionalnih stega.) K a d a zavravam seansu ustajem ila kao posle dobrog sna. Posle kraeg odmora mi je lake. Vredno radim po kui. Koliko mi je dobro, ne mogu da se izrazim". (Taj oseaj nastaje usled zasienosti organizma energijom. Preporuujem da se redovno veba cirkulacijsko disanje jer puni telo energijom.) 3. O d detinjstva sam nemona i nevesela. Postala sam duevni bolesnik, izbaen mi je iz stroja neivni si stem. Proitala sam Vae knjige i shvatila da treba oistiti spoljanje manifestacije ivota. Dua je prihvatila Disa nje sree". (Neki ljudi intuitivno oseaju ta im je potreb no za s ticanje boljeg zdravlja.) ta oseam pri disanju? Ponekad straan svrab po e lom telu (to se desilo samo j e d n o m ) , zevanje - k a o da u

razvaliti usta (poinje posle 20 minuta vebanja disanja), a ponekad u pojedinim delovima tela velike bolove (po elu, ispod leve i desne podrebrice, a najvie na akama ruku, nonim stopalima i u grudima), gr u levoj ili de snoj nozi, gr u desnoj ruci, pojaano luenje pljuvake, spontano (nehotino) gutanje, ponekad kaljucanje. (Opisane su najrazUitije psihike stege i fenomen njiho vog izlaska iz organizma.) Ponekad oseam u telu k a o neko prelivanje vode (ne kranje), ponekad pulzaciju" (tipa skupljanje - irenje) - na vrhu nosa ili u laktu desne ruke. Povremeno oseam kako mi se mrdaju" neki orga ni. Ipak najvanije je da pri disanju oseam jaku hladno u, u poetku u udovima, a katkad po elom telu, ak se t r e s e m " od nje. (Po svoj prilici, tu enu su jo u mladosti prehladili. U spoljanje manifestacije prodrla je energi ja hladnoe i zakoila sve procese vezane za toplotu. To je odmah uinilo oveka nemonim. Pored cirkulacij skog disanja treba primenjivati terapije koje zagrevaju organizamsaunu, vrue kupke, jesti ljutu hranu, mazati telo maslinovim uljem.) Diem po 30 minuta, a najvie mi odgovara vreme od 9 do 22 asa". 4. Imam 58 godina, visoka sam 156 centimetara i teka 49 kilograma. U 12-13. godini (ne seam se tano) obolela sam od suvog pleuritisa. Poetkom ezdesetih godina prolog veka od gajmoritisa (maksilarni sinusi 23 tis) . Krajem aprila 1970. godine zaglavila sam u bolnici od ira na elucu. Gutam vikalin i sve ostalo. Poboljanja nije bilo, otpustili su me ... Vidim da ne radim kako treba, a ta - ne z n a m . Ku pujem Vae knjige i saznajem koliko sam greaka napra vila zbog svoje nepismenosti. Vae knjige su mi ukazale na oboljenje mojih spoljanjih manifestacija. (Glavno je

nauiti se kako odravati ravnoteu tri ivotna principa pomou ishrane, naina ivota i. terapijom. Da, treba oistiti i spoljanje manifestacije ivota. Ali uravnoteavanje ivotnih principa je najglavnije u samoozdravljenju i leenju.) Poela sam od meditacije. Na prvoj seansi moja leva ruka je podskoila" za 15 centimetara. Zatim sam poela da osvajam rebefmg. Jedva mi je to polazio za r u k o m ! Nita nisam pamtila. Ali sam ga osvojila. Drugog novembra 1996. godine za vreme seanse rebefinga, na kraju seanse, jasno sam videla kako od mojih nogu ustranu odlazi neka mrava, pogrbljena siva m a k a . Bilo mi je neprijatno, strano. (To se odvojio parazit spo ljanjih manifestacija.) Tridesetog novembra za vreme seanse imala sam j a k bol u r a m e n u i levoj ruci. Stisla sam zube, izdrala, pa je bol popustio. Posle nekoliko dana, na poetku seanse (vr im je ujutro posle 5 sati) u uglu, gde leim na krevetu, odjeknuo je j a k zvuk. Kao d a j e eksplodirala bomba. To liko sam se uplaila da nisam mogla da nastavim seansu. ta to z n a i ? " (Otkinula se energetska veza - dodatak.)

ZLI DUHOVI (AVOLI) I NAINI OSLOBAANJA OD NJIH

TA SU P A R A Z I T I SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Italijanski istraiva Luijano Bekone obavio je niz eksperimenata, kojima je dokazao d a j e prostor oko nas ispunjen realnim biima, koja su nevidljiva za oveje oi. Bekone ih je nazvao kriteri, to jest stvorenja. Na pustinjskom zemljitu u rejonu Arencano, na viso kom bregu, Bekone je sagradio svoju istraivaku bazu. Opremio ju je sa vremenom aparaturom za registraciju elektromagnetnih i gravitacionih polja, sa najrazliitijim zraenjima. im su instrumenti registrovali neuobiajeno odstupanje parametara zraenja automatski su se ukljui vale foto i kino kamere. One su beleile objektivno sve. Za tri godine takvih posmatranja Bekone je doao do zakljuka da u prostoru oko zemlje postoje energetski oblici ivota. Kako se inae m o e objasniti da su se na filmovima pojavljivala najneverovatnija bia o g r o m n e amebe koje vise u vazduhu, zagonetna krilata stvorenja, koja su dobila naziv grifozanri ili neopterodakti.li. P o n e kad su to bila svetlea kvazioveja bia, a povremeno rasplinjujue amorfne mase. Bekone je istakao tezu d a j e to energetski ivot prolosti. Kritteri, ili stvorenja (zli duhovi, paraziti spoljanjih manifestacija) su nevidljiva bia za oveje oi koja se odlino fiksiraju u infracrvenom i ultravioletnom spektru zraenja. Upravo zbog toga na fotografskom filmu se po-

nekad pojavljuju zagonetni likovi, neprimetni za vreme snimanja. Oni m o g u biti najrazliitijih d i m e n z i j a - o d di narske monete do prenika od 500 metara. Sposobni su da spontano menjaju svoju strukturu, prolazei kroz vi dljivi spektar. B e k o n e je, takoe, doao do zakljuka da ta stvore nja nisu samo iva, ve i visoko razumna bia, koja se sve ee meaju u na ivot. Iz narednog teksta saznaemo u emu se sastoji to meanje u na ivot" i kako se sa time boriti.

Metod ienja spoljanjih manifestacija ivota je usmeren na poveanje energetskih procesa i kompaktnost.)

upravo njihovu

P R I M E R I O S L O B A A N J A OD PARA Z I T A SPOLJANJIH M A N I F E S T A C I J A
ienje spoljanjih manifestacija ivota i aktivira nje parazita spoljanjih manifestacija. 1. im sam proitala Vau knjigu ienje organi zma odluila sam da oistim spoljanje manifestacije i vota p o m o u cirkulacijskog disanja. Oh, ta sam uradi la?! Kuda sam zala?! (ena interesantno rasuuje bo lje je mirno iveti sa parazitima spoljanjih manifestaci ja, nego ih upoznati i boriti se sa njima. To je upravo taj sluaj, kada je cirkulacijsko disanje aktiviralo parazite spoljanjih manifestacija.) Uradila sam sve prema uputstvima u Vaoj metodici. Za v r e m e seanse poela sam da se grim, savijam i jauem, a posle seanse moje ruke su se same podigle uvis i poele iznad glave da opisuju figuru. Posle izvesnog vre m e n a smirila sam se i zakljuila d a j e iz m e n e izaao zao duh, obradovala sam se i u dui mi je bilo mirno i lako. Posle druge seanse ienja ponovo su moje ruke inile udne pokrete. (Parazit spoljanjih manifestacija aktivi ra se kada u organizmu narastaju energetski procesi.

Uvee sam odluila da porazgovaram sa d u h o m " , koj i j e pokretao moj e ruke. Opusti 1 a sam ruke, koncentri sala se i poela da pitam. R u k e su razgovarale" sa m n o m elementarnim znacima, nabrajajui one koji bi mogli sa m n o m da kontaktiraju i zaustavile su se na Bogu. (Para ziti spoljanjih manifestacija su razumni, a neki su po sebno pribrani i veliki majstori za puderisanje mozgo va ". Sa njima ne treba misaono stupati u kontakt, jer im to jo vie otkriva vau svest i pomae da upravljaju Va ma. Vano je jedino da ste ga ose ti li i da treba da ga se oslobodite.) Zatim je iz mene poeo da izlazi glas sa tu om intonacijom. (Vidite, u poetku je pokretao ruke, a sada je i progovorio.) Dobri ljudi uputili su me u crkvu da o ovom problemu porazgovaram sa svetenikom i on mi je odmah otvorio oi i rekao, daje to avo (zao duh). U poetku nisam poverovala, on me je upuivao na dobro delo - leiti ljude je beskorisno, Vasje previe hvalio, rekao je da ste veliki o vek. Uz to obeao mi je bogatstvo, sreu, hvalio mene i moju decu. (To se zove ljupkost" - zaarati zube, da bi ga sluali i da vas neprimetno dovede do pogibije.) Eto u ta ste me gurnuli. (Dao sam Vam samo infor maciju, koju ste iskoristili. Pored toga ta informacija nije moja, ve kolektivna. U daljem tekstu saznajte vie o dru goj informaciji - kako isterati zlog duha (avola) napo lje. Ona takoe nije moja, ve kolektivna. Jedan savet: ne traite neprijatelja izvan sebe. Najvei neprijatelj su va a svest i um, koji raaju misli koje mame avo/e, zla stvorenja, parazite spoljanjih manifestacija i sline. Se lite se rei Isusa Hrista: Veljzevul, knez svih demona,

izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Sinova Covejih. On iskuava i sablanjava Sinove oveje, obeavajui im bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve to zaele. On obea va slavu i ugled, ulna uivanja i rasko, predivna jela i obilna vina, bune orgije i dane koji se provode u besposlienju i lenjosti. Tako on svakog dovodi u iskuenje da uini ono emu je sklono njegovo srce. I tog dana kada oveji Sinovi postanu robovi, te sujete i svih gnusnosti, on kao platit za naslaivanje oduzima od Covejih Sino va sva blaga, koja nam je Majka-Zemlja dala u izobilju. On ih liava disanja, krvi, kostiju, ovejeg tela (mukog semena?) utrobe, oiju i uiju. Disanje Covejih Sinova postaje kratko, isprekidano i nenormalno, ono postaje smrdljivo, kao disanje neistih ivotinja. Krv Covejih Sinova postaje gusta, rasprostirui odvratan (gadan) smrad, kao voda u movari. Njihove kosti se deformiu, postaju lomljive, prebivaju se spolja vorovima i rastva raju se iznutra. Njihova koa postaje masna i oteena. Njihova utroba se puni odvratnom neistoom, koju stva raju trulene i odvratne tokove (bujice), u kojima se gnezdi bezbroj poganih crva. I tako na kraju krajeva Coveji Sin gubi ivot zbog vlastitih greaka ... ".) Sada izbegavam kontakt (sa avolom, zlim duhom), on me mui (iznurava), gura na samoubistvo, duu mi mui. Ujedno (istovremeno) spas - crkva, idem u crkvu svaki dan, itam molitve, do sada sam se j e d n o m priestila i ve m i j e stalo lake na dui, iako se telo nalazi u neo dreenom stanju. Ko ste vi? (Obian ovek.) K a k v e sile vama upravljaju? (Iste koje upravljaju svim ljudima.) Ako su sile tame imajte u vidu, bez obzira na to k a k o mi bude loe, da se neu predati i da u se boriti. B o g je jai od vas. (Interesantno! Sve je prikazano tako kao da sam ja taj avo, koji je napao tu enu.) On e me zatititi j e r

sam ja poverovala u njegovu snagu i vlast nad svim i n a d davolima (zlim duhovima), bez obzira na to kako oni bili lukavi. Iako ste Vi samo ovek, tada e vam B o g oprosti ti. 1 ja takoe". (Ta ena treba da se bori gladovanjem i molitvama. Treba da vodi prirodan ivot da drugi avoli ne bi prodirali u svest oveka l<roz njegove elje, oseaje i ambicije.) 2. Parazit spoljanjih manifestacija. Ja sam ve pisala da su me prolog leta strano muili nepoznati bo lovi: kao da m i j e neko povezivao srce sa grlom, to je bilo uasno. Tada su mi pomogli klistiri sa odvarom od topole (Populus tremula). (Veoma interesantno, originalno i efi kasno sredstvo. Patogena energija ne podnosi topolu. Ba si sila, kako si se jednostavno oslobodila od parazita spoljanjih manifestacija. Savetujem da po potrebi primenjujete to sredstvo.) Moje ienje ide napred: ve 2 zime gladujem po 712 dana, zamalo da doem do j e d n o m e s e n o g glado vanja, to je ve potreba. Oigledno, dola sam do neke take, poela sam da zbacujem sa sebe neka stvorenja (a svim smo mi prekriveni okrueni njima i predstavljamo energetsku hranu). Pisala sam i o tome da sam padala u crkvi i traila od govor - zato mi se to dogaa? Pronala sam i itala reli giozne knjige, kupljene u crkvi, ispovedala se, prieivala, osvetavala i inila dobra dela (sama sam pomagala i angaovala druge, ak i iznad svojih mogunosti). (Sve to ukazuje na jedno - ovek elici svoj karaler.) A najvanije- s tekom m u k o m sam se menjala, m n o g o sam razmiljala i m n o g o toga mi se razjasnilo. Molila sam se i molim se neprekidno. Religiozne zapovesti toliko su jednostavne i prirodne, da vam se itav i vot menja kada ih spoznate. Ispostavilo se da to nije komplikovano j e r se ivot odvija po sasvim drugim pra-

vilima, kada to shvati i sam se menja. (0 emu sam Vam govorio!) estim gladovanjima i napornim radom, potpunim smirenjem i unutranjim spokojstvom temeljito sam se pripremila za udo. A ono se zbilo ba ovako kako opisu jem. Imala sam este bronhitise, zatim sam u februaru ove zime preleala grip sa poveanom temperaturom. Glado vala sam i pila mokrau (grip je preleala cela moja poro dica, osim starijeg sina). To je bilo mesec dana posle miropomazanja. D v a dana sam se strano muila. Treeg dana sam odluila da se malo nadiem istog vazduha. Ve posle nekoliko minuta hladna debela zmija (To je parazit spoljanjih manifestacija) duine tri metra pro la je polako i hladno, kao iva sa leve na desnu stranu mojih grudi. Polako, hladno i neobino (obino su se po javljivala strujna pranjenja), nekoliko puta tamo-amo i istroila se. (Visoka temperatura u kombinaciji sa disa njem izbacila je iz organizma parazita spoljanjih mani festacija.) Zatim sam imala muna pranjenja kroz gr kljan. K a o d a j e neko provlaio vatreni ma kroz njega. (Stoje energetski centar bio vei i snaniji, jae se ispoIjavala njegova patologija i tee je bilo osloboditi se od nje.) Preko cele zime i prolea iz usta su mi izlazile dlake (To su materijalne komponente parazita spoljanjih ma nifestacija.), k a o i veliki ugriici gnoja, posebno kada sam bila gladna. Palila sam ih i jednostavno ispljuvavala. Posle nekoliko dana s leve strane glave otkinuo se i raspr snuo fini, veoma tanak gajtan o g r o m n e energije. ( 7 b se rasprsnula energetska veza.) Dugo je odjekivalo klokotanje u grlu (i sada postoji, ali manje). Posle izvesnog vremena kugle u grudima su se zakotrljale i poele da po diu prema grlu sa nekontrolisanim nadimanjem ( G o spodi p o m i l u j " - izgovarala sam u sebi na radnom m e -

stu), pretrpela sam. To se izgubilo, ostalo je neko nadi manje u grkljanu, ali trpim i savlaujem se. (Staviti toplu oblogu sa dhwetikom.)24 esto postim, posebno sedmog dana posle tog izlaska. ak sam 5 dana gladovala, pominjala Evanelje", to se avoli sedmog dana vraaju u svoj isti i ureen dom. Shvatila sam zato svetenici ne daju blagoslov lju dima koji dugotrajno gladuju; ne moe svako da podnese te strahote, to je veoma teko sebi objasniti. Da se ne bi javljala privienja, pre disanja treba pro itati Gospode, blagoslovi" ili drugu molitvu. K o d m e ne su nestala sva privienja. Da ne bi dolazilo do napada u snu i drugih neprijat nih doivljaja, treba se pridravati sledeih uputstava: 1. Nikada ne skidati krst. 2. Moliti se stalno ujutro i uvee. 3. Pridravati se zapovesti. 4. ispovedati se i prieivati. 5. Uvek pomagati ljudima. 6. U svakoj prilici izgovarati Isusovu molitvu. 7. Sauvati u sebi spokojstvo. 8. Poseivati sveta mesta. (Savetujem da obratite panju na praktino iskustvo te ene i u sluaju potrebe to iskoristite za lino dobro i dobro blinjih.) Dalje: shvatila sam ulogu ene i majke promeniti sudbinu dece, mua, bliskih, svog grada i dra ve. ienjem organizma i molitvama menja ivot bli njih do neprepoznatljivosti. Kucajte i otvorie vam. Ta ideja moe se razvijati u nedogled. Potom, vei deo oboljenja, od kojih ljudi pate, prou zrokovana su tim biima. Uzmite, recimo srce i pritisak. Ja sam kroz to prola i zato znam..Srce me je strano bo24 Ukuvanim urinom do VA prvobitne zapremine. - Primedba prevodioca.

lelo, posle izlaska avola sve je prolo. Ljudi - trudite se i ne greite. Bacila sara sve knj ige o magij i i zbog toga sam se pokajala". (Tu je uzrok, koji je auru te ene iskidao i stvorio mogunost da se uz nju privrste paraziti spoljanjih ma nifestacija. Primenjujui magiju, ovek se obraa razli itim silama, koje kasnije mogu kao nagradu da koriste njegovu ivotnu energiju.) Navodim uzroke koji pogoduju da paraziti spolja njih manifestacija prodru u ovekov organizam? To su: Negativne karakterne osobine: sklonost poniavanju slabih, grubost, zloa, oholost (nadmenost) i mrnja. Seksualna nastranost i pohota. Egoistika elja za nestandardnim izdvajanjem. U kombinaciji sa prekomernom osetljivou to m o e iza zvati druge negativne emocije i raspoloenja uznemire nosti, straha, beznadenosti i zavisti. Bavljenje magijom. e za nadmonou moe gurnuti oveka na nepro miljene postupke. ovek se sam preputa parazitima spo ljanjih manifestacija u zamenu za sumnjiva savrenstva. Svi ti negativni misaoni oblici podstiu formiranje negativnog energetskog polja u spoljanjim manifestaci j a m a ivota, na koje se privruju paraziti spoljanjih manifestacija. K o j e kriv za to? Paraziti spoljanjih mani festacija? Ne - ovekov vlastiti karakter. Znai, treba ja ati sopstveni karakter, da vam se to ne bi dogodilo. S I M P T O M I KOJI U K A Z U J U N A U S E L J E N J E STVORENJA ovek boluje i naoigled se topi. Ne pomau mu ni kakvi lekovi. Javlja se oseaj velike slabosti (to je prodi ranje ivotne energije). Ima este glavobolje (kanalje u

glavi), munine do povraanja (energija se tako snano upija kroz kanal u glavi, da to stvara obrnuti tok energi je, to se izraava povraanjem). Grudvice u grlu i u stomaku (ukazuju na to, gde i za koji energetski centar je vezan kanal). Ponekad se gubi svest (potpuniprekid cirkulacije " u organizmu kao rezultat velikog prodora energije). Ozlojeenost, agresivnost (primera radi, jedan deak je davio sestre). (To objanjava uzrok manijatva spoljanje ispoljavanje volje parazita spoljanjih mani festacija preko oveka koga su oni osvojili. Jer strah, bol, privremeni gubitak svesti iz tela podstie naseljavanje veza i oteenja u te ljude.). Lekari esto ne mogu da nau uzroke oboljenja. Isterivanjem stvorova, odnosno avola", m n o g e bolesti nestaju same ili poinju da se lece. Specifinost je u t o m e , to se negativna energija moe nalaziti bilo gde i na bilo emu, ak i na ikoni. Kod mene je bila jedna ena ko ja se molila ikoni, kupljenoj na pijaci, a bilo joj je sve lo ije i loije, j e r je na ikonu stavljen lik vetice. (Da bi se usmerila vaa energija treba da budete usredsredeni na odabrani predmet. Akt moljenja - to je panja, usredsredenost na lik preko koga se moe upijati energija.) Prilikom isterivanja avola ona je groktala, urlala (zavijala), lajala kao pas ... avoli se mogu useliti ako ovek nije krten, ako nije zatien molitvom, ako se ne pridrava Bojih zapovesti, ako je srdit, zavidan, prost (psuje i govori rune rei), to jest ako svojim emocijama, mislima i postupcima formira odreeno energetsko p o lje. (Svi pravi sveci potroili su ogromno vreme da bi se oistili od emocionalnih starudija i stabilizovali struktu re spoljanjih manifestacija oblika ivota, koje su oni izohliili. Ponavljam, sve dok ovek ne promeni svoj ka rakter on moe biti bolestan.)

P O M O U EGA S E M O E BRANITI O D PARAZITA S P O L J A N J I H M A N I F E S T A C I J A Za oslobaanje od parazita spoljanjih manifestacija pomau osvetana voda, tamjan, molitve i moralni nain ivota. Izloiu to detaljnije. oveje bie ima miris tamja na. To ete osetiti kada dobro oistite svoj organizam i iz njega uzmete urin i ukuvate ga. Ukuvani urin e prijatnije i bolje mirisati od tamjana. Drugim recima, paraziti spo ljanjih manifestacija napadaju i oteuju prljav i trao or ganizam. Ako je on ist, od njega se iri prijatan miris, koji podsea na tamjan. Takvog oveka se navedeni stvo rovi boje. Poseban period prirodnog ivota kod oveka poinje, kada on dobrovoljno gladuje. Ako je gladovanje dovoljno dugo kroz telo poinju da teku veoma jake energetske struje. To se osea uvee za vreme odlaska na spavanje gore stopala i/ili dlanovi ruku. Tu najistiju energiju takoe ne podnose paraziti spoljanjih manifestacija. I na kraju, molitva. Molitva je i unutranja tvorevina prirodnog naina ivota i privlaenje Svetih sila za zati tu. Prema tome, ienje organizma pomou raznih te rapija i pravilne ishrane, urinoterapije i gladovanja, pri rodnog naina ivota i energetskog napumpavanja cirkidacijslm disanjem, intenzivnih fizikih vehipodstia e izbacivanje parazita spoljanjih manifestacija iz or ganizma i jaati, imunitet u odnosu na njih. Veoma veliki broj ljudi na Zemlji napadnut je parazi tima spoljanjih manifestacija, p o s t o j e njihov nain i vota takav, da sami sebe slabe i slue kao hrana avolima i drugim stvorenjima. Stvar je u tome to ljudi slabe usled poronog naina ivota - menjajte ga, to pre, to bolje.

Covek je najsloenija energetsko-informativna tvo revina. Vidljivi deo te tvorevine je fiziko telo, koje se nalazi na konanom, trodimenzionalnom prostornom ni vou. Ali postoji etvorodimenzionalni, petodimenzionalni ... hiljadudimenzionalni prostor, u kome je poto pljen" ovek i njegove spoljanje manifestacije ivota. Otuda proistie da se i paraziti spoljanjih manifestacija nalaze na viedimenzionalnim nivoima prostora, na pri m e r na desetodimenzionalnom i petnaestodimenzionalnom. Tada e taj deo parazita spoljanjih manifestacija koji je prodro, poev od trodimenzionalnog i zavrno sa desetodimenzionalnim nivoom ovejeg bia, ostati bez energije i nestati - istopiti se.

P R A K S A I Z B A C I V A N J A PARAZITA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA Paraziti spoljanjih manifestacija mogu biti razliiti. U pojedinim sluajevima od njih se m o e m o osloboditi uz minimum napora, a u drugim to je veoma sloeno ak i za oveka koji je nadaren za izbacivanje demona. Takve ljude nazivaju egzorcistima (isterivaima duhova). Evo dva sluaja iz njihove prakse.

PRIMERI IZBACIVANJA AVOLA (ZLIH D U H O V A ) 1. uveni specijalista za izbacivanje avola (zlih du hova) govori o jednom od najteih kotaca sa parazitima spoljanjih manifestacija. Devojka po imenu Ana, pola komila se na ulna zadovoljstva i arobnjaku mo i pri stupila je sotonskoj sekti. (Covekje dobrovoljno stvorio

polje patogene energije i prikljuio se sotonskom egregoru.) Posle izvesnog vremena organizatori tog posla po eli su d a j e plae i ona je odluila da prekine sa sektom. Ali ispalo je obrnuto: tajanstvena sila, koja je njome upravljala kao sa robotom, primoravala je Anu da poseuje skupove sekte, da usavrava odvratne obrede i da iz vrava naredbe reca (mnogoboakih svetenika). Tada se ona obratila uvenom egzorcisti. Za vreme prve seanse Anin stan je bio preplavljen mnotvom nevidljivih zlih duhova, koji su neprestano lu pali vratima; sa zidova su otpadale slike, tresle su se i ras prskavale na sitne parie ae, tanjiri i bokali. Istovre m e n o dok su dvojica jakih pomonika egzorciste drali devojku u leeem poloaju, neija nevidljiva ruka kida la je po avovima sa nje bluzu i farmerke. Kada je ostala potpuno obnaena, na Aninom telu su se pojavile krvave trake, kao da ju je neko ibao biem. Demonsko bie tako je snano ovladalo devojkom, d a j e egzorcisti trebalo go dinu dana da ga izbaci. 2. uveni teolog i egzorcista otac Kandido govori o tome kako je isterivao avola iz skromne monahinje po imenu Franeska. Jednom prilikom ta monahinja se odvojila od poda i poela da lebdi u vazduhu. Za vreme leta Franeska je razgovarala sa Bogom i svecima. Ali nastojnica manastira nije prestajala da sumnja da neka neastiva sila upravlja monahinjom i pozvala je oca Kandida. Poeli su da posmatraju monahinju i uoili su da im ue u kuhinju noevi se odvajaju od svojih mesta i ranja vaju je. Odlueno je da se Franeska podvrgne terapiji isterivanja avola. Za vreme prvog obreda odea na njoj se sama od sebe iscepala na komadie. O c u Kandidi i neko licini njegovih pomonika trebalo je nekoliko godina da isteraju iz nje snanog parazita spoljanjih manifestacija.

U svakom sluaju prethodno treba promeniti svest samog oveka, odstraniti negativne karakterne crte, koje stalno stvaraju polja negativnih energija. To je glavni uslov. Obraanje jakim egzorcistima samo ubrzava taj proces. Pravi egzorcisti su nadareni ljudi koji svojom po sebnom svetou ivota imaju sposobnost da isteruju pa razite spoljanjih manifestacija. Pri t o m e ta sposobnost se zadrava i posle njihove smrti. Glavno je da im se obratite p o m o u odgovarajue molitve i oni e vam oba vezno pomoi ako se to radi iskreno. Kojim svecima i sa kakvom molitvom se treba obratiti radi izleenja od umobolje (pri oteenju od parazita spoljanjih manifestacija).

PRAVEDNOM JOVANU KRONDTADSKOM (2. januara pomen u crkvi) Jovan Krontadski je za sebe odabrao kisni podvig Hristova ispovednika. Prema njegovim svetim molitva ma deavala su se uda i na hiljade izleenja. Mnogi vernici su dolazili ocu Jovanu j o za vreme njegovog ivota u nadi da e se izleiti od bolesti. Gotovo uvek njegova molitva je bila usliana. Svetom pravednom Jovanu, Presviteru (sveteniku, 23 jereju, p o p u ) i udotvorcu Krontadskom. Prva molitva O, veliki ugodnie (slugo) Hristov, sveti pravedni oe Jovane Krontadski, prekrasni pastiru, brzi p o m o n i ce i milostivi predskazivau!
26

Proiznosei rei slave Bogu Trojstva, ti si kroz mol bu podsetio: Tvoje ime je Ljubav - ne odbacuj m e n e , bludnog sina. Tvoje ime je Sila - ojaaj me, iznemoglog i propalog. Tvoje ime je Svetlost - prosvetli moju duu, zamraenu svakodnevnim strastima. Tvoje ime je Mir smiri moju kolebljivu duu. Tvoje ime je Milost nemoj prestati da mi oprata". Sada se zahvaljujui tvom predskazanju vernici cele Rusije mole tebi, koji nosi sveto Hristovo ime o praved ni slugo Boji! Ozari nas svojom ljubavlju, nas grene i nemone, udostoji nas da ti prinesemo dostojne plodove pokajanja i bez osude priblii nas Svetim Kristovim taj nama. Tvojom snagom uvrsti u nama veru, podri nas u molitvi, slabost i bolesti izlei, izbavi nas od napasti, vi dljivih i nevidljivih neprijatelja. Svetlou svog lika slu ge i predskazivaa Hristova oltara podstakni nas na svete podvige pastirskog dela, daruj vaspitanje maloj deci, produi im mladost, podri starost, ozari svetosti hramo va i sveta prebivalita. Smiri, udotvorce i svemogui predskazivau narode nae zemlje, sa blagodeti i darom Svetog Duha izbavi nas od razmirica i psovki; prikupi ra sipnitva, preobrati sablazni i sve to prinesi Svetoj Sabor noj i Apostolskoj crkvi. Svojom milou sauvaj supru nike u miru i istom miljenju, onima koji su se zakaluderili u dobrim delima daruj prosperitet i blagoslov, utei malodune, one koji stradaju od neistih duhova oslobo di, u nudi i tekim trenucima pomiluj i sve nas na put spasenja izvedi. U Hristu ivi, oe na Jovane, izvedi nas na dnevnu svetlost venog ivota, da s tobom budemo udostojeni venog blaenstva, da hvalimo i uzdiemo Boga za veki vekov. Amin.
26 Koji je sluio Bogu svetim ivotom. - Primedba prevodio ca.

D r u g a molitva O, veliki udotvorce i predivni ugodnie Boji, oe J o v a n e ! Pogledaj nas i milostivo se postavi prema naoj molitvi, j e r nas Gospod udostoji velikim darovima, da traimo i molimo da oslobodi nas obuzete grenim strastima i nahranjene zlobom, koji s m o zanemarili Boje zapovesti, koji n i s m o prineli srdano pokajanje i suze uzdisaja, sada ti se o b r a a m o oaloeni i tuni da n a s udostoji. T i , o e pravedni, imajui smelosti da se o b r a t i G o s p o d u i saoseajui sa blinjim, zamoli S v e m o g u eg Vladiku sveta da podari milost Svoju nama i da se uzdri od naih nepravdi, da nas ne pogubi radi naih g r e h a i da nam milostivo daruje v r e m e za nae pokaja nje. O, s v e c e Boji, p o m o z i n a m da se p r i d r a v a m o n a e v e r e p r a v o s l a v n e i da a s n o s a u v a m o z a p o v e s t i B o j e , da n a m a ne o v l a d a s v a k o j a k o b e z a k o n j e , da se m a n j e s r a m i Pravda B o j a od naih n e p r a v d i , ali da nastojimo da dostignemo vrhunce hrianstva, ivota b e z b o l e s t i , bez s r a m o t e , u miru i p r i e u Bojim taj nama. Jo te molimo, Oe pravedni, da nam sauva nau Svetu crkvu do kraja ivota, izmoli naoj zemlji mir i bo ravak, od svih zala nas sauvaj, da bi nai narodi, uvani od Boga, u jednomilju vere i u svakoj blagodeti i istoi, u lepoti duhovnog bratstva, trezvenosti i zdruenosti svedoili: j e r s nama je Bog! U njemu se i kreemo i postoji m o , i biemo do veka. Amin.
7

P R E P O D O B N O M SERAFEVIU, S A R O V S K O M UDOTVORCU (15. januara, 1. avgusta pomen u crkvi) Sveti Sarovski udotvorac Serafim jo za ivota po m a g a o je svojim savetima i leenjem kod raznih obolje nja i slabosti. U molitvi za stradalnike on je i zavrio svoj ovozemaljski put - bratstvo g a j e nalo mrtvog u mana stirskoj eliji kako klei na kolenima pred likom Bogoro dice.

S V E C U LAVRENTIJU, P E E R S K O M I S P O S N I KU, T U R O V S K O M E P I S K O P U ( 1 1 . februara p o m e n u crkvi) Lavrentije se j o za ivota proslavio darom leenja umobolnih, leei ih od neiste sile koja je pritiskala nji hovu duu.

P R E P O D O B N O M M A K A R I J U V E L I K O M , EGI PATSKOM ( 1 . februara p o m e n u crkvi) Prepodobni Makarije - nastavnik u hrianskom ui litu u Aleksandriji, napisao je Re o izlasku due iz tela i o posmrtnom stanju oveka". Njemu se mole za izleenje umobolnosti. Molitve navedenim svetim ljudima zainteresovana lica e bez tekoa sami pronai. Budite samoinicijativni i proitajte odgovarajuu literaturu, ima je dovoljno.

PREPODOBNOM IRINARHUISPOSNIKU I UDOTVORCU ROSTOVSKOM (26. januara pomen u crkvi) Prepodobni Irinar uestvovao je u spaavanju svoje domovine, ne izlazei iz manastira, svojom molitvom, savetom i pronicljivou. On je takoe leio bolesnike i umobolne, primoravao ih je da se mole i poste ili je na njih stavljao svoje ogrlice. Prepodobni Irinarh je umro ti h o , stojei na molitvi 13. januara (po starom kalendaru) 1616. godine u 96. godini ivota.

UPOZORENJE

PROTIV BAVLJENJA M A G I J O M I GATANJEM

SVECU TIHONU, VORONJESKOM EPISKOPU, UDOTVORCU ZA DONOM (26. avgusta pomen u crkvi) Sa motima tog novoproglaenog ugodnika Bojeg leili su se umobolnici.

Mnogi ljudi potpadaju pod vlast parazita spoljanjih manifestacija usled svoje lakomislenosti i ljubopitljivosti. Ne shvatajui sa kim imaju posla, oni radi gatanja pri zivaju duhove i mole ih za bilo ta, ele da postignu savr enstvo u raznim oblastima, ali pri tome ne preduzimaju nikakve mere predostronosti. Stvar je u t o m e s t o j e ovek nedostupan vlasti duho va i drugih neastivih bia sve dok sam to ne poeli ili ih odgovarajuim ponaanjem i mislima ne privue.

Duhovi, bia i slino, koji se prizivaju, jesu informativno-energetske tvorevine raznog stepena svesti, koje zbog jednih ili drugih uzroka ne m o g u da imaju fiziko telo. I naravno, kada im se prui takva mogunost, oni prodiru u spoljanje manifestacije ivota oveka koji ga ta, ili moli, ili vri magijski ritual (posebno kada nema zatite), osvaja njegovu linost i upravlja fizikim telom i energijom tog oveka po svom nahoenju. Ne radite nita slino i ne stvarajte sebi probleme.

METODI ZATITE OD POKVARENOSTI

TA JE POKVARENOST? Re pokvarenost izvedena je od glagola kvariti, to jest pogoravati, povreivati, izobliavati, raditi neto lo e. U narodu pokvarenost znai bolest od arobnjatva i vrabina. Postoje raznovrsni oblici pokvarenosti. NAJKARAKTERISTINIJE OSOBINE POKVARENOSTI Pokvarenost je sposobna da izazove pogoranje zdravlja skoro do smrti. Pokvarenost m o e da izazove psihika oboljenja od najmanjeg poremeaja psihe do snanih negativnih raspoloenja: sete, tuge, straha i zlobe. To, sa svoje stra n e , m o e prouzrokovati izofreniju i slinaoboljenja. Pokvarenost m o e da izazove skandale i u porodici. Na primer, da izazove slabljenje i hlaenje suprunike ljubavi, da izazove odvratnost j e d n o g supruga prema drugom, da izazove neprijateljstvo itd. Pokvarenost m o e da napravi od oveka alkoholia ra, narkomana, prodrljivca i pokvarenjaka. Pokvarenost m o e da izazove nedae, neuspeh u i votu, periode gubitaka i tete. Pokvarenost dovodi do oholosti i svojeglavosti, uz dizanja samog sebe.

Pokvarenost izaziva kod dece oboljenja, u m n u zao stalost, gubitak volje za radom i lenjost. Pokvarenost dovodi do neprijateljstava i mrnje pre ma bliskim ljudima (drugovima, roditeljima, deci). Pokvarenost uzrokuje oboljenja kod domaih ivoti nja i slab rod na vaoj zemlji. U fenomene pokvarenosti m o e se uvrstiti mnotvo d m g i h pojava, koje na jedan ili drugi nain ometaju o vekov ivot i skrauju njegov vek. Primer prefinjenog naina pokvarenosti: (Original moete proitati u novinama M e g a p o lis-ekspres", broj 39/1998. Kako je zombi odbacio M a rinu", autora I. Zajceva.) Kod vraa je dola ena koju je ostavio m u sa troje dece. Odbaena ena je elela samo j e d n o : da m u bude kanjen j e d n o m i zauvek! Vra se uverio da je ena u pra vu i poeo je da dejstvuje. Dejstvo pokvarenosti odvijalo se u dve etape. U po etku je vra u svojoj svesti, misaono, stvorio n e k o g stvora" i kodirao ga na odreeni tip ponaanja. Druga etapa - prodiranje tog stvora" u svest biveg m u a na putene ene. Da bi stvor" prodro treba uspostaviti m i saonu vezu sa objektom prodiranja". Uspostavljanje te veze znai stvaranje posebnog kanala, kroz koji e stvor" dospeti u svest objekta" - biveg mua. Da bi do toga dolo, vra identifikuje sebe sa objek t o m " . On se trudi da misli kao on, da se kree kao on, da ima analogne elje itd. Rad vraa nije jednostavan, traje dugo, propraen je neprijatnim oseaj ima i oduzima ogromnu snagu i energiju. To se posebno odnosi na objekte" koji imaju stabilnu psihu, kod kojih n e m a ni najmanje sumnje da su oni u pravu. Jer sumnja je povod

za vraa (maga), adresa za stvora", a ako nje nema, ne ma ni poistoveivanja. To j o j e d n o m ukazuje na to, da ovek sam, svojim miljenjem, ini sebe ranjivim. Vra je zakodirao stvora" na kompleks krivice m u a prema odbaenoj porodici, ali taj kompleks kod datog mukarca nije postojao i zbog toga se stvor" nikako nije m o g o uiveti u njegov u m . Vra je poeo da u s t v o r u " podrava ivotnu energiju. Pri tome je smrao do 40 kilo grama. Moete li uopte zamisliti koliko snano m o e da upija ivotnu energiju fantom koga ste stvorili u svojim mislima! Pobeda je postignuta time, s t o j e stvoru" koji se uivljavao promenjen pol. enski stvor" se ui veo mu karac je dobio ensku svest. Prodrevi u svest, stvor" je pristupio razarajuem radu. Samo za pola godine enski stvor" je promenio polnu orjentaciju mukarca postao je homoseksualac. Od bacila g a j e nova prijateljica, a drugovi, koji su mu opro stili za odbaenu enu, nisu se mogli pomiriti sa njego vim promenjenim sklonostima. Sada je taj ovek alosno usamljeno bie, izmueno mnogobrojnim kompleksima.

S I M P T O M I P O K V A R E N O S T I ILI P R I S U S T V A PARAZITA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA Mnogi postavljaju pitanje: kako saznati da li su na organizam ili organizam naih blinjih napale neiste si le i pokvarenosti? Naveu simptome koji ukazuju na prisustvo pokva renosti. kripanje z u b i m a u snu ukazuje na to da su orga n i z a m n a p a l e ili gliste, ili paraziti spoljanjih m a n i f e stacija.

 Ako se enice oiju pomeraju suprotno od kretanja kazaljke na satu ili je jedna enica vea od druge, to je simptom opsednutosti (manijatva). Pigmentne pege na licu pri normalnom zdravlju uka zuju na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija. Trinaesto rebro sa desne strane tela - znak je d a j e organizam napadnut j a k i m parazitom spoljanjih mani festacija. Ako vas u kui (stanu) neto podie u vazduh, to ukazuje na prisustvo z l o n a m e m i h sila. Odsustvo menstruacije kod zdrave ene, oskudna menstrualna luenja i odsustvo trudnoe ukazuju na na padnutost parazitom spoljanjih manifestacija. Bojazan ljudi od zatvorenih prostora i prostorija napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija. Gubitak za kratko vreme velike telesne teine bez vidljivih uzroka ukazuje na prodiranje parazita spolja njih manifestacija. Ako se u crkvi ovek loe osea ili se ponaa plahovito, postoji mogunost d a j e napadnut parazitom spolja njih manifestacija. Privezak sa krstom osveenim u crkvi odbija se od tela ili posle izvesnog vremena negde nestaje - napadnu tost parazitom spoljanjih manifestacija. Ne moete da itate Boje molitve ili zevate pri nji h o v o m izgovaranju, ne podnosite miris tamjana, a pri i tanju molitve Jovanu Zlatoustom loe se oseate ukazuje na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija. Ako ovek loe spava i ustaje u m o r a n - napadnu tost parazitom spoljanjih manifestacija. Ako ovek ne podnosi vlastiti lik u ogledalu ili vidi svoje oi kao da su pihtijaste - napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.

Pojava crvenog oka u enici oka ukazuje na napad nutost parazitom spoljanjih manifestacija. Ako ovek u sebi uje lajanje, mjaukanje i druge strane zvuke, to ukazuje na napadnutost parazitom spo ljanjih manifestacija. Strani zvui u prostoriji, tipa kripe i utanja, po sebno nou; razbijanje aa, vani, lampi ili drugih proiz voda od stakla - sigurni su simptomi prisustva parazita spoljanjih manifestacija. Kada gledate u ikonu ili krst, a u pods vesti, sponta no izgovarate bogohulne rei i psovke - ukazuje na na padnutost parazitom spoljanjih manifestacija. Ako ovek sanja rdav san i osea da mu je on sugerisao pokvarenost, tada je to stvarno tako. Lekari ne mogu da postave dijagnozu, nikakvo le enje ni samoozdravljenje ne pomae - znai da vas je obuzela pokvarenost ili vas je napao parazit spoljanjih manifestacija. Konstantna slabost tokom dueg vremena, gubitak elje za ivotom i slino, a u glavi se vrte misli o samoubistvu ukazuje na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija. Pojava veeg broja mieva, mrava, bubavaba i drugog u kui (stanu) - ukazuje na napadnutost parazi tom spoljanjih manifestacija. Prikazivanje u snu grobova i pokojnika ukazuje na pokvarenost otuda. Ako vam se uini da iza vaih lea neko stoji ili stal no imate oseaj straha - sigurno ukazuje na napadnutost parazitima spoljanjih manifestacija ili pokvarenou. Ako je, za vreme itanja navedenog spiska, na vas uticala neka od reenica (na primer, pojavio se strah pri itanju, kao da neko stoji iza vaih lea) to sigurno uka zuje na taj oblik pokvarenosti.

KAKO SE SAMOSTALNO OSLOBODITI OD POKVARENOSTI Evo nekih proverenih saveta kako se samostalno osloboditi od pokvarenosti. Nekrteni treba da se obavezno krste. Krtenog o veka uva hrianski egregor i aneo uvar. Nosite oko vrata posveene male krstove. Oslobaanje od pokvarenosti ponite itanjem jutar njih i veernjih molitvi. Najmanje dva puta meseno poseujte crkvu. Osvetite prostoriju u kojoj ivite. Proverite jastuke i perine da u njima nema neobinih predmeta. Naene predmete spalite to dalje od svoje ku e (stana). Pri tome dim od vatre ne srne da ide prema va oj kui i ne preporuuje se da i sami ulazite u tu dimnu zavesu. Pri spaljivanju itajte molitvu Oe n a " . Za vreme hrianskih postova poeljno je gladovati 13 nedelje. Oboleli od izofrenije, epilepsije i deje ce rebralne paralize (DCP) svake noi treba da stavljaju na glavu obloge sa zagrejanom obajanom vodom. Redovno primenjujte kupke sa obajanom vodom (u vidu krsta sipajte au obajane vode u kadu). Pre kupanja popijte au obajane vode. Primenjujui kupku itajte molitve ili bajalice protiv neiste sile ili pokvarenosti. Iskusni ljudi radi ubrzanog oslobaanja od pokvare nosti preporuuju da se pripremi ekstrakt od plakuna (Epilobium angustifolium) 2 7 , komonike (Artemisia vulgaris, A. campestris, A. scoparia) ili ertopoloha (Xantium spinosum, Carduus thoermeri weinm.).

Ona se priprema na sledei nain: 100 grama bilo ko je biljke staviti u teglu i preliti sa pola litra votke (rakije). Ostaviti da odstoji 10 dana na toplom i tamnom mestu, procediti i uzimati po 1 kafenu (ajnu) kaiicu tri puta dnevno na au obajane vode. Vodu moete sami obajati. Da biste to uradili sipajte vodu u trolitarski stakleni balon (poeljno je da prve kapi vode dospeju u teglu-balon u noi izmeu srede i etvrt ka), postavite ga pored ikone, upalite svecu ili kandilo i itajte po tri puta Oe n a " , Bogorodice, Devo, raduj se", Neka Bog vaskrsne" i molitvu zaklinjanja Kiprijanu. Obajanu vodu uvek drite pokrivenu. Za vreme leenja od zlih duhova i pokvarenosti ogra niite krug ljudi, koji dolaze u vau kuu (stan). P o s e b n o se klonite ljudi iz kojih se iri lo miris.

KAKO SE SAUVATI OD POKVARENOSTI Ni u kom sluaju ne raskopavajte drevne grobove, ne sakupljajte po stepama kamene figure i druge idole. Sve to izaziva najjau pokvarenost. Kada kupujete bilo gde nove stvari, zapamtite, pre oblaenja treba oko njih tri puta da obiete sa noem, a kape za glavu, pantalone, arape, kravate itd. treba tri pu ta prekrstiti noem. Uoeno je, da od pokvarenosti dobro titi kada se na golom telu nosi pletena vunena majica bele, plave ili cr vene boje. Pokvarenost odlino otklanja hladna tekua voda. Obolelom od pokvarenosti preporuuje se da proeta kroz brzak reke i da za to vreme ita molitve. Zimi na reci ili jezeru postoje mesta koja ne mrznu, rupe (proeci).

27

Trava od koje plau avoli i vetice. Njen koren se vadi uoi Ivanjdana i od njega se pravi ivanjaj. Prema nekim podacima to bi mogao biti i potonjak (Lythrum salicaria) - Primedba prevodioca.

Obolelom od pokvarenosti preporuuje se da se zagnjuri u njih. Pri t o m e treba preduzeti sve mere bezbednosti. Ako je pokvarenost nastala kao posledica epilepsije ili alkoholizma, dobro pomau alfija (Salvia officinalis) i razliak (Centaurea cyanus), osvetani na Uskrs. Protiv aba, gutera, zmija, crva, gusenica koje su se zapatile u oveku kao rezultat pokvarenosti, dobro po m a e Euforbija 2 8 koja raste na sunanom zemljitu. Jed nu kafenu kaiicu euforbije preliti sa aom hladne vo de. Kuvati u emajliranoj posudi 15 minuta u kljualoj vo di, procediti i uzimati natate jedan sat pre jela. Ovu koli inu poeljno je popiti iz dva puta. Prvo popiti 100 gra m a , a posle 30 minuta popiti ostatak odvara. Protiv abe koja u vama krekee preporuuje se sva k o d n e v n o natate uzimati sirovo seme od konoplje (naj manje 150-200 grama). Ako vas pri poseti crkvi spopadaju i obuzimaju vetice i arobnjaci, treba odmah itati molitvu Heruvimska pjesma". MALO POZNATI METOD ZATITE OD POKVARENOSTI Treba znati da krznena odea m o e da titi od pokva renosti. O d e a od krzna vodenih ivotinja - dabra, nutrije, vidre, morske m a k e (siliskin) i tuljana - foke (Phoca vitulina) ima proiavajue dejstvo na oveka koji je nosi, j e r je roena stihija tih ivotinja voda, koja spira i upija razliite vrste tetne energije. Stvar od takvog krzna pri ma na sebe bilo kakvo tetno dejstvo koje je usmereno
28 Naalost ni u jednoj knjizi nisam naao ne samo na nego ni latinski naziv za ovu biljku, pa je navodim u originalu. - Pri medba prevodioca.

prema vama, ograuje od pokvarenosti, uva od uroka, otklanja ini i nije iskljueno da m o e pomoi pri napadu energetskog vampira. V e o m a vano upozorenje: nikada ne treba kupovati rukotvorine od krzna psa ili m a k e izraene u privatnoj proizvodnji! ak i sa zecom treba biti oprezan, ako ga kupujete kod privatnika na pijaci. Neretko, ljudi koji se bave biznisom ne vode rauna pod kakvim se uslovima ubija ivotinja, u m u k a m a ili bezbolno. Vie od toga: smatra se da koa, oderana sa i ve zveri, izgleda lepe ... Kapa, saivena od koe ivoti nje koja je poginula u bolnim mukama, stalno e zraiti nabojem boli, straha i m u k e . Noenje takve kape garantuje vam srano-vaskularna oboljenja. K A K O P R O V E R I T I DA LI U K R Z N U P O S T O J I PATOGENA INFORMACIJA Postoji prost i svakome dostupan nain pro vere, k o me treba da podvrgnete bilo koje krzno koje kupujete. Uzmite krzno u ruku i polako ga pogladite niz dlaku, za tvorivi oi i koncentriui se na oseaje pod rukom. Ako u materijalu od krzna postoji ak i neznatan trag uasa predsmrtne agonije, obavezno ete to osetiti. On e se odraziti ako ne bockanjem na dlanu ili unutranjem delu ake, onda potpuno osetljivim oseajem tuge, nemi ra i teskobe u predelu srca. K A K O ISTITI I O B N A V L J A T I S V O J S T V A KRZNA Preimo na odeu od vetakog krzna. Glavno svoj stvo sline odee je da trenutno prihvata, izvlai i zadra va za due vreme bilo koje navedeno negativno ili pozi-

tivno energetsko dejstvo. Pri tome zraenje takvog krzna na domaina nije nita slabije od direktnog zraenja ... Porazgovarajmo o nainu kojim se moe spreiti na gomilavanje negativnog energetskog naboja u stvarima sa vetakim krznom. Obucite tek kupljenu novu odeu (obuu) od vetakog krzna i zamolite nekog od lanova porodice, u iji ste blagonakloni odnos prema vama apsolutno ubedeni, da vau odeu (obuu) napuni pozitivnom energijom. Radi toga izabrani ovek treba nekoliko puta neno da pogladi dlake obema rukama, mislei pri tome o vama neto lepo i prijatno. Pozitivni emocionalni odnos ,,nastanie s e " i uvrstiti na dlakama krzna, u njegovoj struk turi, stvorie omota pozitivnog odnosa prema vama. Sa da e se negativni odnos odbijati od krzna, a pozitivni e privlaiti i uvrivati blaenstvo koje je ranije naneseno na krzno. To znai da e krzno nagomilavati sve pozitiv no - sa svakom dobrom milju ili oseaj em, koji su usmereni prema vama. A na negativne emocije nee reagovati, p o s t o j e njihovo prisustvo u prvobitno z a d a n o m programu iskljueno. Primeri uspenog oslobaanja od pokvarenosti 1. Pie V a m penzionerka. Imala sam priliku da pre ivim to to se u narodu naziva pokvarenost. Dolo je do tle da sam htela da umrem, da podignem ruku na sebe. D v e godine sam hodala elava. N o g e su me j e d v a drale - idem, idem i odjednom padnem kao pokoena. Lekari nisu nita pronali, sve analize i snimci bili su dobri. (Po kvarenost- to je dejstvo stranog ruilakog programa na spoljanje manifestacije ovekovog ivota. Ako se lekari naue da dijagnostikuju injbrmativno-energetske promene, shvatie slino ovekovo stanje.)

Zatim sam srela na mom ivotnom putu dve dobre due, koje su mi i pomogle. Posle toga sam dola do knji ge Brega udo gladovanja, i u decembru 1991. godine gladovala sam 14 dana. U leto 1992. godine ve sam p o ela da etam po umi, ali preko vornovatih panjeva u vodi j o uvek nisam mogla da prelazim. Godine 1993. hodala sam normalno, to jest kao i svi ostali: uzbrdo s te kom m u k o m , a nizbrdo dovoljno ivahno. Ali otkako sam proitala Vae knjige i oistila creva, ono koje sma traju surovim (pomou diuretika), poela sam da se pre poroujem. Pojavila se lakoa, o kojoj sam mogla samo da sanjam. Od 1991. godine sve se promenilo i sada na sve gledam drugaije". (To ukazuje na pozitivne prome ti e u ovekovom karakteru.) 2. I m a m 33 godine. Najglavnije je da sam ja n e k o m zasmetala n a ovom svetu (muu). U m r o m u j e r o eni brat, a ja nisam mogla da prisustvujem sahrani mala deca, a posle drugog poroaja neto mi se zatee desna noga. Moj bivi m u i bratova ena zakazali su molitvu o upokojenju za mrtvaca ali i za m e n e pa sam morala da primenim gatanje. Bila sam teko bolesna od pneumonij e , dva puta sam leala na psihijatriji oseala sam se ve oma loe. Umalo nisam umrla. ak moj lekar nije verovao da u preiveti. Samo zahvaljujui Bogu i deci ostala sam iva. Da bih nala odgovor obratila sam se Bogu i paralel no, isto intuitivno, gladovala sam po 2 dana svake druge nedelje. Zatim sam prola sloeni put pokajanja pred Bo gom - zavetovala sam se. I posle toga je nastalo strano stanje - cele nedelje mi je lupalo srce, ali je bol poeo da se smanjuje. Posle akupunkture osetila sam da sam ja ja, a sve to se ranije deavalo nije bilo u vezi sa m n o m .

Gladovala sam 15 dana. Izala sam iz gladovanja ne pravilno sa stranim bolom u elucu. U 1993. godini odgladovala sam 34 dana i sve je pro lo uspeno. Organizam se oistio. Usledile su psihike i fizike komplikacije. Duevni b o l j e proao nakon 15 da na gladovanja. (Gladovanje pomae u borbi protiv po kvarenosti. To se vidi iz da tog prime ra.) Sada mi je prijatno da se pogledam u ogledalu i dru gaije sagledavam smisao ivota. Kreem se m n o g o lak e (od detinjstva sam bila slaba i hramala sam na j e d n u nogu)".

ENERGETSKI

VAMPIRIZAM

T A JE V A M P I R I Z A M I K O G A N A Z I V A J U VAMPIROM Vampir je francuska re. Njome su se nazivali mr tvaci koji su izlazili iz groba i sisali krv ljudima na spava nju. Vampirizam podrazumeva potronju krvi ili ivotne energije j e d n o g oveka od strane drugog. Najei je energetski vampirizam. Postoje razliiti energetski vampiri: od onih koji se h r a n e " iskricama emocionalne energije do stalnih po t r o a a " ivotne energije. Razmotrimo to u praksi i kako se od toga zla m o e mo izbaviti.

O PSIHOLOKIM VAMPIRIMA Najopasniji su ljudi koji nisu sposobni da uivaju u sopstvenom ivotu. Njihovi prirodni ivotni instinkti usredsredeni su na zlobu i agresivnost. Oni faktiki prodiru one prema kojima se toboe odnose sa materin skom brigom i predanou. Samoodricanje, koje isklju uje radost ivota, esto postaje opasno za onog k o m e je usmereno. Kako se mogu otkriti nosioci negativne psihologije? M o e se kojeta posumnjati, kada kod nekoga otkrijete simptome nametljive predusretljivosti i suvine glagolji-

vosti. Kretanje tih ljudi je nemarno, nesinhronizovano a spoljni izgled esto neuredan. Ti ljudi su obino uporni i nepokolebljivi u svojim razmiljanjima, vole da se ale da ih drugi ne shvaaju, a sami ne vole nikoga, zavidni su i stalno demonstriraju revnosno rivalstvo sa pretenzijom za otimanje. U njima se osea unutranja agresivnost i estina. Kod njih nema toplih oseaja, iza njihovog osmeha i lane ljubaznosti krije se zamaskirana lukavost. N e g a t i v n e linosti ne p o d n o s e d u u usamljenost, tiinu i provociraju s k a n d a l o z n e situacije, da bi ispitali svoju rtvu i prinudili je da p o s t a n e zavisna. A k o ne postignu cilj, te linosti pribegavaju u c e n a m a i pretnjama. Negativne linosti oko sebe ire hladnou, ravno dunost i potitenost. Energija kojom zrae izaziva u drugim ljudima oseaj teine i guenja oko nekog ivot no v a n o g ovejeg organa, k o m e su takve poruke upu ene. Ako posumnjate da ste postali objekt neijeg nega tivnog uticaja, treba da u sebi pronaete volju i samokritinost da se tome oduprete. Prestanite da budete rtva iskreni, prostoduni i poverljivi. rtve, ne sumnjajui, podravaju negativnu linost koja crpi njihovu energiju. Energija se m o e uzeti pod uslovom d a j e rtva otvorena prema negativnoj linosti. Otuda negativna linost pode ava svoj stav tako, da provocira rtvu na emocionalno saoseanje. Bilo ko od nas mora biti sposoban da bez straha po stavi svoju linost pored negativne linosti, ako joj ne izaemo u susret i ne poverimo joj se. Treba se zatvoriti i biti ravnoduan na naklonost i srdaan razgovor" psiho lokog vampira. Ako j o niste osamostaljeni i nezavisni, prekinite bilo kakve kontakte, susrete, prepisku, telefon ske razgovore i slinu komunikaciju.

KAKO DELUJE PSIHOLOKI VAMPIR Jedan mukarac mi je ispriao interesantnu priu o tome, kako se njegova sestra u poodmaklih godina udala za n e k o g Ivana Ivanovia. U poetku je on ostavljao uti sak pametnog, komunikativnog i otroumnog oveka. Posle se pokazalo d a j e on iskusni intrigant koji je sve po svaao u porodici. ,,I njegov pogled je neprijatan i teak. Posle nekoliko nekoliko sukoba sa njim, pripretio mi je da e mi prire diti veseo ivot". 1 doista proveo sam nekoliko meseci u bolnici. N o g e su me bukvalno izdavale. Isti sluaj dogo dio se i sa mojim unukom. Spasao nas je jedan nadrilekar, koji nam je skinuo te ini. Tek posle toga saznali smo da Ivana Ivanovia u njegovom rodnom selu nazivaju arobnjakom". U poetku slian ovek tei da izazove raspoloenje p r e m a sebi. K a d a to uradi, on poinje energetski da do j i " rtvu, navodei je na svae da bi se koristio njenom energijom. Primeri energetskog vampirizma 1. I m a m kerku od 13 godina. Od nje svakodnevno, poev od estog razreda, neko uzima energiju. U poetku ju je j a k o bolelo grlo, a zatim je bol pre stao. Ali zabolele su je oi i vid se postepeno pogoravao. Sada je bole i oi i grlo. Ujutro, im se probudi oseti kako iz nje nestaje sna ga. Poinju d a j e bole grlo i oi. T o k o m dana osea sla bost i umor. Uvee je iscrpljena, bleda i izmuena. 1 tako svakoga dana. (Treba se moliti, traiti od Gospoda ili svetih ljudi zatitu. Pored toga, ona mora da promeni svoj karakter.)

U oktobru 1966. godine ponovo sam ostala bez po sla, pa vreme uglavnom provodim u kui. I dalje ponekad oseam kako me pecka grlo. Prema onom to oseam pre bih rekla da to nije bol, ve proces teskobe, oseaj slabo sti. K a d a sam to rekla kerci, ona mi je odgovorila d a j e njoj m n o g o lake k a d a od m e n e uzimaju energiju. Moja ker najvie osea bol u grlu i oima kada je kod kue, u stanu. Tzan kue joj je lake. {Neko se naselio u vaoj kui. Odimite stan, posvetite, zamolite od Svetih sila zatitu.) Nedavno sam kupila Vau knjigu Potpuno ienje organizma. Poeli smo d a j e itamo i doli do poglavlja Paraziti spoljanjih manifestacija" na stranici 88 (gde se opisuje da, kada se na oveka nabaci pokriva", on lei u nezatienom stanju i osea jake bolove u stomaku, to je neiji privezak"). Tada mi je kerka poela da pria, daju je j o tada, u estom razredu, uvee pred spavanje poeo da boli stomak. Ja se seam tog trenutka. Ona se grila od bola, a ja nisam znala ta da radim i kako da otkrijem uzrok tim bolovima. Nisam sumnjala na hranu. Tada smo uglavnom jeli kae pripremljene na vodi, kuvane bez soli, povre i voe. Hranili smo se na poseban nain. Kerka je tog trenutka imala oseaj da joj pokriva pritie stomak. Bol u stomaku je bio veoma jak, a disa nje oteano. Posle izvesnog vremena ona je podigla po kriva, bol se postepeno stiavao i lake je disala. (Tako dolazi do prikljuivanja na energetski centar preko kojeg doje" oveka.) Od tada je prolo mnogo vremena (oko dve godine), a nema ni zraka nade. Sve se to produava iz dana u dan sa malim prekidima o d m o r a " , kako kae moja kerka. Mi i m a m o svoju kuu. M o d a treba da p r o m e n i m o mesto prebivalita? Da li e to p o m o i " ? (Proitajte mo litvu Jovanu Krontadskom.)

2. Nabavio sam Vau knjigu Potpuno ienje or ganizma. Proitao sam je, a sada do tanina izuavam i enje spoljanjih manifestacija. Nekoliko puta sam ve b a o cirkulacijsko disanje. Ali kao da sam samo j e d n o m uspeo. N o g e i ruke su mi drhtale, lice se grilo. To je tra jalo 2530 minuta, a posle sam poeo u sebi da itam O e n a " . Ustao sam, ali me je drhtavica i dalje obuzi mala, a zatim se sve smirilo. Neto o mojoj bolesti. Iz m e n i nepoznatih razloga ljutim se zbog sitnica i uvek se nerviram, sve p r i m a m k srcu. Mrav sam, esto m i j e hladno i uvek imam kijavicu. Ve tri godine ne pijem i ne puim, iako sam ranije m n o g o pio i puio. ivim sam, bez ene, a od 1980. godi ne ivim kod majke. Imam 42 godine. ini mi se da se uz m e n e energetski pripila jedna baba. K a d a prolazim pored nje, ona se uvek zaustavlja, pria i plae, gleda me u oi, a ja uvek skreem svoj pogled od nje. Ako se ne udaljim, ona e dugo stajati i priati. Moda me moete posavetovati kako da proverim da li ona oduzima od m e n e energi ju kada je ne vidim i kako to otkloniti?" (Da, upravo tako se ponaaju energetski, vampiri. Oni. se trude da usposta ve kontakt sa svojom rtvom, a preko njega uzimaju vau ivotnu energiju. Pomolite se za nju sa najboljim eljama i oprostite joj. Oni to ne podnose.) 3. Roena sam 1952. godine, u znaku Zodijaka sam vaga, doa vetar". Od februara 1996. godine leim se po Vaim knjigama. itam 4. tom Lekovitih sila. Drukije shvatam Boga, iako moji roditelji ve 20 godina pevaju u crkvenom horu (posle pogibije sina), a ja samo kao vernik poseujem crkvu. Prestala sam da se ljutim na rodite lje - prestali su mi bolovi izmeu lopatica (kao d a j e bio zabijen kolac"). (Uvreda to je strana informacija, ko ja se razmeta u predelu srca i osea se kao neprijatna strana tvorevina.)

U Vaim knjigama meni je, Slava Bogu, sve j a s n o . Izleila sam samo alergiju (na cvetni prah ambrozije. Ostalo - n e . U novembru sam odluila da oistim spoljanje m a nifestacije, a moj komija - tesar ponekad buno lupa, ne mogu da vebam disanje i da se opustim. I odjednom po novo period neuspeha: stan ne mogu da zamenim, na n o vom poslu neprijatnosti. Kupujem Vau knjigu Potpuno ienje organizma i sve m i j e odjednom postalo j a s n o . Rodila sam se sa mladeom iznad gornje leve usne, a uz to moj otac je bio vampir". Imao je petoro dece, ja sam najstarija i njegova ljubimica. Kroz ivot sam sama pogorala k a r m u svojih predaka. Po zavretku visoke kole u m o m ivotu su se nizali redom neuspesi. Nael nik na poslu ponovo vampir", od 200 ljudi ja sam objekt panje, ali nezamenjivi radnik (25 godina). Drugi m u , s kojim sam provela 5 godina, ve dve godine posle razvo da je, takoe, vampir". Tek nedavno sam saznala da nje gova prva ena - Ciganka, primenjuje crnu magiju". Molim Vas, ako je to mogue, napiite mi adresu oveka koji p o m a e ljudima da se oslobode od privezivanja za vampira. Hvala Vam za Va ogromni trud. Vi ste za na rod lekar due i tela, B o g o m dani. Unapred sam V a m za hvalna". (Ponekad ovek ima takav karakter da se na njega lepe vampiri i loe situacije. Treba menjati karak ter, a ne traiti oveka. U jednom od primera opisano je do ega dovode slina traganja ".) 4. Piem V a m povodom vampirizma. Ja sam ranije sluala o tome, ali nisam nala ni j e d a n podatak u na unoj literaturi. Stvar je u t o m e , da moj mu, koga sam smatrala ov e k o m tekog karaktera, spada u energetske vampire. (Teak" karakter je osobina pomou koje vampir tako deluje na oveka, da bi ga isprovocirao na izbacivanje

emocionalne energije, koju on upotrebljava.) Kod njega postoje sve karakteristine crte vampira. Glavna crta okoreli egoizam, zahtevanje da mu se pokloni panja uz potpuno zanemarivanje drugih. On se danima ali kako m n o g o radi i kako se zamara. U stvari on nita ne radi, ve spava do podne. On nema nikakvu energiju. Pravi skandale z b o g sitnica i ali se na svoju sudbinu. Iako ga je sudbina tedela. Sada je u penziji. (Opisan je stoprocentni ivotni vampir.) Ranije sam mislila da boluje od latentne depresije, koja se periodino ispoljava kroz neku bolest. Psihiki simptomi bolesti kod njega su stalno izraeni, ali na fonu fizike depresije njega as bole noge, as ga stee srce, as jetra. U mladosti je bolovao od oboljenja eludano-crevnog trakta. Sada ga boli as srce, as ga mui artritis - artroza. Obini metodi leenja ne daju rezultate. (Uzgred, vampir moe postati ovek koga napadnu para ziti spoljanjih manifestacija. Nekom crtom svog karak tera on je stvorio polje negativne energije, na koju se do gradio parazit spoljanjih manifestacija i isisava iz nje ga ivotnu energiju. Pri tome parazit tako dejstvuje na ovekovu svest da ga primorava da provocira emocio nalne izlive ljudi koji ga okruuju.) Posle izuavanja Vae knjige, shvatila sam da sa sta renjem ispoljavanje vampirizma postaje sve izraenije. Gledala sam sa unukom televizijsku seriju, a za to vreme moj m u je glasno razmiljao. Na molbu da uuti nije reagovao. T o k o m zajednikog ivota on je sve vreme smi ljao razne naine d a m e izbaci iz duevne ravnotee. (To je upravo taj sluaj - usmeriti sposobnosti svog uma na to, da to prefinjenije izbacujemo druge iz duevne rav notee.) Ponekad je to inio kada je pijan, a ponekad je u svai izgovarao nepristojne rei. Dodue, u prvih 20 go dina zajednikog ivota nisam ula ni j e d n u takvu re od

njega. Ipak, to se vie uzbuujem zbog toga, on ih upor nije koristi. Metod da me na ovaj ili onaj nain izbaci iz duevne ravnotee je glavno ispoljavanje te bolesti. P o sle skandala on se neko vreme smiri. Molim Vas da mi p o m o g n e t e " . (Pomolite se za njega radi sebe. Pratite ka ko e se ponaati. Proitajte naglas molitvu Jovanu Krontadskom. Ako se kod njega nalazi parazit spolja njih manifestacija, to razjasnite, vodite borbu kroz raz govor. U suprotnom, mislite na sebe, razvedite se).

ZAKLJUAK

Kada shvatite vanost borbe sa parazitima, pokuajte da se oslobodite od njih. Sve zavisi od toga u kakvom je mentalnom i fizikom stanju va organizam. Ako je ovek ozbiljno bolestan, najbolje je da prime njuje protivparazitno ienje prema metodu N. A. Semjonove ili T. Z. Abramovske. Dopunski treba jaati imunitet prema onom to je izloeno u odgovarajuem poglavlju. Ako nemate problema sa zdravljem, dobro sprovedite leenje pomou trojke", pelena, kratkotrajnih m i n skih gladovanja, dvostrukog ienja jetre, korienjem kerozina. U ishrani koristite protivparazitne trave i zai ne. Radi profilakse kod manjih slabosti moete piti srebrno-bakamu vodu. Ali bolje je primenjivati trojku", kao s t o j e ve opisano - nedeljna kura po 3 puta dnevno i j e d n o m nedeljno udarna doza. Tako radite itavog ivo ta. U sluaju potrebe ponavljajte nedeljnu kuni. Naravno, treba se povremeno istiti ili redovno gladovati i pravilno se hraniti. Pri poremeaju zdravlja i kroninih oboljenja dobro je primeniti trojku" ili pelen. Ipak, najbolje je oistiti spoljanje manifestacije ivota i sprovesti potpunu tera piju protivparazitnog leenja (prema metodu Semjonove ili Abramovske). Redovno istite usnu duplju, odravajte linu higijenu i istovremeno leite svoje blinje. Zapamtite: ienje od parazita je posao od nekoliko terapija do 90 dana! Radi profilakse protivparazitne te-

rapije, uzimajte gorke trave, jela, zaine vog ivota.

itd. tokom ita

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine: Biblioteka Lekovite sile, Genadij Petrovi Malahov 1 IENJE ORGANIZMA 2 ISHRANA I HRANA 3. JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU 4. URINOTERAPIJA 5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU - biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka 6 METODE POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I BIOSINTEZE 7. UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE - biljke, minerali, tkanine i druge materije 8. GLADOVANJE 9. LUNARNI KALENDAR Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov 1 IVOT BEZ PARAZITA 2 ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa 3. ZDRAVLJE ENE - ta svaka ena treba da zna 4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi 5. TUMORI - leenje i profilaksa narodnim sredstvima 6 ELIENJE ORGANIZMA I LEENJE VODOM 7. SAMOIZLEENJE U XXI VEKU 8. PROSTATA 9 LEENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH OBOLJENJA 10 LEENJE KEROZINOM, TODIKAMPOM I DRUGIM UGLJENIKOVIM JEDINJENJIMA Biblioteka Recepti zdravlja 1. LEENJE DISANJEM - metod akademika Butejka, Fjodor Grigorjevi Kolobov 2. GRIP PREHLADA KAALJ I KIJAVICA, Mahmut ehi 3. NERVNA I PSIHIKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevi Uegov 4. LEENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovi Lavrenov i Alina Viktorovna Moroz 5. GLAVOBOLJA, Henrih Nikolajevi Uegov 6 AKTIVIRANA I SREBRNA VODA, Pjatras ibiljskis

Za odbacivanje energetskih parazita, pridravajte se moralnih normi. Budite smireni, blagonakloni, h u m a n i i postite kad god m o e t e - to je najbolja zatita.

29 256

Primedba prevodioca.

Biblioteka Realni produetak ivota, Georgij Nikolajevi Sitin 1 LEKOVITE MOTIVACIJE KOD OBOLJENJA ELUDANO-CREVNOG TRAKTA Biblioteka Krvne grupe, Igor Rostislavovi Kirejevskij 1 2. 3. 4 1 ISHRANA ZA OSOBE 0 KRVNE GRUPE ISHRANA ZA OSOBE A KRVNE GRUPE ISHRANA ZA OSOBE B KRVNE GRUPE ISHRANA ZA OSOBE AB KRVNE GRUPE Ostala izdanja ENCIKLOPEDIJA IENJA OVEIJEG ORGANIZMA

2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE 3. POBEDILA SAM RAK, Marijana Zjola Marku Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone: IGP "Prometej" tel./faks 011 -2604-751; 011 -319-43-70; 064-26-99-143 Mahmut ehi tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50; 063-396-860