P. 1
Rune Predromantizam

Rune Predromantizam

|Views: 94|Likes:
Published by Jelena Halas

More info:

Published by: Jelena Halas on Mar 01, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/18/2015

pdf

text

original

Sections

  • RUNSKE STROFE
  • STARIJA EDA
  • PROROŠTVO PROROČICE
  • GOVOR VISOKOG
  • RIGOVO NABRAJANJE
  • PESMA O TRIMU
  • PESMA O SKIRNIJU
  • PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I
  • SKALDIČKA POEZIJA
  • Egill Skalla-Grímsson
  • GUBITAK SINA
  • Kormak Ogmundson
  • Nepoznati skald
  • Torbjorn Hornklofi
  • PESMA O HARALDU
  • SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA
  • Ari Torgilson Mudri
  • KNJIGA O ISLANðANIMA28
  • DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST
  • HRONIKA O ERIKU
  • Saxo Grammaticus
  • PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA
  • DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST
  • PESME UZ STRUNE
  • Pesma o Dounu
  • Pesma o dvoje zaljubljenih
  • Bršljan
  • Pesma o obali
  • Pesma o požudniku
  • Pesma o Naboreisu
  • CRKVENA KNJIŽEVNOST
  • STARONORVEŠKI HOMILIJAR
  • STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM
  • Petrus de Dacia
  • VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99
  • BIRGITTA
  • ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST
  • VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110
  • PREDMETNI TEKSTOVI
  • NORVEŠKI ZAKONI
  • STAROŠVEDSKI ZAKONI120
  • STAROSKANDINAVSKE DIPLOME
  • KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA
  • Lars Wivallius
  • Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem
  • Thomas Kingo
  • Umoran od ovoga sveta i željan neba
  • Svako ima svoju sudbinu
  • Skogekär Bergbo
  • Iz zbirke Wenerid
  • Gunno Eurelius Dahlstierna
  • XXIII. Nedelja nakonTrojice Mat. XXII.21
  • Podajte caru carevo, a Bogu Božje
  • Johan Runius
  • Nad taštinama sveta
  • Air Anglois153
  • Hans Adolf Brorson
  • O Postanju
  • Georg Stiernhielm
  • Iz Parnasovog trijumfa
  • Lars Johanson (Lucidor)
  • Svetovne Pesme XVI
  • Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.)170
  • Olof von Dalin
  • Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi
  • Švedski Argus: List I:49
  • Carl von Linné
  • Hedvig Chalotta Nordenflycht
  • Nad jednim zumbulom
  • Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum
  • [Moja životna želja je presečena]
  • Ambrosius Stub
  • Nikad se ne grozi, jer to peče
  • Ne tako, što skakućeš tako hitro?
  • Ludvig Holberg
  • MORALNA RAZMIŠLJANJA
  • EPISTOLE
  • MORALNE BASNE
  • Carl Michael Bellman
  • Epistola br. 82
  • Pesma uz obed
  • Johan Henric Kellgren
  • Novo Postanje ili svet mašte
  • Anna Maria Lenngren
  • Mučni svet
  • Jedan način pisanja pastorala
  • Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam
  • Grofičina poseta223
  • Malthe Conrad Bruun
  • Aristokratski psalam za stolom
  • Johan Herman Wessel
  • Kovač i pekar
  • Gospodin
  • Epitaf
  • Ispod pesnikovog portreta
  • Pesnikov epitaf nad samim sobom
  • Johannes Ewald
  • Blaženstva Rungsteda
  • Magarac i seljak
  • Basna
  • Život i razmišljanja
  • Jens Baggesen
  • Predgovor
  • Frans Michael Franzén

SADRŽAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROŠTVO PROROČICE .........................................

.............. 6 GOVOR VISOKOG .................................................................... 12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIČKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grímsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANðANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Bršljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o požudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIŽEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEŠKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST ................................................. 132 VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEŠKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROŠVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i željan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekär Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Božje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad taštinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 Švedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linné ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum .......................... 159 [Moja životna želja je presečena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to peče .................................................. 161 Ne tako, što skakućeš tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMIŠLJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

2

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mašte .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Mučni svet................................................................................ 178 Jedan način pisanja pastorala ................................................. 179 Dečaci ...................................................................................... 179 Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam ............................ 181 Grofičina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kovač i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaženstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 Život i razmišljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzén ................................................................ 199

3

RUNSKE STROFE
*** Eskil podiže ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobeže pred Upsalom1. Junaci podigoše za bratom svojim kamen na brdu čvrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, ženi svojoj. Doći neće supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu beše Odindis dobra sestra. *** Torgerd podiže ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On završi istočno u Grčkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, završi Asur istočno u Grčkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi »atuti5«. Boi takoñe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno čuvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisån koja protiče kroz današnju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivača runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraničnim područjima oblasti Södermanland i Västmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisån; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije isključeno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojnički logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - možda Holmgarðr (Novgorod?) a može biti i da a holmi znači „na steni”, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno značenje. Od više predloženih tumačenja dva privlače pažnju: rune se čitaju „Kari varþat uti”, kada at funkcioniše kao sufiksalna negacija, dakle, „Kari ne pogibe napolju”, ili „Kari varþ at Dundi”, dakle, „Kari bi ubijen kraj Dundeeja” (luka u Škotskoj). Ovo drugo tumačenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

1

4

8 6 Slični stihovi su poznati iz Proroštva proročice: „iorð fannz æva. *** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu. bratu Ingvarovu. hraiþmaraR znači „more reidgota”. Zemlja će pući i nebo gornje6. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istočnogotskog kralja Teodorika Velikog (†526) koja je 801. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rökstenen ispisanog runama. *** Jahaše Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. ‘zemlja ne postojaše nit nebo iznad’. 5 . Sad sedi naoružan na gotskom ždrepcu sa štitom na remenu prvi meñu Meringima. sinu svome. prebačena iz Ravene u Ahen. muslimana. raiþ može da znači i „jahaše” i „vladaše”. 7 Särkland . né upphiminn”.*** Gunar podiže kamen Lidbjornu.zemlja saracena. Oni idoše muški daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoše hranu umreše na jugu u Serklandu7.

sunce sija s juga na kamenje sale. Tad svi odoše bogovi savet da drže. oni što silni Midgard stvoriše. Sa pločama u dvorištu presrećni behu. a Durin drugi. devet se sećam svetova i devet prostora. nit peska beše nit pučine nit prohladnih talasa. Sunce ne znade gde sale imade. njima zornima zlato ne manjkaše. Oče palih. zoru imenovaše i zračni dan. mesec ne znade moć koju imade. neba nemaše iznad nit zemlja postojaše. Sunce baci s juga. prve što se sećam. dok tri ne doñoše divovske neveste. 9. sinove Heimdalove. 5. sveti i silni o tome se svetovahu: noći i menama nazive dadoše. patuljci mnoge čoveku slične od zemlje stvoriše. nadmoćno snažne iz Jotunhejma. nakit skovaše. Dok sinovi Burovi zemlju ne digoše. 8. sveta drvo čuveno pod zemljom stajaše. svetište i svetilište visoko stesaše. 7. klešta stvoriše alat spraviše. saputnik Mesečev.STARIJA EDA PROROŠTVO PROROČICE 1. godine da broji. ruku onu desnu okolo vidokruga. Motsognir tamo beše najznatniji u plemenu patuljskom. 10. nakovnje napraviše. Jotunova se prvo sećam u prastarju roñenih. 4. Sve za pažnju molim svete rodove. 3. bezdan beše Ginunga. zemlja tad beše zelenim zalistala lukom. 2. sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. veče i vreme užine. onih što me pradavno podigli behu. Doba beše davno dok Imir bejaše. silne i sitne. da ispričam priče stare praoca. al trava ne rastijaše. 6 . išteš li. kao što Durin reče. 6. zvezde ne znadoše gde mesta imadoše. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Sreću se Asi na Samocvet polju.

dah dade Odin. ljudima sudbinu. belim zalivano belutkom. mnogo. An i Anar. Tamo beše Draupnir i Dolgtrasir. Ai. Eikinskjaldi. Fin i Ginar . Gloi. stoji večno zelen iznad vrela Urdova. Austri i Vestri. Svior. Fili. Fundin. 7 . Frar. nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova. Dok iz družbe one ne doñoše trojica domu onom Asa silna i dobrostiva. 21. Hlevang. ostareloj deci. Haugspori. 14. 17. Nali. triput je spališe triput roñenu. Igdrasil se zove drvo visoko. Dah oni ne disahu. Mladice stižu odande mnogoznalne tri. Tror. Nii i Nidi. 20. um dade Henir. na zemlji nañoše ne malo nemoćne Aska i Emblu sudbine neznane. 13. 15. Bavor. krv dade Lodur i boju dobru. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem. Kili. Nordri i Sudri. ne malo puta. 19. Urd se zvaše prva. Bivor. Train. Nori. Skirnir.11. Veig i Gandalf. Lari. dolazi od njega rosa dolinom što pada. Vindalf. Freg i Loni. Bitke se seti prve u svetu. krenuše oni od kamenja sale. Virvir. Vit i Lit. 16. do Jorovola. Aurvang. Aurvang sedišta. Hornbori. kad Gulveigu na kopljima držaše i u sali Harovoj plamenom sažegoše. potonja Verdandi. Bombur. Har. Altjof. Hepti. Jasen znam da stoji. nit krv nit zbor nit boju zdravu. Tek i Torin. Ai. duh oni ne imahu. Alf i Ingvi. pa ipak još živi. Skafid. život dosudiše. Nar i Nirad – sad sam patuljke – Regin i Radsvid – redom nabrojala. Fjalar i Frosti. 12. Hanar. Eikinskjaldi. Mjodvitnir. Vili. Dvalin. iz izdana onog pod drvetom što stoji. zakone doneše. – ivere srezivahu – a Skuld treća. 18.

vračaru vidovitu. čarobnjaštvo znaše. radost ona rañaše zloj ženi. u buljuk nanišani. sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smešao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao.. 32. sudbina prikrita. porasla stajaše nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. vidi ona gde se lije vodopad bogati iz zaloga Odinovog – znate li dosta. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 24. 25. a Skogul druga beše. ili bogovi svi žrtvu svečanu da prime. Videh Baldra. Heidi prozvaše domu pristiglu. 30. čaraše pomamno. sina Odinova. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje. Jedino Tor delaše. čini bacaše. i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog – znate li dosta.Što me pitaš? Što me kušaš? Sve znam. sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate. provaljene behu podgrade na Asa gradini. Tad svi odoše bogovi savet da drže. dobi predanja učena i proroštvo čini. mogoše Vani proroštvo ratno po poprištu da gaze. jarosti prepun – on retko sedi slične vesti kad čuje! – pogaziše se zakletve. ugovori svi postojani što izmeñu postojahu. Odine. Hild. 26. Skuld štit držaše. ili ne? 29.22. opasni. reči i zaveti. Sad su nabrojane sve žene Herjanove. Gun. 31. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jašu u svet ljudi. bitka poče prva u svetu. žrtvu krvavu. pogleda daleko i podalje u svetove postojeće. spremne su valkirije da jašu po sukobištu. Koplje baci Odin. 8 . Gondul i Geirskogul. ili ne? 28. Posta od stabljike što slaba izgledaše hitac hudi. 27. Hod ga odapnu. 23. Sama napolju sedeše. As užasni u oči je pogleda: . prastari kad stiže. Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom.

jotunski moćan. prilika zlokobna na Lokia podsećaše. vetar zlokoban posta – znate li dosta. 9 . ili ne? 34. brojni ih pregazuju. sunce svetlo omrknu sledećih leta. druga sala na Okolni stajaše. uze. postade onaj mesec što skinu. vrata severu okrenuta. 41. Vale tada splete veze jake užad behu čvrsto od creva upredena. na Obali leševa. Vezanoga vide kako leži u Vrč dubravi. a Frig plakaše u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta. sablje nosi i sečiva: Slid je nazivaju. uže će prsnuti. Mrvi Nidhog onde mrtvih leševe. rodi tamo rodove Fenriove. Puni se životima pomrlih ljudi. ili ne? 36. sala od zlata Sindrova roda. Salu vidi gde stoji. Brimir je posedovaše. krvolije kurjaci. sedi Sigin tamo. i oni što tuñe poverenice zavode. ljudi krivokletnici. budi on bojnike Oca rata. u domu Helinom. osvetu. pivnica jotunska. od sunca daleku. Stajaše tamo na severu. 35. 44. 39. kaplju graške otrova kroz badže i otvore. kukureknu nad njim na vešala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. na lomaču dok ne baciše Baldrova ubicu. 33. ili ne? 42. presrećni Egter. Vidi ona brzake burne. jedan od njih. Sedeše na bregu na harfi sviraše divovki pastir. toliko je sala pletena zmijskim leñima. kida kurjak ljude – znate li dosta. Teče reka sa istoka kroz doline ledene. gigan garavocrven. Nit ruke praše nit kosu češljaše. na Sumornim poljima. 43. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. 37. kukuriče dole treći duboko u zemlji. Odinov sin.Brat bi Baldrov brzo roñen. 38. Sedeše stara na istoku u Gvozdenod šumi. crveni bogova stanište crvenom krvi. ili ne? 40. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti. al uprkos tome žena zlosrećna – znate li dosta. noć star.

od sestara deca krv skrnaviti. nijedan čovek neće nikog da poštedi. doba vukova. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi. pred kamenim stenju patuljci kapijama. Mnogo ona zna mudrosti.a Freki hitati. Laña plovi s istoka Muspelova će pristići pučinom pratnja. Frigina će tada radost pasti. blud velika. 54. 52. teško je u svetu. puca drvo prastaro. Mnogo ona zna mudrosti. a Freki hitati. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. uže će prsnuti. Surt s juga stiže sa izdajom grane. 48. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. 55. a sjajni protiv Surta ubica Belijev. lipov štit pred sobom ima. valja zmija valove. vije se Jormungand u jotunskom besu. mnogo još vidim buduće. polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. 51. a Freki hitati. mnogo još vidim buduće. 10 . Stiže tad silni sin Odinov. Vidar. rog u vazduh pokazuje. vek mača. Jaše Hrim s istoka. Loki ih predvodi. 45. huči sav Jotunheim. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. doba vetra. 50. vreme sekire. Sinovi se kreću Mimovi. jeka odjekuje Gjalar-roga. 47. Braća će se boriti bratoubice postajati. Šta bi s asima? Šta bi s alfima? Sede Asi na savetu. mnogo još vidim budućeg. Mnogo ona zna mudrosti. požuruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne sažeže. a jotun se oslobaña. 53. potucaju se divovke. kad Odin ode u okršaj s vukom. visoko duva Heimdal. sudbina se budi. znalci iz planinskih zidova znate li dosta. kreće Naglfar. drhće Igdrasil jasen uspravni. vesela klikće orlušina. ili ne? 49. štitovi popucali. ubi. uže će prsnuti. sija mač suncem padaju padine kamene. svet dok se ne sruši. sa njima je brat Bileiptov u družini. 46. Hlinu tad dokuči nesreća druga. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. lešine kida crnobleda. govori Odin s glavom Mimovom.

onaj što u planinama ribu lovi. silni odozgo što svima vlada. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. dimi životonosac. otac je tako osvećen. Heni će tad ivere žrtvene da izbira. Mnogo ona zna mudrosti. Mrači se sunce. 62. Tad stiže onaj moćni na sud glavni. Sreću se Asi na Samocvet polju. 58. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom uže će prsnuti a Freki hitati. padaju vodopadi. verne će tamo u večnosti svoj družine da stanuju i dobrobit uživaju. ubija je srčani stražar Midgardov. nosi u perju Nidhog mrtve – – iznad polja leti – sad će ona da potone. 56. 65. i potomci brata oba zajedno da podižu vetrova dom veliki – znate li dosta. i o obruču zemlje moćnom zbore (i velikih se sećaju dogañaja) i Fimbultiovih drevnih runa.Sin Odinov. Pristiže tad moćniji potomak Hlodinin. 66. odozdo iz Nid-planina. visoko leti orao. vuka užasnog. Polja će nesejana plod nositi. u more zemlja tone. – proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog – preñe potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplašen. 60. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca. plameni se visoki pod samim nebom igraju. one što ih u prastarju plemena imaše. sin Odinov zmiju stupa da obori. 57. Baldr će doći. mnogo još vidim buduće. 59. zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena. živeće Baldr i Hod na bojištima Hroptovim. neman blistava. sinu zabi Hvedrungovu mač do srca obema rukama. 11 . bogova rata svetištu – znate li dosta. Tad dolazi leteći aždaja tmurna. Vidi ona gde se podiže po drugi put zemlja iz mora zelena večno. ili ne? 64. diže se vatra. padaju s neba zvezde sjajne. ili ne? 63. Ponovo će onda ploče čudesne od zlata načinjene naći u travi. nestaće nevolje. 61.

5. ipak pivo nije. 12. 8. kod kuće je život lak. kad pametan i ćutljiv stigne na imanje. Srećan je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu. što više piješ to manje možeš svojim malim razumom upravljati. na poziv nerado kraj vrata čeka ako važan posao ima. goru užinu na putu niko nema od onog ko se prepije. gost kada doñe. jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. 11. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma.GOVOR VISOKOG 1. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. Voda i ručnik i prijateljske reči čoveku su pre obeda potrebne. 2. 4. budi pažljiv. Srećan je onaj koji slobodno sluša pohvalu i tople reči. Časni domaćini. Vatra je potrebna onom ko je ušao i hladno mu je oko kolena. . loši saveti često mogu doći iz tuñih grudi. 9. uši slušaju. hrana i odeća čoveku su potrebni kad stigne s puta preko planine. gde da sedne. nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. radije pažljivo razum pokazuj. 3. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti. na stranom imanju bolje je od zlata. 7. Kad vrata otvoriš kuće nepoznate. Razum je potreban onom što daleko putuje. gostoljubiv duh rado bi sreo. govor i ćutanje nanovo. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim čulima. budi oprezan. na porugu su svi koji ništa ne znaju a meñu pametne ljude doñu. 6. 10. razum je uteha siromaha. retko mu se zlo dogodi. tako se pametan čuva. oči tragaju. Tako dobro za ljude kako ljudi kažu.

Jadan čovek naopake naravi stalno se žali i kudi. Stoka zna kad je kod kuće čekaju. često stomak čini čoveka smešnim kad je meñu pametnim ljudima. ako razum manjka. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. 20. perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. Mnogo meñu ljudima treba putovati pre no što se sigurno može znati šta se krije u duhu onog što razumom svojim ume da upravlja. vedar i veseo treba svaki čovek da bude sve do smrtnog dana. kod umnoga Fjalara. Proždrljivom čoveku. 15. Mučaljiv i pažljiv mora knežev sin biti i oružju vešt. 24. ali ne zna. da i sam ima mana. 16. 18. svakom čoveku razum krade. na imanje se s paše vraća. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi. 19. Rog s pivom isprazni. 22. umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre. Pijan bejah. a ne zna da iza ljubaznih reči pametan možda prevaru krije. njegovi dobri prijatelji. treba da zna. čim dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. ako se dobro pazi u borbi. u životu se sveti. govori što treba ili ćuti. Nepametan čovek uvek bdi i mnoge misli premeće. ali nerazuman čovek nikad ne zna meru svoga stomaka. 14.13. na pijanci je najbolje to što se razum vraća. ali umeren s pićem budi. 13 . ako ga koplje poštedi. mrtav pijan. nazvati lošim niko neće ako onda rano odeš u krevet. 17. 21. 23. Nesmeo čovek veruje da će večno živeti. ali starost mu nikad mira neće dati. Ptica zaborava kruži nad pijankom.

brzo otkrije kad na sabor krene da će ga malo njih podržati. 32. lako se može dogoditi da i najdraži dosadi ako zaboravi da ode. Prijatelji su mnogi i dobro se slažu dok se kao gosti na gozbi ne sretnu. 14 . 26. 31. kod kuće je svako svoj gospodar. sedeo i smejao se ne shvatajući bes što je oko njega rastao. nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da drže. ne valja sedeti alav i nesit ni reč ne prozboriti. Čoveka koji rado u kući kao gost biva poštedi prezrivih pogleda. njegovi dobri prijatelji. Mali je dom bolji no nikakav. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ideš na gozbu. 27. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. Oprosti se. Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meñu ljudima ih širi. sedi miran i ćuti. smatra da je pametan onaj koga ne pitaju. ali do pravog prijatelja prečice vode i najdalje kad stanuje. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje. 36. niko ne zna da on ništa ne zna ako jezik drži za zubima.25. 30. brzoplet jezik koji uzda nema često sebi navuče nesreću. 29. s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne moraš da prosiš. 34. 28. ne ostaj u gostima stalno kod istog. 35. tako će doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaña. Nepametan čovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe. 33. Reč čoveka koji nikad ne ćuti često počiva na nesigurnom tlu. ali reči za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. Smatra da je pametan kad najzad ode gost što gosta uvredi. Nepametnom je čoveku meñu drugim ljudima najbolje da ćuti.

45. ali bednik misli da je sve opasno. ali ako ti se smeje. ali skrivaj svoje misli. 42. 40. Odeću dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi. često neprijatelj dobije ono što prijatelju beše namenjeno. mnogo šta gore poñe no očekivano. bez smelosti je go čovek. često ga posećuj. Dobro svoje koje je sam stekao treba čovek na svoje dobro da troši. škrtica se poklona kloni. nek uzdarje ide za dar.37. Slušaj. Mlad bejah nekad. 41. smeši mu se. I opet o onom kome ne veruješ: vidiš li prevaru u njegovom duhu. ako prijatelja imaš i lepo o njemu misliš. ali lažno misli. ili tako široke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije. 44. hrabri ljudi najbolje žive. lažju ga za prevaru nagradi. Ako imaš koga kome ne veruješ. 48. srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki. ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude. zalutah na putu. lažju ga za prevaru nagradi. 38. Niko ne treba ni koraka od oružja svog na polju da ode. 43. 46. Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem. i hoćeš koristi od prijatelja da imaš. 49. 15 . retko tugu nose. to čini prijateljstvo vidljivim. i sam kretoh. Tako darežljivog čoveka nikad ne sretoh da nije sam poželeo poklon. Prijatelju svome budi prijatelj. 39. ako sreća hoće. kod kuće je svako svoj gospodar. Darežljivi. lepo zbori. jer neznano je znati po putu dok putuješ kad će koplje zatrebati. kad prijatelji poklone razmenjuju. 47. a želiš da ga ipak iskoristiš. njemu i njegovim prijateljima. najduže traje. čovek je čoveku radost. stajaše onde kao delije s odećom koju dobiše. smej se i ti. Odeća i oružje pokloni su za prijatelja. osećah se bogatim kad drugoga sretoh. deli misli s njim i šalji mu darove. Mali je dom bolji no nikakav.

zašto dugo da živi? 51. 56. takav je čovek 16 . Cepanica gori i pali cepanicu. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meñu nevernim prijateljima. mnogo se gubi s jutarnjim snom. takav je čovek koji prijatelje nema. Osrednje pametan treba da budeš. niti su svi podjednako pametni. Gladan traga nad vodom leteći orao iznad mora prastara. 60. ne suviše uman. 55. ne stidi se obuće i kabanice niti konja kako god jadan bio. zajedno s drugima znanje sabiraš. 52. najlepši život onaj čovek živi koji zna umereno mnogo. 62. 57. ali šestog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva. 53. Mlad bor vene na posnom tlu. bezbrižno je srce retko u grudima prepametnog. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko ljude zapošljava. 54. ne suviše uman. unapred niko ne treba svoju sudbu da zna. retko plen uhvati vuk što leži a spavalica pobedu. to samo brigu u duhu stvara. Osrednje pametan treba da budeš.50. 61. 58. često zahvalnost nedostaje. s pola pogače i polupraznom čašom dobih dobru pratnju na putu. po drvetu koje možda traje pola godine ili celu. plamen podstiče plamen. 59. ranoranilac je već upola bogataš. po tom se čovek meri. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko želi život i bogatstvo da stekne. bez kore i četina. Osrednje pametan treba da budeš. Nemoj stalno davati velike poklone. mala oseka: mali je duh ljudski. usamljen čovek maloznan ostaje. Suve cepanice i kora za krov. ne suviše uman. Čist i sit treba na sabor da jašeš čak i kad je odeća pohabana. svugde je sve različito. Mala plima.

a još češće za mesec. neko je zlata pun. retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. 17 . ali ne dvojica. 70. 66. Ćopav može konja da jaše. 73. gluv se bori i vredi. Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja. vetar se može okrenuti jesenje noći. za pet dana često se menja. malo je od leša koristi. Ne zna onaj ko ništa ne zna da zlato mnoge sludi. nekome dobro učinjen rad. a smrt čekaše kraj vrata. Reč koju neko kaže drugim ljudima često mora gorko da okaje. slep je bolje nego spaljen biti. požar videh kako besni na imanju bogataša. pivo beše popijeno ili još nespravljeno. Pozvaše me u kuću i ovde i onde ako mogadoh bez hrane. zna ceo svet. retko kad nespreman vreme pogodi . 75. jedan nek zna. Dobro je imati sina pa makar kasno roñena. zdravlje svoje. lako ćeš kravu steći. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo. Često prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno. bezruki pastir da bude. ja pojedoh jedan. 72. što tri znaju. nekome bogatstvo. nemoj mu to zameriti. 64. nekome prijatelji. 71. Dvoje je u istoj vojsci. Moć svoju treba uman čovek s merom da koristi. u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. ako si živ. ako ga sačuvaš. 63. 68. 74. nekome su sinovi radost. S bogatom užinom noć lako prolazi. Bolje živ nego neživ biti. 69. da ostane za palim čovekom. Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku. 65. kad jedriš s malim jedrima. 67. i život bez mana. ali dva buta visiše kod vernog prijatelja. neko je siromah.meñu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podržava. ali jezik je ubica glave. meñu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji.

a od štita zaštitu. one koje dični bogovi sačiniše. – rune sila što vladaju. tek pobijenim ljudima. Pune torove videh kod Fitjungovih sinova. talasu što se obrušava. lakoumnost u grudi smeštena. drvetu iz korena iščupanom. plamenu što žeže. i dobije dobro i zlato. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj. ženskoj reči u krevetu. mamu proročice. udarac od sečiva. umiru ljudi. Luku što puca. Rečima devojke niko da ne veruje.76. od broda brzinu traži. ali psa kod drugih. mnoge su oči dana. Ako nemudar čovek ljubav kod devojke stekne. i sam tako umireš. sad stoje s prosjačkim štapom. kotlu što vri. Po vetru drvo obaraj. ali sjaj reči nikad ne umire u časnom glasu po smrti svakoj. jedno znam što nikad ne umire. svinji što grokće. kupi mač potamneo i mršavog konja. sigurno u glupost ide. po mraku sa ženom zbori. 18 . i najmoćniji znalac sreza. 82. S večeri dan hvali. umiru ljudi. 80. streli što leti. Umire stoka. po lepom vremenu veslaj. 78. ženu kad je spaljena. jer na kolovratu im je srce stvoreno. zmiji sklupčanoj. i sam tako umireš. bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka. 87. led kad ga preñeš. vuku što zija. – da je najsigurnije ćutati. talasu što raste. a od žene poljubac. 83. To spozna onaj ko o runama pita. konja kod kuće gaji. ledu noć starom. sud o smrti svakoj. mač kad je upotrebljen. bolesnoj teladi. igri medveda ili detetu kralju. maču slomljenom. Umire stoka. ali nikad razum. pivo kad je popijeno. 84. 86. 77. 79. a ni svoje žene. mladu kad je udata. tad raste njegova nadmenost. vrani što kriči. 85. 81. varljiv je to prijatelj. bandoglavom robu.

Bilingovu devojku na dušeku nañoh kako spava kao sunce divna. mišljah da ugovor o ljubavi čvrst beše. 98. 91. u duhu je svako usamljen. a razum sinom. Povukoh se nazad. ali nikad ne bi moja. Odine. brzonogom konju. – uzalud je konj. Ako želiš ljubav od žene da dobiješ: poklone daj i lepe reči. najgora je boljka za čoveka svakog da ga ništa ne raduje. Ono što u srcu stanuje zna samo čovek sam. Sad otvoreno govorim. kneževska čast ništa ne beše spram imati to belo telo. oboje mogu gadno da prevare. 95.88. 93. laskanjem su mnogi pobedili. bratovom ubici ako ga sretneš na putu. 97. reci koliko je za tebe lepa. niko da ne veruje. 90. vreme poljem upravlja. svom željom i mislima. sve može poći naopako ako dvoje nije zajedno za to. doñi nanovo. 96. poluizgoreloj kući. „S večeri.” 99. 89. ako nogu slomi –. 19 . Niko drugog nikad da ne ruži za ono što se mnogima dogaña: lako može želja jaka od mudrog budalu da učini. ako mene želiš da dobiješ. mišljah siguran. moja je trebalo biti. puno mi nje beše srce. najlepše govorimo kad najlažnije mislimo. 92. 94. lepo lice često zavede pametnog kad nemudar izdrži. i najpametniju to sludi. ili premet jedra po oluji. Ljubav neverne žene kao vožnja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljačnim dvogodcem loše ukroćenim. ne budi samouveren da u sve to veruješ. rano zasejanom polju. ili kad hrom po visoravni irvase juri. Tako sam osećao dok sam u šašu ležao i devojku čekao. i ne prebrzo sinu. jer to i znam: prevrtljiv je muškarac prema ženi. Niko drugog nikad da ne ruži zbog ljubavi njegove.

to je znak glupaka. budalom se može nazvati ako premalo govori. ko onda da mu na reč veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo piće. Ratijeva usta za mene put načiniše. – veštom mnogo ne manjka. teškim putem moradoh da krenem.100. 105. Izbliza se može dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude. sad sam opet kod kuće. Do jotuna odoh. videh i ćutah. to iskusih onda kad pokušah da lukavu devojku namamim. podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh. raspituju se za Bolverka. 111. 109. tako spasoh život i telo. 107. za ranjeni duh njezin. malo što onde ćuteći dobih. zlo uzdarje ja onde ostavih za celu njenu dušu. videh i ćutah. 101. ona me samog prevari. Pitanje je da li bih mogao čitav kući stići s jotunova imanja bez Gunlodine pomoći. progrizoše brdo. kučku jednu nañoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavaše. i često da o dobrome govori. Vreme je za govor sa stolice umnih. Gunlod mi onde dade na pozlaćenoj stolici gutljaj skupocene medovine. 20 . Vedar u kući i dobar prema gostima i uman čovek treba da bude. iznad i ispod idoše jotunski puti. da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. Kad u svitanje nanovo doñoh. a Gunlod ostade plačući. straža u sali spavaše. 108. jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. Zakletvu na prsten verovah da Odin položi. Kad veče pade i opet doñoh. postigoh cilj uz mnogo reči u Sutungovim salama. one što ruku oko mene svinu. 106. dobre devojke. vešt na rečima i pamtljiv ako hoće mnogo znanja da ima. 102. Dobra beše kupovina i dobro je iskoristih. plamteće buktinje prema meni nosiše. onde napolju kraj Urdova izdana. Kad sunce izañe čuće divovi novosti o Visokom u Domu visokog. 104. cela garda beše budna. 103.

slušah jezik ljudi; o runamo čuh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, čuh šta rekoše: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne ustaj po noći i napolju ne izlazi sem za stražu ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne odmaraj se u zagrljaju žene što mañija da te ne začara. 114. Može da učini da ne brineš više o putu na sabor i kraljevim rečima; hrana ti se gadi i društvo ljudi; zabrinut u san padaš. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: nikada nemoj zavesti tuñu ženu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako po planini ili fjordu hoćeš da putuješ, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikada nemoj nevernom čoveku dati da o nesreći tvojoj sazna; neverni čovek nikada zahvaliti neće što si mu iskreno dušu otvorio.
118.

Nevernu ženu videh da govori tako da jednom čoveku smrt navuče; lažni jezik mu smrsi konce, a ni reč ne beše istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako imaš prijatelja i lepo o njemu misliš, često ga potraži; jer šiprag raste i trava je visoka po pustom, negaženom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nañi radost meñu dobrim prijateljima i nauči da za druge brineš.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo krši; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome možeš dati celu dušu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nešto tako nemudro nikad nemoj činiti kao što je svaña sa budalom. 123. Nikada ti čovek zao za dobro delo zahvaliti neće, ali dobar čovek pohvalu ti donosi i čini da drugi do tebe drže. 124. Onaj kome možeš otvoriti dušu, biće ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi važan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: ne troši ni tri reči na svañu s ludim; pametan često popušta gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne pravi obuću ili dršku za oružje sem za sebe sama; ako se drška iskrivi ili obuća žulja nesreća je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Slutiš li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, već se raduj dobrome što je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne gledaj gore dok si u borbi – ludilo može često ratnika da zgrabi – pa te neće neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Želiš li vedre časove s dobrom ženom i njeno prijateljstvo da zadobiješ, lepo joj obećaj i obećanje održi, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Molim te oprezan budi, ali ne suviše oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa ženom drugoga čoveka, a treće je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. Često nisu sigurni oni što u kući sede kakav je čovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da ništa ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Prastarom mudracu nikad se ne smej, često je dobro što stari kažu; često pametan govor iz sasušenog meha stiže što visi meñu kožama i leži meñu krznima i ljulja se meñu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne šalji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okreće otvorena za sve; daješ li poklone, dobro će ti ići i niko se neće moliti da te zlo snañe. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Kad pivo piješ, tad traži snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv mañije, zovu protiv kućne svañe, – protiv mržnje mesec pomaže –, gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, čvrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noći, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoše rog; izviñah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i piće jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi beše; od reči me reči opet tražiše, od dela me dela opet tražiše.

23

142. rune ćeš naći, rune tumačiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sačiniše i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Znaš li kako da urezuješ, znaš li kako da tumačiš, znaš li kako da bojiš, znaš li kako da kušaš, znaš li kako da moliš, znaš li kako žrtvu da prinosiš, znaš li kako da šalješ, znaš li kako da kolješ? 145. Bolje je nemoljen nego da previše žrtvuješ, onaj ko daje, ište uzdarje, neposlato je bolje nego previše žrtvovano. Tako urezivaše Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva žena ni iko drugi ne zna; Pomoć se jedna zove, i ona će ti pomoći protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba što iscelitelji žele da budu.

148. Treću znam koja mi mnogo treba ako hoću da sprečim one koji me mrze; sečiva tupim svojim neprijateljima, tad oružje više ne grize. 149. Četvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za mañije pogodnog; onaj ko želi da podjari moju mržnju, od toga šteta ih stigne više nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih što su u njoj na klupama; koliko široko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima što je znaju radost i korist donosi; ako mržnja raste meñu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

sreća za onoga ko ume.154. mogu da učinim na krive puteve da stignu od kuće i obličja. oluju na moru zaustavljam i smirujem more čitavo. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva. Trinaestu znam ako lično doñem i dečaka vodom posvetim. Šesnaestu znam ako kod žene lukave želju svu njenu želim da imam. koju nikad ne podučavam devojku ili ženu muškarca – sve je dobro ako samo jedan nju ume. nek ih koristi ko ih sad nauči. 162. patuljak. Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu. od mača ne pada. 156. takav je kraj bajalica – osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roñena. Sedamnaestu znam da što kasnije mladu devojku izgubim. 158. na korist ako prihvatiš. kraj Delingovih vrata. on ne gine ako se u borbi nañe. Lodfafnire. 163. Četrnaestu znam ako ljudima želim imena bogova da iskažem. niko nepametan to ne zna. 159. neranjeni sve vreme. Sve bajalice moraš izbeći dugo. sreća za onoga ko ču. 161. neranjeni iz bitke. alfima dobrobit. na sreću ako naučiš. Sreća onome ko ih kaza. 155. sve ase i sve alfe ja poznajem. na nesreću sinovima jotunova. Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod što tone. režem i bojim rune tako da leš oživi i sa mnom govori. Osamnaestu znam. 157. od doma i duha. obrćem duh beloruke žene i um njen ceo preokrećem. na uspeh ako zapamtiš. Sad su reči Visokog iskazane u Domu visokog. za dobrobit dece ljudi. Hroptatiju um i mudrost. 160. 164. Desetu znam ako vidim veštice kako se igraju u vazduhu. Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima. snagu on bogovima bajaše. 25 . pod štitom bajam silno se kreću neranjeni u bitku.

lepo tele za gosta skuvaše. 10. jedan sedi par kraj ognjišta sedeše. beše na putovanju duž neke obale. 6. debelu i grubu. umni as. 26 . na sto stavi činiju s vodom od skuvana mesa. Rig imade savete dobre da im da. na sred daske je ona iznese. star i snage pun. devet meseci proñe od gostovanja njegova. uñe u kuću. ustade u krevet ode. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. Hodaše tako dalje sredinom puta. 2. prsti debeli. 3. pogrbljena leña. ode zatim dalje. po sred puta. po šakama njegovim koža beše rapava. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. po zelenim putevima. stajaše onde izba s vratima zatvorenim. zatim leže u sred kreveta. 8. 4. Vremenom poraste i lepo mu beše. duge pete. posuše ga vodom. Ai i Eda s prastarom podvezačom. po imenu Heimdal. ružno lice. bogova. spravljao terete.RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa. 9. Doñe do imanja žena hodajući s blatom po nogama. nazvaše ga Rob. sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. Uze onda Eda tešku pogaču. 5. a supružnici svako sa druge strane. iskrivljeni zglavci [nokti grubi]. Jednom stiže on. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1. granje kući nosio po ceo dan. konopac od like pleo. crnokožo. 7. opaljene ruke. Rig imade savete dobre da im da. Na rad je išao snagom svom. vatra na podu goreše. moćan i hitar stiže Rig koračajući. Dete dobi Eda. punu ljuski.

13. 12. Klur i Fjosni. maramu oko vrata. na ramenima kopče. brada beše čista. Okvinkalva i Arinevja. pojas oko grudi. svinje gajili. 16. zatim leže u sred kreveta. Eikiplugin. stajaše kuća s vratima zatvorenim. Od njih potiču svi rodovi roblja. nakon radnih dana. Kćeri im se zvahu Drumba i Kumba. čuperak na čelu imaše. kolovrat okretaše.iskrivljen nos. Rob i Ropkinja. ograde su popravljali. 15. ustade u krevet ode. Isja i Ambat. [Uze Ama. Sede mirno na sred klupe. košulja dobro stajaše. Rig imade savete dobre da im da. mislim. Muž drvo za prečku na razboju deljaše. Lut i Legjaldi. Fulne. Totruhipja i Tronubeina. na glavi kapu imaše. spremaše tkanje. devet meseci proñe od gostovanja njegova. govorio i šaputao. Rig ode dalje pravo putem. Digralde. [Rig imade savete dobre da im da]. 14. Avi i Ama posedovaše kuću. zvaše se Ropkinja. Reim i Klegi imena im behu. krevet spremiše. 11. a supružnici svako sa druge strane. Kjefsi. Drot i Hosvi. 20. 17. gradili su i lepo im beše. uñe u sobu. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. po sred puta. Drumb. rukama radiše.] 19. njive gnojili.] 18. dole beše drven pod. Žena tu sedaše. ode zatim dalje. 27 . sin u kući kod nje je sedeo. tu sedaše jedan par s poslom svojim.. koze čuvali i treset kopali.. Decu dobiše. [sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. vatra na podu goreše.

Od njih potiču svi rodovi seljački. Otac i Majka. igraše se prstima. 26. Onda uze Majka šareni zastirač. ustade u krevet ode. ralo pravio. Vremenom poraste i lepo mu beše. kola pravio i za plugom hodao. plavošarenu potkošulju. Bui i Bodi. Svani. na grudima broš imade. široke rukave. 31. 28. gradiše i lepo im beše. Ristil. vrat belji od svežega snega. Doma je odvezoše s ključevima za pojasom i haljinom od kozje kože. sedeše pod mladinim velom. zatim leže u sred kreveta. beo od lana. u stubu alka. Tegn i Smid. posut beše pod. 24. Bratskegi i Seg. sprund i Viv. stiže do sale. Hal i Dreng.21. zatvorena behu. vodom ga posuše. 28 . grudi svetlije. žena Momka u lan umota. maramu podiže. 30. Dete dobiše. Bondi. Kćeri dobiše s ovim imenima: Snot. uzeše se. lan gladila. Spraki. Domaćin je sedeo i strele pravio. udadoše za Momka. prstenjem se darovaše. Rig imade savete dobre da im da. Bundinskegi. obrve blistave. Unutra uñe. Snar. supružnici sedeše. Breid. a supružnici svako sa druge strane. Brud. spremiše krevet i stan stvoriše. se zvaše. Fljod. 23. rukave zatezala. 29. stavi ga na sto. 27. tetivu uvrtao i na luk stavljao. senike gradio. 25. crvene puti beše s budnim očima. Hauld. 22. domaćica je gledala ruke svoje. kuću tesao. Rig ode dalje pravo putem. prema jugu vrata okrenuta. bikove je krotio. Dete dobi Ama. Svari. Feima. snaha. jedno u drugo gledaše.

naučio da pliva i mač je isukivao. vodom ga posuše. prastara selišta. svima dade skupoceni nakit i vitke konje. sinom ga nazva. 35. 29 .] Tri noći on ostade stanovaše kod njih. [zatim leže u sred kreveta. bitku izazva. 36. konje jahao. pili su i zborili dok dan ne zañe. zemlju zadobi. 33. čaše srebrom okovane. polje crveno oboji. mač isuka. sve do sale jedne. kći tu sedeše. planine injem posute. štitom je vitlao. Rig hodajući. u svilu ga umota. slaninu i bupce. džilit bacao i franačko koplje. beloputi obrazi. oči oštre kao u mladunčeta zmije. Poslanici idoše po rosom ovlaženim putevima. ode zatim dalje. pse podbadao. vitkoprsta. a supružnici svako sa druge strane. bele od pšenice. zvaše se Erna. zamoli ga da uzme baštiničke zidine.zatim uze kriške tanke. baštiničke zidine. kopljem vitlao. do kreveta ode. doñoše do sale gde Glavar živeše. 32. Na sto iznese prepune činije srebrom ukrašene. svetla mu beše kosa. nauči ga runama. ime mu svoje dade. lešine napravi. stavljao tetive na lukove svoje. 38. 34. strele pravio. delio blago. Sina dobi majka. konja pusti da juri. Stasa Knez u sali. štedar sa zlatom i prstenjem beše. na zastirač ih stavi. Iz šume izañe Rig hodajući. 37. ibrik s vinom. Knez ga nazvaše. stavi na sto ptice pečene. Rig imade savete dobre da im da. devet meseci proñe od gostovanja njegova. urezivao štit. Zatim je jahao kroz crne šume. pametna i beloputa. Sam je posedovao osamnaest imanja. 39. ustade. po sred puta.

ode pod lan. 48. konje krotili. Kone. jašu brzo brod preko mora. štitove oblikovali. Sa Rigom se nadmetao u veštini runa. 42. 44. Tako su rasli sinovi Kneževi. zajedno su živeli srećni onde. udade se za Kneza. 45. Dan i Danp imaju bogate sale. više on znade: ljudski život da spase. Nid i Nidjung – veštine sve naučiše – Son i Svein – plivanje i na tabli igru –. Isprosiše je i kući je odvezoše. rune vremena. Arving i Mag. sečiva im grizu krvave rane. tad steče pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. obaraš? radije bi trebalo konja da mamuzneš.40. Tad reče jedna vrana. brige da ublaži. 47. Jod i Adal. Kon mladi je jahao kroz šipražje i šume. 30 . lukavost koristio i bi bolji. puštao strele da lete i ptice zaćutaše. Barn drugi. Kon najmlañi. mač da isučeš i neprijatelja obaraš. Kund se zvaše jedan. strele deljali. 41. 43. more da smiri. Bur se zvaše najstariji. večite rune. mladiću. Ali Kon mladi znade rune. duhu mir da pruži. snagu imaše kao osmorica ljudi. plamene da zgasi. postadoše prastari. bolju baštinu nego što je tvoja. 46. kopljem vitlali. sečiva da otupi. povećaše rod. sedeše na grani: zašto ti ptice. nauči govor ptica.

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i čekić svoj nigde ne nañe, tresaše bradom, bacaše kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipaše. 2. I uze reč i prvo reče: „Slušaj sad, Loki, šta se dogodilo, što niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: čekić je moj ukraden.” 3. Otidoše tad do Frejina lepa imanja i uze reč i prvo reče: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato obličje, da čekić svoj možda povratim?” Freja reče: 4. Rado ću ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra.” 5. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan imanja asa i stiže unutar imanja jotunova. 6. Trim sedeše na humu, kralj divova, pleteše traku od zlata

za kučke svoje i skraćivaše grivu na kobilama svojim. Trim reče: 7. „Šta se zbiva s asima? Šta se zbiva s alfima? Zašto sam stižeš u dom jotunova?” Loki reče: „Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj što krije Hloridov čekić?” 8. „Da, ja krijem Hloridov čekić dva dana hoda duboko pod zemljom; niko neće povratiti čekić odande ko mi ne dovede Freju za mladu.” 9. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan doma jotunova i stiže unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze reč i prvo reče: 10. „Nosiš li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! Čovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko leži, često laže.”

31

11. „Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je čekić tvoj, kralja divova, niko neće povratiti čekić odande ko mu ne dovede Freju za mladu.” 12. Zajedno divnoj Freji odoše, i uze reč i prvo reče: „Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova.” 13. Freja besneše, frktaše od ljutnje, soba se tresijaše i pod njom drhtaše, puče držač širokog ukrasa Brisinga: „Luda za muškarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otišla. 14. Skupiše se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako čekić Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze reč, najbelji bog, budućnost vidi kao svi bogovi vani: „Svezaćemo na Tora veo za mladu, dati mu široki ukras Brisinga,

16. neka mu veza ključeva za pojasom zvecka i ženska odeća preko kolena pada, na grudi mu učvrstimo široko kamenje i vešto maramu zavežimo.” 17. Ali onda reče Tor, pouzdani as: „Mene će asi zvati bednim ako veo za mladu na mene privežu.” 18. Tad reče Loki, Lauvejin sin: „Ćuti sad, Tore, s takvom pričom! Ubrzo će jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj čekić ne doneseš.” 19. Onda svezaše na Tora veo za mladu i široki ukras Brising, staviše vezu ključeva da za pojasom zvecka i žensku odeću preko kolena da pada, na grudi mu učvrstiše široko kamenje i vešto maramu svezaše. 20. Tad reče Loki, Lavejin sin: „Povedi me sa sobom kao sluškinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?”

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoše; Odinov sin teraše do Jotunheimena. 22. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, kći Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja još nedostaje.” 24. Veče brzo pade, tmina se steže i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene ženama, Sifin muž isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Gde vide mladu oštrije da grize? Nikad ne videh mladu jače da grize ili devojku više da pije medovinu od ove.”

26. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 27. On podiže veo željan poljupca, ali odskoči unazad pravo preko sale: „Zašto Freja ima tako užasne oči? Plamen mi se učini kako žeže iz njenih očiju!” 28. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 29. Unutra uñe jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: „Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoćeš da imaš svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo!” 30. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Unesite čekić, mladu treba posvetiti, položite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.”

33

31. Hloridovo srce smejaše se u grudima kad postojani čekić oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novčića i udarac čekića namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj čekić zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od očeve šupe do kuće. Od toga zadobi tešku muku na srcu. Skirne se zvaše Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad reče Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s našim sinom; pokušaj da saznaš šta to muči snažnoga momka. Skirni: 2. Gadne reči mogu da očekujem, čini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokušam da saznam, na kog je ljut taj snažni momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meñu bogovima, to želim da znam: zašto sam sediš u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zašto tebi da kažem, mlado momče, teške brižne misli? Svetlo vilenjačko svetli svih dana, ali ne na moju žudnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teške da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, možemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetleše, a svetlo s njih punjaše nebo i more.

34

neću izbeći onaj dan koji kraj života znači. ili će nas obojicu oboriti prejaki jotun. Reci mu da uñe u našu kuću i popije skupocenu medovinu. Gerd: 14. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana. s konja je sjahao. Jesi li smrti posvećen ili si mrtvac možda? Nikad nećeš ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku. Reci mi. mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. Frei: 9. Gerd: 16. palacavo plamenje. 17. palacavo plamenje. koji sam seče ako je hrabar onaj što ga isuče. kako da sretnem mladu devojku. Skirni reče konju: 10. Konja ćeš mog dobiti. Ovde čovek jedan stoji. obojica ćemo stići na cilj. Skirni: 13. onog što visoko nosi kroz mrak. Skirni: 8. ali nijedan as i nijedan alf ne žele da zajedno budemo. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. Mračno je napolju. sad moramo krenuti pravo preko planina od kiša mokrih. konj po polju pase. Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kuće. koji sam seče rod divova. Konja tvog želim. a da me psi ne izujedaju? Pastir: 12. Ona mi je tako draga da od pradavna jedan muškarac nije više voleo. ti što si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma? 35 . Skirni ujaha u Jotunheim i stiže do Gimijevog imanja. Kakve su to buka i galama što čujem ovde u kući našoj? Zemlja se trese i sve se kuće na Gimijevu imanju drmaju. Bolje može da bira onaj ko napred sme nego ko prestrašen jadikuje. tu gde sediš na humku i motriš na sve puteve. pravo preko buljuka divova. Jedna robinja reče: 15. pastiru. i tvoj mač. onog što visoko nosi kroz mrak.7. i moj mač.

zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju. ja što sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga. rastu sa suzama i tugom. Skirni: 21. Nasilje nikad neću u životu trpeti ni za čiju ljubav. devojko. u tebe će svi buljiti. znamenitija ćeš biti od čuvara bogova. 27. tebi ću ih dati. osam podjednako teških s njega kapnu svake devete noći. Onda ti nudim prsten koji na vatri beše spaljen s Odinovim mladim sinom. nemoć i bol. Gerd: 20. Gerd. onde gde zijaš iza kapije. tanak i ukrašen. biće borbe izmeñu borbe željnih. Sedi sad dole jer hoću da ti kažem nadmoćnu žudnju i dvostruku tugu. 30. niti od sinova asa. kao uzdarje ako mi budeš rekla da Freju daješ celu svoju dušu. Za čuñenje ćeš biti kad napolje izañeš. ni za vek naš dok živimo oboje neću se staniti i živeti sa Frejem. Jedanaest jabuka ja imam. sve od zlata. ali verujem da sretneš li Gimija. 19. Ludilo i ošamućenost. u tebe će Hrimni zuriti. koji u ruci držim? od njegovog sečiva pašće prastari jotun. devojko. po svojoj volji. Trolovi će te tući po ceo dan Tvojih jedanaest jabuka ne želim da imam ni za čiju ljubav. tad je smrti posvećen otac tvoj. niti od mudrih vana. Šibom za kroćenje ja udaram i tebe ću ukrotiti. tanak i ukrašen. Niti sam od roda alfa. ja upravljam blagom svoga oca. 28. Vidiš li ovaj mač. Gerd: 24. Skirni: 25. koji u ruci držim? glavu ću odseći 36 . Prsten uzeti neću iako beše spaljen s Odinovim mladim sinom. Gerd: 22. Skirni: 23. 26.sa tvog vrata ako mi sad reč ne daš. Vidiš li ovaj mač. devojko. Skirni: 18. onda ćeš biti onde gde te niko više videti neće.

devojko. s mojom voljom. 40. njih ja urezah. plač će biti tvoj umesto vedrog smeha. onde će Gerd njemu dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. devojčinu radost kod muškarca. pre no što skineš sedlo s konja na jednom korenu od drveta robovi će ti njegovi dati kozju pišaćku. Frei će ti biti neprijatelj. Hrimgrimni se zove onaj čija ćeš sada biti. Budi onda radije naš gost. 37 . dole ispod Kapije leševa. batrgati se bez cilja. Sutungovi sinovi. moja misao beše da boga vana nikada voleti neću. živećeš sa suzama i tugom. Bari se zove. devojko. tih i miran lug. s tvojom voljom. kad ćeš sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav. do divovske kuće skakaćeš kad ideš. U šumu odoh do sveža drveta grančicu za mañije da uzmem. evo ga pehar ledeni pun stare medovine. šta si učinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu. Onda Skirni odjaše kući. i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan načiniš. teturati se bez smisla. 33. Skirni: 38. čujte kako proklinjem. Skirni. kako oboje znamo. Besan je Odin. sad si na sebe navukla bes svih asa. sami asi. 32. čujte me divovi. grančicu za mañije uzeh. devojčinu želju kod muškarca. njih mogu da razrežem ako povod za to dobijem. ti bestidna ženo. 34. 36. 31.gde hodiš po jotunskom imanju. teranje će te žariti. Čujte me jotuni. Gerd: 39. S troglavim trolom uvek ćeš se vući ili bez muža ostati. besan je Asa–Tor. plemenitije piće nikad dobiti nećeš. Reci mi. Poslanstvo moje hoću do kraja da učinim pre no što odavde odjašem. 35. Zloduhe urezujem i tri štapa: ružnu blud i pustošenje i neutaživu pohotu. Frei stajaše napolju. sušica izjedati! Kao čkalj ćeš biti što zgažen osta kad kraj žetvi doñe. Gerd: 37. čujte kako zabranjujem.

i dobre godine svi očekivaše. 4. nama će radost doneti. kako obojica znamo. Bari se zove. Garda pozdravi sina poglavice. 2. prijatelj je kurjaka. nadaleko znan postaće. Konce sudbine pletoše snažno. Snefjel i Sigarvol. prema severu baci Nerijeva kći jedan kraj naredi mu da uvek drži. 38 . U prastarju vremena dok su orlovi kričaše. pruži luk mladome knezu. rekoše. zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata. Frei: 42. tačno ga učvrstiše ispod sale mesečeve. reče drugome: “Vidim ovde nešto! 6. kralj lično stiže iz buke bitke. 8. onde će Gerd tebi dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. dok gradine padaše po Bralundu. gladan gavran na drvetu sedeše. tih i miran lug. one koje oblikovaše kneževu sudbu. tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. 5.” 7. suñaje doñoše. duge su dve. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel. Hringstad. Himilvang. sveta voda tekoše s Nebeske planine. Hatun. U tmini noćnoj ležaše imanje. kad Borghild rodi svoje voljeno dete.Skirni: 41. Dan je stigao! obučen u oklop stoji Sigmundov naslednik. Duga je jedna noć. dan star! seva očima kako ratnici čine. pletoše i zatezaše konce od zlata. Krajeve svezaše na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladaše. Ništa ne manjkaše Ilvingovom sinu. PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. kao kralj biće najbolji od svih. 3. mogu li izdržati da me jedu tri? mesec mi dana često kraći izgledaše nego sad noć čežnje.

ali ja sam. ne štedeše plen iz krvave bitke. valkirije jahaše preko Himilvanga. petnaest zima beše knez samo kad tvrdoga Hundinga obori. 15. a veze zrakova svetleše sa kopalja. 16. Hundingovi sinovi. druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza. Zatim digoše Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati. Helgi. dao me za Granmarova užasna baštinika. kraljev sin. Hjorvard i Havard. mesto borbe odrediše na Plamen planini. što dugo vladaše nad zemljom i ljudima. i munje sevahu iz svetla što stiže. 39 . Kralj ne dopusti ratnici da čekaju. Knez se odmaraše pošto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena. i oca svog i očevu baštinu. 11. u radosti i vedrini. 17. 14. Stasa on u krugu prijatelja. sama Hodbroda nazvala – neustrašivog kralja – mačjim sinom. dade svojim gardistima zlato za nagradu. 13. 10. od njega baštinici krvarinu ne dobiše.9. Nikakvu globu ne htede da im plati. poprskane krvlju po oklopima svojim. preko tla ostrva juriše Odinov pas. Odinov bes on im nagovesti i oštru oluju čelično sivih vrhova. Moj sopstveni otac obećao me je drugome. S leña konja dade Hognijeva kći – zvek štitova uminu – odgovor Helgiju: “Još uvek imamo. mnogo oni izgubiše u bitci. Poglavice krenuše na susret mačeva. mislim. 12. Iz Vučje šume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja – oružje zvečaše – kad veče pade. 18. Tad blesnu svetlo s Plamen planine. Frodijev mir prekidoše vojske neprijateljske. Geirmimijev rod bi iskorenjen.

Helgi upita Hjorleifa. kao bregovi pukoše u udaru talasa. Takva beše buka kad se sudariše duge kobilice s Kolginom sestrom. i hrabri ljudi žmiriše na jutro. Mladi kralj odgovori drugome: “Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove s dugim glavama koji ujedriše kroz Orvasund. Vesla krckaše i gvožñe lupaše. spreme se za put od Brandeisunda!” A poglavica čekaše dok ogromni buljuci ratnika ne stigoše sa Hedinseja. 40 . odjekivaše štitovi. Vladar poslaše poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu. “Zamoli ih da požure do bornih brodova. Moj verenik stiže za nekoliko noći ako ti ne izabereš poprište za njega ili uzmeš devojku silom od kralja. 23. šumeći jurnu kraljeva flota daleko od zemlje. 28.” 21. vikinzi veslaše. 29. bogato oni žežnog zlata ponudiše ratnicima i sinovima ratnika. Kralj naredi pramčani šator s broda da bace. Dvanaest stotina vernih ljudi. 22. svoga prijatelja: “Jesi li pregledao hrabru vojsku?” 24.” Helgi: 20. tako da se ceo buljuk ratnika probudi.19. ne odoše sa sabora talasa mada Agijeva zla kći htede da sruši konje pramaca. zlatom ukrašeni dobri dugi brodovi. Ponosni jedreše od Stavsneseta. Helgi naloži da jedra dignu. 25. “Nikad se ti nećeš bojati Isungovog ubice dok ja živim mač će zvoniti. poglavice podigoše visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu. 27. – i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu. ovde će biti borbe!” 26.

svima ja otac bejah. “Ti beše proročica na Varinseiju. sem Sinfjotlija. onaj koji često orlove nahrani. mrzilac bekstva. željni borbe kraj Gnipalunda. on beše zaliva čuvar koji umede da odvrati i reči izmenja sa plemenitim knezovima –. ti gadna ženturačo.30. Sinfjotli reče – baci prema prečki crveni štit i ivicom od zlata. Onde će Hodbrod sresti Helgija. odvratan i pohotan kod Alfara bejaše! Svi Odinovi ratnici se tukoše da tebe uhvate lažna ženo. sad su Ilvingi s istoka stigli. Štetu ti izazva. i laži govoraše. 31. 32. sam ti imaš jednu hranu za vukove. tvog sopstvenog brata ubica ti posta. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova. onaj što zemlji jedri s tom jakom flotom?” 33. Tako leže s večeri u Unavagiru kneževa flota lepo ukrašena. ti nikog drugog ne htede da imaš. u sred flote. 35. trolovska valikirijo.” Sinfjotli: 27. dok ti ljubljaše usne robinja kraj mlina. 39.” Gudmund: 41 . 34. vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. Ali visoko iznad mora jahaše Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove. “Reci to večeras kad svinje budeš hranio i vukao na čabar kučke tvoje. “Malo ti imaš životne mudrosti kad tako baljezgaš o jednom knezu. reče jednom. ali neprijatelji gledaše sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku.” Gudmund odgovori: 36. rane si sisao hladan oko njuške. iz Raninih šaka istrže ona kraljeve dobre morske životinje kraj Gnipalunda. 38. Bogoroñeni Gudmund upita: “Ko je vladar.

da li još da govorimo?” Sinfjotli: 44.” 47. orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se rečima svañati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mržnja gorela. “Bilo bi bolje. 48. sa kacigom na glavi stajaše Hodbrod napolju.40.” Sinfjotli: 42. “Ti beše bedan radnik: Gulnije koze ti muzaše. Nivlungi. sa zlatnim žvalama. – gubi se sad!” Helgi: 45. kroz orošene doline i sumračne padine. sav jad tebi zapade. tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa uštrojiše. Skodemoen drhtaše onde gde projahaše.” Gudmund: 43. javiše da neprijatelja treba časom očekivati. umoran i splasnut kao ženka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosaše. Ratnicvi jahaše besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima. tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa. 46. to jasno pokazivahu. jedan drugi put beše ti Imdijeva kći. 41. “Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima leš tvoj nego vukao na čabar kučke tvoje ili svinje hranio. Sigejrov posinče! provuče se ispod čekića uñe u šumu gde vukovi zavijahu. ljubavnica odevena. Kneza sretoše na dvorištu. osećaše na rastojanju jahanje ljudi od roda: “Sad su besni. znamenit postade zbog dela niskoga. spreman da kasaš.” Gudmund: 42 . Nisu dobri Granmarovi sinovi. mada si stariji od svih njih. “Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu. Sinfjotli. “Ti ne posta otac vukova fenrira. ali istinit govor kneževima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajaše želje za mačeve.

Ingveov baštiniku. kao kamen beše srce u grudima njegovim. “Sad ćeš. Dole s neba Helgiju u zaštitu stigoše valkirije – buka bitke jačaše – konje divovki jedoše Huginovo seme. 50. Sporvitni na Sparinsheiju. 54. uvek beše Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi boriše. a Sigrun vikaše: 55. rezana vesla. ti koji si oborio kneza onog beg što mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju. Na obalu izlazi petnaest buljuka.” Hodbrod: 51. ako još može plamenom rane da vitla. jeleni prstena s dugim prečkama. divalj od želje za borbom. neuplašen beše. Pozovit Hognija i Ringove sinove. 56. Divljaše oluja čeličnosivih vrhova kad se neprijatelji sretoše kraj Frekastejna. kneže. veseli Ilvingi. nek nijedan čovek kod kuće ne ostane. Ubrzo će Helgi stići na sabor mačeva. poglavico. 52. “Ovamo jedre brodovi brzo prema obali. A ti. vojska Volsunga pamtiće susret. Atlija i Ingvija. na miru vladati. “Nek konji jure na glavne sabore. sasvim si zaslužio zlato da zadobiješ i valkiriju uz to. srećan ti vladaš u ringstadu sad kao pobednik. Alfa starog! Oni će s radošću u bitku krenuti. dobri kraljevi ljudi. ali eno u Sognu stoji sedam hiljada. gotova je bitka!” 43 .” 53. štitova gomila. kraj Gnipalunda u luci leže plavocrne životinje talasa zlatom opremljene. Hognijevu kći sad si dobio. Melni i Milni do Merkskoga. to je najveća snaga njihova.49. i sreću imati. vile rana leteše.

moga roda štit. blažen iz života nesta. Bolan je bio udar talasa kroz očevo imanje roda. u mojoj pesmi mrtvi će časno večno živeti. bezbedan ne bi bio da mi snage dotiče. bez izdaje. leš sina što besprekoran čovek posta. Mene je more teško opljačkalo. jakoga Egija. nesreća bi stigla tog pivara. Ali moć osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve. 44 . bez nade ide čovek koji nosi leš svoga sina na zadnje mesto. Teško je Ran udarila po meni.SKALDIČKA POEZIJA Egill Skalla-Grímsson GUBITAK SINA Teško je tasom jezika meriti blago Oca palih tužan sad prizivam Vidurovu pljačku iz zakutka misli. prijatelja nikakvog nemam više. Da mi u osveti mač pomože. brata oluje. Zgrčen bolom s mukom mogu dići na svetlo medovinu skupu koju Frigin muž u prastarju iznese iz Jotunhejma. Svog mrtvog oca i majku ipak iz sećanja prizivam. svako vidi kako bespomoćan usamljen starac stoji. Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u šumi. otkad mi sin. teško se peva o smrti roda. prazan stoji ničim ispunjen gubitak sina more što mi dade. niti moga roda more je pokidalo žicu što je od mene istkana. Sad teče jotunova reka rane kraj mrtvoga roñaka vrata.

beše mi štap na mnogoljudoj stazi. Sećanje dobro takoñe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah. Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mržnje pun. Često u mislima napred hrli da brat moj otide. dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu. Na Bilejgovo imanje dečak je naš stigao. koji se može zvati uskrsnulim čovekom namesto roñaka. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega. moja ga žena na svet donese. kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba. S prezirom gledam dela ljudi. jedva postoji meñu ljudima na zemlji. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je rečeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina postati može. sin moje žene.Dobro znam: u dečku mome bedniku traga ne beše. samo da ga u stasala čoveka sudbina pusti da odraste. 45 . oprezan postajem u četi bez prijatelja. gde prijatelji obitavaju. mada moje pravo niko ne dira. ruka što drži moju snagu. jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz života otrgnu. znam da je svoje ime časno od poruge čuvao. dno šlema gde rune rastu ja više podići nikako ne mogu. Oca svoga reči pomno slušaše i kad protiv mene svi govoraše. jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog. tragajući pita oko moje. Neko kome bezbrižno veru možeš dati.

stalno se žali ona što bi suviše mala. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajaše mlada. reče baba.Ne od želje žrtvu prinosim Vilijevom bratu. Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oči k meni preko praga od devojke . 9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu. ipak ću vedar i bez straha kao čovek smrt susresti. Bedni živote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -. gde ona ogrlicu sjajnu okreće. ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik veštinu jednu bez mane kakve. Ingolfa htela da imam. Ako sve ove reči do njenih ušiju dopru. pre no što devojka bude roñena lepa kao Stejngerd i njoj ravna. bogova zaštitniku. Dvostruko kao sebe sama pa i više ja volim nju.pre no što mi devojka dosadi zemlja će u more potonuti i velike planine se pomeriti. a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline. Pesmu želim da spevam pre no što na brod odem i u Svinadal je pošaljem. pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9. i duh onaj što izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. Nepoznati skald Sve odrasle devojke žele da imaju Ingolfa.nikad se moja čežnja neće ugasiti. naći sebi mesto u dubinama.to nas ne može radovati. I ja bih. vitka devojka . Stenje i kamenje će plutati lako kao zrnevlje po vodi . 46 .

Kralj flotu pusti jer rat očekivaše. gvožñem pretiše. i šta mogu da jave. Čovek iz istočnih zemalja. Okušaše uznapredovalog. po Snoriju sin Kjotvijev. smrad leševa iz kljunova izbija. Mislim da kralja znaš. kurjački zavijahu. ova se pesma zove još i Pesma o gavranu. Belovrata stajaše blistavih očiju i gavrana pozdravljaše. obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo. visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoše s istoka. koji visoko na bregu sedeše10. Ptica krilima tresnu pobratim orla. kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandžama nose. i veliku bitku vodi. Muškarce ne voleše. megdandžije urlahu na bitku izazivahu. Tad se umori protiv Luve16 12 13 Poreklom iz Vallanda (Francuska). sjajnokosa. kad sam vlada bitke željan kralj. mlad vatru preziraše i u kući sedenje. potomka mladog od kako se izlegosmo. gardisti. čuh je. Stade udaranje po štitovima pre no što Haklang15 pade. o velikim delima želim da kazujem koje devica gavranu. iskeženih čeljusti i ukrašenih strana. hvali. Ču li kako se oštro u Hafsfjordu boraše.Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Slušajte. koja mogaše dobro da govor ptica razabire. borbe behu željni. . 10 Zbog pominjanja gavrana. velike brodove vodi sa zlatnim obodima. izbledelim natkrovima. 14 Ostrvo u fjordu Boknfjord. zapadna koplja i valandski12 mačevi. koji ih nauči da beže. glavar nad norvežanima. dok o Haraldu Lepokosom junačka dela kazujem. 15 Torir Haklang. rukavice paperjem punjene i tople odaje. 11 Nije sigurno utvrñeno gde je to mesto bilo. za ostrvljane čovek iz Norveške. Puni behu boraca i belih štitova. gospodar istočnjaka13 koji življaše na Utsteinu14. crvenim štitovima. Halvdanova sina. gavrane. Kratkodnevicu nazdravlja napolju. Noćas mora da su bili gde znadoše da palih ima. na Kvinaru11 stoluje. beloputa. (VALKIRIJA) Odakle dolaze. Mudra izgledaše valkirija. katranisanim veslima.

i uze hrid za štit. one koji u dvoru kocke bacaju. robinja. od prstenja ispletene košulje25 i posrebrene mačeve. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. kamenje kao kiša padaše. Pali ležahu onde na pesku poklonjeni jednookom. 24 U tekstu stoji „man”. blaga dobijaju puno i lepih darova. gl. Odinovo stanište Valhala je bilo pokriveno štitovima. 21) stoji da se Harald. napred jure brodovi na kraljevu naredbu. hordi su stanovnici Hordalanda. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug. hvalisave devojke. omču habaju i držač za veslo lome. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland. „Onaj sa čupavom kosom” . ćerkom kralja Eirika sa Jilanda. Juriše preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kući iz Hafrsfjorda željni medovine. a 48 . 26 Remen za nošenje mača. što znači „devojka” i. Friginom zagrljaju20. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro znaš četu ljudi što Haraldovu pratnju čini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukrašene štitove. s glavama ka dnu i stražnjicama na gore. Otud se štitovi nazivaju „Svafnijeva brezova šindra”.zemlju da brani. 16 visokorodni kralj. na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati. 18 Svafni je bog Odin. delo za čuvenje to beše. pozlaćeno remenje26 Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. ovde verovatnije. verižnjača. 19 Deo Norveške u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. koji ženu iz Danske uze. Uzbuñeni su kad bitku očekuju. orni hitaju veslima da zamahnu. Pod sedišta se zavukoše ranjeni ratnici. hunska ruda je bez sumnje zlato. 25 Bronja. (VALKIRIJA) Koliko izdašan može biti nadaleko čuveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je drži junačku vojsku. izgleda nakon bitke. dok njihove muževe bogato hraniše. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. oženio Ragnhildom.nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. Žalosni momci Svafnijevu brezovu šindru18 staviše da blista na leñima. hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22. 23 „Hunski” se odnosi na južne zemlje. i da je ona majka Eirika Krvave sekire. debelovrati gospodar17. O čemu će drugom sad zboriti Ragnhildine služavke21.

i ludosti pravi kralj da se smeje. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje. bezuhog. Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slični u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad. Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku. za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni što u sudaru vojski krvave štitove nose. Ubij takve varalice! (VALKIRIJA) O sviračima i ludama malo sam te pitala: 27 Jedna od dvorskih luda. Samo se u ratnike velike on pouzda. o onima koji u središte bitke idu. 49 . (VALKIRIJA) O životu megdandžija. razumni kralj. ti pijaču krvi mrtvačke. one koji u štitove udaraju. možeš li mi štogod reći. prstenje na rukama koje im Harald izabra.i gravirane šlemove. plamene treske pod pojasom kriju.

30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. ja sam napisao ovu knjigu na isti način. ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve. otac Halfdana Blagog i Hranoškrtog. koji su oboje znali mnogo i imali poštovanja vredna znanja. sin biskupa Isleifa i najumniji čovek koga ja poznajem. Dodao sam i nekoliko najnužnijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. koji se seća daleko u prošlost. to se zbilo u vreme kad je Ivar. Svesabora. Incipit Libellus Islandorum I. kralj Oplanda. bejaše otac Eisteina Prde. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. i Torkel Gelijev sin. Ovaj prevod je urañen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. dao da se ubije Eadmund Sveti. koji beše prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveške29. In hoc codice continentur capitǔla Ova knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. VII. godine. O uspostavi Altinga. Halvdan Belokosti. V. kako to piše u sagi o njemu. Ingolf se zvao jedan norenski čovek za koga je istinito rečeno da je prvi put otišao iz Norveške za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina. O stranim biskupima. O naseljavanju Islanda. Island je naseljen iz Norveške u danima Haralda Lepokosog. O naseljenicima i zakonodavstvu. kralj Engleske30. O računanju vremena. kći Snorija Dobrog. moj brat po uzgoju. i povećao je onim što sam bolje saznao kasnije i sad je šire ispričano u ovoj knjizi nego u onoj. VIII. otac Godroda Lovačkog kralja. . A to beše 870 zima po roñenju Hristovom. A kako se njima dopala takva kakva je ili da je nešto proširim. O naseljavanju Grenlanda. VI. Po onome što smatraju i što su izračunali Teit. O uvoñenju hrišćanstva na Islandu. sin švedskoga kralja Olafa Tesara. O podeli zemlje na četvrtine. a drugi put nekoliko 28 Ari Þorgilsson hinn fróði Íslendingabók. sin Ragnara Čupave nogavice. moj stric. onda se treba radije držati onoga što se pokaže kao istinitije. O biskupu Gisuru. sina Halfdana Crnog. III. Ali gde god je nešto pogrešno predstavljeno u podacima koji su dati ovde. koje Ari koristi u svome tekstu po tadašnjem načinu pisanja. otac Haralda Lepokosog. otac Halfdana Crnog. U prevodu sam sve rimske brojeve. i Torid. IV.SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANðANIMA28 Schedæ Ara prests Knjigu o islanñanima sam sačinio prvo za biskupe naše Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu svešteniku. II. preneo u arapske. IX.

III. onom koji je Torstein. ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajviše dati u skladu s onim što beše zakon za sabor za Gulating. Rečeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju. koje je kasnije prisvojio. To mi je ispričao Torkel Gelijev sin. sve dok Olaf Krupni nije odlučio da svako ko putuje izmeñu Norveške i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev žena ili muškaraca koje on od toga oslobodi. sin Eivinda Istočnjaka. To je poreklo ljudi iz Side. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. oni koje su norvežani zvali pape. jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima. Onda su se namirili tako što je svaki čovek koji je odande išao ovamo. A tad poče veliko iseljavanje ovamo iz Norveške. norenski čovek. Helgi Suvi. Mesto na koje je tad prvo izašao na kopnu. Tad je Island bio pod šumom od planina do obalo dokle dopire plima. Jedan čovek je osuñen da bude 31 Zakonokazivač je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo običajno pravo i naglas ga kazati pre nego što bi počeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga.zima kasnije. o tome gde bi trebalo što dodati ili što oduzeti ili utvrditi na kakav drugi način. i ostavili su za sobom irske knjige. Ulfljot je stanovao istočno u Lonu. Onda su ovde bili hrišćani. držao zajedno sa glavarima koji su u njemu učestvovali. Za to mu je svaki čovek ovde u zemlji dao po jedan novčić. onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego što je Svesabor uspostavljen. a ponekad više. zvončiće i biskupske štapove. Ketilbjorn Ketilov sin. morao kralju da plati 5 era. Ali ponekad se plaćalo manje. naselio se istočno na Sidi. a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. To je poreklo ljudi iz Mosfela. ako ne bi bio posebno osloboñen toga. Rolaug. On se nastanio južno u Reikjaviku. jer je smatrao da će zemlja ostati bez ljudi. sve dok kralj Harald nije stavio zabranu. sina Horda-Karija. Aud. nastanio se južno na gornjem Mosfelu. istočno od Mintakseira. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. stigao jedan čovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveške. 51 . To je početak one dažbine koja se sad zove namet na iseljenje. nazvano je Ingolfshovde. Dimnom zalivu. kći Ketila Ravnonosog. sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivača31 Torkela Meseca. II. jedan norenski čovek. nastanio se zapadno u Breidafjordu. Ali rečeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. Ali kad Island bi široko nastanjen. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu. norenskog kneza. To mi je ispričao Teit. Ali oni su kasnije otišli. nastanio se severno u Eijafjordu. sin Ragnvalda kneza od Merea. Ulfljot beše otac Gunara od koga potiču ljudi iz Djupdala u Eijafjordu. A on je taj novac kasnije dao za svetilište. Po tome se moglo videti da behu irci.

on kasnije zaspa. i to odmah bi zakonom utvrñeno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. kad on zaćuti. I on je to bio 20 godina. Ali bio je jedan čovek po imenu Torstein Crni. Umni ljudi su ispričali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima. Ta je zemlja posle postala zajednička i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. a ne bude povećana po onom računanju. Ali kad se svaka sedma godina po našem računanju produži za jednu nedelju. godina nakon ubistva kralja Eadmunda. onaj koji je kasnije otišao za Istočne fjordove i svoga brata Gunara spalio u kući. Oni su obojica bili veoma učeni ljudi. Tada ima jedan dan više. postao zakonokazivač nakon Ulfljota. A posle. Ali. On beše iz Borgarfjorda. To je bilo LX. sin Halsteinov. a svi se drugi probudiše. a ja sam izabrao sadržaj uobičajen u prevodima na savremeni jezik. Torstein predloži sa brda od zakona da se godina poveća jednom nedeljom svakog sedmog leta. 52 . Torarin Ragijev brat. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim šumama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. sin Olafa Doručja. po računanju umnih ljudi. Otprilike u to vreme je Ramn. onda VII godina budu podjednako 32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle različit tekst u ovom delu. to znači 52 nedelje i 12 meseci po 30 noći svaki. Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao reći da li je u ta dva polugodišta jedan dan više ili cele nedelje. Najumniji ljudi ovde u zemlji izračunali su da u dve polugodine ima 364 dana. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlači ka proleću. pa da se vidi hoće li to što pomoći. On je to bio 20 leta. a zimu ili dve pre nego što je. i 4 dana preko32. Taj je san protumačio Osvif Helgijev sin. sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske. IV. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su našli leš. Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi. tako da kasnije više nije bilo slobodne zemlje. I bi kako je Osvif protumačio san. činilo mu se. Po našem računanju ipak ima 364 dana. Zvao se Torir Krivobradi. svi vrlo pohvališe taj predlog. svi će hvaliti ono što bude rekao. A kasnije. zvao se Kol. On je posedovao zemlju u Crnim šumama.van zakona zbog dužničkog ubistva jednog roba ili osloboñenika. To mi je ispričao Ulfhedin. deda po majci Gelija Torkelovog sina. umro kralj Harald Lepokosi. A onaj čovek što je ubijen. On se od tada zove Kolov rascep. kad su ljudi stigli na sabor. On beše iz oblasti Rangahverfi. Pravilno računato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. sin naseljenika Henga. On je bio iz Breidafjorda. postade zakonokazivač nakon Ramna. kći Torsteina Crvenog. tako da će svi ljudi ćutati dok Torstein govori na brdu od zakona. A njegov unuk po ćerci je nazvan Torvald Krivobradi. a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. To mi je ispričao Hal Orekjason.

Ali onda počeše da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se održi u skladu sa zakonom. a oni koji su pripadali istome saboru. Tada su podelili zemlju u četvrti. Ali tužba je podneta na onom saboru koji je držan za ljude u Borgarfjordu. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veću bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih četvrti. Rekao je Keltski: vučić Zapaliti kuću u koju se protivnik sklonio tako da živ izgori u njoj bio je jedan od uobičajenih načina ubijanja na Islandu u to doba. trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna beše zakonokazivač 17 leta. V. pronašli su i naselili sa Islanda. sin Torkela Blundketila sina. Tada padoše Toralf Lisac. pominje se i u jednom broju saga o Islanñanima. koji je zajedno sa Kokoš-Torijem spalio u kući Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. Nabrojao je sve prepreke na koje je naišao dok nije postigao svoje pravo u tome slučaju. Saborski rt. i Oda. a oni što žive zapadno od Skagafjorda. Na saboru beše veliki sukob izmeñu Torda Gelija. 34 33 53 . VI. Ona je bila kći Helge i Gunara i sestra Jofride. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland. i tada Kokoš-Tori bi osuñen na izgon i kasnije ubijen. i to ostao 15 leta. Oni što žive istočno od Eijafjorda. Tada padoše mnogi iz Odove čete. Ali stvar iza toga ode na Svesabor. Onu zemlju koju nazivaju Grenland. iz čete Torda Gelija. imao za ženu Torun. sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda. jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugačiji način. sin Torsteina Ingolfovog sina. onda treba produžiti sedmu godinu. To mi je ispričao zakonokazivač Ulfhedin Gunarov sin. ali to nisam posebno komentarisao. Torvald. i rekao da će biti teško za mnoge ljude ako se to ne popravi. Zelena zemlja. sin Odov. nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor. brat Alfa iz dolina. Tada je Tord Geli održao s brda od zakona govor o tome kako je teško za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tužbu za ubistvo ili poniženje. tako da su u svakoj četvrti bila tri sabora. njegovu sestričinu. Torkel Mesec. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeñu onih godina koje treba produžiti. i tu se opet potukoše. Eirik Crveni se zvao jedan čovek iz Breidafjorda koji je otišao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. Ali Tord Geli je vodio tužbu. postao je zakonokazivač nakon Torarina Ragijevog brata. Ali u četvrti Nordlending osnovaše četiri sabora. koja beše žena Torsteina Egilova sina.duge po oba računanja. Kasnije su osnovani četvrtinski sabori. Veći broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi. na onom mestu koje se od tada zove Tingnes. Po Sagi o Kokoš-Toriju je inače sam Blund-Ketil spaljen u toj kući. onoga što beše nazvan Jezik-Od. jer je Herstein. Tada je zakon bio takav da je tužbu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najbliži mestu ubistva. iz Borgarfjorda. nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. a i više drugih koji su učestvovali u spaljivanju.

sin Trigvija. VII. a najkasnije 15. sina Haralda Lepokosog. Otići na istok značilo je otploviti u Norvešku Namolili su kralja da ih ne ubije. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prošlo deset nedelja od leta37. i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrišćanstvo. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste. ispričao Torkelu Gelijevom sinu. i rekoše da imaju puno nade da će se u tome uspeti. ali mi Freija izgleda kao kučka. sina Olafa. Vreme od 10 nedelja od početka leta je padalo izmeñu 18. to jest letnja polovina godine. sin Teitov. aprila. a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala. Tangbrand ode.da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. počinjala je najranije 9. ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. i 24. A kada je stigao na istok35. Kralj Olaf. Putnici odmah otploviše od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoše na Svesabor. juna. Ali nakon što je proveo ovde jednu zimu ili dve. Ali ipak je bilo više onih koji su odgovarali od toga i odbili. A leto nakon odoše na zapad zajedno sa jednim sveštenikom po imenu Tormod. Oni su onde u zemlji našli i na istoku i na zapadu ljudska staništa i komade čamaca od kože i stvari spravljene od kamena. Prethodnog leta je odlučeno da se ljudi skupe na Svesabor kad proñe 10 nedelja od leta. Ali istoga leta stigoše u Norvešku Gisur i Hjalti i izmoliše ih od kralja36. 37 Leto. Oni mu obećaše da će se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrišćanstvo. i Gisur Beli. On je ovamo poslao jednog sveštenika po imenu Tangbrand koji učio narod hrišćanstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. Teit reče da je tako ispričao jedan koji je lično bio tu. po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz naše zemlje koji tada behu na istoku. i sve je proteklo dobro. A kad je Eirik počeo da gradi zemlju. sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. 38 Sam dvanaesti znači da je sa sobom vodio jedanaest ljudi 36 35 54 . bilo je to 18 zima ili 15 pre nego što je ovde na Islandu uvedeno hrišćanstvo. i koje su grenlanñani nazivali skrelinzima. uveo je hrišćanstvo u Norvešku i na Island. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. ispričao je kralju Olafu sve čemu je ovde bio izložen. pošto je prethodnog leta bio osuñen na Svesaboru za bogoskvrnuće. Uzrok je bio što je na brdu od zakona ispevao sledeću strofu: Na bogove neću da lajem. I nagovoriše Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38. kako je to jedan čovek koji je lično pratio Eirika Crvenog na tom putu. Vinovu zemlju.

kako bi ko pristigao. gde je držan Svesabor. onako kao su ih zamolili. ako to žele. Ali pre nego što su krenuli odatle. Na Tingveliru. Zatim odoše sa brda od zakona. i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meñu ljudima da bi zemlja ostala pusta. treba da im izañu u susret. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meñu njima vladao dok su bili živi41. 42 Po starom islandskom običajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neželjena deca i deca roñena sa ozbiljnim manama. A kad su ljudi stigli onde. ali da budu stavljeni van zakona. Njihovi roñaci i prijatelji im unapred izañoše u susret. ako raskinemo zajednički zakon. raskinućemo i mir. ako to To se jezero danas zove Þingvallavatn. a danski Dag. Ali on se toga iskaza odreče tako što uze Torgeira. To je učinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane. Ali kad je reč o iznošenju dece i jedenju konjskog mesa. Torgeir leže dole i prostre svoj kožuh preko sebe i odmaraše se celog tog dana i cele noći i ne reče ni reč. Ali dan iza toga odoše Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoše onde svoje poslanstvo. On im na razne načine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi. 40 39 55 . tako da obe strane dobiju nešto od svoga. hrišćani i pagani. Ali sledećeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. i reče da bi to dovelo do velikih sukoba. stigao je Hjalti na konju sa onima što su ostali zajedno sa njim. 41 U Sagi o pohrišćavanju piše da se norveški kralj zvao Trigvi. Ali pagani su se skupili pod punim oružjem. kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40. i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti šta se dogaña. „I sad smatram da valja preporučiti” – reče on – „da ni mi ne dozvolimo da odlučuju oni koji su najratoborniji. i kaže se da su neuobičajeno dobro sročili svoje reči. ostaje da važi stari zakon42. Onda hrišćani zamole Hala iz Side da kaže naglas njihov zakon. onaj koji se slaže sa hrišćanstvom. zakonokazivača. mada to sami nisu želeli. I ispriča da su kraljevi u Norveškoj i Danskoj dugo bili u meñusobnom sukobu i borili se. otkazaše jedna drugoj zajednički zakon. onaj koji on bude rekao. dok je hrišćansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo.Gisur i oni drugi odoše onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir. Ali posle. jer su čuli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomoć oružja drže podalje od saborskog polja. Pomenuti dogañaj je. Zatim odjahaše na sabor. Ljudi će imati pravo da prinose žrtve u potaji. po svemu sudeći.” I on je tako govorio da se na kraju obe strane složiše da svi treba da imaju jedan zakon. Odatle poslaše poruku saboru da svi koji ih podržavaju. a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja. on uze da govori i reče da će biti nesrećno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. pa da imamo jedan zakon i jednu veru. podizao bi šator. već da radije smanjujemo suprotnosti meñu njima. On je tada još bio paganin. neistorijski. Tad bi utvrñeno zakonom da svi budu hrišćani i da budu kršteni oni koji ovde u zemlji nisu kršteni. da ga naglas kaže. te jesti konjsko meso. Jer pokazaće se da.

Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih sveštenika koji su bili ovde u zemlji. Skafti je bio zakonokazivač 27 leta. a proteže se od pokrajine Telemark na zapadu do švedske pokrajine Bohuslen. Henrik 2 godine. Kol malo godina. jer on sam je imao promukao glas. Rolf 19 godina. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je. 47 Vika. Kol. Isleif. On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom Šveñaninom. 44 „ermskir” može biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. sina Sigurda Diva. sina Sigurda. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta. Petrus i Abraham i Stefanus44. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni. i Eirikom Hakonovim sinom. i ono se posebno oštro kažnjavalo. bio apelacioni sud za sudove po četvrtima. sina Halfdana. deo Norveške oko fjorda na čijem je kraju Oslo. IX. bude zakonokazivač. VIII. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokazivač nakon Torgeira i bio to dva leta. onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio. Teit je 43 Ako bi neko bio stavljen van zakona. a onda Geli Bolverkov sin 9 leta. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i sveštenik Teit. Bernhard 19 godina. Meni je Teit ispričao to kako je onda hrišćanstvo uvedeno na Islandu. 30 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin. U njegovim danima mnogo je moćnih ljudi i glavara osuñeno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja. 56 . Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme. nije morao da plati odštetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokazivač 20 leta. kralja Norveške. i Torvald. predadoše mu mnogi svoje sinove da ih uči i da ih rukopoloži za sveštenike. a sve zbog toga što je on oštro upravljao zemljom. Osim njih ovde stigoše još petorica koji kazahu da su biskupi. kako je to ispričao sveštenik Semund. i Jon iz Holara. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. A ranije je ovde važio isti zakon za to kao i u Norveškoj. sin Haralda Lepokosog. izmeñu ostalog. Dvojica njih su kasnije rukopoloženi za biskupe. Johan Irski malo godina. sin Gisura Belog. kako mi je Teit ispričao. koji beše istočno u Viki47. sin Godroda. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. otac Halov. Ornolf i Gotskalk i tri ermska. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu. a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina. njegov sestrić. Isleif je imao tri sina. sin Bjarnija. sin Haraldov.učine pred svedocima43. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin. sina Haralda Lepokosog. rukopoložen je za biskupa u danima Haralda. 46 Jedno ubistvo je važilo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on počinio. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. sinom kralja svea Eirikom iz Upsale. koji je posle bio knez u Norveškoj.

Zimu kasnije bio je u Norveškoj i opet doputovao ovamo. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoložen za biskupa. on je bio deveti papa. jula. sin Isleifov. Sva vremena za zakonokazivače napisane u ovoj knjizi. brat njegov. dakle. po onome što je Bjarni Umni. izdahnuo. i kazivao istinu i sam se sećao dana kada je kršten. a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i čarobnjakom. Zatim je Sigvat sin Crnoga. u zimu nakon što je Geli Torkelov sin. i bio sam onde 14 zima. Tih dana je došao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopolože za sveštenika. i bio je to 3 leta. Onog leta kada je postao zakonokazivač. umro 5. a drugu u Gautlandu. moj deda po ocu i uzgojitelj. i više drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivači pre nego što se on mogao setiti.odrastao kod Hala u Haukadalu. rukopoložen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime pošto je Isleif izdahnuo. I ja sam došao kod Hala kad mi je bilo 7 zima. novembra. bio zakonokazivač 8 godina. 50 Ta svečanost pada na 29. 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina. i bo je zakonokazivač 24 leta. Hal je podigao kuću kada mu je bilo 30 godin i živeo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. Gunar Umni je postao zakonokazivač kada je Geli prestao. Ali Hal mi je ispričao to. sestrić Kolbeina. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu. mojim bratom po odgoju. deda njihov po ocu. Biskup Gisur. A to je bilo na dan svečanosti za biskupa Martina51. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. Tada je Leo septimus49 bio papa. 57 . on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja sećam. To je bilo u nedelju 6 noći nakon svečanosti za Petra i Pavla50. Markus Skegijev sin postao je zakonokazivač nakon Sigvata. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom. Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu. desete zime nakon što je biskup Isleif izdahnuo. 49 To je pogrešno. ispričao. i Skegi. onoga čoveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od neškolovanih ljudi. Biskupa Gisura je narod cenio više no što se kazuje za ikog drugog čoveka ovde u zemlji. Uz njega su i Torarin. Isleif je. pao je kralj Harald u Engleskoj. A to je bilo u zimu pre nego što je hrišćanstvo ovde uneto u zakon. i zbog 48 Semund mudri kome je dugo pogrešno pripisivano autorstvo Starije Ede. X. juni. a on je i imao dobro pamćenje. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. Zatim je Geli zakonokazivač bio po drugi put 3 leta. Tako mi je on rekao. 12 zima star. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod. da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. To mi je ispričao Teit. 51 Martinova misa je 11. otac njihov.

Ulfhedin. A to se svima tako dopalo. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. 53 52 58 . jeste jako svedočanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili poslušni prema Gisuru. i 10 u četvrti Rangeing. da on pristane da ga rukopolože za biskupa. a brata Hala iz Haukadala56. zatim zakonokazivač i kasnije oba biskupa. tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna. od koga je davan novac za trošak puta onima koji su išli na sabor. da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. A na celom Islandu ne behu uračunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. To što je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i dâ desetak od toga. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreñeno mesto na Islandu. Biskup Gisur je takoñe dao da se unese u zakon da sedište onoga biskupa koji je na Islandu. Njih su trebali da kažu sledećeg leta u zakonodavnom veću55. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. zakonom je utvrñeno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina. ukupno 147 ljudi. I to su tako učinili svi oni Ovde je reč o takozvanim „velikim” stotinama. i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen. sin Gunara Umnog. postao je zakonokazivač nakon Markusa i bio to 9 leta. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin. i sveštenici su to kazali u zakonodavnom veću sledećeg leta. da niko nije govorio protiv.onoga što su on i Semund govorili. a u dogovoru sa zakonokazivačem Markusom. Seljaci sa imovinom preko neke odreñene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreñen porez. sina Runolfovog. sina Torleikovog. bude u Skalholtu. a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. 55 Zakonodavno veće je donosilo zakone. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokazivač. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreñen broj seljaka. dao je on više od četvrtine svoje biskupije. On je onda poslao poruku Svesaboru. da zamole Torlaka. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. i da zatim daju desetak od toga. a zadržaće se svi propisi protiv kojih ne bude govorila većina ljudi. svojim prijateljima i glavarima. a to su ga žitelji sa severa zamolili. a one broje 120. prihvaćeno je da se zakoni zapišu u knjigu u kući Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga što kažu Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokazivač. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokazivač 6 leta. porez za put na sabor. i devet u četvrti Breidfjording i 12 u četvrti Eijafjording52. Ali kada je zaključio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom. A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. Tada ih je bilo celih 7 stotina u četvrti Austfjording.

Njega je Gisur dao za ga rukopolože sa sedištem u Skalholtu još dok je sam bio u životu. beše otac Teita. A dve zime kasnije bi mesečeva smena60. majke Torlaka. 60 Smena mesečevog ciklusa. majke Einara. oca Halfride. i 516 zima nakon što je izdahnuo papa Gregorius61. u utorak 28. Naseljenica Aud. dugo koliko i njegov otac. On je tada bio na prestolu u Miklagardu. i Jerusalimski kralj Balduin. Torlak je toga leta otputova iz zemlje. Tada je imao 54 zime. koji se nastanio na Breidabolstadu istočno u Sidi. 61 Gregorijus veliki. majke Torda Konjostene. maja58. Godine 1118. otac Isleifa. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu. otac Tordis. period od 19 godina. Gisur je bio rukopoložen za biskupa kad je imao 40 godina. U svakom takvom periodu različite mesečeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. I to je ukupno 1120 godina. oca Torda Gelija. a kasnije istoga leta grčki kralj Aleksius. Ovde se završava ova knjiga. oca Karlefnija. kako je to računato. Naseljenik Helgi Suvi. Kad je Gisur bio biskup 24 zima57. i Arnald. Jon Ogmundov sin je rukopoložen za biskupa kao prvi sa sedištem u Holaru. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norveškoj 17 godina posle Magnusa. Naseljenik Rolaug. oca Olafa Feilana.kojima je poslao poruku. kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima. beše majka Torsteina Crvenog. koja se nastanio na Kvamu. koji je bio prvi biskup u Holaru. Velikom gradu59. i kralj svea Filip. beše otac Helgin. a to je uspelo zato što je Gisur lično unapred mnogo molio. kralja Engleske. ali je došao ovde u zemlju sledećeg leta. oca Snorija. onaj što je uveo hrišćanstvo u Englesku. pre biskupa Gisura. otac Gisura Belog. koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. Godine 1106. oca Egila. Zatim je prve zime bio u Danskoj. onaj što se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda. ali se opet vratio sledećeg leta i tada je rukopoložen za biskupa. koji beše prvi biskup u Skalholtu. oca Torhild Jarebice. To je bilo 120 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda. sina Olafa Haraldovog sina. oca Torgerde. otac biskupa Gisura. majke Hala iz Side. majke Jona. Tad je Torlak imao 32 zime. patrijarh u Jerusalimu. beše otac Osura. svoga oca. Tada je Gregoris septimus bio papa. Ali 12 zima kasnije. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. oca Eijolfa Valgerdinog sina. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noći kasnije. 58 57 59 . 604 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Torlak je rukopoložen za biskupa. 38 zima.

18. 28. oca Ketila. Turski kralj Ingve. 33. Ingvar. 2. 4. istoriji norveških kraljeva. koji beše moj otac. 20. otac Torkelov. 7. 26. 27. 31. 11. Ovo su imena očeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. Halfdan Belokosti. Ingjald. oca Torsteina. 12. 22. Domar. 36. oca Eijolfa. Geli. Visbru. 8. 13. 19. Vanlandi. Tord Geli. Olaf Beli. Frej. 60 . 17. 25. Agne. Eistein. 62 Islandski državnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug. kralj Uplanda. 9. Godrod. 16. koji beše otac Branda i Torgils. Aun Stari. Dag. Olaf Tesar. a ja se zovem Ari. Helgi. Otar. 34. Ingjald Neobuzdani. 6. Olaf Feilan. sestrić Sigurda. 35. prvi koji se naseli na Islandu. 21. 23. sina Ragnara Čupavih nogavica. 24. Torkel. Svegder. Braut-Onund. kralj svea Njord. 30. 3. Egil Vendilkraka. 10. koji bi kršten kao starac kad hrišćanstvo bi uvedeno na Islandu. 15. Domald. Jorund.oca Gudmunda. onaj što je umro kod Fredfrodija. Fjolni. Olaf. 5. Torstein Crveni. Eijolf. Adisl iz Upsale. koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. Digvi. Ingve. Alrek. 14. 29. 32.

SFS 47 (1921). umro 1260. glavni rukopis cod. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. 61 .DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST HRONIKA O ERIKU (Erikskrönikan. I onda stade plemenita čista gospa i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. D2 iz 1470-tih. 64 Jon jarl je živeo verovatno negde početkom 1200-tih godina. gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 — svi onde ostaviše život — i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale. Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spališe je svu tako do temelja da se taj grad još nije povratio63. zet kralja Erika Eriksson. jednu divnu kuću i dobar grad. 67 Birger jarl. i to sve obodri da krenu i neprijateljstva čine. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. ona imaše tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj duši. nad tim se mnogi paganin radovaše. jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu južno od mesta Kungshatt. oženjen njegovom sestrom Ingeborg. . R. i borio se sa rusima i ingermanima 63 Po beleškama u analima to se dogodilo 1187. Oni juriše od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji. u kome su izdavači preuzeli pojedina tumačenja reči iz drugih rukopisa. 66 Eesta skär sad Estbröte. Prve noći kad kući stiže ubiše ga oni.Lj. ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). Da se hrišćanima tako loše zbilo to radovaše zemlju karelaca i rusa. Askaness je imanje Asknäs na južnoj obali jezera Mälaren zapadno od Stockholma. N. taj umni čovek67: naloži da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti. jer tuga je tada stiže. Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Ståhle & E. za Božje ime i svetu veru. sve potajno izmeñu švedskih brda i najčešće sa skrivenom vojskom. 1968. pet kilometara od mesta Hundhamar. sve urañeno onako kako naredi. Jon nadbiskup beše tu ubijen. a da u to vreme nije bio kod kuće. koji onde beše devet godina. Medeltidens och reformationstidens litteratur. Holm.) Karelci pljačkaju. 65 Hundhammar kraj današnjeg Norsborga u župi Botkyrka na južnoj obali jezera Mälren nasuprot Asknäsa. izdanje R. Hronika o Eriku. To je tako istinito kako ja ovde čitam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64. Osnivanje Stokholma Švedskoj su puno štete karelci naneli i mnogo nemira. Birger jarl. Takve nesreće umanji on. tako mi je rekoše. Pipping. Njegova žena u Hundhamar pobeže65. godine.

već su. prevod na savremeni danski jezik. taj zadatak. ja sam se odlučio da za ovaj prozni prevod. a 1985. tako da zavidnici i sitničavi kritičari svega i svačega što je neobično. To jezero je dobro. Jedini pravi način bi bio jedan sasvim nov prepev ili. pre svega što stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske. moraju da se uzdrže kad vide da si mi ti moćni zaštitnik. da si kao svetište pun nebeskoga blaga. dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje. u manje ambicioznoj varijanti. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga. jer ti poseduješ takvu raznovrsnost umenja. dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog. slabo je bilo vrednoće. a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proširilo. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. Ræder: Saxonis Gesta Danorum I. neki preterano arhaizirani. A to važi i za prevod na srpski. ja ću reći zašto: devetnaest crkvenih župa leže u njemu. (…) Sada je on otišao. Kada je reč o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije. uradio Fr. Sve si to Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. i ja te zato molim. uzmem kao ishodište prevod koji je 1898. i tom II F. gospodine Anderse. Olrik. H. Winkel Horn. a samo u nekoliko slučajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. koji samo treba da ukaže na ton i sadržaj dela. kao što je prethodno vladalo neznanje. I taj prevod ima odreñenih manjkavosti. svome najbednijem slugi. danski nadbiskup Absalon. iznašao je da je neizdržljivo da ona nema takav spis za sećanje i glas da se čuje u budućnosti. sad je mnogo sreće i radosti gde pre beše tuga i mnogo priče o paganima koje učini tužnim. Ja sam se odlučio za taj prevod kao osnovu zato što je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje običan obrazovan danac. neki preslobodni. koristio sam metrički korektan prevod Jørgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrišćanstvo. Saxo Grammaticus DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Pošto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce. 68 62 . Ovaj je prevod inače urañen kao grubi prevod bez većih umetničkih pretenzija. takvo preobilje divnoga znanja. dao je meni. Time nije rečeno da su drugi delovi manje vredni kao književnost. novo izdanje 1925. pre nego što je moj rad završen. a inače su rekonstruisani. koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadžbinu. a oko jezera sedam trgovišta.To je ključ onoga jezera. 1931. 1957. a obim posla. Blatt: Index Verborum. Ni za jedan se ne može reći da u potpunosti zadovoljava: neki su jezički potpuno zastareli. Stvar je u tome da je tek sada moguće napisati jednu hroniku Danske. koji si u jednom srećnom trenutku jednoglasno ovenčan da ga naslediš u njegovoj visokoj službi kao poglavar naše Crkve. da kao takav budeš otac i staratelj moga dela. S obzirom na dostupno vreme. neki nedosledni. kao kad je reč o Pesmi o Bjarkiju. jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare književnosti. tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. tako što je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono što prevazilazi moje moći.

Italiju i Englesku. mada normanski hroničar Dudo smatra da mi potičemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. onako kao to činjahu rimljani. jesu začetnici našeg naroda. našem blagoslovenom glavaru i ocu. da te zamolim da s blagošću posmatraš moje delo. Pošto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdržava od sveg preobilja. (…) Ovde će na svom mestu biti da se pomene da. kada su naši očevi izvodili važne poduhvate dostojne muškaraca. kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu 63 . da nisu samo. uvek su živeli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i širili znanja o delima drugih naroda. ja se. bojim da pod teretom težine zadatka više pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego što opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo činiti. Humbleovi sinovi. lepim rečima i jednom vrstom pesničke umetnosti opisivali svoja izuzetna dela. Dan i Angel su takoñe bili prvi koji su vladali u našoj zemlji. na taj način duhovnim zanimanjima nadoknañuju svoje siromaštvo. naime. (…) Ja se zatim obraćam tebi.stekao putovanjima u Francusku. najsjajnijem svetlu otadžbine. Njegovi su potomci. od celog naroda dobili kraljevsku moć i vlast. već ih kazivali u obliku odabranih reči koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena. ali mada su snagom velikih zasluga. koje su stekli svojom hrabrošću. Njihove riznice u obliku veličanstvenih svedočanstava o dogañajima iz prošlosti ja sam pomno proučio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom grañom kao osnovicom. (…) Ni trud islanñana ne treba zaboraviti. nisu nosili kraljevsko ime. i ne treba očekivati da se pronañe prazna priča koja divno izgleda. od kojih potiču danci. koje tako na lak način učini besmrtnim. za koga se kaže da od njega potiču angli. naime. kralju Valdemare. Moje kazivanje nanovo stvara ono što potiče iz davnina. Ja sam istražio ta svedočanstva iz prošlosti i učinio sve što sam mogao da im u svojem prenošenju budem veran. da si više ti bio ukras službi no što je služba bila ukras tebi. Angel. dade onome delu zemlje kojim vladaše svoje ime. čiji čuveni rod želim da opišem od najstarijih vremena. da prevedem stih po stih i na taj način podržim svoje kazivanje. tako su mnogo polagali na čast i slavu. (…) Prva knjiga Dan i Angel Dan i Angel. koliko god mi je nedovoljno uspelo. jer to tada još ne beše običaj meñu našim dedovima. već pouzdani podaci o prošlosti. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budućnost i smatraju da je podjednako časno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam činiti. i nakon tih dugotrajnih studija dobio si časni zadatak da upravljaš jednim stranim visokim učilištem i tako si to radio. tako da ne služim novo i samosmišljeno.

koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu. da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodične veze oprosti porez koji je dugovao. koji se isticao još i vrlinom i hrabrošću. koji je roñen u Engleskoj. da je on u svakome. naime. Time što je nasiljem i nepravednošću svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja. video suparnika na prestolu. Njegov brat Loter je. (…) Druga knjiga (…) Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf. On je još od detinjstva prezirao svaku 64 . ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske časti dole da bude podanik. dao je ljudima dokaz da je. Hodbrodov sin Adils pokušao je na lep način da obezbedi svojoj zemlji slobodu time što je oženio Rolfovu majku Yrsu. jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao što se i on sam uzdigao nasiljem. mada je u kraljevskom dvorcu više sjaja i divote nego u izbi. koji od tog divnog začetka sedi na tronu Danske. što je trebalo da iskaže da je izbor podjednako neizmenjiv kao što je taj kamen nepomerljiv. naime. O ovome svedoči čuveni duhovni pisac Beda. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. Humble i Loter Kad bi naši dedovi birali kralja. što mu je i uspelo. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. on je. što je prouzrokovano time. Loter nije postupao manje bezočno kao kralj nego što je činio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenošću. jedan posebno stasit i obdaren muškarac. smatrao dužnošću hrišćanina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. A inače je nosio tu nepravdu koja mu je učinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske časti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. nije se libio da počini grube nepravde i nije se stideo da ubije najviñenije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra. sem što je pisao psalme i tumačenja Svetoga pisma. Na taj način je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon očeve smrti. poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj život samo time što se odrekao prestola. zauzvrat u njemu manje sigurnosti. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loša dela. i koji je.ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali – a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma značajnim. Od Dana potiče po starim svedočanstvima naš kraljevski rod. bio im je običaj da stoje na velikom kamenu koji je čvrsto usañen u zemlju. takoñe polagao na to da piše o istoriji svoje otadžbine. Kako je Švedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom.

Jedna sluškinja. i kad je Yrsa to shvatila. već i svoj novac. on je rekao: „Teško je naći pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra neće za brata da šije!” Na taj način ju je on ukorio i učinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zašije. pa je svoje planove o tome skrivala posebno vešto. On ju je prvo iz šale zamolio za nešto da jede. pravila kao da mrzi svoga sina. Kad se Adils zatim za stolom požalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim. kad sin dobije poočimovo zlato. odgovorio je „Strpljenje”. ali da za to upotrebi lukavstvo. napala je nezaštićenu stranu. koja je stajala tik uz ognjište i videla kako vatra samo što nije zapalila njegovo telo. jer se on na taj način branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time što je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. odgovor je glasio „Darežljivost”. Rolf je odgovorio da je časno da majka glavu spusti sinu na grudi. koja je ujedala gore od kakvog koplja. ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog. izvukla je čep iz bureta s medovinom tako da je piće ugasilo vatru pre 65 . Podstaknut pomenutim obećanjima. jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno. a verna njemu samom. to je bila jedina zaštita koju je mogao da pruži. naime. i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije što je mu je bilo lakše da sebi umisli da je ona neverna sinu. nije ga njegova majka odmah prepoznala. mislila da će najbolje postići cilj svojih želja tako što će. Da. nije mogla da prodre do one strane s koje je bio štit. Rolf je otputovao Adilsu. Kad je vrelina. Čovek ne treba da veruje jednoj ženi. odlučila je da ga se reši. pobeći s kraljevim blagom. kad je ona odbila i tu molbu. tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju. Ona je. naime. Onda su od obojice zatražili da dokažu da svaki od njih poseduje tvrñene osobine. a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju. Ona se. Tu njenu lukavu nameru. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreću gajila u svojim mislima. Bilo je pametno od njega što se poslužio štitom da se zaštiti na takav način kakvim se u borbi štiti od koplja što juri. pošto je svoju želju da se reši muža skrivala pod plaštom čežnje za slobodom. zaštitio štitom. gde je onu stranu s koje je grejalo najviše. a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polaže. podgurivala svoga muža da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obećanje o velikim poklonima navela Rolfa da doñe u Švedsku. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najviše ceni. nije bilo lako otkriti.darežljivost i bio tako škrt da je smatrao sramotom biti široke ruke. on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod plaštom mržnje prema sinu smišljeni da se reši njega samog. jer ona je smatrala da nema boljeg načina da ga kazni za njegov tvrdičluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. Drugu je štitio strpljenjem. koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnošću. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre.

a da njen muž ništa nije slutio. mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. svom silom legli na vesla i na taj način pobegli. Istovremeno s onim što je ovde ispričano. a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao. koja je mogla da smisli tako zle i vešte planove. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da će je zacelo dostići. Da bi što pre umakli.no što je učinila kakvu veliku štetu. jer je ovaj pokvario 66 . bio mu je običaj da odmah ispuni molbu. Za Adilsovu darežljivost kaže se da je. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promašila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda. Mladoženja. pošto je svome posinku dao bogate darove. danci su požurili do svojih brodova. izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti. koji se zbog toga naljutio i optužio Bjarkija. on je. ispraznili džepove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. onda je to potpuno razuman ulog. iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da beži zajedno sa svojim sinom. Taj dogañaj je prekinuo tu divlju i nepriličnu igru i gosti se digoše. Adils se u meñuvremenu probudio. naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivši im da je to jedini način na koji mogu da spasu život. svi su poslušali nareñenje kraljice Yrse. Rolf se smejao kada ga je video kako leži u prašini i skuplja darove koje je prevaren poklonio. a potiljak unapred. nije mogao da odvoji oči od svoga najdražeg blaga i u svojem tvrdičluku je kleknuo da je pokupi. jer hrabrost se podstiče pohvalom. kraljevo blago natovari na kola. tako da niko nije morao da moli drugi put. veliku svadbu da proslavi svoje venčanje sa Rolfovom sestrom Rude. Ratnici meñu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i šala. pa su se zabavljali i tako što su teškim životinjskim kostima gañali u glavu jednog čoveka po imenu Hjalti. To izrugivanje. Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne može ništa navesti protiv toga da šveñani povrate svoju imovinu – stvar je bila samo u tome da se odreknu tuñeg dobra i da ne izlože svoje gubitku. imenom Agnar. priredio je jedan čovek. Zato su mu dolazili brojni ratnici. a ako se time može spasti život. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako leži meñu drugim zlatnim nakitom. više voleo da preduhitri takvo ponavljanje time što bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time što bi pustio da se na njega čeka. To je inače bilo isto sredstvo kojim je. Bjarkija. toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na čoveka koji ju je bacio. video šta se dogodilo i krenuo u poteru. i to je učinio takvom silinom. Ingelsov sin. Trećega dana gošćenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se. Za Rolfa se uostalom kaže da šta god bi ga neko zamolio. naime. a gaji poklonima. uz bol. Dok su se šveñani radovali plenu. da se čovekovo lice okrenulo unazad. kaže se. njima još odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne težine. Neki tvrdi da je Yrsa zadržala zlato i da je ono što je rasula pred progonioce bio samo pozlaćeni bakar. a to zvuči razumno da je jedna žena.

Kad je dvoboj trebalo da počne. Mladić ga odmah stavi na svoju desnu šaku i diže je u vazduh dok je drugu ruku držao na leñima da bi izgledalo kao da je se stidi. koji se. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa. ali im Bjarki priredi sličnu smrt. jer je govorio da je neko. beše neobično dug i retko oštar. učini ga svojim zetom tako što mu dade za ženu svoju drugu sestru. Tako je išao unaokolo i izgledao smešno. i više se časti zasluživalo jačinom udaraca nego njihovim brojem. tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeñenoga. Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto. naime. a još se i mač zaglavio u jednom od srednjih otvora na šlemu. srami zbog svog siromaštva gledajući desnu šaku. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac. jer se verovalo da takvo piće daje snagu. Zatim upita u šali. pa izvanredno oštrim sečivom svoga mača raseče Agnara na pola. List. Vog nije izostavio da pruži uzdarje. Kad ga upitaše za razlog njegovog čudnog ponašanja. zadobio je novu pobedu nad jednom od šumskih životinja. jer kad su se tad održavali dvoboji. Ovde je na mestu da se ispriča jedna smešna priča: Jedan mladić imenom Vog doñe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim čuñenjem kraljevu stasitu priliku. nije bilo glavno da se razmeni što više udaraca. koji mu dade svoju sestru Rude za ženu. on odgovori da se njegova leva šaka. 67 . na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se može penjati tako što se stopala premeštaju s jednog odsečka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. kojim je šaljivim rečima mislio na kraljev neobično visok stas. a da bi sprečio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar. Rolf odmah uze tu reč kao nadimak i nagradi Voga za šalu jednim skupim prstenom. on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv životinje. Neki kažu da je Agnar izdahnuo smejući se da niko ne bi otkrio kako ga boli. koji mu doñe u susret u trnjaku.zabavu. udaralo se odreñenim redom i nije se žurilo od udarca do udarca – bilo je važno zadati svega nekoliko udaraca. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu. da bi dao veću snagu maču. jer njegov mač. na kojoj ne beše nikakav ukras da se pravi važna. ko je tako dugo živeo u siromaštvu. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio još jedan prsten. Skuld. kakvo je to „kraki” koje je priroda u svojoj obilatosti učinila tako velikim. jednim ogromnim medvedom. pobedi njegove ratnike i ubi ga. osloni nogom na jedan panj. jer se Rolf pobrinu da može slobodno da pokaže obe šake. dugo su se svañali ko treba da zada prvi udarac. Sad doñe red na Bjarkija. Agnarovi borci tad zatraže osvetu. koji beše podjednako dragocen kao i prvi. ali žestokih. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladića imenom Hjartvar da bude namesnik u Švedskoj s time da plaća godišnji porez. Reč „kraki” znači. srećan i kad najmanji poklon dobije. i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog šlema i ranio ga po vrhu glave.

jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim ušima. osvetiti njegovu smrt. upravo za tu noć otišao do jednog mesta nedaleko od zamka. U meñuvremenu je Hjalti. doneše oružje skriveno na brodovima. koji su goreli od želje da izvedu svoje podlo delo. Rolf je primio Hjartvara s radošću. ako ko Rolfa ubije. Dok su danci spavali. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao šta se zbiva. odmah pri stupanju kao svečan uvod u vreme učenja dadnu obećanje kralju da će učiniti kakav veliki podvig. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on počeo da smišlja spletke. On joj onda odgovori da već odmah može da bira po želji. provališe u sobe gde su danci spavali i počeše da ih ubijaju. ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti. Time što ju je tako unakazio. gde je imao naložnicu. izvukao se iz zagrljaja željne žene i uputio u opasnost borbe. ustajte. ali je namera bila da on po noći napadne i ubije kralja. jedan od najboljih kraljevih ljudi. U meñuvremenu je Skuld iznašla da je sramotno da njen muž plaća porez i dade se na smišljanje zlih planova. Ona u potaji natovari brodove mnogim oružjem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da će da plati uobičajeni porez. sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere. kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj otežao da nastavi svoj raskalašni život. Kad je iz daljine čuo buku borbe. šveñani. Kad se spremao da krene. nije vreme za san i dremež! 68 . S tim lažnim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom. Kad tako stiže do sobe u kojoj je Bjarki još uvek ležao i spavao. naložnica ga upita koliko starog muškarca da uzme ako njega izgubi. Snažna mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloži svoj život nego da ga sačuva za putene radosti. baci se u borbu gde beše najžešće i rani ili ubi mnogo neprijatelja.jer dade svečanu obavezu da će. Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj nešto šapne i u svojoj ljutnji što je ona odmah progovorila o njegovom mogućem nasledniku. zbog čega je daleko nadmašivao sve druge gradove u širokoj okolini. dade mu predlog da počini grubu izdaju. jer tvrdila je da slobodu treba ceniti više od prijateljstva i roda. Probudite se iz sna svi koji želite da se nazovete prijateljem svoga kralja. pozva ga ovim stihovima. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi. A zatim požuri natrag u grad. koji se daju u službu na nekom dvoru. Ona je molećivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima – tako je ona to nazivala – i obodravala ga da odbaci ropski jaram. iskradoše se iz spavaćih soba. dok su gosti nasuprot tadašnjem običaju izbegli da se opiju. odseče joj nos. Neki se suprotstaviše mada su bili ošamućeni snom i u mraku im beše teško da razlikuju prijatelja od neprijatelja. oprobani poglavičini ljudi i svi koji želite kralju čast da ukažete! Plemeniti.

ne sme u bitci da posrne i ustukne. sad mač treba da fijuče. igri i žudnji sad je kraj. da zurite u snežnobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite. ne. a ne za radost i miloštu. da devojke po obrazima tapšete i mladice po usnama ljubite. u boju časno koriste mačeve što nam vladar dade. borci su kralju potrebni. već u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku. uzmi grančice i počisti laki pepeo sa ognjišta. Niko ko se borcem želi zvati. al’ bednik tek sramotu i loš glas. i razduvaj vatru koliko god možeš. plamen na vatrištu prizovi da tinjajući žar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije. Na te reči Bjarki se probudi. zadobije čast i pohvalu. ozbiljan je čas. razdrma iz sna svoga paža Skalka i reče mu ovako: Ustaj. moj mladiću. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki. Lepo će biti ugrejati smrzle prste kraj ognjišta: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoćeš da zagrliš i pozdraviš. nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nežne da stiskate. Ko god vernošću želi kralju da služi. Čast je u borbi nagrada i svako sebi može da zadobije časno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oružje. Vatra je snena i slaba. Mrtvi ćemo biti noćas ako ne osvetimo podlo delo. nabacaj granje i čvorove na plamen! Ubrzo užareni ugalj pucketati svetlim plamenom. Kratki dvoseci. odlučni su junaci duhom da širokorukog kneza prate. a ne žene što jadikuju. u krug oko kralja da stanu i časno ga čuvaju i brane. malo je čovek vredan kad su mu ruke i noge vlažne od hladnoće. bez zazora ljude sretni.S pažnjom nek plamti naša hrabrost! Ko muški mačem hoće da vitla. strogo nas poziva da okrenemo opasnu nečast. nek oružje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne muškost se junačka iskušava. Ne pozivam vas na mazno očijukanje sa ženama. Hjalti onda opet reče: Radost je uzdarje dati za ono čime nas poglavica obdari. nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena sečiva ugledaš. tom divnom nagradom bitke. Čezneš li za čašću i imenom. nije sad vreme da praznite vrčeve bistroga vina. bez straha stupaj. blistavi kalpaci i sjajno prstenje. 69 .

Vladar danaca je moj gospodar i domaćin. naoštreni su im mačevi i izbrušena sečiva sekira. od besa frkće. smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska šveñana nas jadne dance ne primećuje. grudi odvažno on nudi i čvrsto stoji pred ubodom i udarcem mačem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku. ne. izgledom grozni i divlji. drska bez premca. Sve što obećasmo u veselom društvu i pivom ošamućeni. u gvožñu od glave do pete. Geti u bitku stupaju. bornom sekirom se borci ujedaju. malo se pristoji muškarcu da robuje prevrtljivoj sreći. njega prate hrabri! Kukavice i strašljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji. Šta da kažem o njemu koji najgore nedelo počini? 70 . sigurni u pobedu prema sredi naše vojske idu. treba sad ispuniti s nepobedivom muškom hrabrošću i održati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. Nesreću i sreću plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose. Niko se ne usuñuje da odstupi i kukavički leña okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stražnjici nanese i mač ga za vrat ugrize. koplja zveče i treskaju. prilike nedaća kao dane napretka s vladarem delimo. rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane. jer rana se malo boje. muški ćemo steći pravo na blago koje bez muke stekosmo. Čvrsto momci drške stišću i mačevi fijuču čvrsto u snažnim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju. nikad se ne plaše časnog udarca u bitci razmenjenog. štitove na leña zabacuju.do stopala duge gvozdene verižnjače Rolf je svojim borcima dao. Hita napred četa neprijatelja. Mora se priznati da ratnici odlučuju o časti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati. ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo. ogromne rane zadaju i život s krvlju ističe. na glavi zlatni šlem se blista. verno mu služimo ne samo u času nesreće kako u danima napretka. njemu trebaju odvažni i čvrsti ljudi koji u nevolji ne okreću leña niti se boje sekira i strela što lete. tako što mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. Sve što u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stiče. zajedno ćemo u zlu i u dobru biti s knezom zornim. grabljivice se kandžama kidaju. hrbatom im šlemovi ukrašeni.

ošamućen i bezuman si ti. lud i divalj si. bezumlje je ono što te na izdajničke savete obodri i podiže. nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i duž zidova! Nek se krov sruši! Bolje će tad naša vatra goreti i grede će plamen samo ojačati. nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo. Bjarkijeva žena. Rut. nadaleko ječi zveket oružja kad nas sekira i udarni mač zagrizu. sramota i prestup su Skuldovi. Sasečen je i skršen poglavičin štit ogromnim sekirama. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. stavi ga na probu time što mu se obrati na ovaj način: Bjarki. neobuzdan i gadan u svojoj zlobi. Ko onda sa strahom leña da okrene i okleva mač svoj da isuče? Već bez ljudi kapija stoji i juriši neprijatelja je pune. Skuld ga na zlo navede. utvrda je njegova bolu i propasti posvećena. sad je reč o životu i smrti. Verižnjače sečivo grize. kukavički ga izda i ne prati ga kako mu čast nalaže. Zgrada je bolu posvećena i ne vredi više nego da sagori. Kraji se sad naša život. 71 . najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabiš. mrtav je poglavar.Hjarvard tu izdaju izazva. Kapije od udara drhte i borni red se više ne može držati. koja je sa svojim mužem još uvek u tvrdini. ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u času njegove smrti. već prsteni spleteni pucaju. takvo nedelo kad činiš. Pošto je napravio pravu seču meñu neprijateljima i prolio reku krvi. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. Bednik neka ti bude ime za jad i bol što nam nanese. Budala si ti što dance izdade i kneza divnoga. u ramenima zijajuće rane seku i grudi raspolućuju. sunce poslednji put videsmo – sem ako meñu nama takvog slabića ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani. gole su sad muževne grudi i udari gusto padaju. ako se još zadržiš! Napolje te sad priziva bitka što se bije: gledaj. Ustaj sad. zašto čekaš? Izañi napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji čast nalaže! Medvede plaše plamenom. poslednja kupa je sad napunjena. utvrda već pada. A mi nek zakletvu održimo koju svečano poglavaru obrekosmo: 69 Rut je Rolfova sestra. gde si ti? Je li te rune za san snažne vežu? Reci mi. i izlazi napolje69! Pokaži te zlatne kovrdže! Napusti svoj kavez. ali Hjarvard je izdaju smutio.

Od blaga teške škrinje razbiše i otvoriše prepune riznice. pa ju je tako pogrešno preveo. ne radovaše se prijateljima i siromašan ratnicima smelim. svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve što škrti poglavar godinama skupljaše. šipke od zlata iznese i škrinje najdivnijeg blaga. koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi liši. 70 72 . a ne ratnici smeli. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi. i obori ga. Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnöggvanbaugi. napred. nemuževan i škrt. hitri kralj. hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina škrtoga Boka70: strašljivog muškarca u Hel71 posla i obori kukavicu. Ništa tkao divno ne nañe da sa svojom pratnjom ne podeli. neumoran. Hajde. Pobedi vičan beše i smeo. tad iz škrinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije. ali siromašan beše uz sve svoje zlato. Saxo je očevidno mislio da je staroskandinavska reč baugr. Bogat beše Rorik imanjem i radost mu beše stoka. divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. neprijatelja poklonima da sretne izgledaše mu najbolje. nesrećne za njega jer samo blago sebi skupljaše: siromašan ratnicima beše i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji. kako nam kralj kaže. to jest škrt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). prsten. jer čast i ime mu behu jedini cilj života. kao da mu bogatstvo pomaže da pobedi u boju. hrabar bez premca. On.čvrsto ćemo našu četu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. boriše se i pade muževno i sa sjajem okonča svoje dane. Ali malo ga ceniše Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i život: samo nesreću škrti kralj zadobi od svega blaga što ga godinama skupljaše. gomile blaga moraše da raspe i protraći prastaro zlato. da pratimo našeg kneza. ništa tako skupo da to ne dade drugome i ne gledaše zlato više no prah. ali zaboravljaše da skuplja borce. skupljaše blago na gomile. na hrabru se bitku ne usudi. lično ime. ljudstvo ne imade. Utvrdu razori kojoj samo blago beše odbrana. div rastom i telom i div snagom i mišicom. koji odlaze u Valhalu. te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. za razliku od umrlih od rane u boju. 71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanište u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti. Takav beše divni poglavar koji sad leži mrtav na poprištu: dostojno život napusti. razmišljaše samo o malu i čast ne vrednovaše. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete. s čašću u smrt ode.

Često na borbu pozivaše kao što reka moru hita; spreman na bitku beše i rado se u boj bacaše, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama trči. Ljude vidim oborene na poprištu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glača, za blato se kače i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko teče krv danaca, iz žila što se puše ističe, sve se više širi i jakim strujama juri: crvena teče reka rana i kvasi kamare tela na poprištu. Oštro Hjarvard na dance stupa u boju, teško jača Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meñu gomilama leševa ja poglavara vidim gde se smeši: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srećan, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglavičin osmeh, na muškost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s čašću ćemo život dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo počinimo koga će se do krajnjih vremena sećati. Nek strah bude daleko od našeg pogleda i duha! Hajde da se borimo čvrst, s neoborivom hrabrošću, ni na najmanji način da ne pokažemo sramotnu strašljivost ili strah otkrijemo. Merićemo sad našu hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak život izgubi čast će palog pratiti; spomen u zemlju ne tone već do krajnjih vremena živi: reč će se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoše. Još uvek vidim vrata bravom i šipkom zatvorena, čudim se, Bjarki, da vrata još zatvorena držiš kad te molim i zovem po treći put iz kuće i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dični Hjalti, što toliko glas dižeš kad zoveš mene Hrolfova zeta, da u bitku uñem? Ko druge poziva u bitku što stiže i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da život izloži da pokaže da je i na delu a ne samo na rečima hrabar. Ali polako! Ubrzo ćeš me videti u opremi za bitku; blistavu verižnjaču pritežem okolo pojasa i mač odmah opasujem britki;

73

čeličnu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvrñi oklop od gvožña oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam željan da u sobi izgorim: da čekam zakatančen i zakračunat dok se plameni oko kuće spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roñen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao čast pokloni; tako ću ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Slušajte sad, junaci, moje reči!S tela verižnjače strgnite! Smrti smo ionako posvećeni: nek se bednici u čelične haljine oblače! Štitove na leña zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama će se nizati, najteže ploče oko doručja uviti da snažna desnica udar s težinom zada i sečiva što oštrije zaseče. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov mač i zašiljeno koplje i u junaštvu se naticati ovde gde je reč o osveti za našeg najvrednijeg gospodara i domaćina. Blažen je onaj koji ima moći da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i sečivom izricati. Hoću vam istinu reći: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim mačem što se Snirtir zove, mač kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevaše, u glavu me mač pogodi; sečivo ipak puče, jer istupljena mu beše oštrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi čelik ne puče. Mač po njemu ošinuh tako da ga sečivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred očima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedeše i ne sruši se, već na lakat naslonjen smejući se život ispusti, samo malo ga smrt brinuše, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost beše: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjaču bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejaše. Sad istim mačem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan boðvar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak već veoma rano počeo da se shvata kao lično ime Boðvarr. 74 Ime Agnirova mača.
73 72

74

visokorodan beše i divan, u srce ga čelikom pogodih, duboko mu se u grudi useče oštri, sjajni vrh mača. Kraljević beše po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verižnjača ga slabo zakrili, ne pomože mu pletena čelična haljina, ni njegov mač ni okovani štit ga u borbi ne zaštitiše: hitar je moj Snirtir u udaru i teško ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okršaj, u krvavu bitku, da snage vaše oprobate! Ko vitla kopljem i džilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreću; malo sad vredi što se puk u bitci izlaže; u bitci je samo o životu i smrti poglavara reč. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci već pali po poprištu leže; najplemenitiji rodovi se sada nište; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, već najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne sećam se nijedne bitke u kojoj udari padaše tako gusto; sečiva se tako hitro ukrštaju, kao kiša padaju ubodi i udari mačem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraća: udare mačem nam s kamatama neprijatelj pobednički vraća. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leševa se i udova diže ogromna gomila na poprištu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdiže, kao zidina je gomila leševa što raste. Gde sad naći onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima život i snaga dvanaestorice muževa beše. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomoć treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne beše veća potreba za čvrstim drugovima u bitci. Isečen je štit u borbi i vrhovima i sečicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim sečivima u delove i komade, uništen udarima neprijatelja i nagrižen sekirama ljutim. Mirno mi na reč veruj jer i sam to očima vidiš; delo namesto priče vidiš, sigurniji je oko svedok od ušiju:

75

gledaj, od razbijena štita samo mi je držak preostao; izbušen je okov i polomljen i samo mi je drška u šaci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoćeš li sad muškim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se više psovkama! Što-šta čoveka može u delu prečiti; vrhovi me švedskih mačeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije šaka bila nežna i slaba što čvrsto dršku stezaže: verižnjača više ne beše zaštita, da i bez oružja i odbrane u bitku kretoh; tako oštro beše sečivo što ga sretoh: raseče najtvrñi ćelik lako kao vodu što odstupa; debeo mi beše oklop i težak, ali me ipak loše u borbi zaštiti. Reci mi gde da nañem onoga što ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oružju u borbi vičan uvek se jednook kretaše; pokaži mi ga, Rut, ako ga gde na poprištu vidiš. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled označi moćnim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj moćnoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina muža, užasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi štiti a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi živ iz Lejrea otišao; Pravo je samo to da boga rata lično pazi pale u bitci. Dični Hjalti, sad se našega dana kraj primiče; pašćemo kraj našeg glavara, s čašću ćemo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam život ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem naše dane okončati. Ovde kraj glave moga poglavice s čašću ja ću na poprište pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i ležište sebi nañi; svaki će tad momak potvrditi, što po poprištu meñu gomilama leševa traga: tako smo našeg izdašnog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo ćemo biti plen gavranova i grabljive ptice poprišta: najgladniji orlovi kandže u naša tela zabijaće i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

crveni od krvi jednog ubice. S velikom čašću se treba sećati Vogga za sva vremena. slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. Kad su zatim Vogga izveli pred njega. jer on je hrabro održao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon što je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika. Tako ponosan i srećan beše zbog tog dela da žurno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oružje kad jurnuše ka njemu. i dugo neće čovek imati koristi od onoga što je grehom i prevarom stečeno. jasno kako su sa velikom odanošću voleli svoga kralja. jer nedelo nosi kaznu u samome sebi. Na taj je način Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu. Vogg zgrabi dršku i istom sjuri vrh mača kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obećao Rolfu. pošlo im je naopako. obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu službu. 77 . Hjartvar mu je pružio svoj isukani mač. kad nisu želeli da ga nadžive. videlo se. Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da. koji poznaju dogañaje iz minulih vremena. Šveñani su pobedili i čitava vojska Rolfovih ratnika je pala.verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. On reče da je njegova radost što je ubio prevrtljivog nasilnika veća nego njegova žalost što će sam izgubiti život. bio je Vogg. jer sjelanñani ih napadoše i poubijaše da se osvete za paloga kralja. i da je velika šteta što nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu službu. Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato što jedna danska pesma istog sadržaja još uvek živi u sećanju mnogih. Kad se najeo i napio. Na taj način gozba se pretvorila u sahranu. kazao je. Tako sudbina najčešće kazni one koji delaju voñeni izdajom i lažju. stavi ruku na dršku mača i zakune se na vernost. kad je video da se ono mesto gde je Rolf obično sedeo. iskazao je svoje iznenañenje što se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe. Kada je Vogg odgovorio potvrdno. jer ljude takvoga kova rado bi imao. ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio mač svojim ratnicima kod drške. Kratko nakon što su šveñani zagospodarili Danskom. jedini koji je preživeo. Nije se povukao pred ubicama. svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da žive. kad je on pao. U starim danima je naime bio običaj da onaj koji je stupao u službu kod kralja. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu.

Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujućeg. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi. ali ako ne bude 78 . naredio je da se odsuče i izvuče u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. Kako god da se sudbina odluči. i njih obeća onome ratniku koji prihvati izazov. porez ćemo plaćati kao i dosad.Treća knjiga (…) Rorik. Da bi se odbranio od te gadne nepravde. koji ništa nisu znali o tom porazu što su ga doživeli njihovi drugovi. Rorik je imao šest narukvica koje se nisu mogle odvojiti. nudim se kao zalog da će biti onako kako kažem. i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu. kojoj su svake godine običavali doneti porez. Meñu napadačima je bio jedan čovek koji je bio mnogo viši od drugih i koji je još bio i čarobnjak. Onaj već pomenuti danac. Pošto je sakrio dva odeljenja. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara. ja oslobañam moju zemlju ropskog jarma. jer su bile spletene jedna u drugu. da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. kralju Roriče. odlučili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. nije znao koliko su se danci pametno poneli. Kad su izbliza ugledali dance. podsetio ih na podvige predaka i snažnim ih obodravanjem podjarivao da se pokažu kao hrabri ratnici.” Jedan od danaca. nisu mogli da shvate zašto Rorik okleva toliko. i pošto su ga dugo čekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo teže. Rorik je pozvao dance na oružje. a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu. kad krene u napad na brodove. šta će kao nagradu dobiti onaj čovek koji prihvati poziv na dvoboj. ostavljam tvojoj darežljivosti da odluči kojim će se darom pobeda nagraditi. ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen. jer su uvideli da to ne mogu izbeći. Ostatak venda. Ja neću izbegavati jedan takav obračun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi. neprijatelji su izabrali jednog kralja. rekao je: „Neka jedan megdan prethodi većoj bitci. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razrešila njihovih dažbina. tako da se opasnost za mnoge predupredi time što će se nekolicina žrtvovati. one je s ostatkom vojske počeo da napreduje preko otvorenog polja. kao pobednik. čija je hrabrost bila veća od veličine njegovog tela. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoče neprijatelja s leña. reče on. u budućnosti ćemo biti osloboñeni poreze. ona ostaje neslobodna. odvrati na to: „Ako dobro proñem u borbi. Hardvendel i Fenge Kuri i šveñani su sad nameravali da napadnu Dansku. kao što se i više drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. tada bi moglo biti. ali ako izgubim. bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. naima taj: Ako ja pobedim. koji se nije pouzdao u sreću. ali ako ja izgubim. upita Rorika nakon što je čuo te reči.

ali njegova sreća je bila slabija od njegove hrabrosti. i mislio da će sve sad biti sitnica za njega šta god da preduzme. On je bio siguran da je. kad sam zadržavaš nagradu umesto da je daš na čuvanje?” reče Ubbe.” Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim mačem. narukvice padoše u vodu i to dade povod da kralja za budućnost nazovu Rorik Rukobacač. Ne znam na koju će se stranu ratna sreća okrenuti. meñutim.išlo po želji. verovao da je ubio najhrabrijeg čoveka u Danskoj i da niko drugi neće imati smelosti da mu izañe na megdan. ali Rorik. i napredak je najjači podstrek da se čovek preceni. „Daj neka je neko drugi uzme na čuvanje da ne povučeš svoje obećanje. oborivši toga jednog borca. „Kako da se pouzdam u tvoje obećanje. bila potpuno strana. slomio snagu cele danske vojske. koja se zahvalnost pruža onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. Glupost je mašiti se za nezrelim voćem i hteti ga ubrati pre nego što čovek sazna ima li pravo na njega. ne samo da su sad bili izloženi nadmenom ponašanju. koji su ranije zadobili tako mnogo čuvenja svojim pobedama. Ubbeu se. jer ga je sama hrabrost terala da izloži svoj život za ugled svoje zemlje.” On je to zacelo rekao iz šale. I on je pametno upitao šta će dobiti za nagradu za megdan. ne zadobija nikakvu čast. a kralj mu obeća narukvice. jer bi odbijen i pade od prvog udarca. To mu. šta misliš koju nagradu duguješ pobeñenom. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to što je izazivačko ponašanje jednog jedinog čoveka paralisalo hrabrost cele vojske. Ova će mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. nasuprot kraljevskog običaja uzme nazad poklon ili porekne obećanje. da li zato što ga je pobeda učinila nadmenim ili zato što je bio nameran da izvojuje još jednu. htede da sa broda jednim jakim zamašajem baci narukvicu do njega. koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za život. već i preziru onih koje su ranije pobedili. naime. Sve dok je ishod neizvesan. ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika svečanom povorkom. Ko plete vence onome ko podlegne u borbi. jer ta se dva pratioca rado sa slabošću druže? Velika ljaga čeka pobeñenoga. nije uspelo zbog prevelikog rastojanja. ko mu pruža nagradu? Nagrada se daje za hrabrost. koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih. i zato ne želim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. ne želim da primim ni dobra ni zlato. jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstiče hrabrost borca. jer ništa toliko ne podstiče nadmenost kao sreća. s kim nije sreća. Za dance je bilo tužno da to gledaju. i kome je pomisao da. Njega je mučilo i to što meñu njegovim mnogim ratnicima nije bilo još jednog koji bi bio toliko hrabar ili snažan da se rado žrtvuje za otadžbinu. kao i to da danci. ne za slabost. dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. Tu sramotnu uzdržanost danaca ispravio je svojom plemenitošću jedan čovek imenom Ubbe. 79 . Nesreću prati dakle ili nečasna smrt ili život u sramoti. On je bio jači i snažniji od većine drugih i vešt u čarolijama. čija će sudba biti ili užasna smrt ili grozna sramota. Koja je nagrada namenjena. on je. a onaj.

tako da ona može kasnije da zameni gorka osećanja. naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaćaju porez kao i dotad. koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i čuvenja. zadobija ljubav onih koji ga nasleñuju. to je poslednja dužnost pristojnosti koju nijedan pravedan čovek ne bi izbegao. ali u njima treba da se nañe mesta i za ljubav. pade na pamet da bi on.meñutim. Kako je ishod neizvesan. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo. Sad su naši duhovi ispunjeni mržnjom. uostalom. nije ga odvratila od njegove namere. Obala je bila tako lepa da su obojica zaželeli da se iskrcaju. Ishod je. a posmatrači su nadvikivali jedni druge svojim različitim željama za ishodom. i uz njega su pristala obojica vikinga. Pobedniku će služiti na čast da pobeñenom priredi divnu sahranu. jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju braću Hardvendela i Fengea. smatram da je dvoboj na steni bez pomoći drugih najbolji. Tu htede slučaj da se ta dva čoveka sretoše bez pratnje drugih. a i unutrašnjost ostrva ih je svojom lepotom uvlačila sve dublje. Pošto je bio namesnik tri godine. da kralju Kollu u Norveškoj. Odmah je označen jedan krug. Ta dva borca smrtno raniše jedan drugoga i izdahnuše u isto vreme. jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona osećanja koja nas dele. ratnici se postaviše oko njega. neka nas pravo prirode pomiri. svaki sa svoje strane. Hardvendel prvi uze reč i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe više voleo. jer tu se zna šta čovek vredi. i u tome se slažemo i obojica smo do toga sami stigli. borci jurnuše jedan na drugog uz veliku galamu. najzad je naišao na njegovu flotu. pružila prilika da dokaže svoju hrabrost na najlepši način. Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za života meñu nama bilo mržnje. da upravljaju tom zemljom. jer ako izmeñu nas postoji razdor. pobrine za sahranu pobeñenog. Pošto je naširoko i nadugačko jedrio i izgledao ga. on nije želeo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. treba da se jedan prema drugome ponašamo časno i da ne dopustimo da nas naša strast u toj meri povuče da izostavimo da jedan drugome ukažemo poslednju počast. Obe naše vojske treba da bez mržnje i složno prihvate taj zadatak. i onaj ko se 80 . Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije čast i radost od smrti onoga drugog. Koll se začudi nad smelim rečima mlañega čoveka i odgovori: „Kad već meni prepuštaš da odredim način borbe. mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. čiji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu. a primeti da sam najviše ceni da što manje ljudi učestvuje u borbi – dvoboj daje najbolju mogućnost da se hrabrošću izvojuje pobeda. jer niko mu ne može priteći u pomoć. pobedivši ga. Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinškim pohodima. Neka zato bude sveti dogovor izmeñu nas da se onaj koji pobedi. jer on zahteva najviše hrabrosti i najbrže vodi pobedi. jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono što mu pripada.

trpi njegovo zlo biće i surovost. jer ako nam ljubav nalaže da se sažalimo nad tuñom nesrećom. sve je zaboravljeno. jer ga jedan nagoni na drugi. koliko li nam više nalaže da se sažalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela. da mu dade lik kao da ga počini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time što ga lažno opravda govoreći da ju je. Čim vide priliku za to. I za takvu nesreću treba naći što boljeg leka.pobrine da pokaže pristojnost u odnosu na mrtve. bacio je štit i obema rukama vitlao mač. Hardvendel pokloni Roriku svo oružje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao još više njegove naklonosti. koja beše bez ikakvog zla u sebi. ni okolnost da su se tad po prvi put sreli. tvrdio da je ubio brata da je spase. Ta neistina zadobi poverenje. U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. jer kad je čovek mrtav. što se računa kao teža sudbina od smrti. i ja smatram da čovek treba da pokaže istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj način kao i za onog kome dosudi smrt. To se najčešće tako zbiva. jer čak i za nju važi da je prijatelj najgori neprijatelj. Fenge je. jer pošto je toliko dugo sekao Kollov štit da od njega nije ostalo skoro ništa. Ta hrabrost bi nagrañena. I beše još tako drzak i lukav da prikrije svoje užasno nedelo. ne oklevaše da ispuni zlu želju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju. Zamisliva je i jedna druga i manje tužna sudbina. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu. ali da izgubi svoju pokretljivost. neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu. koji je u svojoj divljoj strasti više mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zaštiti svoje telo. Hardvendel. koji neretko 81 . a ako to ne čini. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo. koja je bila iskusna u svemu što je imalo veze sa vikinškim pohodima i ratnom veštinom. Često se dogaña da neko preživi borbu. Eto tako se vrlina može malo osećati bezbednom. što bi kraljeva smrt. da kad jedan čovek počini jedan zločin. ni lepota od proleća ozelenile šume nije ih uzdržala od toga da ukrste mačeve. i daj zato da se dogovorimo. dakle. a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za ženu svoju kći Gerut. počeše borbu. ako neko od nas dvojice bude osakaćen. nije bolji od samoubice. Nakon što je tri godine izvodio veoma velike podvige. njen muž mrzeo celim svojim srcem. pridobija preživele tim svojim činom ljubavi. naime da čovek sačuva život pošto bude osakaćen. jer plemenite gospodare.” Pošto jedan drugome stegoše ruku i dadoše reč za dogovor. jer uze za svoju njegovu ženu. odmah je spreman da počini još jedan. a uz ubistvo brata. pridoda još i rodoskvrnuće. i Fenge odluči da ga ubije. izazvaše zavist kod njegovog brata. mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila. a sakat ne može da napusti svoje osakaćeno telo. s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoše ime Amlet. jer mu je izgledalo bezočno da jedna tako blaga žena. odseče mu jednu nogu.

govorio smušeno i celim svojim ponašanjem se činio kao da je um ozbiljno poremećen. On. to izazva smeh. pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kače jedna na drugu. Kao što je već kazano. to značiti njegovu smrt. trebalo bi da se pravi kao da ništa ne razume. a posebno ako ga vide kako ima snošaj sa nekom ženom. seo je tako da je okrenuo leña glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta. jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka. meñutim. nije se moglo verovati da je on čovek. tako daje bilo užasno gledati ga. ukazivali su na mudrost koju je krio. on im odgovori da pravi oštra koplja da osveti svoga oca. naime. probudila je. 82 . Kada Amlet to vide. da. To shvatanje bi osnaženo time što je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brižno krio. Jedan od njih je. on je grčio svoje zabrljano lice u odbojne grimase. da je čak izgubio razum. a naravno da je izgledalo smešno kad je konj pojurio s jahačem koji je upravljao njegovim repom. i da na taj način ne samo skrije da zna šta se zbilo. nije ni tren sumnjao u to da će. Kada bi tako sedeo kraj ognjišta i džarao po pepelu. kao da namerava da na taj način upravlja konjem. i neki su čak smatrali da ništa ne manjka njegovom razumu. ako se Amlet na ikakav način otkrije. izgubio razum. dremao u prljavštini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom. To je i Amletu odmah bilo jasno i čim mu je rečeno da se popne na konja. Ta dosetka je učinila da su ga i dalje smatrali sumanutim. Ukratko rečeno. reče samome sebi da. Fenge nije oklevao da sa podjednakom zločinačkom namerom učini sebe krivim za dvostruku bezbožnost. da se ne može pameću sakriti. jer opogani bračni krevet svoga brata nakon što ga ubi. Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru. Po mišljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako što bi mu krišom doveli jednu lepu ženu koja bi pokušala da uzbudi njegovu put. koji je tako vešto koristio svoje ruke. jer su svi smatrali da je rad bio besmislen. da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. Kada ga jednoga dana upitaše zašto to čini. a nisu ni mogli znati da mu to pomaže da sprovede plan koji je smislio. On je stalno bio kraj ognjišta svoje majke. nije teško ubediti da poveruju u jednu laž. već i d spase svoj sopstveni život. kod onih koji su dublje mislili o stvarima. već tek životinja bez razuma. i on odluči da mu radije da mig nego da ga uvuče u klopku. Za tog je čoveka sećanje na nju značilo više od zadatka koji mu bi dodeljen. Zato naložiše nekim ljudima da odjašu s njim daleko u jednu šumu i da iz skrovišta gledaju kako će da izdrži kušnju. ako želi da izbegne sumnju kod svog strica. bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meñu njima u ranom detinjstvu. meñutim.poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju čast ogovaračima. onaj trud i pažnja s kojima je radio. sumnju da je on pametniji nego što izgleda. i izgledalo je neverovatno da je onaj.

nije odustao od svoje namere. da ne bi bio prinuñen da laže. i na tom pustom mestu Amlet kao slučajno srete jednu ženu koju je njegov stric ostavio kao mamac. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krečnjaka i ljudi rekoše da su načinjene od brašna. a ona to voljno obeća. a to je govorio na takav vešt način da niko nije mogao reći da laže. a on sam reče da je to bilo pametno rečeno. čime je. Na jednom proplanku u šumi ljudi ga napustiše onako kako beše unapred dogovoreno. jer niko ne beše video šta se dogodilo. Na pitanje na čemu su ležali. naravno. naime. i dosetio se da jednu slamku. ali opasnoj naklonosti. da je to namerno tako rekao. Kada drugi na to primetiše da je to razuman odgovor. učinio veliku uslugu. Kako je žena u njemu probudila jaku želju. on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brašno. „Da”.Usput jahači ugledaše jednog vuka u žbunju. „on i treba da reže veliku šunku”. kako se za njega ne bi reklo da govori laži. naime. 83 . Njegove reči behu pozdravljene smehom. odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. Kad zatim upitaše ženu. zabije u stražnjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. trudio da kaže samo ono što misli. Amlet se. on je te biljke poneo sa sobom. Time je onome koji nije ni slutio nesreću. ali ništa drugo. Drugi opet prasnuše u smeh. jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stražnjici. Amletov brat po dojenju tad reče da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost – on je time želeo da pokaže da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje – i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stražnjici. prečica i sita. koju je podigao sa zemlje. mada behu u skladu sa istinom. on odgovori da su to bili podbel. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije šta se dogodilo. ona isto tako izjavi da nije bilo reči o završenom snošaju. on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru. Pratioci pohvališe taj odgovor. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoše da je to jedan veliki nož. ali se niko nije mogao ni dosetiti šta je pravi smisao. već se uputio s njom do jednog usamljenog i teško pristupačnog mesta na kome je rasla mahovina. Kad Amlet stiže kući i ljudi ga iz šale upitaše da li mu je dala što je hteo. On je razmišljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj. on reče. jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek držala do njega. a kad Amletovi pratioci rekoše da je to ždrebe. odgovori Amlet. on odgovori da Fenge ima premalo takvih meñu svojom stokom. mislio na more. i tim odgovorom potajno dade do znanja da želi zlo svemu što pripada njegovom stricu. i u to ljudi rado poverovaše. on odgovori da je on ležao u zagrljaju te žene. gde se predadoše ljubavnim radostima.

probode čoveka. spasavam svoj život. Zato ti ne treba da kukaš nad mojom ludošću. da lažnim suzama skriješ svoj grubi greh.Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha. sramotna ženo. Pošto ga je Amlet na takav način uklonio s puta. lepetao rukama kao da su krila i trčao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poče da plače i kuka nad njegovom ludošću. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. 84 . Protiv jednog prevrtljivog i surovog čoveka mora se ići veoma umno. koji beše pametniji po sopstvenom ubeñenju nego u stvarnosti. Ali nemoj nikome govoriti o ovome što sam ti rekao. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. ali tek pošto bi se krišom postavio jedan čovek da prisluškuje šta će govoriti jedno drugome. jer on beše suviše tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stići s njim stavljajući ga na lake probe. jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. Unutar u sebi stalno razmišljam o tome da osvetim oca. on reče: „Zašto pokušavaš ti. izvuče ga iz slame. a ti svojim postupcima pokazuješ da si zaboravila svoga prvog muža. Prijatelj se ušunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. Ne pravim se ja bez razloga lud. a ne nad tuñom. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan. Nakon zrelog vaganja on beše pronašao jedan bolji način. ali tvoj sopstveni duh je nagrižen. ako je Amletov razum ostao neoštećen. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama. neće se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. a time što se pravim sumanut. Amlet uspe da izbegne i tu klopku. koji je bilo lako upotrebiti. prvo se ponašao na svoj uobičajen budalast način. ali čekam pogodnu priliku. i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim važnim poslom. koji je ubio svoga brata. zabi u slamu svoj mač. ti. tako da izdajnikovo telo završi u gnoju i prljavštini. a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavaću sobu njegove majke. jer kod neumnih životinja je običaj da se redom pare čas s jednim čas s drugim. već bi pre trebalo da plačeš nad svojom sramotom. reče jedan od Fengeovih prijatelja. iseče njegov leš na komade. koja kao kakva drska bludnica poganiš i prljaš svoj krevet time što se u zloj grešnosti kurvaš s ubicom svoga muža i bestidnim milovanjem maziš onoga čoveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para. kukurikao kao petao. naveo ju je da se povrati vrlini i časti i da uvidi da je njena stara ljubav više vredela nego greh kome se ona kasnije predala.” Govoreći tako oštro svojoj majci. jer ja ne sumnjam da bi on. skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama. s istom surovošću to učinio i s drugim roñacima. jer pošto se plašio da ga ne uhode. da običan um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum.

da je otišao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. odmah ih izravna i zameni drugima. što je u drevna vremena bio običan način slanja poruka. jer je govorio loše o onome što je trebalo da hvali i što je naružio svoje domaćine i 85 . tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. Kralj se napravi kao da nije ništa i primi ih prijateljski i gostoljubivo. što začudi sve. a on obeća da će se u to vreme vratiti. Ta poruka beže urezana u jedan štap s runama. on se. a meso smrdelo na lešinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog čoveka i od toga se pokvarilo. oni mu predadoše štap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku. oni ga izgrdiše. pivo imalo ukus na metal. već se uzdržao od nje kao da je otrov. Fenge je stalno sumnjičio svoga posinka da smišlja izdaju i hteo je da ga ubije. on. Svi su s čuñenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljačka hrana. nañe štap i pročita rune na njemu. kralj naloži da se jedan čovek skrije u njihovu spavaću sobu da sasluša njihov razgovor. na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca. njegovim budalastim izjavama. kao da je to neka najjadnija hrana. Kad se obed završi i gosti odoše na počinak. ali pre puta naloži svojoj majci da nakon godinu dana izveša tepihe u sali i održi posmrtnu gozbu kao da je on mrtav. i on iskaza na taj način omalovažavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. da se kraljica na tri načina ponašala kao robinja.Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao naći čoveka koji je trebalo da uhodi majku i sina. a on je nosio poruku o njihovoj smrti. mnoge je poslao da tragaju za njim. Za šalu upitaše i Amleta da li zna gde je nestao taj čovek. Dok su oni spavali. To beše sušta istina. izabra za taj cilj engleskoga kralja. s uzdržavanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. ali ga niko nije niti čuo niti video. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv. ali zvučalo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smešan. Njegovi pratioci mu zameriše na. a kad ga Amletovi saputnici upitaše zašto za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu. on odgovori. a on odgovori. naime. on svojom umnošću dodade u Fengeovo ime i lažnu molbu da tome veoma razumnom mladom čoveku da svoju kći za ženu. Ali ne beše mu dovoljno što se na taj način spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu. da je hleb bio zagañen krvlju. kako rekoše. Amlet pretrese njihova skrovišta. Amlet bi zato poslat u Englesku. ali Amlet se uopšte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji beše iznet. Kad stigoše u Englesku i Amletove pratioce pustiše pred kralja. ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuñivao da sam to učini. On dalje reče da kralj ima robovske oči. Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloženo da sredi da ubiju mladića. a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo učini namesto njega.

u njoj našao neke pčele koje su jele od sala nekog mrtvog čoveka. Kad ovaj čovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. na koje je on ukazao. 86 . pa Amlet i u tome bi u pravu. Drugi kažu da je medovina bila ono o čemu je Amlet loše govorio. On je tu. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o božanskoj mudrosti. pa je neki loš ukus tako sa meda prešao na medovinu. a Amlet ga istopi i nali u par šupljih štapova. te je sad želeo da čuje otkud je stiglo meso. to pokazuju: to da po običaju robinja podiže maramu oko glave. a kad domar objasni da su upotrebljeni ječam i voda iz jednog tačno odreñenog izvora. Kad kralj to ču. naravno. kad mu je natočena. kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu nañoše zakopane brojne mačeve čija je rña mogla da pivu da loš ukus. tako da to mora da je bilo teško uvredljivo za taj divni par. ali se istovremeno radovao nad pameću mladićevom i najzad ga upita zašto je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaša kao robinja. Amlet ispriča kralju da je kraljičina majka postala robinja pošto je zarobljena u jednom ratu. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. ali kad joj on pripretio mučenjem. čačka zube i žvaće ostatke hrane. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu. zbog čega je bilo moguće da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. kralj mu dade zlato kao krvarinu. a kad se Amlet lažno napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je pričinjena nepravda. jer zemlja beše plodnija no drugde. izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika. pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. konačno. on reče – i tim rečima pokaza kako je pametan – da je taj stranac ili lud ili ima više razuma od drugih. upita najzad od čega je pivo spravljeno. Kralj se. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu. naredio da se zaseje prolećno žito. u nadi da će biti bogata žetva. da podvrće haljinu dok hoda i da. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci. Domar objasni da su se svinje. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika. a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju. On mu dade svoju kći za ženu i uze sve što mu ovaj reče kao da dolazi sa nebesa. kralj upita gde je raslo ono žito od koga je spravljen i da li nešto ukazuje na to da na tome mestu beše počinjeno kakvo ubistvo. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac.govorio nedolično o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja. tačno. jer je. Ona odgovori da nije imala snošaj s drugima sem s kraljem. upita šta je mislio s omalovažavajućim rečima o njegovim očima. već i da je takvoga porekla. jer nisu bile dobro čuvane. pa je možda zato hleb povukao ukus na lešinu. Amlet mu na to ispriča da je kraljičina majka stvarno bila robinja i da tri stvari. A da bi pokazao kralju da ne samo što pokazuje ponašanje robinje. ona priznade da je njegov otac jedan rob. stideo toga. uvide da je ono što je Amlet rekao.

kad umesto svoga vlastitog mača. zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kući. Fenge skoči iz kreveta. Umom davši sebi izgled bedastog čoveka i zadivljujuće hinjenim ludilom sakrivši svoju pamet ne samoda je spasao svoj život. već legoše da spavaju u dvorcu. Najzad probudi svoga strica i reče mu da njegovi gardisti gore. Mač više puta izvuče iz korica i tako se poseče po prstima. Zatim ode u Fengeovu spavaću sobu. on jeste bio istinit. on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio. gde su kralja bili odneli njegovi ljudi. vredno je dosipao gardistima. došao sa svojim starim kukama i da sad želi da uzme osvetu koja ga čeka za ubistvo njegovog oca.Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana. jer je on umesto leševa pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. on je podiže i veza svojim opasačem za mač. ali bi ubijen. dakle Amlet. gde se upravo održavala posmrtna gozba za njega. i kad oni popadaše preko ljudi. skide sa sebe svoju lepu odeću. navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim. pokazao najviše hrabrosti ili najviše oštroumlja. napusti svoje pristojno ponašanje i poče da se opet ponaša onako budalasto i smešno kao ranije. Užas se ipak brzo pretvori u veselje. on zabi u njih štapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih. istrže mač koji je visio kraj njegovog kreveta. Zato se sad ne može reći da li je. koji behu ispod. i ljudi su zbijali šale jedan s drugim. ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao. plamenovi hitro ojačaše. zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvuče. Da bi što bezbednije sproveo svoj plan. a salu za gozbe upotrebiše kao spavaću sobu. donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuću gde su gardisti ležali u gadnom neredu po podu i povraćali ako već nisu spavali. ne ponese ništa drugo sa sobom doli one štapove sa zlatom. i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama. jer su tu držali posmrtnu gozbu za čoveka koji je živ živcat stajao meñu njima. Kad ga upitaše gde su ona dvojica ljudi što su ga pratila u Englesku. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meñu gostima i popi mnogo činija s njima. a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni. već je i našao priliku da osveti svoga oca. Zatim zapali kuću. pa se vatra proširi i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokušavali da ustanu. a da je on. to izazva veliko iznenañenje kod svih. 87 . Amlet je bio hrabar čovek i vredan večite slave. jer su verovali da je mrtav. ne zna se da li je taj odgovor bio više istinit ili šaljiv. Kad u siromaškoj odeći i veoma zaprljan stupi u salu. zbog čega neki od gostiju zabiše jedan gvozdeni klin kroz mač i korice tako da više nije mogao da se isuče. pametno spasavši sebe i smeono osvetivši oca. on pokaza štapove i reče da su tu. koji je bio pripremio. jer ma koliko je većina smatrala taj odgovor budalastim. ne mogaše da ustane koliko god se naprezao. On zatim preseče konope koji su držali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okačila po zidovima sale. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan beše stigla. Kad stiže na Jiland. Da mu njegova široka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda.

još je više doprineo njegovom čuvenju. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. druge tugom. tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najživotniji način. očekivali mnogo od njegove mudrosti. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo različita osećanja. sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovište i sazove one za koje je znao da su sačuvali njegovog oca u vernoj uspomeni. Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokaže kako će puk reagovati na njegovo delo. koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica. mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. On je ranije želeo da se pokaže siromašnim. Za te brodove je odabrao posadu od lepih. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro. osim toga. naložio je da mu naprave jedan štit sa izvanrednim slikama. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog 88 . jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom. Kad je Amlet video da je puk ostao miran. jer se on utom seti.Četvrta knjiga Amlet i Viglet Pošto je ubio poočima. A da bi izgledala što bolje. a opet treće potajnom radošću što je učinjen kraj nasilničkom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. da je u svoje vreme obećao da će osvetiti Fengea u slučaju njegove smrti – oni su se naime zarekli da će jedan osvetiti drugoga. koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti. nisu našli ništa drugo sem ugljenisanih leševa. koji nekada beše tako siromašan i neugledan u svem svom ponašanju. a kad se opšte uzbuñenje smirilo. koji su videli požar po noći. naime. On izañe na skup i održa sledeći govor: (…) Te su reči ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saosećanje. rano ujutro su došli da saznaju šta se zbilo. koje je još uvek bilo toplo. ali je sada polagao na sjaj i krasotu. Fengeov leš je pronañen u krvavoj odeći i proboden mačem. saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. dobro oružanih mladića. i ništa nije moglo da pokaže kako se ta velika nesreća dogodila. druge čak na suze. odjedri s tri raskošno opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. tako da on. (…) Sve je to jedan vešt umetnik s izvanrednim umećem naslikao na štitu. njega jednoglasno izabraše za kralja. i taj štit. Ljudi iz okoline. ali kad su pretražili zgarište. Nakon što je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu. To učini kralja nemim od užasa i iznenañenja. pošto je on ubijen. što je neke ispunilo jakim besom. Svi su. njegova posada je na putovanju nosila štitove obložene zlatom. sad na sve načine iskazivaše veliki sjaj. Izmeñu ostalog.

U toj lažnoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke. prišunja se do Amleta i ukrade njegov štit. gde je – kako on reče – živela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za ženu. Mada je. a da bi štit mogao da posluži kao potvrda i poruka kao objašnjenje štita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na štitu. izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku. zamolio je Amleta da za njegov račun krene na put i zaprosi jednu ženu u njegovo ime. koji je bio posebno bistre glave. a kako ga je radovala lepota mesta i žubor jednog potoka mu dala želju da odspava. Čovek zato ne samo da je mogao da ispriča kraljici šta je video. Kad kraljici stiže obaveštenje o tome šta se zbiva. razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zaključila da je vlasnik štita. Put je trebalo d ga odvede u Škotsku. Njemu je. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim životom plati svoju želju za njenim telom. ona uputi desetoricu mladića da izvide ko su stranci i šta hoće. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na 89 . to bio opasan zadatak koji je dat Amletu. Kraljica je detaljno pregledala štit. delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. A i to pismo koje je Amlet nosio. bilo sasvim jasno da ta žena nije samo iz sramežljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinošću. iskoristivši pritom dobar razum mladićev kao povod za to poslanstvo. s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i. izgledalo kao da je nevin.kralja prema kćeri i odanost zetu. već da je bila i tako tvrda i naduta. Konačno je prevladala vernost zakletvi. on nije hteo da se izvlači i on se uputi na putovanje pouzdajući se delimice u svoje sopstvene ljude. ali ostavila pečat i potpis nedirnutim. a više je želela jednog mladića. Ona je pročitala i onu poruku kojom je engleski kralj tražio da mu ona postane žena. Kad je prešao škotsku granicu i nije više bio daleko od mesta gde je bio kraljičin zamak. dakle. osim toga. čovek je vešto uzeo iz skrovišta. da je stvarno mrzela svoje udvarače i kažnjavala svakog ko bi pokušao da podeli krevet s njom. a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti. meñutim. Pošto se smatralo sramnim prekršiti zakone gostoprimstva. tako da to. prevari stražare. već joj je i doneo vidljiv dokaz. koji on beše stavio pod glavu. On je zato svojim prijateljskim i obezoružavajućim ponašanjem krio svoju izdaju i svoju žudnju da uzme Amletu život. neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. a to beše učinio s takvom veštinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavača ne probudiše. čiju je posetu ubrzo mogla da očekuje. on leže da se odmori pošto postavi ljude na stražu da izgledaju okolo. mada bi on u potaji bio uzročnikom. ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca. tako da on zanemari rodbinske veze i odluči da ispuni svoju svetu dužnost makar ona bila na štetu zeta. Jedan od njih. napravi konačište na jednom polju kraj puta da se konji odmore. njemu je najviše odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu. onaj čovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca.

postaće kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. koga ona izabere za muža. pokušati nanovo nešto novo. jer je računao da će na taj način dobiti nazad ono što je uzeto – on je pošao od toga da će. Amlet skoči. da joj pol nije prepreka. već na plemenito poreklo i. da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice. jer u svom je sinu videla zalogu 90 . Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljičin zamak. a kad je valjalo birati suprugu. zgrabi ga i naredi da ga vežu. koja je nalagala da se njeni udvarači ubiju.mesto da prevare Amleta. U tome i nije pogrešio. Tu se onda održi gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i škotske velikaše. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoložena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema. kad je počinitelj tako lako prošao sa svojim poduhvatom. taj pametni čovek ne bi trebalo da polaže na lepotu. i kad se škot prikrao da stavi na mesto štit i lažnu poruku. On se obradova njenim veoma predusretljivim rečima. I s tim rečima priñe Amletu i zagrli ga. Ona je kraljica i mogla bi. prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila. sama poslednjem ponudila svoju ljubav. i tako bogata i tako otmenog roda. da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moći i vlasti ni po znamenitosti predaka. jer ne samo što je neverovatnom umnošću smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke. naime. sve to pročita. Meñutim. Kad kraljica. on reče da je Fenge dobio zasluženu kaznu i da je Amlet s nadljudskom veštinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti. koje može biti mamac i često kao lažna šminka skrije pravo lice te osobe. ipak je mislila da je joj ispod časti to – reče ona – da dozvoli da joj mržnja nadjača ljubav prema mužu. čije ime beše Hermdrude. uze je u zagrljaj. Zato se ona začudila. dobio tako običnu i neuglednu suprugu. iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige. On je u meñuvremenu otkrio da je štit krišom izvučen ispod njegove glave. biti smatrana i kraljem. a onaj. ta njeni su roditelji bili robovskog roda. Mada je ona imala dovoljno razloga da se žali što ju je ponizio dovodeći novu suprugu. svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki slučaj za petama išla jedna velika škotska vojska. Ona ga zato obodri da joj učini po volji i podari joj svoju vernost tako što će više gledati na plemeniutost roda nego na lepotu. reče ona dalje. koja je mogla da se označi samo kao ljubavnica. Ona je. ali koja je još uvek imala kraljev pečat i potpis. koji je imao znatniji ugled od većine drugih. poljubi je i reče da je njena volja ujedno i njegova. mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeću. što je jedan tako pametan čovek u toj meri pogrešio sklapajući brak da je on. već i svojim veličanstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonošću to što je ona. drugačije rečeno. postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. ali je odmah zatvorio oči i napravio se kao da spava.

ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio. tako da prikrijem ono što se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge. i na taj ih način su pobedili mrtvi. koji je sad znao šta može da očekuje s te strane. pobegoše i ne počinjući bitku. morali su da poveruju da je vojska sačuvala punu snagu i da je mali gubitci ništa nisu oslabili. kao da će oni. posumnjao je da li ima dovoljno ratnika.” Iz tih se njenih reči jasno vidi da je njena ljubav prema mužu bila jača od ljubavi prema ocu. postavio je leševe nekih od svojih palih ratnika da stoje učvrstivši ih gredama. prikrije onu izdaju koju je smišljao. razmišljao samo o sopstvenoj koristi i zaobišao njegovu želju time što si za sebe uzeo ono što je trebalo da bude njegovo. „Samo nek on mrzi drugu ženu svoga oca” – reče ona – „ali ja ću je voleti. treće pak postavio na konje kao da su živi. naoko srdačno primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da. Nikakav neuspeh neće ugasiti moju ljubav prema tebi” – nastavi ona – „nikakva je gorčina neće pobediti. koje su oni sami pre toga nadvladali dok su još bili u životu. Dok je to govorila. jer je više voleo da se izloži opasnosti prihvatajući kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na način koji bi mu mogao naneti sramotu – on je na sve načine silno polagao da sačuva svoj ugled. Da bi naizgled povećao broj vojnika. vrati se u Dansku s svoje dve žene. stiže i kralj Engleske. Ti treba da se čuvaš od moga oca. Bilo je čudno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj. izgledali su kao neka silna vojska. da mu ispriča kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovišta. Kad stiže jašući pod svod kapije. Kad englezi to videše. navuče jednu verižnjaču ispod odeće i prihvati poziv. Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u četi živih. Posledica je bila ta da. jer kad sunčevi zraci padoše na mrtve. 91 . a Amlet bio osloboñen optužbe da je počinio izdajstvo. čije su obe strane bile otvorene. i oni koji nisu znali o čemu je reč. kralj ga napade i bio bi ga probo svojim špicastim kopljem da se ono nije odbilo od verižnjače. nije dozvolio da se primeti da se oseća ugrožen. onoga koga je ranije bio zarobio. koji su izgubili život. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo. i ne znam može li se reći da je ta pobeda više izvojevana srećom nego li razumom. Kralja. pod okriljem blagonaklonosti. već uze dve stotine jahača sa sobom. pošto si na onome putovanju na koje te je on poslao. ubiše danci koji su krenuli u poteru. opet stupiti u bitku.njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga muža. Amlet. koji je oklevao da pobegne. Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi čekali. kada je Amlet sledećeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao život. Pošto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljačkao po Engleskoj. druge privezao za veliko kamenje. i ovaj ubi većinu njegovih ljudi. pa im onda navukao pun oklop i poreñao ih u običan bojni red. tako da je na Hermdrude pala sva krivica.

s velikom drskošću je na sve načine mučio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i moć. i slučajne prilike potkopavaju žensku vernost. da je više gajio brigu za njeno buduće udovištvo nego za svoju sopstvenu smrt. ona se bez ijednog udara mačem predala tome neprijatelju i imala snošaj s njim. da se samo jedna bedna žena može bojati da svoga muža prati i u smrt. uvide svojom izuzetno neuobičajenom pameću da stoji ispred dve teške mogućnosti od kojih će mu jedna doneti sramotu. On beše tako stigao i do tog mišljenja da je razlika izmeñu nečasnog života i divne smrti podjednako velika koliko i izmeñu časti i sramote. promenljivost vremena pretvara ih u ništavilo. uzevši gospodstvo nad Jilandom. koji je bio namesnik u Skoneu. i kaže se da je taj čovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker. naime. To je Amlet primio s takvom smirenošću da je čak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je način na njegovu zloću odvratio dobročinstvom. On nije želeo da strahom od smrti potre onu čast i čuvenje koje je stekao. Tako je. (…) 92 . otera u progonstvo. Na taj način nepostojanost sreće potire sva ženska obećanja. Fjalira. zaboravlja ono što je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu čulnost. bilo jasno da. častoljublje je ipak prevagnulo i njegova žudnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. pa se tako i mnogo potrudio da joj. koji je seo na presto. ako prihvati izazov. Viglet je umro od bolesti nakon što je mnogo godina vladao u miru. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao što je priroda bila darežljiva kad ga je opremila sposobnostima. toliko jako voleo Hermdrude.U meñuvremenu je Rorik umro i Viglet. pre nego što krenu u rat. Ona još dodade. On je. a ako ga odbije. gubi svoju ratničku čast. koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat. za koje niko u naše vreme ne zna gde je. dakle Amlet. jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom. a druga opasnost. preko poslanika izazva u borbu. on se žalio da je njen sin. Kako je on. jer dopušta da je namami i zavede njena put. pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. Kad ga zatim Viglet. Kada je kasnije našao zgodnu priliku da se osveti. njemu je. koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. nañe novog muža. Njegov se grob može videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. povredio pravo kralja iz Lejrea. ali nerado ispunjava ono što je obećala. bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevazišao podvizima i samoga Herkula. uvek pred očima imao vrlinu. Hermdrude na to reče da ona poseduje mušku hrabrost i srce i obeća glasno i zareče se da se neće od njega odvajati u žestini bitke. umro Amlet. dugo odvagajući to pitanje. Ali tu svečanu i retku zakletvu ipak nije nikako održala. jer je njemu pripadalo da daje tu čast onome kome hoće i od njega je uzima. meñutim. krenuo je ipak u rat s njim. Ona je brza na obećanju. on. dakle. ulaže život.

a Haldan mu reče da pristane iz šale. pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja. uplašili su se i čudili se kakav je to ogroman div stigao na imanje. okrenuo slavlje u borbu i oborio ga. pa su sa imanja odneli leš umesto da odvedu mladu. da mu čak ni to nije dovoljno. kći gotskoga kralja Ungvina. a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. Haldan odustane od svoje kraljevske spoljašnosti. 93 . ljudi po dnevnom svetlu. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald. Haldan ga upita besnim rečima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuñuje da umeša svoju nečistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuñuje se da stavi svoje grube seljačke ruke na jedno kraljevsko dete. Čim se pojavi u kraljevskoj sali. proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. i ljudi su cenili uzdržan lik koji otkriva čistotu srca. verujući u svoju muškost. ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za ženu koji uspe da je slatkim ljubavnim rečima navede da ga pogleda. a za sobom je ostavio sina Sivalda. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao. podigao pogled tako visoko da je poželeo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrčini. da. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budući zet. Zatim ga pozva na dvoboj rečima da će tek kad pobedi u toj borbi postići cilj svojih želja. i svi koji su ga sreli. Ungvin posluša njegov savet. Tako je naterao Ebea na dvoboj. obuče se u ružan i stran lik i kad noć uznapredova stiže na svadbenu svečanost. --Sivald je imao kći po imenu Sigrid. Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled držale okrenut i nikada nisu lakomisleno očijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha. da. ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne može navesti pozni noćni čas kao opravdanje da odbije borbu. već i traži deo i nasleñe tuñeg kraljevstva. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak.Sedma knjiga (…) Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je. obeća da će se pobrinuti da od toga braka ne bude ništa i zatraži da mu ovaj zadrži slobodno mesto za stolom na slavlju. a ona beše tako stidljiva i čista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote.

Vilenjakinji odvratnoj i zloj više ne služiš. beše jedan mladić imenom Od. oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. pobegni od grozne žene koju gospodaricom nazivaš! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi žena i moju dugu čežnju dragano mi nagradi! Ti. jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time što bi legao kod nje u potaji. ali nikakvom veštinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled. beše jedan div koji je takoñe želeo devojku. I opet pokuša da na razne načine navede devojku da podigne oči i pogleda ga. Ali div je s velikim trudom upetljao devojčinu kosu u takav zapetljan čvor. Ova je posla da joj čuva stado koza. i kad je ona neko vreme služila Sigrid kao služavka i umilila joj se. Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. Drugi pak kažu da se to on lično preobratio u ženski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. Čim je Od ču za to. te ode od nje pun čuñenja što nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo moguće razvezati osim špicom i oštricom. i kada je video da mu je sreća podjednako malo pomogla. posla jednu ženu da joj se na prevaru umilostivi. samo jedan brzi pogle podari svome proscu! 94 .No. ali to je bio zaludan trud i razočaran u svojoj nadi diže ruke od svoje namere. da postaneš mlada i svoga prosca pratiš? Bolje bi to bilo nego po šumi paziti smrdljive koze. No. punoćo mojih čežnji. pokušao je da nañe devojku i tražio je po unutrašnjost planine sve dok je nije našao. navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja. podigni oko i daj da ga vidim kako sja. ne skrivaj smerno svoj pogled. Ebeov sin. On je pokušavao iz sve snage i na sve načine da je izmami jedan pogled. ali Od joj opet pomože da se oslobodi i pokuša nanovo da je privoli sledećim rečima: Zašto nećeš da se mojim molbama prikloniš. moj živote i željo. i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanište u unutrašnjosti planine. koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujući u svoja velika dela ili u svoj privlačni duh i britki jezik.

ali Odova majka dobro vide da je ona. posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima. već je i svoga oca nagovorila da se oženi njegovom sestrom. u koju su bitku obojica pozvali najviñenije borce. Kako su samo časne žene onda bile kad ih ni najslañe ljubavne reči nisu mogle navesti da makar žmirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomoću dve dobre usluge koje je učinio devojci ne može da joj izmami jedan pogled. ne budi tako tvrda. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeñu Sivalda i Regnalda. uprkos bleda lika i jadne odeće potekla iz plemenita korena. jer se stidela svoje pocepane odeće i svog jadnog stanja. – Kad je Od ugledao. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na vešanje na grani za to što mu je silom odveo kći. i zato je s počašću stavi za pročelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje. Tri dana je trajala bitka s 95 . upita je zašto krije svoje lice u ogrtač. ali Sigrid odmah ispriča kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem.Do imanja tvoga oca ići ćeš sa mnom. jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih očiju. za nagradom česnem. Luča je bila skoro sagorela i plamen joj ožeže šaku. već se s jadom seti svega što sam učinio! „Kako možeš da budeš tako smušena i nerazumna da radije čuvaš tuñu stoku i brojiš se meñu roblje gamadi nego da pristaneš na dobar i pristojan brak?” Ali devojka je i dalje zadržavala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila očne kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time što bi slobodno gledala unaokolo. Sigrid tad ko i pre lutaše nadaleko meñu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja. a vrela žudnja koju je nosila u svome srcu oduzela je moć onom plamenu koji joj je palio šaku. Tu se kaza siromahom. i ona onda podiže pogled i blago uperi svoje oči u njega. u zagrljaj svoje majke radosna ćeš se skriti. a da bi još više isprobao njen duh on naizgled napravi venčanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luču kad krenuše u bračni krevet. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju šaku. Time se završila lažna svadba i sama Sigrid uñe u bračni krevet. delo moje trudno beše. ali njeno strpljenje je izdržalo kušnju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne oseća nikakvu bol od sažižuće vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj duši ona nije primećivala spoljnju vatru. ako svetlinom oka samo jednom želju svoga prosca nagradiš! Iz vlasti podzemnjaka još te jedanput spasoh.

Verovatno su mu više sile ulile užas da ne bi poverovao da je opskrbljen natčovečanskom hrabrošću. Onaj strah koji je takvo junačenje izazivalo. leže na straži pred njenom devojačkom sobom. kao i kći Signi. Kako bi zaista izazvao zloću zveri. ne mareći za smrt i opasnost. naime. Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukavičluka koji su najbolji plemići pokazali: tako su se voñe prestrašile da je toga dana ne manje nego četrdeset najhrabrijih šveñana okrenulo leña. – Svi oni koji su u toj bitci ostali živi. i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome će se pobeda prikloniti. Njen otac je držao pod strogom pažnjom i dao joj da odgaja jednog guštera i jednu zmiju da. on htede da oproba sreću. ako neko pokuša da se probije unutra. koja od detinjstva beše tako sramežljiva da je svoje lice uvek krila u ogrtač kako ne bi svojom lepotom budila tuñu požudu. bio je dovoljan da na uzdi zadrži mladiće. ali ne uspe. da mu se glava odmah odseče i nabije na kolac. jer retko čoveku zapadne da zadobije sreću sasvim bez mane. kada odrastu. On je takoñe odlučio i. Nije. jer po kraljevom nareñenju. --Nakon Sivalda je došao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda. on se umota u krvavu kožu. ali ga je toga puta začudo uhvatio strah i odjurio je bežeći sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. tako da ovaj pade mrtav. ali Sivard odgovori da će uzeti za zeta onoga muškarca koga njegova kći sama nañe po želji svoga srca. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivši joj svoj mač pravo u usta. – Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i kći Alvild. ali onda Od. Njegova kosa je bila tako čudno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro. i daše se u službu u njegovoj gardi. to veća čast. Ali Alf Sigerson je ovako razmišljao: što veća opasnost. najznamenitijem meñu vikinškim poglavicama. Devojčina majka je bila jedina 96 . devojka će pripasti onome ko ih pobedi.ogromnim gubicima ljudi na obe strane. Alfa i Algera. Najznatniji meñu njima beše Starkad koji inače nikada nije dozvoljavao da ga uplaše ni najgora trpnja i preteća opasnost. prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora poseći zveri koje čuvaju stražu pred njenim devojkinim vratima. bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu užasnu bravu. uputiše se Hakiju. tako obučen uñe u dvorište i odmah zabi u gušterovu razjapljenu čeljust komad usijana gvožña koji je držao kleštima. Meñu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljašnošću i mnogo je išao na vikinške pohode. ulete u najgušće redove neprijatelja – da li zato što mu beše dosadila ta beskrajna bitka ili ga je častoljublje navelo – obori Regnalda u sred kruga njegovih najviñenijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevaše nagradu za svoju pobedu.

stidna devojka posta divlji viking. Kako kći stade da hvali prosca za njegovu muškost. i uz nju se svrsta nekoliko sličnih devojaka koje joj se staviše u službu. i jedne zime nalete na blakmansku flotu. uvide da ovde ima više potrebe za poljupcima i tapšanju po obrazu nego za oružjem i odbranom. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj površini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove. led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izañe na njega. on je zagrli i natera je da svoju mušku odeću zameni ženskom. Radostan bi Alf kada tako iznenada nañe onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor. jer nije pazila na svoju čast. Ovde uploviše u jedan uzak zaliv i odaslaše svoje izviñače. i ovi doñoše s vestima da tu u luci već od ranije ima nekoliko brodova. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemoguće terati ih napred koliko god da su jako veslali. Borkar 97 . Blakmani poverovaše da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustiše se u borbu s nima. Ubrzo su naišli na jednu četu vikinga koja ja žalila za svojim palim poglavicom. Sad se spremiše za bitku i Alf odmah skoči na pramac Alvildinog broda sekući sve pred sobom i krčeći put ka nadgradnji. i ona sad krišom potraži razgovor sa svojom kćeri da isproba njen duh. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem šlem s Alvildine glave. bolje su stajali na površini leda. ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki ñonovi učinili nesigurnim na nogama. majka je izgrdi grubim rečima. Kasnije je sa njom dobio kći Girid. jer joj se činilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga čeka. kao i da je najbolje da vrati mač u korice i blaže se ophodi s neprijateljem. Kako je jak mraz potrajao. a Alf naloži svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u čarapama na nogama. zaboravila je da odmeri njegove vrline i muškost i lakomisleno se zagledala u njegovu očaravajuću lepotu. i kad ugleda njenu glatku bradu. naložila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret. Danci se nikako nisu mogli načuditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. To beše Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord. Nakon te pobede okrenuše pramac ka Finskoj. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je našao.koja mu je zamerila njegovu prosidbu. ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild čuje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica neće načeti čast koju su zadobili velikim delima. već dopustila da je namami lepa spoljašnost. oni je zbog njene lepote izabraše za kraljicu mora i ona je izvela mnogo veće muške podvige nego što bi se od jedne žene moglo očekivati. i kako više nisu imali glatke cipele. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiću i zamenila svoju žensku odeću muškom. Alfovi sadruzi pokušaše da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmoćnom.

uze za ženu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji naraštaji nazvaše Hildetand75. One su prezirale svakojak razuzdan život i najradije čeličile svoja tela i duše raznoraznim naporima i trudom. U starim danima je meñu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblačile u mušku odeću i stalno svih dana vežbale borbene veštine. ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muške hrabrosti.. A da se sada niko ne čudi što su se žene dale u borbu i ratovanje ukratko ću se osvrnuti na život i prilike takvih žena. koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni. – A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. greška jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove kćeri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zečjom usnom). tačniji oblik predanja. Ovo drugo je. već hteo da ostvari svoju sreću pomoću tuñih velikih dela. --S proleća Alf i Alger opet poñoše na vikinški pohod. 75 98 . te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. birale zvek oružja umesto ljubavne želje. razmišljale više o obaranju nego o zagrljajima i oštrim kopljima pretile mladićima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. da. Oni pozvaše na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli mačeve u kanije. pouzdavši se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo. zaprosio Sigerovu kći Signi. jer ona je više cenila borbene muškarce nego mazne mladiće i nije Ovde je. Hagbarda i Hamunda. Njena je naklonost ponajviše bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela. naiñoše na Helvina. Posebno su se žene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posvećivale takvom životu. a ne poljupcima. sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara. ne čeznuvše za maznim tapšanjima već za ratnim delima. odbacivši svu žensku slabost i prevrtljivost i uteravši u ženske duše mušku divljačnost. Preko noći su vojske ostavile oružje da se odmara. U to vreme je jedan visokorodan nemački mladić imenom Hildegisl. One su takoreći zaboravljale sudbinu koja im roñenjem beše namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milošte. izgleda. stezale oružje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju. po svemu sudeći. žudele za krvlju. one su se tako revnosno bacale na ratne vežbe da bi čovek teško poverovao da su prave žene. jer obe behu zadobile tako strašne rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku. a sledećeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima. i one su bile tako vične oružju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota. sinove malog kralja Hamunda. i kako su sad lutali nadaleko po morima.

kada se meñu sluškinjama povela reč o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemićem. Lice mu sja hrabrošću i muškost u očima plamti. Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i reče da kod potonjeg nema ničega da se hvali doli njegove lepe spoljašnosti. već na izvanrednom delu. već vrednu unutrašnjost. Spoljni sjaj može da razočara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. Ali Hildegisl je teško primio to što je ona 99 . tako da su raspoložene da se obećaju onome mladiću u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muževnosti. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrdža. ali da Hakijeva divna duša u potpunosti uravnotežava njegovo lice puno ožiljaka. jer čast osta kad koža svenu. već u delu i smelosti. jer hrabrost blista više no lik. Lažan je i najlepši lik i malo što raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost. Ima. koja nadomešćuje svaku telesnu manu. jer dobro je znala da očaravajuća spoljašnost nikada ne može da nadomesti vrlinu i muškost već nestaje kada se s njima poredi. Nijednog muškarca za lep lik ne hvali ako želiš pravedan biti. zauzvrat njegova duša ima snagu. jer brzo vene divni lik prolazne mladosti. Grubo je i tvrdo njegovo telo. tvrdim rukama on je čast zadobio. već hvali muškarca koji hrabrost u grudima ima! Ne traži on pohvalu u svojoj spoljašnosti. naime. i koje ne cene glatko lice. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali. već i ispeva sledeće: Nije on blistavo lep. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku. ali plemenit po duhu i srcu. devojaka koje više privlače proščevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled. – Kasnije. ali s prezirom o lepoj spoljašnosti govorim. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporište: ne preti mu i ne obara ga udar. u imenu junaka i čuvenju ubojnika. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim.zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeñu muškosti i lepote. dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje reč i veru da će mu se u tajnosti obećati.

Kralj Siger je. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio običaj da drže obećanja data prijateljima. Nisam se koncima i vretenom bavila. naviknuta samo na tresak oružja. reče ona. u bitci svojim kopljem vitlala. imao običaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca. Sigerovi sinovi Alf i Alger započeše borbu za Helvinom i Hamundom i oboriše ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela. a drugi rado sejao neslogu izmeñu prijatelja i budio meñusobnu mržnju i sukobe. Kasnije je stigao Hagbard sa svežim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje braće. Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije. jer ljubav se ničega ne boji. on se kaza Hakijevom ratnicom i reče da ima poruku da prenese Sigeru. nadaleko se po zemlji krećem. dok je Hagbard bio daleko na putu. zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoña i devojaka. pa nije nežna kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su 76 Ne zna se koje je to mesto. a jedan od njih je bio Bolvis. Ponekad po žbunju i šumi lutam ili talase sečem. Tokom noći njemu spremiše krevet kod Signinih devojaka. očvrsla na udare i ubode. a bilo je razumno. On onda odgovori stihovima: Je li je tako čudno što mi je taban očvrsnuo i koža otvrdla? Čudite li se videvši maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala. ali ga pogodiše kopljem u stražnjicu. Oni su bili toliko različiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobučen u ženu i ode do Sigerove kći u njenu sobu držeći se obećanja kao da joj nikada nije pričinio bol ubivši joj braću. Zatvorene su čelikom moje grudi. platno i najfiniji lan. tako da je bolje držati ih na uzdi silom nego milom. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladića. jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako ružnu i jadnu ranu. već krvavo oružje često u rukama držala. a kad su mu sluškinje prale i sušile noge.radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeñu Sigerovih i Hamundovih sinova. upitaše ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove šake tako tvrde na dodir. obučene u skupocene haljine. koža otvrdla od takvoga posla. koje ne tkaju već rane zadaju. Signi je bez oklevanja shvatila njegove reči i urotila se s njim. usput sam često po čičku i trnju gazila. da je na tim rukama. daleko preko mora mora jedrim. što je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na račun nemaca. u okcima verižnjače. naime. 100 . više sviknutim na borbu nego na greben. Hildegisl je pobegao.

tako žilavi i kruti na dodir. lepa diklo: kamo će najradije tvoj duh krenuti kad više ne budeš grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala. Zatim je Hagbarda trebalo počastvovati najfinijim krevetom. jer nimalo ne želim da ovde živim kad te u grob skriju. već su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zatežu. za drugoga muškarca da se udaš? Je li moja sreća tako loša i zla. spuste u tamnu zemlju. zacelo bi mi smrtne rane naneo. Ako smrt gorku treba da okusim. sad ja. ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od želje i požude ja sa stidom glavu okrećem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem. izmeñu ostalih ljubavnih reči. ti. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo. ti. smelo krevet s ćerkom delim. grubo ti život otme. neću izdati 101 . Uzrok sam smrti tvoje braće. ako ti mač smrt donese ili bolest bleda. Reci mi sad. jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za ženske poslove. odmerio ih na mokrom poprištu. smrt sinova se mora kazniti. da li bi poželela kad budem mrtav brzo da zadatu reč izneveriš. i da su oni tabani. ako te krvnik odvuče. baš kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. srcu mome dragi. ne nadam se milosti: očeva osveta ne poznaje sažaljenje. jer ovde na postelji bi vezana tako čvrsta veza. Zato ne bi trebalo da se čude d su noge očvrsle od dugih putovanja. ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati. on joj. bez očeva pristanka. a kad su on i Signi zajedno legli u krevet. spletene dve niti života i smrti. a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kući i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka. koje je često ranjavilo oštro stenje na obali.otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem. čak i kad je sreća zla. nagoveštava nam bol i smrt.

kome devojka po prvi put usne pruži za poljubac. tvoja duša u kraljevstvo senki odlazi. kog ljudi ovde na saboru osudiše krivim na smrt. Hagbarda osudiše na smrt i podigoše vešala da ga na njima obese. kad su ga sluškinje izdale i Sigerovi momci ga napali. reče on. 102 . tvrdi Hagbarde. da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost. gde Hel u svojoj mračnoj sali stoluje. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost. kao i mnogi drugi. Ali onda istupi Bolvis i reče da su loši saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluženu kaznu. tvoje telo na vešalima trune. ali najzad su ga savladali. nañoh vrednog moje ljubavi. Ne daj da te strah smete. uzmi ovo piće i utoli žeñ i osveži svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga. već ispij poslednjega dana života s vedrom hrabrošću ovu čašu koja te posvećuje patnji smrti. i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega. već mu i čast pogazio namamivši mu kći? – Većina naroda podrža te njegove reči. ko u proleću mladosti salomi njen sveži cvet. ali Bilvis. I kako može biti govora. Kad rog ispiješ na obale Helheima ćeš krenuti. u zemlju smrti u dubini. on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima. – Zatim kraljica pruži Hagbardu piće i reče mu da njima ugasi žeñ i istovremeno mu ispeva sledeću rugalicu: No. Te reči su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on više obradovao zbog njenoga obećanja nego što se bojao opasnosti rastanka. ako u ženske reči hoćeš da veruješ. bili su blaže raspoloženi prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. da Sigera navedu na sažaljenje ili milosrñe prema čoveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podršku dvojice sinova. Bolvisov brat.onoga koga slobodno izabrah. zarobili i izveli na sabor. Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti životom. Mladić uze rog iz njenih ruku i kaza sledeće stihove: Poslednju zdravicu ću vedro i radosno ispiti. sada se svi okrenuše protiv njega i proglasiše ga krivim. – Kasnije.

unapred sam ih na obale Helheima poslao. on obodri prisutne da mu okončaju život i kao znak koliko se malo boji smrti.rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. kao i da od svojih velova naprave užad. u svome ludilu divlje besniš. želi da iz šale samoga sebe vidi kako leži mrtav pre nego što izgubi život. njih ubistveni čelik više ne štedeše. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smrću i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. Bez osvete neću odavde otići. ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: mač sam vitlao koji obojici braće smrt donese. reče on. zalogu Helheima nikada nećeš nazad dobiti. uzviknu da se raduje još više zbog vernosti svoje zaručnice nego što ga muči misao na skoru smrt. Da bi isprobao vernost svoje zaručnice. zato ih zamoli da zapale kulu čim čuvar da znak sa vatrišta. grubo te sudbina bez sinova ostavi. U meñuvremenu je Signi sedela meñu svojim uplakanim sluškinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome što je naumila. zategnu ih oko vrata i odbiju podnožnike. ali Signin izviñač poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi šta vidi. Ljuta ženo. zamak smrti ne možeš nikada srušiti. Zatim Hagbarda izvedoše na onu uzvišicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na vešala. One joj to obećaju. a ona im natoči vina i napi ih da im ublaži strah od smrti. ova ih je šaka u proleću mladosti oborila. da. Ona onda briznu u plač i reče za jedinoga muškarca koga je u životu zagrlila i u smrt otpratiti. One obećaše da će učiniti sve što kraljeva kći zaželi i na to joj se zarekoše. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom. naknadu za smrt ti sreća nikada dati neće. One odmah zapališe kulu. on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrtač. Ovu šaku u krv tvoga poroda sam potopio. on ispeva ovo: 103 . jer. Oni i učiniše kako on zamoli. tvoju decu koju si sama na svet donela. odgurnuše podnožnike ispod nogu i zategoše užad oko svojih vratova.

rukama i bacite me hitro na vešala! Srećan sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. a drugi se setio korena iz koga potiče. gde je bio na ratnom pohodu. a na jednom mestu u blizini Sigerstada podiže se jedan nasip iznad okolnog zemljišta i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. 77 Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti. Srećan sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neću usamljen s mukom u Hel otići. on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka. Haki se. jedino za smrću svojom čeznem: siguran sam u veri i nadi da će naša ljubav i s one strane trajati. jer zakletva nas je spojila. jer u oba sveta važi zakon ljubavi. 104 . verno se moja voljena devojka seća zakletve koju dadosmo. ali je to pogrešna etimologija. pratimo se i u životu i u smrti. smrt nas ne razdvaja. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku. setio šta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju. jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja. A i jedan je čovek ispričao Absalonu da je lično video jedan stub koji je nañen na tome mestu tako što ga je jedan seljak izorao. a krvnici ga zadaviše užetom. ali onda ga je napustio Haki Selandsfar. što u smrt zajedno kretosmo. namerio se da svoje oružje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje braće. rado u grob odlazim. a i Starkad. momci. Nisi izdala svoju reč. I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani. koji mu je verno služio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana. život se sada kreće kraju. reče on. zajedno smo u svemu. jer tako je jaka moć ljubavi da ni smrt ne može da skrši njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim žarom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako učinio iz prijateljstva. ne. Gle. Vigerov sin. s radošću primam činiju koja mi se daje. jedno su naša ljubav i vera. – I tek što reče te reči. ova se kazivanja potvrñuju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreñenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77. Zajedno život ostavljamo. Nabacite mi omču na vrat! Nek mi uže grlo stegne! Život s radošću napuštam. i s ove i s one strane slaviće našu vernost. čvrsto nas je naša veridba vezala.Uhvatite me sad. naime.

Ako se sudba promeni. što nikad ne pobegoste. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilački pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. Hjalti onda reče: Vreme je zahvaliti podvigom našem kralju dobrom za bogate poklone. Sećate li se. Rolf što nam dade. dela nas čekaju. kad radosni sedosmo i zajedno se šalismo? Nikad. za crveno prstenje. Pohvala i čast udeo naš nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna. Ne budim vas na zabavu i vino. ustaj i oganj spremi. za nemačke mačeve i švedske štitove.) Probudite se svi prijatelji Rolfovi. zaklesmo se. R. Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paža Skalka kome reče: Skalk. ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj mač i silno njime mahni. 105 . Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo. – Lj. mada je sačuvan samo jedan njen mali fragment. Nije više vreme za ležanje. Hladne ruke ne treba prijatelju pružiti. Nek plameni vedri svetle na ognjištu. već na besni govor oružja. Vatra još tinja pod pepelom. U vreme mira naše plate dobismo. ništa ne mari – njegovo dobro i zlo s njim će prijatelji podeliti. vi divni junaci svi. Slušajte me. šta uz medovinu obećasmo. ljudi. Svako. probudite se svi kraljevi ljudi.PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA (U prevodima na savremeni danski jezik često se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju. plemeniti ljudi. dan se raña.

Hjartvaru. momci! Snažnim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima srešćemo ga. Zato: Mač s bedra. Rude. kad je kralju potrebna verna pratnja. smrću u plamenu. kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. Oprost dobiti nećeš za bratovu smrt. kralj je već smrt našao. čuvaj svoju mladu. Čuvaj se. besnim rečima dance ruži. jer u boj ja tebe sad zovem. uhvaćenih neprijatelja. Bjarki. probudi se iz sna! Ostaneš li ovde. slušaj me: Rolf je pao. još jaki stojimo opremljeni za borbu. Rude. sestro Rolfova: Doñi. slušaj me. Još nam oklopi nisu popucali i mačevi se istupili. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. Požuri napolje za prevaru nagradićemo ih i osveti svog kralja. koja na laž tebe navede! Ubrzo će čas nam poslednji stići. ti lenji. Osvetimo kao junaci glavara dobrog. vojska uplašiti. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. jak i čvrst k nama juri. oštro mu reče: švedske medvede. kogod dobar i čestiti želi biti. ne bojimo se švedskih prevara. U pobedu ili pad njega verno pratimo. Mačem i sekirama Neće nas geta šveñane obaramo. Jad kukavici koji bežati hoće. Pošto je napravio pravo krvoproliće meñu neprijateljima. Zamak je pun ubrzo ćeš izgoreti unutra. sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. ali osvetu ćeš dobiti u bogatoj meri.nećemo Rolfa izneveriti. Zlatan mu šlem blista. Kralju danaca delo dugujemo. pomozi mi da spalim Ostatak ćemo krvavim 106 . oružje mu buči. Ne mlati jadno šveñanin mačem.

o pojas staviti. kao usta i reči velike. Kralj tada uze skupi metal. Zlato u gomilama kralju ponudi. Ne želim kao lisca ako hrabrosti imaš da me neprijatelj dimom iz rupe istera. spreman sam. ubrzo ćeš videti što priča kazuje. puna su usta Zatim šlem – kolko čujem tvoja. odmah oborismo kukavnog bednika. Divno beše junaka videti. strah ga zgrabi kad Rolfa srete. Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo našeg sjajnog junačkog kralja! Po treći put. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora 107 . Hjalti. Podvig sad i ja Ubrzo ću kralju dugujem s tobom krenuti. molim i zapovedam: Hajde najzad. što pohlepan samo na zlato mišljaše? Čast i slavu stalno bacaše. Posečen sad leži kralj iz Lejra na krvavom poprištu s ranama tako dubokim. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nañe. da mu ovaj mir podari. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti. Ne viči tako glasno. doñi. samo zvečaše zlatnim prstenovima. mač moram ti hitri momče.ranama označiti. kad Rorika pobedismo. kad mačevi zapevaše i strele zazujaše. u bitku te zovem! Sećaš li se Rolfa. darežljiv ga dade svojim junacima. osvetiti kralja koga volesmo tako silno. Bjarki. Ne za boj on ratnike opremi. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejaše. onog. uvek ispred u času opasnom brz kao jelen iñaše Rolf u borbu.

Ogromno rastu ubijeni oko mene. Švedski momci. U Hjartvarovoj krvi sečivo ću okupati. starog plemstva. i sa osmehom nañe junak svoju smrt. Divnu će pratnju dobiti kralj Rolf. ali njegovo telo zatim ja mačem raspolutih. mač će se napojiti tvojom krvlju. Oklop puče od mog snažnog udara. svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. Triput udarac izgleda zadobih. jurišamo ponosno na krvavi sastanak. dobra i zlato kralj mi dade. I ne vidim onog hitrog momka što me tako ponosno u boj pozva. Oklop bacimo. pale ljude oko sebe u gomilama gledam. grudi ko leña njegovo sečivo grize! Hjartvare doñi sa svojim borcima. Agnarov život uze moj silni mač.koju mi pokaza. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. svetimo se za pad našeg kralja. mladog godinama. Jak i moćan on stajaše u bitci. mač moj okušajte. Je li je pobegao kukavički od neprijatelja mada se s muškom hrabrošću tuceta ljudi hvalio? 108 . Oružje mu ne pomože. Stalno ih sve više u boj žuri. grudi obnažimo. dobro svojim mačevima vitlaju. jurimo sad napred sa štitom na leñima. S Hodingom moju glavu čovek udari. Nedavno jednog drugog velikana oborih. beše lep. četu neprijatelja plemenitog roda. Četama dvanaest upravljah sam. Glas što ga Agnar dobi. ni štit sjajni. dok ga sečivo ne pogodi i bled on pade.

Rado bih sad da ugledam Oca pobednika. Odina tu vidiš. raseče oklop. Vlasnika palih na poprištu obaram. Nije moj štit meni odbrana. teške mi uslove boj nudi. da s čašću umremo.Na to odgovori Hjalti: Slabo pomoć Hjaltiju ovde stiže. neprijateljski su ga udari na komade isekli. kasno stižeš. kunem se. pokaži mi onog pale što poseduje! 109 . umnog i ogromnog. Mač i koplje oko mene zuje. kao d od vune beše. ti dragi. niti mu njegov visok konj sad pomoći. što se za dan ne zaboravlja. Odina. prijatelju. onog s jednim okom. ako tvog domaćina ovde vidim. Pogledaj sad pod ruku što svijam. reci mi odmah. jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. Rude: U znaku čekića pokazuješ se. vlasnika palih. Ne zovem ja ipak loše momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. postojan ipak stoji u sred bitke. njegov ga štit zaštititi neće. jer često čovek. Kraj kraljeve glave leći ću i ja. mora da okleva. Vidiš li ga. Hjalti. živ izjahati iz Lejrea neće. Upravo me jedan mač nekog šveñanina ujede. ali za sedmoricu sečeš. Bjarki. Oca pobednika. Dok nam je život dat jedno samo želimo. Bjarki: Ne tereti me što te pustih da čekaš. S radošću te gledam. Rude. Bjarki: Frig.

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad će videti, kad pale pogledaju: Život mi dadosmo za zlato što dobismo.

Nek gavran i orao mirno naša tela čupaju, jer kralja u smrt s čašću ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST PESME UZ STRUNE
Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sačuvanih tekstova prevedenih na staronorveški sa starofrancuskog. Reč je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najčešće se opeva neka nežna i dirljiva ljubavna priča, ali je spektar tema daleko širi. Teme su keltskog porekla kao i u većini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima „Okruglog stola”. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priču, kojoj je sačuvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetnički obrañeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevači. Od 13. do 15. veka lirska poučna pesma se često izvodi uz pratnju muzike. Sama reč lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoñena uz muziku instrumenata sa žicom. Keltski pevači su, po svemu sudeći, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajačima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadržaj kazivali na francuskom, pa je reč lai kod anglonormana počela da se koristi kao naziv za francusko prepričavanje keltskih pesama. Kad je norveški kralj Hakon Hakonsson poželeo da francusko junačko i ritersko pesništvo učini poznatim u Norveškoj, učinio je to verovatno da bi svoj dvor približio evropskim običajima, kao što je i inače činio s mnogim drugim stvarima. Jedini sačuvani rukopis staronorveškog prevoda potiče verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je moguće da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa još tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar eða Lióðabók (Christiania, 1850) po tome što se pesme, lais, u njoj naizmenično nazivaju lióð, lióðsongar, strengleikar, strengleikslióð ili strengleikssogur. Većina naučnika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveški prevodilac. On kaže da prevodi „jednu knjigu”, ali sasvim je moguće da su prevodilac ili prepisivač dodali nešto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to baš onde gde su Pesme uz strunu. Nešto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronañeni kao uložak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a pošto poznajemo starofrancuski original većine pesama, možemo nadoknaditi bar deo onoga što nedostaje. Odnos izmeñu starofrancuskog originala i staronorveškog prevoda je veoma složen. Ovaj izbor obuhvata tekstove različitog sadržaja da bi se pokazala tematska širina i različitog stila da bi se pokazala šarolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predložak je poslužilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Venåsa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su naučili pesme uz strune, a ja ću vam ispričati dogañaj o kome je sačinjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u Škotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, živela jedna devojka, prelepa i posebno učtiva. Njeno nasleñe iza oca beše cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se važna veličinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su živeli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno širokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da čuje kakvu reč o tome. Ona je govorila da nikakvog muškarca ne želi, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovaše u Škotskoj. Njega će, reče ona, uzeti, i taj će, reče ona, nju imati. No, kada se to raščulo i oni koji su živeli u toj zemlji saznaše za to, istina je da su mnogi pokušali da taj put prejašu za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izašla pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivačima i bogatom odećom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i ležali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rašču naširoko, pa se proširi preko cele Bretanje, koja leži u zemlji francuskog kralja južno od Engleskog mora. Jedan bogat i darežljiv vitez, koji je živeo u Bretanji, takoñe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I pošto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi može li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i poruči gde se iskrcao i reče da mu ona pošalje svog poverenika. Ona mu, čim ugleda njegova poklisara i ču njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun počeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stiže pre večeri. A kad stiže u Edinburg, bi bogato primljen s velikim počastima i čašću. Kada je zatim završio razgovor sa devojkom o onome što mu je priličilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuću da se odmori čim to poželi. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavaću sobu, i oni i učiniše kako im je rekao. Zatim zaključa vrata i leže kraj vatre da ga greje, tako da te noći uopšte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji beše spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, čeznu za tim da leže udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu štetu, jer što na tvrñem umoran čovek leži, to se brže obnavljaju snaga i moć njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obuče se i ode da razgovara sa devojkom i zatraži da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: „Dragi” – reče ona – „još ne može da bude tako, jer prvo treba da otputuješ toliko daleko koliko moj labud leti, a onda ćeš me dobiti bez protivljenja, tako da se to više neće otezati.” Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do četvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trčao, ali labud je leteo i pravo je čudo da od toga nije prepukao. S večeri stigoše do jednog moćnog zamka. Doun se tu odmori dok je želeo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono što mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogaše više da mu to odriče. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i učini ga gospodarem cele zemlje s bogatom čašću i velikim počastima. Tri dana nakon svadbe Doun upriliči bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pića. Ali sasvim izrana četvrtog dana ustane i obuče se i izvedoše mu konja. Zatim reče zbogom ženi svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadžbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u južnoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u šest, jer se smatralo da dan tada počinje (prima hora, prvi sat).

112

žena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen čovek htede da se rastane od nje. „Gospoño” – reče Doun – „ja te sad napuštam i ne znam hoćemo li se više ikada videti. Sa mnom si začela dete. Ako je onako kako verujem, rodićeš jednog sina. Ovaj zlatni prsten ćeš sačuvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao čovek.” Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadržavaše se više onde. Sada treba reći da je gospoña stvarno bila s detetom. A u času kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovaše. Ona ga zadrža kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jaše i odlazi u lov na ptice i životinje. Onda mu mati dade zlatni prsten očev i zamoli ga da ga dobro čuva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro naučenog svima lepim običajima i ponašanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne učini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se držale viteške igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s oružjem. Zato je postao čuven i glasovit više od svih drugih u družbi i službi i s njim je uvek jahala velika četa vitezova. Kasnije krene on sa svojom družinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteške igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike čete, a u četi što stajaše nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo žudeo za tim da iskusi svoje oružje s mladim vitezom. Kada on sa četom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoše se silnim udarima. Ali mladić obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladić mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteške igre završile, Doun posla poruku mladiću da doñe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stiže jašući. Doun mu se odmah obrati. „Prijatelju” – reče – „kakav si ti to čovek koji je mene s konja oborio?” „Gospodaru” – reče ovaj – „ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najbliže.” „Prijatelju” – reče Doun – „dojaši ovde do mene i daj da ti vidim šake!” Mladić je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i šake i podlaktice. Kada Doun vide šake mladićeve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. „Mladiću moj” – reče on – „ kada smo se danas sreli u viteškim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjači i najborbeniji u boju. Doñi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je žena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oženio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad više nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosiš na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku.” „Gospodaru” – reče on – „istinu govorite.” Onda se oni poljubiše i zagrliše. Zatim odoše sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladić povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo čeznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

Kada je čuo da o tome zbore i ruže ga. Ali i to selo i sve kuće su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. ali su to skrivali što su bolje umeli. pa da više niko ne zaprosi njegovu kći. lep i svime obdaren više od drugih. veoma blizu nje. U tom kraljevstvu je živeo jedan mladić. pistri Ovde je reč narod (þióð) pogrešno iskorišćena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. On ju je cenio i voleo više no išta na svetu. koji se sad zove Normandija. a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skončali svoj život od preterane ljubavi. Razni moćnici su je prosili i hteli za ženu. ali niko više. Ona ga primi s velikom počašću kao svog muža i gospodara. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81. Mnogo ih je mučilo to što nisu mogli da se sreću i budu zajedno. ali otac uopšte nije hteo da je uda. a da se usput ne odmori. tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. u francuskom tekstu Neustrie. jedan kralj je naložio da se s mnogo pažnje podigne jedan veliki zamak. te su ga svi teretili i grdili. Na njoj. I dugo je bilo tako s kraljevom kćeri da niko nije hteo da je zaprosi. Zatim su živeli u velikom miru i časti mnogo zima. onde gde je jedna velika planina koja je čudnovato visoka. ali nije imao druge dece. Ona je bila kod njega i dan i noć da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. taj će je dobiti. 114 . složno i pristojno. Ali mnogi su zlo govorili o tome što je on toliko voli. On je bio darežljiv i viteške časti. jer ga je to jako pogodilo. On se čvrsto odlučio da zadobije kraljevu kći. O to dvoje mladih bretonci su sačinili jednu pesmu uz strune koju nazvaše Pesma o dvoje zaljubljenih. mnogi pokušaše da je iznesu. Zato se rastužio i razbesnio i stao da smišlja kako da od toga pobegne. razljuti se. koji je tu stolovao. jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. ali nikako nisu uspevali u tome. na vrhu. počiva ono dvoje mladih. Zato prestadoše s tim. lepu i učtivu devojku. I tako bretonci sačiniše o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdraži onu pesmu uz strune koju zovu Doun. imao je kći. Mladić je smatrao da je za njega bolje da čeka sa strpljenjem nego da se zaleće s glupim preterivanjem i sve 81 82 Neystric. Pesma o dvoje zaljubljenih Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogañaj koji se nadaleko raščuo. Grad se danas zove Pître i leži kraj Sene (Seine) nešto iznad Ruana (Rouen). To dvoje mladih su često razgovarali i verno su se voleli. On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82. Ali sa one strane planine. jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje. Kad se ta vest rašču po celoj zemlji. i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu kći iznese na planinu na rukama. On je često dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu kći i često joj je govorio da mu podari svoju ljubav. a kralj reče da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao. Nekoliki uspeše da je iznesu do pola planine. sin jednog uglednog čoveka.njegovim povratkom kući. Taj kralj.

i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. Kad stiže kući. Ti moraš smisliti nešto drugo. ali ipak reče da će to biti velika ludost i nesreća za mladića. Kralj reče da dovedu njegovu kći. zamolićeš mog oca da me da tebi. Ona živi onde već preko pedeset zima. Onda reče devojka: „Dragi” – reče ona – „ja znam da me ne možeš izneti. jer drugačije ne može biti. i ode u svoju krajinu. ali ti ćeš ih sve voljno prihvatiti. jer to mi se stvarno ne dopada. jer tada može da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono piće koje ti može dati veliku snagu i moć.” Kad mladić ču njene reči i savet.manjom nadom izgubi i cilj i buduće nade. i reče joj da ga više ne muči okovima ljubavi. Ali to mu nije pomoglo. tako se zagledao u devojku. On odmah dobi punu snagu i svu moć i sve sposobnosti. Trčao je s njom što je brže mogao. lep i bogato obdaren. jer uopšte nije bio pažljiv. besan i brižan. Kralj mu ne odbi molbu. Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim veštinama. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad kćeri svoje i mladića. A kada bi je zatražio i to izneo ocu njenom. Hoćeš li da odeš do nje i da joj poneseš jedno pismo od mene i objasniš joj svoje stanje. Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene). da nikako ne želim da mu nanesem bol. a i nju za njega. Kada je pročitala pismo. mladić stiže tu prvi od svih i ne zaboravi svoje piće. Mladić je uze na ruke i dade joj piće. Ja imam jednu moćnu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83. jer toliko moćan i snažan nisi. a onda ode kralju i odmah ga zamoli za kćer. i zamoli je da krene s njim i reče da više ne može da izdrži tu muku. a ona nije imala na sebi druge odeće do jedne haljine. 115 . koji je hteo da pokuša da je iznese na vrh planine. i požali joj se na svoj ljubavni jad. On će te sigurno nazvati detinjastim i reći će ti uslove. moj će otac zauvek ostati da živi u ljutnji i duševnoj muci. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag. znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. tad zaboravi na piće. Sada je mladić srećan i radostan. Zatim se dogodilo da mladić doñe svojoj dragoj. a kad stiže do sredine planine. Kada je to iskusio. Kad se dan zbora približio. vrlo se obradova i zahvali joj. Ona ga ojača lekarskim savetima i dade mu jedno takvo piće da se nikad ne umori i premori pošto ga okusi. Kad se zatim vratiš u ovu krajinu. reče da mladić ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve što treba da čini. 83 84 Salernaborg je Salerno u Italiji. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su želeli da vide taj dogañaj. Ali ako odem s tobom. Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. i zatraži odobrenje za put od svoje drage. i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. jer je znao da ga ona neće prevariti. Njega je za nju vezivala velika ljubav. zadrža se jedno kraće vreme u svojoj krajini. ode kući u svoju otadžbinu i sakri piće u jednu posudicu koju je nosio sa sobom.

On nastavi tim velikim putem s njom i stiže na vrh planine s njom uz velike muke. I svi rekoše da ih treba sahraniti onde u planini. i oboje ih staviše u njega. spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji pićem. planinu nazvaše Planina dvoje zaljubljenih.” Kad preñe dve trećine planine. tako da se cela krajina od toga popravi. svi odoše. Bršljan Volja mi je i rado ću vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velškom zove chevrefuill. i on onda ode u svoju otadžbinu. Tada bi napravljen jedan kameni kovčeg za njih. već umre na način na koji je sada kazano. svoga prijatelja. popij i obnovi svoju snagu!” Onda on odgovori: „Imam još mnogo snage. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama. Ali to ne 85 Sudvales može biti Južni Wales ili možda u bretonskom leu Galija. jer je voleo kraljicu. geitelauv na norenskom. Kada devojka vide svoga dragog takvog. On ne mogaše uopšte da govori. da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. ne videše da silaze dole. Zatim se odluči da krene pa makar život koštalo. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: „Dragi” – zamoli ga – „popij svoje piće za snagu. I svi ljudi koji se tu behu skupili. Sudvales85. krenuše gore za njima i nañoše ih oboje mrtve. ona pomisli da on leži u nesvesti. srce izlete iz njega. Tada kralj pade dole i dugo ležaše u nesvesti. tako da su na kraju oboje umrli istoga dana. A sada treba da vam kažem o toj devojci koja je bila tako umna i učtiva i lepa. draga. i zato mi i ne treba odmora. Od toga dogañaja s decom. pade u nesvest. jer osećam kako se zamaraš. koja im je pružila mnoge bolne brige. Ali kada oni koji su ih čekali. Onde pade na tlo i više nikad ne ustade. Ne zamara se srce. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj beše piće i piće isteče i raširi se široko po planini. tako da nije dobio dozvolu da se vrati. gde je ta pesma sačinjena i pevana i kako se to dogodilo. I kada to bi urañeno. 116 . i on tu tako ostade prepukla srca. gde beše roñen. i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivaše znake života. tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izlečili koji su pilu od tog pića.Kad devojka oseti kako se umara. reče mu: „Dragi” – reče ona – „popij svoje piće. Tri dana s držali leševe njihove iznad zemlje. Pročitao sam u knjizi ono što mnogi kažu i istina potvrñuje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj. A bretonci načiniše kasnije od ovoga dogañaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih.” Ali on uopšte ne htede ni da sluša reči njene ni da im poveruje. i zabranio mu je da doñe u njegovo kraljevstvo. tugovali su mnogo zbog njihove smrti. i tu je bio punih dvanaest meseci.

jer nikako ne mogaše da živi bez nje. Ona reče da želi da sjaše i onde se odmori neko vreme. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda štap. veoma se obradovao. i ne listaju. I oni učiniše kako ona reče. jer se ona neće kretati tako da je on nikako ne vidi. Zatim mu reče kako da se ponaša da se pomiri s gospodarem svojim. jer tu će kralj održati svečanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. a i on s njom. tako je to i na taj način i s nama. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu što su želeli. gde je kraljica ranije stigla. Na štapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio. u francuskom originalu Tintagel. Zatim se rastade od svoga dragog. i da se kralj veoma kaje što ga je oterao i što je verovao lošim savetima zlih ljudi. velšani chevrefuill. o toj sreći koju je stekao u šumi od utehe koju mu dade kraljica i od toga što ju je sreo i sećao se reči koje je rekla. 86 Tintajol. i tu se sakri u šumu. rekoše mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86. jer onaj ko verno voli. niti ti možeš živeti bez mene. Niti ja mogu živeti bez tebe. i ureza svoje ime u štap. i taj ih je susret oboje veoma obradovao. 117 . pomislila bi na svog dragog.treba da vas čudi. bršljan. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu. No. već se suše. postaje strašno tužan kad mu se volja ne ispuni i žudnja ne zadovolji. Tada odseče jednu leskovu grančicu i izreže je svojim nožem da bude četvrtasta. i onde će biti i kraljica. jer on se i ranije tako ponašao prema njoj. Najlepša draga moja. nepoznato je mesto. ne pošalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje. jer on beše sasvim vešt u svekolikim pesmama koje se čine uz harfu. sačini Tristram jednu novu pesmu uz strune. Bretonci je nazivaju gotulaef. „S nama se” – reče on – „zbiva što i s bršljanom koji se svija oko leske. a mi je nazivamo geitelauv. ali ako se razdvoje. a zatim i bršljan. i obe umiru. kraljem. No. onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo. Kada je Tristram to čuo. žive i listaju. Tristram je bio strašno tužan i zato ode iz otadžbine i krenu za Kornbretaland. Ona siñe s puta i išla je sve dok nije našla onoga koga je volela više od svega na svetu. i spremao se da je potraži i da sazna kako da je vidi. Na Duhove treba svi da budu onde i neće nedostajati ni zabaveni bogata prijema. Onda oni koji su to saznali. oboje su plakali. Tristram je došao do šume kraj puta gde je znao da će kraljica projahati. Ona podigne štap i pročita šta je na njemu pisalo. i koja je uvek bila pouzdana i verna. Dok god su te dve biljke zajedno. Ali kada je došao rastanak. i zamoli ih da je sačekaju.” Kraljica tako naiñe jašući i vide štap na putu. A kad se veče prikuči. on izañe iz šume i ode na prenoćište i upita kako je kralj. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva služavku koja se zvala Brengvein. leska umire. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj. njegov ujak.

118 . naložio je da sačine ovu pesmu. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zaštitio. On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strašno dugo i svakoga dana je išao sa sokolovima i lovio ždralove. Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini. Kada je stigao u Normandiju. Po toj pesmi uz strune on će se onda sećati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i čekao na vetar. A pošto se kralju ta pesma dopala više nego ikoja druga. poželeo je da se opet vrati preko Engleskog mora. Viljem kralj87. naložio je da se nijedan svirač na harfi ili svirač ne mogu smatrati 87 88 Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvajač. on je radije čekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale.Pesma o obali Sad se pristoji da kao sledeće ispričamo onu koja se zove Pesma o obali. Onda oni odoše kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti. te da se ona nazove Pesma o obali. hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila još od detinjstva. I onda rekoše svi koji se u to razumeju da nikada nisu čuli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu. Onda ona sačini onu pesmu uz strune koju je kralj zatražio u svome pismu i po svojim poklisarima. jer su dobro i brzo uradili ono što im se dopadalo. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu. jer beše saznao da su se namesnici. a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. koji je s vojskom osvojio Englesku. i da je što pre pošalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku. Onda je razumno pomislio da bi trebalo da pošalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoñi koja je znala šta treba o svim pesmama uz strune. a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu sviñalo. i kako je ona nastala. Kada oni stigoše do nje u Bretanju i iznesoše pred nju bogata poslanja kraljeve milošte. u to vreme grad u koji se obično pristajalo pri plovidbi za Southampton u Južnoj Engleskoj. Tu je dugo sedeo da sačeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio stražu na granicama zemlje. Ali kralj nije želeo da posluša savete kormilara i požurio je po opasnom vremenu. i nauči svirače na harfi da znaju Pesmu o obali. a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske darežljivosti. opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu. da ona za njega sačini jednu novu pesmu uz strune s najlepšim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronañe. opkolio je njihove zamkove i srušio ih. Zatim proñe neko vreme. i uhvatio ih je veliki broj. do 1087. skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirače harfe koji su bili s njim. koji su imali zamkove unutar granica Normandije. Barbeflear je grad Barfleur. ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnošću.

i ne beše nijedne kraljice. i ne želim dodati ništa drugo do li to da je Bog posvetio kralja i poštovanje mu dao da zaštiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski. Pa zatim stadoše da procenjuju koje veliko delo najviše vrednuju. Gomila ljudi drugih zanimanja takoñe je bila tu. Od toga su i pesme činili. svako kazivao svoju avanturu. da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo. Kome možemo da zahvalimo za dobre vitezove. bili su tada običaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doživeo avanturu. O njoj za koju su velika dela učinjena. zašto vole da se susreću na viteškim igrama. da bi svi bolje čuli. Držali su se govori i kazivalo se o ljubavi. harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su posećivali. hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. o tome da umoljavaju svoje prijateljice. Svako je kazivao o svojim velikim delima. Bile su cvet Bretanje. dajte savet o nečemu o čemu sam oduvek razmišljala: Ja čuh vitezove kako zbore o turnirima i viteškim igrama. To se proču kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova. govorio tako lepo. one su kazivale šta misle. Osam devojaka je sedelo za sebe. molio tako predano pre nego što bi od njega odustao. sve su imale na sebi svoju najbolju odeću i najfinije ukrase. učtive i visoko poštovane. Jedna od njih reče svoje mišljenje i reče ga bez uzdržanosti: „Sada mi vi.dobrim ako je ne znaju dobro i tačno. o avanturama. svi dogañaji su bili kazivani i zapamćeni. Najbolje doživljaje su sve pamtile i prepričavale ih nanovo i nanovo. živu i na radost. zorne. tu behu gospoñe. milošti i plemenitim viteškim delima. Bile su u svojim najlepšim haljinama. gospoñe i devojke iz zemlje behu tu. a druge ih slušale. Svako je ispričala svoje doživljaje. za koga se vitezovi ukrašavaju. I još i u našim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. o ljubavi. Za tu zabavu o kojoj ću ovde kazivati. kad vam kažem. bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini. Bile su umne i lepog držanja. Osim toga. 119 . To je istina. nijedna visokorodna gospoña nije propuštala priliku da se tu pojavi toga dana. tako su često bile prepričane da su ih svi hvalili. Pošto izañoše iz manastira. ne drže nikakve govore. ugled i blago zemlje. jedno po jedno su izlazili ispred. te milost ukaže onome ko to napisa! Amen! Pesma o požudniku Tako kazuju Bretonci da u stara vremena beše običaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede svečanost svecu. bezbrižne. gospe. Sad ja nisam pročitao ništa više o toj pesmu uz strune na velškom jezku. plemenite i predivne mlade devojke i device. Najplemenitije i najlepše gospe. Mnogi sveštenici i vitezovi su bili tu. jer oni koji su umeli da sviraju na violini. behu skupljeni na onome mestu koje je rečeno. zbog koga se oblače u novu odeću? Zbog koga šalju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zašto se ne ponašaju sramotno? Zašto vole da daju. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata.

Mnogi muškarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu. Vitezovi i klerici dadoše pesmi zaštitu i ljubav. Ali čujte šta je ona odgovorila na poruku svoga muža! „Gospodo” – reče ona – „ako se mome mužu ne sviña i ako se ljuti zato što se ja oblačim i što se nosim onako kako dolikuje i kao što je običaj kod lepih i finih žena. koliko god da joj je lice bilo lepo. Pesma o Naboreisu U Kornbretlandu beše jedan kralj koji se zvaše Naboreis. Jer pošto su sva dela učinjena zarad nje. surov prema neprijateljima. stavi gajtane i trake na svoju odeću i da glavu svoju pokrije svakojakim ženskim kapama za koje mišljaše da je za lepotu i divotu jedne žene. pošalje Naboreis. video je tu njenu naviku i nikako mu se nije sviñalo što se ona tako preterano kiti. Naboreis. On je često bio ljut na nju i krišom od drugih je grdio oštrim rečima. o razmetljivosti i nakinñurenosti njenoj. Onda kretoše s pesmom. On su imali veliku kraljevinu. vrednu i znatnu. ona beše voljena i rado pevana. i činili pesmu zajedno sa njima. rekoše da to beše izuzetno lep govor. kad su čuli za tu dobru temu. Ne želim da kažem pravo ime da se ne iskrivi i pogrešno ne protumači. pesmu napraviše učtivu i dobru. tako ovde pesmu završih. da mogu da je čuju oni koji to zažele. domaćin njen. i sa takvom spoljnom ukrašenošću kakvu nosi na sebi. domaćin njen.Otuda dolazi ona velika. Hajde da sačinimo novu pesmu o pički. slatka čežnja koja je razlog za časna dela. koji ne bi bili ni za dugme da pička nije cilj zbog koga se iskušavaju. Tu pesmu većina naziva pesmom o požudniku. lepu i učtivu i stasalu.” Njih sedam se složiše s njom. No. a stigli su i njeni najbliži srodnici. Kako ja čuh priču. Svi koji su bili na zabavi. Mnogo su hvalili delo njihovo. Dajem vam moju reč da nijedna žena. kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutošću. i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti što ona neće da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj. Govorio je da bi voleo njeno ponašanje. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obuče i ukrasi. On je dobio ženu iz velikog roda. i govorio da to nije zbog njega.svi će se zacelo nama okrenuti. Naboreis beše jedan učtiv i velikodušan vitez vičan oružju. svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom. Onda im se on požali na ono što nije voleo u njenom ponašanju. Neka nam doñe onaj koji najbolje ume da sastavlja note . ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi pičku svoju. dobar prema prijateljima. digoše ruke od pesama koje su pravili i okretoše se damama. ništa o njoj ne kazujemo. već što se takvom pred drugima pokazuje. on bi rado da ona posluša njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavošću. jednu izdašnu i bogatu baštinu za ocem. Ako joj se dopadne. još uvek je niko ne omrznu. jer ona beše bezmerno naduta žena. samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukrašava svoju odeću i marame za glavu trakama i gajtanima. onda ne znam ništa drugo da učinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim 120 . poruku mnogim od najuglednijih ljudi.

i to se rašču naširoko. i da zatim odseče i bradu i brkove. odoše od nje i mnogo su se smejali njenim rečima i zabavljali se njenim odgovorom. 121 .” Oni koji su čuli gospoñin odgovor. i za to se svuda saznalo. napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim.da pusti bradu i brkove da rastu dugo. Oni koji su držali školu za činjenje pesama uz strune. Onda će se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar.

a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohrišćane. Ali sve to sveti kralj Olaf primaše sa strpljenjem zarad Boga i stade još vernije da 89 90 In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti . U Engleskoj je počeo da veruje u Boga. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemoćnom Bogu. I ljudi su onde išli za ñavolovim krivoučenjem. postade sasvim drugi čovek i – kako to kaže sveti apostol Pavle – ubi i ublaži zlu prirodu svoju u ime Božje. oponaša reči Satanine i kaže nam: „Ja ću svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeću na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i ličiti na najlepšega boga. Oni se svim silama okretoše protiv poruka Božjih i omalovažavaše njegovo sveto učenje. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na čuvanje. odbaci ovaj svet i grešne želje i postade primeran u veri. Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljaštvo i mnogo surovosti. mnogi se ljudi pokajaše za grehe svoje i odbaciše paganstvo. moćni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana. Ali tada ustadoše protiv njega mnogi zli. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u širokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu. htede da. prorok Božji. i učinio je apostolska dela svojim svetim uputama.CRKVENA KNJIŽEVNOST STARONORVEŠKI HOMILIJAR Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUČENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu leži zemlja koja se zove Norveška. On je smatrao da je zemaljsko kićenje ružno i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Božju. I kako to retko biva.” Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod. ali zapreti zlim ljudima i zločincima užasima strašnoga suda i Božjim sudom i mukama u paklu. i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. i malo ih je verovalo u milost Božju.u Vulgati. Istom kad bi opran svetim krštenjem. uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu što podsticaše dobrotu. Takvo veliko znanje i takav besednički dar dade naš Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove reči. On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veličinom najsvetijeg. On beše veliki svetac. Tad je vladao u Norveškoj sveti kralj Olaf. s velikom željom. On se držao daleko od svega što zakon Božji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve što mu je On nalagao. koji gradi svetu tvrdinu i podiže grešne i nakazne ljude. On beše roñen u Norveškoj i onde mu beše rod. propovedi i njegovo divno ponašanje. privede Bogu. on je bio i kralj njihov kada je reč o upravljanju zemljom. Ali onda im posla naš Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obeća svima koji verovaše u Boga večni život i večno trajnu radost. jer Satana ih beše potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja. 122 .

Niko ne može pravedno reći koliko je mnogo dobra taj sveti čovek učinio za ljude dok je vladao zemljom i odreñivao zakone. Tada on ode jednom kralju istočno u Gardariki koji se zvaše Jaroslav. Onde je postao poznat meñu svim ljudima zarad svoje vere.propoveda dobro svakome čoveku nego što to činjaše ranije. i jeretici i zlonamernici se podigoše protiv njega. Garðariki . a to je da nije hteo da prekrši veru svoju hrišćansku i izloži pogibelji živote ljudi koji su ga pratili. Grdio je i kraljeve i dvorjane. Onda se sav narod okrete poslušnosti prema Bogu s velikim pokajanjem. e da bi tako unapredio hrišćanstvo i bio zemlji odbrana. Bolje da se čovek okrene onome što je mnogo istinitije. karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom. i ne htede da ima išta više sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. on uspostavi zakone meñu ljudima. i koliko je bio pun milosrña i saosećaja prema svim malim i siromašnim. Onaj ko potraži po tim zakonima. i da uživa u onome što mu je Bog dao. i ostade mnogo dana kod njega uz velike počasti. kako je i pravedno. da svako radije vlada svojim. odreče se paganstva i svekolikih zabluda. U zakon je stavio i koje su u ime Božje obaveze učenih91 prema neukima. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Božjim mukama i putovanjima svetih ljudi. Utvrdio je i šta učeni da od onih drugih dobiju za to kao platu i štovanje. Niko ne može potpuno reći kolika je radost išla s tim dobrim čovekom i koju je on osećao kada je gledao kako se narod u Norveškoj okreće od paganske vere i Sataninih stranputica – a zatim nalazi milost kod svemoćnog stvaraoca. davao im tople savete i ubeñivao stare i mlade. zakone kojih su se potom pridržavali po celoj zemlji: da moćni ne pljačkaju one koji su siromasi. velika gomila uz pomoć Nečastivog.tadanja Rusija. 91 92 Sveštenici. videće koliko je on tvrdo verovao u Boga. On se onda povuče pred tom olujom na istok u Gardarike92. koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji. Onda je skršio i spalio paganska svetilišta i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih sveštenicima i učiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hrišćansku i drže službu božju. to mu behu sve neverniji. ružio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgreše prema onome što je istinito i pravedno. ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima. Niko ne sme da optuži Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. Kada je to bilo gotovo. On bi radije da izgubi život svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije večnu sreću nego da se poda Sataninom bespuću i ne-snazi paganstva. 123 . Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Božjoj i svih svetih ljudi. Ali što im je više dobrote pokazivao.

I on i drugi što tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog Sviþjóð . On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnažio snagom Božjom. Noć pre nego što je trebalo da se sukobe. jer je ovaj imao manje vojske. ukaza se kralju naš Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domašivahu nebo. I taj dan. Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad. svojim protivnicima i Božjim neprijateljima. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvañen iz groba i kanoniziran 1031. 96 Po našem računanju vremena to se dogodilo 1030. te mu se ruke skvasiše u toj vodi. godine. kako to obično bivaju oni koji izdaju kralja. jedan čovek od velikoga roda. bi pogoñen u koleno i zasečen po obrazu pre nego što pade i izgubi život istoga dana. I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da život položi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norveškoj najvišega kralja. godine. On ustade i protrlja oči i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajaše. 94 93 124 . podariti večni život. i to beše jedna sreda. nebesko blaženstvo i radost. i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima. opasao se oštrim i britkim mačem koji se zove reč Božja. jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95. I on je sam verovao da će ga Bog prvo pozvati da zadobije veću čast i vlast. i podlošću je pobedio svoga gospodara. Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson. koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu što su njome oprali telo i rane. on svojim najbližim prijateljima ispriča prelepo snoviñenje i toplo zahvali svemoćnom Bogu za divan poziv. I Gospod naš mu ovako govoraše: „Moj dobri prijatelju. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proživeo na ovome svetu. zao i nevernik. Tada naiñe jedan jadnik. Krunu. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izračunato je 1024 zima96. doñi čim pre da budeš sa mnom i svetim ljudima. Za trud tvoj i rad sačiniću ti jednu divnu koronu94.Švedska. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuću i njegovi ga sopstveni gardisti opraše i paziše ga što najbolje umehu.Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istočnim putem preko Svitjuda93. Ali čim neprijatelji i protivnici njegovi saznadoše da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu. urotiše se svi protiv njega i htedoše da ga na prevaru ubiju.” Kad se probudio. koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik. Taj čovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom. Kada ke dan odmaknuo. slepac. i kao pravi borac spremao se za dvoboj.

Sina i Gospodovog Svetog Duha. glave 54-55). ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedničko vlasništvo i napusti svoje brodove. I zahvaljujući pomoći Olafa svetoga obori kralja i svakoga čoveka što ga je pratio. On je bio sestrić Olafa svetog. i mladog i starog. onda izabra da radije umre hrabro i napusti život muški nego da živi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beščašće što je izgubio tako mnogo blaga. i zamoli ih za podršku i pomoć. Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97. Tolika je bila razlika u snazi momčadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova. trebalo je da izmeñu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko može. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice. On obeća svecu da će napraviti divno raspeće od srebra za svetu kuću u kojoj on počiva. Oca. 125 . veliki poglavar i čuven po hrabrosti. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meñu njima. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noći da razmotri stanje sa svojim prijateljima. koji vlada i upravlja sad i navek. Jednoga dana. Onda pozva svemoćnog Boga i svetog kralja Olafa. juli. ili da započne bitku sa njim. i istovremeno ukrasi kuću svečevu tom divotom za pomoć u nevolji što mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf pruži uz snagu i moć svetoga trojstva. a hertug ne više od pet. 2 U Irskoj beše jedan hertug po imenu Gudtorm. Ali beše i preopasno potući se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. Nakon te blistave pobede vrati se kući iz bitke. On je mislio da će za to vreme uspeti da omekša kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. Onda kralj htede oba dela samo za sebe. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teška. sa svim plenom. I svi ljudi iskreno zahvališe Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zaslužili. Ali toga dana je bilo veče na misu svetoga Olafa98. ako mu spase život i pobrine se da se iz izvuče. i prijateljstvo meñu njima je bilo izuzetno. On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje. prijatelja svoga. a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. dok su bili na putu kući. 97 98 Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla. vedar i radostan. proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. 28. Ali čim mu bi jasno da ni rečima ni prijateljskim savetima ne može kralja da otrgne od stranputice.pokazao. Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu količinu blaga. Odmah naloži da se napravi raspeće od srebra toliko veliko da je i duže i veće od odrasla čoveka.

I kad je umro i bi stavljen u zemlju. izdanje Joh. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. Paulsson. iz njegova groba je izrastao najlepši ljiljan. On nije znao ni da čita ni da peva. patnjama i smrti svetaca. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreñena čežnja. N. gde god da je bio i šta god da je radio. On shvati da mu je Naša Gospoña svojom moći i blagosti pružila tu čast preko anñela svoga sina zato što je okasnio slaveći je. i na svakom listu ljiljana je stajalo „Ave Maria” napisano zlatnim slovima. nekoga kome bih se u srdačnoj ljubavi mogao pridružiti. Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99 Prva poseta (20. Prevod na savremeni švedski jezik Tryggvea Lundéna. Onda ljudi iskopaše zemlju do korena i pronañoše da je koren ishodio iz njegova jezika. govorio ju je dan i noć. Vitez je želeo da čuje sve mise i da nijednu ne izgubi. i nije mogao naučiti išta više do „Ave Maria”. 126 . Jedan hitri vitez. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. decembra 1267. jedinu koju je umeo da pročita. koji je vredno hvalio Našu Gospoñu. osećao sam u svome srcu takvu utehu.STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM (Kraj XIII veka) Marijina čudesa Jedan moćan i visokorodan vitez otide u manastir. Mnoge je sreo i oni rekoše da su njegovi zarobljenici i svi rekoše da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan. I kad sam zatim razmišljao o onome što sam čuo. kroz čiju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me 99 Petrus de Dacia je živeo izmeñu 1230-tih i 1289. delima. sigurno i jasno da naučim živote njegovih svetaca. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde služenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana. a posebno Našeg Gospoda Hrista i njegove časne majke. počeo sam da težim i žudim za tim da mi Gospod dokaže svoju milost tako što bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo rečima već i delom i primerom. 1968. Numeracija pisama po Lundénu zasnovana na hronologiji Jarla Galléna. Medeltidens och reformationstidens litteratur. pa on srete učesnike na putu. stalno je nosio na jeziku. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. i da je danas sam zadobio nagradu. da za mene svet i njegova zadovoljstva već tada počeše da gube svoju vrednost.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek osećao duboku radost kada bih čuo priče o životu. Tu malu reč. te sam često razgovarao sa svojom krvnom braćom o tome da bi trebalo da se povučemo iz sveta. kroz čije bih se vrline mogao izgraditi. Na putu ču misu u jednom manastiru koji beše podignut i posvećen časti Naše Gospoñe. pojahao je na turnir. Ovde uzeto iz Carl Ivar Ståhle & E. i toliko je tu ostao da se turnir završio. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis.

Stigosmo kasno s večeri. I dok su svi tugovali nad patnjama koje će ona morati da izdrži. Gospoña Alfradia. jer ono što osetih svojim spoljnim čulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost. trebalo bi da ste bili u našem gradu102 i videli ona čuda koja se dogañaju sa jednom mladom devojkom!” S večeri sledećeg dana nas se dvojica uputismo. i kretnje moga srca njima smirene.pritiska od mojega detinjstva. Dok sam sedeo i čekao ga u toj kući. moje srce nañe utehu i moja duša se začudi. kako je to brat Walter želeo. i on sede i sasluša ispovest te gospoñe. to sam više čeznuo da vidim i druge. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera. jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja. On me povede sa sobom društva radi i naveče na dan apostola Tome uputismo se njenoj kući. uñe u sveštenikovu kuću da je poseti. bila je teško obolela i poslala po brata Waltera.”101 Onda ona reče: „O. Prisutni se strašno uplašiše od ovoga. poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz čiji me lik i reči svekoliko radovaše. kroz čije bih se društvo utešio i kroz čiji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboñen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome što se tiče života svetih ljudi. koji je odavno bio njen ispovednik. kroz čije bih se razgovore prosvetlio. mnoge dane i. 102 Stommeln blizu Kölna. baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese. onoj kući u kojoj je župski pastir stanovao. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju žudnju. U tim osećanjima provedoh tako dugo vreme. 127 . mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost. Jer što sam ih pomnije posmatrao. i to ne samo u njenoj blizini već i kada sam je se sećao. Ja odgovorih: „Iz Kölna. kako verujem. ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogućnošću da se iz njega izañe. ali još više od muka za koje su znali da ovome slede. Pa ipak moja čežnja nikada nije bila utažena. i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izložena. videvši da su moje sopstvene zasluge nedostatne. upitah se. ugledah jedan siromašan dom. i što sam više takvih skrušenih ljudi video. Brat Walter. bojadoh se njegova besa. tužne ljude i jednu mladu devojku koja je sedela nešto po strani lica prekrivenog redovničkom maramom. Na kraju me milosrdni Otac. to sam više želeo da ih posmatram. otkuda su onda mogli doći ona neobična radost i promena u mojoj suštini? 100 Begina je članica beginskog zaveta. videh tugu čeljadi i jadno stanje devojke. priñe mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim. naprotiv: ja osetih ñavolovo prisustvo. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj školi (studium generale) dominikanskog reda u Kölnu. Kada uñoh u sveštenikovo dvorište. Ali. plemenitog roda i udata za istaknutog muža. Ja sam se još na putu u svome srcu odlučio da oćutim ako li ugledam što neobično ili čudesno. jer ni kod jednog ne nañoh ono što sam tražio. Pokušah da obuzdam svoje duševno uzbuñenje i postideh se toga da ga neko primeti. više od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti – ne kroz moje zasluge i želje – pokazao više ljudi oba pola koja su često mome srcu donosili radost. jednog ženskog društva nalik na manastirski red. zgrabi je jedan ñavo. koji joj je još od detinjstva bio ispovednik. ali shvatih da će se dogoditi nešto neobično.

brat Walter klečeći stavi obe ruke na devojčinu glavu i pročita jevanñelje „U početku beše Reč” kao zaštitu od napada zloga neprijatelja. u prisustvu devojke i sa svom pažnjom po pravilima reda. njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kući. da i danas. to se završilo tako što ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih četiri sveže rane koje su krvarile. koje su sedele kraj nje. Brat Walter. jer izmeñu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obično protekne jedan tren. i mene.” Onda pogledaše i videše da je to tako. koji sam preñe bio ispunjen radošću. videh da je ñavo sedam puta baci dole. ne znam da li vidite kako ñavo žestoko napada devojku koja sedi kraj vas. On mi to dozvoli. moj drug. ne samo da je sačuvana u mojim uspomenama. Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je ležala na srcu. ja sam se najviše čudio tome što devojka uprkos svim tim žestokim udarcima nije ni uzdahnula ni zaječala. pri čemu otkrih rane čim su nastale. U meñuvremenu je počela noć nakon dana svetoga apostola Tome. dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku. pre nego što je krv stigla da se probije napolje. to čuše. Ona im odgovori: „Ranjena sam u noge. Jer toga časa sam istinski iskusio blagodat Božju. Što se mene tiče. a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznoseći joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. dva poslednja puta. poče sad da obuzima saučešće. Kada smo to završili. čuh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. primetio sam da se broj rana svaki put povećavao. da. i ja ustadoh i pogledah. i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kući beše spreman za njega iz poštovanja prema njegovoj starosti i smernosti.Da bih skrio šta sam osećao. Gospod podario taj dar. jer mi beše jasno da mi je zbog nje. ako je on opet baci nauzak. Ona još četiri puta jeknu uz saučesne suze prisutnih. četiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu škrinju kraj njene leve strane. mada je od tada prošlo jedanaest godina. Pošto smo tako sedeli neko vreme. – I dok sam tako sedeo i slušao reči porodice i tu i tamo ubacivao po koju šaljivu ili ozbiljnu reč. upitaše je zašto je jeknula. to jest. isto tako sveže prokrvavljene. 103 Completorium je poslednja od božjih službi s molitvom tokom dnevnih službi (obično osam). uznapredovao i u starosti i u milosti. želeo je da čitamo kompletorijum103. Ali ja više nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: „Dragi oče. Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim noć s tom porodicom. dadoh se u razgovor sa čeljadi iz kuće. sa pastirom crkve. bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i škrinje i stavili jedan jastuk izmeñu nje i njih tako da padne na meko. Ali radost je tako duboko prodrla u moju dušu. bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom već i pažnjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam osećao da svojim prisustvom menja moju suštinu. Jer on je bio veoma smeran čovek. Kada žene. što ni rečima ni ponašanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola već ostala nepomična bez jadikovki i žalbi. koja će mi kasnije biti tako draga.” Tako se i zbi. a na istom delu drugoga stopala tri rane. Kako posle svakog ječanja pronañoše nove rane. Meñutim. Tada. ako se dobro sećam. 128 . jer u svakom stopalu nañoše po jednu svežu ranu kako krvari. već je i sad osećam podjednako jako kao i onda. i to tako silno da su se udari o zid i škrinju mogli čuti nadaleko.

a da niko nije otišao u krevet.osedeo. osetio sam to kada sam ga dodirnuo. zatim opet uzdahnu. Na žalost. 105 Noć… Psalam 139:11-12. a u drugom kako je jedan od braće iz reda braće propovednika osloboñen petnaestogodišnjeg čistilišta i to zahvaljujući misi koju je čitao jedan stariji brat. Nisam žudeo ni za čime više od toga da celebriram misu u čast Svete Device kao zahvalnost za božanski blagodar koji sam dobio. Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je utešim i od nje dobijem utehu kroz čudesa Gospodnja. kojim ju je ñavo ranio. “Miserere mei deus…”.”105 O. srećna noći. bio je. jer ja tako rado slušam kada se govori o njemu. stavi desnu ruku pod haljinu. i prisutni me primiše s radošću. po manastirima psalam pevan kao psalam za lečenje. jer mrak nije mrak pred tobom i noć sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana. zbog muka kojima sam sada izložena ne mogu biti onako pažljiva kako bih to htela. A kada je upitah šta joj se dogodilo. koja za mene posta početkom božanskog prosvećenja koje ne poznaje razliku izmeñu dana i noći! O. i sedam osoba koje su bdele cele noći. Nakon što sam to ispričao. da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin čuvan u šaci ili na grudima. 129 . Ja se. koji sam na takav način dobio. Ne znam da li sam se ikada u celome svom životu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloženju. ja im ispričah. ona odgovori: „Ranjena sam u prevoj kolena. po mome mišljenju. A to meñuvreme beše uzrokovano time što to oruñe (mora biti da je bilo od gvožña ili drveta). [---] Izjutra se vratih u Köln odakle sam i došao. jer se svako pojedinačno mogao plašiti za svoj život zbog ñavolova besa koji je bio tako žestok. mada ja. a što se jasno videlo iz onoga što je sledilo. na žalost.” Na zahtev njen i drugih. toliko vreo. Onda devojka poče da uzdiše snažnije no ranije. nañoh u sobi dve sveće koje su gorele sve do svitanja. dakle. dva. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio reči: „Noć je meni svetlo u mojoj radosti. vratih onde. ne na smenu već sve odjedanput. a njegov prijatelj. od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica naučila jednog kartezijanskog redovnika da joj služi i da je voli. poučna dogañaja uzeta iz „Života braće”. grozan i neizdržljiv za ljude. neko vreme sam ćutao. ispričaj mi štogod o Bogu. To bdenje je bilo nužno. devojka me upita: „Kako se zovete?” Ja odgovorih: „Petrus. o blažena noći. iako nisam vladao potpuno jezikom. pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug. nije iz rane mogao izvući ili iščupati bilo ko sem ñavola samoga. izvuče jedan gvozdeni klin vlažan od sveže krvi i stavi ga na moj dlan.” Onda ona reče: „Dobri brate Petruse. blag izgledom i poštovan kako od sveštenika tako i od laika. ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. Pošto sam tako sedeo neko vreme u tišini. Taj ekser.” Onda proteče onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom pročita Miserere104. (Gospode. smiluj mi se). blaga i radosna noći tokom koje mi se po prvi put pruži blaženstvo da 104 Miserere Psalm 51.

i to ne u povezanim rečenicama. ali ono vreme koje je proticalo izmeñu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (što deluje protivrečno) mnogo duže nego u običnom slučaju. drhtanja. ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su pažljivo slušali. jer tako što nikada ranije nisam video – trajalo je. ali ipak sporije i lakše nego što ljudi obično dišu. udisala na mnogo tiši i lakši način nego što se to obično dogaña. dakle. već u razdvojenim nadimcima od milja i rečima ljubavi kao „ti najvoljeniji”. [---] 130 . sve u istome dahu. poče polako da diše sve dublje i onako kao se obično diše. čini mi se. onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere. Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. da joj se celo telo treslo. Ona je. „ti najmiliji” ili „mladoženja” i pritom je likovala tako čudnim trzajima. [---] Druga poseta (24. februara 1268) [---] Kada je. ushićenja ili radosti – ja ne znam kako da ga imenujem. i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno duže vreme nego što traje smeh. „ti najdraži”. Zatim poče da govori.iskusim kako je predivan Gospod! To je ona noć tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. Poče lagano da diše. iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom pažnjom moglo primetiti. kao što rekoh. jer se nije dogañalo na običan način. licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom. To stanje smeha. tako sedela na klupi jedno tri ili četiri sata. da. nakon čega ponovo beše nepokretna podjednako dugo.

Razlike izmeñu latinskog i starošvedskog prevoda nisu date u komentarima. Švedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Ståhle & E. 131 106 . jer on ima kožu jagnjeću. on je vuk. 107 Upozorenje na vuka. Klemming (ed. ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377. latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck. I ne sme mu pomoći ni ljudima ni poklonima. SFS 14:I-IV. koga ti znaš i koga kralj sad hoće da uzme za savetnika. 1492). tekst 8:16. ali u njegovom srcu je nezajažljiva žeñ i otrov izdaje. i zgrabiti i progutati. N. Prevod na osnovu tog teksta.BIRGITTA (oko 1302—1373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Božji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj želeo uzdići108 i uzeti za savetnika: „Taj čovek. a odnosi se na Valdemara Atterdaga. doslovno i izrazito latinizirano. i izvrći se na sveopšti podsmeh. onda ću ga ja odbaciti i mnogima će postati uzrečica. danskog kralja 1340-1375. onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druženja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ište. kralj je više nalik na krunisanog magarca nego na glavara. a konačno izdanje je štampano 1492.. Bonniers. 1857-84. 1968).” Samo su dva otkrovenja sačuvana u svojeručnom Birgittinom zapisu. Zato ja kažem. A šta će drugo vuk učiniti doli prevariti. od koga je Magnus zatražio pomoć protiv svoga sina Erika i švedskih velikaša na čijoj je strani bila Birgitta. a Valdemar hteo da povrati. Sredinom petnaestog stoleća prevod je prerañen u prirodniji švedski jezik. Ali ako kralj posluša njegove savete i potraži njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraničnoj naivnosti slobodno s njime zbori. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik. I razloga ima da se boji da će izgubiti svoje kraljevstvo. Najkasnije 1380tih godina započelo je prevoñenje nazad na starošvedski. E. oblast koju je Magnus kupio 1332.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter. i moći će da kažu: „Gledaj. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokförlaget. Upozorenje je upućeno švedskom kralju Magnusu. verovatno greška redaktora Alfonsa od Jaena. Postoje odreñene razlike izmeñu latinskog i švedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoñenja. 108 uzdići Ne može se odnositi na Valdemara. koji je formulisao početnu rečenicu ne znajući na koga se tekst odnosi. 109 one zemlje Odnosi se na Skåne. ako kralj hoće moje prijateljstvo. starošvedska verzija u G.

Onda gospodin gvardijan šeta napred-nazad sve dok ne doñe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. i još pet puta pet jaja. Svinjetinu ne sme da jede. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. kaže gospodin gvardijan. I zbog te stvari su svi gvardijani ćelavi. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. on jede i ribu: štuku. jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: – „Ovamo. Tako se završava ova priča. Ovde prevod iz izdanja E. A najzad se i sto postavi. ili nešto ranije. Kada gospodin gvardijan uñe u manastir. on vidi redovnike svoje lepo obučene. On ima dva krzna. da je Bog spasi. I znajte to pouzdano da ta para uništava svu kosu na gospodinu gvardijanu. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu. masna supa. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku. Treći put pije gospodin gvardijan za grehove i oproštaj svoj braći. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. moj dragi oče!” – i zagrli ga. Zatim pojede još deset riba i još deset puta deset riba. i pet jaja skuvanih. Zato se za gvardijana iznesu jaja. I nikakav jezik ne može da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. Onda kaže gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci. talasa se okolo njegovog čela i cele glave. da mu čelo zasija po celom manastiru. taj deo napisan 1457. jer u njemu je loše pivo: – „Iznesite taj prokleti bokal!” A za onaj drugi. Četvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. Onda uzme oba bokala. Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kaže: – „Miserere mei.ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110 Ovde se kazuje velika šala o svim gvardijanima. Nikada gospodin gvardijan ne jede palačinke. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana. Gospodin gvardijan je lepo obučen. popije malo i odmeri koliko mu prija. i popije jedan junački gutljaj. on jede guske. On onda smakne kapuljaču sa svoje glave. On onda dâ se to pirja u tiganju dok ne izañe sav sok iz toga. 111 nistor Verovatno bokal ili sličan sud. A gospodin gvardijan ne jede ono što je četvoronožno. 132 . i pet spremljenih u loncu. On u njih umeša vino i biber i ñumbir. i pet skuvanih u kupusu i pet pečenih na žaru. zato što je to dobra. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja. a jedan u desnu ruku. i lososa i deverike. pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice. i jede osam riba kuvanih. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoñe Märete). jer to je četvoronožno. i kokoške. a jedno veveričje. on naloži da mu spreme raznorazna pića da ga ne uhvati gušenje. Holm. deus!” – i zahvali Bogu što je dobro sit i što je dobro popio. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prženih. Zatim da se to prespe u jednu činiju i kuša od toga. da Bog podari dobru godinu seljacima. a tekst nastao verovatno početkom 15. 110 Originalan tekst sačuvan u cod. i pet na tiganju. koji je u njegovoj desnoj ruci. jedno jagnjeće. On ima četiri obične kabanice i četiri kabanice sa kapuljačom. Dozvoljeno mu je da pije. i šesnaest prženih i devet spremljenih na biberu. Pošto onda pročita molitve. jer one su bezukusna. i patke i svekolike ptice. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu. On ih učini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. Noreen: Fornsvensk läsebok. veka.

može se takoñe uvesti u rod.PREDMETNI TEKSTOVI NORVEŠKI ZAKONI Uvoñenje u rod112 Sad muškarac može da poboljša uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najbliži naslednik. odnosno decu koju je imao krišom (takozvana deca začeta u šiblju). Onda on da ima sve u šta je uveden dok žive oni koji su s njim stali u cipelu. Oko 1600. Niko da ne da drugome nasleñe drugih.3 l i u Nordhordlandu 40. Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda. ugovori s podvalom da ne važe. da se saglasi na baštinskom sudu. član 58. Ako nema sina. On treba da odere kožu sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bačve s pivom. Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. Uvoñenje u rod je važilo za ceo rod i činjeno je. a njegov punoletni sin da učini isto. On da oglasi svoje uvoñenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme nasleñe. pa onaj koji mu daje baštinicu i onda druga rodbina. šest mela je činilo jedan sold. onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim. onda kad oni umru. Onaj ko uvodi čoveka u rod. 114 Sold i mel su stare norveške mere za zapreminu. 113 112 133 .2 l. da uzme i nasleñe i zemlju baštinicu. On da kaže ovako „Ovoga muškarca uvodim u dobro koje mu dajem. da stane u cipelu onaj koji mu daje nasleñe. odeljak o ugovorima. mogao je da dete uvede u svoj rod. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97. i u sedište i stanište. Ima li sinove. ako se saglasi onaj ko je najbliži naslednik. i u kaznu i u poklon. Niko da nekome učini podvalu s nasleñem. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16. Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom. ali ako je otac bio slobodan čovek. ali je kasnije prošireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca). Onako kako sam sad rekao. ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. prvi da stane u cipelu. a stric bratića. mogu i drugi roñaci da uvedu u rod i učine punopravnim za nasleñe. u Sunhordlandu 24. pa onaj koji mu daje nasleñe. zatim onaj koji biva uveden u rod. ako je samo jedan punoletan i on se saglasi. na kakvu rodovsku svečanost. To je isprva važilo samo za decu koju je imao sa robinjama. i u globu i u pramac. a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveško vreme.5 l. Onaj ko s njima poseduje zemlju baštinicu. a majka je njihova dobijena bračnim poklonom. Kurvinski sin i sin iz šiblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. Onda da nasleñe bude potvrñeno za njega za veka i vaveka.2 l. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju baštinicu. i u sva prava kao da mu je majka dobijena bračnim poklonom”. godine. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina. onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljača iz 1274. Onaj kome otac da slobodu pre nego što je sin živeo 15 božićnih noći. po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). To je punovažno uvoñenje u rod.

ali žena ako je nañeno u ženskoj odeći. onda je rob predradnik117 lopov. onaj koji lomi hleb i deli ga. na mestu do kog se spolja ne može dopreti. Sad ako nañu kradeno izmeñu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja. Sad ukućani dobiju pečenje118. Kad može biti da je kradeno stavio neki stranac.O pretresu115 Sad ako je roba ukradena čoveku i on vidi da trag vodi od mesta. onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatraži pomoć od ljudi da tera trag i da prati trag do kuće koga čoveka. Nañe li se kradeno u krevetu. Nañe li se kradeno pod ključem ili rezom. 118 Podrazumeva se krañom. onda je to kućni osloboñenik116. ako je kod kuće. Ali ako niko od njih nije tu. ako nije domaćica. Ako oni nisu kod kuće. ali ako niko od njih nije kod kuće. 117 Rob koji odgovara za domaće poslove i rad na imanju. onda je žena najboljeg čoveka u kući lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. i zakletva sa dva suzaklinjača uz onoga ko daje zakletvu. Onda oni da sednu ispred ograde i pošalju jednog u kuću i kažu svoj posao i zatraže pretres. Muškarac je lopov ako je kradeno nañeno u muškoj odeći. odeljak o krañi. ako seljak nije kod kuće. Ako odbije pretres. punoletna kći. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). Nañe li se kradeno u senari. onda oni da uñu samo u košulji i bez pojasa. Ali ako ne jede. Onda on učini ponudu za pretres i ode po svoje susede. u stvari. ali punoletni sin njegov. Isto i za naslagana drva. a da se u ne provali. onda je domaćica. Rob osloboñenik koji je uzet za člana domaćinstva. član 255. onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. lomiti. onda je lomilac lopov. onda se kazao krivim za krañu. onda se može poreći i važe zakletve119. Od glagola bryta. 116 115 134 . onda je lopov onaj ko čuva ključ. ako je kod kuće. i to zakletva sa pet suzaklinjača uz onog koji da je zakletvu. onda je seljak lopov. onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje.

[5] Ubije neko šveñanina ili čoveka iz Smolanda127. iz oblasti nazvanih “svea”. Doñe li onaj što je dobio reč. Krvarinu rodu plaćao je ubičin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo “sve do sedmoga muškarca”. Is Smolanda je ovde čovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. Onda da bude još gori muškarac onaj što je govorio. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. B59). Doñe li onaj što je rekao reč. Devet marki kralju od ubistva čoveka i takoñe svim ljudima128. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. 124 Starinski aliteracioni izraz „i vgildum akri” znači „bez prava naslednika na krvarinu”. U starošvedskim zakonima sistem je bio sledeći: 1 marka = 8 era. veka.STAROŠVEDSKI ZAKONI120 PAGANSKI ZAKON121 Kaže muškarac muškarcu pogrdu: „Ti nisi jednak muškarcu i nisu muškarac u grudima. jezik je smrt glavi123 – da leži u neplaćenoj njivi124.” Da se sretnu na utočištu tri puta. 1 ere = 3 ertuga. da ne bude van zakona. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokazivač Eskil. padne li onaj što je rekao reč – dernjala su najveći na rečima. onda on da vikne tri puta “Podlac!” i da učini znak za njega u zemlji122. ejdan deo kralju (u odreñenim slučajevima biskupu). Medeltidens och reformationstidens litteratur. godine. 121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu Švedska hronika i lično ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. 123 „glöper orda wärster. a ne doñe onaj što je dobio reč. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke. jezik je najveći ubica”. čoveka iz kraljevstva. a ne doñe onaj što rekao reč. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. 135 . Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu. 120 Prevod starošvedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Ståhle & E. da plati za to osam ertuga i trinaest marki. 13 marki i 8 ertuga su tako trećina od 40 maraka. to jest šest plus šest maraka. Novčane kazne su obično deljene u tri dela: jedan deo tužiocu. 127 Šveñanin je oved čovek iz srednje ©vedske. jedan deo seoskoj zajednici (obično župi). ovde ono što se naziva svim ljudima. onda da bude kako je nazvan. a nije smeo da održi. 128 Ertug i marka su starošvedske novčane jedinice. ali nikakvu krvarinu rodu. padne li onaj što je dobio reč. 1968. Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetleća 13. Holm. bilo za muškarca ili ženu. Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa životinjskom glavom uz kazivanje pogrda. ali ne zapadnojetskog. N. tunga houudbani” može da se prevede i “nedelo je najveće u rečima. stoleća (cod. Sad se sretnu obojica pod punim oružjem.” – „Ja sam muškarac kao i ti. sem ako odbije da plati126. STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka „O ubistvu” [4] Rob ubije čoveka od roda. verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. 1 ertug = 8 peninga. 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu. on ne može da položi zakletvu i dovede svedoke. 122 Verovatno neki ritualni čin kojim se ponižava protivnik. da se plati za njega pola globe. da se ne zove ubica čoveka. “ärua bot ok ättar bot”.

sve je to podlo delo. izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. iskopa čoveku oba oka. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. osveti se neko lopovu. [9] Ode neko nečijoj kući. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi. iseče čoveku jezik iz glave. drži se šume i pljačka. ubije ga dok vrši nuždu. Niko nema od toga pravo sem tužioca. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeñu muškaraca. onda da plate za njega četiri marke onome ko digne tužbu i dve marke kralju. Ubije neko danca ili norvežanina. to je podlo delo135. Podlo je delo nositi štiti preko obale134. 129 Stranac je ovde čovek iz druge pokrajine — ubica ne mora da bude izložen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). 136 . da uzme jastuk i čaršav.Ubije žena čoveka. to je podlo delo. Ubije neko nečijeg roba. onda da se digne tužba protiv najsrodnijeg muškarca. Odseče neko obe šake nekome. Gaña li neko kroz badñu za dim i ubije čoveka. 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se slučaju ne isplaćuje. Pobije neko nekome stoku. da plati devet maraka. Sveštenik mora da bude u seoskoj zajednici. on ga ubije u nužnoj odbrani na uglu kuće. da plati za njega tri marke. učini se kao kurjak na njom. Ubije neko stranog sveštenika. Prekrši neko mir ili nagodbu. osveti se neko za kaznu dosuñenu na saboru. 130 Južnjak je ovde nemac. kad s njim deli nož i komad mesa. izgubio je zemlju. prekrši mir doma. digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. odseču čoveku obe noge. donese ih na sabor. [11] Ubije neko muškarca u krevetu kod svoje žene ili na drugom mestu zakonito uhvaćenog sa svedocima. to je podlo delo. 132 Svedok ovde nije očevidac. ubije neko ženu. Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji. pravo da živi u zemlji i pokretnu imovinu. to je podlo delo. ubije nekog na spavanju. Ubije neko stranca. to je podlo delo. već čovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. Ubije neko muškarca na klupi s pivom nožem. Ako ubiju južnjaka130 ili engleza. [10] Neko postane skitnica. da digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. da da se vide krv i ubistvena rana. ubije ga neko u nužnoj odbrani. ako ne potvrdi da vredi četiri marke. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. to je podlo delo. Ubije neko svoga gazdu. to je podlo delo. ranom ili ubistvom ili paljevinom. Veže li neko nekog za drvo u šumi. Ubije neko nekog na saboru. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaćanjem krvarine. ubije u kadi ili kupatilu. digne tužbu protiv mrtvaca i podrži je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaćanje132. to je podlo delo. da plati za njega koliko za čoveka iz zemlje. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131.

Ali za Codex i Digestum novum. s Božjom milošću kralju Norveške i Danske. 136 Bergen. Stormarska i Ditmarska. obećavam da ću kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za četiri marke žeženog srebra. 6. A za istinitu potvrdu stavljam svoj pečat na ovo pismo koji bi sačinjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona. 27. ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz škole. 141 Križna misa s proleća pada na 3.Ode neko na ratnički brod i učini se pljačkašem na moru. venda i gota. stoji li na vratu drugoga ili glavi i počini nasilje nad njim. Dve od pomenutih knjiga. 137 135 . Od sada više neće važiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige. moj vrli i visokorodni glavaru. koje su nestale. Diplomatarium Norvegicum II. gospodina Oda Alvsona podknez u namesništvu Skien. jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brügge) u Flandriji i onde zalaže sve četiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. dana 27. Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. Digestum vetus na 4 marke. avgusta (VI kalendas Septembris). maj. koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. godine (?). 140 U sredu. Obznanjujem za Vaše gospodstvo da sam po pismu Vaše milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po križnoj misi s proleća u šestoj godini Vaše vladavine141. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona. pozdravljam ja Tjostolf Sveinson. i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord došao do njih istoga dana i kazao im da je ono što Počinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. godine. Diplomatarium Norvegicum I. Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara četiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. hertugu Slesviga i hertugu Holstena. maja 1489. zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. I stavljam na zalogu kako sebe. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiču od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534). avgusta 1317. Inforciatum i Digestum vetus. zemlju i pokretnu imovinu da će to biti ispunjeno138. 138 19. grofu Oldenborga i Delmenhorsta. 129. to je podlo delo. obećavam da ću vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu. izabranom za kralja Švedske. kralju Hansu. 139 Skien. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano. STAROSKANDINAVSKE DIPLOME POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili čuju ovo pismo šalje Olav Endridson Božji i svoj pozdrav. 961. One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka žeženog srebra. tako i moje naslednike. na koliko su procenjene. s Božjom milošću kralja Norveške. ponizno s Bogom kao Vaš dužni sluga. koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson. ISKAZ SVEDOKA139 Vas.

na primer božićni praznici. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaćivala kralju za gubitak jednog podanika. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja. a kao potvrdu toga stavljam svoj pečat na ovo pismo. to sam ja učinio i niko drugi. i ovaj je od toga odmah umro. odgovori: „Ja ne mogu da slušam to blebetanje. sveto mesto.” Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga.” Helge. 138 . mi što kabret144 jedemo. onaj što je optužen da je učestvovao143. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga saslušanja. na primer crkva. koji je pao. a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. onome što je pao. reče tada: „Pa ipak treba nešto da pričamo. oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson. Arne onda reče: „I reči na to ukazuju." Misli se u ubistvu. Seljak reče Sveinu: „Ne ubadaj čoveka dok ga držim. a Helge ode gore na gornje imanje. Bog nek se smiluje duši njegovoj. Lidvord. ali ga zadrža seljak sa imanja.” Lidvord je onda seo za sto i dobio čašu i nazdravio Arneu. Mi ne želimo taj jezik. ali Arne ne dobi od toga povredu.je Arne Toleivson dobio. On147 je takoñe stavio zalogu za Vašu milost za globu za gubitak podanika148 i plaćanje oprosta. tada česte hrane na norveškom selu. i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea. a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio. ušao je u kuću i sreo seljaka na vratima i upitao: „Mogu li da uñem u kuću?” Seljak je odgovorio: „Zašto ne bi ušao? I tebi ću pružiti čašu kako i drugima. Arne onda ustade i obojica isukaše noževe i ubodoše jedan drugoga i raniše jedan drugoga. ili sveto vreme. Ovo ubistvo je počinjeno u Beu u južnom delu Telemarka naveče na križnu misu s proleća van svakog svetog mesta146. 145 Tekst oštećen. Ranije pomenutog Helgea odvedoše do vrata. Onda je Lidvord rekao: „Got synth ju. nećemo biti finiji no što oni behu.” Onda Lidvord ustade i uze helebardu i reče Torgeiru: „Hajde da…”145. kad se ne sme izvršiti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. a rodbini za krvarinu. gde se. 144 Reč kabrette označava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira. ako se lepo ponašaš. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i treći put u preponu. koji je naneo povredu. onaj što je pao. koje je sačinjeno na onaj dan one godine kako je to već rečeno. 146 Staronorveški “griƒastaƒr”.” Arne odgovori: „Onda treba da govorimo jezik naših otaca i jezik naših majki.” Lidvord izañe i otrča svojim putem u šumu. koji je naneo povredu. 142 143 Donjenemački: “Neka te Bog blagoslovi. a moramo pomisliti i da momku može srce biti ranjeno. ali on htede opet u kuću i zaseče vrata udarcem. tu bio gost od ranije.”142 Arne. i ništa nije rekao. došao pešice do Bea. svako se svoga seća. a Arne. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku što ga je kralj odredio.

Nanovo štampana/ Godine 1673. 1 SUvo i hladno Proleće/ čini Leto kratkim/ I hranu za Zimu uništava/ Bože/ pomozi/ što vladaš/ reci Proleće odlazi/ I malo nam Radosti pruža/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoća Leto kvari. 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Suša tvrda/ Oštete ruže crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne može.KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius (1605-1669) Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni Čas &c. Sačuvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nežne Zemlje Plodove. Na Cveće i Lišće/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuću/ daj da pevaju/ Štiglici mali/ Uz divne Švedske bele Pliske. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proširi/ Pomozi Oblaku da se više digne/ Daj nam da brzo čujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoća tera da ćuti. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da plešu i klanjaju se. 2 Dobru Majsku Kišu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlaži/ I Sušu proteraj/ ne daj Mrazu više Da nežno Cveće kažnjava. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ Što GOSPoda služim i njega se bojim. 5 Daj da u nizu plešu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepršaju Leptiri Leta. 139 .

Daj Leto/ daj Cveće/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica viče i kuka. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ Što Sjaj svoj često nikome ne štediš hteti/ Zasvetli nad našim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoća i Suša nestanu/ Sad čeznu/ sad žude/ Žene i Muškarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. 7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad Noć se i Dan dele/ Daj da se čuje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ Životinje da plešu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nañu. 11 Učini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da Šume i Doline ozelene/ Oteraj Sušu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce uteši/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tužno zbori.6 Daj Radost i Utehu/ ne daj Ševa da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da živi. Uteši svake Grudi na Ostrvu Švedskom/ Koje sad tužno zbori. 8 Učini nam Dan dugim/ učini nam Noć kratkom/ Daj da Dažd topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu što beše/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju. 140 . 9 Učini nas plodnim gore/ učini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se više raduju/ Koji u tankoj lanenoj odeći hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubači sviraju.

15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da žvaću Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od Šume/ Dokle god doseže/ Daj Volu da gleda i zuri. 16 Pusti Stoku na ispašu/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u Šumu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Božjim ključem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ Žetva bogata/ radost pričinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele. 17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere. 141 . 14 Daj da Činovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreću/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meñu svim Staležima/ Daj da se mnogi raduju. Daj da lep Vetar duva na Šešir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima što Noću putuju. 13 Daj da Trava omekša/ i Cvet lep/ Daj da pleše mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru.12 Daj da Šuma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam ništa ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ Šuma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se pleše/ S Radošću/ s Krotkošću/ Daj da se razmeste šareni Kreveti.

18 Na Cveće i Lisje pusti Pčele/ Što Med slatki vuku/ A Vazduh se zagluši/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreću/ Smiri Bes/ daj Mir/ Bože budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo. (1641-42) 142 . 19 Ti vladaš Ratom/ ti vladaš svime/ Ti vladaš i Nebom čvrstim/ Jer ja želim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jašemo/ Učini bujnim/ hrabrim/ Šta je sad pozvano/ Ti najbolje znaš naše dobro. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godišnja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Uštap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ Što nikada bolesnom Izlečenje ne daju. 20 Mi smo/ O Bože/ prema tebi grešili/ Oprosti nam Nedostatke teške/ Mi hoćemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane naše da živimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve što nas sludeti može. 21 Smiri Požudu/ tvoji nas Darovi uče/ Uvek ispravno da uživamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku što nosi/ Prazan i napukao Krčag.

Taština. 6. 4. Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici. zbogom idi. Zbogom. Ti i jesi od varljivih stvari sveta. Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob. To breme što si mi natovario. naklonost i ljubav. smanjuju se i menjaju. Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! Često se onde saplićeš. Taština. čast. Taština. 5. Taština. 2. Ah. Šta su moje godine. Ah. Što šunjajući se nestaju i krijući se odlaze? Šta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave maštanja? Šta je moj rad? moj trud? moj znoj? Taština. Taština. 143 . To su samo ledena kora. Otrgnuću se i sad mi je dosadila Taština. otpad i briga. Taština. gde drugi lako kliznu. Taština. 3. Ti i jesi zarad najvišeg htenja. O bogatstvo i zlato. To su samo mehuri i napukli probisveti. Njega zbacujem i prezreću ga. Pa šta je sve Što svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo. Taština. Što rastu.Thomas Kingo Umoran od ovoga sveta i željan neba 1. Svete. šta je? Šta su tvoje krune i venci što ih nosiš? Zavist ti uvek na grbači sedi.

napuštam te. Taština. kao što iz iskustva znam149. Što se prilično po sreći kao vetrokaz okrećeš! Ti lepi prevarantu. Niti mi mesec menu i uštap odmeravati. Ti izveštačeni naduvenko. što mu zraci sjaju U Avramovom krilu. Kučina i iskra kao simboli ženske i muške ljubavi (v. I spuštam te u grbo zaborava. 10. Ti kučino što se pališ. 149 150 Kingo je doživeo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. idi. čankolizu bedni. U Avramovom krilu. Ti nećeš više moju dušu varati. Šta si kada te na svetlu dana čovek vidi? Taština. Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila. Što hiljade očiju imaš pa ipak slep juriš. telesna željo. Moje bogatstvo i zlato Biće čistom postojanošću puno. Pa onda idi. Taština. 144 .31). Isaija 1. 7. U Avramovom krilu. Čeznem da iskupim svoju tugu i jad. Što često razočaraš kad se pehar jada ispije ti si. Mnoge si u večni plam oterala. 9.Ti hitro dižeš čardak u vazduhu što pada. U Avramovom krilu. Ah. Onde neće dan sa suncem ustajati. Ah. Prevrtljivi svete. 8. Ti na med ličiš. Taština. ti iskro što letiš150. Taština. ali je piće gadno Taština. nestalni vetre. prijateljstvo i vera. Onde će moje godine Započeti u večnosti divno proleće. Jer ISus je sunce. 11.

Tu ću se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu. Neće mi ih lukavost oteti. 12. dušo moja. Divotom ću ja Zablistati meñu svetim brojem anñela. U Avramovom krilu. Ja ću čast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi. Moje bogatstvo je osloboñeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu. Ali BOg je uvek sva želja za mene i njih! I digni se onda. Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je. U Avramovom krilu. 15. Meni će krunu dati divotom ispunjenu. U Avramovom krilu. Krvlju jagnjetovom sve je pozlaćeno152. Ova i sledeće strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII. to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. On uvek nebesku luču ljubavi iznosi. U Avramovom krilu. 14. U Avramovom krilu. Onde ja prijatelja jednoga imam. Moja želja i moja radost Osvežavaju se basunama anñela i zvukom. 152 151 145 . što voli i što ga vole. i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je želja večna i slatka U Avramovom krilu. Slika je oblikovana u duhu tadašnjeg hrišćanstva pokajanja i iskajanja grehova. U Avramovom krilu. Osvećen pranjem u krvi jagnjeta. BOžji lik će mi se uvek u oči smešiti.Neće mi ih lopov ukrasti. Zavidno oko me neće videti. Uz duh ljubav večno šarom sjaji U Avramovom krilu. Dobiću je pa makar se i sam satana razbesneo. 13. Moj ISus.

Najlepši cvetovi razjedajući otrov. Pod rumenim obrazom srce može svesti Što je sudbina ipak tako različito podeljena! Po vodama opasnosti Naša zemlja pluta. 2. Hiljade briga u moći skiptara! Stanište je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino čini blaženim i vedrim! 3. ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stići. Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas lišava! 4. Nebesko blaženstvo jedino opstaje! 5. 146 . Moć i mudrost i zemaljska čast. Nebo jedino do blaženstva uzvisuje! 6. Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je prašina. Pa neka! nikad se ja mučiti neću Što svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti neće.Svako ima svoju sudbinu 1. Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati. Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju. Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu naći! Često su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje. Tuga i radost zajedno putuju. Sreća. nesreća u redu se kreću. Nebo je jedino blaženstvom puno. Ali igra ipak nije kraljevska odeća! Hiljade tereta krune ljuljaju. Najdivnije ruže najtvrñe trnje imaju. Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju.

Slabost se uzdići na najzdravijim nogama! Zavist će stajati U uglu stida zarobljena. kao vetar i kao sen Sve stiže i odlazi i ništa ne ostaje I kad najduže traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li čovek plače ili peva. Ko nam zaborav dade taj nam i pamćenje stvori Možda će i Venerid jednom duh moj prestati da mori. Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaženstva cvetati! 7. Strah će poroditi trajnu radost. Nebo jedino sve to može srediti! 8. Nebo će ovde sve preokrenuti! Skogekär Bergbo Iz zbirke Wenerid SVe je zalud. Neka samo zavist svoju žuč sipa. Zato budi srećna što k tebi srce moje poseže Što vreme ište neka ti se ne čini da mnogo oteže Provesti u samoći svoju ću mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna će ipak ostati. 147 . Neka onda moj usud i moja sreća budu Kako moj BOg i moj GOspod želi.Ništa mome srcu hrabrost uzeti neće! Tuga će umreti. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad čovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva. Bol će svoju nit iz tuge izvlačiti! Beda krasiti najbogatiju odeću.

Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas drži/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdižu dan i noć/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one što ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ poštujemo/ obavezu dajemo/ slušamo/ službu i porezu. 153 154 Engleski airen. čast. Srce ipak ostaje nezadovoljno. tako ðavo svoje ne dobije! Johan Runius Nad taštinama sveta Air Anglois153 1 Šta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno. Ako hoćemo da izbegnemo ono/ što je mnogo gore! Šta nam je Gospod naložio. u to vreme omiljena melodija. Sve o čemu ovde snimo. bogatstvo. Kad se probudimo Nagi smo.21. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. Rodnog greha 155 Kesa za novac. I naša je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno. požuda.Gunno Eurelius Dahlstierna (1661-1709) XXIII. Plata mala. i daj svome kralju blago/ život i krv: „Daj Bogu i kralju što im pripada. 148 . otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasićuje. to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: „Daj Bogu svoje srce. Šta je svet? Samo sujeta. XXII. Podajte caru carevo. daj kralju svoju veru: „Daj Bogu dušu. Nema ga. a Bogu Božje.

Crv savesti će tad rasti.Račun sasvim pun156 Ima sluga taštine. Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. Tričarije i ništice. Iza greha 156 157 Račun pred Bogom. Sledi trulež. Prosjački štap Kao brata prepoznaju. Idi humku. 3:19: „Jer si prah i prahu ćeš se vratiti. Pogledaj šta mrtvi rodovi veruju. Ali s večnim dugom. Zemlja je ta majka svih161: Štiti i mač. U grobu se sreću. Idi Pismu160. 158 Po Svetom pismu: poticati od nečijih bedara. dom za crve: Nakon slasti. 149 . Prolazne kao vetar. Ne diži krestu. O poreklu. I položaj. Otac tvoj je orao. 2 Šta je rod. 160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva. Odećom svojom I praocima Nećeš postati plemić. Nakon pića. Ko beše ishodište Pronañi sad. Ljuska bez jezgra. Sopstvena vrlina je plemstvo pravo.157 Svilena odeća. 3 Šta je zadovoljstvo? Šta je sok162? Samo vetra dah. Tečnost je krv. majka ti prela159. Podrazumeva plemenit rod. gde tad beše plemstvo. a Eva prela. Svih je ljudi poreklo dobro poznato.” 162 Misli na vino u Bahusovoj službi. Lake kao perje. 159 Upućuje na švedsku krilaticu: Kad je Adam orao.

Crne zemlje ekskrement. Ti. Taštinom požude. pijanice. Pade na tikvu. 165 Kese za novac su pravljene od mačje kože. 150 . Seti se kako ženskar nedavno zaluta. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu uništenja Jerusalima. U gladi se daje Za smeće i golubinji kal163 Gaji vraga Žuto sranje. Kao od olakšanja. Srete svinju I glasno kriknu. Pa iz taštine. Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S ohološću. dobar dan druže. Ode od vina. Ti. pjan kao klada. Potpuno baš briga. Zatim iz požude Pade i na stubu srama završi. Slušaj kakav čudan slučaj Nedavno se zbi u Bahusovoj državi: Pivopija silni.Sram sledi. Požudniče. 163 164 Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: „a četvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra”. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva isteče. Što novac gutaš. škrtice. Koji zbog začarana duha Žuto smeće u mačjoj koži165 Dole zakopavaš I s počašću Tom se klanjaš. pazi se pada. 4 Šta je zlato? Crveni glib U škrinji? Kome dukati ne prijaju? Čitava kesa. Prilično teška.

Ja ću odgovoriti: Svako misli da je pametan. Njegovu moć može dokazati.I za novac kovani. on je moj167. Što ih prate tamo-amo. Koliko mnogo ljudi hodaše i hodi U svim carstvima sveta? 166 167 Kvari mogućnosti za zaradu. I ciciju tu Baš mi se fućka. Ja sam njegova. Hans Adolf Brorson O Postanju 1 Ustajte! sve stvari. I najmanje što on stvori. Nek tako bude. I da o tom pričaš. Ja i svet svaki imamo svoga. Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 Šta bih da počnem kad Malo proziram. što ih BOg stvori. Moraš učiniti. Njegova divotu da slave. Nikada tu sposobnost ne imaše Najmanju trun da stvori. 2 Da svi kraljevi krenu po redu. Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. on je moja. Sve to prezirem: Kažu mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlaže. Ja sam luda sveta. 4 Najmanja travka nad kojom se čudim Po šumama i dolovima. veliko je. Nek se tako zbiva. 3 Da! velika sila svih anñela. Sa svojom silom i moći. Ako hoćeš da čuješ. Što skiptar nebesa nose. Velika gospoda Imaju svoje lude. 151 .

Našem tvorcu hvalu nek pevaju. 14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji. A nebo odgovara amen! Iz Čudna dragocenost vere (1739) 152 .6 Šta da kažem kad vidim Da sve šume vrve. Mnogi vratolomi što ih ptice čine Gore pod gospodovim nebom? 7 Šta da kažem kad hodam Meñu cvećem na poljima. Haleluja! naš Bog je velik. Ko ima sposobnost i jezik. Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 Šta da kažem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo može da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 Šta da kažem kad želim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 Šta da kažem kad vidim Kako roj zvezda sja. I sve krajeve sveta. Njegov će zakon brda i doline ispuniti. Kako mi se svaka blago smeši. snaga i moć! 13 Svem onom što duh ima Naš će tvorac u susret krenuti. I svi koji na nebu žive. BOže! kako je tvoja mudrost velika. I gore mi k nebu maše? 11 Šta da kažem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anñela čete? 12 Šta da kažem? moje reči Ne žele mnogo da kažu. U tonu radosti zajedno. O. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji. Tvoja dobrota.

skaču. Gospoña Nachtigal se zvučno glasa. Na Brdu se životinje pare. Lars Johanson (Lucidor) (1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se žalio. Ta ceo Svet voli ono što je šaroliko/ Mnogi moraju da živi i što beli hleb ne jedu. Pijan Čovek nema uvek štap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom završavaju.Georg Stiernhielm (1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeñu dve drijade)168 Željo srca! reci moru kako tiho Ono leži. Sve je puno mira. Svež zapadni vetar lagano počinje da šumi. ne čuje se ništa što smeta. kao svetlucavo Ogledalo. Dokle jutro ne zarudi. I šuma svoje lišće nosi u divoti. Sve se raduje: jer ovde žive Paks i Muza. 2 Nesreća se izgleda stalno sa srećom smenjuje/ Sve što Početak ima jednom se završava. 3 Rosa nebeska običava na Drveće da pada/ Ali čim im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih može saseći Kad sekira ni držalju nema? Crvotočna se prstima mogu gnječiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube. 168 Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan twå dryader) 153 . lud bih bio/ Mada mi prilično loše ide/ Sreća moja izgleda krivudavo hoda/ Očekujući Vreme ona izgleda pravo ide. i puno je ploda. Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kašici. cvrkuću. Onaj ko na Istinu Štapom pokazuje Ipak može lako sa Mostića Istine pasti. Ptičice se gnezde. Tlo cveta.

što se može videti kod mudrog Salomona. da ne poviješ svoj vrat pod ženin jaram! jer to ti nije korisno. ili rebra onde gde je glava. 11. koji je pustio da mu nepoznate i strane žene nad srcem zavladaju (1. 5 Zato će moja Krv i i Duh bezbrižni ostati/ L a s s e se ne boji ni mržnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da čini više nego zašta može da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ići Putem/ Nek izbegne ko može takvu Omču Nesreće/ 6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da živi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Sreća se stalno okreće/ retko kad može da ostane/ Mada tek juče stiže/ danas već odlazi. 170 169 154 . koji se naglo razvio nakon reformacije zbog središnjeg značaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. onda će ti ona ubrzo postati i tvoj Bog. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha. tj. tako mu i nije naredio da supruga nad mužem ima vlast (5. nisu kanonizirani. ali moraš očekivati jednu od tri stvari: 1. (Sir. jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom. i da se nad svojim mužem nadvlašćuje. „practicosacra” ukazuje na tesnu vezu izmeñu svetovnog i duhovnog aspekta.4). Ili ćeš postati idolopoklonik. ti obazrivi domaćine. 9. Jer time zamera Božjem delu. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet. Tako se to Henrik Gerner (1629-1700). ali je još odbojnije da se vidi obučena u mušku vlast.5): to je njemu gadost da se žena ili u mušku odeću oblači ili oružje nosi. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. Moj. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom žanru.4 Zato samo pusti Sreću da se s Nesrećom bije Dok ne vidim/ Ko će za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jaše Ako ga izmoriš muke će ti stvarati. koji čoveka stavi da joj bude njena glava i učini je njegovim pomoćnikom. Reč „oeconomia” je tada značila gazdinstvo ili učenje tome kako valja voditi jedno domaćÊinstvo. da ne bi postala tvoj gospodar. Kr. 22. Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije.2)171 Kao što se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra. župnik u Birkeredu kraj Kopenhagena. Zato se nadam da ćete jednom naučiti da pišete Da ste Vi nesrećni vedri kao Ja.)170 Glava 4: O domaćinovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom. (1669-1670) Henrik Gerner169 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662. Čuvaj se zato.

otvori svoju bačvu itd.dogodilo sinovima Izraelovima sa kćerima moabitskim (4. Čini se da se i sam eho pita za njeno ime. Da li još kakav smrtnik postoji Koji može više ceniti.2. a iz ta dva proishodi treće: od toga ćeš bol u srcu imati. Koji moj jad u usamljenosti čuste. 11. drugo ga je koštalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog života (Sud. i suviše visoko za jednu ženu da bude muškobanja… Olof von Dalin Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha šumo i bistri izvore. Pesma Dragi Bahuse. 14. Ti koja čitav svet zadovoljnim činiš! Zašto si mi se u srce smestila. to ga je prvo koštalo 30 svečanih haljina i života 30 mladića (Sud. otvori svoju bačvu! Iz tvojih mi flaša podari pijanstvo! Sve do poslednjeg časa možeš mi dati Da u buretu vina svoju kuću gradim. Ko će me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje kože bore. Ipak ću sve do zadnjeg časa. 25. Moj. 16. a Dalida vlast nad njegovom snagom. Skrivenim zadržati svoj skupoceni izbor. Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero. I šta da se onda sudi o jedu koji će to kod drugih izazvati. – 3. i smolu zemljanu mesto kreč. Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. tvoj će bližnji huliti na tebe.7) Suviše je nisko za jednog čoveka da bude kako žena.19). . ne nanosi mi bol itd.17. u kome je muž žena. Moj. a žena muž. ne nanosi mi bol. i niko nikoga ne razumeše pravo (1. Ili ćeš zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja će te supruga prezirati. hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra. nalik je na gradnju Kule vavilonske. Nežna mi vatra srce nagriza. da kći želi u majčinoj košulji da hodi i sin da se navikne u očevoj da bude? Takav brak.1-2). Najdivnija Venero. Vi mi možete svedoke dovesti. Ili si zapao u najveću opasnost: Gde Samsonova žena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem. gde uzeše opeke mesto kamena. Ali ipak za oboje mogu postojati: 155 . Mada mi srce pući mora.3. Da svu muku moju iskaže. Dragi Bahuse. koje je moje srce pokrenula.21).

i onda se tako. hajde. i onaj. Ne znam sad baš kako. ima se pravo na to: Dobio sam jednog smešnog momka. drugo unutra uñe. nema se zato zašto hvaliti. a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je teši. jadan onaj koji ničeg nema. i ona nikako da ozdravi. ja mislim na svaki lep trenutak što ću ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nećeš mrznuti po čelu. i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko. a da moj anñeo nije lep. pa je kralj pomislio da će ona umreti. ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo. koji se zvao Pip. onaj kraljević iz daleke zemlje je video princezu u crkvi. Ko će me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje kože bore. Ptica peva u zelenom lugu. mogu priznati da sam sinoć čuo nešto što je vredno pažnje: Ako se želi primeniti na sneno otezanje kakvog suñenja. svako svoj uzima. koja je bila tako lepa. ja se na brod uvek usuñujem. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine. kao sve ono što je lepo. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju. da je blistala kao sunce. tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije. sjajnu odeću od čistog zlata i srebra. pa i ja moj. i skroz je na smrt legao. ali princeza je izgubila svog psa. šta da činimo? i 156 . I dani su dolazili i odlazili. Švedski Argus: List I:49 A pošto sam pomenuo formalnosti. koji je imao kraljicu. i grana počinje da raña. i niko nije gde je nestao. a gusku u lonac stavljaju. u kolo se uhvati. koji se zvao Pip. zaboravio sam da kažem da je princeza imala jednog malog. I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljević iz strane zemlje. Bio jednom jedan kralj. stani. i davali su joj tako sjajnu. tako lepa.Kad jedno izañe. što draganu ima. koji me svako veče zabavlja svojim pričama. sigurno bih drugog uzeo. I sve je to bilo lepo i dobro. sad nam vetar duva. Podigni jedro. i kome je prijatelj u mislima ne može besneti i cerekati se. i plesom pod razori. a ovu mi je ispričao na starinski način na koji se pričaju bajke meñu prostim ljudima. ne. Prijatelju dragi. a imali su jednu kći. malog psa.

krava daje mleko. Saznaćeš ono za čim žudiš. crvi pojedu ptice grabljivice. zamene svoja staništa s jeseni za zemlje južnoga sveta. I onda je otišao preko celog sveta. oho. pomisli kraljević. bogteblagoslovio. onaj što je ležao bolestan: oho. vazduh. Babo. kukavica i ševa danju. mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. vo vuče plug. labudovi. zemlja postaje hrana biljkama. i onda je kraljević pomislio. možeš li da mi kažeš nešto o Pipu. patke. oktobra173 Moja gospodo! I. dobro. ovca nosi vunu. krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lakše mogu sejati: soko hvata ptice za ljude. prestaje mandat. drveće. kada je održano prvo predsedništvo1739. I tu moj momak završi svoju šašavu bajku: Kad sam ga upitao zašto ne ispriča još. petao nas izjutra budi. Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oči raduje. biljke crvima. Psi moraju celoga dana da gone srndaća ili zeca. svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe. hermelini &c. koji sve pretvara u svoje potrebe. moraju da nose svoje skupocene kože drugima na korist. Većina ptica kao što su rode. voda. reče baba: Ako oćeš da ostaneš u mom domu Dok ne izjedeš dvanaes iljada jaja. žderavci. slon. često na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice. lisice. risovi. Tigrovi. hrane se elementima i iz njih rañaju174: Biljke. trava i mahovina. Da. bilje pojede crve. a Linné je žrebom odreñen a bude prvi predsednik. reče baba. odgovorio je: Čekaj. ždralovi. Dakle. 174 Elementi zemlja. Sve što je svemoćni Tvorac sredio na našoj planeti načinjeno je u tako čudesnom redu da ne postoji ništa čemu nije potrebna podrška drugog da opstane. kada mu 3. kokoš nas hrani jajima. Ne. održanom za Kralj. rastu iz planete i na kraju životinje iz biljaka. to ne ide tako brzo: mislite li da se to može završiti za četvrt godine? S m e š n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a č e k a m četvrt godine dok ne čujem kraj priče Carl von Linné Iz GOVORA o osobitostima insekata. svinja i jež riju zemlju. dana 3. čekaj dok kraljević ne pojede sva jaja. dok nije stigao do jedne babe na jednom vojničkom imanjcetu: Dobar dan. reče kraljević. preko 20 milja. irvas vuče saone. konj. on drži ovaj govor koji je bio početak do danas neprekinutog niza predsedničkih govora. kamila moraju da nose najteže terete. godine. I tako se sve kreće u krug. 172 173 Auditorio Illustri Velika sala Viteškog doma Akademija je osnovana 2. vatra 157 . guske. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu. ništa drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da će onaj ko povrati Pipa dobiti našu kći. kako bi mogle da padnu u ruke više naroda. I to se tako zbilo i dogodilo. već zarad drugih. Gde je Pip nestao. medvedi. crva ili zemlje. Dobro. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172. čaplje. zemlja pojede bilje: Da čovek. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari. ne.kraljica je odgovorila: Dragi oče. bilje. juna 1739. crvi pticama i ptice često grabljivicama. slavuj nam peva i poji noću. često postaje hrana grabljivica. ptica grabljivica. Zemlja sama sa svojim kamenjem. reče on. rudama i šljunkom. da bi ih čovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. čvorci i zebe moraju da se svake godine s proleća sele ovamo nama na Severu.

seje i žanje ono zrno koje će od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom. Ratar ore. Vlastodršci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu. da bi životinje. Pčele s velikim trudom sisaju med za naš izbirljiv jezik. Činovnici provedu sav svoj život služeći drugima. [– – –] 158 . Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokažu gde je ispod površinom skrivena riba. zadovoljstvo i snagu za dobro pastve. vojnici žrtvuju krv svoga srca i jedini život za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. Surinamska mušica svetli noću da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. ostriga i jastoga.Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala. sve na službu čoveka i životinja. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i našem ustrojstvu. plivaju uz reke. vreme. Tvrdice skupljaju ono što će drugi proharčiti. zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi život šumnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo. Ronci se u stotinama spuštaju a jezera i kao mreža teraju ribu ka obali da bismo onde lakše mogli da je lovimo. putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obučemo. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile puževa.

Taj fini miris balzama što ga širiš Čini mi zadovoljstvo i očarava me. Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim. Njegova je sudbina da se menja. U umetničkom sjaju se iskazuje. slepi običaju. mreš i nema te više.Hedvig Chalotta Nordenflycht (1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko što parnjaka Po boji. Ti hitro sav moj trud zaboravljaš I dosadi ti moja nežna nega. Da se na slabo biće žalim. S vernom brigom ja te gajim. on mora propasti. Što kroz list i pupoljak prodire. On je trava. Na tvojim listovima priroda svira. Blag vazduh da dišeš imaš. Užasan zakon promene ti slušaš. po divoti nemaš. To mora biti kako jeste. To što si isprva potekao 159 . I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osveži. Od vreline. mraza si bezbedan. Ali kao što moju kolibu krasiš I u svoj se svojoj divoti pokazuješ. po sjaju.. Živahan lahor na tebe duva. Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. Oštar udar vetra nikada te ne sreće. Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum Glupi zakonu. On mora biti kao što može. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi. Ti veneš. Koji bednu zavist slušaš Kad Evinom rodu braniš Da Parnas dodirne. Meñu bedne tvari svoju krasotu kriješ. Meñu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najviše privlači.

bez sumnje. šta je itd. I smrt je moja čežnja. nebesku vatru. Da drvo života prepukne. tihi grobe. Zacelo je.Iz slabog i muškog mozga. ponosna srećo. Koji se u svom zaludnom mudrovanju Čudi da li žene imaju Plemenit duh. Želja moje mladosti nestaje. Ja sam nesrećno data U vlast grozne tuge. jasno. I od čega su nastale? Ta budala ne zaslužuje Da mu se na glupa pitanja odgovara. Mora se dugo čuvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti muškaraca I mnogih udica sumnji Što ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlačiše. I iskra plemenite duše Svoju tamnicu izgubi? 160 . Moja radost je nestala. ti mračni. Koji htede da svoju vlast odbrani. Sva moja žudnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zašto da moja duša radost nosi. Lagana smrt pred očima stoji. Moje vreme u plaču otiče. Moja životna želja je presečena. Ti. Tebi je. Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoće uvek se boriše i dokazuju da su pretrpeli štetu od kužnog vazduha. [Moja životna želja je presečena] Mel. nju koju ipak ne nalazim. Što te bez prestanka nagriza. Ti jadno bolno srce! Zar ne može gorka bol. Da ti smrtni udar zada.

Budi dobro raspoložen. mladost kratko traje. Ne tako. Ali trolovi i medvedi i vuci muškarci nikad ne žele biti. Priroda je svakom polu dala svoju želju ljubavi i dozvolu.Ambrosius Stub Nikad se ne grozi. Naše druženje bez veštičjih veština Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi. Jer tome će se naslednici smejati. 161 . Zato svoje srce ovamo prikloni. nevrednom da se zagrli. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. sad je pravo vreme. Sam sebi oduške daj. Razmisli. I neprimećena svenuti. Jednom mladom drugo je mnogo potrebno. Onda se smeju isušenom telu . Neprijatelj te najradije u nevolji gleda. časna devojko? Da trčati tako hoćeš i vikati Već na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima anñeoska imena i čast. Najveću divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i muškarca. a divno stvorenje se izgubi. Voli. što skakućeš tako hitro? Šta te to bode. Neprijatelj se smeje tvome bolu. Ne štedi tako da škrtica postaneš. Lepota se može skršiti i mučna biti . Živi i obojicu ih ismej. Naslednik ti samo smrt želi. voli. Divna ruža uskoro može izbledeti. jer to peče Nikad se ne grozi jer to peče. što skakućeš tako hitro? Ne tako. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Kada lepota nestane.

zimu i proleće. Jer svakog šesnaestog meseca Nazar se vraća na svoje mesto. trnovi i slično. U tome je ta planeta živa slika promenljivosti prirode. koja liči na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. po njihovom mišljenju. koja su najbliže polovima. moglo bi se reći da je noć prijatnija od dana. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji označavaju milje. Ali kad je reč o svetlu. Da. jer ne može se zamisliti ništa blistavije od svetlosti sa Sunca. kojih ima samo odreñen 175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. i ima skoro iste voćke kao i naša Evropa.. tako su i Potuanci ovde čuveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. a utvrñuje se na osnovu najčudnijih zbivanja. jer se ne pokreću kao naša ljudskim rukama. deli na noć i dan. More i jezera daju divnu ribu. Ta planeta ima. 162 . pre tri hiljade godina prouzrokovala opštu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drveća. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789. mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama. jer kao i Mesec kod nas. zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeñu noći i dana. na koje se dei podzemna godina. Piće stanovnika se pravi od odreñenog bilja. a od kojih potiču sadašnji stanovnici. naukama i prirodnoj obdarenosti. čas povezani u nizove. topola. ti drvenjaci su tako oštroumni u svim svojim izumima. 176 Firmamentum lat. a duž obala se nalaze najdivniji letnjikovci. čas rasuti ovde-onde. navikama. ali ne u neki odreñeni dan. Ali je zanimljivo i prilično čudno da žitelji te planete govore jedan jezik. Žitelji se sastoje od raznih vrsta drveća. Oni koji prodaju to piće. biljem i drugim raslinjem.nebeski svod. A kao što Evropljani na našoj planeti imaju prednost nad drugim narodima. ne postoji zob. koja ne može ništa drugo do da pokrene i oduševi posmatrača pristiglog iz daleka. mada žitelji Potua odstupaju od žitelja drugih država i provincija po naukama i običajima. ko nema Argusove oči i skoro božanski razum. Po njoj se lako može proći bez putovoñe ili tumača. jer na toj planeti nema konja. lipa. koja se pokreću takoreći magičnom silom. posebno na osnovu jedne velike komete koja je. leto i jesen. Ureñaj i veštinu tih mašina ja ne umem da objasnim. koji su se spasli od opšte poplave po uzvišicama i vrhovima brda. ali on nije ni nužan. koje se odbija od nepropusne polusfere. ipak. na njih su postavljene ispružene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovištu ili selu. jer u njoj se posvuda govori jedan jezik. a sa njima i ostale životinje sa izuzetkom nekoliko njih. tako da se vreme ovde. kao i naša Zemlja. po kojima šesnaest meseci. kao kod nas. zbog tog različitog kretanja. ta planeta svojim različitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. ima trostruko kretanje. to su varioci bilja. već veštačkim mašinama koje se samo kreću. Zemlja je veoma bogata žitaricama. nazivaju se obično minhalpi. Po njima se plovi uz pomoć brodova na vesla. palme. jer nisam baš vičan matematici. izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i načinu na koji ljudi misle Kneževina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti. da niko. kao što su hrast. ne može da otkrije njihovu veštinu. Računanje vremena je različito. Osim toga.Ludvig Holberg Podzemno putovanje Nilsa Klima. a ona mesta. hladnija su od ostalih. koje se zeleni u sva godišnja doba. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemačkih milja. imaju svoja imena.

Zato su rañanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego što su teški i štetni na našoj planeti. mogli bi da privuku sve kupce. Kod njih niko nema čak ni dva činovnička položaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja služba zahteva pun trud. 163 . položajima i radinosti. a zbog prednosti koje imaju u državi. Dete se poštuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo. Mi smo tako loši da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti ilošem znanju o sopstvenim sposobnostima. a jedan muzičar se ne trudi da svira više od jednog jedinog instrumenta. koji mnogo podstiče broj stanovnika. i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. ne može se od njega očekivati ništa drugo sem disonance. zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roñenja. čine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove. tako da se drveće sada poštuje samo po svojim vrlinama.broj u svakom gradu. jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu. i da se smatraju sposobnim za sve. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece. Nekada je ta podela postojala. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima. pojedini su smatrali da se mora više polagati na duševne osobine nego na prednosti po poreklu. Ja sam već govorio ponešto o prirodnoj obdarenosti i običajima toga naroda. Tako je to već čitavo hiljaduleće. jer kad bi poznavali značaj poslova i svoje slabe snage. jesu brojne grane. jer bi svi da budu jaki u svemu. u kome ti različiti činovnički položaji vreñaju stanovništvo. ne smeju da imaju nikakvu drugu državnu službu. ali kad su kneževi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo. Takos e strogo drže tog zakona da se jedan lekar ne može odjedanput baviti celom medicinom. nasuprot tome. U našem svetu često vidimo da se činovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima. pa čitaoca upućujem na to. a ovde završavam poglavlje. U godišnjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red. da privreñuju nešto drugo ili se bave nekim zanatom. ošljari i u jednom i u drugom. Ali ovde. Tako se onaj ko je otac šestoro dece oslobaña svih redovnih i vanrednih poreza. SEDMA GLAVA Državno ureñenja kod Potuanaca U Kneževina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji. i od toga se ne odstupa. Oni koji su dobili tu privilegiju. Kad lekar istovremeno hoće da izleči i ljudske bolesti i državni slom. On povećava ili smanjuje slobode i prednosti u državi prema broju dece. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. jer oni ne biraju najbolje uloge. nema nikoga ko se laća nečega u šta se ne razume. a kad jedan muzičar hoće da bude i virtuoz i savetnik. oni bi odbili te položaje kad bi im ih ponudili. Zar da glumci budu pametniji u pozorištu nego mi u životu?” Stanovnici te kneževine se ne dele na plemstvo i puk. jer gomila grana čini drveće sposobnim za ručni rad. i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. već one koje najbolje mogu da odigraju. mogli bi da prodaju njihovu robu po nižoj ceni. Ja se još uvek sećam da su čuo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: „Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. To je sasvim drugačije u našem svetu. i izabrati za regenta onoga koji zaslužuje tu prednost. Jedina prednost koju roñenje može da pruži. Inače će glumci pokazati više razuma od nas. na kojoj se porez računa po glavi deteta177. Zato se činovništvo obavlja – to moram reći uz dozvolu stanovnika našeg sveta – bolje ovde nego kod nas. već se zadovoljava da proučava prirodu jedne jedine bolesti. a na štetu drugih zanatlija i trgovaca. i gde niko nije jak ni u čemu. da se uguraju u najvažnije poslove. O tome ću detaljnije govoriti kasnije. koji su javni činovnici i dobijaju za to platu. jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima. On je u 177 U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaćao po glavi člana porodice. Mi se divimo onima koji se usuñuju da istovremeno preuzmu najrazličitije položaje.

ali ni tako ništa nije uspevao da učini. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. Gunñali su zbog njegovih uredbi čim im se ne bi svidele ili bi im palo teško. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom. smatrali su ga takvim i kad je seo na presto. skoro svi trnoviti žbunovi su imali titulu. Jer ono drveće. Vremenom je to otišlo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta. zauvek ostati nepromenljiv u Potuu. U toj drugoj krajnosti se ona iskra. a ne samo po zakonima. izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili. dve stvari koje se inače tako lako razdvajaju. Jer kako je novi knez bio niskog porekla. Vrednost ovde nije vezana za neki stalež. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko može da održi jednakost izmeñu podanika. Ipak. i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blažena ona država u kojoj filozofi sede za kormilom. pošto ljudi veruju da svaka. i dao da mu oko vrata drže konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. i počeo je da biva strog.početku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. ali je njihovo vladanje više očinsko nego strogo. i nisu hteli da prihvate da ga slušaju kao svog kneza. Žene meñu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika. a ne šta je sada. koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameću i vrlinom. koji odreñuje prvoroñenog princa za vladara. već niži moraju samo da slušaju svoje nadreñene. tako da se prvoroñeni neće zaobilaziti osim u krajnjoj nuždi. koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji način. smirilo se. koje je priroda opskrbila najvećim duševnim sposobnostima i najvećim brojem grana. koji je na nju imao pravo po roñenju. Kad je izneo svoj predlog. jer dokle god je taj oblik vladavine trajao. i ono nevreme. taj predlog je proglašen nerazumnim i krajnje štetnim po državu. Zato je zaprećeno smrtnom kaznom onome ko u budućnosti i najmanje promeni nasledni red. koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega. Vremenom je uvideo da se država ne može održati ako njom ne upravlja jedan regent koji potiče iz velike porodice čiji koreni mogu narodu uliti poštovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu. kućnog savetnika i 164 . Jer kako oni izvršavaju pravdu po principima. godišnjaci kazuju o jednom filosofu. moral da sede u začelju stola na gozbama i i skupovima. Ali to nije dugo potrajalo. On im je povlañivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale ništa drugo do oznake najnesposobnijih drveta. Ostali su pri tome da preziru njegova nareñenja. ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobići kraljevsku kuću. i za jednom zlom pobunom sledila je druga. jer nisu poštovali njega samog. Taj red u pravoj liniji će. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i svečanim skupovima gledali trnovite žbunove kako sede na najuglednijim klupama. i razmišljali su samo šta je nekad bio. ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najviše sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. Naime. a roditeljima je bilo teško da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog. verovalo se da će on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeñu kraljeve dece. njegove vrline i veština vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono poštovanje koi čine snagu države. i svo druženje i zabavljanje je prestalo. koje je tako dugo činilo zbrku u državi. Kad je većanje bilo okončano. Predlog je dakle odbačen. a mladi da poštuju stare. i da je zato bolje zadržati stari poredak. Moć potuanskih vladara je neograničena. Jer dogañalo se da je starijem bratu teško da popusti pred mlañim. a palme. pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana. uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu. kakva je bila uobičajena u njegovoj zemlji. Jer predlagači su jedini koje u toj kneževini kažnjavaju smrću. A loša i nesposobna drveta je na neki način pokušavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim počasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. čak dobro promišljena promena daje povod za nemire i nerede u državi. kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju. podvrgao se toj proveri. Godišnjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stoleća meñu njima bilo zakonom utvrñenih staleža. Oni. koja je tinjala pod pepelom. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslušnost. a glasovi prebrojani. nikada nije moglo da se natera da zatraži neki čin ili titulu da bi steklo pravo da sedi u pročelju. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva. čak i kad je on za to manje sposoban od drugih. a podnosilac obešen. da se pretpostaviti.

najbogatiji grañanin Potua. Kod nas naprotiv taj 165 . Ja sam često viñao kako Bospolak. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola. zanatlijama. Kad je nesreća došla do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana. jedan grañanin grada Keba usudio se da predloži zakon po kome bi taj običaj valjalo ukinuti. Umetnici.” Ja sam stigao nakon što je sledeća uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1. Istina. Što neko ovde više dobra dobija od države. Oni koji imaju brojno potomstvo. a trnovi su tražili da ih zovu palmama. jer sada se svako trudio da onog drugog nadmaši u vrlini i istinskim zaslugama. Njega su. ili da onaj ko je niska roda poželi da ga zovu visokorodnim. Kod nas je to prilično različito. Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. 10. Meñu drugim čudnim stvarima sledeća zaslužuje da se pomene. Oni su junaci podzemlja. 2. Neka drveta su toliko otišla u svome taštom častoljublju da su. najviša vlast daje odreñenim profesijama prednost nad drugima. smatraju se ovde najzaslužnijim grañanima. ali kad je iskazao šta misli i prikupio glasove. bez prave časti i zasluge. Ipak. On je zatim ukrašen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. fabrikantima. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. iako im priroda nije dala više od dve ili tri grane. s prezirom gledaju popreko one niže. ipak nije nestala sva želja za takmičenjem. dvorskim slugama itd. to se skromnije i poniznije ponaša. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlagač projekata koji se dva puta tajno pokušao da uvede staro rangiranje. umetnicima. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. kako beše običaj. ali niko time ne stiče pravo na prvo mesto na javnim skupovima. jer on ima najviše koristi od države. oni dobrovoljno upražnjavaju tu učtivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. i svi ih bez razlike poštuju. a kako je kasnije optužen da i dalje radi na tome. Sad već rang i titule ne postoje u toj kneževini. Oni koji državi služe bez plate. Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. 11. tražila titule desetogranih ili dvanaestogranih. Kad sam upitao za razlog. 6. 8. prihvaćen kao koristan za državu. ali za prvi pokušaj je osuñen na puštanje krvi. njegov predlog je. Ipak sam nekako namirisao na šta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se još to uvek čini čudnim i da to ne mogu baš sasvim da shvatim. 3. trgovcima. odvukli na trg s konopcem oko vrata. ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju. 5. Ta se razlika može videti iz kraljevskih uredbi koje se rado završavaju rečima: „To mi nalažemo našim seljacima. filosofima. ne postoji nikakav zakon o toj učtivosti. Trgovci. svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka. 9. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli državu svojom imovinom. 4. Od tog vremena su se strogo držali onog zakona da su svi grañani jednaki. a to je kod tog pola stvaralo još veću uznemirenost nego kod suprotnog. jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama. Oni koji se bave nužnim zanatima. a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. i ja sumnjam da bi je neko u našem svetu preporučio. odgovorili su mi da je to njegova obaveza. imenovan je za kadokija ili velikog kancelara. Seljaci i ratari sa osam grana i više od toga. jer oni kojima država pruža najveću čast i najviše prednosti. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za državu.dvorskog savetnika.. Ali mada su titule ukinute. bez i najmanje zamerke. 7. prognan je u firmament. Meni se ta uredba o rangiranju učinila neumereno smešna. To je bilo toliko smešno kao da sakat zatraži titulu lepo roñenog. pa je zato i njen najveći dužnik.

” To je razlog što sve dobre žene u toj kneževini same doje svoju decu. od kojih se još uvek sećam sledećih: 166 . Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u članovima religije ili vere. u kojima je dotad boravio. jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju položaja. i dokazi o njegovom načinu razmišljanja i ponašanju koje su izdali načelnici kvartova i susedi. koji su obojica umrli bez potomaka. ali ih nisu smatrali važećim ako ona ne bi dodala svoje ime i pečat ispod. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara. .” Ipak. Ja sam lično video moralnopolitički sistem ili izvod iz učenja o običajima i državničkoj veštini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne činovničke položaje. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu službu. a ubili nekoliko miliona ljudi. a izdali su ih ispitni karati. Niko ne sme. ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga muža. da. što na jeziku podzemlja znači Kormilar države. Ona ga je imala dugo. jer mada je on imao priličan uvid u stvari finansija. iskaže zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. da nešto zamera zakonu koji je već objavljen. Njene način razmišljanja pun vrline i velike duševne sposobnosti su je uzvisile na taj važan položaj. šteti celoj državi. sužavanje ili proširenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima vešti. Ja se ovom prilikom sećam sledećeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: „Ovde leži Jokan Veliki. O dvorskoj državi i njenoj privredi sam već nešto govorio. podršku. šalje se najzad vladaru na potvrdu i potpis. On sadrži mnoga temeljita i korisna pravila. čak koju godinu pre smrti svoga muža. izmenu. nijedan zakon nije u toj kneževini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa. stanovnici su mi dali odgovor: „Šta misliš. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najviše mesto meñu slugama dvora. ipak je dopuštao da njime u svemu upravlja njegova žena. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik. Rahagna ima dva brata. Nova uredba se prvo ističe na većnicama po svim gradovima. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit. a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu. jer niko se ne raña sa više od pet ili najviše šet grana. i podnese jemstvo za svoje dobro ponašanje u budućnosti. zašto ej priroda ženama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoće naravi dojilje i dobrote mleka.nadimak dobijaju oni koji remete čovečanstvo. Posebno je čudno što da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kućište u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu. ostale izrastu s godinama. pod pretnjom smrtne kazne. i koji ga je podučavao u učenju o Bogu. Vladar čuva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji. ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumačenjem. junaks voga vremena. Postoji dakle manje slobode u političkim stvarima nego u religijskim. kao što je rečeno. ali oni se nisu usuñivali da se uzdignu više uz pomoć svoje otmene sestre. Kad mu je supruga ležala od babinja ili na kakav drugi način bila bolesna. Tu se pomno odmerava sve što se predlaže za jačanje. povesti. jedan je bio dvorski podrumar. a pre nego što se objavi. a drugi dvorski mesar. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneževini. mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva više od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. što je nešto neobično u njegovom dobu. ali posledica te obazrivosti je da zakoni večno čuvaju svoju snagu. Kad sam je upitao nije li suviše težak i nepriličan rad za jednu tako značajnu gospoñu. koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga. i tu su svakome na raspolaganju da ih prouči. otac tridesetoro dece. i pokazivao je znake odličnog razuma i velikih vrlina. matematici i filosofiji morala. Prestolonaslednik je bio dete od šest godina. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i važne poslove. kidaju prirodne veze ljubavi i duše. izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom. a skoro kao kod Rimljana nekada. i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. poboljšanje. Možda se mnogima ta sporost čini smešnom. Već je imao šest grana. to čini samo na svoju sopstvenu štetu.

167 . moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima. mora da istraži da li je optuženi ranije učinio nešto dobro. One članove saveta. on treba da smatra svojim najčestitijim podanicima. a drugi snagu tela. jedan se može koristiti kao sudija. a drugi kao pisar. neko duhovitost. ali kraj jedan gad. I to onda objašnjavam mojim primerom ovako: Mi smo u našem dobu vidimo jednu čudnu životinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilično nesposobnom. 7. Kad nekog optuže za neki zločin i vladar bude ubeñen u to.1. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromašan. kasnije postaje njegova priroda. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. Kako dobrobit cele države zavisi od nastave prestolonasledniku. ne smatraju je svojom otadžbinom već skloništem u kome kratko vreme borave. Sledeće je jedno veoma korisno pravilo. mora onaj koji će ga učiti. 2. Taj učitelj mora posebno voleti svoju otadžbinu. jedan postojanost i stalnost duše. 3. Što mnoge takvima smatraju. i po njima se ravna u iskazivanju presude. Neko može imati veliku moć prosuñivanja. samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar čovek. 6. malo ih je potpuno neupotrebljivih. i sva pravila koja daje princu. dok oni koji u državi nemaju nekretnine. uz njegovu će se pomoć uzdići mnogi podjednako loši grañani i prodreti na službene položaje. jedan može biti sposoban da čini izume i planove. i da u njim ima poverenje. ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadžbine draža od sopstvene. ili su nešto zlo učinili ili im je to na umu. nije Stvoriteljeva krivica. biti čovek pun vrlina i uvida. jer ne istraže pravilno snagu i sposobnsot svakoga. 5. Nijedan se grañanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. Najmanje treba da uzvisi one koji najžustrije traže čast. drugi da ih izvodi. toliko je sigurno i da niko žustrije ne teži spoljnoj časti od onoga ko ne može steći čuvenje vrlinom i zaslugama. Za neko kratko vreme se mirno može poslužiti uslugama nekog zlog čoveka ako je taj veoma voljan za neke poslove. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najviše dodvoravaju i često se viñaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju. kad čovek ume da odabere pravog. Jedna od najvažnijih regentovih dužnosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog učitelja. Kad sam pročitao taj odeljak. 9. ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost. jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti države. Vladar ne treba da uključi u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji. već da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. već samo ljudska. Niko nije toliko glup da se ne može ni za šta upotrebiti. ali ga ja ne bih mogao preporučiti zbog uvredljivog primera kojim je objašnjeno. Šta neko nauči u mladosti. Čovek ne treba prebrzo da poveruje ni optužbama ni preporukama. čak prevazilaziti druge u tome. da. koji su svojim protivrečenjem vladaru stalno na teretu. jer kad jedan zao ili grešan čovek bude uvršćen u prijatelje vladara. 4. uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima.

Ali je nesreća to što da one studije koje nas čine ljudima. M. Glavni školski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muško i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao. 168 . jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja. te želja da se kaže poslednja reč. što je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draža od istine. jedan iz stare. Jedna ugledna gospoñica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u ciničnog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe.MORALNA RAZMIŠLJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. tako da se i sa svim predivnim testimoniis181. Ovome bih dodao još dva čudna primera. Ono što se rekomandira omladini koja uči kao vrlina. 178 179 Iz jedne scene iz Molièrove komedije Uobraženi bolesnik. Vincitur at. a jedan iz nove istorije. i više reči nego materije180. N. Jedan čovek je drugačija kreatura. Ali onaj. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat. descendat Praeces victor ut ècathedra. živeo oko 300. i na isti način da se mnogima dopada ono što je drugima odvratno. ne čudim tome. koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izlečio. victor abit. Epigr. Ja se. („Jedan sveti školski zakon nalaže da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. I kome može biti od koristi da postane učen na takav način. odlazi odatle kao pobednik. Papile. samo se površno traktiraju u školama. i da se uda za jednu osobu tako loših kvaliteta o kojoj se ne može reći ništa drugo sem da je jedan od najvećih pušača duvana u zemlji. koji se tako ubijaju tako što do poslednjeg daha drže ono što prvo zagrizu. Propis 180 Predmeti 181 Svedočanstvima 182 Potvrdu 183 Grčki filosof. jer u školama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo ništa pohvalnije da kaže svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj život nego što bi odustao od jedanput izrečenog mišljenja. koga niko ne može ubediti rečima. EPISTOLE Čudni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upućena ** Čudiš se kako je jedna tako lepa gospoñica kao N. godine p. i zapuši svoje uši pred najjasnijim dokazima sve dok stojiš za cathedraom. n. i zato mu je potrebna drugačija informacija. naprotiv. Onaj ko priznaje da je pobeñen. qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus. treba da im se predstavi kao najodvratnija greška. Takva se informacija može uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima. e. sa kojima se izañe iz škole.” Meñu mnogim manama koje se meñu ljudima shvataju kao vrline. mogla da zavoli gospodina M. izgubio je. jer može se videti kako se mnogim ljudima više sviña pušenje nego sveže meso. I tu se dogaña ono što se dogodilo jednom odreñenom doctoru. može biti da ga je upravo zato zavolela. gde se više uči mačevanje nego dobri običaji. I još manje se valja čuditi opštosti te greške. ipak ne zna mnogo. I.

uvreme kada je njen muž bio u arestu zbog krivičnog dela. mada je meñu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i čak najgalantniji gospodin. Jedan drugi primer iz istorije našeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je osećala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grønsunda. i opšti mir je sklopljen. mora prihvatiti tu prljavštinu i taj bedni život. 189 Rat oko nasleña švedske krune (1701-13). pošto je uvećao svoju zemlju. sama sebi oduzeti život. ako svet opstane još 1000 godina i stvari se nastave istim tokom. ukoliko želi da bude njegova supruga. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti. koji je takoñe imao nesrećan kraj. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima. što je on i učinio: i. Učinci ratova Epistola CCCLXXX Upućena ** Sad je rat srećno okončan. Na to se Hipparchia nije obazirala. njena ljubav je otišla tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da će. pa se na osnovu toga može izračunati da. nasuprot tome. tako se. zadržale ono što su imale i pre nego što je rat počeo. I to sam čuo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kući. jer sam svugde vide tužne tragove ratom steknute prednosti. Tako da izgleda da je upravo ono što je drugima odvratno. a Turin ili Šamberi će se smatrati glavnim gradovima Evrope. advokat ipak uvek dobije nešto. kao što će postati najmoćnija. pa se u to uveriti. ali zadovoljiću se ovim dvama: zato me ne čudi kada čujem da se govori o čudnim brakovima. Jer i sa njima je kao sa hranom i pićem. svaka hrana pojede i svaka knjiga pročita. može izraziti saučešće zemlji. pošto su njegova nagovaranja bila uzaludna. Jer. kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. čime su sukobljene strane. ali dobija jadnu i nezdravu utrobu. koja se nalazi kraj pristaništa skele u Falsteru187. ali je prazan iznutra. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere. postaće i najsiromašnija. ako ne dobije Cratesa za muža. ako se pri sklapanju mira može čestitati regentu. Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa. jer. i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio. pošto su zemlje ispražnjene od ljudi i novca. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistočnu Francusku i severozapadnu Italiju. mada svakodnevno loše postupa sa njom. on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govoreći da ona. sa kojim. ili sa balonom koji se naduva i rašiti. Savoja će postati moćna zemlja hrišćanstva. kod kojih neko nalazi užitak u onome što kod većine prouzrokuje gañenje. 186 Sa plemićem Palleo Dyreom. živi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. a to su rasturene tvrñave i razoreni gradovi. Ratovima i procesima obično se ništa drugo ni ne postiže. mada sukobljene strane ništa ne zadobijaju. Gyldenløveu. u kojoj se ne vidi ništa drugo do pusta mesta i osiromašene stanovnike. Ali. 169 . po treći put se upustila u brak sa jednim običnim matrozom. već obuče prnje ciničareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom prateći njegov život u svemu i nije se libila da javno čini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinična filosofija nosi sa sobom. Ostajem tvoj etc.otmene i bogate prosce: da. a troškovi procesa se naplaćuju od obe strane. Ja sam sam nakon prošlog rata oko španske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina. a nakon novog braka186. po njenim rečima. tako da se Savoja može uporediti da čovekom koji se spolja deblja. vanbračnom sinu Fredrika III. 184 185 Marie Grubbe Ulriku Fr. ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saosećanja. Zato se i kaže da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoñica uda.

a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. kako političkih tako i moralnih. Prvi put štampano u Epistole. Clericus. ako stanovnici ispevaju ode. Ja inače nisam nešto posebno za uobičajene cenzure. Četvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najtežih stvari 194 Preporučujem 195 Ureñenje iz podzemnog sveta . i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobedničkom regentu.jednolični 197 Heterodoksija . mada se takva sposobnost može meñu mladima naći. ostale često skrivene da su cenzure svugde bile uvedene. Ostajem itd. kako se laćaju pera oko najdelikatnijih materija193. O takvima valja reći kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. Protiv ovoga se svakako može navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da čak i zelenom dobu steknu dovoljno pažljivosti. Jer prilično je sigurno da bi. Ja zato aprobiram194 ureñenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreñena starost za takav poduhvat.krivoučenje 170 . Ostajem tvoj etc. time ne mogu ništa iskazati. koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima. njihovi manuskripti.Holberg ovde upućuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upućena ** Jedan švedski gospodin. ali je to toliko retko i. ispričao mi je da se u Švedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno pišu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri običaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. Ja sam često rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima učenog sveta. koji je putovao kroz grad i počastvovao me svojom Visite. koje se smatraju ukrasima jedne zemlje. i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima još ni brada nije izrasla. Montagne. a sa druge se strane može reći da bi mnoge divne knjige.Tako da podanici mogu da kažu rečima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeñujemo. navesti argumenti pro et contra. Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba. pa bi i žito propalo s kukoljem. kao i u većini drugih materija. Bayle i odreñeni drugi veliki ljudi živeli. 196 Trivijalni . ipak se čovek oseti pogoñenim kad mlade osobe agiraju učitelje u važnim stvarima i kad žele da reformišu svet pre nego što su naučili da ga poznaju. S jedne se strane može reći da se mnogi loši i srdnje vredni spisi time sprečavaju da izañu na svetlo dana. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje. s nama je gotovo. ostali skriveni da ih moljci prožderu. ali da je pluralitet bio protiv. Grotius. Zato je verovatno da. jer primećujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana. I u toj se. kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus. 190 191 Antički kralj Pir.

Ja samo želim da se gospoda žurnalisti zadrže unutar svojih granica. ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju. najbolji novinari su bili i dalje jesu u službi knjižara. ja samo želim ukidanje zloupotrebe: Što mislim da se najbolje može rešiti onim sredstvom206. Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila. Loše je ako se on pozabavi čime drugim. ja hvalim one koji su se prihvatili toga da pišu za žurnale. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana. koji se izdaju tokom godine. a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise. korisni za sve osobe koje studiraju. I prilično je sigurno da bi mnogi spisi bili drugačije prikazani da ih nisu izdali odreñeni knjižari. već i retkim genijem stekao ugled u Evropi. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma težak rad. 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivačima. Ja to ne sporim. koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. 171 . ako će se aplicirati na novinare iz našeg vremena. tada su. nedeljno ili mesečno. koji niti treba niti može da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji. da se prodaje za takvu i takvu cenu. 198 199 Časopisi sa prikazima Sposobnošću 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom. prikazivanjem svih spisa koji se izdaju. koji su danas od najvećeg ugleda. pomoćnici knjižara. da je štampana kod Cramoisyja. osim toga. kada su obavešteni da je autor spisa Mr. I kada se to tako dogaña sa velikim nouvelistima203. premda bi mogli. tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. koji nije samo velikim delima. da je od dobrog papira. kojima mnogi dopuštaju da se vide u tim presudama. koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. koji razume kritičku veštinu. Ja. šta se onda može prosuditi o mnogim malim. a meñu kojima su mnogi mladi i upola učeni muškarci. mada mogu biti obdareni nužnim kapacitetom199. koji sada vrve po većini evropskih gradova. On takoñe treba da poznaje firmu knjižare u kojoj se ona prodaje. Bruyer zato ne greši. i. kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent. ne može se to posmatrati drugačije do li kao zloupotreba: Jer mora s zaključiti da takvi prikazivači. kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima.[Književni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin piše da me ne može podržati u onome što sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica. i izvodi koji se odatle uzimaju. naprotiv. 202 Dela koja je izdao Clericus. Ja ću navesti samo ono što mi je nedavno došlo do ruku. sa svoje strane. Ostajem Vaš itd. i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise.. To je istina oštro rečeno. da je dobro ukoričena. Pomenuti novinari se ipak oni. i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego što donese presudu. i da se ljudi nasumice bavi. i od kojih ni najveći kritičari nisu osloboñeni. tako da niti mogu ili se usuñuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 . Voltaire. i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. pošto smatra da su žurnali198 u kojima se objavljuju novi spisi. novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom. Osim toga. ali kratko zatim. ne želim ukidanje učenih novina. a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200. s takvim i takvim karakterima205. isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoćom već i skroz ismejali njegovog autora. kada ovako govori o nouvellistima: ……………………………………. Ali.

koji se najmanje kreću i koji su najmanje uzvrpoljeni. poslušaj našeg roga jek. a pokatkad se jagnje usudi da bleji. Carl Michael Bellman Epistola br. i Pimpinella saxifraga. što se stalno izležavaš na istom mestu. a svraka sedi na svojoj motki. čas bik se čuje kako riče. biljka. Basna pokazuje da se mnogi ljudi ničim ne bave i da oni. koja se koristila kao začin u vinu. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako leži na hridi i zija. u našim korpama popunim ispražnjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno miriše! Tvoje vino za ručak iz čaše ćemo izručiti s razdraganim izrazom. stvorio jedan biser koji više vredi nego hiljadu jaraca. Kokot po krovu skače i kao što kokoš krilo trebi lasta svoju glavu zaranja. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema. bedrinac. anis.MORALNE BASNE 106. naš mali doručak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. Podigni lonac. A ja sam danas već prešao nekoliko milja po stenju i kamenju i krećem se neprekidno od jutra do večeri. Odmor kraj tog izdana.Roga jek. koji delujem sasvim besposlen i koga ruže za učmalost. ti lenčugo nijedna. ja sam. 82 Ili neočekivani oproštaj objavljen na doručku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posvećena Kralj. kako te nije sram. Ulla. najčešće Pimpinella anix. 172 . roñako! Corno --. često ostvaruju najveće stvari na svetu. Kakav zvek butelja. roñako! Divno se po polju sjaji čas ždrebac s kobilom i ždrebetom. Jarac onda reče: Fuj. slušaj! Daj nek se žar za kafu u ćumur onde dole pretvara! 207 U izvornom tekstu „pimpinella”.

ali bi se ovde teško uklopila. Braćo i sestre. Corno --. po značenju u tekstu najbliža joj je reč motiv. pevajte. Zgrabi. Eolovim dahom s brda i litica. zgrabi u ovom času pića svoju čašu ko i ja! Nebo.Što oko naše najviše dira. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje. Ullini amaranti214 208 209 U originalu ämnen. Nimfu. Nimfu. tvari. kako hita i tako vredna u svom žaru čas jaja čas maslinke na ružičastom tanjiru nosi. gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan još uz to! Krčmar. Jedno pile onde. gle. kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --. drveće senku krza pod dahom i duvom oblaka209. ti i ja! Kliknimo. ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u lišću. ovde upotrebljeno kao uvreda. Jezički nejasna rečenica. malene zaloge ljubavi210. tek se ohladilo. flor se na grudima nadima dok tortu s bademima seče.Divno se po polju sjaji ono208 što oko najviše dira. 173 . s kod krilce kida. muzikanti. kako hita i znoji se u dragom trudu. gle. Kliknimo. danas veresiju do dna table piše213.Hiljade cvetova raznih. Nebo. devojke. 211 U najbližoj krčmi? 212 Opasna mitska životinja. meñ zvocanjem matorih tetaka. Corno --.I znoji se u trudu. ta bazilika212. 213 Na tabli se kredom zapisivala veresija. Ponekad kašikom prespe preko gomile vrhnje saspe. kako ta kupola svežim listopadom povezana širi ravan u gaju raštrkanim stazama i prijatnošću! Bajno tu lišće šumi u crnim vihorima sivim i svetlim. Duvajte. Ulla.

ali je Bellman verovatno izabrao duži oblik zbog rime. 218 Pesnik moli Kupidona. dvije još pa i tri pa ćeš mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bačvicom što voliš dobar zalogaj — tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. Ulla.svekolikih vrsta! Duvajte. da vrati svoj život koji je dobio samo na pozajmicu. i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --. članovi reda Amaranata. uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216. možda je reč o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. 216 Smatra da je dužan da istog časa plati svoj dug prirodi.218 Najzad u zelenilu. zbogom. A ti što dižeš urnebes s medaljama se ponoseć — pripremio ti tesar lijes i blanja daske već. gle.Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj ćeš poslednji oproštaj iskusiti.Poslednji put kao nevesta. u stvari. Ulla stajaše po poslednji put kao nevesta. kucnu čas! Odbaci štaku. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doñe rok. 217 Kloto je jedna od suñaja. ti mladi. Amaranti su. ljubavnici. krasan joj je smijeh! Misliš da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu još u drob. isto još. Bože srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom. moja lepotice. 215 Rakija se inače često pila zagrejana. moj kume. ovde bi se očekivalo da stoji „amanti”. čini što ti rijeh: pod ruku daj se vili toj. muzikanti. sina boginje ljubavi. stari moj. Doñi. jednom još. Corno --. 174 214 . tj. Kloto čisto iz haljetka dugme jedno odseče na Haronov poziv217. da ovenča vinovim lišćem svoje roñake i obožavaoce (Frejinn rod. pre svega Ullu) na oproštajnoj zabavi.

na škrinji škuda počivaš. daj začuli meni sad — Misliš itd. Misliš itd. nek živi suparnik! Misli! itd. A ti što čuvaš svoju čast dok prijatelje grdiš vijek. 175 .Misliš itd Ti što se samo mrštit znaš za katancima cijeli dan. premda si s njima piti rad. kog budi zvon u rani sat. Ti koji trublju slušaše kroz mnogi krvav okršaj. A titule što skupljaš ti da pozlatiš za prošnju štap. a zaključan ti stan — a ti od ljubomore žut što kršiš sve uz bijes i krik — daj ispij vrč za sretan put. klevetat ti je prava slast — to ko za šalu tek. što tresuć glavom učenom prot paklu vodiš rat. život loš. jadni sin ne može platit kap — a ti što bijesan. Misliš itd. i ti sa zlatnom knjigom tom. svejedno svaki dan si pjan dok piće toče još. dok ti što šutiiš kao smrt. ne daj mu vrč i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misliš Ud. A ti što nemaš načina na povratku iz svijeta. uz odar stojeć. i ti što svilen kušaše Klorindin zagrljaj. mizeran proklinješ zipku. ti ne pozdravljaš domaćina premda ti viče: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav. posrko si im čaša pet.

Mrtva je Priroda pred mojim očima ležala. Jedan glas koji se do mog srca probi. I Zemlja novu odoru navuče. Jedna duša u krutoj masi plutaše. I svetlo i život na svetu ponudi. I vide ona čuda u Prirodi. 176 . Što nikad Razum ne slutiše. Sve uze crte lika prepoznatog. daj! Al jednu još natočimo u pohvalu domaćice! pa tu do groba skočimo uz sjaj večernjice! Misliš itd. I Mašta i Genije se probudiše. Po polju se čuše smehovi mira. Iz Božanskog plemena izrasla. Oko prostora se nova Nebesa raširiše. i život nasta. Ne samo nisko u dubini doline. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig) Johan Henric Kellgren Novo Postanje ili svet mašte Ti. pa hajdmo — do dna. Tad se duša moja nañe Nebom roñena. I Lepota se diže i nasmeja. kažider? Pohvali gazdu još za kraj! jer svima nam je isti smjer. Ne samo veličina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja. Duboko je za moja osećanja bila mrtva – Stiže onda s visina jedan dašak. što Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Na brdu se harfe Anñela čuhu Iz dubina tamnih duša krik.Je 1’ sve u redu. Ali živo mi do uha stiže Visokih Sfera harmonija. I svetlo stiže. I samo visoko na liticama.

i njegov Sveži sjaj od tvoje puti nasta. I veličanstvenost u plamima sunca. osećanja! Ko te je shvatio. O. Lepoto? – niko Sem onoga što zna da voli. Hrabrost protrese ruku orkana. Tvoj glas pesmu slavuja steče. Tvoj pogled se s pogledima dana meša. čiji pečat Postanju opčaranost nosi. večno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast. Ti. I kad moja misao zaneta luta I hrli. I ne dovoljno – ti sam užas obraduješ. I stid u sjaju meseca. – O. Tebe u miomiru ruža dišem I zapadni lahor tvoj hod ima. U svemu se lik tvoj preuzet vidi. i traži što joj treba. Osvetom se strele munja oštriše. Ti pustinje cvećem odevaš.Užas se šunjaše po tmurnoj dolini. večno isti. I nežnost u šumu izdana. Za mene kad prirodu slikaš Nebesima svetla i dobra. I gaj šaputaše o zadovoljstvu I šuma uzdisaše o bolu: I gnev beše u valima mora. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Šta si ti? – prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj duši. I cvet otvori jedan zagrljaj. Ona je to u mojoj duši. živo poimanje stvari! O. Ti bezdna svetlom puniš. I Zemlja se u Hram uzdiže U kom je ona Božanstvo. I kedar jedno čelo diže. tajno genija. I prah ruševina opčaravaš. I traga kroz zemlju i nebesa 177 .

kad moja noga u kuću kroči. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam. Ja krenuh da pesmu o Junacima započnem. izmoreno prostrt izmeñu dva čaršava. okrugao kao brdo. Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istrže. Samo mi se misao na tebe pruža: Na tvoje tragove uspomenom povučen. I sve ih u tvom pogledu nañoh. Ti. Kraj kreveta stajaše sto na kome taj čovek duha svoj doručak već spremljen nañe. tako divan i tako sjajan. Njegova uvaženost na stvar preñe i liker nañe baš žudna njega. U Zamku Kraljeva. Anna Maria Lenngren Mučni svet Našeg sveštenika ovih dana videh jutra jednog dok još u krevetu beše. na Dvoru i u Gradovima. Ja meñu hiljadama samo tebe vidim. a stomak.Za Tvorcem blaženoga praha. ka podvaljku se dizaše. Ja samo tebe na svetu vidim. Ali skretoh na staze kojim ti hodaše. u kom liku treba Nežna. njegove oble ruke mesa i srži imahu. od maslaca i piladi. Ali citra samo tvoje ime nauči. Ja htedoh da blaga Sreće nañem. Ja htedoh da visine Časti dosegnem. I pitam. Ti si tu već pre mene. i dobra i vedra i blaga Našu najveću ljubav dostojno ceniti? – Onda mi se On u tvojoj slici ukaže. Obrazi mu imahu boju ruže. I. Zaludu od pogleda na tebe sklonjen. 178 . što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim.

Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smeši. I zdravlje u mojoj krvi. koja se bar razume. nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zaštitio od Apolonovog gonjenja. Na jednu Gluckovu melodiju. Svaki čovek dobar beše. daj mi Tvoju snagu u ovome mučnom svetu! Jedan način pisanja pastorala Smesti pokraj reke. 219Daphné . Jednu Dafne219 sa šeširom široka oboda. pod senkom drveća. on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Bože. O. polja. I perjem na svom štapu – i zlatastom kikom kose. po helenskoj mitologiji kći Geje i rečnog boga Peneja u Tesaliji. povremeno hodaju Pod voñstvom pastira pokorno i sigurno: – Gle. 222 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1797. Izgleda srdačno jadno i drag. Kad nevinost i mir Moj trag verno pratiše. i belim nogama i zelenim butinama. – Šuma.grčki lovor. Kad greh tek veštica beše I tuga namah nesta. 221 Koridon – pastirsko ime. inače uobičajeno ime za pastirice.I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom. to je idila. sunce i proleće. Dečaci222 Sećam se tog divnog doba Sećam se kao da juče beše. što povremeno preko ograde skaču. livada. Toliko istinita i bezopasna da bleji. Na mojim usnama beše šala. U duši zadovoljstvo prebivaše. S flautom u ruci (flauta je nužna). 220 Pastirski štap. S crvenom trakom u korsetu I mnogo ruža na houlettu220. Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah. šta je naš bedni život? Stalna borba protiv greha i taštine. 179 . Gospode. U lanenoj bluzi kratkih rukava čistu i pravu. Ovčarski pas i stado ovaca.

O lažnosti i izneveri Ja ništa još ne znadoh. Radost što je prut prekide. A grof promaši. Kako se tek naša žalbu ču. U radosti i razdraganosti Onaj što meñu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji beše momak. Istina se od nas ne skrivaše I za zaslugu i za grešku. Ali moji drugari iz mladosti. Seljačići i baroni Svi mi behu isti. Za duge potmukle svañe Još ne znadosmo. U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja. Naša mlada srca nas boleše Na grdnje i kazne Što ih drugar iz igre dobi. Kad šamar puče I bes sa njim proñe. S leptirima na šeširu I purpurom na obrazima. vedar i razigran. Sećam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih. Odmah mi dragim bratom posta. Svaka žena moja majka. Najritaviji dečak Našom presudom nagradu dobi Kad kralja pravično pobedi. Moj jedini kolačić S tužnim drugom podelih. Gde često junakom beh U igrama i utrkama. Kako se vreme promenilo! 180 . Nepristrasnost beše tu Uz najmanje kuglanje.Svaki dečak. Svaka devojka moja sestra beše. Nikakve razlike meñu ljudima Ja ne videh u danima sreće. Hiljade čilih skokova Na svežem vetru leta.

– Pa šta to ta sluškinja daje. talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. S četrdeset na plećima U mukama se hodate. Vi ste postali ljudi od države. On je ono što oduvek jeste. Naš svet. Vi više ne znate mene. Žutu put i šarene trake. Previše sumnje raña mržnju. ipak je Najbolji svet što ga imamo. I pomno promišljeno ima Više prava na smeh nego na suze. pametnu staricu.Ja vas više ne znam. Nekadašnji dečaci. ako stalno hoćeš da slušaš. Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam Moja draga Beti! sada si velika. Napolju u svetu što ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva. Ali ne veruj u sve zlo što ljudi kažu. moja Beti. Teško se uz strminu verete Gde Zamak sreće stoji. Opreznost. 181 . Previše poverenja bol kajanja: Ne zamišljaj u svakoj ruži trn. Od tvoje brižne nežne majke Primi za svoju budućnost ovu pouku. Našem Polu je to malo potrebno. Izaberi. Nastanjen pametnima i budalama. Ne čast o svakom muškom srcu. Stigla sa da prerasteš svoju lutku. Po putu životnom oprezno hodaj. Čitanjem ne arči vreme. Ali s vedrim i časnim razumom Beti će ih sve pobediti. I sad se oko hrane gložite I oko titula tučete. Tako tražena u svim zemljama? – Hladno srce pod zvezdama.

A znanje kod našeg pola Treba da spada samo u naš nakit. Da ti sos ne pokipi. čini to kratko. Svaki čovek. zahvalnost Njen život i uspomenu na nju prate. Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka. trudoljublje Cveće njeno tragove nogu prekriva. jednostavnu poruku ukusa. Učena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne može pobeći. I čast. I seti se da najčešće od glupaka Mudar neku mudrost nauči. Ne traži da muška dela dosegneš. Ali ne po tonu načitanom. Gledaj tu ženu u krugu kućne ©to zna svoj pravi poziv da obavlja. Prati. Šta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee. Jer od besmislica se beži. Neka časnost u tvojoj odeći Postane očita slika tvojih navika. On će ti dati dosta za misli. poštuj pravila. Gledaj red. Dobro! u oplemenjivaču tvoga bića Pusti je da se smerno kreće. Beti. Nauči da dobro shvataš njenu vrednost. U potpunosti zadovoljna čašću Da časna majka i supruga bude. U društvu praznina ogovaranja leti. I spoznaj svoju vrednost. 182 . dobro svet prouči. Oplemenjen razum. Svi ukrasi do kinñurenja doterani Samo su slika jedne lude. ljubav. jeste jedna knjiga. U časti toga da budeš žena. Poštuj Beti. prosvećena duša. Beti. Ne daj nikada da te taština sludi. blagost. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloži svoju čast. Ali ako te lektira zabavlja. Suvišna pamet se ne oprašta. moja drugo.A ako ćeš čitati.

veruj mi. Beti. Bog zna. Gracije se u bekstvo daju. Ne možeš zamisliti kako nas to ruži. sa delatnim životom I duhom i osećanjem nespojiva. dobra Beti. Daj oštrici šale svoj fini lik. Kad se jedna žena silno trudi Da upravljanje Državama preispita. Primeti kako je pogled Lepotice oštar.Biraj izraze bez nezgodnih izbora. I veruj mi. Jednom nañe da je život teret. Ali poštovanje prema dobrom gaji. Rečima što prijatno iznenañuju. Jedna lenština. Ali seti se. dete. Oprezno još izbegni Sve brižno po novinama traganje: Naše domaćinstvo je naša država. Koja. meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niču. ne drži govore. Nedaj nikad da ti oni duh zbune. Jeste. Ti ćeš da se udaš – i onda će tvoj muž Sa zahvalnošću moje učenje da pominje. kako uz jadnu reč dalje. I govori. tupa duhom i telom. Nerado tu zabavu biraj. čovek se smeje duhovitom. Naša politika toaleta. Od truda da karte srećno baci. svojim trakama. Primeti. da narodom i zemljom Uz božju pomoć bez nas upravljaju. Ostani pri svome ñerñefu. počuj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj muž koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!) 183 . Udati se – nema teme koja se U maksimama više može terati. Ne. takvi poslovi nama ne priliče. mada po običaju i tonu nije štetna. Iscrtaj svoju šaru prema uzoru. Ali. Pazi da presude ne donosiš. Onda jedna druga lenština smisli Da vreme igrajući karte ubije.

I ja se svome vezu vraćam. to je način Da i u starosti izgledaš mlada. meñu nama. kakva nenadoknadiva šteta. 225 långkoft Vrsta mantila ili ogrtača sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine. Primi zbivanja i sudbu lako. Grofičina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Sveštenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doći. Ako. Nek ti u srcu mirna savest vlada. Mi smo za nas srećni. uz ono malo što učinimo. ovde jasno dobrog kvaliteta. Praoci otmeni meñu njima. Ona nam čini lice blagim i svetlim. nattyg Vrsta ženske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila noću ili preko dana za obične dane. Pastorica sa svojom se kćeri Lovisom savetuje Kako da postave i činije srede. Beti. 184 .Budi blaga ako blagost zaslužuje. Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima. Kakav užas. pa ti neće biti teške. Sad se prašina po dnevnoj sobi i sa portreta briše. Moja Beti. Moje dete. Gospodin Pastor svoju najbolju periku. Ako ne – tad budi iz besa. Ali obaveze života ne zanemari. I. Ona vlada brigama i vremenom. život tako brzo leti. Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuñem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nañi. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navuče. Da. 223 224 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1803. Nek ti se zadovoljstvo u kući nastani. uživaj u sreći života uživaj. Ona želi da svoj kuvarski razum uz poštovanje pokaže Sjajnim posluženjem i hranom. I Sveštenici s Biblijom u ruci. – Sad je moja mala pouka gotova.

prstiju belih da sneg zaslepe. dovoljno i puno. Reče da je meso s miroñijom divno i mlado. Opisaše koliko se pokorno-srdačno227 raduju Časti koja je njegovoj kući ukazana. 228 Kuče koje najčešće drže u krilu. Visokorodni gosti. Svaki tanjir ponudi kao breg prepun. Ali najzad se obed završi. ovde su parodija. S nožem u pečenju i znojem na čelu. s naklonima i ponizno. I malo se sama jelu predavaše. A Gospoñica. 229 pontak Vino iz Bordeauxa. 226 227 Nekada uobičajen način iskazivanja poštovanja prema višem staležu. Sve bogato.Lovise svoju haljinu što u minulim vremenima U upotrebi se samo za roñendan uze. Pastorica uze činiju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdačnonutreno posluženo. Grofovsko gospodstvo sedeše kao na iglama. jednostavnija crna vina. Božjih darova na njemu ne manjkaše. I povremeno svoju lepu Belindu228 hraniše. Na uredan i sveštenički način. Gospodin Pastor. Sad se Grofica i Gospoñica kraj bašte ukazaše. kako ste se samo potrudili! Posluženje pastoricino blagoizvoleše pohvaliti. meñusobno se gledajući. Kolačići s maslom i krofnice i pontak229 i činije Vreme dobrano odužiše. naziv i za druga. 185 . I nutkanje i klanjanje uz sve. U dnevnu sobu visokorodni stranci uñoše. I kći i majka ponizno jurnuše napred Da grofovsku haljinu poljube226. Istače kolač od sira i s Lovisom se našali Povodom učenog domaćeg pomoćnog sveštenika. Na stepenicama s poklonima čestim i dubokim Stajaše Sveštenikova gospoña tako vedra na suncu. Gospodin Pastor im u susret ode. Grofica onda snishodljivo milostivo reč uze: Bože. Krilce jedno od pileta odlomi. Stalno kaftan i kragnu ispravljajući. Ovakve složenice kojima se izražava učtivost sreću se u kitnjastom činovničkom stilu. Grofovsko gospodstvo stolu privedoše. Primetiše Pastorov lik.

Učtivost jednu zarad svešteničkog truda izreče. koji se koristi leti preko ostale odeće. kraj kapije. tako smerna s rukama prekrštenim. kraj ograde. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima. 186 . Pastorica. I još onde stoje i klanjaju se. S pristojnim uzdahom nad blaženopočivšim. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati – Njegova smerna kći i gospoña Na stepeništu se pokloniše. i našpikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma. Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. I nape razum.I unutra uñoše deca. Grofica maramicu izvadi. I razmišljaše o sličnom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola. 230 231 parentacija Svečani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrtač od svile. često bez rukava. Pastor parenataciju230 iskaza. pocrnela od sunca i debela. – I milostiva pitanja kako se deca zovu – I spori i drski odgovori. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukrašen na starinski način. I nad gospodinom Grofom. koji ga nekada na poklon dade. Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju – I Gospode kako je ta devojka vešta! Lovisa se diviše Gospoñicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima. Koju otac i majka dovedoše.

sestro sna. Mnogostrukošću sveštenika. šta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvučju krčkanja? — Odlučni hod patriota Prema našem mekom uživanju! 3. Tebe nazivaju zbrkom kraljeva. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti. 4. O. Taj nikada ne zgreši. gde stojite. Onaj ko večno spava. moj me lanac ne pritiska. Da. Ti lepo kočiš uzlet prosvećenja 187 . Gužvom plemstva. Das übrige sind — Frazen.Malthe Conrad Bruun (1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf. Šta me briga za slobodu. 2. budale. Voss 1. Treba tu poslovicu hvaliti. der topf ist’s Vaterland. Kad slobodan čovek samo hleb i vodu ima Mi slušamo krčkanje iz njega. Vi uvek hoćete napred. Što lupetate o otadžbini? Naša je otadžbina lonac. I svet da poboljšavate! — O. I neograničena vlast namesto jednakosti uvesti. O. Uprkos kantovskoj prevari i izdaji. tišino. gde hodite! To činjahu naši očevi. Kad hranu i odeću imam? Kad se debljam i bogatim. gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene Španije! Doñi s neba tvoje Rusije! 5.

nek tako i Mom čitaocu bude!) Na nesreću za obojicu Sretoše se u kafani. Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. I dana više nikad ne videše. Njegova nada beše da će s one strane groba Od svoga protivnika oproštaj dobiti. Ali zapamti. Ja nijednog nemam. Ubicu saslušaše i on priznade. Istupiše četiri grañana Pred sudiju. O. raketama. Ali čujte sada petljavine! jer baš toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izreći.Kada se suviše visoko podigne. Kovač neprijatelja po glavurdi tresnu. čitaoče! ovo: Ja samo u otmene odlazim. On sebi neprijatelja steče (njih uvek možeš steći. kricima oduševljenja Mi ćemo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. Koji opasan beše kada se razljuti. Pića ispijahu (i ja sam u kafani piti hoću. I nakon mnogo uvreda. u gradu kovač. Kovača odmah u zatvor strpaše. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796) Johan Herman Wessel (1742-1785) Kovač i pekar Bio jedan mali grad. najrečitiji Ovako mu reče: „Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite. Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad našeg kovača dobijemo. kako ti lepo sasecaš Krila patriotizma! O. besnih reči. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti neće? 188 . doñi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom.) Kao što rekoh. pića ispijahu. Tako jak beše taj udarac Da mu se pred očima smrče. Za što drugo tu i ne zalazim.

dragi prijatelju! život se životom platiti mora. Ali kako u našem gradu samo jednog kovača imamo. Mi dvojicu imamo. dobri ljudi! učiniću sve što mogu.” „Te ja sad po pravu presuñujem. „ta vam ne beše loša. 189 . veleumni čoveče!” — On po zakonu svome pomno prebira. da onda starijeg uzmemo? Tako će i život životom plaćen biti. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo što se desilo životom plati Zasluženu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk.” — „Zbogom. Da našem kovaču život nekako poklonim! Zbogom. I zlo je stvarno.Tako dobrog čoveka nikad dobiti ne možemo. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa. Koliko god da žive oni hteli. A to će jednom svi ljudi.” Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoše. On odluku svoju tad donese I presudu potom iskaže: (Ko želi da je čuje nek sad doñe!) „Jeste da kovač Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u večnost posla. Ali tu ništa ne piše Da pekara namesto kovača pogubit ne smete. Naravoučenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stiže kada ti se najdaljom čini. Za njegov zločin mi pregrozno ispaštamo Ako mu se pomoći ne može.” — „Ali razmislite. Umreti. Morao bih sasvim s uma sići Kad bih njega mrtvog želeo videti.” — „Da. Moraću stvar da odgodim. No ovde dvojica hleb peku.” — „Tu živi jedan siromah stari pekar Koji će ionako uskoro odapeti. Jer u tako važnom slučaju mora se razmisliti. kad čovek to još ne želi.” reče sudija.

„Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do kože drao I njihove uzdahe ne htedoh slušati. mada bi svi to hteli. Na vrat Vam ja natovarih. I tako uči svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi žena bližnjega to htela. Što ona više nije izdržati htela. „Onaj sin. „Zašto sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano. „Moj sin se kurvanju i kocki odao I više novca proharčio No što je moja imovina izdržati htela. „Meni”.” I zlo je stvarno. Koliko god bih ja to rado hteo skriti. da ste sada tu. odgovor beše.” I zlo je stvarno. „Ali ti. Ne moći kada čovek to želi. nakon smrti stiže.” I zlo je stvarno. jadnik. Ništa ne odbiti hteti. Jer gospoñu odbiti ne mogoh hteti.” I zlo je stvarno. Poznate stvari neko rado hteo skriti. Uzdahe seljaka ne hteti slušati. što uzrok beše. Sve tako pomno hteti znati.” I zlo je stvarno. 190 . što beše tako krotak i dobar I nikakvom biću žao ne nanese. Gde nikom hladno nije. I zlo je stvarno.Taj gospodin o kom pevam. Onde. Ne mrznuti se.” I zlo je stvarno. mada bi to rado hteli. Jer s one strane učinih ono Što vi ne mogoste. Videti ono što bi rado poreći hteo. Zašto si ti ovde. „tako loše ide. Tu srete svoga kočijaša i zgranu se: „Šta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo.” I zlo je stvarno. hteo bih znati. mada ste hteli. I zlo je stvarno.

Nešto veće i ne posta od ovog poete. 191 . potpuno jadan. nikada srećan bio. Pa i od života na kraju se smorio. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roñen za sitnice I nešto veće nije ni postao. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio. Nikada ništa vala nije ni radio. S nosom pravo na gore I nije više u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdraže Pored rakije i priče. To je trenutno sve što ja znam O sendvičima i ljubavi. Ljubav i sendviči Da sendviči nisu hrana. Svoje je pete do kraja iskrivio. Poručnik Stabel sad večni sanak sniva.Što bi žena bližnjega to htela. Za sitnice rodio se. Pa mu se na kraju i život omrzio. S nosem pravo k nebu što ga pokriva. I ljubav nije mržnja. Epitaf Ovde leži poručnik Stabel O. jadi. priče i piva. O. bio sitno dete. nikada srećan bio. I ne može u ruci što je sad siva Više da poigrava sablja kriva Što mu za života najdraža biva Pored rakije. On je jeo i pio. potpuno jadan ovde on počiva. Svoje je pete do kraja iskrivio. Nikada ništa vala nije ni radio.

– 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blažeći bol drema Često nuñaše Louisi234 Zaborav ljubavnog jada – Gde se radosti smeše Odmoru putnika. 192 . koju ruže šire. čas bude Ljubimca kamoena232. i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan što se kraju bliži.Bog 234 Louise. Gde pevačica gradi I cvrkućući otkriva svoje gnezdo – Gde penušavi potoci Čas uspavljuju. Stalno jednoličnim padom. U tmini.Johannes Ewald Blaženstva Rungsteda Oda 1 U svežim senkama. osećajnog pesnika. – 5 Gde jad i bol. Čas čudeći se hita Meñu šumama katarki. – 3 Gde šaljivi talasi Prskaju lutalicu čije oko Čas zureći prati Sive humove Helsinga. Tu su Kamoene moje grudi ispunile. I dišu. Lakonogim sinovima šuma. žena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potražila utočište na imanju Rungsted. i osećaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meñu zlatnim snopovima. I broji svoje blago. i diže svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu. – I traga. Gde Rungsted ogradu oko najčistije radosti stavlja. 232 233 Kamoene . – 2 Gde krda riču.muze On .

reci mi. što jedini Izazva tu želju iz mog bola. i šuma što se čudila Odjekivala zakonom Stvaraoca. Tvoju čast. Na slobodu koju vrline brane! – Kerubimi čuju Njegov smeoni glas. Reci! – Može li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? – O. gde moje oko Trag Visokog nañe. Oče! – i ja pevah – i radost Kidaše uzdrhtali zvuk usana. – 9 Ali Ti.Radosni tvoj trag nañoše. Na prijateljske obaveze. Iz kog je moje blaženstvo poteklo? – (1775) 235 236 Visko .anñeli 237 Prah . – 6 Videh tvoje tronove. Svemoći! – i dugo gledah – Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnuše – Svaki list. O. Tu je moja pesma rasla. A nebesa se okupljaju oko njega. Prijateljice! – Može li boginja pesme Tonovima što se tope nagraditi tvoje krilo. Ti Visoki235. Koga je sreća u svoju izbu pozvala. Tvoju dobrotu. Najplemenitije Srce – Gde ljubaznost krasi Najstrože vrline. Oče svetova! – Tad pevah – Ti Silni! – Ti. Koga Moćnici neba236 slave! – Gle prah237 može da nosi Tvoje bogatstvo. Plamenom dušu obuze – tad se moja pesma diže! – Tad moćni zvuk besneše! – 7 O. Mudri! – Bože! – kao mirijade. – 8 Blaženi pesniče.Bog Moćnici neba . o. i sreća Ljudskim se grudima širi.čovek 193 .

Umnožiše se njegovi tereti i ožiljci od biča – O šta sad jadnik da čini? – On svoje stanje lošim nañe – i tako jadno njakaše. Sve što mu dadoše da tegli. Onaj put kad gospodara promeni – Škrti seljak. Našeg magarca – Delo dobrote! samo za sebe. Može gore biti nego što jeste. Drao se dokle je mogao stajati – Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla – kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju noć odmora pokazivalo. sviknut na terete i udarce. plemeniti ljudi. Jer našem dugouhom se to i zbi. redovno. I loše. Koje jadnici tako retko žele da napuste. Nastavi magarac kukavno da kriči. Čak magarcu – o. Onda krete voljno i prestade da se žali „Ha! viknu seljak zadovoljno – tako treba učiti Vas lenje magarce da nosite – „Sad više nosiš no ranije – pa zašto se ne dereš? „Ne. S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: „Nekorisni drzniče! dereš li se? – „Onda ćeš još više tegliti i još više batina dobiti – On je svoje reči održao – ali s ostatkom nade. u veri da tako mora biti. dan za danom. samo zato što mogaše da nosi mnogo. Da i nebo na njegove krike ču – Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu – Njegov gospodar ponosito – jer životinja beše njegova. čim ga isplati. u čiji vlast zapade – Uze bezosećajno. Nosio je. Zapazite dobro šta ovde zborim! – Čak magarcu. – I kao što se tako prečesto zbiva.Magarac i seljak Basna Jedan magarac. odgovori ponositi magarac: Ne! – „Nekad sam se olakšanju samo od tebe nadao „Tad sam se drao – mada si mi izgledao neosetljiv „Na sve moje muke – na sve moje krike – 194 . Strpljivo. Sve dok ne dobi više da nosi Od onog što obično beše – Ali – ništa zlo nije takvo da gore ne može biti. čije prilike vi prezirete. A kako to nikakvu štetu nije moglo da nanese Onda – mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuñuje. Tvrdio je da sve može da ponese – Svakoga dana sve više na našeg magarca tovario.

pravniku. Spomen-piće tekoše s plamenih usana. 4 238 Meni – jer često su se pastiri iz dolina243 Verovatno napisana 1776. Kad potlačeni nauče Šta je magarac kasno shvatio. ti bezdušni. štampana 1780. ali sad „Više mi ne trebaš – smrt će mi sad pomoći – „I veruj. O utehi i blaženom spokoju. 239 Nordijski bog Tor. a tvoje uživanje. svejedno mi je „Da li će te mi pomoći smrt ili ti. Po svakom kamenom srcu? – Tirani su uvek slabi. Povlače duh u šumni kovitlac. ti Frejo ljubavnika242. 241 Kazan u kome je spravljeno piće koje daje moć pesničkog umeća. 242 Nordijska boginja Freja. čiji duh ne može odoleti Smeñim devojkama s bujnim grudima. Drugi se tope kao slana na suncu. Uzdišu milozvuk i sniju i dišu Vatrenu želju. svaki veći jad. posevećena Frederiku Moltkeu (1754-1836). Nego što imaju snage – Svaki novi.„Ali sad. Nego svi naši uzvici – Jer ako u nevolju potonemo. kome je Ewald bio učitelju.. bog pesnika u nordijskoj mitologiji. 3 Mnogi postoje. kamerjunkeru na dvoru kraljice udove. I liju reke suza. Znak da je okonča – Mome M***238 1 Fijuk mača i zvek štitova Neke primorava na poj. 240 Bragi. Pesma o Bjarkiju i pozdrav suñaja. o. I ne mogu. i koji je posećivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao. Daje nam sve jaču nadu. Ratnika Tor239! 2 Kada penušavi vrč samo svetluca. Bragi240 će uvek sa sokom Odrerija241 Mešati medovinu. Tad se nasmeši prijatelj siromaha – I smrti ljubazno da. Tek tad: tad će podnositi Svoje uslove s više bodrosti – Što da se deru kao budale. i kad hoće. Da stvore veće muke. 195 .. Na zadovoljstvo svojih neprijatelja. U tvojoj dubravi.

6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme. Zemlje Volitelju! Zato mi. Brižno je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca. i vrline i umetnosti „Prijateljima. Balder iz speva Balders Død. – 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek moćno začarali. ljudi. 247 Støvets Forbarmer. 245 cimbriske Halvguder. koji se smilostivio na ljude. godine u kojoj iskazuje sopstvenu i opštu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. ali nikada me Nisu pesmom ispunili. prigodne pesme kraljevskoj kući. što se iz suza diže. – sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. Smejahu se i plakahu. Mene. kao Mesec iza kišnih oblaka. tvoje rumeno grožñe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. poznata po okolnim vinogradima. jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. o. nasmešeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju. Bistra. Moćno ispunjavaš grudi i moje harfe Uzdrhtale strune. srebrnastosiva. 11 Zato. Spasitelj (u spevu Adam i Eva). i samilosnom braćom siromaštva. meñu njima i Moltke. nordijski (danski) velikaši. 248 Rolf iz speva Rolf Krage. Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. „Oduševi se dobrotom i miroljubivim kraljevima.Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumačile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. 246 venlige Dyder. pastiri iz dolina. Samilosnik prema prahu. bujni ponosu! Mene. lepe vrline. Christjan i Fredrik. Svima koji su čuli moju harfu što se topi. 8 „Oduševi se. pritoka Rajne. o. 10 Zato sam pevao umotan u kišu prašine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu. prijatelj ljudi). 7 Tiha. 249 indsvøbt i en Støvregn. Ti. koga poznavaše i voleše M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. 250 Philet („onaj koji voli”. ovde Bernstorff na nebu. najslañi. verovatno znači anonimno. kao osmeh. Visoka (tako izgledaše uzdrhatala dojilja) Lebdeše suñaja. koja nekada u kolevci Grudi mi opčara. tj. 196 . tako reče bujna suñaja. 243 244 Dalens Hyrder. „Prijateljima Zemlje. „Oduševi se i poj!” 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248. 251 Cherubim. moj najplemenitiji M***. Mosel.

veoma nesavršenu kopiju – To je bila moja Arendse. – kao Arija kad je. koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? – Ne. razara misao! – Izdan moga očaja. zbog tebe – Ona je ušla – – – moja Arendse – – Usudio sam se na pokušaj da je opišem – Ali i da posedujem umetnost jednog čitavog Rafaela ili jednog Petrarke – i da čitav svoj život upotrebim da njen lik opišem. nagradio i sačuvao njeno savršenstvo – o. i zurio u ono mesto na kome je stajala. da ublažiš svoj čemer – pusti da samo jedna suza sažaljenja na njega kane! – Ja sam imao moju Arendse – a sad je neko drugi ima! – Otrov što je nekada pekao i mučio. u ime Kupida. veličanstvena Arendse – jedna od tih senovitih lepotica čiji je osmeh nalik suncu sa kišom otežalog neba – čiji je mah jedan prodoran. ipak bih proizveo samo njegovu mutnu. rekao sam.Život i razmišljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? – Ili je to bila jedna Dulčineja. i hitro otišla kao da se bojala da je rekla suviše – Da. slika smrti – Sad je jedna užasna bolest. nebesa! – O. moćnih. dve okrugle. izgleda mi. ti koga je svet namučio i napustio i koji sediš svojom usamljenoj kolibi i čitaš ovaj list. sa najmekšim srcem. ona su nestala. koga je bol učinio osećajnim i osetljivim. sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti. rekla je. s krupnim tamnim. imao sam jednu. očaravajućih brineta. priuštio onoga ko bi je bolje no što ja mogu učiniti. kći i majka užasa svakodnevno dovode do ivice groba – Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse došla dok sam ležao u svojoj usamljenoj kolibi. sad se prikrada i ubija! – Uspomena na moj gubitak! – koja nagriza. plemenita. kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju dušu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike. sa vrlinama punom. najnezaboravnijeg. i ko onda može da je vidi? – ko može da je oseti kao ja? 197 . postojanom i visokom dušom – jedna Arendse. Evalde”. s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pružila bodež – i rekla – ne boli. koji senče snežnobeli vrat. a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre još uvek je svetlucala samo u njenim očima – Ona mi je izgledala kao vrlina što pati. i ni jedna jedina suza nije htela da olakša moje zgrčeno srce – O. hodala je ka mom ležaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu šaku – „Nekadašnja vremena su nestala. blistavim očima. najblagoslovenijeg u mom životu. moj Petije! – Sa melanholičnim. laganim hodom jedne Klementine. sažaljenja! – Jad. jad što grize. dok joj je smrt bila na usnama. jedan neizdrživ zrak dubokoumne vrline – jedna od onih nametnih. koju dotad nikada nisam video. debeli kao kesten smeñi uvojci. nebesa! – o blaženi trenutku. fina i oštroumna. Bože! – o. odnesem nekakve čipke – Poslušao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoñicu H** – Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izašla pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uñem – ona je ušla – o. bez drugog društva sem svoga jada i svojih bola – bledi u usahli su bili obrazi divote. vedrom. u koju se ne može gledati bez strahopoštovanja i teško voleti bez obožavanja – jedna Arendse. moji čitaoci! – O. sav moj jad. onako kako se odmah – iznenada – na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se očuvao nepromenjen – u mom srcu. usnama na kojima kao da se gracije šale. elastične. daleko od toga – radije bih joj nego rado. bujne – – o. izješće moju rascvetalu Arendse – Ona je sad otisak tuge. mojih nereda i mojih nesreća! – Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! – kad ćeš se isušiti? – Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srećna – ona to nije. koje je ikada kucalo u korsetu! – Imao sam je – O. ili tačnije rečeno imala me je jedna divna. moja Arendse! – moja Arendse! – – Jednog prepodneva . malim povijenim nosom. sa borbenom i nepobedivom uzvišenošću. odmerenim. ti. zamolila me je da nekoj od dece njene braće i sestara. nebesa! – ja se zaboravljam! – ali najvažnije! – jedna Arendse.

dok danski traga meñu desetoricom. ali ne valja zaboraviti da nemački genije svoje majstore koji će podizati hram ukusa bira meñu stotinama. po svemu sudeći ili odmah počela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tužan. ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi – ljubav. ni ne primećujući. ljubav se šalila na njenim usnama. ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza – priroda. moja bi se ljubav. budu oduhovljeni brigom za jezik. kome jedino dugujem čast da me ponekad uračunavaju u njihove redove! Neka budu sve više svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama.Ljubav je blistala u njenim očima. ta kritika gracija. I nešto u tome ukusu. ne videći i ne osećajući ništa drugo sem nje – Ona mi je često kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost – a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time što se tako lako moglo primetiti – Kad sam po ćutanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao. nebo i zemlja su nestali. ali da. i bilo je odreñeno da ću svojom ljubavlju izgubiti više nego život – Jens Baggesen Predgovor — Postoji. ljubav. ono s koga pisac posmatra svoje čitaoce: jezik. rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan. taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne. zagrejaniji za jezik kojim on piše. a moje nabujalo. naime. iznañe da sam više nego nagrañen za onaj trud s kojim sam ih sačinio. čine to oblikovanje lakšim nego kod drugih naroda čije jezike znam. blaženi plameni poleteli su iz njene šake do središta moje duše – Nisam više osećao sebe – Izašao sam natraške i svakog se trena klanjao. svoj užasan uticaj na moju sudbinu – Ali meni je bilo suñeno više patnji nego što najdublji pad može prouzrokovati. osete nagrañenim njegovom zahvalnošću! 198 . i ne primećujući to. Zato sam u svim mojim beznačajnim pokušajima mnogo manje gledao šta nego kako — manje na grañu nego na odeću onoga što sam hteo da kažem. da nije bilo njenog uzvika. S podjednakim brojem pregalaca. a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jezički osećaj. usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu šaku na svoje usne. u svim pesničkim delima ono najvažnije! Možda najvišem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to oštro logičko oko čiji pogled otkriva više od glavnih niti povezivanja zaključaka i ideja. na kraju stigao do ivice jednog visokog stepeništa. ne misleći ni na šta drugo do na Arendse. jednog Wielanda i jednog Vossa. a posebno pesnici čije sposobnosti znatno prevazilaze moje. Neka svi naši danski pisci. meñutim. jer teško da bi ko drugi mogao pouzdanije računati na podršku svih muza. i vatra bogova. zaista boli – Želim da zaboravim – – ako mogu – … Moji obrazi goreše – moja kolena klecaše – promucao sam svoju poruku. pod podjednako srećnim okolnostima. hiperborejski Apolo bi možda dobio svoj hram završen pre bilo kog drugog. i kad sam. blaženo grotlo neimenovane ljubavi – O. Nemačka ima jednog Lessinga. bez sumnje. jedino što deli sa svima i svi dele s njim. S nutrenom radošću iskreno priznajem da je jezik ono čemu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti — i neka posledica ovoga pročitavanja bude ta da čitalac ostane ravnodušan prema njihovom piscu. kao naša Thaarupova himna. taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruševinama Atine. Ali koliko je samo mali broj onih koji čitaju knjige zarad jezika premda je on. jedno stanovište s koga bi čitaoci mogli da posmatraju čitav sadržaj i najsloženije zbirke. moja Arendse! – Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio – Zašto te onda ima neko drugi? – Možda je to bogohulno – neka mi Bog oprosti. i to razmaženo muzikalno uho čiji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblažem šušnju perioda i tonova. možda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote našeg maternjeg jezika. koliko sam to mogao. ako je tako – ali to zaista.

o. žalosne žene. koga ovde tražite? Živ nije meñu mrtvima. On živi. rasterano stado. U sjaju se javlja. i neka sud našeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokruži moje ubeñenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale reči za svoje melodije! Frans Michael Franzén O. glave što se pognuste Kraj podnožja krsta. I pobeda je njegova. Možda ja ne volim manje svoju otadžbinu zato što volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj. kako obogaćujući bilo gajenje te duše kod nas! O. moram priznati da jezik smatram jedinim suštinskim čime priroda razlikuje jednu naciju od druge — i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadžbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne države. i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato što je danska. Vrati se. svetlo nad grobom! On živi.Neka mi bude oprošten ovaj mali izlet moje strasti koja — uprkos svih neprijateljskih lažnih optužbi koje su mi upućene — nikada nije ohladnela u mome srcu. kad ga jednom opšte prosvećenje pokaže u svoj njegovoj lepoti! O. A vera se diže Meñu zemaljske usudi S nebeskom nadom. Jezik smatram dušom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne može previše preporučiti njegovo gajenje. Da ukratko iskažem svoje veruju u ovim stvarima. on živi i stalno te prati 199 . ja sam siguran da bi i same gracije. kako prijatno. Oboren je kamen i pečat skršen. Kako bi lako. O. Haleluja! Ovde se izmeñu svetla I tmine bitka. kad bi se svugde učio njegov izgovor. zadržale bi danski. visine blaženstva! S neba pozdravljen. kad bi se samo jednom u svim školama učio danski. Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo. A stražara je sila daha njegovog oduvala. Oborena je smrt. Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. radosti! Savršeno je Sveto pismo. I bezdan drhće. Ipak svetlo pobedi Za večna vremena. kad bi meñu živim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeću nakon što su se ogledale u svakojakoj drugoj. svome pastiru. Tako grob posta Do sreće staza. Vi. tim pre što se nikako ne može odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. Vi.

o. Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoče meñu mačevima I lomačama o Bogu.Nevidljiv s nebesa. Kao svetlo se širi Njegovo učenje s hitnjom. zašto kukate. Haleluja! Samo jurite. Ubrzo ćete vaskrsnuti Nalik semenu što klija. Haleluja! (Švedski psaltir. On sam. koji ih zasadi. Zašto ste neutešni? Kako brzo i dan I noć minuše! Uskoro će zemlja dati Svoj zagrljaj vašem miru. 1819) 200 . ali prvo razdvoji Kukolj od žita. o. kroz svoju smrt bi Prvi u životu. vremena! Njegova crkva je postojana. uteho u svim nevoljama. Haleluja! Vi pobožni. mrtav zarad naših greha. Koji. I svedoče o njemu. na kraju će stići Da letinu skupi.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->