SADRŽAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROŠTVO PROROČICE .........................................

.............. 6 GOVOR VISOKOG .................................................................... 12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIČKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grímsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANðANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Bršljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o požudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIŽEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEŠKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST ................................................. 132 VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEŠKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROŠVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i željan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekär Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Božje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad taštinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 Švedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linné ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum .......................... 159 [Moja životna želja je presečena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to peče .................................................. 161 Ne tako, što skakućeš tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMIŠLJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

2

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mašte .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Mučni svet................................................................................ 178 Jedan način pisanja pastorala ................................................. 179 Dečaci ...................................................................................... 179 Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam ............................ 181 Grofičina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kovač i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaženstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 Život i razmišljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzén ................................................................ 199

3

RUNSKE STROFE
*** Eskil podiže ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobeže pred Upsalom1. Junaci podigoše za bratom svojim kamen na brdu čvrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, ženi svojoj. Doći neće supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu beše Odindis dobra sestra. *** Torgerd podiže ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On završi istočno u Grčkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, završi Asur istočno u Grčkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi »atuti5«. Boi takoñe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno čuvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisån koja protiče kroz današnju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivača runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraničnim područjima oblasti Södermanland i Västmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisån; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije isključeno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojnički logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - možda Holmgarðr (Novgorod?) a može biti i da a holmi znači „na steni”, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno značenje. Od više predloženih tumačenja dva privlače pažnju: rune se čitaju „Kari varþat uti”, kada at funkcioniše kao sufiksalna negacija, dakle, „Kari ne pogibe napolju”, ili „Kari varþ at Dundi”, dakle, „Kari bi ubijen kraj Dundeeja” (luka u Škotskoj). Ovo drugo tumačenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

1

4

bratu Ingvarovu.*** Gunar podiže kamen Lidbjornu. Oni idoše muški daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoše hranu umreše na jugu u Serklandu7. hraiþmaraR znači „more reidgota”. sinu svome. Zemlja će pući i nebo gornje6. *** Jahaše Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. Sad sedi naoružan na gotskom ždrepcu sa štitom na remenu prvi meñu Meringima. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rökstenen ispisanog runama. muslimana. 7 Särkland . *** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu. prebačena iz Ravene u Ahen.zemlja saracena. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istočnogotskog kralja Teodorika Velikog (†526) koja je 801. né upphiminn”. 5 . raiþ može da znači i „jahaše” i „vladaše”.8 6 Slični stihovi su poznati iz Proroštva proročice: „iorð fannz æva. ‘zemlja ne postojaše nit nebo iznad’.

Sa pločama u dvorištu presrećni behu. svetište i svetilište visoko stesaše. nakovnje napraviše. 3. mesec ne znade moć koju imade. Motsognir tamo beše najznatniji u plemenu patuljskom. 5. išteš li. zvezde ne znadoše gde mesta imadoše. Dok sinovi Burovi zemlju ne digoše. da ispričam priče stare praoca. Sve za pažnju molim svete rodove. al trava ne rastijaše. silne i sitne. Jotunova se prvo sećam u prastarju roñenih. saputnik Mesečev. sinove Heimdalove. onih što me pradavno podigli behu. 7. oni što silni Midgard stvoriše. prve što se sećam. patuljci mnoge čoveku slične od zemlje stvoriše. 9. godine da broji. sunce sija s juga na kamenje sale. zemlja tad beše zelenim zalistala lukom. nit peska beše nit pučine nit prohladnih talasa. njima zornima zlato ne manjkaše. veče i vreme užine. sveta drvo čuveno pod zemljom stajaše. nakit skovaše. Sunce baci s juga. sveti i silni o tome se svetovahu: noći i menama nazive dadoše. Sunce ne znade gde sale imade. a Durin drugi. klešta stvoriše alat spraviše. 8. Sreću se Asi na Samocvet polju. sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. devet se sećam svetova i devet prostora. 6. nadmoćno snažne iz Jotunhejma. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 4. 10. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Oče palih.STARIJA EDA PROROŠTVO PROROČICE 1. kao što Durin reče. neba nemaše iznad nit zemlja postojaše. ruku onu desnu okolo vidokruga. zoru imenovaše i zračni dan. 2. dok tri ne doñoše divovske neveste. Doba beše davno dok Imir bejaše. 6 . bezdan beše Ginunga.

stoji večno zelen iznad vrela Urdova. Vit i Lit. ne malo puta. Ai. Mladice stižu odande mnogoznalne tri. Hlevang. Tek i Torin. Nii i Nidi. Ai. zakone doneše. 7 . Fjalar i Frosti. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem. – ivere srezivahu – a Skuld treća. Igdrasil se zove drvo visoko. 12. dah dade Odin. Har. Austri i Vestri. Veig i Gandalf. Lari. Bivor. Fundin. nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova. iz izdana onog pod drvetom što stoji. 15. Kili. 20. Hepti. 13. Haugspori. 18. Nar i Nirad – sad sam patuljke – Regin i Radsvid – redom nabrojala. Hornbori. Train. Mjodvitnir. Skirnir.11. krenuše oni od kamenja sale. 16. Nordri i Sudri. Alf i Ingvi. An i Anar. 19. Dvalin. nit krv nit zbor nit boju zdravu. ostareloj deci. mnogo. pa ipak još živi. Nali. Bitke se seti prve u svetu. Bombur. Dok iz družbe one ne doñoše trojica domu onom Asa silna i dobrostiva. do Jorovola. Fin i Ginar . Freg i Loni. 17. kad Gulveigu na kopljima držaše i u sali Harovoj plamenom sažegoše. Hanar. Fili. um dade Henir. Svior. ljudima sudbinu. Dah oni ne disahu. Altjof. Aurvang sedišta. Aurvang. triput je spališe triput roñenu. Vili. Vindalf. na zemlji nañoše ne malo nemoćne Aska i Emblu sudbine neznane. Nori. 21. Gloi. duh oni ne imahu. Jasen znam da stoji. Tamo beše Draupnir i Dolgtrasir. Bavor. Urd se zvaše prva. belim zalivano belutkom. Tror. Eikinskjaldi. Virvir. 14. krv dade Lodur i boju dobru. Skafid. život dosudiše. dolazi od njega rosa dolinom što pada. potonja Verdandi. Eikinskjaldi. Frar.

Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom. Posta od stabljike što slaba izgledaše hitac hudi. spremne su valkirije da jašu po sukobištu. radost ona rañaše zloj ženi. Heidi prozvaše domu pristiglu. Sama napolju sedeše. sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smešao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao. prastari kad stiže. 31. 26. 32. Odine. dobi predanja učena i proroštvo čini. Koplje baci Odin. 25. Skuld štit držaše. a Skogul druga beše. sudbina prikrita. 24. jarosti prepun – on retko sedi slične vesti kad čuje! – pogaziše se zakletve.22. Tad svi odoše bogovi savet da drže. vidi ona gde se lije vodopad bogati iz zaloga Odinovog – znate li dosta. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jašu u svet ljudi. Sad su nabrojane sve žene Herjanove. žrtvu krvavu. reči i zaveti. i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog – znate li dosta. ili bogovi svi žrtvu svečanu da prime. porasla stajaše nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. u buljuk nanišani. sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate. Gondul i Geirskogul. mogoše Vani proroštvo ratno po poprištu da gaze. Gun. vračaru vidovitu. Videh Baldra.Što me pitaš? Što me kušaš? Sve znam. bitka poče prva u svetu. ugovori svi postojani što izmeñu postojahu. ili ne? 29. sina Odinova. 30. As užasni u oči je pogleda: . 8 . provaljene behu podgrade na Asa gradini. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje. čaraše pomamno. 27. Hod ga odapnu. čini bacaše.. opasni. 23. Jedino Tor delaše. Hild. pogleda daleko i podalje u svetove postojeće. ili ne? 28. čarobnjaštvo znaše.

vetar zlokoban posta – znate li dosta. jotunski moćan. jedan od njih. ili ne? 34. a Frig plakaše u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta. Odinov sin. 33. 9 . postade onaj mesec što skinu. na lomaču dok ne baciše Baldrova ubicu. Sedeše stara na istoku u Gvozdenod šumi. Vezanoga vide kako leži u Vrč dubravi. prilika zlokobna na Lokia podsećaše. kaplju graške otrova kroz badže i otvore. Teče reka sa istoka kroz doline ledene. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti. brojni ih pregazuju. Vale tada splete veze jake užad behu čvrsto od creva upredena. u domu Helinom. sablje nosi i sečiva: Slid je nazivaju. druga sala na Okolni stajaše. rodi tamo rodove Fenriove. sedi Sigin tamo. Nit ruke praše nit kosu češljaše. toliko je sala pletena zmijskim leñima. kukureknu nad njim na vešala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. od sunca daleku. 37. Stajaše tamo na severu. pivnica jotunska. na Obali leševa. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. Puni se životima pomrlih ljudi. Brimir je posedovaše. uže će prsnuti. ili ne? 40. 35. sunce svetlo omrknu sledećih leta. osvetu. noć star. kida kurjak ljude – znate li dosta. ili ne? 42.Brat bi Baldrov brzo roñen. i oni što tuñe poverenice zavode. al uprkos tome žena zlosrećna – znate li dosta. 41. 38. vrata severu okrenuta. Vidi ona brzake burne. Salu vidi gde stoji. Sedeše na bregu na harfi sviraše divovki pastir. gigan garavocrven. uze. ljudi krivokletnici. presrećni Egter. ili ne? 36. sala od zlata Sindrova roda. 39. kukuriče dole treći duboko u zemlji. krvolije kurjaci. budi on bojnike Oca rata. 44. Mrvi Nidhog onde mrtvih leševe. na Sumornim poljima. crveni bogova stanište crvenom krvi. 43.

kad Odin ode u okršaj s vukom. a Freki hitati. Jaše Hrim s istoka. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. 46. Šta bi s asima? Šta bi s alfima? Sede Asi na savetu. nijedan čovek neće nikog da poštedi. vije se Jormungand u jotunskom besu. sa njima je brat Bileiptov u družini. polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. valja zmija valove. govori Odin s glavom Mimovom. uže će prsnuti. a sjajni protiv Surta ubica Belijev. teško je u svetu. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. Stiže tad silni sin Odinov. Braća će se boriti bratoubice postajati. vek mača. 48. 50. huči sav Jotunheim. 52. lešine kida crnobleda. ili ne? 49. Laña plovi s istoka Muspelova će pristići pučinom pratnja. kreće Naglfar. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. pred kamenim stenju patuljci kapijama. drhće Igdrasil jasen uspravni. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. a Freki hitati. požuruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne sažeže. hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi. svet dok se ne sruši. uže će prsnuti. lipov štit pred sobom ima. Surt s juga stiže sa izdajom grane. puca drvo prastaro. Vidar. 51. 53. blud velika. a jotun se oslobaña. mnogo još vidim buduće. 45. vreme sekire. doba vukova. Frigina će tada radost pasti.a Freki hitati. visoko duva Heimdal. Sinovi se kreću Mimovi. mnogo još vidim buduće. 10 . mnogo još vidim budućeg. 54. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. Hlinu tad dokuči nesreća druga. potucaju se divovke. Loki ih predvodi. doba vetra. Mnogo ona zna mudrosti. 47. Mnogo ona zna mudrosti. sija mač suncem padaju padine kamene. ubi. rog u vazduh pokazuje. jeka odjekuje Gjalar-roga. sudbina se budi. od sestara deca krv skrnaviti. znalci iz planinskih zidova znate li dosta. vesela klikće orlušina. 55. Mnogo ona zna mudrosti. štitovi popucali.

otac je tako osvećen. 66. nosi u perju Nidhog mrtve – – iznad polja leti – sad će ona da potone. visoko leti orao. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca. dimi životonosac. i potomci brata oba zajedno da podižu vetrova dom veliki – znate li dosta. i o obruču zemlje moćnom zbore (i velikih se sećaju dogañaja) i Fimbultiovih drevnih runa. Ponovo će onda ploče čudesne od zlata načinjene naći u travi. nestaće nevolje. zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena. Sreću se Asi na Samocvet polju. vuka užasnog. Baldr će doći.Sin Odinov. u more zemlja tone. neman blistava. sinu zabi Hvedrungovu mač do srca obema rukama. Mnogo ona zna mudrosti. Tad dolazi leteći aždaja tmurna. ili ne? 64. silni odozgo što svima vlada. Polja će nesejana plod nositi. bogova rata svetištu – znate li dosta. padaju vodopadi. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. 60. sin Odinov zmiju stupa da obori. Pristiže tad moćniji potomak Hlodinin. živeće Baldr i Hod na bojištima Hroptovim. verne će tamo u večnosti svoj družine da stanuju i dobrobit uživaju. Heni će tad ivere žrtvene da izbira. Mrači se sunce. 61. padaju s neba zvezde sjajne. – proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog – preñe potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplašen. diže se vatra. ili ne? 63. onaj što u planinama ribu lovi. 59. 65. 58. Tad stiže onaj moćni na sud glavni. 56. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom uže će prsnuti a Freki hitati. odozdo iz Nid-planina. Vidi ona gde se podiže po drugi put zemlja iz mora zelena večno. 62. one što ih u prastarju plemena imaše. 11 . 57. mnogo još vidim buduće. plameni se visoki pod samim nebom igraju. ubija je srčani stražar Midgardov.

12. govor i ćutanje nanovo. na poziv nerado kraj vrata čeka ako važan posao ima. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim čulima. Časni domaćini. loši saveti često mogu doći iz tuñih grudi. jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. na porugu su svi koji ništa ne znaju a meñu pametne ljude doñu. Razum je potreban onom što daleko putuje. 5. 11. radije pažljivo razum pokazuj. goru užinu na putu niko nema od onog ko se prepije. . ipak pivo nije. što više piješ to manje možeš svojim malim razumom upravljati. budi oprezan. gostoljubiv duh rado bi sreo. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti. na stranom imanju bolje je od zlata. kad pametan i ćutljiv stigne na imanje.GOVOR VISOKOG 1. 3. tako se pametan čuva. Srećan je onaj koji slobodno sluša pohvalu i tople reči. retko mu se zlo dogodi. 6. Tako dobro za ljude kako ljudi kažu. Kad vrata otvoriš kuće nepoznate. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. 2. razum je uteha siromaha. nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. uši slušaju. gde da sedne. 8. Voda i ručnik i prijateljske reči čoveku su pre obeda potrebne. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. 9. 7. 4. gost kada doñe. oči tragaju. kod kuće je život lak. budi pažljiv. Srećan je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu. Vatra je potrebna onom ko je ušao i hladno mu je oko kolena. 10. hrana i odeća čoveku su potrebni kad stigne s puta preko planine.

22. na pijanci je najbolje to što se razum vraća. 24. govori što treba ili ćuti. kod umnoga Fjalara. umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre. Stoka zna kad je kod kuće čekaju. Pijan bejah. ali umeren s pićem budi. Ptica zaborava kruži nad pijankom. u životu se sveti. 23. 16. a ne zna da iza ljubaznih reči pametan možda prevaru krije. 20. ako se dobro pazi u borbi.13. svakom čoveku razum krade. ako razum manjka. često stomak čini čoveka smešnim kad je meñu pametnim ljudima. 14. Mučaljiv i pažljiv mora knežev sin biti i oružju vešt. Mnogo meñu ljudima treba putovati pre no što se sigurno može znati šta se krije u duhu onog što razumom svojim ume da upravlja. da i sam ima mana. 17. 19. 21. na imanje se s paše vraća. ali starost mu nikad mira neće dati. perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. njegovi dobri prijatelji. mrtav pijan. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. 15. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi. čim dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. Proždrljivom čoveku. Nesmeo čovek veruje da će večno živeti. vedar i veseo treba svaki čovek da bude sve do smrtnog dana. 13 . Jadan čovek naopake naravi stalno se žali i kudi. ako ga koplje poštedi. nazvati lošim niko neće ako onda rano odeš u krevet. Nepametan čovek uvek bdi i mnoge misli premeće. ali ne zna. 18. ali nerazuman čovek nikad ne zna meru svoga stomaka. Rog s pivom isprazni. treba da zna.

Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meñu ljudima ih širi. brzo otkrije kad na sabor krene da će ga malo njih podržati. sedeo i smejao se ne shvatajući bes što je oko njega rastao. ali do pravog prijatelja prečice vode i najdalje kad stanuje. Nepametan čovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe. 32. njegovi dobri prijatelji. niko ne zna da on ništa ne zna ako jezik drži za zubima. s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne moraš da prosiš. kod kuće je svako svoj gospodar. sedi miran i ćuti. 33. lako se može dogoditi da i najdraži dosadi ako zaboravi da ode. 35. 31. 26. ne ostaj u gostima stalno kod istog. Oprosti se. smatra da je pametan onaj koga ne pitaju. ali reči za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da drže. tako će doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaña. 34. Nepametnom je čoveku meñu drugim ljudima najbolje da ćuti.25. 36. Čoveka koji rado u kući kao gost biva poštedi prezrivih pogleda. 14 . ne valja sedeti alav i nesit ni reč ne prozboriti. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. 29. Smatra da je pametan kad najzad ode gost što gosta uvredi. Reč čoveka koji nikad ne ćuti često počiva na nesigurnom tlu. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ideš na gozbu. 30. Prijatelji su mnogi i dobro se slažu dok se kao gosti na gozbi ne sretnu. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje. 28. brzoplet jezik koji uzda nema često sebi navuče nesreću. Mali je dom bolji no nikakav. 27.

to čini prijateljstvo vidljivim. 47. ako sreća hoće. Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem. 15 . Dobro svoje koje je sam stekao treba čovek na svoje dobro da troši. ali lažno misli. škrtica se poklona kloni. ali ako ti se smeje. njemu i njegovim prijateljima. kod kuće je svako svoj gospodar. retko tugu nose. deli misli s njim i šalji mu darove. Odeća i oružje pokloni su za prijatelja. jer neznano je znati po putu dok putuješ kad će koplje zatrebati. ili tako široke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije. zalutah na putu. Prijatelju svome budi prijatelj. mnogo šta gore poñe no očekivano. a želiš da ga ipak iskoristiš. Niko ne treba ni koraka od oružja svog na polju da ode. 40. ali bednik misli da je sve opasno. smej se i ti. ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude. smeši mu se. i sam kretoh. nek uzdarje ide za dar. Tako darežljivog čoveka nikad ne sretoh da nije sam poželeo poklon. 39. stajaše onde kao delije s odećom koju dobiše. Darežljivi. Odeću dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi. hrabri ljudi najbolje žive. I opet o onom kome ne veruješ: vidiš li prevaru u njegovom duhu. 46. 45. ali skrivaj svoje misli.37. 41. kad prijatelji poklone razmenjuju. često neprijatelj dobije ono što prijatelju beše namenjeno. Slušaj. najduže traje. ako prijatelja imaš i lepo o njemu misliš. 43. 49. lepo zbori. lažju ga za prevaru nagradi. srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki. čovek je čoveku radost. 44. 38. osećah se bogatim kad drugoga sretoh. 42. Mlad bejah nekad. često ga posećuj. Mali je dom bolji no nikakav. i hoćeš koristi od prijatelja da imaš. 48. lažju ga za prevaru nagradi. Ako imaš koga kome ne veruješ. bez smelosti je go čovek.

Osrednje pametan treba da budeš. svugde je sve različito. s pola pogače i polupraznom čašom dobih dobru pratnju na putu. takav je čovek koji prijatelje nema. ne suviše uman. mnogo se gubi s jutarnjim snom. niti su svi podjednako pametni. mala oseka: mali je duh ljudski. plamen podstiče plamen. 57. zajedno s drugima znanje sabiraš.50. takav je čovek 16 . Gladan traga nad vodom leteći orao iznad mora prastara. unapred niko ne treba svoju sudbu da zna. usamljen čovek maloznan ostaje. ali šestog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva. Osrednje pametan treba da budeš. Osrednje pametan treba da budeš. 53. po tom se čovek meri. ne stidi se obuće i kabanice niti konja kako god jadan bio. 59. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko želi život i bogatstvo da stekne. Cepanica gori i pali cepanicu. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko ljude zapošljava. najlepši život onaj čovek živi koji zna umereno mnogo. često zahvalnost nedostaje. 54. bez kore i četina. 60. 58. bezbrižno je srce retko u grudima prepametnog. ne suviše uman. ne suviše uman. retko plen uhvati vuk što leži a spavalica pobedu. 52. Mlad bor vene na posnom tlu. ranoranilac je već upola bogataš. 55. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meñu nevernim prijateljima. zašto dugo da živi? 51. Nemoj stalno davati velike poklone. 61. Suve cepanice i kora za krov. to samo brigu u duhu stvara. po drvetu koje možda traje pola godine ili celu. 56. Mala plima. Čist i sit treba na sabor da jašeš čak i kad je odeća pohabana. 62.

70. 63. meñu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji. jedan nek zna. 73. malo je od leša koristi. zna ceo svet. 72. neko je zlata pun. Dvoje je u istoj vojsci. nemoj mu to zameriti. Dobro je imati sina pa makar kasno roñena. bezruki pastir da bude. 66. retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. ali jezik je ubica glave. nekome prijatelji. u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. da ostane za palim čovekom. S bogatom užinom noć lako prolazi. požar videh kako besni na imanju bogataša. Pozvaše me u kuću i ovde i onde ako mogadoh bez hrane. Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja. 69. nekome dobro učinjen rad. slep je bolje nego spaljen biti. Ćopav može konja da jaše. pivo beše popijeno ili još nespravljeno. 17 . 68. za pet dana često se menja. 64. vetar se može okrenuti jesenje noći. 67. Moć svoju treba uman čovek s merom da koristi. 74. gluv se bori i vredi. ali ne dvojica. Često prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo. 65. što tri znaju. a još češće za mesec. kad jedriš s malim jedrima. 71. ja pojedoh jedan. Ne zna onaj ko ništa ne zna da zlato mnoge sludi. 75. retko kad nespreman vreme pogodi . Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku. ako si živ.meñu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podržava. nekome bogatstvo. lako ćeš kravu steći. neko je siromah. nekome su sinovi radost. i život bez mana. Bolje živ nego neživ biti. zdravlje svoje. a smrt čekaše kraj vrata. ali dva buta visiše kod vernog prijatelja. Reč koju neko kaže drugim ljudima često mora gorko da okaje. ako ga sačuvaš.

S večeri dan hvali. 84. talasu što raste. varljiv je to prijatelj. 77. i dobije dobro i zlato. 85. ali psa kod drugih. Umire stoka. – rune sila što vladaju. lakoumnost u grudi smeštena. ženu kad je spaljena. konja kod kuće gaji. pivo kad je popijeno. igri medveda ili detetu kralju. plamenu što žeže. mnoge su oči dana. a ni svoje žene. bandoglavom robu. mladu kad je udata. mač kad je upotrebljen. Rečima devojke niko da ne veruje. streli što leti. – da je najsigurnije ćutati. udarac od sečiva. Ako nemudar čovek ljubav kod devojke stekne. 87. a od štita zaštitu. ledu noć starom. Po vetru drvo obaraj. led kad ga preñeš. ženskoj reči u krevetu. 80. sud o smrti svakoj. po mraku sa ženom zbori. tad raste njegova nadmenost. tek pobijenim ljudima. Pune torove videh kod Fitjungovih sinova. talasu što se obrušava. jedno znam što nikad ne umire. od broda brzinu traži. umiru ljudi. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj. 81. 86. Umire stoka. a od žene poljubac. sigurno u glupost ide. one koje dični bogovi sačiniše. 83. Luku što puca. zmiji sklupčanoj. 78. jer na kolovratu im je srce stvoreno. umiru ljudi. i sam tako umireš. sad stoje s prosjačkim štapom. ali nikad razum. i sam tako umireš. vuku što zija.76. To spozna onaj ko o runama pita. maču slomljenom. kupi mač potamneo i mršavog konja. 79. po lepom vremenu veslaj. 18 . bolesnoj teladi. 82. i najmoćniji znalac sreza. bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka. mamu proročice. ali sjaj reči nikad ne umire u časnom glasu po smrti svakoj. kotlu što vri. vrani što kriči. svinji što grokće. drvetu iz korena iščupanom.

Ako želiš ljubav od žene da dobiješ: poklone daj i lepe reči.88. a razum sinom. 89. ali nikad ne bi moja. bratovom ubici ako ga sretneš na putu. 91. lepo lice često zavede pametnog kad nemudar izdrži. 90. puno mi nje beše srce. Sad otvoreno govorim. laskanjem su mnogi pobedili. – uzalud je konj. Niko drugog nikad da ne ruži za ono što se mnogima dogaña: lako može želja jaka od mudrog budalu da učini. kneževska čast ništa ne beše spram imati to belo telo. reci koliko je za tebe lepa. svom željom i mislima. jer to i znam: prevrtljiv je muškarac prema ženi. 98. poluizgoreloj kući. mišljah da ugovor o ljubavi čvrst beše. 19 . vreme poljem upravlja. i ne prebrzo sinu. Bilingovu devojku na dušeku nañoh kako spava kao sunce divna. ako mene želiš da dobiješ. ne budi samouveren da u sve to veruješ. Odine. 94. rano zasejanom polju. 93. ako nogu slomi –. „S večeri. najlepše govorimo kad najlažnije mislimo. Povukoh se nazad. i najpametniju to sludi.” 99. 95. najgora je boljka za čoveka svakog da ga ništa ne raduje. 97. Ono što u srcu stanuje zna samo čovek sam. u duhu je svako usamljen. ili kad hrom po visoravni irvase juri. Niko drugog nikad da ne ruži zbog ljubavi njegove. moja je trebalo biti. oboje mogu gadno da prevare. sve može poći naopako ako dvoje nije zajedno za to. doñi nanovo. Ljubav neverne žene kao vožnja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljačnim dvogodcem loše ukroćenim. 96. ili premet jedra po oluji. mišljah siguran. Tako sam osećao dok sam u šašu ležao i devojku čekao. niko da ne veruje. 92. brzonogom konju.

102. to je znak glupaka. 111. Kad sunce izañe čuće divovi novosti o Visokom u Domu visokog. ona me samog prevari. Gunlod mi onde dade na pozlaćenoj stolici gutljaj skupocene medovine. tako spasoh život i telo. 105. 101. iznad i ispod idoše jotunski puti. a Gunlod ostade plačući. 106. progrizoše brdo. Pitanje je da li bih mogao čitav kući stići s jotunova imanja bez Gunlodine pomoći. ko onda da mu na reč veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo piće. i često da o dobrome govori. postigoh cilj uz mnogo reči u Sutungovim salama. cela garda beše budna. za ranjeni duh njezin. 103. dobre devojke. – veštom mnogo ne manjka. sad sam opet kod kuće. malo što onde ćuteći dobih. kučku jednu nañoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavaše. Zakletvu na prsten verovah da Odin položi. Kad veče pade i opet doñoh. raspituju se za Bolverka. 20 . one što ruku oko mene svinu. Vedar u kući i dobar prema gostima i uman čovek treba da bude.100. plamteće buktinje prema meni nosiše. Do jotuna odoh. jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. Vreme je za govor sa stolice umnih. onde napolju kraj Urdova izdana. 104. 107. Dobra beše kupovina i dobro je iskoristih. videh i ćutah. podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh. 109. straža u sali spavaše. da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. Izbliza se može dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude. to iskusih onda kad pokušah da lukavu devojku namamim. Ratijeva usta za mene put načiniše. videh i ćutah. teškim putem moradoh da krenem. zlo uzdarje ja onde ostavih za celu njenu dušu. budalom se može nazvati ako premalo govori. vešt na rečima i pamtljiv ako hoće mnogo znanja da ima. 108. Kad u svitanje nanovo doñoh.

slušah jezik ljudi; o runamo čuh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, čuh šta rekoše: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne ustaj po noći i napolju ne izlazi sem za stražu ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne odmaraj se u zagrljaju žene što mañija da te ne začara. 114. Može da učini da ne brineš više o putu na sabor i kraljevim rečima; hrana ti se gadi i društvo ljudi; zabrinut u san padaš. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: nikada nemoj zavesti tuñu ženu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako po planini ili fjordu hoćeš da putuješ, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikada nemoj nevernom čoveku dati da o nesreći tvojoj sazna; neverni čovek nikada zahvaliti neće što si mu iskreno dušu otvorio.
118.

Nevernu ženu videh da govori tako da jednom čoveku smrt navuče; lažni jezik mu smrsi konce, a ni reč ne beše istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako imaš prijatelja i lepo o njemu misliš, često ga potraži; jer šiprag raste i trava je visoka po pustom, negaženom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nañi radost meñu dobrim prijateljima i nauči da za druge brineš.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo krši; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome možeš dati celu dušu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nešto tako nemudro nikad nemoj činiti kao što je svaña sa budalom. 123. Nikada ti čovek zao za dobro delo zahvaliti neće, ali dobar čovek pohvalu ti donosi i čini da drugi do tebe drže. 124. Onaj kome možeš otvoriti dušu, biće ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi važan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: ne troši ni tri reči na svañu s ludim; pametan često popušta gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne pravi obuću ili dršku za oružje sem za sebe sama; ako se drška iskrivi ili obuća žulja nesreća je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Slutiš li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, već se raduj dobrome što je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne gledaj gore dok si u borbi – ludilo može često ratnika da zgrabi – pa te neće neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Želiš li vedre časove s dobrom ženom i njeno prijateljstvo da zadobiješ, lepo joj obećaj i obećanje održi, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Molim te oprezan budi, ali ne suviše oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa ženom drugoga čoveka, a treće je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. Često nisu sigurni oni što u kući sede kakav je čovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da ništa ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Prastarom mudracu nikad se ne smej, često je dobro što stari kažu; često pametan govor iz sasušenog meha stiže što visi meñu kožama i leži meñu krznima i ljulja se meñu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne šalji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okreće otvorena za sve; daješ li poklone, dobro će ti ići i niko se neće moliti da te zlo snañe. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Kad pivo piješ, tad traži snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv mañije, zovu protiv kućne svañe, – protiv mržnje mesec pomaže –, gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, čvrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noći, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoše rog; izviñah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i piće jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi beše; od reči me reči opet tražiše, od dela me dela opet tražiše.

23

142. rune ćeš naći, rune tumačiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sačiniše i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Znaš li kako da urezuješ, znaš li kako da tumačiš, znaš li kako da bojiš, znaš li kako da kušaš, znaš li kako da moliš, znaš li kako žrtvu da prinosiš, znaš li kako da šalješ, znaš li kako da kolješ? 145. Bolje je nemoljen nego da previše žrtvuješ, onaj ko daje, ište uzdarje, neposlato je bolje nego previše žrtvovano. Tako urezivaše Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva žena ni iko drugi ne zna; Pomoć se jedna zove, i ona će ti pomoći protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba što iscelitelji žele da budu.

148. Treću znam koja mi mnogo treba ako hoću da sprečim one koji me mrze; sečiva tupim svojim neprijateljima, tad oružje više ne grize. 149. Četvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za mañije pogodnog; onaj ko želi da podjari moju mržnju, od toga šteta ih stigne više nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih što su u njoj na klupama; koliko široko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima što je znaju radost i korist donosi; ako mržnja raste meñu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

25 . na uspeh ako zapamtiš. Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu.154. snagu on bogovima bajaše. Trinaestu znam ako lično doñem i dečaka vodom posvetim. oluju na moru zaustavljam i smirujem more čitavo. on ne gine ako se u borbi nañe. neranjeni sve vreme. 163. Osamnaestu znam. Lodfafnire. režem i bojim rune tako da leš oživi i sa mnom govori. na korist ako prihvatiš. koju nikad ne podučavam devojku ili ženu muškarca – sve je dobro ako samo jedan nju ume. od doma i duha. Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima. 159. kraj Delingovih vrata. Sad su reči Visokog iskazane u Domu visokog. mogu da učinim na krive puteve da stignu od kuće i obličja. sreća za onoga ko ume. Desetu znam ako vidim veštice kako se igraju u vazduhu. 156. 162. Sreća onome ko ih kaza. 160. Sedamnaestu znam da što kasnije mladu devojku izgubim. za dobrobit dece ljudi. od mača ne pada. neranjeni iz bitke. 157. 164. patuljak. sve ase i sve alfe ja poznajem. 158. 161. Sve bajalice moraš izbeći dugo. Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod što tone. 155. alfima dobrobit. na nesreću sinovima jotunova. Četrnaestu znam ako ljudima želim imena bogova da iskažem. Šesnaestu znam ako kod žene lukave želju svu njenu želim da imam. obrćem duh beloruke žene i um njen ceo preokrećem. sreća za onoga ko ču. Hroptatiju um i mudrost. pod štitom bajam silno se kreću neranjeni u bitku. niko nepametan to ne zna. takav je kraj bajalica – osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roñena. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva. nek ih koristi ko ih sad nauči. na sreću ako naučiš.

punu ljuski. Jednom stiže on. po šakama njegovim koža beše rapava. debelu i grubu. po sred puta. prsti debeli. bogova. Vremenom poraste i lepo mu beše. pogrbljena leña. konopac od like pleo. 3. ode zatim dalje. opaljene ruke. 26 . Rig imade savete dobre da im da. 7. star i snage pun. ružno lice. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. 9. Ai i Eda s prastarom podvezačom. 8. Doñe do imanja žena hodajući s blatom po nogama. granje kući nosio po ceo dan. 2. uñe u kuću. sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. a supružnici svako sa druge strane. duge pete. beše na putovanju duž neke obale. vatra na podu goreše. ustade u krevet ode. zatim leže u sred kreveta. Rig imade savete dobre da im da. spravljao terete. moćan i hitar stiže Rig koračajući. po imenu Heimdal. Dete dobi Eda. 6. posuše ga vodom. iskrivljeni zglavci [nokti grubi]. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. Na rad je išao snagom svom. na sto stavi činiju s vodom od skuvana mesa. nazvaše ga Rob. na sred daske je ona iznese. 4. stajaše onde izba s vratima zatvorenim. umni as. lepo tele za gosta skuvaše. po zelenim putevima. jedan sedi par kraj ognjišta sedeše. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1. 10. crnokožo. Hodaše tako dalje sredinom puta. devet meseci proñe od gostovanja njegova. 5. Uze onda Eda tešku pogaču.RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa.

Muž drvo za prečku na razboju deljaše.] 19. zatim leže u sred kreveta. ograde su popravljali. kolovrat okretaše. Klur i Fjosni. [Rig imade savete dobre da im da]. Fulne. vatra na podu goreše. Drumb. po sred puta.. čuperak na čelu imaše. 20. 13. Okvinkalva i Arinevja. nakon radnih dana. uñe u sobu. zvaše se Ropkinja. govorio i šaputao. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. maramu oko vrata. Reim i Klegi imena im behu. Sede mirno na sred klupe. brada beše čista. spremaše tkanje. svinje gajili. na glavi kapu imaše. ode zatim dalje. 27 . [sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. Decu dobiše. pojas oko grudi. Drot i Hosvi. gradili su i lepo im beše. 12. 11. koze čuvali i treset kopali. Od njih potiču svi rodovi roblja. Digralde. dole beše drven pod. njive gnojili. 17.] 18. Kćeri im se zvahu Drumba i Kumba. devet meseci proñe od gostovanja njegova. sin u kući kod nje je sedeo. košulja dobro stajaše. krevet spremiše. ustade u krevet ode. [Uze Ama.. rukama radiše. Rig ode dalje pravo putem. Kjefsi. na ramenima kopče. Žena tu sedaše. a supružnici svako sa druge strane. mislim. Rob i Ropkinja. Avi i Ama posedovaše kuću. stajaše kuća s vratima zatvorenim. Totruhipja i Tronubeina. Eikiplugin. Isja i Ambat. 14. tu sedaše jedan par s poslom svojim. 16. 15. Rig imade savete dobre da im da.iskrivljen nos. Lut i Legjaldi.

prstenjem se darovaše. Dete dobi Ama. gradiše i lepo im beše. vodom ga posuše. snaha. zatvorena behu. Rig ode dalje pravo putem. Svari. 28.21. domaćica je gledala ruke svoje. Hauld. prema jugu vrata okrenuta. spremiše krevet i stan stvoriše. Feima. široke rukave. Dete dobiše. posut beše pod. Rig imade savete dobre da im da. Ristil. obrve blistave. Hal i Dreng. vrat belji od svežega snega. Breid. udadoše za Momka. crvene puti beše s budnim očima. 22. grudi svetlije. beo od lana. 29. Fljod. 24. Vremenom poraste i lepo mu beše. u stubu alka. Kćeri dobiše s ovim imenima: Snot. Svani. 26. kuću tesao. Od njih potiču svi rodovi seljački. stiže do sale. kola pravio i za plugom hodao. ralo pravio. 31. sedeše pod mladinim velom. Bundinskegi. Domaćin je sedeo i strele pravio. 25. Doma je odvezoše s ključevima za pojasom i haljinom od kozje kože. a supružnici svako sa druge strane. Onda uze Majka šareni zastirač. žena Momka u lan umota. sprund i Viv. plavošarenu potkošulju. 23. 28 . igraše se prstima. Unutra uñe. tetivu uvrtao i na luk stavljao. Tegn i Smid. Snar. Otac i Majka. 30. jedno u drugo gledaše. Bui i Bodi. supružnici sedeše. stavi ga na sto. 27. na grudima broš imade. maramu podiže. zatim leže u sred kreveta. uzeše se. senike gradio. rukave zatezala. bikove je krotio. Spraki. Brud. ustade u krevet ode. Bondi. se zvaše. Bratskegi i Seg. lan gladila.

štedar sa zlatom i prstenjem beše. kopljem vitlao. delio blago. čaše srebrom okovane. štitom je vitlao. zamoli ga da uzme baštiničke zidine. 38. 37. naučio da pliva i mač je isukivao. Zatim je jahao kroz crne šume. planine injem posute. slaninu i bupce. Stasa Knez u sali. zvaše se Erna. 34. kći tu sedeše. svetla mu beše kosa. 32. 29 . nauči ga runama. pametna i beloputa. bitku izazva. sinom ga nazva. konja pusti da juri. sve do sale jedne. u svilu ga umota. strele pravio.] Tri noći on ostade stanovaše kod njih. do kreveta ode. polje crveno oboji. svima dade skupoceni nakit i vitke konje. a supružnici svako sa druge strane. ustade. pse podbadao. ode zatim dalje. Na sto iznese prepune činije srebrom ukrašene. zemlju zadobi. doñoše do sale gde Glavar živeše. baštiničke zidine. džilit bacao i franačko koplje. vodom ga posuše. 35. [zatim leže u sred kreveta. ibrik s vinom. beloputi obrazi. oči oštre kao u mladunčeta zmije. bele od pšenice. po sred puta. Rig imade savete dobre da im da. prastara selišta. Iz šume izañe Rig hodajući. stavljao tetive na lukove svoje. Rig hodajući. ime mu svoje dade. konje jahao. lešine napravi. na zastirač ih stavi. 39. Sam je posedovao osamnaest imanja. devet meseci proñe od gostovanja njegova. mač isuka. Sina dobi majka. Knez ga nazvaše. 36. vitkoprsta. stavi na sto ptice pečene. urezivao štit. pili su i zborili dok dan ne zañe. Poslanici idoše po rosom ovlaženim putevima. 33.zatim uze kriške tanke.

više on znade: ljudski život da spase. postadoše prastari. 47. Nid i Nidjung – veštine sve naučiše – Son i Svein – plivanje i na tabli igru –. Jod i Adal. 43. Isprosiše je i kući je odvezoše. more da smiri. Tad reče jedna vrana. puštao strele da lete i ptice zaćutaše. snagu imaše kao osmorica ljudi. sečiva im grizu krvave rane. 46. obaraš? radije bi trebalo konja da mamuzneš. sečiva da otupi. bolju baštinu nego što je tvoja. tad steče pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. Sa Rigom se nadmetao u veštini runa. 41. povećaše rod. Dan i Danp imaju bogate sale. 42. nauči govor ptica. Arving i Mag. jašu brzo brod preko mora.40. 44. ode pod lan. Ali Kon mladi znade rune. 45. 48. duhu mir da pruži. zajedno su živeli srećni onde. plamene da zgasi. mač da isučeš i neprijatelja obaraš. Bur se zvaše najstariji. Kon mladi je jahao kroz šipražje i šume. Barn drugi. udade se za Kneza. 30 . večite rune. štitove oblikovali. rune vremena. konje krotili. kopljem vitlali. sedeše na grani: zašto ti ptice. Kund se zvaše jedan. Kone. Kon najmlañi. brige da ublaži. mladiću. Tako su rasli sinovi Kneževi. strele deljali. lukavost koristio i bi bolji.

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i čekić svoj nigde ne nañe, tresaše bradom, bacaše kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipaše. 2. I uze reč i prvo reče: „Slušaj sad, Loki, šta se dogodilo, što niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: čekić je moj ukraden.” 3. Otidoše tad do Frejina lepa imanja i uze reč i prvo reče: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato obličje, da čekić svoj možda povratim?” Freja reče: 4. Rado ću ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra.” 5. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan imanja asa i stiže unutar imanja jotunova. 6. Trim sedeše na humu, kralj divova, pleteše traku od zlata

za kučke svoje i skraćivaše grivu na kobilama svojim. Trim reče: 7. „Šta se zbiva s asima? Šta se zbiva s alfima? Zašto sam stižeš u dom jotunova?” Loki reče: „Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj što krije Hloridov čekić?” 8. „Da, ja krijem Hloridov čekić dva dana hoda duboko pod zemljom; niko neće povratiti čekić odande ko mi ne dovede Freju za mladu.” 9. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan doma jotunova i stiže unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze reč i prvo reče: 10. „Nosiš li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! Čovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko leži, često laže.”

31

11. „Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je čekić tvoj, kralja divova, niko neće povratiti čekić odande ko mu ne dovede Freju za mladu.” 12. Zajedno divnoj Freji odoše, i uze reč i prvo reče: „Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova.” 13. Freja besneše, frktaše od ljutnje, soba se tresijaše i pod njom drhtaše, puče držač širokog ukrasa Brisinga: „Luda za muškarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otišla. 14. Skupiše se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako čekić Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze reč, najbelji bog, budućnost vidi kao svi bogovi vani: „Svezaćemo na Tora veo za mladu, dati mu široki ukras Brisinga,

16. neka mu veza ključeva za pojasom zvecka i ženska odeća preko kolena pada, na grudi mu učvrstimo široko kamenje i vešto maramu zavežimo.” 17. Ali onda reče Tor, pouzdani as: „Mene će asi zvati bednim ako veo za mladu na mene privežu.” 18. Tad reče Loki, Lauvejin sin: „Ćuti sad, Tore, s takvom pričom! Ubrzo će jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj čekić ne doneseš.” 19. Onda svezaše na Tora veo za mladu i široki ukras Brising, staviše vezu ključeva da za pojasom zvecka i žensku odeću preko kolena da pada, na grudi mu učvrstiše široko kamenje i vešto maramu svezaše. 20. Tad reče Loki, Lavejin sin: „Povedi me sa sobom kao sluškinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?”

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoše; Odinov sin teraše do Jotunheimena. 22. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, kći Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja još nedostaje.” 24. Veče brzo pade, tmina se steže i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene ženama, Sifin muž isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Gde vide mladu oštrije da grize? Nikad ne videh mladu jače da grize ili devojku više da pije medovinu od ove.”

26. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 27. On podiže veo željan poljupca, ali odskoči unazad pravo preko sale: „Zašto Freja ima tako užasne oči? Plamen mi se učini kako žeže iz njenih očiju!” 28. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 29. Unutra uñe jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: „Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoćeš da imaš svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo!” 30. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Unesite čekić, mladu treba posvetiti, položite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.”

33

31. Hloridovo srce smejaše se u grudima kad postojani čekić oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novčića i udarac čekića namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj čekić zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od očeve šupe do kuće. Od toga zadobi tešku muku na srcu. Skirne se zvaše Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad reče Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s našim sinom; pokušaj da saznaš šta to muči snažnoga momka. Skirni: 2. Gadne reči mogu da očekujem, čini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokušam da saznam, na kog je ljut taj snažni momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meñu bogovima, to želim da znam: zašto sam sediš u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zašto tebi da kažem, mlado momče, teške brižne misli? Svetlo vilenjačko svetli svih dana, ali ne na moju žudnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teške da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, možemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetleše, a svetlo s njih punjaše nebo i more.

34

pastiru. Kakve su to buka i galama što čujem ovde u kući našoj? Zemlja se trese i sve se kuće na Gimijevu imanju drmaju. ili će nas obojicu oboriti prejaki jotun. 17. a da me psi ne izujedaju? Pastir: 12. i tvoj mač. Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kuće. Gerd: 16. ali nijedan as i nijedan alf ne žele da zajedno budemo. tu gde sediš na humku i motriš na sve puteve. s konja je sjahao. onog što visoko nosi kroz mrak. Reci mu da uñe u našu kuću i popije skupocenu medovinu. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana. Reci mi. Gerd: 14. koji sam seče ako je hrabar onaj što ga isuče. i moj mač. Ona mi je tako draga da od pradavna jedan muškarac nije više voleo. mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. onog što visoko nosi kroz mrak. Ovde čovek jedan stoji. Skirni reče konju: 10. ti što si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma? 35 . Bolje može da bira onaj ko napred sme nego ko prestrašen jadikuje. obojica ćemo stići na cilj. Skirni: 13. Jedna robinja reče: 15. koji sam seče rod divova.7. Frei: 9. sad moramo krenuti pravo preko planina od kiša mokrih. kako da sretnem mladu devojku. Konja tvog želim. neću izbeći onaj dan koji kraj života znači. konj po polju pase. palacavo plamenje. Skirni: 8. Konja ćeš mog dobiti. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. Skirni ujaha u Jotunheim i stiže do Gimijevog imanja. palacavo plamenje. Mračno je napolju. pravo preko buljuka divova. Jesi li smrti posvećen ili si mrtvac možda? Nikad nećeš ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku.

u tebe će svi buljiti. Sedi sad dole jer hoću da ti kažem nadmoćnu žudnju i dvostruku tugu. 19. Skirni: 25. 26. 30. Prsten uzeti neću iako beše spaljen s Odinovim mladim sinom. Gerd: 20. Skirni: 21. koji u ruci držim? glavu ću odseći 36 . Onda ti nudim prsten koji na vatri beše spaljen s Odinovim mladim sinom. rastu sa suzama i tugom. Niti sam od roda alfa.sa tvog vrata ako mi sad reč ne daš. Vidiš li ovaj mač. po svojoj volji. kao uzdarje ako mi budeš rekla da Freju daješ celu svoju dušu. tad je smrti posvećen otac tvoj. Nasilje nikad neću u životu trpeti ni za čiju ljubav. Skirni: 23. osam podjednako teških s njega kapnu svake devete noći. niti od mudrih vana. Trolovi će te tući po ceo dan Tvojih jedanaest jabuka ne želim da imam ni za čiju ljubav. u tebe će Hrimni zuriti. devojko. tanak i ukrašen. Gerd: 22. Gerd: 24. ja što sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga. nemoć i bol. Za čuñenje ćeš biti kad napolje izañeš. Vidiš li ovaj mač. 27. tanak i ukrašen. ni za vek naš dok živimo oboje neću se staniti i živeti sa Frejem. onde gde zijaš iza kapije. biće borbe izmeñu borbe željnih. Skirni: 18. devojko. znamenitija ćeš biti od čuvara bogova. onda ćeš biti onde gde te niko više videti neće. devojko. niti od sinova asa. koji u ruci držim? od njegovog sečiva pašće prastari jotun. ja upravljam blagom svoga oca. Šibom za kroćenje ja udaram i tebe ću ukrotiti. tebi ću ih dati. sve od zlata. Gerd. ali verujem da sretneš li Gimija. zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju. 28. Jedanaest jabuka ja imam. Ludilo i ošamućenost.

sušica izjedati! Kao čkalj ćeš biti što zgažen osta kad kraj žetvi doñe. grančicu za mañije uzeh. 37 . sami asi. Bari se zove. U šumu odoh do sveža drveta grančicu za mañije da uzmem. Skirni: 38. 33. Frei stajaše napolju. besan je Asa–Tor. Reci mi. sad si na sebe navukla bes svih asa. 36. do divovske kuće skakaćeš kad ideš. devojčinu želju kod muškarca. Frei će ti biti neprijatelj. ti bestidna ženo. Zloduhe urezujem i tri štapa: ružnu blud i pustošenje i neutaživu pohotu. tih i miran lug. Budi onda radije naš gost. čujte kako zabranjujem. moja misao beše da boga vana nikada voleti neću. pre no što skineš sedlo s konja na jednom korenu od drveta robovi će ti njegovi dati kozju pišaćku. evo ga pehar ledeni pun stare medovine. teranje će te žariti. kako oboje znamo. batrgati se bez cilja. Sutungovi sinovi. Gerd: 37. 35. 32. živećeš sa suzama i tugom. 40. 34. 31. Besan je Odin. devojčinu radost kod muškarca. s tvojom voljom. Čujte me jotuni. čujte kako proklinjem. njih mogu da razrežem ako povod za to dobijem. kad ćeš sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav.gde hodiš po jotunskom imanju. plemenitije piće nikad dobiti nećeš. Onda Skirni odjaše kući. i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan načiniš. teturati se bez smisla. devojko. Gerd: 39. Poslanstvo moje hoću do kraja da učinim pre no što odavde odjašem. s mojom voljom. devojko. Skirni. čujte me divovi. plač će biti tvoj umesto vedrog smeha. Hrimgrimni se zove onaj čija ćeš sada biti. onde će Gerd njemu dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. njih ja urezah. dole ispod Kapije leševa. S troglavim trolom uvek ćeš se vući ili bez muža ostati. šta si učinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu.

gladan gavran na drvetu sedeše. Dan je stigao! obučen u oklop stoji Sigmundov naslednik. onde će Gerd tebi dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. prema severu baci Nerijeva kći jedan kraj naredi mu da uvek drži. tačno ga učvrstiše ispod sale mesečeve. 5. pruži luk mladome knezu. 38 . dok gradine padaše po Bralundu. i dobre godine svi očekivaše. Himilvang. Duga je jedna noć. reče drugome: “Vidim ovde nešto! 6. pletoše i zatezaše konce od zlata. U tmini noćnoj ležaše imanje. rekoše. 8. tih i miran lug. dan star! seva očima kako ratnici čine. Garda pozdravi sina poglavice. zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata. nama će radost doneti. tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. nadaleko znan postaće. PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. U prastarju vremena dok su orlovi kričaše. 3. kad Borghild rodi svoje voljeno dete. kako obojica znamo. mogu li izdržati da me jedu tri? mesec mi dana često kraći izgledaše nego sad noć čežnje. Ništa ne manjkaše Ilvingovom sinu. kao kralj biće najbolji od svih. one koje oblikovaše kneževu sudbu.” 7. suñaje doñoše. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel. sveta voda tekoše s Nebeske planine. prijatelj je kurjaka. Bari se zove. kralj lično stiže iz buke bitke. Konce sudbine pletoše snažno. duge su dve. Frei: 42. Krajeve svezaše na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladaše. Snefjel i Sigarvol. 4.Skirni: 41. Hatun. Hringstad. 2.

10. 14. dao me za Granmarova užasna baštinika. 17. Moj sopstveni otac obećao me je drugome. sama Hodbroda nazvala – neustrašivog kralja – mačjim sinom. mnogo oni izgubiše u bitci. Helgi. valkirije jahaše preko Himilvanga. Stasa on u krugu prijatelja. 15. petnaest zima beše knez samo kad tvrdoga Hundinga obori. Tad blesnu svetlo s Plamen planine. preko tla ostrva juriše Odinov pas. Odinov bes on im nagovesti i oštru oluju čelično sivih vrhova. 12. Geirmimijev rod bi iskorenjen. S leña konja dade Hognijeva kći – zvek štitova uminu – odgovor Helgiju: “Još uvek imamo. 13. Kralj ne dopusti ratnici da čekaju. od njega baštinici krvarinu ne dobiše. Nikakvu globu ne htede da im plati. 16. ne štedeše plen iz krvave bitke. Iz Vučje šume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja – oružje zvečaše – kad veče pade. dade svojim gardistima zlato za nagradu. ali ja sam. mesto borbe odrediše na Plamen planini. 39 .9. mislim. Zatim digoše Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati. poprskane krvlju po oklopima svojim. 11. i oca svog i očevu baštinu. druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza. a veze zrakova svetleše sa kopalja. Frodijev mir prekidoše vojske neprijateljske. 18. kraljev sin. Poglavice krenuše na susret mačeva. u radosti i vedrini. i munje sevahu iz svetla što stiže. što dugo vladaše nad zemljom i ljudima. Hundingovi sinovi. Hjorvard i Havard. Knez se odmaraše pošto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena.

tako da se ceo buljuk ratnika probudi. ovde će biti borbe!” 26.” 21. 25. “Nikad se ti nećeš bojati Isungovog ubice dok ja živim mač će zvoniti. Takva beše buka kad se sudariše duge kobilice s Kolginom sestrom. 22. svoga prijatelja: “Jesi li pregledao hrabru vojsku?” 24. šumeći jurnu kraljeva flota daleko od zemlje. vikinzi veslaše. – i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu. ne odoše sa sabora talasa mada Agijeva zla kći htede da sruši konje pramaca. 27.” Helgi: 20. 29. bogato oni žežnog zlata ponudiše ratnicima i sinovima ratnika. poglavice podigoše visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu. Helgi upita Hjorleifa. Mladi kralj odgovori drugome: “Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove s dugim glavama koji ujedriše kroz Orvasund. 23. “Zamoli ih da požure do bornih brodova. Dvanaest stotina vernih ljudi. odjekivaše štitovi. Moj verenik stiže za nekoliko noći ako ti ne izabereš poprište za njega ili uzmeš devojku silom od kralja. i hrabri ljudi žmiriše na jutro. Vladar poslaše poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu. Helgi naloži da jedra dignu. Kralj naredi pramčani šator s broda da bace. zlatom ukrašeni dobri dugi brodovi. 28. spreme se za put od Brandeisunda!” A poglavica čekaše dok ogromni buljuci ratnika ne stigoše sa Hedinseja. 40 . Ponosni jedreše od Stavsneseta.19. kao bregovi pukoše u udaru talasa. Vesla krckaše i gvožñe lupaše.

Tako leže s večeri u Unavagiru kneževa flota lepo ukrašena.” Gudmund odgovori: 36. tvog sopstvenog brata ubica ti posta. “Reci to večeras kad svinje budeš hranio i vukao na čabar kučke tvoje. mrzilac bekstva. svima ja otac bejah. 35.30. on beše zaliva čuvar koji umede da odvrati i reči izmenja sa plemenitim knezovima –. 31. Bogoroñeni Gudmund upita: “Ko je vladar. iz Raninih šaka istrže ona kraljeve dobre morske životinje kraj Gnipalunda. sam ti imaš jednu hranu za vukove. trolovska valikirijo. “Ti beše proročica na Varinseiju. “Malo ti imaš životne mudrosti kad tako baljezgaš o jednom knezu. onaj što zemlji jedri s tom jakom flotom?” 33. onaj koji često orlove nahrani. odvratan i pohotan kod Alfara bejaše! Svi Odinovi ratnici se tukoše da tebe uhvate lažna ženo. 39. Štetu ti izazva. u sred flote. ti nikog drugog ne htede da imaš. 34. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova. sad su Ilvingi s istoka stigli. vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. dok ti ljubljaše usne robinja kraj mlina. željni borbe kraj Gnipalunda. reče jednom. 38.” Gudmund: 41 . Sinfjotli reče – baci prema prečki crveni štit i ivicom od zlata. sem Sinfjotlija. 32. i laži govoraše. ti gadna ženturačo. Ali visoko iznad mora jahaše Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove.” Sinfjotli: 27. Onde će Hodbrod sresti Helgija. rane si sisao hladan oko njuške. ali neprijatelji gledaše sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku.

– gubi se sad!” Helgi: 45. Nivlungi. sav jad tebi zapade. “Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima leš tvoj nego vukao na čabar kučke tvoje ili svinje hranio. javiše da neprijatelja treba časom očekivati. to jasno pokazivahu. “Bilo bi bolje.” Gudmund: 43.40. “Ti beše bedan radnik: Gulnije koze ti muzaše. osećaše na rastojanju jahanje ljudi od roda: “Sad su besni. 48. sa zlatnim žvalama. tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa. Skodemoen drhtaše onde gde projahaše. znamenit postade zbog dela niskoga. mada si stariji od svih njih. 46.” Sinfjotli: 42. umoran i splasnut kao ženka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosaše. jedan drugi put beše ti Imdijeva kći. Ratnicvi jahaše besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima. spreman da kasaš. orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se rečima svañati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mržnja gorela.” Gudmund: 42 . 41. Sigejrov posinče! provuče se ispod čekića uñe u šumu gde vukovi zavijahu. da li još da govorimo?” Sinfjotli: 44. ali istinit govor kneževima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajaše želje za mačeve. Sinfjotli. kroz orošene doline i sumračne padine. Kneza sretoše na dvorištu. ljubavnica odevena. Nisu dobri Granmarovi sinovi.” 47. “Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu. sa kacigom na glavi stajaše Hodbrod napolju. tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa uštrojiše. “Ti ne posta otac vukova fenrira.

Na obalu izlazi petnaest buljuka. ali eno u Sognu stoji sedam hiljada. 52. rezana vesla. “Nek konji jure na glavne sabore. i sreću imati. vile rana leteše. veseli Ilvingi. 50. nek nijedan čovek kod kuće ne ostane. kneže.” 53. Divljaše oluja čeličnosivih vrhova kad se neprijatelji sretoše kraj Frekastejna. štitova gomila. A ti. kao kamen beše srce u grudima njegovim. Atlija i Ingvija. ako još može plamenom rane da vitla. divalj od želje za borbom. neuplašen beše. Ubrzo će Helgi stići na sabor mačeva. a Sigrun vikaše: 55. “Ovamo jedre brodovi brzo prema obali. poglavico. Pozovit Hognija i Ringove sinove. vojska Volsunga pamtiće susret. Dole s neba Helgiju u zaštitu stigoše valkirije – buka bitke jačaše – konje divovki jedoše Huginovo seme. ti koji si oborio kneza onog beg što mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju. gotova je bitka!” 43 . jeleni prstena s dugim prečkama. 56. Hognijevu kći sad si dobio. to je najveća snaga njihova. na miru vladati. uvek beše Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi boriše.” Hodbrod: 51. srećan ti vladaš u ringstadu sad kao pobednik. Alfa starog! Oni će s radošću u bitku krenuti. Ingveov baštiniku. “Sad ćeš. sasvim si zaslužio zlato da zadobiješ i valkiriju uz to.49. Sporvitni na Sparinsheiju. dobri kraljevi ljudi. 54. kraj Gnipalunda u luci leže plavocrne životinje talasa zlatom opremljene. Melni i Milni do Merkskoga.

prijatelja nikakvog nemam više. bez nade ide čovek koji nosi leš svoga sina na zadnje mesto. blažen iz života nesta. Sad teče jotunova reka rane kraj mrtvoga roñaka vrata. Teško je Ran udarila po meni. Bolan je bio udar talasa kroz očevo imanje roda. 44 . Svog mrtvog oca i majku ipak iz sećanja prizivam. Ali moć osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve. Da mi u osveti mač pomože. jakoga Egija. u mojoj pesmi mrtvi će časno večno živeti. Mene je more teško opljačkalo. Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u šumi. niti moga roda more je pokidalo žicu što je od mene istkana. prazan stoji ničim ispunjen gubitak sina more što mi dade. bez izdaje. teško se peva o smrti roda. otkad mi sin. leš sina što besprekoran čovek posta.SKALDIČKA POEZIJA Egill Skalla-Grímsson GUBITAK SINA Teško je tasom jezika meriti blago Oca palih tužan sad prizivam Vidurovu pljačku iz zakutka misli. svako vidi kako bespomoćan usamljen starac stoji. moga roda štit. brata oluje. nesreća bi stigla tog pivara. Zgrčen bolom s mukom mogu dići na svetlo medovinu skupu koju Frigin muž u prastarju iznese iz Jotunhejma. bezbedan ne bi bio da mi snage dotiče.

beše mi štap na mnogoljudoj stazi. dno šlema gde rune rastu ja više podići nikako ne mogu. sin moje žene. znam da je svoje ime časno od poruge čuvao. Sećanje dobro takoñe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah. 45 . Neko kome bezbrižno veru možeš dati. dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu. oprezan postajem u četi bez prijatelja. jedva postoji meñu ljudima na zemlji. Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mržnje pun. ruka što drži moju snagu. gde prijatelji obitavaju. Često u mislima napred hrli da brat moj otide. Oca svoga reči pomno slušaše i kad protiv mene svi govoraše. tragajući pita oko moje. mada moje pravo niko ne dira. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je rečeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina postati može. samo da ga u stasala čoveka sudbina pusti da odraste. koji se može zvati uskrsnulim čovekom namesto roñaka. Na Bilejgovo imanje dečak je naš stigao. moja ga žena na svet donese. jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog. kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba. jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz života otrgnu.Dobro znam: u dečku mome bedniku traga ne beše. S prezirom gledam dela ljudi.

Ako sve ove reči do njenih ušiju dopru. 46 . vitka devojka . ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik veštinu jednu bez mane kakve. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajaše mlada.to nas ne može radovati.Ne od želje žrtvu prinosim Vilijevom bratu. Ingolfa htela da imam. a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline. Bedni živote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -. Nepoznati skald Sve odrasle devojke žele da imaju Ingolfa.pre no što mi devojka dosadi zemlja će u more potonuti i velike planine se pomeriti. Dvostruko kao sebe sama pa i više ja volim nju. Pesmu želim da spevam pre no što na brod odem i u Svinadal je pošaljem. pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9. i duh onaj što izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. I ja bih. pre no što devojka bude roñena lepa kao Stejngerd i njoj ravna. gde ona ogrlicu sjajnu okreće. Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oči k meni preko praga od devojke . reče baba. ipak ću vedar i bez straha kao čovek smrt susresti. Stenje i kamenje će plutati lako kao zrnevlje po vodi .nikad se moja čežnja neće ugasiti. bogova zaštitniku. 9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu. stalno se žali ona što bi suviše mala. naći sebi mesto u dubinama.

izbledelim natkrovima. Mislim da kralja znaš. Muškarce ne voleše. Belovrata stajaše blistavih očiju i gavrana pozdravljaše. Stade udaranje po štitovima pre no što Haklang15 pade. Čovek iz istočnih zemalja. katranisanim veslima. i šta mogu da jave. crvenim štitovima. (VALKIRIJA) Odakle dolaze. glavar nad norvežanima. potomka mladog od kako se izlegosmo. 11 Nije sigurno utvrñeno gde je to mesto bilo. 10 Zbog pominjanja gavrana. Ptica krilima tresnu pobratim orla. ova se pesma zove još i Pesma o gavranu. Kratkodnevicu nazdravlja napolju. borbe behu željni. o velikim delima želim da kazujem koje devica gavranu. Kralj flotu pusti jer rat očekivaše. koja mogaše dobro da govor ptica razabire. 15 Torir Haklang. iskeženih čeljusti i ukrašenih strana. kurjački zavijahu. Noćas mora da su bili gde znadoše da palih ima. na Kvinaru11 stoluje. po Snoriju sin Kjotvijev. čuh je. obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo. . Ču li kako se oštro u Hafsfjordu boraše. gospodar istočnjaka13 koji življaše na Utsteinu14. gavrane. megdandžije urlahu na bitku izazivahu. koji visoko na bregu sedeše10. rukavice paperjem punjene i tople odaje. zapadna koplja i valandski12 mačevi. za ostrvljane čovek iz Norveške. gardisti. hvali. kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandžama nose. Tad se umori protiv Luve16 12 13 Poreklom iz Vallanda (Francuska). beloputa. mlad vatru preziraše i u kući sedenje. koji ih nauči da beže. kad sam vlada bitke željan kralj. Mudra izgledaše valkirija. gvožñem pretiše.Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Slušajte. Okušaše uznapredovalog. Puni behu boraca i belih štitova. dok o Haraldu Lepokosom junačka dela kazujem. sjajnokosa. smrad leševa iz kljunova izbija. i veliku bitku vodi. visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoše s istoka. Halvdanova sina. velike brodove vodi sa zlatnim obodima. 14 Ostrvo u fjordu Boknfjord.

ovde verovatnije. dok njihove muževe bogato hraniše. izgleda nakon bitke. debelovrati gospodar17. hunska ruda je bez sumnje zlato. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke. Friginom zagrljaju20. napred jure brodovi na kraljevu naredbu. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro znaš četu ljudi što Haraldovu pratnju čini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukrašene štitove. što znači „devojka” i. koji ženu iz Danske uze. od prstenja ispletene košulje25 i posrebrene mačeve. kamenje kao kiša padaše. Pod sedišta se zavukoše ranjeni ratnici. hvalisave devojke. sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22.zemlju da brani. na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati. omču habaju i držač za veslo lome. „Onaj sa čupavom kosom” . pozlaćeno remenje26 Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. 19 Deo Norveške u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. 21) stoji da se Harald. Žalosni momci Svafnijevu brezovu šindru18 staviše da blista na leñima. robinja. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. Odinovo stanište Valhala je bilo pokriveno štitovima. 26 Remen za nošenje mača. delo za čuvenje to beše. 25 Bronja. O čemu će drugom sad zboriti Ragnhildine služavke21. 18 Svafni je bog Odin. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug. orni hitaju veslima da zamahnu. a 48 .nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. i da je ona majka Eirika Krvave sekire. 24 U tekstu stoji „man”. one koji u dvoru kocke bacaju. 23 „Hunski” se odnosi na južne zemlje. Otud se štitovi nazivaju „Svafnijeva brezova šindra”. i uze hrid za štit. hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. Uzbuñeni su kad bitku očekuju. Pali ležahu onde na pesku poklonjeni jednookom. gl. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland. Juriše preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kući iz Hafrsfjorda željni medovine. (VALKIRIJA) Koliko izdašan može biti nadaleko čuveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je drži junačku vojsku. 16 visokorodni kralj. blaga dobijaju puno i lepih darova. hordi su stanovnici Hordalanda. verižnjača. ćerkom kralja Eirika sa Jilanda. oženio Ragnhildom. s glavama ka dnu i stražnjicama na gore.

Ubij takve varalice! (VALKIRIJA) O sviračima i ludama malo sam te pitala: 27 Jedna od dvorskih luda. one koji u štitove udaraju. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje. Samo se u ratnike velike on pouzda.i gravirane šlemove. bezuhog. ti pijaču krvi mrtvačke. za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni što u sudaru vojski krvave štitove nose. prstenje na rukama koje im Harald izabra. (VALKIRIJA) O životu megdandžija. Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku. plamene treske pod pojasom kriju. razumni kralj. možeš li mi štogod reći. o onima koji u središte bitke idu. i ludosti pravi kralj da se smeje. 49 . Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slični u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad.

Island je naseljen iz Norveške u danima Haralda Lepokosog. i Torkel Gelijev sin. VII. i povećao je onim što sam bolje saznao kasnije i sad je šire ispričano u ovoj knjizi nego u onoj. kralj Oplanda. bejaše otac Eisteina Prde. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. koji beše prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveške29. sin švedskoga kralja Olafa Tesara. a drugi put nekoliko 28 Ari Þorgilsson hinn fróði Íslendingabók. II. koji se seća daleko u prošlost. Ingolf se zvao jedan norenski čovek za koga je istinito rečeno da je prvi put otišao iz Norveške za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina. kralj Engleske30. Ali gde god je nešto pogrešno predstavljeno u podacima koji su dati ovde. kako to piše u sagi o njemu. ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve. Incipit Libellus Islandorum I. koje Ari koristi u svome tekstu po tadašnjem načinu pisanja. O računanju vremena. 30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. godine. otac Haralda Lepokosog. O naseljavanju Islanda. moj brat po uzgoju. VI. O podeli zemlje na četvrtine. kći Snorija Dobrog. to se zbilo u vreme kad je Ivar. U prevodu sam sve rimske brojeve. koji su oboje znali mnogo i imali poštovanja vredna znanja. dao da se ubije Eadmund Sveti. otac Halfdana Crnog. moj stric.SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANðANIMA28 Schedæ Ara prests Knjigu o islanñanima sam sačinio prvo za biskupe naše Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu svešteniku. V. In hoc codice continentur capitǔla Ova knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. VIII. otac Godroda Lovačkog kralja. Svesabora. O uvoñenju hrišćanstva na Islandu. i Torid. O stranim biskupima. Dodao sam i nekoliko najnužnijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. Po onome što smatraju i što su izračunali Teit. IV. O naseljavanju Grenlanda. IX. preneo u arapske. A to beše 870 zima po roñenju Hristovom. sin biskupa Isleifa i najumniji čovek koga ja poznajem. otac Halfdana Blagog i Hranoškrtog. O naseljenicima i zakonodavstvu. Halvdan Belokosti. onda se treba radije držati onoga što se pokaže kao istinitije. Ovaj prevod je urañen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. O biskupu Gisuru. III. O uspostavi Altinga. ja sam napisao ovu knjigu na isti način. sin Ragnara Čupave nogavice. . sina Halfdana Crnog. A kako se njima dopala takva kakva je ili da je nešto proširim.

III. ako ne bi bio posebno osloboñen toga. To je poreklo ljudi iz Mosfela. držao zajedno sa glavarima koji su u njemu učestvovali. istočno od Mintakseira. sin Ragnvalda kneza od Merea. sve dok Olaf Krupni nije odlučio da svako ko putuje izmeñu Norveške i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev žena ili muškaraca koje on od toga oslobodi. A tad poče veliko iseljavanje ovamo iz Norveške. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. zvončiće i biskupske štapove. II. ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog. oni koje su norvežani zvali pape. onom koji je Torstein. norenskog kneza. Onda su se namirili tako što je svaki čovek koji je odande išao ovamo. nastanio se severno u Eijafjordu. nazvano je Ingolfshovde. o tome gde bi trebalo što dodati ili što oduzeti ili utvrditi na kakav drugi način. sina Horda-Karija. morao kralju da plati 5 era. Mesto na koje je tad prvo izašao na kopnu. Ali ponekad se plaćalo manje. To je poreklo ljudi iz Side. a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso. 51 . sve dok kralj Harald nije stavio zabranu. nastanio se zapadno u Breidafjordu. Jedan čovek je osuñen da bude 31 Zakonokazivač je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo običajno pravo i naglas ga kazati pre nego što bi počeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga. Za to mu je svaki čovek ovde u zemlji dao po jedan novčić. onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego što je Svesabor uspostavljen. Dimnom zalivu. sin Eivinda Istočnjaka. jer je smatrao da će zemlja ostati bez ljudi. stigao jedan čovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveške. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajviše dati u skladu s onim što beše zakon za sabor za Gulating. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. nastanio se južno na gornjem Mosfelu. A on je taj novac kasnije dao za svetilište. Aud. a ponekad više. Ali oni su kasnije otišli. Tad je Island bio pod šumom od planina do obalo dokle dopire plima. Rečeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju. Ketilbjorn Ketilov sin. Po tome se moglo videti da behu irci. Ali rečeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivača31 Torkela Meseca. Ulfljot beše otac Gunara od koga potiču ljudi iz Djupdala u Eijafjordu. To mi je ispričao Teit. Ali kad Island bi široko nastanjen. Ulfljot je stanovao istočno u Lonu. koje je kasnije prisvojio. norenski čovek. Rolaug. jedan norenski čovek. naselio se istočno na Sidi.zima kasnije. To mi je ispričao Torkel Gelijev sin. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima. i ostavili su za sobom irske knjige. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu. Helgi Suvi. On se nastanio južno u Reikjaviku. Onda su ovde bili hrišćani. kći Ketila Ravnonosog. To je početak one dažbine koja se sad zove namet na iseljenje.

a svi se drugi probudiše. Umni ljudi su ispričali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima. sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske. On se od tada zove Kolov rascep. A onaj čovek što je ubijen. Torarin Ragijev brat. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su našli leš. Ali kad se svaka sedma godina po našem računanju produži za jednu nedelju. A njegov unuk po ćerci je nazvan Torvald Krivobradi. godina nakon ubistva kralja Eadmunda. On beše iz Borgarfjorda. a zimu ili dve pre nego što je. a ja sam izabrao sadržaj uobičajen u prevodima na savremeni jezik. Pravilno računato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. Ali bio je jedan čovek po imenu Torstein Crni. svi vrlo pohvališe taj predlog. zvao se Kol. On je bio iz Breidafjorda. postade zakonokazivač nakon Ramna. pa da se vidi hoće li to što pomoći. tako da će svi ljudi ćutati dok Torstein govori na brdu od zakona. IV. a ne bude povećana po onom računanju. A posle. To je bilo LX. Tada ima jedan dan više. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim šumama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. kad su ljudi stigli na sabor. Ali. kći Torsteina Crvenog. umro kralj Harald Lepokosi. i to odmah bi zakonom utvrñeno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. On je to bio 20 leta. Po našem računanju ipak ima 364 dana. kad on zaćuti. tako da kasnije više nije bilo slobodne zemlje. Ta je zemlja posle postala zajednička i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. A kasnije. po računanju umnih ljudi. on kasnije zaspa. to znači 52 nedelje i 12 meseci po 30 noći svaki. Zvao se Torir Krivobradi. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlači ka proleću. onaj koji je kasnije otišao za Istočne fjordove i svoga brata Gunara spalio u kući. onda VII godina budu podjednako 32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle različit tekst u ovom delu. 52 . Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi. On beše iz oblasti Rangahverfi. sin Olafa Doručja. Taj je san protumačio Osvif Helgijev sin. Oni su obojica bili veoma učeni ljudi. deda po majci Gelija Torkelovog sina. On je posedovao zemlju u Crnim šumama. sin Halsteinov. činilo mu se.van zakona zbog dužničkog ubistva jednog roba ili osloboñenika. To mi je ispričao Hal Orekjason. Otprilike u to vreme je Ramn. postao zakonokazivač nakon Ulfljota. Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao reći da li je u ta dva polugodišta jedan dan više ili cele nedelje. I on je to bio 20 godina. I bi kako je Osvif protumačio san. To mi je ispričao Ulfhedin. i 4 dana preko32. sin naseljenika Henga. a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. Torstein predloži sa brda od zakona da se godina poveća jednom nedeljom svakog sedmog leta. Najumniji ljudi ovde u zemlji izračunali su da u dve polugodine ima 364 dana. svi će hvaliti ono što bude rekao.

ali to nisam posebno komentarisao. Tada padoše Toralf Lisac. onda treba produžiti sedmu godinu. 34 33 53 . iz Borgarfjorda. sin Torkela Blundketila sina. imao za ženu Torun. brat Alfa iz dolina. Ali u četvrti Nordlending osnovaše četiri sabora. V. VI. Nabrojao je sve prepreke na koje je naišao dok nije postigao svoje pravo u tome slučaju. Po Sagi o Kokoš-Toriju je inače sam Blund-Ketil spaljen u toj kući. Eirik Crveni se zvao jedan čovek iz Breidafjorda koji je otišao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. Saborski rt. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeñu onih godina koje treba produžiti. pronašli su i naselili sa Islanda. pominje se i u jednom broju saga o Islanñanima. Oni što žive istočno od Eijafjorda. sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda. trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor. njegovu sestričinu. Ona je bila kći Helge i Gunara i sestra Jofride. i Oda. i tada Kokoš-Tori bi osuñen na izgon i kasnije ubijen. tako da su u svakoj četvrti bila tri sabora.duge po oba računanja. a oni koji su pripadali istome saboru. koji je zajedno sa Kokoš-Torijem spalio u kući Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. iz čete Torda Gelija. jer je Herstein. sin Odov. Tada je Tord Geli održao s brda od zakona govor o tome kako je teško za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tužbu za ubistvo ili poniženje. Zelena zemlja. Ali Tord Geli je vodio tužbu. nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. postao je zakonokazivač nakon Torarina Ragijevog brata. na onom mestu koje se od tada zove Tingnes. onoga što beše nazvan Jezik-Od. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna beše zakonokazivač 17 leta. a oni što žive zapadno od Skagafjorda. Tada je zakon bio takav da je tužbu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najbliži mestu ubistva. koja beše žena Torsteina Egilova sina. Torvald. Ali tužba je podneta na onom saboru koji je držan za ljude u Borgarfjordu. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veću bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih četvrti. Onu zemlju koju nazivaju Grenland. Veći broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi. Rekao je Keltski: vučić Zapaliti kuću u koju se protivnik sklonio tako da živ izgori u njoj bio je jedan od uobičajenih načina ubijanja na Islandu u to doba. jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugačiji način. Tada su podelili zemlju u četvrti. Torkel Mesec. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland. Na saboru beše veliki sukob izmeñu Torda Gelija. sin Torsteina Ingolfovog sina. a i više drugih koji su učestvovali u spaljivanju. Kasnije su osnovani četvrtinski sabori. Ali stvar iza toga ode na Svesabor. i tu se opet potukoše. To mi je ispričao zakonokazivač Ulfhedin Gunarov sin. Tada padoše mnogi iz Odove čete. i rekao da će biti teško za mnoge ljude ako se to ne popravi. i to ostao 15 leta. Ali onda počeše da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se održi u skladu sa zakonom.

Uzrok je bio što je na brdu od zakona ispevao sledeću strofu: Na bogove neću da lajem. Tangbrand ode. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prošlo deset nedelja od leta37. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste. i 24. uveo je hrišćanstvo u Norvešku i na Island. ali mi Freija izgleda kao kučka. Putnici odmah otploviše od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoše na Svesabor. to jest letnja polovina godine. i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrišćanstvo. pošto je prethodnog leta bio osuñen na Svesaboru za bogoskvrnuće. On je ovamo poslao jednog sveštenika po imenu Tangbrand koji učio narod hrišćanstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. sina Haralda Lepokosog. Ali nakon što je proveo ovde jednu zimu ili dve. a najkasnije 15. Vreme od 10 nedelja od početka leta je padalo izmeñu 18. ispričao Torkelu Gelijevom sinu. Otići na istok značilo je otploviti u Norvešku Namolili su kralja da ih ne ubije. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz naše zemlje koji tada behu na istoku. i Gisur Beli. sin Trigvija. ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. sin Teitov. a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala. A leto nakon odoše na zapad zajedno sa jednim sveštenikom po imenu Tormod. počinjala je najranije 9. Ali istoga leta stigoše u Norvešku Gisur i Hjalti i izmoliše ih od kralja36. A kad je Eirik počeo da gradi zemlju. i rekoše da imaju puno nade da će se u tome uspeti. Oni su onde u zemlji našli i na istoku i na zapadu ljudska staništa i komade čamaca od kože i stvari spravljene od kamena. Teit reče da je tako ispričao jedan koji je lično bio tu. bilo je to 18 zima ili 15 pre nego što je ovde na Islandu uvedeno hrišćanstvo. 38 Sam dvanaesti znači da je sa sobom vodio jedanaest ljudi 36 35 54 . i koje su grenlanñani nazivali skrelinzima. Kralj Olaf. i sve je proteklo dobro. VII. ispričao je kralju Olafu sve čemu je ovde bio izložen. juna. A kada je stigao na istok35. sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. aprila. I nagovoriše Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38. Prethodnog leta je odlučeno da se ljudi skupe na Svesabor kad proñe 10 nedelja od leta. sina Olafa. kako je to jedan čovek koji je lično pratio Eirika Crvenog na tom putu.da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. 37 Leto. Oni mu obećaše da će se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrišćanstvo. po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland. Ali ipak je bilo više onih koji su odgovarali od toga i odbili. Vinovu zemlju.

Ali kad je reč o iznošenju dece i jedenju konjskog mesa. Njihovi roñaci i prijatelji im unapred izañoše u susret. On je tada još bio paganin. da ga naglas kaže. već da radije smanjujemo suprotnosti meñu njima. i kaže se da su neuobičajeno dobro sročili svoje reči. otkazaše jedna drugoj zajednički zakon. I ispriča da su kraljevi u Norveškoj i Danskoj dugo bili u meñusobnom sukobu i borili se. Ali sledećeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. Odatle poslaše poruku saboru da svi koji ih podržavaju.” I on je tako govorio da se na kraju obe strane složiše da svi treba da imaju jedan zakon. ostaje da važi stari zakon42. onako kao su ih zamolili. ako raskinemo zajednički zakon. A kad su ljudi stigli onde. onaj koji se slaže sa hrišćanstvom. 40 39 55 . Pomenuti dogañaj je. Na Tingveliru. Zatim odjahaše na sabor. gde je držan Svesabor. sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir. tako da obe strane dobiju nešto od svoga. Ali dan iza toga odoše Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoše onde svoje poslanstvo. Ali pagani su se skupili pod punim oružjem. „I sad smatram da valja preporučiti” – reče on – „da ni mi ne dozvolimo da odlučuju oni koji su najratoborniji. hrišćani i pagani. Onda hrišćani zamole Hala iz Side da kaže naglas njihov zakon. Zatim odoše sa brda od zakona. ali da budu stavljeni van zakona. onaj koji on bude rekao. podizao bi šator. pa da imamo jedan zakon i jednu veru. To je učinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane. stigao je Hjalti na konju sa onima što su ostali zajedno sa njim. zakonokazivača. on uze da govori i reče da će biti nesrećno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. Ali pre nego što su krenuli odatle. Jer pokazaće se da. Tad bi utvrñeno zakonom da svi budu hrišćani i da budu kršteni oni koji ovde u zemlji nisu kršteni. Ali on se toga iskaza odreče tako što uze Torgeira. kako bi ko pristigao. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meñu njima vladao dok su bili živi41. a danski Dag. neistorijski. dok je hrišćansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo. kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40. a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja. raskinućemo i mir. treba da im izañu u susret. 41 U Sagi o pohrišćavanju piše da se norveški kralj zvao Trigvi. jer su čuli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomoć oružja drže podalje od saborskog polja. Ljudi će imati pravo da prinose žrtve u potaji. te jesti konjsko meso. mada to sami nisu želeli. ako to žele.Gisur i oni drugi odoše onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. po svemu sudeći. ako to To se jezero danas zove Þingvallavatn. 42 Po starom islandskom običajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neželjena deca i deca roñena sa ozbiljnim manama. Ali posle. Torgeir leže dole i prostre svoj kožuh preko sebe i odmaraše se celog tog dana i cele noći i ne reče ni reč. i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti šta se dogaña. i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meñu ljudima da bi zemlja ostala pusta. i reče da bi to dovelo do velikih sukoba. On im na razne načine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi.

Osim njih ovde stigoše još petorica koji kazahu da su biskupi. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. A ranije je ovde važio isti zakon za to kao i u Norveškoj. sinom kralja svea Eirikom iz Upsale. sina Sigurda Diva. Dvojica njih su kasnije rukopoloženi za biskupe. 44 „ermskir” može biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. i ono se posebno oštro kažnjavalo. izmeñu ostalog. Johan Irski malo godina. kako je to ispričao sveštenik Semund. sin Haraldov. sina Halfdana. a onda Geli Bolverkov sin 9 leta. a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina. Meni je Teit ispričao to kako je onda hrišćanstvo uvedeno na Islandu. predadoše mu mnogi svoje sinove da ih uči i da ih rukopoloži za sveštenike. kralja Norveške. kako mi je Teit ispričao. sin Godroda. bude zakonokazivač. i Eirikom Hakonovim sinom. jer on sam je imao promukao glas. koji je posle bio knez u Norveškoj. rukopoložen je za biskupa u danima Haralda. 56 . i Jon iz Holara. Rolf 19 godina. sin Bjarnija.učine pred svedocima43. Isleif je imao tri sina. Petrus i Abraham i Stefanus44. sin Gisura Belog. i Torvald. Ornolf i Gotskalk i tri ermska. Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme. Kol. On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom Šveñaninom. 46 Jedno ubistvo je važilo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on počinio. a sve zbog toga što je on oštro upravljao zemljom. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokazivač nakon Torgeira i bio to dva leta. deo Norveške oko fjorda na čijem je kraju Oslo. Isleif. Kol malo godina. Henrik 2 godine. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i sveštenik Teit. Teit je 43 Ako bi neko bio stavljen van zakona. IX. a proteže se od pokrajine Telemark na zapadu do švedske pokrajine Bohuslen. Skafti je bio zakonokazivač 27 leta. koji beše istočno u Viki47. njegov sestrić. bio apelacioni sud za sudove po četvrtima. otac Halov. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni. 30 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih sveštenika koji su bili ovde u zemlji. sin Haralda Lepokosog. 47 Vika. sina Sigurda. U njegovim danima mnogo je moćnih ljudi i glavara osuñeno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja. Bernhard 19 godina. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu. VIII. onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokazivač 20 leta. sina Haralda Lepokosog. nije morao da plati odštetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti.

novembra. mojim bratom po odgoju. 49 To je pogrešno. ispričao. To mi je ispričao Teit. 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina. moj deda po ocu i uzgojitelj. a on je i imao dobro pamćenje. X. Tako mi je on rekao. Zatim je Geli zakonokazivač bio po drugi put 3 leta. i bio je to 3 leta. Gunar Umni je postao zakonokazivač kada je Geli prestao. Markus Skegijev sin postao je zakonokazivač nakon Sigvata. umro 5. izdahnuo. juni. A to je bilo u zimu pre nego što je hrišćanstvo ovde uneto u zakon. Isleif je. Onog leta kada je postao zakonokazivač. i više drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivači pre nego što se on mogao setiti. Zatim je Sigvat sin Crnoga. Biskup Gisur. i zbog 48 Semund mudri kome je dugo pogrešno pripisivano autorstvo Starije Ede. 51 Martinova misa je 11. u zimu nakon što je Geli Torkelov sin. da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoložen za biskupa. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu. Zimu kasnije bio je u Norveškoj i opet doputovao ovamo. desete zime nakon što je biskup Isleif izdahnuo. 50 Ta svečanost pada na 29. a drugu u Gautlandu. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod. i Skegi. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. brat njegov. 12 zima star. Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu. i bio sam onde 14 zima. a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i čarobnjakom. dakle. 57 . rukopoložen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime pošto je Isleif izdahnuo. Tada je Leo septimus49 bio papa. I ja sam došao kod Hala kad mi je bilo 7 zima. po onome što je Bjarni Umni. sin Isleifov. on je bio deveti papa. i kazivao istinu i sam se sećao dana kada je kršten. sestrić Kolbeina. onoga čoveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od neškolovanih ljudi. otac njihov. Tih dana je došao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopolože za sveštenika. i bo je zakonokazivač 24 leta. Hal je podigao kuću kada mu je bilo 30 godin i živeo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji. Ali Hal mi je ispričao to.odrastao kod Hala u Haukadalu. Uz njega su i Torarin. deda njihov po ocu. pao je kralj Harald u Engleskoj. To je bilo u nedelju 6 noći nakon svečanosti za Petra i Pavla50. Sva vremena za zakonokazivače napisane u ovoj knjizi. bio zakonokazivač 8 godina. on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja sećam. A to je bilo na dan svečanosti za biskupa Martina51. jula. Biskupa Gisura je narod cenio više no što se kazuje za ikog drugog čoveka ovde u zemlji. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom.

a zadržaće se svi propisi protiv kojih ne bude govorila većina ljudi. i da zatim daju desetak od toga. dao je on više od četvrtine svoje biskupije. da niko nije govorio protiv. od koga je davan novac za trošak puta onima koji su išli na sabor.onoga što su on i Semund govorili. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreñeno mesto na Islandu. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. Tada ih je bilo celih 7 stotina u četvrti Austfjording. a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen. Seljaci sa imovinom preko neke odreñene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreñen porez. postao je zakonokazivač nakon Markusa i bio to 9 leta. da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. Biskup Gisur je takoñe dao da se unese u zakon da sedište onoga biskupa koji je na Islandu. Njih su trebali da kažu sledećeg leta u zakonodavnom veću55. i devet u četvrti Breidfjording i 12 u četvrti Eijafjording52. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. A na celom Islandu ne behu uračunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin. jeste jako svedočanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili poslušni prema Gisuru. 53 52 58 . A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. i sveštenici su to kazali u zakonodavnom veću sledećeg leta. i 10 u četvrti Rangeing. sina Torleikovog. On je onda poslao poruku Svesaboru. tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna. svojim prijateljima i glavarima. a one broje 120. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreñen broj seljaka. A to se svima tako dopalo. Ali kada je zaključio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokazivač. Ulfhedin. a u dogovoru sa zakonokazivačem Markusom. sina Runolfovog. prihvaćeno je da se zakoni zapišu u knjigu u kući Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga što kažu Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokazivač 6 leta. a brata Hala iz Haukadala56. a to su ga žitelji sa severa zamolili. bude u Skalholtu. zakonom je utvrñeno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina. da on pristane da ga rukopolože za biskupa. To što je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i dâ desetak od toga. da zamole Torlaka. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. porez za put na sabor. ukupno 147 ljudi. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokazivač. sin Gunara Umnog. zatim zakonokazivač i kasnije oba biskupa. I to su tako učinili svi oni Ovde je reč o takozvanim „velikim” stotinama. 55 Zakonodavno veće je donosilo zakone.

I to je ukupno 1120 godina. majke Hala iz Side. beše otac Osura. sina Olafa Haraldovog sina. Ovde se završava ova knjiga. i Jerusalimski kralj Balduin. beše otac Helgin. majke Torda Konjostene. Naseljenica Aud. otac biskupa Gisura. 60 Smena mesečevog ciklusa. Gisur je bio rukopoložen za biskupa kad je imao 40 godina. otac Isleifa. Torlak je rukopoložen za biskupa. koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima. i kralj svea Filip. Tad je Torlak imao 32 zime. oca Torgerde. U svakom takvom periodu različite mesečeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. i 516 zima nakon što je izdahnuo papa Gregorius61. Zatim je prve zime bio u Danskoj. Torlak je toga leta otputova iz zemlje. koja se nastanio na Kvamu. maja58. svoga oca. ali je došao ovde u zemlju sledećeg leta. A dve zime kasnije bi mesečeva smena60. 58 57 59 . Godine 1118. Kad je Gisur bio biskup 24 zima57.kojima je poslao poruku. onaj što se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda. oca Snorija. Ali 12 zima kasnije. otac Tordis. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noći kasnije. pre biskupa Gisura. period od 19 godina. majke Jona. a kasnije istoga leta grčki kralj Aleksius. majke Einara. kralja Engleske. Jon Ogmundov sin je rukopoložen za biskupa kao prvi sa sedištem u Holaru. beše majka Torsteina Crvenog. patrijarh u Jerusalimu. oca Torda Gelija. Tada je Gregoris septimus bio papa. oca Olafa Feilana. koji beše prvi biskup u Skalholtu. oca Torhild Jarebice. oca Eijolfa Valgerdinog sina. majke Torlaka. 38 zima. otac Gisura Belog. To je bilo 120 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa. 604 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. oca Egila. Njega je Gisur dao za ga rukopolože sa sedištem u Skalholtu još dok je sam bio u životu. u utorak 28. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norveškoj 17 godina posle Magnusa. ali se opet vratio sledećeg leta i tada je rukopoložen za biskupa. i Arnald. Godine 1106. Velikom gradu59. Tada je imao 54 zime. Naseljenik Rolaug. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu. dugo koliko i njegov otac. On je tada bio na prestolu u Miklagardu. oca Halfride. oca Karlefnija. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. a to je uspelo zato što je Gisur lično unapred mnogo molio. koji se nastanio na Breidabolstadu istočno u Sidi. beše otac Teita. koji je bio prvi biskup u Holaru. kako je to računato. 61 Gregorijus veliki. onaj što je uveo hrišćanstvo u Englesku. Naseljenik Helgi Suvi. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi.

Tord Geli. Ingjald Neobuzdani. Ovo su imena očeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. Olaf Tesar. 8. 33. 12. 16. 2. 30. 35. Ingve. koji bi kršten kao starac kad hrišćanstvo bi uvedeno na Islandu. 18. Visbru. koji beše moj otac. oca Torsteina. Agne. Helgi. 10. Ingvar. onaj što je umro kod Fredfrodija. sina Ragnara Čupavih nogavica. Domar. 25. 22. koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. Alrek. Adisl iz Upsale. 19. 23. 28. 4. 15. Turski kralj Ingve. Eijolf. Frej. 60 . Ingjald. Halfdan Belokosti. koji beše otac Branda i Torgils. 6. kralj Uplanda. Torstein Crveni. oca Eijolfa. 5. Vanlandi. kralj svea Njord. Jorund. Egil Vendilkraka. 7. Aun Stari. Geli. 11. Domald.oca Gudmunda. 34. oca Ketila. 26. Olaf. Eistein. Svegder. Otar. Dag. a ja se zovem Ari. 14. Olaf Feilan. istoriji norveških kraljeva. 24. Godrod. 31. prvi koji se naseli na Islandu. 29. Fjolni. 20. 36. Olaf Beli. 9. 27. Braut-Onund. Torkel. 3. 32. 21. otac Torkelov. Digvi. 62 Islandski državnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug. 13. sestrić Sigurda. 17.

D2 iz 1470-tih. tako mi je rekoše. Jon nadbiskup beše tu ubijen. To je tako istinito kako ja ovde čitam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64. 64 Jon jarl je živeo verovatno negde početkom 1200-tih godina. Takve nesreće umanji on. SFS 47 (1921). i borio se sa rusima i ingermanima 63 Po beleškama u analima to se dogodilo 1187. Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spališe je svu tako do temelja da se taj grad još nije povratio63.DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST HRONIKA O ERIKU (Erikskrönikan. jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu južno od mesta Kungshatt. I onda stade plemenita čista gospa i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi. 1968. Osnivanje Stokholma Švedskoj su puno štete karelci naneli i mnogo nemira. Medeltidens och reformationstidens litteratur. R. zet kralja Erika Eriksson. Prve noći kad kući stiže ubiše ga oni. u kome su izdavači preuzeli pojedina tumačenja reči iz drugih rukopisa. nad tim se mnogi paganin radovaše. godine. Da se hrišćanima tako loše zbilo to radovaše zemlju karelaca i rusa. taj umni čovek67: naloži da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. i to sve obodri da krenu i neprijateljstva čine. Pipping. 65 Hundhammar kraj današnjeg Norsborga u župi Botkyrka na južnoj obali jezera Mälren nasuprot Asknäsa. Oni juriše od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji. sve potajno izmeñu švedskih brda i najčešće sa skrivenom vojskom. pet kilometara od mesta Hundhamar. jednu divnu kuću i dobar grad.) Karelci pljačkaju. umro 1260. Utgiven av Carl Ivar Ståhle.Lj. Njegova žena u Hundhamar pobeže65. ona imaše tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj duši. Hronika o Eriku. 66 Eesta skär sad Estbröte. koji onde beše devet godina. ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 — svi onde ostaviše život — i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. oženjen njegovom sestrom Ingeborg. 67 Birger jarl. N. a da u to vreme nije bio kod kuće. Holm. . glavni rukopis cod. izdanje R. Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Ståhle & E. Birger jarl. jer tuga je tada stiže. 61 . sve urañeno onako kako naredi. za Božje ime i svetu veru. Askaness je imanje Asknäs na južnoj obali jezera Mälaren zapadno od Stockholma.

a 1985. tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. neki preterano arhaizirani. a samo u nekoliko slučajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. sad je mnogo sreće i radosti gde pre beše tuga i mnogo priče o paganima koje učini tužnim. Blatt: Index Verborum. To jezero je dobro.To je ključ onoga jezera. i ja te zato molim. H. 68 62 . dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje. tako da zavidnici i sitničavi kritičari svega i svačega što je neobično. a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proširilo. dao je meni. jer ti poseduješ takvu raznovrsnost umenja. Ni za jedan se ne može reći da u potpunosti zadovoljava: neki su jezički potpuno zastareli. a inače su rekonstruisani. ja sam se odlučio da za ovaj prozni prevod. a oko jezera sedam trgovišta. u manje ambicioznoj varijanti. taj zadatak. dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog. pre svega što stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala. 1931. Sve si to Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. Ræder: Saxonis Gesta Danorum I. a obim posla. tako što je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono što prevazilazi moje moći. I taj prevod ima odreñenih manjkavosti. slabo je bilo vrednoće. 1957. Saxo Grammaticus DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Pošto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce. gospodine Anderse. Ja sam se odlučio za taj prevod kao osnovu zato što je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje običan obrazovan danac. prevod na savremeni danski jezik. Olrik. (…) Sada je on otišao. takvo preobilje divnoga znanja. Stvar je u tome da je tek sada moguće napisati jednu hroniku Danske. Jedini pravi način bi bio jedan sasvim nov prepev ili. Kada je reč o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije. i tom II F. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske. neki nedosledni. ja ću reći zašto: devetnaest crkvenih župa leže u njemu. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrišćanstvo. S obzirom na dostupno vreme. koji si u jednom srećnom trenutku jednoglasno ovenčan da ga naslediš u njegovoj visokoj službi kao poglavar naše Crkve. već su. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. pre nego što je moj rad završen. novo izdanje 1925. koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadžbinu. da kao takav budeš otac i staratelj moga dela. jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare književnosti. kao kad je reč o Pesmi o Bjarkiju. kao što je prethodno vladalo neznanje. svome najbednijem slugi. Winkel Horn. A to važi i za prevod na srpski. neki preslobodni. danski nadbiskup Absalon. koji samo treba da ukaže na ton i sadržaj dela. Ovaj je prevod inače urañen kao grubi prevod bez većih umetničkih pretenzija. moraju da se uzdrže kad vide da si mi ti moćni zaštitnik. koristio sam metrički korektan prevod Jørgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV. uzmem kao ishodište prevod koji je 1898. iznašao je da je neizdržljivo da ona nema takav spis za sećanje i glas da se čuje u budućnosti. Time nije rečeno da su drugi delovi manje vredni kao književnost. uradio Fr. da si kao svetište pun nebeskoga blaga.

ali mada su snagom velikih zasluga. Pošto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdržava od sveg preobilja. za koga se kaže da od njega potiču angli. naime. onako kao to činjahu rimljani. uvek su živeli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i širili znanja o delima drugih naroda. Njegovi su potomci. lepim rečima i jednom vrstom pesničke umetnosti opisivali svoja izuzetna dela. ja se. Ja sam istražio ta svedočanstva iz prošlosti i učinio sve što sam mogao da im u svojem prenošenju budem veran. našem blagoslovenom glavaru i ocu. koliko god mi je nedovoljno uspelo. da si više ti bio ukras službi no što je služba bila ukras tebi. (…) Ni trud islanñana ne treba zaboraviti. od celog naroda dobili kraljevsku moć i vlast. tako su mnogo polagali na čast i slavu. jer to tada još ne beše običaj meñu našim dedovima. dade onome delu zemlje kojim vladaše svoje ime. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budućnost i smatraju da je podjednako časno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam činiti. čiji čuveni rod želim da opišem od najstarijih vremena. tako da ne služim novo i samosmišljeno. koje su stekli svojom hrabrošću. mada normanski hroničar Dudo smatra da mi potičemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. najsjajnijem svetlu otadžbine. Humbleovi sinovi. od kojih potiču danci. bojim da pod teretom težine zadatka više pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego što opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo činiti. Dan i Angel su takoñe bili prvi koji su vladali u našoj zemlji. i ne treba očekivati da se pronañe prazna priča koja divno izgleda. (…) Ja se zatim obraćam tebi. već ih kazivali u obliku odabranih reči koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena. Italiju i Englesku. da prevedem stih po stih i na taj način podržim svoje kazivanje. da nisu samo. da te zamolim da s blagošću posmatraš moje delo.stekao putovanjima u Francusku. Angel. već pouzdani podaci o prošlosti. kralju Valdemare. kada su naši očevi izvodili važne poduhvate dostojne muškaraca. jesu začetnici našeg naroda. kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu 63 . koje tako na lak način učini besmrtnim. nisu nosili kraljevsko ime. (…) Prva knjiga Dan i Angel Dan i Angel. i nakon tih dugotrajnih studija dobio si časni zadatak da upravljaš jednim stranim visokim učilištem i tako si to radio. (…) Ovde će na svom mestu biti da se pomene da. na taj način duhovnim zanimanjima nadoknañuju svoje siromaštvo. Njihove riznice u obliku veličanstvenih svedočanstava o dogañajima iz prošlosti ja sam pomno proučio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom grañom kao osnovicom. Moje kazivanje nanovo stvara ono što potiče iz davnina. naime.

zauzvrat u njemu manje sigurnosti.ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali – a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma značajnim. jedan posebno stasit i obdaren muškarac. sem što je pisao psalme i tumačenja Svetoga pisma. takoñe polagao na to da piše o istoriji svoje otadžbine. O ovome svedoči čuveni duhovni pisac Beda. koji od tog divnog začetka sedi na tronu Danske. koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu. On je još od detinjstva prezirao svaku 64 . naime. poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj život samo time što se odrekao prestola. mada je u kraljevskom dvorcu više sjaja i divote nego u izbi. jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao što se i on sam uzdigao nasiljem. koji se isticao još i vrlinom i hrabrošću. Njegov brat Loter je. što mu je i uspelo. Od Dana potiče po starim svedočanstvima naš kraljevski rod. Hodbrodov sin Adils pokušao je na lep način da obezbedi svojoj zemlji slobodu time što je oženio Rolfovu majku Yrsu. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. Kako je Švedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom. da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodične veze oprosti porez koji je dugovao. (…) Druga knjiga (…) Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf. i koji je. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loša dela. Humble i Loter Kad bi naši dedovi birali kralja. smatrao dužnošću hrišćanina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. video suparnika na prestolu. da je on u svakome. Time što je nasiljem i nepravednošću svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja. što je trebalo da iskaže da je izbor podjednako neizmenjiv kao što je taj kamen nepomerljiv. A inače je nosio tu nepravdu koja mu je učinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske časti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske časti dole da bude podanik. nije se libio da počini grube nepravde i nije se stideo da ubije najviñenije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra. naime. dao je ljudima dokaz da je. što je prouzrokovano time. on je. bio im je običaj da stoje na velikom kamenu koji je čvrsto usañen u zemlju. Loter nije postupao manje bezočno kao kralj nego što je činio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenošću. koji je roñen u Engleskoj. Na taj način je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon očeve smrti.

kad je ona odbila i tu molbu. pa je svoje planove o tome skrivala posebno vešto. i kad je Yrsa to shvatila. Da. naime. zaštitio štitom. Ona se. gde je onu stranu s koje je grejalo najviše. pobeći s kraljevim blagom. odlučila je da ga se reši. koja je stajala tik uz ognjište i videla kako vatra samo što nije zapalila njegovo telo. mislila da će najbolje postići cilj svojih želja tako što će. Ona je. naime. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najviše ceni. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre. to je bila jedina zaštita koju je mogao da pruži. nije mogla da prodre do one strane s koje je bio štit. Bilo je pametno od njega što se poslužio štitom da se zaštiti na takav način kakvim se u borbi štiti od koplja što juri. On ju je prvo iz šale zamolio za nešto da jede. koja je ujedala gore od kakvog koplja. pravila kao da mrzi svoga sina. Rolf je otputovao Adilsu. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreću gajila u svojim mislima. Drugu je štitio strpljenjem. već i svoj novac. jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno. i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije što je mu je bilo lakše da sebi umisli da je ona neverna sinu. Čovek ne treba da veruje jednoj ženi. nije bilo lako otkriti. koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnošću. odgovor je glasio „Darežljivost”.darežljivost i bio tako škrt da je smatrao sramotom biti široke ruke. podgurivala svoga muža da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obećanje o velikim poklonima navela Rolfa da doñe u Švedsku. izvukla je čep iz bureta s medovinom tako da je piće ugasilo vatru pre 65 . jer se on na taj način branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time što je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. Rolf je odgovorio da je časno da majka glavu spusti sinu na grudi. jer ona je smatrala da nema boljeg načina da ga kazni za njegov tvrdičluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod plaštom mržnje prema sinu smišljeni da se reši njega samog. pošto je svoju želju da se reši muža skrivala pod plaštom čežnje za slobodom. Onda su od obojice zatražili da dokažu da svaki od njih poseduje tvrñene osobine. a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju. Kad se Adils zatim za stolom požalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim. odgovorio je „Strpljenje”. a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polaže. nije ga njegova majka odmah prepoznala. napala je nezaštićenu stranu. Kad je vrelina. Jedna sluškinja. Tu njenu lukavu nameru. a verna njemu samom. on je rekao: „Teško je naći pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra neće za brata da šije!” Na taj način ju je on ukorio i učinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. Podstaknut pomenutim obećanjima. kad sin dobije poočimovo zlato. tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju. ali da za to upotrebi lukavstvo. pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zašije. ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog.

pa su se zabavljali i tako što su teškim životinjskim kostima gañali u glavu jednog čoveka po imenu Hjalti.no što je učinila kakvu veliku štetu. Adils se u meñuvremenu probudio. a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao. naime. Za Adilsovu darežljivost kaže se da je. njima još odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne težine. on je. priredio je jedan čovek. Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. kraljevo blago natovari na kola. pošto je svome posinku dao bogate darove. To je inače bilo isto sredstvo kojim je. nije mogao da odvoji oči od svoga najdražeg blaga i u svojem tvrdičluku je kleknuo da je pokupi. Dok su se šveñani radovali plenu. naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivši im da je to jedini način na koji mogu da spasu život. Neki tvrdi da je Yrsa zadržala zlato i da je ono što je rasula pred progonioce bio samo pozlaćeni bakar. a potiljak unapred. i to je učinio takvom silinom. Trećega dana gošćenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako leži meñu drugim zlatnim nakitom. koji se zbog toga naljutio i optužio Bjarkija. video šta se dogodilo i krenuo u poteru. veliku svadbu da proslavi svoje venčanje sa Rolfovom sestrom Rude. Zato su mu dolazili brojni ratnici. a ako se time može spasti život. Mladoženja. toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na čoveka koji ju je bacio. Bjarkija. To izrugivanje. tako da niko nije morao da moli drugi put. mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. bio mu je običaj da odmah ispuni molbu. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da će je zacelo dostići. imenom Agnar. iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da beži zajedno sa svojim sinom. Ingelsov sin. a to zvuči razumno da je jedna žena. Za Rolfa se uostalom kaže da šta god bi ga neko zamolio. Taj dogañaj je prekinuo tu divlju i nepriličnu igru i gosti se digoše. kaže se. danci su požurili do svojih brodova. jer hrabrost se podstiče pohvalom. ispraznili džepove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. svi su poslušali nareñenje kraljice Yrse. Da bi što pre umakli. jer je ovaj pokvario 66 . koja je mogla da smisli tako zle i vešte planove. da se čovekovo lice okrenulo unazad. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne može ništa navesti protiv toga da šveñani povrate svoju imovinu – stvar je bila samo u tome da se odreknu tuñeg dobra i da ne izlože svoje gubitku. izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti. Ratnici meñu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i šala. Rolf se smejao kada ga je video kako leži u prašini i skuplja darove koje je prevaren poklonio. onda je to potpuno razuman ulog. uz bol. Istovremeno s onim što je ovde ispričano. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promašila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda. a da njen muž ništa nije slutio. više voleo da preduhitri takvo ponavljanje time što bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time što bi pustio da se na njega čeka. a gaji poklonima. svom silom legli na vesla i na taj način pobegli.

osloni nogom na jedan panj. Mladić ga odmah stavi na svoju desnu šaku i diže je u vazduh dok je drugu ruku držao na leñima da bi izgledalo kao da je se stidi. učini ga svojim zetom tako što mu dade za ženu svoju drugu sestru. ko je tako dugo živeo u siromaštvu. a da bi sprečio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar. kakvo je to „kraki” koje je priroda u svojoj obilatosti učinila tako velikim. tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeñenoga. Zatim upita u šali. jer se Rolf pobrinu da može slobodno da pokaže obe šake. Reč „kraki” znači. Kad je dvoboj trebalo da počne. ali žestokih.zabavu. Vog nije izostavio da pruži uzdarje. jer kad su se tad održavali dvoboji. na kojoj ne beše nikakav ukras da se pravi važna. beše neobično dug i retko oštar. i više se časti zasluživalo jačinom udaraca nego njihovim brojem. pa izvanredno oštrim sečivom svoga mača raseče Agnara na pola. srećan i kad najmanji poklon dobije. jer je govorio da je neko. Rolf odmah uze tu reč kao nadimak i nagradi Voga za šalu jednim skupim prstenom. 67 . jer njegov mač. Kad ga upitaše za razlog njegovog čudnog ponašanja. jednim ogromnim medvedom. pobedi njegove ratnike i ubi ga. na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se može penjati tako što se stopala premeštaju s jednog odsečka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. naime. jer se verovalo da takvo piće daje snagu. srami zbog svog siromaštva gledajući desnu šaku. Agnarovi borci tad zatraže osvetu. List. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac. koji beše podjednako dragocen kao i prvi. koji mu doñe u susret u trnjaku. on odgovori da se njegova leva šaka. a još se i mač zaglavio u jednom od srednjih otvora na šlemu. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu. Neki kažu da je Agnar izdahnuo smejući se da niko ne bi otkrio kako ga boli. koji mu dade svoju sestru Rude za ženu. nije bilo glavno da se razmeni što više udaraca. zadobio je novu pobedu nad jednom od šumskih životinja. Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto. ali im Bjarki priredi sličnu smrt. i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog šlema i ranio ga po vrhu glave. kojim je šaljivim rečima mislio na kraljev neobično visok stas. da bi dao veću snagu maču. dugo su se svañali ko treba da zada prvi udarac. Ovde je na mestu da se ispriča jedna smešna priča: Jedan mladić imenom Vog doñe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim čuñenjem kraljevu stasitu priliku. udaralo se odreñenim redom i nije se žurilo od udarca do udarca – bilo je važno zadati svega nekoliko udaraca. Sad doñe red na Bjarkija. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio još jedan prsten. Tako je išao unaokolo i izgledao smešno. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladića imenom Hjartvar da bude namesnik u Švedskoj s time da plaća godišnji porez. koji se. Skuld. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa. on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv životinje.

Ona je molećivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima – tako je ona to nazivala – i obodravala ga da odbaci ropski jaram. Probudite se iz sna svi koji želite da se nazovete prijateljem svoga kralja. baci se u borbu gde beše najžešće i rani ili ubi mnogo neprijatelja. U meñuvremenu je Skuld iznašla da je sramotno da njen muž plaća porez i dade se na smišljanje zlih planova. gde je imao naložnicu. pozva ga ovim stihovima. Kad se spremao da krene. dok su gosti nasuprot tadašnjem običaju izbegli da se opiju. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi. Dok su danci spavali. provališe u sobe gde su danci spavali i počeše da ih ubijaju. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on počeo da smišlja spletke. ali je namera bila da on po noći napadne i ubije kralja. ako ko Rolfa ubije. Snažna mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloži svoj život nego da ga sačuva za putene radosti. jedan od najboljih kraljevih ljudi. Rolf je primio Hjartvara s radošću. A zatim požuri natrag u grad. Time što ju je tako unakazio. On joj onda odgovori da već odmah može da bira po želji. nije vreme za san i dremež! 68 . odseče joj nos. sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere.jer dade svečanu obavezu da će. zbog čega je daleko nadmašivao sve druge gradove u širokoj okolini. iskradoše se iz spavaćih soba. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao šta se zbiva. doneše oružje skriveno na brodovima. upravo za tu noć otišao do jednog mesta nedaleko od zamka. ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti. ustajte. U meñuvremenu je Hjalti. koji se daju u službu na nekom dvoru. Neki se suprotstaviše mada su bili ošamućeni snom i u mraku im beše teško da razlikuju prijatelja od neprijatelja. oprobani poglavičini ljudi i svi koji želite kralju čast da ukažete! Plemeniti. jer tvrdila je da slobodu treba ceniti više od prijateljstva i roda. Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj nešto šapne i u svojoj ljutnji što je ona odmah progovorila o njegovom mogućem nasledniku. S tim lažnim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom. dade mu predlog da počini grubu izdaju. Kad tako stiže do sobe u kojoj je Bjarki još uvek ležao i spavao. jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim ušima. šveñani. koji su goreli od želje da izvedu svoje podlo delo. odmah pri stupanju kao svečan uvod u vreme učenja dadnu obećanje kralju da će učiniti kakav veliki podvig. osvetiti njegovu smrt. Kad je iz daljine čuo buku borbe. Ona u potaji natovari brodove mnogim oružjem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da će da plati uobičajeni porez. izvukao se iz zagrljaja željne žene i uputio u opasnost borbe. kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj otežao da nastavi svoj raskalašni život. naložnica ga upita koliko starog muškarca da uzme ako njega izgubi.

zadobije čast i pohvalu. u boju časno koriste mačeve što nam vladar dade. blistavi kalpaci i sjajno prstenje. Vatra je snena i slaba. a ne za radost i miloštu. Na te reči Bjarki se probudi. i razduvaj vatru koliko god možeš. Čast je u borbi nagrada i svako sebi može da zadobije časno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oružje. moj mladiću. Čezneš li za čašću i imenom. Hjalti onda opet reče: Radost je uzdarje dati za ono čime nas poglavica obdari. sad mač treba da fijuče. a ne žene što jadikuju. razdrma iz sna svoga paža Skalka i reče mu ovako: Ustaj. ne. nabacaj granje i čvorove na plamen! Ubrzo užareni ugalj pucketati svetlim plamenom. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki. ne sme u bitci da posrne i ustukne. bez zazora ljude sretni. da zurite u snežnobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite. ozbiljan je čas. 69 . igri i žudnji sad je kraj. Niko ko se borcem želi zvati. nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena sečiva ugledaš. da devojke po obrazima tapšete i mladice po usnama ljubite. u krug oko kralja da stanu i časno ga čuvaju i brane. uzmi grančice i počisti laki pepeo sa ognjišta. Ne pozivam vas na mazno očijukanje sa ženama. nije sad vreme da praznite vrčeve bistroga vina. strogo nas poziva da okrenemo opasnu nečast. odlučni su junaci duhom da širokorukog kneza prate. al’ bednik tek sramotu i loš glas. već u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku. Mrtvi ćemo biti noćas ako ne osvetimo podlo delo. Ko god vernošću želi kralju da služi. borci su kralju potrebni. Kratki dvoseci. plamen na vatrištu prizovi da tinjajući žar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije.S pažnjom nek plamti naša hrabrost! Ko muški mačem hoće da vitla. tom divnom nagradom bitke. Lepo će biti ugrejati smrzle prste kraj ognjišta: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoćeš da zagrliš i pozdraviš. bez straha stupaj. nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nežne da stiskate. nek oružje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne muškost se junačka iskušava. malo je čovek vredan kad su mu ruke i noge vlažne od hladnoće.

prilike nedaća kao dane napretka s vladarem delimo. smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska šveñana nas jadne dance ne primećuje. Vladar danaca je moj gospodar i domaćin. treba sad ispuniti s nepobedivom muškom hrabrošću i održati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. ne. Šta da kažem o njemu koji najgore nedelo počini? 70 . Mora se priznati da ratnici odlučuju o časti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati.do stopala duge gvozdene verižnjače Rolf je svojim borcima dao. Niko se ne usuñuje da odstupi i kukavički leña okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stražnjici nanese i mač ga za vrat ugrize. naoštreni su im mačevi i izbrušena sečiva sekira. grabljivice se kandžama kidaju. rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane. Čvrsto momci drške stišću i mačevi fijuču čvrsto u snažnim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju. sigurni u pobedu prema sredi naše vojske idu. od besa frkće. štitove na leña zabacuju. muški ćemo steći pravo na blago koje bez muke stekosmo. hrbatom im šlemovi ukrašeni. njega prate hrabri! Kukavice i strašljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji. zajedno ćemo u zlu i u dobru biti s knezom zornim. Sve što u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stiče. Hita napred četa neprijatelja. grudi odvažno on nudi i čvrsto stoji pred ubodom i udarcem mačem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku. Geti u bitku stupaju. izgledom grozni i divlji. koplja zveče i treskaju. bornom sekirom se borci ujedaju. ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo. ogromne rane zadaju i život s krvlju ističe. tako što mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. Sve što obećasmo u veselom društvu i pivom ošamućeni. Nesreću i sreću plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose. nikad se ne plaše časnog udarca u bitci razmenjenog. na glavi zlatni šlem se blista. u gvožñu od glave do pete. njemu trebaju odvažni i čvrsti ljudi koji u nevolji ne okreću leña niti se boje sekira i strela što lete. malo se pristoji muškarcu da robuje prevrtljivoj sreći. drska bez premca. verno mu služimo ne samo u času nesreće kako u danima napretka. jer rana se malo boje.

zašto čekaš? Izañi napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji čast nalaže! Medvede plaše plamenom. nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo. Bednik neka ti bude ime za jad i bol što nam nanese. utvrda već pada.Hjarvard tu izdaju izazva. već prsteni spleteni pucaju. kukavički ga izda i ne prati ga kako mu čast nalaže. sramota i prestup su Skuldovi. Kapije od udara drhte i borni red se više ne može držati. utvrda je njegova bolu i propasti posvećena. ali Hjarvard je izdaju smutio. sad je reč o životu i smrti. ošamućen i bezuman si ti. Rut. sunce poslednji put videsmo – sem ako meñu nama takvog slabića ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani. gde si ti? Je li te rune za san snažne vežu? Reci mi. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. stavi ga na probu time što mu se obrati na ovaj način: Bjarki. u ramenima zijajuće rane seku i grudi raspolućuju. najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabiš. poslednja kupa je sad napunjena. 71 . koja je sa svojim mužem još uvek u tvrdini. lud i divalj si. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. Verižnjače sečivo grize. Ko onda sa strahom leña da okrene i okleva mač svoj da isuče? Već bez ljudi kapija stoji i juriši neprijatelja je pune. gole su sad muževne grudi i udari gusto padaju. Zgrada je bolu posvećena i ne vredi više nego da sagori. ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u času njegove smrti. Bjarkijeva žena. nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i duž zidova! Nek se krov sruši! Bolje će tad naša vatra goreti i grede će plamen samo ojačati. neobuzdan i gadan u svojoj zlobi. Kraji se sad naša život. Pošto je napravio pravu seču meñu neprijateljima i prolio reku krvi. takvo nedelo kad činiš. A mi nek zakletvu održimo koju svečano poglavaru obrekosmo: 69 Rut je Rolfova sestra. Budala si ti što dance izdade i kneza divnoga. ako se još zadržiš! Napolje te sad priziva bitka što se bije: gledaj. mrtav je poglavar. nadaleko ječi zveket oružja kad nas sekira i udarni mač zagrizu. Ustaj sad. bezumlje je ono što te na izdajničke savete obodri i podiže. Skuld ga na zlo navede. i izlazi napolje69! Pokaži te zlatne kovrdže! Napusti svoj kavez. Sasečen je i skršen poglavičin štit ogromnim sekirama.

tad iz škrinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi. hitri kralj. kako nam kralj kaže. te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. boriše se i pade muževno i sa sjajem okonča svoje dane. 71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanište u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti. divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. Od blaga teške škrinje razbiše i otvoriše prepune riznice. da pratimo našeg kneza. On. s čašću u smrt ode. jer čast i ime mu behu jedini cilj života. Saxo je očevidno mislio da je staroskandinavska reč baugr. i obori ga. neumoran. ali siromašan beše uz sve svoje zlato. pa ju je tako pogrešno preveo. koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi liši. gomile blaga moraše da raspe i protraći prastaro zlato. hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina škrtoga Boka70: strašljivog muškarca u Hel71 posla i obori kukavicu. div rastom i telom i div snagom i mišicom. Ali malo ga ceniše Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i život: samo nesreću škrti kralj zadobi od svega blaga što ga godinama skupljaše. lično ime.čvrsto ćemo našu četu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. razmišljaše samo o malu i čast ne vrednovaše. na hrabru se bitku ne usudi. Pobedi vičan beše i smeo. ne radovaše se prijateljima i siromašan ratnicima smelim. Bogat beše Rorik imanjem i radost mu beše stoka. koji odlaze u Valhalu. Utvrdu razori kojoj samo blago beše odbrana. ništa tako skupo da to ne dade drugome i ne gledaše zlato više no prah. a ne ratnici smeli. ali zaboravljaše da skuplja borce. ljudstvo ne imade. kao da mu bogatstvo pomaže da pobedi u boju. neprijatelja poklonima da sretne izgledaše mu najbolje. nemuževan i škrt. Ništa tkao divno ne nañe da sa svojom pratnjom ne podeli. Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnöggvanbaugi. hrabar bez premca. nesrećne za njega jer samo blago sebi skupljaše: siromašan ratnicima beše i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji. svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve što škrti poglavar godinama skupljaše. napred. Takav beše divni poglavar koji sad leži mrtav na poprištu: dostojno život napusti. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete. za razliku od umrlih od rane u boju. Hajde. skupljaše blago na gomile. prsten. šipke od zlata iznese i škrinje najdivnijeg blaga. to jest škrt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). 70 72 .

Često na borbu pozivaše kao što reka moru hita; spreman na bitku beše i rado se u boj bacaše, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama trči. Ljude vidim oborene na poprištu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glača, za blato se kače i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko teče krv danaca, iz žila što se puše ističe, sve se više širi i jakim strujama juri: crvena teče reka rana i kvasi kamare tela na poprištu. Oštro Hjarvard na dance stupa u boju, teško jača Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meñu gomilama leševa ja poglavara vidim gde se smeši: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srećan, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglavičin osmeh, na muškost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s čašću ćemo život dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo počinimo koga će se do krajnjih vremena sećati. Nek strah bude daleko od našeg pogleda i duha! Hajde da se borimo čvrst, s neoborivom hrabrošću, ni na najmanji način da ne pokažemo sramotnu strašljivost ili strah otkrijemo. Merićemo sad našu hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak život izgubi čast će palog pratiti; spomen u zemlju ne tone već do krajnjih vremena živi: reč će se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoše. Još uvek vidim vrata bravom i šipkom zatvorena, čudim se, Bjarki, da vrata još zatvorena držiš kad te molim i zovem po treći put iz kuće i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dični Hjalti, što toliko glas dižeš kad zoveš mene Hrolfova zeta, da u bitku uñem? Ko druge poziva u bitku što stiže i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da život izloži da pokaže da je i na delu a ne samo na rečima hrabar. Ali polako! Ubrzo ćeš me videti u opremi za bitku; blistavu verižnjaču pritežem okolo pojasa i mač odmah opasujem britki;

73

čeličnu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvrñi oklop od gvožña oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam željan da u sobi izgorim: da čekam zakatančen i zakračunat dok se plameni oko kuće spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roñen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao čast pokloni; tako ću ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Slušajte sad, junaci, moje reči!S tela verižnjače strgnite! Smrti smo ionako posvećeni: nek se bednici u čelične haljine oblače! Štitove na leña zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama će se nizati, najteže ploče oko doručja uviti da snažna desnica udar s težinom zada i sečiva što oštrije zaseče. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov mač i zašiljeno koplje i u junaštvu se naticati ovde gde je reč o osveti za našeg najvrednijeg gospodara i domaćina. Blažen je onaj koji ima moći da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i sečivom izricati. Hoću vam istinu reći: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim mačem što se Snirtir zove, mač kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevaše, u glavu me mač pogodi; sečivo ipak puče, jer istupljena mu beše oštrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi čelik ne puče. Mač po njemu ošinuh tako da ga sečivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred očima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedeše i ne sruši se, već na lakat naslonjen smejući se život ispusti, samo malo ga smrt brinuše, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost beše: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjaču bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejaše. Sad istim mačem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan boðvar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak već veoma rano počeo da se shvata kao lično ime Boðvarr. 74 Ime Agnirova mača.
73 72

74

visokorodan beše i divan, u srce ga čelikom pogodih, duboko mu se u grudi useče oštri, sjajni vrh mača. Kraljević beše po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verižnjača ga slabo zakrili, ne pomože mu pletena čelična haljina, ni njegov mač ni okovani štit ga u borbi ne zaštitiše: hitar je moj Snirtir u udaru i teško ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okršaj, u krvavu bitku, da snage vaše oprobate! Ko vitla kopljem i džilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreću; malo sad vredi što se puk u bitci izlaže; u bitci je samo o životu i smrti poglavara reč. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci već pali po poprištu leže; najplemenitiji rodovi se sada nište; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, već najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne sećam se nijedne bitke u kojoj udari padaše tako gusto; sečiva se tako hitro ukrštaju, kao kiša padaju ubodi i udari mačem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraća: udare mačem nam s kamatama neprijatelj pobednički vraća. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leševa se i udova diže ogromna gomila na poprištu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdiže, kao zidina je gomila leševa što raste. Gde sad naći onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima život i snaga dvanaestorice muževa beše. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomoć treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne beše veća potreba za čvrstim drugovima u bitci. Isečen je štit u borbi i vrhovima i sečicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim sečivima u delove i komade, uništen udarima neprijatelja i nagrižen sekirama ljutim. Mirno mi na reč veruj jer i sam to očima vidiš; delo namesto priče vidiš, sigurniji je oko svedok od ušiju:

75

gledaj, od razbijena štita samo mi je držak preostao; izbušen je okov i polomljen i samo mi je drška u šaci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoćeš li sad muškim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se više psovkama! Što-šta čoveka može u delu prečiti; vrhovi me švedskih mačeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije šaka bila nežna i slaba što čvrsto dršku stezaže: verižnjača više ne beše zaštita, da i bez oružja i odbrane u bitku kretoh; tako oštro beše sečivo što ga sretoh: raseče najtvrñi ćelik lako kao vodu što odstupa; debeo mi beše oklop i težak, ali me ipak loše u borbi zaštiti. Reci mi gde da nañem onoga što ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oružju u borbi vičan uvek se jednook kretaše; pokaži mi ga, Rut, ako ga gde na poprištu vidiš. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled označi moćnim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj moćnoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina muža, užasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi štiti a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi živ iz Lejrea otišao; Pravo je samo to da boga rata lično pazi pale u bitci. Dični Hjalti, sad se našega dana kraj primiče; pašćemo kraj našeg glavara, s čašću ćemo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam život ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem naše dane okončati. Ovde kraj glave moga poglavice s čašću ja ću na poprište pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i ležište sebi nañi; svaki će tad momak potvrditi, što po poprištu meñu gomilama leševa traga: tako smo našeg izdašnog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo ćemo biti plen gavranova i grabljive ptice poprišta: najgladniji orlovi kandže u naša tela zabijaće i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

jer sjelanñani ih napadoše i poubijaše da se osvete za paloga kralja. i dugo neće čovek imati koristi od onoga što je grehom i prevarom stečeno.verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. crveni od krvi jednog ubice. 77 . U starim danima je naime bio običaj da onaj koji je stupao u službu kod kralja. jedini koji je preživeo. svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da žive. Hjartvar mu je pružio svoj isukani mač. Kada je Vogg odgovorio potvrdno. Kad su zatim Vogga izveli pred njega. videlo se. slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. Šveñani su pobedili i čitava vojska Rolfovih ratnika je pala. pošlo im je naopako. jer ljude takvoga kova rado bi imao. Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato što jedna danska pesma istog sadržaja još uvek živi u sećanju mnogih. stavi ruku na dršku mača i zakune se na vernost. Nije se povukao pred ubicama. koji poznaju dogañaje iz minulih vremena. Na taj je način Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu. iskazao je svoje iznenañenje što se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe. Tako ponosan i srećan beše zbog tog dela da žurno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oružje kad jurnuše ka njemu. kazao je. Kad se najeo i napio. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu. i da je velika šteta što nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu službu. Tako sudbina najčešće kazni one koji delaju voñeni izdajom i lažju. Vogg zgrabi dršku i istom sjuri vrh mača kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obećao Rolfu. bio je Vogg. S velikom čašću se treba sećati Vogga za sva vremena. kad je on pao. jer on je hrabro održao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon što je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika. jasno kako su sa velikom odanošću voleli svoga kralja. obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu službu. jer nedelo nosi kaznu u samome sebi. Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da. On reče da je njegova radost što je ubio prevrtljivog nasilnika veća nego njegova žalost što će sam izgubiti život. kad nisu želeli da ga nadžive. Na taj način gozba se pretvorila u sahranu. ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio mač svojim ratnicima kod drške. kad je video da se ono mesto gde je Rolf obično sedeo. Kratko nakon što su šveñani zagospodarili Danskom.

” Jedan od danaca.Treća knjiga (…) Rorik. čija je hrabrost bila veća od veličine njegovog tela. rekao je: „Neka jedan megdan prethodi većoj bitci. upita Rorika nakon što je čuo te reči. Meñu napadačima je bio jedan čovek koji je bio mnogo viši od drugih i koji je još bio i čarobnjak. i njih obeća onome ratniku koji prihvati izazov. koji ništa nisu znali o tom porazu što su ga doživeli njihovi drugovi. da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. odlučili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. Kako god da se sudbina odluči. neprijatelji su izabrali jednog kralja. Ja neću izbegavati jedan takav obračun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara. Pošto je sakrio dva odeljenja. nisu mogli da shvate zašto Rorik okleva toliko. Kad su izbliza ugledali dance. ja oslobañam moju zemlju ropskog jarma. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razrešila njihovih dažbina. kralju Roriče. porez ćemo plaćati kao i dosad. naima taj: Ako ja pobedim. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi. ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen. Ostatak venda. a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu. jer su uvideli da to ne mogu izbeći. Onaj već pomenuti danac. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoče neprijatelja s leña. ali ako ne bude 78 . Rorik je imao šest narukvica koje se nisu mogle odvojiti. kad krene u napad na brodove. kao što se i više drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. nije znao koliko su se danci pametno poneli. ali ako izgubim. ostavljam tvojoj darežljivosti da odluči kojim će se darom pobeda nagraditi. ali ako ja izgubim. kojoj su svake godine običavali doneti porez. tako da se opasnost za mnoge predupredi time što će se nekolicina žrtvovati. šta će kao nagradu dobiti onaj čovek koji prihvati poziv na dvoboj. ona ostaje neslobodna. kao pobednik. Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujućeg. naredio je da se odsuče i izvuče u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. Rorik je pozvao dance na oružje. reče on. Da bi se odbranio od te gadne nepravde. nudim se kao zalog da će biti onako kako kažem. i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu. odvrati na to: „Ako dobro proñem u borbi. i pošto su ga dugo čekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo teže. koji se nije pouzdao u sreću. one je s ostatkom vojske počeo da napreduje preko otvorenog polja. tada bi moglo biti. jer su bile spletene jedna u drugu. bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. u budućnosti ćemo biti osloboñeni poreze. Hardvendel i Fenge Kuri i šveñani su sad nameravali da napadnu Dansku. podsetio ih na podvige predaka i snažnim ih obodravanjem podjarivao da se pokažu kao hrabri ratnici.

meñutim. 79 . bila potpuno strana. koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa. Ko plete vence onome ko podlegne u borbi. i zato ne želim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. On je bio siguran da je.” On je to zacelo rekao iz šale. naime. ne želim da primim ni dobra ni zlato. jer ništa toliko ne podstiče nadmenost kao sreća. koja se zahvalnost pruža onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika svečanom povorkom. s kim nije sreća. slomio snagu cele danske vojske. jer bi odbijen i pade od prvog udarca. Sve dok je ishod neizvesan. šta misliš koju nagradu duguješ pobeñenom. jer ta se dva pratioca rado sa slabošću druže? Velika ljaga čeka pobeñenoga. ko mu pruža nagradu? Nagrada se daje za hrabrost. verovao da je ubio najhrabrijeg čoveka u Danskoj i da niko drugi neće imati smelosti da mu izañe na megdan. ne zadobija nikakvu čast. ali njegova sreća je bila slabija od njegove hrabrosti. oborivši toga jednog borca. jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstiče hrabrost borca. Ne znam na koju će se stranu ratna sreća okrenuti. koji su ranije zadobili tako mnogo čuvenja svojim pobedama. Njega je mučilo i to što meñu njegovim mnogim ratnicima nije bilo još jednog koji bi bio toliko hrabar ili snažan da se rado žrtvuje za otadžbinu. htede da sa broda jednim jakim zamašajem baci narukvicu do njega. kao i to da danci. Nesreću prati dakle ili nečasna smrt ili život u sramoti. Glupost je mašiti se za nezrelim voćem i hteti ga ubrati pre nego što čovek sazna ima li pravo na njega. koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za život. on je. On je bio jači i snažniji od većine drugih i vešt u čarolijama. i mislio da će sve sad biti sitnica za njega šta god da preduzme. Za dance je bilo tužno da to gledaju. čija će sudba biti ili užasna smrt ili grozna sramota. nasuprot kraljevskog običaja uzme nazad poklon ili porekne obećanje. ne za slabost. ne samo da su sad bili izloženi nadmenom ponašanju. I on je pametno upitao šta će dobiti za nagradu za megdan. a onaj.” Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim mačem. a kralj mu obeća narukvice. „Daj neka je neko drugi uzme na čuvanje da ne povučeš svoje obećanje. ali Rorik. dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. da li zato što ga je pobeda učinila nadmenim ili zato što je bio nameran da izvojuje još jednu. To mu. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to što je izazivačko ponašanje jednog jedinog čoveka paralisalo hrabrost cele vojske. kad sam zadržavaš nagradu umesto da je daš na čuvanje?” reče Ubbe. jer ga je sama hrabrost terala da izloži svoj život za ugled svoje zemlje.išlo po želji. Ubbeu se. i napredak je najjači podstrek da se čovek preceni. narukvice padoše u vodu i to dade povod da kralja za budućnost nazovu Rorik Rukobacač. i kome je pomisao da. nije uspelo zbog prevelikog rastojanja. već i preziru onih koje su ranije pobedili. Ova će mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. „Kako da se pouzdam u tvoje obećanje. Koja je nagrada namenjena. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih. Tu sramotnu uzdržanost danaca ispravio je svojom plemenitošću jedan čovek imenom Ubbe.

pobedivši ga. Ishod je. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo. jer niko mu ne može priteći u pomoć.meñutim. pružila prilika da dokaže svoju hrabrost na najlepši način. i onaj ko se 80 . pade na pamet da bi on. Sad su naši duhovi ispunjeni mržnjom. treba da se jedan prema drugome ponašamo časno i da ne dopustimo da nas naša strast u toj meri povuče da izostavimo da jedan drugome ukažemo poslednju počast. da kralju Kollu u Norveškoj. jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona osećanja koja nas dele. Pošto je naširoko i nadugačko jedrio i izgledao ga. Ta dva borca smrtno raniše jedan drugoga i izdahnuše u isto vreme. on nije želeo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. Kako je ishod neizvesan. ali u njima treba da se nañe mesta i za ljubav. naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaćaju porez kao i dotad. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju braću Hardvendela i Fengea. Hardvendel prvi uze reč i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe više voleo. jer tu se zna šta čovek vredi. Obala je bila tako lepa da su obojica zaželeli da se iskrcaju. borci jurnuše jedan na drugog uz veliku galamu. a primeti da sam najviše ceni da što manje ljudi učestvuje u borbi – dvoboj daje najbolju mogućnost da se hrabrošću izvojuje pobeda. nije ga odvratila od njegove namere. Tu htede slučaj da se ta dva čoveka sretoše bez pratnje drugih. tako da ona može kasnije da zameni gorka osećanja. da upravljaju tom zemljom. jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono što mu pripada. koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i čuvenja. Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za života meñu nama bilo mržnje. Odmah je označen jedan krug. Pobedniku će služiti na čast da pobeñenom priredi divnu sahranu. Koll se začudi nad smelim rečima mlañega čoveka i odgovori: „Kad već meni prepuštaš da odredim način borbe. Obe naše vojske treba da bez mržnje i složno prihvate taj zadatak. Neka zato bude sveti dogovor izmeñu nas da se onaj koji pobedi. smatram da je dvoboj na steni bez pomoći drugih najbolji. najzad je naišao na njegovu flotu. jer on zahteva najviše hrabrosti i najbrže vodi pobedi. to je poslednja dužnost pristojnosti koju nijedan pravedan čovek ne bi izbegao. a i unutrašnjost ostrva ih je svojom lepotom uvlačila sve dublje. zadobija ljubav onih koji ga nasleñuju. i uz njega su pristala obojica vikinga. Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinškim pohodima. neka nas pravo prirode pomiri. čiji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu. jer ako izmeñu nas postoji razdor. jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno. pobrine za sahranu pobeñenog. i u tome se slažemo i obojica smo do toga sami stigli. uostalom. ratnici se postaviše oko njega. Pošto je bio namesnik tri godine. svaki sa svoje strane. verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije čast i radost od smrti onoga drugog. mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. a posmatrači su nadvikivali jedni druge svojim različitim željama za ishodom.

jer ako nam ljubav nalaže da se sažalimo nad tuñom nesrećom. To se najčešće tako zbiva. ako neko od nas dvojice bude osakaćen. I beše još tako drzak i lukav da prikrije svoje užasno nedelo. bacio je štit i obema rukama vitlao mač.pobrine da pokaže pristojnost u odnosu na mrtve. tvrdio da je ubio brata da je spase. i Fenge odluči da ga ubije. jer pošto je toliko dugo sekao Kollov štit da od njega nije ostalo skoro ništa. Fenge je. Često se dogaña da neko preživi borbu. i ja smatram da čovek treba da pokaže istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj način kao i za onog kome dosudi smrt. nije bolji od samoubice. odmah je spreman da počini još jedan. koliko li nam više nalaže da se sažalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela. naime da čovek sačuva život pošto bude osakaćen. što bi kraljeva smrt. Hardvendel pokloni Roriku svo oružje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao još više njegove naklonosti. koji je u svojoj divljoj strasti više mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zaštiti svoje telo. počeše borbu. a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za ženu svoju kći Gerut. jer ga jedan nagoni na drugi. Hardvendel. ni okolnost da su se tad po prvi put sreli. Čim vide priliku za to. mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila. koja je bila iskusna u svemu što je imalo veze sa vikinškim pohodima i ratnom veštinom. s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoše ime Amlet. U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. izazvaše zavist kod njegovog brata. Zamisliva je i jedna druga i manje tužna sudbina. a ako to ne čini. jer plemenite gospodare. pridobija preživele tim svojim činom ljubavi. jer kad je čovek mrtav. trpi njegovo zlo biće i surovost. jer čak i za nju važi da je prijatelj najgori neprijatelj. sve je zaboravljeno. Nakon što je tri godine izvodio veoma velike podvige. koja beše bez ikakvog zla u sebi. dakle. koji neretko 81 . Eto tako se vrlina može malo osećati bezbednom. jer uze za svoju njegovu ženu. a sakat ne može da napusti svoje osakaćeno telo.” Pošto jedan drugome stegoše ruku i dadoše reč za dogovor. odseče mu jednu nogu. pridoda još i rodoskvrnuće. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu. I za takvu nesreću treba naći što boljeg leka. jer mu je izgledalo bezočno da jedna tako blaga žena. i daj zato da se dogovorimo. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo. Ta hrabrost bi nagrañena. ne oklevaše da ispuni zlu želju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju. neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu. da kad jedan čovek počini jedan zločin. a uz ubistvo brata. njen muž mrzeo celim svojim srcem. što se računa kao teža sudbina od smrti. Ta neistina zadobi poverenje. da mu dade lik kao da ga počini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time što ga lažno opravda govoreći da ju je. ni lepota od proleća ozelenile šume nije ih uzdržala od toga da ukrste mačeve. ali da izgubi svoju pokretljivost.

a naravno da je izgledalo smešno kad je konj pojurio s jahačem koji je upravljao njegovim repom. on je grčio svoje zabrljano lice u odbojne grimase. i da na taj način ne samo skrije da zna šta se zbilo. Kao što je već kazano. meñutim. a nisu ni mogli znati da mu to pomaže da sprovede plan koji je smislio. nije teško ubediti da poveruju u jednu laž. To je i Amletu odmah bilo jasno i čim mu je rečeno da se popne na konja. Kada bi tako sedeo kraj ognjišta i džarao po pepelu. to izazva smeh. kao da namerava da na taj način upravlja konjem. Ukratko rečeno. i on odluči da mu radije da mig nego da ga uvuče u klopku. naime. dremao u prljavštini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom. Ta dosetka je učinila da su ga i dalje smatrali sumanutim. 82 . seo je tako da je okrenuo leña glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta. govorio smušeno i celim svojim ponašanjem se činio kao da je um ozbiljno poremećen. i neki su čak smatrali da ništa ne manjka njegovom razumu. Za tog je čoveka sećanje na nju značilo više od zadatka koji mu bi dodeljen. koji je tako vešto koristio svoje ruke. ako se Amlet na ikakav način otkrije. probudila je. ukazivali su na mudrost koju je krio. to značiti njegovu smrt. Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru. jer opogani bračni krevet svoga brata nakon što ga ubi. onaj trud i pažnja s kojima je radio. Po mišljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako što bi mu krišom doveli jednu lepu ženu koja bi pokušala da uzbudi njegovu put. meñutim. da. To shvatanje bi osnaženo time što je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brižno krio. sumnju da je on pametniji nego što izgleda. On. već tek životinja bez razuma. izgubio razum. i izgledalo je neverovatno da je onaj. Fenge nije oklevao da sa podjednakom zločinačkom namerom učini sebe krivim za dvostruku bezbožnost. jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka. pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kače jedna na drugu.poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju čast ogovaračima. reče samome sebi da. bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meñu njima u ranom detinjstvu. da se ne može pameću sakriti. a posebno ako ga vide kako ima snošaj sa nekom ženom. Kada Amlet to vide. jer su svi smatrali da je rad bio besmislen. nije se moglo verovati da je on čovek. Jedan od njih je. on im odgovori da pravi oštra koplja da osveti svoga oca. ako želi da izbegne sumnju kod svog strica. da je čak izgubio razum. On je stalno bio kraj ognjišta svoje majke. Zato naložiše nekim ljudima da odjašu s njim daleko u jednu šumu i da iz skrovišta gledaju kako će da izdrži kušnju. Kada ga jednoga dana upitaše zašto to čini. nije ni tren sumnjao u to da će. da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. već i d spase svoj sopstveni život. trebalo bi da se pravi kao da ništa ne razume. kod onih koji su dublje mislili o stvarima. tako daje bilo užasno gledati ga.

Kako je žena u njemu probudila jaku želju. gde se predadoše ljubavnim radostima. naravno. i u to ljudi rado poverovaše. naime. a to je govorio na takav vešt način da niko nije mogao reći da laže. ali opasnoj naklonosti. a ona to voljno obeća. već se uputio s njom do jednog usamljenog i teško pristupačnog mesta na kome je rasla mahovina. koju je podigao sa zemlje. Time je onome koji nije ni slutio nesreću. ona isto tako izjavi da nije bilo reči o završenom snošaju. on odgovori da su to bili podbel. a on sam reče da je to bilo pametno rečeno. Kad Amlet stiže kući i ljudi ga iz šale upitaše da li mu je dala što je hteo. Amlet se. on odgovori da je on ležao u zagrljaju te žene. ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru. i tim odgovorom potajno dade do znanja da želi zlo svemu što pripada njegovom stricu. odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. naime. čime je. On je razmišljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj. jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stražnjici. „on i treba da reže veliku šunku”. trudio da kaže samo ono što misli. on je te biljke poneo sa sobom. učinio veliku uslugu.Usput jahači ugledaše jednog vuka u žbunju. Na jednom proplanku u šumi ljudi ga napustiše onako kako beše unapred dogovoreno. ali ništa drugo. Kada drugi na to primetiše da je to razuman odgovor. Kad zatim upitaše ženu. zabije u stražnjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. Njegove reči behu pozdravljene smehom. on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. odgovori Amlet. prečica i sita. 83 . mada behu u skladu sa istinom. on odgovori da Fenge ima premalo takvih meñu svojom stokom. nije odustao od svoje namere. jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek držala do njega. Pratioci pohvališe taj odgovor. jer niko ne beše video šta se dogodilo. Na pitanje na čemu su ležali. on reče. da ne bi bio prinuñen da laže. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije šta se dogodilo. Amletov brat po dojenju tad reče da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost – on je time želeo da pokaže da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje – i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stražnjici. i dosetio se da jednu slamku. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoše da je to jedan veliki nož. Drugi opet prasnuše u smeh. mislio na more. a kad Amletovi pratioci rekoše da je to ždrebe. da je to namerno tako rekao. kako se za njega ne bi reklo da govori laži. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krečnjaka i ljudi rekoše da su načinjene od brašna. ali se niko nije mogao ni dosetiti šta je pravi smisao. i na tom pustom mestu Amlet kao slučajno srete jednu ženu koju je njegov stric ostavio kao mamac. on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brašno. „Da”.

s istom surovošću to učinio i s drugim roñacima.Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha. neće se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. ali tek pošto bi se krišom postavio jedan čovek da prisluškuje šta će govoriti jedno drugome. Prijatelj se ušunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. reče jedan od Fengeovih prijatelja. vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poče da plače i kuka nad njegovom ludošću. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama. jer pošto se plašio da ga ne uhode. ti. spasavam svoj život. Unutar u sebi stalno razmišljam o tome da osvetim oca. jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. koji je bilo lako upotrebiti. Amlet uspe da izbegne i tu klopku. Nakon zrelog vaganja on beše pronašao jedan bolji način. ali čekam pogodnu priliku. i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim važnim poslom. a ne nad tuñom. izvuče ga iz slame. lepetao rukama kao da su krila i trčao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. da lažnim suzama skriješ svoj grubi greh. sramotna ženo. iseče njegov leš na komade. a ti svojim postupcima pokazuješ da si zaboravila svoga prvog muža. kukurikao kao petao. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. Pošto ga je Amlet na takav način uklonio s puta. skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama. koji beše pametniji po sopstvenom ubeñenju nego u stvarnosti. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. zabi u slamu svoj mač. da običan um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum. a time što se pravim sumanut. Protiv jednog prevrtljivog i surovog čoveka mora se ići veoma umno. ali tvoj sopstveni duh je nagrižen. a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavaću sobu njegove majke. prvo se ponašao na svoj uobičajen budalast način. on reče: „Zašto pokušavaš ti. probode čoveka. jer on beše suviše tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stići s njim stavljajući ga na lake probe. jer ja ne sumnjam da bi on. koji je ubio svoga brata. ako je Amletov razum ostao neoštećen. već bi pre trebalo da plačeš nad svojom sramotom. koja kao kakva drska bludnica poganiš i prljaš svoj krevet time što se u zloj grešnosti kurvaš s ubicom svoga muža i bestidnim milovanjem maziš onoga čoveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para.” Govoreći tako oštro svojoj majci. Ali nemoj nikome govoriti o ovome što sam ti rekao. Zato ti ne treba da kukaš nad mojom ludošću. jer kod neumnih životinja je običaj da se redom pare čas s jednim čas s drugim. naveo ju je da se povrati vrlini i časti i da uvidi da je njena stara ljubav više vredela nego greh kome se ona kasnije predala. tako da izdajnikovo telo završi u gnoju i prljavštini. Ne pravim se ja bez razloga lud. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan. 84 .

Za šalu upitaše i Amleta da li zna gde je nestao taj čovek. već se uzdržao od nje kao da je otrov. pivo imalo ukus na metal. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv. ali ga niko nije niti čuo niti video. ali zvučalo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smešan. Dok su oni spavali. jer je govorio loše o onome što je trebalo da hvali i što je naružio svoje domaćine i 85 . a on obeća da će se u to vreme vratiti. ali pre puta naloži svojoj majci da nakon godinu dana izveša tepihe u sali i održi posmrtnu gozbu kao da je on mrtav. a on je nosio poruku o njihovoj smrti. Amlet pretrese njihova skrovišta. ali Amlet se uopšte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji beše iznet. što začudi sve. Amlet bi zato poslat u Englesku. izabra za taj cilj engleskoga kralja. a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo učini namesto njega. njegovim budalastim izjavama. Kralj se napravi kao da nije ništa i primi ih prijateljski i gostoljubivo. Kad se obed završi i gosti odoše na počinak. on svojom umnošću dodade u Fengeovo ime i lažnu molbu da tome veoma razumnom mladom čoveku da svoju kći za ženu.Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao naći čoveka koji je trebalo da uhodi majku i sina. on. nañe štap i pročita rune na njemu. ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuñivao da sam to učini. odmah ih izravna i zameni drugima. da se kraljica na tri načina ponašala kao robinja. a kad ga Amletovi saputnici upitaše zašto za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu. naime. on odgovori. kako rekoše. kao da je to neka najjadnija hrana. da je otišao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. s uzdržavanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca. Kad stigoše u Englesku i Amletove pratioce pustiše pred kralja. Svi su s čuñenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljačka hrana. oni mu predadoše štap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku. Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloženo da sredi da ubiju mladića. Njegovi pratioci mu zameriše na. kralj naloži da se jedan čovek skrije u njihovu spavaću sobu da sasluša njihov razgovor. i on iskaza na taj način omalovažavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. što je u drevna vremena bio običan način slanja poruka. Ali ne beše mu dovoljno što se na taj način spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu. oni ga izgrdiše. on se. mnoge je poslao da tragaju za njim. Fenge je stalno sumnjičio svoga posinka da smišlja izdaju i hteo je da ga ubije. tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. To beše sušta istina. a on odgovori. Ta poruka beže urezana u jedan štap s runama. On dalje reče da kralj ima robovske oči. a meso smrdelo na lešinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog čoveka i od toga se pokvarilo. da je hleb bio zagañen krvlju.

da podvrće haljinu dok hoda i da. a kad se Amlet lažno napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je pričinjena nepravda. naredio da se zaseje prolećno žito. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. kralj mu dade zlato kao krvarinu. 86 . a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju. Kad kralj to ču. upita šta je mislio s omalovažavajućim rečima o njegovim očima. Amlet mu na to ispriča da je kraljičina majka stvarno bila robinja i da tri stvari. naravno. tako da to mora da je bilo teško uvredljivo za taj divni par. a Amlet ga istopi i nali u par šupljih štapova. ona priznade da je njegov otac jedan rob. pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. Amlet ispriča kralju da je kraljičina majka postala robinja pošto je zarobljena u jednom ratu. Kad ovaj čovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar. izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika. jer nisu bile dobro čuvane. već i da je takvoga porekla.govorio nedolično o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja. stideo toga. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu. čačka zube i žvaće ostatke hrane. to pokazuju: to da po običaju robinja podiže maramu oko glave. upita najzad od čega je pivo spravljeno. ali kad joj on pripretio mučenjem. konačno. A da bi pokazao kralju da ne samo što pokazuje ponašanje robinje. Ona odgovori da nije imala snošaj s drugima sem s kraljem. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika. uvide da je ono što je Amlet rekao. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac. u njoj našao neke pčele koje su jele od sala nekog mrtvog čoveka. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o božanskoj mudrosti. zbog čega je bilo moguće da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. kralj upita gde je raslo ono žito od koga je spravljen i da li nešto ukazuje na to da na tome mestu beše počinjeno kakvo ubistvo. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. jer je. u nadi da će biti bogata žetva. pa je možda zato hleb povukao ukus na lešinu. na koje je on ukazao. ali se istovremeno radovao nad pameću mladićevom i najzad ga upita zašto je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaša kao robinja. kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu nañoše zakopane brojne mačeve čija je rña mogla da pivu da loš ukus. Drugi kažu da je medovina bila ono o čemu je Amlet loše govorio. on reče – i tim rečima pokaza kako je pametan – da je taj stranac ili lud ili ima više razuma od drugih. tačno. pa Amlet i u tome bi u pravu. te je sad želeo da čuje otkud je stiglo meso. jer zemlja beše plodnija no drugde. On mu dade svoju kći za ženu i uze sve što mu ovaj reče kao da dolazi sa nebesa. On je tu. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci. kad mu je natočena. pa je neki loš ukus tako sa meda prešao na medovinu. Kralj se. a kad domar objasni da su upotrebljeni ječam i voda iz jednog tačno odreñenog izvora. Domar objasni da su se svinje.

gde se upravo održavala posmrtna gozba za njega. to izazva veliko iznenañenje kod svih. donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuću gde su gardisti ležali u gadnom neredu po podu i povraćali ako već nisu spavali. On zatim preseče konope koji su držali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okačila po zidovima sale. već legoše da spavaju u dvorcu. ne mogaše da ustane koliko god se naprezao. napusti svoje pristojno ponašanje i poče da se opet ponaša onako budalasto i smešno kao ranije. navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim. a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni. i kad oni popadaše preko ljudi. Najzad probudi svoga strica i reče mu da njegovi gardisti gore. jer su verovali da je mrtav. ne ponese ništa drugo sa sobom doli one štapove sa zlatom. istrže mač koji je visio kraj njegovog kreveta. on pokaza štapove i reče da su tu. i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meñu gostima i popi mnogo činija s njima. zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvuče. kad umesto svoga vlastitog mača. ali bi ubijen. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan beše stigla. plamenovi hitro ojačaše. a salu za gozbe upotrebiše kao spavaću sobu. Da mu njegova široka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda. zbog čega neki od gostiju zabiše jedan gvozdeni klin kroz mač i korice tako da više nije mogao da se isuče. Zatim zapali kuću. jer su tu držali posmrtnu gozbu za čoveka koji je živ živcat stajao meñu njima. pametno spasavši sebe i smeono osvetivši oca. Zatim ode u Fengeovu spavaću sobu. Mač više puta izvuče iz korica i tako se poseče po prstima. Zato se sad ne može reći da li je. došao sa svojim starim kukama i da sad želi da uzme osvetu koja ga čeka za ubistvo njegovog oca. već je i našao priliku da osveti svoga oca. vredno je dosipao gardistima. on je podiže i veza svojim opasačem za mač. skide sa sebe svoju lepu odeću. i ljudi su zbijali šale jedan s drugim. on zabi u njih štapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih. Užas se ipak brzo pretvori u veselje. pokazao najviše hrabrosti ili najviše oštroumlja. Kad stiže na Jiland. zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kući. Da bi što bezbednije sproveo svoj plan.Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana. gde su kralja bili odneli njegovi ljudi. dakle Amlet. on jeste bio istinit. a da je on. pa se vatra proširi i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokušavali da ustanu. Kad ga upitaše gde su ona dvojica ljudi što su ga pratila u Englesku. Fenge skoči iz kreveta. on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio. Kad u siromaškoj odeći i veoma zaprljan stupi u salu. 87 . ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao. jer je on umesto leševa pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. ne zna se da li je taj odgovor bio više istinit ili šaljiv. Amlet je bio hrabar čovek i vredan večite slave. Umom davši sebi izgled bedastog čoveka i zadivljujuće hinjenim ludilom sakrivši svoju pamet ne samoda je spasao svoj život. koji behu ispod. koji je bio pripremio. jer ma koliko je većina smatrala taj odgovor budalastim.

naime. i ništa nije moglo da pokaže kako se ta velika nesreća dogodila. saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. A da bi izgledala što bolje. nisu našli ništa drugo sem ugljenisanih leševa. jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom. još je više doprineo njegovom čuvenju. koje je još uvek bilo toplo. i taj štit. druge čak na suze. Ljudi iz okoline. druge tugom. njegova posada je na putovanju nosila štitove obložene zlatom. dobro oružanih mladića. njega jednoglasno izabraše za kralja. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. a opet treće potajnom radošću što je učinjen kraj nasilničkom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. a kad se opšte uzbuñenje smirilo. Fengeov leš je pronañen u krvavoj odeći i proboden mačem. koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama. naložio je da mu naprave jedan štit sa izvanrednim slikama. Svi su. Izmeñu ostalog. On izañe na skup i održa sledeći govor: (…) Te su reči ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saosećanje. sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovište i sazove one za koje je znao da su sačuvali njegovog oca u vernoj uspomeni. On je ranije želeo da se pokaže siromašnim. tako da on. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog 88 . odjedri s tri raskošno opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. Za te brodove je odabrao posadu od lepih. To učini kralja nemim od užasa i iznenañenja. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo različita osećanja. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica. što je neke ispunilo jakim besom. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro. sad na sve načine iskazivaše veliki sjaj.Četvrta knjiga Amlet i Viglet Pošto je ubio poočima. tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najživotniji način. jer se on utom seti. Nakon što je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu. (…) Sve je to jedan vešt umetnik s izvanrednim umećem naslikao na štitu. Kad je Amlet video da je puk ostao miran. koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti. rano ujutro su došli da saznaju šta se zbilo. očekivali mnogo od njegove mudrosti. ali kad su pretražili zgarište. ali je sada polagao na sjaj i krasotu. Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokaže kako će puk reagovati na njegovo delo. da je u svoje vreme obećao da će osvetiti Fengea u slučaju njegove smrti – oni su se naime zarekli da će jedan osvetiti drugoga. koji su videli požar po noći. osim toga. koji nekada beše tako siromašan i neugledan u svem svom ponašanju. pošto je on ubijen.

Kad kraljici stiže obaveštenje o tome šta se zbiva. tako da on zanemari rodbinske veze i odluči da ispuni svoju svetu dužnost makar ona bila na štetu zeta. Kad je prešao škotsku granicu i nije više bio daleko od mesta gde je bio kraljičin zamak. izgledalo kao da je nevin. a da bi štit mogao da posluži kao potvrda i poruka kao objašnjenje štita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na štitu. razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zaključila da je vlasnik štita.kralja prema kćeri i odanost zetu. dakle. Jedan od njih. koji on beše stavio pod glavu. Kraljica je detaljno pregledala štit. delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. njemu je najviše odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu. meñutim. bilo sasvim jasno da ta žena nije samo iz sramežljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinošću. a kako ga je radovala lepota mesta i žubor jednog potoka mu dala želju da odspava. čiju je posetu ubrzo mogla da očekuje. Put je trebalo d ga odvede u Škotsku. napravi konačište na jednom polju kraj puta da se konji odmore. onaj čovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca. on nije hteo da se izvlači i on se uputi na putovanje pouzdajući se delimice u svoje sopstvene ljude. tako da to. ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim životom plati svoju želju za njenim telom. koji je bio posebno bistre glave. da je stvarno mrzela svoje udvarače i kažnjavala svakog ko bi pokušao da podeli krevet s njom. zamolio je Amleta da za njegov račun krene na put i zaprosi jednu ženu u njegovo ime. izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku. već da je bila i tako tvrda i naduta. prevari stražare. Mada je. već joj je i doneo vidljiv dokaz. ona uputi desetoricu mladića da izvide ko su stranci i šta hoće. gde je – kako on reče – živela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za ženu. to bio opasan zadatak koji je dat Amletu. Ona je pročitala i onu poruku kojom je engleski kralj tražio da mu ona postane žena. neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti. čovek je vešto uzeo iz skrovišta. osim toga. Konačno je prevladala vernost zakletvi. A i to pismo koje je Amlet nosio. ali ostavila pečat i potpis nedirnutim. a više je želela jednog mladića. Čovek zato ne samo da je mogao da ispriča kraljici šta je video. prišunja se do Amleta i ukrade njegov štit. on leže da se odmori pošto postavi ljude na stražu da izgledaju okolo. U toj lažnoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke. iskoristivši pritom dobar razum mladićev kao povod za to poslanstvo. On je zato svojim prijateljskim i obezoružavajućim ponašanjem krio svoju izdaju i svoju žudnju da uzme Amletu život. s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i. Pošto se smatralo sramnim prekršiti zakone gostoprimstva. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na 89 . a to beše učinio s takvom veštinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavača ne probudiše. Njemu je. mada bi on u potaji bio uzročnikom.

da joj pol nije prepreka. I s tim rečima priñe Amletu i zagrli ga. Amlet skoči. sama poslednjem ponudila svoju ljubav. zgrabi ga i naredi da ga vežu. Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljičin zamak. koja je mogla da se označi samo kao ljubavnica. postaće kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. kad je počinitelj tako lako prošao sa svojim poduhvatom. pokušati nanovo nešto novo. jer u svom je sinu videla zalogu 90 . a kad je valjalo birati suprugu. On se obradova njenim veoma predusretljivim rečima. koga ona izabere za muža. a onaj. jer ne samo što je neverovatnom umnošću smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke. mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeću. da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moći i vlasti ni po znamenitosti predaka. Zato se ona začudila. čije ime beše Hermdrude. on reče da je Fenge dobio zasluženu kaznu i da je Amlet s nadljudskom veštinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti. svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki slučaj za petama išla jedna velika škotska vojska. jer je računao da će na taj način dobiti nazad ono što je uzeto – on je pošao od toga da će. poljubi je i reče da je njena volja ujedno i njegova. i kad se škot prikrao da stavi na mesto štit i lažnu poruku. ipak je mislila da je joj ispod časti to – reče ona – da dozvoli da joj mržnja nadjača ljubav prema mužu. već i svojim veličanstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice. Mada je ona imala dovoljno razloga da se žali što ju je ponizio dovodeći novu suprugu. Ona ga zato obodri da joj učini po volji i podari joj svoju vernost tako što će više gledati na plemeniutost roda nego na lepotu. Ona je. biti smatrana i kraljem. Ona je kraljica i mogla bi. U tome i nije pogrešio. ali koja je još uvek imala kraljev pečat i potpis. što je jedan tako pametan čovek u toj meri pogrešio sklapajući brak da je on. prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila. Kad kraljica. sve to pročita. ali je odmah zatvorio oči i napravio se kao da spava. koji je imao znatniji ugled od većine drugih. Tu se onda održi gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i škotske velikaše. taj pametni čovek ne bi trebalo da polaže na lepotu. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonošću to što je ona. koja je nalagala da se njeni udvarači ubiju. uze je u zagrljaj. On je u meñuvremenu otkrio da je štit krišom izvučen ispod njegove glave. ta njeni su roditelji bili robovskog roda. već na plemenito poreklo i. i tako bogata i tako otmenog roda. postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige. drugačije rečeno. reče ona dalje. Meñutim. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoložena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema. koje može biti mamac i često kao lažna šminka skrije pravo lice te osobe. naime.mesto da prevare Amleta. dobio tako običnu i neuglednu suprugu.

posumnjao je da li ima dovoljno ratnika. onoga koga je ranije bio zarobio. 91 . tako da prikrijem ono što se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. opet stupiti u bitku. „Samo nek on mrzi drugu ženu svoga oca” – reče ona – „ali ja ću je voleti. Dok je to govorila. koji je oklevao da pobegne. naoko srdačno primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da. Nikakav neuspeh neće ugasiti moju ljubav prema tebi” – nastavi ona – „nikakva je gorčina neće pobediti. Pošto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljačkao po Engleskoj. zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge. već uze dve stotine jahača sa sobom. Bilo je čudno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj. koji su izgubili život. pa im onda navukao pun oklop i poreñao ih u običan bojni red. Da bi naizgled povećao broj vojnika. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo. i ovaj ubi većinu njegovih ljudi.njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga muža. koji je sad znao šta može da očekuje s te strane. Kralja. kralj ga napade i bio bi ga probo svojim špicastim kopljem da se ono nije odbilo od verižnjače. Kad englezi to videše. tako da je na Hermdrude pala sva krivica. koje su oni sami pre toga nadvladali dok su još bili u životu.” Iz tih se njenih reči jasno vidi da je njena ljubav prema mužu bila jača od ljubavi prema ocu. da mu ispriča kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovišta. ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio. kada je Amlet sledećeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao život. Posledica je bila ta da. Amlet. Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi čekali. pod okriljem blagonaklonosti. i na taj ih način su pobedili mrtvi. nije dozvolio da se primeti da se oseća ugrožen. treće pak postavio na konje kao da su živi. Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u četi živih. i ne znam može li se reći da je ta pobeda više izvojevana srećom nego li razumom. navuče jednu verižnjaču ispod odeće i prihvati poziv. prikrije onu izdaju koju je smišljao. morali su da poveruju da je vojska sačuvala punu snagu i da je mali gubitci ništa nisu oslabili. vrati se u Dansku s svoje dve žene. druge privezao za veliko kamenje. Ti treba da se čuvaš od moga oca. jer je više voleo da se izloži opasnosti prihvatajući kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na način koji bi mu mogao naneti sramotu – on je na sve načine silno polagao da sačuva svoj ugled. čije su obe strane bile otvorene. izgledali su kao neka silna vojska. pobegoše i ne počinjući bitku. razmišljao samo o sopstvenoj koristi i zaobišao njegovu želju time što si za sebe uzeo ono što je trebalo da bude njegovo. pošto si na onome putovanju na koje te je on poslao. ubiše danci koji su krenuli u poteru. jer kad sunčevi zraci padoše na mrtve. a Amlet bio osloboñen optužbe da je počinio izdajstvo. stiže i kralj Engleske. i oni koji nisu znali o čemu je reč. postavio je leševe nekih od svojih palih ratnika da stoje učvrstivši ih gredama. kao da će oni. Kad stiže jašući pod svod kapije.

Na taj način nepostojanost sreće potire sva ženska obećanja. koji je seo na presto. bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevazišao podvizima i samoga Herkula. pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. (…) 92 . dakle Amlet. a ako ga odbije. Njegov se grob može videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. i kaže se da je taj čovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker. za koje niko u naše vreme ne zna gde je. Kad ga zatim Viglet. nañe novog muža. jer je njemu pripadalo da daje tu čast onome kome hoće i od njega je uzima. uvide svojom izuzetno neuobičajenom pameću da stoji ispred dve teške mogućnosti od kojih će mu jedna doneti sramotu. a druga opasnost. koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. pa se tako i mnogo potrudio da joj. On je. Fjalira. ona se bez ijednog udara mačem predala tome neprijatelju i imala snošaj s njim. umro Amlet. koji je bio namesnik u Skoneu. Kako je on. ako prihvati izazov. njemu je. Tako je. povredio pravo kralja iz Lejrea. Ona je brza na obećanju. uzevši gospodstvo nad Jilandom. krenuo je ipak u rat s njim. gubi svoju ratničku čast. Ona još dodade. da je više gajio brigu za njeno buduće udovištvo nego za svoju sopstvenu smrt. s velikom drskošću je na sve načine mučio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i moć. Hermdrude na to reče da ona poseduje mušku hrabrost i srce i obeća glasno i zareče se da se neće od njega odvajati u žestini bitke. dakle. toliko jako voleo Hermdrude. promenljivost vremena pretvara ih u ništavilo. otera u progonstvo. On nije želeo da strahom od smrti potre onu čast i čuvenje koje je stekao. on se žalio da je njen sin. jer dopušta da je namami i zavede njena put. bilo jasno da. On beše tako stigao i do tog mišljenja da je razlika izmeñu nečasnog života i divne smrti podjednako velika koliko i izmeñu časti i sramote. pre nego što krenu u rat. ali nerado ispunjava ono što je obećala. preko poslanika izazva u borbu. Viglet je umro od bolesti nakon što je mnogo godina vladao u miru. naime. jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom. uvek pred očima imao vrlinu. Ali tu svečanu i retku zakletvu ipak nije nikako održala. ulaže život. zaboravlja ono što je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu čulnost. To je Amlet primio s takvom smirenošću da je čak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je način na njegovu zloću odvratio dobročinstvom. on. Kada je kasnije našao zgodnu priliku da se osveti. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao što je priroda bila darežljiva kad ga je opremila sposobnostima. da se samo jedna bedna žena može bojati da svoga muža prati i u smrt.U meñuvremenu je Rorik umro i Viglet. dugo odvagajući to pitanje. koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat. častoljublje je ipak prevagnulo i njegova žudnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. meñutim. i slučajne prilike potkopavaju žensku vernost.

da mu čak ni to nije dovoljno. pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja. 93 . Tako je naterao Ebea na dvoboj. verujući u svoju muškost. već i traži deo i nasleñe tuñeg kraljevstva. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald. --Sivald je imao kći po imenu Sigrid. da. ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne može navesti pozni noćni čas kao opravdanje da odbije borbu. i svi koji su ga sreli. proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. Haldan ga upita besnim rečima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuñuje da umeša svoju nečistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuñuje se da stavi svoje grube seljačke ruke na jedno kraljevsko dete. uplašili su se i čudili se kakav je to ogroman div stigao na imanje. a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. okrenuo slavlje u borbu i oborio ga. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budući zet. kći gotskoga kralja Ungvina. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrčini. podigao pogled tako visoko da je poželeo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud. ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za ženu koji uspe da je slatkim ljubavnim rečima navede da ga pogleda. Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled držale okrenut i nikada nisu lakomisleno očijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha. obeća da će se pobrinuti da od toga braka ne bude ništa i zatraži da mu ovaj zadrži slobodno mesto za stolom na slavlju. Ungvin posluša njegov savet. ljudi po dnevnom svetlu. a ona beše tako stidljiva i čista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote.Sedma knjiga (…) Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je. pa su sa imanja odneli leš umesto da odvedu mladu. i ljudi su cenili uzdržan lik koji otkriva čistotu srca. da. Čim se pojavi u kraljevskoj sali. Haldan odustane od svoje kraljevske spoljašnosti. obuče se u ružan i stran lik i kad noć uznapredova stiže na svadbenu svečanost. a za sobom je ostavio sina Sivalda. Zatim ga pozva na dvoboj rečima da će tek kad pobedi u toj borbi postići cilj svojih želja. a Haldan mu reče da pristane iz šale. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak.

beše jedan div koji je takoñe želeo devojku. jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time što bi legao kod nje u potaji. ali nikakvom veštinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled. Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. Drugi pak kažu da se to on lično preobratio u ženski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. da postaneš mlada i svoga prosca pratiš? Bolje bi to bilo nego po šumi paziti smrdljive koze. On je pokušavao iz sve snage i na sve načine da je izmami jedan pogled. i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanište u unutrašnjosti planine. ali to je bio zaludan trud i razočaran u svojoj nadi diže ruke od svoje namere. No. te ode od nje pun čuñenja što nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja. posla jednu ženu da joj se na prevaru umilostivi. oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo moguće razvezati osim špicom i oštricom. punoćo mojih čežnji. Čim je Od ču za to. i kad je ona neko vreme služila Sigrid kao služavka i umilila joj se. beše jedan mladić imenom Od. i kada je video da mu je sreća podjednako malo pomogla. podigni oko i daj da ga vidim kako sja. pobegni od grozne žene koju gospodaricom nazivaš! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi žena i moju dugu čežnju dragano mi nagradi! Ti. koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujući u svoja velika dela ili u svoj privlačni duh i britki jezik. Ova je posla da joj čuva stado koza. Ebeov sin. Ali div je s velikim trudom upetljao devojčinu kosu u takav zapetljan čvor. ali Od joj opet pomože da se oslobodi i pokuša nanovo da je privoli sledećim rečima: Zašto nećeš da se mojim molbama prikloniš. samo jedan brzi pogle podari svome proscu! 94 . Vilenjakinji odvratnoj i zloj više ne služiš.No. pokušao je da nañe devojku i tražio je po unutrašnjost planine sve dok je nije našao. ne skrivaj smerno svoj pogled. moj živote i željo. I opet pokuša da na razne načine navede devojku da podigne oči i pogleda ga.

ako svetlinom oka samo jednom želju svoga prosca nagradiš! Iz vlasti podzemnjaka još te jedanput spasoh. a da bi još više isprobao njen duh on naizgled napravi venčanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luču kad krenuše u bračni krevet. ali Sigrid odmah ispriča kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem. ne budi tako tvrda. Kako su samo časne žene onda bile kad ih ni najslañe ljubavne reči nisu mogle navesti da makar žmirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomoću dve dobre usluge koje je učinio devojci ne može da joj izmami jedan pogled. Tu se kaza siromahom. Sigrid tad ko i pre lutaše nadaleko meñu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja. već se s jadom seti svega što sam učinio! „Kako možeš da budeš tako smušena i nerazumna da radije čuvaš tuñu stoku i brojiš se meñu roblje gamadi nego da pristaneš na dobar i pristojan brak?” Ali devojka je i dalje zadržavala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila očne kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time što bi slobodno gledala unaokolo. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na vešanje na grani za to što mu je silom odveo kći. Luča je bila skoro sagorela i plamen joj ožeže šaku. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeñu Sivalda i Regnalda. i ona onda podiže pogled i blago uperi svoje oči u njega. jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih očiju.Do imanja tvoga oca ići ćeš sa mnom. za nagradom česnem. – Kad je Od ugledao. Tri dana je trajala bitka s 95 . ali njeno strpljenje je izdržalo kušnju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne oseća nikakvu bol od sažižuće vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj duši ona nije primećivala spoljnju vatru. posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima. ali Odova majka dobro vide da je ona. već je i svoga oca nagovorila da se oženi njegovom sestrom. jer se stidela svoje pocepane odeće i svog jadnog stanja. Time se završila lažna svadba i sama Sigrid uñe u bračni krevet. uprkos bleda lika i jadne odeće potekla iz plemenita korena. upita je zašto krije svoje lice u ogrtač. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju šaku. delo moje trudno beše. a vrela žudnja koju je nosila u svome srcu oduzela je moć onom plamenu koji joj je palio šaku. u koju su bitku obojica pozvali najviñenije borce. u zagrljaj svoje majke radosna ćeš se skriti. i zato je s počašću stavi za pročelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje.

ogromnim gubicima ljudi na obe strane. on se umota u krvavu kožu. najznamenitijem meñu vikinškim poglavicama. – Svi oni koji su u toj bitci ostali živi. jer po kraljevom nareñenju. Kako bi zaista izazvao zloću zveri. kao i kći Signi. ali ne uspe. da mu se glava odmah odseče i nabije na kolac. ali ga je toga puta začudo uhvatio strah i odjurio je bežeći sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. devojka će pripasti onome ko ih pobedi. prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora poseći zveri koje čuvaju stražu pred njenim devojkinim vratima. ali Sivard odgovori da će uzeti za zeta onoga muškarca koga njegova kći sama nañe po želji svoga srca. Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukavičluka koji su najbolji plemići pokazali: tako su se voñe prestrašile da je toga dana ne manje nego četrdeset najhrabrijih šveñana okrenulo leña. --Nakon Sivalda je došao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda. Njen otac je držao pod strogom pažnjom i dao joj da odgaja jednog guštera i jednu zmiju da. Devojčina majka je bila jedina 96 . bio je dovoljan da na uzdi zadrži mladiće. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivši joj svoj mač pravo u usta. leže na straži pred njenom devojačkom sobom. naime. kada odrastu. Najznatniji meñu njima beše Starkad koji inače nikada nije dozvoljavao da ga uplaše ni najgora trpnja i preteća opasnost. Nije. Ali Alf Sigerson je ovako razmišljao: što veća opasnost. – Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i kći Alvild. bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu užasnu bravu. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevaše nagradu za svoju pobedu. Njegova kosa je bila tako čudno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro. Verovatno su mu više sile ulile užas da ne bi poverovao da je opskrbljen natčovečanskom hrabrošću. On je takoñe odlučio i. on htede da oproba sreću. tako obučen uñe u dvorište i odmah zabi u gušterovu razjapljenu čeljust komad usijana gvožña koji je držao kleštima. ulete u najgušće redove neprijatelja – da li zato što mu beše dosadila ta beskrajna bitka ili ga je častoljublje navelo – obori Regnalda u sred kruga njegovih najviñenijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. uputiše se Hakiju. tako da ovaj pade mrtav. ako neko pokuša da se probije unutra. ali onda Od. i daše se u službu u njegovoj gardi. koja od detinjstva beše tako sramežljiva da je svoje lice uvek krila u ogrtač kako ne bi svojom lepotom budila tuñu požudu. Alfa i Algera. i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome će se pobeda prikloniti. Onaj strah koji je takvo junačenje izazivalo. jer retko čoveku zapadne da zadobije sreću sasvim bez mane. to veća čast. ne mareći za smrt i opasnost. Meñu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljašnošću i mnogo je išao na vikinške pohode.

Radostan bi Alf kada tako iznenada nañe onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor. stidna devojka posta divlji viking. Kako je jak mraz potrajao. oni je zbog njene lepote izabraše za kraljicu mora i ona je izvela mnogo veće muške podvige nego što bi se od jedne žene moglo očekivati. zaboravila je da odmeri njegove vrline i muškost i lakomisleno se zagledala u njegovu očaravajuću lepotu. Ovde uploviše u jedan uzak zaliv i odaslaše svoje izviñače. jer joj se činilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga čeka. a Alf naloži svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u čarapama na nogama. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemoguće terati ih napred koliko god da su jako veslali. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj površini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. Ubrzo su naišli na jednu četu vikinga koja ja žalila za svojim palim poglavicom. ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki ñonovi učinili nesigurnim na nogama. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiću i zamenila svoju žensku odeću muškom. naložila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je našao. i kad ugleda njenu glatku bradu. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem šlem s Alvildine glave. Danci se nikako nisu mogli načuditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. jer nije pazila na svoju čast. uvide da ovde ima više potrebe za poljupcima i tapšanju po obrazu nego za oružjem i odbranom. ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild čuje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica neće načeti čast koju su zadobili velikim delima. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove. Kako kći stade da hvali prosca za njegovu muškost. već dopustila da je namami lepa spoljašnost. kao i da je najbolje da vrati mač u korice i blaže se ophodi s neprijateljem. i ona sad krišom potraži razgovor sa svojom kćeri da isproba njen duh. Sad se spremiše za bitku i Alf odmah skoči na pramac Alvildinog broda sekući sve pred sobom i krčeći put ka nadgradnji. Nakon te pobede okrenuše pramac ka Finskoj. Kasnije je sa njom dobio kći Girid. led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izañe na njega. i kako više nisu imali glatke cipele. on je zagrli i natera je da svoju mušku odeću zameni ženskom. i jedne zime nalete na blakmansku flotu. i ovi doñoše s vestima da tu u luci već od ranije ima nekoliko brodova. Blakmani poverovaše da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustiše se u borbu s nima. Alfovi sadruzi pokušaše da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmoćnom. bolje su stajali na površini leda. Borkar 97 .koja mu je zamerila njegovu prosidbu. To beše Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord. i uz nju se svrsta nekoliko sličnih devojaka koje joj se staviše u službu. majka je izgrdi grubim rečima.

uze za ženu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji naraštaji nazvaše Hildetand75. koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. sinove malog kralja Hamunda. Hagbarda i Hamunda. 75 98 . U to vreme je jedan visokorodan nemački mladić imenom Hildegisl. sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara. One su prezirale svakojak razuzdan život i najradije čeličile svoja tela i duše raznoraznim naporima i trudom. te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. jer obe behu zadobile tako strašne rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku. ne čeznuvše za maznim tapšanjima već za ratnim delima. oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni. već hteo da ostvari svoju sreću pomoću tuñih velikih dela. odbacivši svu žensku slabost i prevrtljivost i uteravši u ženske duše mušku divljačnost. a sledećeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima. One su takoreći zaboravljale sudbinu koja im roñenjem beše namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milošte. A da se sada niko ne čudi što su se žene dale u borbu i ratovanje ukratko ću se osvrnuti na život i prilike takvih žena. stezale oružje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju. razmišljale više o obaranju nego o zagrljajima i oštrim kopljima pretile mladićima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. po svemu sudeći. – A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. Njena je naklonost ponajviše bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela.. naiñoše na Helvina. Preko noći su vojske ostavile oružje da se odmara. tačniji oblik predanja. greška jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove kćeri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zečjom usnom). pouzdavši se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo. birale zvek oružja umesto ljubavne želje. izgleda. Posebno su se žene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posvećivale takvom životu. U starim danima je meñu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblačile u mušku odeću i stalno svih dana vežbale borbene veštine. a ne poljupcima. i kako su sad lutali nadaleko po morima. jer ona je više cenila borbene muškarce nego mazne mladiće i nije Ovde je. one su se tako revnosno bacale na ratne vežbe da bi čovek teško poverovao da su prave žene. zaprosio Sigerovu kći Signi. --S proleća Alf i Alger opet poñoše na vikinški pohod. ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muške hrabrosti. i one su bile tako vične oružju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota. Ovo drugo je. da. Oni pozvaše na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli mačeve u kanije. žudele za krvlju.

već i ispeva sledeće: Nije on blistavo lep. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost. jer dobro je znala da očaravajuća spoljašnost nikada ne može da nadomesti vrlinu i muškost već nestaje kada se s njima poredi. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeñu muškosti i lepote. dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje reč i veru da će mu se u tajnosti obećati. već hvali muškarca koji hrabrost u grudima ima! Ne traži on pohvalu u svojoj spoljašnosti. Spoljni sjaj može da razočara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. naime. već na izvanrednom delu. koja nadomešćuje svaku telesnu manu. kada se meñu sluškinjama povela reč o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemićem. jer brzo vene divni lik prolazne mladosti. devojaka koje više privlače proščevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled. već vrednu unutrašnjost. zauzvrat njegova duša ima snagu. Grubo je i tvrdo njegovo telo. tvrdim rukama on je čast zadobio. Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i reče da kod potonjeg nema ničega da se hvali doli njegove lepe spoljašnosti. i koje ne cene glatko lice. Lice mu sja hrabrošću i muškost u očima plamti. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. Lažan je i najlepši lik i malo što raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. ali plemenit po duhu i srcu. jer čast osta kad koža svenu. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporište: ne preti mu i ne obara ga udar.zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrdža. ali da Hakijeva divna duša u potpunosti uravnotežava njegovo lice puno ožiljaka. tako da su raspoložene da se obećaju onome mladiću u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muževnosti. u imenu junaka i čuvenju ubojnika. jer hrabrost blista više no lik. ali s prezirom o lepoj spoljašnosti govorim. već u delu i smelosti. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim. Ima. Nijednog muškarca za lep lik ne hvali ako želiš pravedan biti. – Kasnije. Ali Hildegisl je teško primio to što je ona 99 .

naviknuta samo na tresak oružja. Kralj Siger je. zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoña i devojaka. već krvavo oružje često u rukama držala. jer ljubav se ničega ne boji. Hildegisl je pobegao. ali ga pogodiše kopljem u stražnjicu. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio običaj da drže obećanja data prijateljima. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobučen u ženu i ode do Sigerove kći u njenu sobu držeći se obećanja kao da joj nikada nije pričinio bol ubivši joj braću. Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije. 100 . obučene u skupocene haljine. koža otvrdla od takvoga posla. a bilo je razumno. tako da je bolje držati ih na uzdi silom nego milom. Nisam se koncima i vretenom bavila. u bitci svojim kopljem vitlala. Oni su bili toliko različiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav. jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako ružnu i jadnu ranu. Signi je bez oklevanja shvatila njegove reči i urotila se s njim. Zatvorene su čelikom moje grudi. više sviknutim na borbu nego na greben. u okcima verižnjače. Tokom noći njemu spremiše krevet kod Signinih devojaka.radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeñu Sigerovih i Hamundovih sinova. pa nije nežna kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su 76 Ne zna se koje je to mesto. a jedan od njih je bio Bolvis. da je na tim rukama. koje ne tkaju već rane zadaju. upitaše ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove šake tako tvrde na dodir. što je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na račun nemaca. Ponekad po žbunju i šumi lutam ili talase sečem. Kasnije je stigao Hagbard sa svežim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje braće. naime. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladića. očvrsla na udare i ubode. platno i najfiniji lan. Sigerovi sinovi Alf i Alger započeše borbu za Helvinom i Hamundom i oboriše ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. a kad su mu sluškinje prale i sušile noge. imao običaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca. On onda odgovori stihovima: Je li je tako čudno što mi je taban očvrsnuo i koža otvrdla? Čudite li se videvši maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala. usput sam često po čičku i trnju gazila. dok je Hagbard bio daleko na putu. on se kaza Hakijevom ratnicom i reče da ima poruku da prenese Sigeru. a drugi rado sejao neslogu izmeñu prijatelja i budio meñusobnu mržnju i sukobe. daleko preko mora mora jedrim. on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela. reče ona. nadaleko se po zemlji krećem.

otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem. i da su oni tabani. ne nadam se milosti: očeva osveta ne poznaje sažaljenje. on joj. neću izdati 101 . zacelo bi mi smrtne rane naneo. jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za ženske poslove. lepa diklo: kamo će najradije tvoj duh krenuti kad više ne budeš grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala. ti. ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od želje i požude ja sa stidom glavu okrećem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem. baš kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. jer nimalo ne želim da ovde živim kad te u grob skriju. da li bi poželela kad budem mrtav brzo da zadatu reč izneveriš. Uzrok sam smrti tvoje braće. smrt sinova se mora kazniti. grubo ti život otme. ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo. izmeñu ostalih ljubavnih reči. Zatim je Hagbarda trebalo počastvovati najfinijim krevetom. smelo krevet s ćerkom delim. a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kući i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka. sad ja. ako te krvnik odvuče. ti. odmerio ih na mokrom poprištu. tako žilavi i kruti na dodir. nagoveštava nam bol i smrt. jer ovde na postelji bi vezana tako čvrsta veza. već su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zatežu. Zato ne bi trebalo da se čude d su noge očvrsle od dugih putovanja. spletene dve niti života i smrti. spuste u tamnu zemlju. ako ti mač smrt donese ili bolest bleda. čak i kad je sreća zla. a kad su on i Signi zajedno legli u krevet. Ako smrt gorku treba da okusim. koje je često ranjavilo oštro stenje na obali. bez očeva pristanka. Reci mi sad. srcu mome dragi. za drugoga muškarca da se udaš? Je li moja sreća tako loša i zla.

onoga koga slobodno izabrah. I kako može biti govora. kad su ga sluškinje izdale i Sigerovi momci ga napali. on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima. 102 . Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti životom. Kad rog ispiješ na obale Helheima ćeš krenuti. zarobili i izveli na sabor. da Sigera navedu na sažaljenje ili milosrñe prema čoveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podršku dvojice sinova. ali najzad su ga savladali. Bolvisov brat. gde Hel u svojoj mračnoj sali stoluje. Mladić uze rog iz njenih ruku i kaza sledeće stihove: Poslednju zdravicu ću vedro i radosno ispiti. već mu i čast pogazio namamivši mu kći? – Većina naroda podrža te njegove reči. Hagbarda osudiše na smrt i podigoše vešala da ga na njima obese. da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost. ko u proleću mladosti salomi njen sveži cvet. tvrdi Hagbarde. sada se svi okrenuše protiv njega i proglasiše ga krivim. Te reči su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on više obradovao zbog njenoga obećanja nego što se bojao opasnosti rastanka. tvoja duša u kraljevstvo senki odlazi. i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega. Ali onda istupi Bolvis i reče da su loši saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluženu kaznu. kao i mnogi drugi. Ne daj da te strah smete. ali Bilvis. nañoh vrednog moje ljubavi. uzmi ovo piće i utoli žeñ i osveži svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga. tvoje telo na vešalima trune. bili su blaže raspoloženi prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. ako u ženske reči hoćeš da veruješ. u zemlju smrti u dubini. već ispij poslednjega dana života s vedrom hrabrošću ovu čašu koja te posvećuje patnji smrti. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost. – Zatim kraljica pruži Hagbardu piće i reče mu da njima ugasi žeñ i istovremeno mu ispeva sledeću rugalicu: No. – Kasnije. kome devojka po prvi put usne pruži za poljubac. reče on. kog ljudi ovde na saboru osudiše krivim na smrt.

Oni i učiniše kako on zamoli. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smrću i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. Ovu šaku u krv tvoga poroda sam potopio. ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: mač sam vitlao koji obojici braće smrt donese. zato ih zamoli da zapale kulu čim čuvar da znak sa vatrišta. One odmah zapališe kulu. on obodri prisutne da mu okončaju život i kao znak koliko se malo boji smrti. Ona onda briznu u plač i reče za jedinoga muškarca koga je u životu zagrlila i u smrt otpratiti. njih ubistveni čelik više ne štedeše. naknadu za smrt ti sreća nikada dati neće. zategnu ih oko vrata i odbiju podnožnike. a ona im natoči vina i napi ih da im ublaži strah od smrti. Da bi isprobao vernost svoje zaručnice. reče on. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom. Zatim Hagbarda izvedoše na onu uzvišicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na vešala. odgurnuše podnožnike ispod nogu i zategoše užad oko svojih vratova. Bez osvete neću odavde otići. uzviknu da se raduje još više zbog vernosti svoje zaručnice nego što ga muči misao na skoru smrt. Ljuta ženo. One obećaše da će učiniti sve što kraljeva kći zaželi i na to joj se zarekoše. ova ih je šaka u proleću mladosti oborila. One joj to obećaju. u svome ludilu divlje besniš. on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrtač. on ispeva ovo: 103 . zamak smrti ne možeš nikada srušiti. jer. zalogu Helheima nikada nećeš nazad dobiti. kao i da od svojih velova naprave užad.rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. unapred sam ih na obale Helheima poslao. želi da iz šale samoga sebe vidi kako leži mrtav pre nego što izgubi život. tvoju decu koju si sama na svet donela. U meñuvremenu je Signi sedela meñu svojim uplakanim sluškinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome što je naumila. grubo te sudbina bez sinova ostavi. da. ali Signin izviñač poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi šta vidi.

s radošću primam činiju koja mi se daje. čvrsto nas je naša veridba vezala. Nabacite mi omču na vrat! Nek mi uže grlo stegne! Život s radošću napuštam. a na jednom mestu u blizini Sigerstada podiže se jedan nasip iznad okolnog zemljišta i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. a drugi se setio korena iz koga potiče. jedino za smrću svojom čeznem: siguran sam u veri i nadi da će naša ljubav i s one strane trajati. jer tako je jaka moć ljubavi da ni smrt ne može da skrši njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. verno se moja voljena devojka seća zakletve koju dadosmo. I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani. Haki se. Zajedno život ostavljamo. život se sada kreće kraju.Uhvatite me sad. smrt nas ne razdvaja. Srećan sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neću usamljen s mukom u Hel otići. a i Starkad. 104 . ne. A i jedan je čovek ispričao Absalonu da je lično video jedan stub koji je nañen na tome mestu tako što ga je jedan seljak izorao. gde je bio na ratnom pohodu. naime. rado u grob odlazim. ali je to pogrešna etimologija. i s ove i s one strane slaviće našu vernost. on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka. a krvnici ga zadaviše užetom. Vigerov sin. rukama i bacite me hitro na vešala! Srećan sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. momci. zajedno smo u svemu. što u smrt zajedno kretosmo. Nisi izdala svoju reč. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti. ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim žarom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako učinio iz prijateljstva. jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja. namerio se da svoje oružje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje braće. ali onda ga je napustio Haki Selandsfar. – I tek što reče te reči. jer u oba sveta važi zakon ljubavi. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku. ova se kazivanja potvrñuju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreñenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77. pratimo se i u životu i u smrti. jer zakletva nas je spojila. koji mu je verno služio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana. setio šta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju. 77 Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda. reče on. Gle. jedno su naša ljubav i vera.

) Probudite se svi prijatelji Rolfovi. – Lj. što nikad ne pobegoste. kad radosni sedosmo i zajedno se šalismo? Nikad. plemeniti ljudi. Svako. Ne budim vas na zabavu i vino. U vreme mira naše plate dobismo. Pohvala i čast udeo naš nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna. Hjalti onda reče: Vreme je zahvaliti podvigom našem kralju dobrom za bogate poklone. za crveno prstenje. Vatra još tinja pod pepelom. 105 . Ako se sudba promeni. Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo. vi divni junaci svi. Sećate li se. za nemačke mačeve i švedske štitove. ljudi. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilački pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. ustaj i oganj spremi. ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj mač i silno njime mahni. probudite se svi kraljevi ljudi. mada je sačuvan samo jedan njen mali fragment. dan se raña.PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA (U prevodima na savremeni danski jezik često se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju. dela nas čekaju. Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paža Skalka kome reče: Skalk. R. ništa ne mari – njegovo dobro i zlo s njim će prijatelji podeliti. Hladne ruke ne treba prijatelju pružiti. već na besni govor oružja. Slušajte me. Nek plameni vedri svetle na ognjištu. zaklesmo se. šta uz medovinu obećasmo. Nije više vreme za ležanje. Rolf što nam dade.

i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. momci! Snažnim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima srešćemo ga. oružje mu buči. Jad kukavici koji bežati hoće.nećemo Rolfa izneveriti. slušaj me: Rolf je pao. Čuvaj se. Zato: Mač s bedra. ti lenji. jak i čvrst k nama juri. Oprost dobiti nećeš za bratovu smrt. smrću u plamenu. kogod dobar i čestiti želi biti. sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. probudi se iz sna! Ostaneš li ovde. oštro mu reče: švedske medvede. Kralju danaca delo dugujemo. kad je kralju potrebna verna pratnja. koja na laž tebe navede! Ubrzo će čas nam poslednji stići. Pošto je napravio pravo krvoproliće meñu neprijateljima. uhvaćenih neprijatelja. još jaki stojimo opremljeni za borbu. besnim rečima dance ruži. Osvetimo kao junaci glavara dobrog. sestro Rolfova: Doñi. pomozi mi da spalim Ostatak ćemo krvavim 106 . Mačem i sekirama Neće nas geta šveñane obaramo. Zamak je pun ubrzo ćeš izgoreti unutra. ali osvetu ćeš dobiti u bogatoj meri. jer u boj ja tebe sad zovem. ne bojimo se švedskih prevara. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. vojska uplašiti. Hjartvaru. čuvaj svoju mladu. kralj je već smrt našao. slušaj me. Rude. Zlatan mu šlem blista. Požuri napolje za prevaru nagradićemo ih i osveti svog kralja. Bjarki. Ne mlati jadno šveñanin mačem. Još nam oklopi nisu popucali i mačevi se istupili. Rude. U pobedu ili pad njega verno pratimo.

u bitku te zovem! Sećaš li se Rolfa. Bjarki. kad mačevi zapevaše i strele zazujaše. ubrzo ćeš videti što priča kazuje. o pojas staviti.ranama označiti. Ne želim kao lisca ako hrabrosti imaš da me neprijatelj dimom iz rupe istera. Divno beše junaka videti. kao usta i reči velike. Posečen sad leži kralj iz Lejra na krvavom poprištu s ranama tako dubokim. Podvig sad i ja Ubrzo ću kralju dugujem s tobom krenuti. mač moram ti hitri momče. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nañe. doñi. Zlato u gomilama kralju ponudi. Kralj tada uze skupi metal. Ne viči tako glasno. Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo našeg sjajnog junačkog kralja! Po treći put. što pohlepan samo na zlato mišljaše? Čast i slavu stalno bacaše. osvetiti kralja koga volesmo tako silno. puna su usta Zatim šlem – kolko čujem tvoja. Hjalti. darežljiv ga dade svojim junacima. kad Rorika pobedismo. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejaše. spreman sam. strah ga zgrabi kad Rolfa srete. Ne za boj on ratnike opremi. odmah oborismo kukavnog bednika. samo zvečaše zlatnim prstenovima. da mu ovaj mir podari. molim i zapovedam: Hajde najzad. uvek ispred u času opasnom brz kao jelen iñaše Rolf u borbu. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora 107 . onog.

dobra i zlato kralj mi dade. Jak i moćan on stajaše u bitci. Nedavno jednog drugog velikana oborih. jurišamo ponosno na krvavi sastanak. svetimo se za pad našeg kralja. Stalno ih sve više u boj žuri. starog plemstva. Oklop bacimo. beše lep. Glas što ga Agnar dobi. i sa osmehom nañe junak svoju smrt. Triput udarac izgleda zadobih. Četama dvanaest upravljah sam. ali njegovo telo zatim ja mačem raspolutih. grudi ko leña njegovo sečivo grize! Hjartvare doñi sa svojim borcima. Divnu će pratnju dobiti kralj Rolf. svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. mač će se napojiti tvojom krvlju. mač moj okušajte. I ne vidim onog hitrog momka što me tako ponosno u boj pozva. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. Je li je pobegao kukavički od neprijatelja mada se s muškom hrabrošću tuceta ljudi hvalio? 108 . jurimo sad napred sa štitom na leñima. pale ljude oko sebe u gomilama gledam. četu neprijatelja plemenitog roda. Oklop puče od mog snažnog udara.koju mi pokaza. mladog godinama. Švedski momci. Agnarov život uze moj silni mač. U Hjartvarovoj krvi sečivo ću okupati. Ogromno rastu ubijeni oko mene. ni štit sjajni. Oružje mu ne pomože. grudi obnažimo. dobro svojim mačevima vitlaju. dok ga sečivo ne pogodi i bled on pade. S Hodingom moju glavu čovek udari.

Odina. Rado bih sad da ugledam Oca pobednika. Mač i koplje oko mene zuje. ti dragi. raseče oklop. Bjarki. jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. Pogledaj sad pod ruku što svijam. kao d od vune beše. mora da okleva. Nije moj štit meni odbrana. Ne zovem ja ipak loše momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. Hjalti.Na to odgovori Hjalti: Slabo pomoć Hjaltiju ovde stiže. ako tvog domaćina ovde vidim. onog s jednim okom. umnog i ogromnog. živ izjahati iz Lejrea neće. Upravo me jedan mač nekog šveñanina ujede. S radošću te gledam. teške mi uslove boj nudi. Kraj kraljeve glave leći ću i ja. pokaži mi onog pale što poseduje! 109 . Rude: U znaku čekića pokazuješ se. što se za dan ne zaboravlja. njegov ga štit zaštititi neće. ali za sedmoricu sečeš. da s čašću umremo. prijatelju. kunem se. Oca pobednika. niti mu njegov visok konj sad pomoći. postojan ipak stoji u sred bitke. jer često čovek. Vidiš li ga. vlasnika palih. neprijateljski su ga udari na komade isekli. Vlasnika palih na poprištu obaram. Odina tu vidiš. Dok nam je život dat jedno samo želimo. reci mi odmah. Rude. Bjarki: Ne tereti me što te pustih da čekaš. Bjarki: Frig. kasno stižeš.

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad će videti, kad pale pogledaju: Život mi dadosmo za zlato što dobismo.

Nek gavran i orao mirno naša tela čupaju, jer kralja u smrt s čašću ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST PESME UZ STRUNE
Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sačuvanih tekstova prevedenih na staronorveški sa starofrancuskog. Reč je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najčešće se opeva neka nežna i dirljiva ljubavna priča, ali je spektar tema daleko širi. Teme su keltskog porekla kao i u većini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima „Okruglog stola”. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priču, kojoj je sačuvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetnički obrañeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevači. Od 13. do 15. veka lirska poučna pesma se često izvodi uz pratnju muzike. Sama reč lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoñena uz muziku instrumenata sa žicom. Keltski pevači su, po svemu sudeći, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajačima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadržaj kazivali na francuskom, pa je reč lai kod anglonormana počela da se koristi kao naziv za francusko prepričavanje keltskih pesama. Kad je norveški kralj Hakon Hakonsson poželeo da francusko junačko i ritersko pesništvo učini poznatim u Norveškoj, učinio je to verovatno da bi svoj dvor približio evropskim običajima, kao što je i inače činio s mnogim drugim stvarima. Jedini sačuvani rukopis staronorveškog prevoda potiče verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je moguće da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa još tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar eða Lióðabók (Christiania, 1850) po tome što se pesme, lais, u njoj naizmenično nazivaju lióð, lióðsongar, strengleikar, strengleikslióð ili strengleikssogur. Većina naučnika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveški prevodilac. On kaže da prevodi „jednu knjigu”, ali sasvim je moguće da su prevodilac ili prepisivač dodali nešto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to baš onde gde su Pesme uz strunu. Nešto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronañeni kao uložak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a pošto poznajemo starofrancuski original većine pesama, možemo nadoknaditi bar deo onoga što nedostaje. Odnos izmeñu starofrancuskog originala i staronorveškog prevoda je veoma složen. Ovaj izbor obuhvata tekstove različitog sadržaja da bi se pokazala tematska širina i različitog stila da bi se pokazala šarolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predložak je poslužilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Venåsa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su naučili pesme uz strune, a ja ću vam ispričati dogañaj o kome je sačinjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u Škotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, živela jedna devojka, prelepa i posebno učtiva. Njeno nasleñe iza oca beše cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se važna veličinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su živeli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno širokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da čuje kakvu reč o tome. Ona je govorila da nikakvog muškarca ne želi, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovaše u Škotskoj. Njega će, reče ona, uzeti, i taj će, reče ona, nju imati. No, kada se to raščulo i oni koji su živeli u toj zemlji saznaše za to, istina je da su mnogi pokušali da taj put prejašu za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izašla pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivačima i bogatom odećom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i ležali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rašču naširoko, pa se proširi preko cele Bretanje, koja leži u zemlji francuskog kralja južno od Engleskog mora. Jedan bogat i darežljiv vitez, koji je živeo u Bretanji, takoñe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I pošto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi može li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i poruči gde se iskrcao i reče da mu ona pošalje svog poverenika. Ona mu, čim ugleda njegova poklisara i ču njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun počeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stiže pre večeri. A kad stiže u Edinburg, bi bogato primljen s velikim počastima i čašću. Kada je zatim završio razgovor sa devojkom o onome što mu je priličilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuću da se odmori čim to poželi. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavaću sobu, i oni i učiniše kako im je rekao. Zatim zaključa vrata i leže kraj vatre da ga greje, tako da te noći uopšte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji beše spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, čeznu za tim da leže udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu štetu, jer što na tvrñem umoran čovek leži, to se brže obnavljaju snaga i moć njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obuče se i ode da razgovara sa devojkom i zatraži da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: „Dragi” – reče ona – „još ne može da bude tako, jer prvo treba da otputuješ toliko daleko koliko moj labud leti, a onda ćeš me dobiti bez protivljenja, tako da se to više neće otezati.” Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do četvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trčao, ali labud je leteo i pravo je čudo da od toga nije prepukao. S večeri stigoše do jednog moćnog zamka. Doun se tu odmori dok je želeo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono što mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogaše više da mu to odriče. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i učini ga gospodarem cele zemlje s bogatom čašću i velikim počastima. Tri dana nakon svadbe Doun upriliči bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pića. Ali sasvim izrana četvrtog dana ustane i obuče se i izvedoše mu konja. Zatim reče zbogom ženi svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadžbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u južnoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u šest, jer se smatralo da dan tada počinje (prima hora, prvi sat).

112

žena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen čovek htede da se rastane od nje. „Gospoño” – reče Doun – „ja te sad napuštam i ne znam hoćemo li se više ikada videti. Sa mnom si začela dete. Ako je onako kako verujem, rodićeš jednog sina. Ovaj zlatni prsten ćeš sačuvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao čovek.” Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadržavaše se više onde. Sada treba reći da je gospoña stvarno bila s detetom. A u času kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovaše. Ona ga zadrža kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jaše i odlazi u lov na ptice i životinje. Onda mu mati dade zlatni prsten očev i zamoli ga da ga dobro čuva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro naučenog svima lepim običajima i ponašanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne učini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se držale viteške igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s oružjem. Zato je postao čuven i glasovit više od svih drugih u družbi i službi i s njim je uvek jahala velika četa vitezova. Kasnije krene on sa svojom družinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteške igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike čete, a u četi što stajaše nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo žudeo za tim da iskusi svoje oružje s mladim vitezom. Kada on sa četom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoše se silnim udarima. Ali mladić obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladić mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteške igre završile, Doun posla poruku mladiću da doñe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stiže jašući. Doun mu se odmah obrati. „Prijatelju” – reče – „kakav si ti to čovek koji je mene s konja oborio?” „Gospodaru” – reče ovaj – „ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najbliže.” „Prijatelju” – reče Doun – „dojaši ovde do mene i daj da ti vidim šake!” Mladić je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i šake i podlaktice. Kada Doun vide šake mladićeve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. „Mladiću moj” – reče on – „ kada smo se danas sreli u viteškim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjači i najborbeniji u boju. Doñi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je žena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oženio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad više nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosiš na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku.” „Gospodaru” – reče on – „istinu govorite.” Onda se oni poljubiše i zagrliše. Zatim odoše sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladić povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo čeznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

Zatim su živeli u velikom miru i časti mnogo zima. On je bio darežljiv i viteške časti. pistri Ovde je reč narod (þióð) pogrešno iskorišćena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. ali su to skrivali što su bolje umeli. složno i pristojno. I dugo je bilo tako s kraljevom kćeri da niko nije hteo da je zaprosi. pa da više niko ne zaprosi njegovu kći. To dvoje mladih su često razgovarali i verno su se voleli. 114 . ali otac uopšte nije hteo da je uda. a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skončali svoj život od preterane ljubavi. Zato prestadoše s tim. Ona je bila kod njega i dan i noć da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. U tom kraljevstvu je živeo jedan mladić. Ali mnogi su zlo govorili o tome što je on toliko voli. Pesma o dvoje zaljubljenih Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogañaj koji se nadaleko raščuo. imao je kći. jer ga je to jako pogodilo. Na njoj. Grad se danas zove Pître i leži kraj Sene (Seine) nešto iznad Ruana (Rouen). Ali sa one strane planine.njegovim povratkom kući. lep i svime obdaren više od drugih. On se čvrsto odlučio da zadobije kraljevu kći. ali nije imao druge dece. Taj kralj. Kad se ta vest rašču po celoj zemlji. jedan kralj je naložio da se s mnogo pažnje podigne jedan veliki zamak. On ju je cenio i voleo više no išta na svetu. tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. O to dvoje mladih bretonci su sačinili jednu pesmu uz strune koju nazvaše Pesma o dvoje zaljubljenih. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu kći iznese na planinu na rukama. razljuti se. Mladić je smatrao da je za njega bolje da čeka sa strpljenjem nego da se zaleće s glupim preterivanjem i sve 81 82 Neystric. Mnogo ih je mučilo to što nisu mogli da se sreću i budu zajedno. te su ga svi teretili i grdili. On je često dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu kći i često joj je govorio da mu podari svoju ljubav. i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. koji je tu stolovao. Ali i to selo i sve kuće su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. I tako bretonci sačiniše o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdraži onu pesmu uz strune koju zovu Doun. veoma blizu nje. Razni moćnici su je prosili i hteli za ženu. mnogi pokušaše da je iznesu. a kralj reče da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81. a da se usput ne odmori. sin jednog uglednog čoveka. lepu i učtivu devojku. onde gde je jedna velika planina koja je čudnovato visoka. Ona ga primi s velikom počašću kao svog muža i gospodara. u francuskom tekstu Neustrie. počiva ono dvoje mladih. ali nikako nisu uspevali u tome. na vrhu. Kada je čuo da o tome zbore i ruže ga. On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82. ali niko više. koji se sad zove Normandija. Zato se rastužio i razbesnio i stao da smišlja kako da od toga pobegne. jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. Nekoliki uspeše da je iznesu do pola planine. taj će je dobiti. jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje.

jer drugačije ne može biti. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag. jer tada može da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono piće koje ti može dati veliku snagu i moć. On će te sigurno nazvati detinjastim i reći će ti uslove. Kad se dan zbora približio. Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene). i ode u svoju krajinu. Kralj mu ne odbi molbu. i reče joj da ga više ne muči okovima ljubavi. jer toliko moćan i snažan nisi. reče da mladić ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve što treba da čini. da nikako ne želim da mu nanesem bol. lep i bogato obdaren. On odmah dobi punu snagu i svu moć i sve sposobnosti. Kada je pročitala pismo. Trčao je s njom što je brže mogao. A kada bi je zatražio i to izneo ocu njenom. ode kući u svoju otadžbinu i sakri piće u jednu posudicu koju je nosio sa sobom. jer to mi se stvarno ne dopada. Kralj reče da dovedu njegovu kći. Ona ga ojača lekarskim savetima i dade mu jedno takvo piće da se nikad ne umori i premori pošto ga okusi. tad zaboravi na piće. tako se zagledao u devojku. Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. Onda reče devojka: „Dragi” – reče ona – „ja znam da me ne možeš izneti. zadrža se jedno kraće vreme u svojoj krajini. koji je hteo da pokuša da je iznese na vrh planine. Njega je za nju vezivala velika ljubav. mladić stiže tu prvi od svih i ne zaboravi svoje piće. jer je znao da ga ona neće prevariti. Ti moraš smisliti nešto drugo. Kada je to iskusio. Ja imam jednu moćnu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83. Ali to mu nije pomoglo.manjom nadom izgubi i cilj i buduće nade. Hoćeš li da odeš do nje i da joj poneseš jedno pismo od mene i objasniš joj svoje stanje. 115 . 83 84 Salernaborg je Salerno u Italiji. Mladić je uze na ruke i dade joj piće. i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. moj će otac zauvek ostati da živi u ljutnji i duševnoj muci. ali ipak reče da će to biti velika ludost i nesreća za mladića. Kad se zatim vratiš u ovu krajinu. a ona nije imala na sebi druge odeće do jedne haljine. Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su želeli da vide taj dogañaj. i zamoli je da krene s njim i reče da više ne može da izdrži tu muku. i požali joj se na svoj ljubavni jad. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad kćeri svoje i mladića. zamolićeš mog oca da me da tebi. a i nju za njega. Sada je mladić srećan i radostan. Zatim se dogodilo da mladić doñe svojoj dragoj. i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim veštinama. Ali ako odem s tobom. znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. i zatraži odobrenje za put od svoje drage. jer uopšte nije bio pažljiv.” Kad mladić ču njene reči i savet. a onda ode kralju i odmah ga zamoli za kćer. besan i brižan. Kad stiže kući. ali ti ćeš ih sve voljno prihvatiti. Ona živi onde već preko pedeset zima. a kad stiže do sredine planine. vrlo se obradova i zahvali joj.

ne videše da silaze dole. tako da su na kraju oboje umrli istoga dana. Onde pade na tlo i više nikad ne ustade. svoga prijatelja. ona pomisli da on leži u nesvesti. Zatim se odluči da krene pa makar život koštalo. Tada kralj pade dole i dugo ležaše u nesvesti. koja im je pružila mnoge bolne brige. i oboje ih staviše u njega. popij i obnovi svoju snagu!” Onda on odgovori: „Imam još mnogo snage. krenuše gore za njima i nañoše ih oboje mrtve. jer je voleo kraljicu. A sada treba da vam kažem o toj devojci koja je bila tako umna i učtiva i lepa. srce izlete iz njega. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj beše piće i piće isteče i raširi se široko po planini. da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. i on onda ode u svoju otadžbinu. gde je ta pesma sačinjena i pevana i kako se to dogodilo. tako da nije dobio dozvolu da se vrati. geitelauv na norenskom. I svi rekoše da ih treba sahraniti onde u planini. gde beše roñen. Sudvales85. Ali kada oni koji su ih čekali. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama. svi odoše. A bretonci načiniše kasnije od ovoga dogañaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih. i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivaše znake života. 116 . Od toga dogañaja s decom. tugovali su mnogo zbog njihove smrti. On ne mogaše uopšte da govori. tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izlečili koji su pilu od tog pića. I kada to bi urañeno. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: „Dragi” – zamoli ga – „popij svoje piće za snagu. pade u nesvest.” Kad preñe dve trećine planine. Ne zamara se srce. draga. I svi ljudi koji se tu behu skupili. Ali to ne 85 Sudvales može biti Južni Wales ili možda u bretonskom leu Galija. i zabranio mu je da doñe u njegovo kraljevstvo. planinu nazvaše Planina dvoje zaljubljenih. Tri dana s držali leševe njihove iznad zemlje. već umre na način na koji je sada kazano.” Ali on uopšte ne htede ni da sluša reči njene ni da im poveruje. i tu je bio punih dvanaest meseci. tako da se cela krajina od toga popravi. Pročitao sam u knjizi ono što mnogi kažu i istina potvrñuje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj. jer osećam kako se zamaraš. spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji pićem.Kad devojka oseti kako se umara. On nastavi tim velikim putem s njom i stiže na vrh planine s njom uz velike muke. i zato mi i ne treba odmora. Kada devojka vide svoga dragog takvog. Bršljan Volja mi je i rado ću vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velškom zove chevrefuill. reče mu: „Dragi” – reče ona – „popij svoje piće. i on tu tako ostade prepukla srca. Tada bi napravljen jedan kameni kovčeg za njih.

i onde će biti i kraljica. o toj sreći koju je stekao u šumi od utehe koju mu dade kraljica i od toga što ju je sreo i sećao se reči koje je rekla. njegov ujak. i obe umiru. Zatim mu reče kako da se ponaša da se pomiri s gospodarem svojim. Dok god su te dve biljke zajedno. Zatim se rastade od svoga dragog. i ureza svoje ime u štap.” Kraljica tako naiñe jašući i vide štap na putu. a mi je nazivamo geitelauv. velšani chevrefuill. A kad se veče prikuči. 86 Tintajol. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva služavku koja se zvala Brengvein. kraljem. žive i listaju. i tu se sakri u šumu. 117 . Onda oni koji su to saznali.treba da vas čudi. bršljan. tako je to i na taj način i s nama. u francuskom originalu Tintagel. No. gde je kraljica ranije stigla. a zatim i bršljan. on izañe iz šume i ode na prenoćište i upita kako je kralj. ali ako se razdvoje. a i on s njom. Tristram je bio strašno tužan i zato ode iz otadžbine i krenu za Kornbretaland. leska umire. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu. jer nikako ne mogaše da živi bez nje. veoma se obradovao. nepoznato je mesto. oboje su plakali. jer se ona neće kretati tako da je on nikako ne vidi. jer tu će kralj održati svečanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. Ali kada je došao rastanak. Tada odseče jednu leskovu grančicu i izreže je svojim nožem da bude četvrtasta. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu što su želeli. jer onaj ko verno voli. „S nama se” – reče on – „zbiva što i s bršljanom koji se svija oko leske. Ona podigne štap i pročita šta je na njemu pisalo. Niti ja mogu živeti bez tebe. No. i zamoli ih da je sačekaju. i spremao se da je potraži i da sazna kako da je vidi. onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo. pomislila bi na svog dragog. jer on beše sasvim vešt u svekolikim pesmama koje se čine uz harfu. Na štapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio. Najlepša draga moja. postaje strašno tužan kad mu se volja ne ispuni i žudnja ne zadovolji. sačini Tristram jednu novu pesmu uz strune. Na Duhove treba svi da budu onde i neće nedostajati ni zabaveni bogata prijema. Kada je Tristram to čuo. jer on se i ranije tako ponašao prema njoj. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda štap. Bretonci je nazivaju gotulaef. Ona siñe s puta i išla je sve dok nije našla onoga koga je volela više od svega na svetu. niti ti možeš živeti bez mene. Ona reče da želi da sjaše i onde se odmori neko vreme. ne pošalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje. I oni učiniše kako ona reče. i taj ih je susret oboje veoma obradovao. i da se kralj veoma kaje što ga je oterao i što je verovao lošim savetima zlih ljudi. i koja je uvek bila pouzdana i verna. već se suše. i ne listaju. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj. rekoše mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86. Tristram je došao do šume kraj puta gde je znao da će kraljica projahati.

Po toj pesmi uz strune on će se onda sećati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i čekao na vetar. i da je što pre pošalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio stražu na granicama zemlje. te da se ona nazove Pesma o obali. Ali kralj nije želeo da posluša savete kormilara i požurio je po opasnom vremenu. hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. Onda oni odoše kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti. opkolio je njihove zamkove i srušio ih. jer beše saznao da su se namesnici. ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnošću. a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske darežljivosti. Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini. a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. Kada je stigao u Normandiju. Tu je dugo sedeo da sačeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. i kako je ona nastala. opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu. koji su imali zamkove unutar granica Normandije. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirače harfe koji su bili s njim. da ona za njega sačini jednu novu pesmu uz strune s najlepšim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronañe. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zaštitio. Barbeflear je grad Barfleur. Onda je razumno pomislio da bi trebalo da pošalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoñi koja je znala šta treba o svim pesmama uz strune. i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila još od detinjstva. I onda rekoše svi koji se u to razumeju da nikada nisu čuli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu. naložio je da se nijedan svirač na harfi ili svirač ne mogu smatrati 87 88 Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvajač. koji je s vojskom osvojio Englesku. 118 . On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strašno dugo i svakoga dana je išao sa sokolovima i lovio ždralove. Onda ona sačini onu pesmu uz strune koju je kralj zatražio u svome pismu i po svojim poklisarima. on je radije čekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale. do 1087. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu.Pesma o obali Sad se pristoji da kao sledeće ispričamo onu koja se zove Pesma o obali. A pošto se kralju ta pesma dopala više nego ikoja druga. poželeo je da se opet vrati preko Engleskog mora. Viljem kralj87. Zatim proñe neko vreme. jer su dobro i brzo uradili ono što im se dopadalo. u to vreme grad u koji se obično pristajalo pri plovidbi za Southampton u Južnoj Engleskoj. i nauči svirače na harfi da znaju Pesmu o obali. i uhvatio ih je veliki broj. a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu sviñalo. naložio je da sačine ovu pesmu. Kada oni stigoše do nje u Bretanju i iznesoše pred nju bogata poslanja kraljeve milošte. skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja.

dobrim ako je ne znaju dobro i tačno. da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo. govorio tako lepo. molio tako predano pre nego što bi od njega odustao. zbog koga se oblače u novu odeću? Zbog koga šalju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zašto se ne ponašaju sramotno? Zašto vole da daju. Mnogi sveštenici i vitezovi su bili tu. dajte savet o nečemu o čemu sam oduvek razmišljala: Ja čuh vitezove kako zbore o turnirima i viteškim igrama. i ne beše nijedne kraljice. ne drže nikakve govore. Bile su u svojim najlepšim haljinama. Najbolje doživljaje su sve pamtile i prepričavale ih nanovo i nanovo. Za tu zabavu o kojoj ću ovde kazivati. za koga se vitezovi ukrašavaju. Jedna od njih reče svoje mišljenje i reče ga bez uzdržanosti: „Sada mi vi. svako kazivao svoju avanturu. Sad ja nisam pročitao ništa više o toj pesmu uz strune na velškom jezku. bezbrižne. milošti i plemenitim viteškim delima. o tome da umoljavaju svoje prijateljice. a druge ih slušale. sve su imale na sebi svoju najbolju odeću i najfinije ukrase. živu i na radost. svi dogañaji su bili kazivani i zapamćeni. harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su posećivali. 119 . gospe. one su kazivale šta misle. jedno po jedno su izlazili ispred. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata. Svako je ispričala svoje doživljaje. i ne želim dodati ništa drugo do li to da je Bog posvetio kralja i poštovanje mu dao da zaštiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski. Gomila ljudi drugih zanimanja takoñe je bila tu. Bile su cvet Bretanje. gospoñe i devojke iz zemlje behu tu. o avanturama. Pa zatim stadoše da procenjuju koje veliko delo najviše vrednuju. učtive i visoko poštovane. bili su tada običaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doživeo avanturu. nijedna visokorodna gospoña nije propuštala priliku da se tu pojavi toga dana. te milost ukaže onome ko to napisa! Amen! Pesma o požudniku Tako kazuju Bretonci da u stara vremena beše običaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede svečanost svecu. Svako je kazivao o svojim velikim delima. behu skupljeni na onome mestu koje je rečeno. O njoj za koju su velika dela učinjena. zorne. To je istina. tako su često bile prepričane da su ih svi hvalili. plemenite i predivne mlade devojke i device. Držali su se govori i kazivalo se o ljubavi. tu behu gospoñe. Bile su umne i lepog držanja. ugled i blago zemlje. To se proču kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova. Osam devojaka je sedelo za sebe. bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini. Kome možemo da zahvalimo za dobre vitezove. kad vam kažem. I još i u našim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. Pošto izañoše iz manastira. Najplemenitije i najlepše gospe. Osim toga. jer oni koji su umeli da sviraju na violini. zašto vole da se susreću na viteškim igrama. da bi svi bolje čuli. o ljubavi. Od toga su i pesme činili.

i činili pesmu zajedno sa njima. tako ovde pesmu završih. Vitezovi i klerici dadoše pesmi zaštitu i ljubav. Tu pesmu većina naziva pesmom o požudniku. Onda im se on požali na ono što nije voleo u njenom ponašanju. On su imali veliku kraljevinu. kad su čuli za tu dobru temu. Pesma o Naboreisu U Kornbretlandu beše jedan kralj koji se zvaše Naboreis. lepu i učtivu i stasalu. jednu izdašnu i bogatu baštinu za ocem.” Njih sedam se složiše s njom. o razmetljivosti i nakinñurenosti njenoj. samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukrašava svoju odeću i marame za glavu trakama i gajtanima. Ne želim da kažem pravo ime da se ne iskrivi i pogrešno ne protumači. Naboreis. stavi gajtane i trake na svoju odeću i da glavu svoju pokrije svakojakim ženskim kapama za koje mišljaše da je za lepotu i divotu jedne žene. Kako ja čuh priču. da mogu da je čuju oni koji to zažele. Svi koji su bili na zabavi. ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi pičku svoju. rekoše da to beše izuzetno lep govor. Dajem vam moju reč da nijedna žena. Mnogi muškarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu. Jer pošto su sva dela učinjena zarad nje. kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutošću. pošalje Naboreis. domaćin njen. svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom. Mnogo su hvalili delo njihovo. jer ona beše bezmerno naduta žena. Ali čujte šta je ona odgovorila na poruku svoga muža! „Gospodo” – reče ona – „ako se mome mužu ne sviña i ako se ljuti zato što se ja oblačim i što se nosim onako kako dolikuje i kao što je običaj kod lepih i finih žena. poruku mnogim od najuglednijih ljudi. On je često bio ljut na nju i krišom od drugih je grdio oštrim rečima. Onda kretoše s pesmom. No. još uvek je niko ne omrznu. i sa takvom spoljnom ukrašenošću kakvu nosi na sebi. Neka nam doñe onaj koji najbolje ume da sastavlja note . On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj. onda ne znam ništa drugo da učinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim 120 . Naboreis beše jedan učtiv i velikodušan vitez vičan oružju. koliko god da joj je lice bilo lepo. On je dobio ženu iz velikog roda. slatka čežnja koja je razlog za časna dela. Govorio je da bi voleo njeno ponašanje. surov prema neprijateljima.svi će se zacelo nama okrenuti. video je tu njenu naviku i nikako mu se nije sviñalo što se ona tako preterano kiti. vrednu i znatnu. dobar prema prijateljima. a stigli su i njeni najbliži srodnici. ona beše voljena i rado pevana. već što se takvom pred drugima pokazuje. koji ne bi bili ni za dugme da pička nije cilj zbog koga se iskušavaju. on bi rado da ona posluša njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavošću. digoše ruke od pesama koje su pravili i okretoše se damama. Hajde da sačinimo novu pesmu o pički. domaćin njen. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obuče i ukrasi. i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti što ona neće da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. Ako joj se dopadne. ništa o njoj ne kazujemo. pesmu napraviše učtivu i dobru. i govorio da to nije zbog njega.Otuda dolazi ona velika.

Onda će se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar. i to se rašču naširoko.da pusti bradu i brkove da rastu dugo. 121 . Oni koji su držali školu za činjenje pesama uz strune. i da zatim odseče i bradu i brkove.” Oni koji su čuli gospoñin odgovor. i za to se svuda saznalo. napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim. odoše od nje i mnogo su se smejali njenim rečima i zabavljali se njenim odgovorom.

i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. postade sasvim drugi čovek i – kako to kaže sveti apostol Pavle – ubi i ublaži zlu prirodu svoju u ime Božje. privede Bogu. mnogi se ljudi pokajaše za grehe svoje i odbaciše paganstvo. odbaci ovaj svet i grešne želje i postade primeran u veri. oponaša reči Satanine i kaže nam: „Ja ću svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeću na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i ličiti na najlepšega boga. htede da.u Vulgati. On se držao daleko od svega što zakon Božji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve što mu je On nalagao. Ali onda im posla naš Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obeća svima koji verovaše u Boga večni život i večno trajnu radost. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemoćnom Bogu.CRKVENA KNJIŽEVNOST STARONORVEŠKI HOMILIJAR Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUČENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu leži zemlja koja se zove Norveška. I ljudi su onde išli za ñavolovim krivoučenjem. s velikom željom. Istom kad bi opran svetim krštenjem. Tad je vladao u Norveškoj sveti kralj Olaf. propovedi i njegovo divno ponašanje. on je bio i kralj njihov kada je reč o upravljanju zemljom. ali zapreti zlim ljudima i zločincima užasima strašnoga suda i Božjim sudom i mukama u paklu. moćni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana. 122 . On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veličinom najsvetijeg. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u širokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu. koji gradi svetu tvrdinu i podiže grešne i nakazne ljude. Ali tada ustadoše protiv njega mnogi zli. a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohrišćane. U Engleskoj je počeo da veruje u Boga. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na čuvanje. i malo ih je verovalo u milost Božju. Ali sve to sveti kralj Olaf primaše sa strpljenjem zarad Boga i stade još vernije da 89 90 In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti . Takvo veliko znanje i takav besednički dar dade naš Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove reči. i učinio je apostolska dela svojim svetim uputama. On beše veliki svetac. Oni se svim silama okretoše protiv poruka Božjih i omalovažavaše njegovo sveto učenje. On beše roñen u Norveškoj i onde mu beše rod. Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljaštvo i mnogo surovosti. jer Satana ih beše potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja.” Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod. prorok Božji. On je smatrao da je zemaljsko kićenje ružno i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Božju. I kako to retko biva. uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu što podsticaše dobrotu.

ružio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgreše prema onome što je istinito i pravedno. Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Božjoj i svih svetih ljudi. odreče se paganstva i svekolikih zabluda. U zakon je stavio i koje su u ime Božje obaveze učenih91 prema neukima. to mu behu sve neverniji. Onda se sav narod okrete poslušnosti prema Bogu s velikim pokajanjem. kako je i pravedno. i ostade mnogo dana kod njega uz velike počasti. velika gomila uz pomoć Nečastivog. zakone kojih su se potom pridržavali po celoj zemlji: da moćni ne pljačkaju one koji su siromasi. ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima. 123 . e da bi tako unapredio hrišćanstvo i bio zemlji odbrana. Onaj ko potraži po tim zakonima. karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom. Tada on ode jednom kralju istočno u Gardariki koji se zvaše Jaroslav. on uspostavi zakone meñu ljudima. Grdio je i kraljeve i dvorjane.propoveda dobro svakome čoveku nego što to činjaše ranije. i ne htede da ima išta više sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. On bi radije da izgubi život svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije večnu sreću nego da se poda Sataninom bespuću i ne-snazi paganstva. a to je da nije hteo da prekrši veru svoju hrišćansku i izloži pogibelji živote ljudi koji su ga pratili. i jeretici i zlonamernici se podigoše protiv njega. i koliko je bio pun milosrña i saosećaja prema svim malim i siromašnim. i da uživa u onome što mu je Bog dao. Niko ne može pravedno reći koliko je mnogo dobra taj sveti čovek učinio za ljude dok je vladao zemljom i odreñivao zakone.tadanja Rusija. da svako radije vlada svojim. 91 92 Sveštenici. Garðariki . Onda je skršio i spalio paganska svetilišta i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih sveštenicima i učiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hrišćansku i drže službu božju. videće koliko je on tvrdo verovao u Boga. Niko ne sme da optuži Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. davao im tople savete i ubeñivao stare i mlade. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Božjim mukama i putovanjima svetih ljudi. Kada je to bilo gotovo. Niko ne može potpuno reći kolika je radost išla s tim dobrim čovekom i koju je on osećao kada je gledao kako se narod u Norveškoj okreće od paganske vere i Sataninih stranputica – a zatim nalazi milost kod svemoćnog stvaraoca. Ali što im je više dobrote pokazivao. On se onda povuče pred tom olujom na istok u Gardarike92. Bolje da se čovek okrene onome što je mnogo istinitije. koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji. Utvrdio je i šta učeni da od onih drugih dobiju za to kao platu i štovanje. Onde je postao poznat meñu svim ljudima zarad svoje vere.

bi pogoñen u koleno i zasečen po obrazu pre nego što pade i izgubi život istoga dana. kako to obično bivaju oni koji izdaju kralja. godine. svojim protivnicima i Božjim neprijateljima. 94 93 124 . on svojim najbližim prijateljima ispriča prelepo snoviñenje i toplo zahvali svemoćnom Bogu za divan poziv. te mu se ruke skvasiše u toj vodi. Ali čim neprijatelji i protivnici njegovi saznadoše da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu. koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu što su njome oprali telo i rane.Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istočnim putem preko Svitjuda93. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuću i njegovi ga sopstveni gardisti opraše i paziše ga što najbolje umehu. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proživeo na ovome svetu. I taj dan. On ustade i protrlja oči i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajaše. ukaza se kralju naš Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domašivahu nebo. i kao pravi borac spremao se za dvoboj. i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima. I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da život položi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norveškoj najvišega kralja. Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson. jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95. podariti večni život. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad. Taj čovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom. I on i drugi što tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog Sviþjóð . Kada ke dan odmaknuo. godine. i to beše jedna sreda. i podlošću je pobedio svoga gospodara. urotiše se svi protiv njega i htedoše da ga na prevaru ubiju. Za trud tvoj i rad sačiniću ti jednu divnu koronu94. I Gospod naš mu ovako govoraše: „Moj dobri prijatelju. Tada naiñe jedan jadnik. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvañen iz groba i kanoniziran 1031. jedan čovek od velikoga roda. nebesko blaženstvo i radost. zao i nevernik. jer je ovaj imao manje vojske. I on je sam verovao da će ga Bog prvo pozvati da zadobije veću čast i vlast. Noć pre nego što je trebalo da se sukobe.” Kad se probudio. doñi čim pre da budeš sa mnom i svetim ljudima. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izračunato je 1024 zima96. Krunu. slepac. 96 Po našem računanju vremena to se dogodilo 1030. koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik. On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnažio snagom Božjom.Švedska. opasao se oštrim i britkim mačem koji se zove reč Božja.

pokazao. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noći da razmotri stanje sa svojim prijateljima. dok su bili na putu kući. veliki poglavar i čuven po hrabrosti. On obeća svecu da će napraviti divno raspeće od srebra za svetu kuću u kojoj on počiva. 2 U Irskoj beše jedan hertug po imenu Gudtorm. proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. Odmah naloži da se napravi raspeće od srebra toliko veliko da je i duže i veće od odrasla čoveka. i zamoli ih za podršku i pomoć. Sina i Gospodovog Svetog Duha. i mladog i starog. On je bio sestrić Olafa svetog. ako mu spase život i pobrine se da se iz izvuče. juli. On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje. On je mislio da će za to vreme uspeti da omekša kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. onda izabra da radije umre hrabro i napusti život muški nego da živi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beščašće što je izgubio tako mnogo blaga. Onda kralj htede oba dela samo za sebe. 97 98 Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice. a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. i istovremeno ukrasi kuću svečevu tom divotom za pomoć u nevolji što mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf pruži uz snagu i moć svetoga trojstva. i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meñu njima. prijatelja svoga. Oca. koji vlada i upravlja sad i navek. ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedničko vlasništvo i napusti svoje brodove. Jednoga dana. Nakon te blistave pobede vrati se kući iz bitke. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teška. I svi ljudi iskreno zahvališe Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zaslužili. I zahvaljujući pomoći Olafa svetoga obori kralja i svakoga čoveka što ga je pratio. 125 . Ali beše i preopasno potući se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu količinu blaga. Onda pozva svemoćnog Boga i svetog kralja Olafa. trebalo je da izmeñu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko može. Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97. Tolika je bila razlika u snazi momčadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova. sa svim plenom. Ali toga dana je bilo veče na misu svetoga Olafa98. Ali čim mu bi jasno da ni rečima ni prijateljskim savetima ne može kralja da otrgne od stranputice. i prijateljstvo meñu njima je bilo izuzetno. glave 54-55). 28. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. a hertug ne više od pet. vedar i radostan. ili da započne bitku sa njim.

Ovde uzeto iz Carl Ivar Ståhle & E. koji je vredno hvalio Našu Gospoñu. govorio ju je dan i noć. te sam često razgovarao sa svojom krvnom braćom o tome da bi trebalo da se povučemo iz sveta.STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM (Kraj XIII veka) Marijina čudesa Jedan moćan i visokorodan vitez otide u manastir. kroz čiju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me 99 Petrus de Dacia je živeo izmeñu 1230-tih i 1289. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde služenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana. i da je danas sam zadobio nagradu. patnjama i smrti svetaca. decembra 1267. gde god da je bio i šta god da je radio. počeo sam da težim i žudim za tim da mi Gospod dokaže svoju milost tako što bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo rečima već i delom i primerom. delima. osećao sam u svome srcu takvu utehu. On nije znao ni da čita ni da peva. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. jedinu koju je umeo da pročita. Tu malu reč. 126 . Medeltidens och reformationstidens litteratur. N. nekoga kome bih se u srdačnoj ljubavi mogao pridružiti. pa on srete učesnike na putu. Mnoge je sreo i oni rekoše da su njegovi zarobljenici i svi rekoše da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan. a posebno Našeg Gospoda Hrista i njegove časne majke. I kad sam zatim razmišljao o onome što sam čuo. Numeracija pisama po Lundénu zasnovana na hronologiji Jarla Galléna. Onda ljudi iskopaše zemlju do korena i pronañoše da je koren ishodio iz njegova jezika. Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99 Prva poseta (20. i na svakom listu ljiljana je stajalo „Ave Maria” napisano zlatnim slovima. Paulsson. izdanje Joh. Prevod na savremeni švedski jezik Tryggvea Lundéna. 1968. Vitez je želeo da čuje sve mise i da nijednu ne izgubi.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek osećao duboku radost kada bih čuo priče o životu. i nije mogao naučiti išta više do „Ave Maria”. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis. stalno je nosio na jeziku. kroz čije bih se vrline mogao izgraditi. Na putu ču misu u jednom manastiru koji beše podignut i posvećen časti Naše Gospoñe. iz njegova groba je izrastao najlepši ljiljan. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. da za mene svet i njegova zadovoljstva već tada počeše da gube svoju vrednost. On shvati da mu je Naša Gospoña svojom moći i blagosti pružila tu čast preko anñela svoga sina zato što je okasnio slaveći je. I kad je umro i bi stavljen u zemlju. i toliko je tu ostao da se turnir završio. pojahao je na turnir. Jedan hitri vitez. sigurno i jasno da naučim živote njegovih svetaca. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreñena čežnja.

Stigosmo kasno s večeri. Gospoña Alfradia. ali još više od muka za koje su znali da ovome slede. i to ne samo u njenoj blizini već i kada sam je se sećao. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj školi (studium generale) dominikanskog reda u Kölnu. jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja. upitah se. 127 . videvši da su moje sopstvene zasluge nedostatne. kroz čije bih se razgovore prosvetlio. baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese. jer ni kod jednog ne nañoh ono što sam tražio. koji joj je još od detinjstva bio ispovednik. i što sam više takvih skrušenih ljudi video. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju žudnju. U tim osećanjima provedoh tako dugo vreme. otkuda su onda mogli doći ona neobična radost i promena u mojoj suštini? 100 Begina je članica beginskog zaveta. poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz čiji me lik i reči svekoliko radovaše. naprotiv: ja osetih ñavolovo prisustvo. jednog ženskog društva nalik na manastirski red. bojadoh se njegova besa. mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost.pritiska od mojega detinjstva. plemenitog roda i udata za istaknutog muža. mnoge dane i. tužne ljude i jednu mladu devojku koja je sedela nešto po strani lica prekrivenog redovničkom maramom. kroz čije bih se društvo utešio i kroz čiji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboñen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome što se tiče života svetih ljudi. Dok sam sedeo i čekao ga u toj kući. priñe mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim. Prisutni se strašno uplašiše od ovoga. On me povede sa sobom društva radi i naveče na dan apostola Tome uputismo se njenoj kući. Ja sam se još na putu u svome srcu odlučio da oćutim ako li ugledam što neobično ili čudesno. to sam više čeznuo da vidim i druge. Jer što sam ih pomnije posmatrao. I dok su svi tugovali nad patnjama koje će ona morati da izdrži. i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izložena. kako verujem.”101 Onda ona reče: „O. i kretnje moga srca njima smirene. Pa ipak moja čežnja nikada nije bila utažena. Brat Walter. više od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti – ne kroz moje zasluge i želje – pokazao više ljudi oba pola koja su često mome srcu donosili radost. videh tugu čeljadi i jadno stanje devojke. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera. ali shvatih da će se dogoditi nešto neobično. Ja odgovorih: „Iz Kölna. jer ono što osetih svojim spoljnim čulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost. koji je odavno bio njen ispovednik. uñe u sveštenikovu kuću da je poseti. kako je to brat Walter želeo. i on sede i sasluša ispovest te gospoñe. Kada uñoh u sveštenikovo dvorište. ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogućnošću da se iz njega izañe. to sam više želeo da ih posmatram. onoj kući u kojoj je župski pastir stanovao. moje srce nañe utehu i moja duša se začudi. ugledah jedan siromašan dom. zgrabi je jedan ñavo. trebalo bi da ste bili u našem gradu102 i videli ona čuda koja se dogañaju sa jednom mladom devojkom!” S večeri sledećeg dana nas se dvojica uputismo. 102 Stommeln blizu Kölna. Na kraju me milosrdni Otac. Ali. Pokušah da obuzdam svoje duševno uzbuñenje i postideh se toga da ga neko primeti. bila je teško obolela i poslala po brata Waltera.

Jer toga časa sam istinski iskusio blagodat Božju. koji sam preñe bio ispunjen radošću.Da bih skrio šta sam osećao. 128 . 103 Completorium je poslednja od božjih službi s molitvom tokom dnevnih službi (obično osam). četiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu škrinju kraj njene leve strane. to se završilo tako što ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih četiri sveže rane koje su krvarile. pre nego što je krv stigla da se probije napolje. što ni rečima ni ponašanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola već ostala nepomična bez jadikovki i žalbi. Pošto smo tako sedeli neko vreme. Kako posle svakog ječanja pronañoše nove rane. da i danas. Ali ja više nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: „Dragi oče. Jer on je bio veoma smeran čovek.” Onda pogledaše i videše da je to tako. – I dok sam tako sedeo i slušao reči porodice i tu i tamo ubacivao po koju šaljivu ili ozbiljnu reč. i ja ustadoh i pogledah. Kada smo to završili. njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kući. da. jer u svakom stopalu nañoše po jednu svežu ranu kako krvari. Gospod podario taj dar. Brat Walter. i mene. bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom već i pažnjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam osećao da svojim prisustvom menja moju suštinu. Ona još četiri puta jeknu uz saučesne suze prisutnih. upitaše je zašto je jeknula. Ali radost je tako duboko prodrla u moju dušu. ne znam da li vidite kako ñavo žestoko napada devojku koja sedi kraj vas. Ona im odgovori: „Ranjena sam u noge. a na istom delu drugoga stopala tri rane. a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznoseći joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. Tada.” Tako se i zbi. On mi to dozvoli. isto tako sveže prokrvavljene. dadoh se u razgovor sa čeljadi iz kuće. Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim noć s tom porodicom. brat Walter klečeći stavi obe ruke na devojčinu glavu i pročita jevanñelje „U početku beše Reč” kao zaštitu od napada zloga neprijatelja. sa pastirom crkve. jer mi beše jasno da mi je zbog nje. ne samo da je sačuvana u mojim uspomenama. Kada žene. mada je od tada prošlo jedanaest godina. ako se dobro sećam. ja sam se najviše čudio tome što devojka uprkos svim tim žestokim udarcima nije ni uzdahnula ni zaječala. i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kući beše spreman za njega iz poštovanja prema njegovoj starosti i smernosti. jer izmeñu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obično protekne jedan tren. koja će mi kasnije biti tako draga. to jest. pri čemu otkrih rane čim su nastale. koje su sedele kraj nje. Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je ležala na srcu. to čuše. poče sad da obuzima saučešće. čuh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. dva poslednja puta. u prisustvu devojke i sa svom pažnjom po pravilima reda. Meñutim. dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku. Što se mene tiče. već je i sad osećam podjednako jako kao i onda. uznapredovao i u starosti i u milosti. bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i škrinje i stavili jedan jastuk izmeñu nje i njih tako da padne na meko. želeo je da čitamo kompletorijum103. videh da je ñavo sedam puta baci dole. ako je on opet baci nauzak. primetio sam da se broj rana svaki put povećavao. i to tako silno da su se udari o zid i škrinju mogli čuti nadaleko. moj drug. U meñuvremenu je počela noć nakon dana svetoga apostola Tome.

na žalost. a što se jasno videlo iz onoga što je sledilo. Pošto sam tako sedeo neko vreme u tišini. neko vreme sam ćutao. Ne znam da li sam se ikada u celome svom životu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloženju. iako nisam vladao potpuno jezikom. da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin čuvan u šaci ili na grudima. Nisam žudeo ni za čime više od toga da celebriram misu u čast Svete Device kao zahvalnost za božanski blagodar koji sam dobio. Nakon što sam to ispričao. dva. i sedam osoba koje su bdele cele noći. ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. kojim ju je ñavo ranio. blaga i radosna noći tokom koje mi se po prvi put pruži blaženstvo da 104 Miserere Psalm 51. ne na smenu već sve odjedanput. dakle. ona odgovori: „Ranjena sam u prevoj kolena. jer se svako pojedinačno mogao plašiti za svoj život zbog ñavolova besa koji je bio tako žestok. jer mrak nije mrak pred tobom i noć sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana. poučna dogañaja uzeta iz „Života braće”. Ja se. A kada je upitah šta joj se dogodilo. pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug. bio je. Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je utešim i od nje dobijem utehu kroz čudesa Gospodnja. Taj ekser. zbog muka kojima sam sada izložena ne mogu biti onako pažljiva kako bih to htela.” Na zahtev njen i drugih. 105 Noć… Psalam 139:11-12. a u drugom kako je jedan od braće iz reda braće propovednika osloboñen petnaestogodišnjeg čistilišta i to zahvaljujući misi koju je čitao jedan stariji brat. po mome mišljenju.”105 O. grozan i neizdržljiv za ljude. devojka me upita: „Kako se zovete?” Ja odgovorih: „Petrus. [---] Izjutra se vratih u Köln odakle sam i došao. toliko vreo. a da niko nije otišao u krevet. i prisutni me primiše s radošću. blag izgledom i poštovan kako od sveštenika tako i od laika. srećna noći. o blažena noći.osedeo. vratih onde. osetio sam to kada sam ga dodirnuo. nañoh u sobi dve sveće koje su gorele sve do svitanja. izvuče jedan gvozdeni klin vlažan od sveže krvi i stavi ga na moj dlan. ispričaj mi štogod o Bogu. nije iz rane mogao izvući ili iščupati bilo ko sem ñavola samoga. A to meñuvreme beše uzrokovano time što to oruñe (mora biti da je bilo od gvožña ili drveta). stavi desnu ruku pod haljinu. zatim opet uzdahnu. “Miserere mei deus…”. koja za mene posta početkom božanskog prosvećenja koje ne poznaje razliku izmeñu dana i noći! O. To bdenje je bilo nužno. smiluj mi se). jer ja tako rado slušam kada se govori o njemu.” Onda ona reče: „Dobri brate Petruse. od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica naučila jednog kartezijanskog redovnika da joj služi i da je voli. (Gospode. Onda devojka poče da uzdiše snažnije no ranije. mada ja. ja im ispričah. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio reči: „Noć je meni svetlo u mojoj radosti. a njegov prijatelj. po manastirima psalam pevan kao psalam za lečenje. 129 . koji sam na takav način dobio.” Onda proteče onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom pročita Miserere104. Na žalost.

da joj se celo telo treslo. jer se nije dogañalo na običan način. [---] Druga poseta (24. nakon čega ponovo beše nepokretna podjednako dugo. čini mi se.iskusim kako je predivan Gospod! To je ona noć tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. „ti najmiliji” ili „mladoženja” i pritom je likovala tako čudnim trzajima. poče polako da diše sve dublje i onako kao se obično diše. licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom. kao što rekoh. „ti najdraži”. To stanje smeha. Poče lagano da diše. februara 1268) [---] Kada je. ushićenja ili radosti – ja ne znam kako da ga imenujem. drhtanja. onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. tako sedela na klupi jedno tri ili četiri sata. da. i to ne u povezanim rečenicama. iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri. udisala na mnogo tiši i lakši način nego što se to obično dogaña. ali ipak sporije i lakše nego što ljudi obično dišu. sve u istome dahu. dakle. i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno duže vreme nego što traje smeh. Ona je. jer tako što nikada ranije nisam video – trajalo je. onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere. ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su pažljivo slušali. ali ono vreme koje je proticalo izmeñu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (što deluje protivrečno) mnogo duže nego u običnom slučaju. Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. [---] 130 . Zatim poče da govori. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom pažnjom moglo primetiti. već u razdvojenim nadimcima od milja i rečima ljubavi kao „ti najvoljeniji”.

E. A šta će drugo vuk učiniti doli prevariti. oblast koju je Magnus kupio 1332. a odnosi se na Valdemara Atterdaga. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik. Prevod na osnovu tog teksta. i zgrabiti i progutati. starošvedska verzija u G.. jer on ima kožu jagnjeću.BIRGITTA (oko 1302—1373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Božji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj želeo uzdići108 i uzeti za savetnika: „Taj čovek.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter. I ne sme mu pomoći ni ljudima ni poklonima. Klemming (ed. 108 uzdići Ne može se odnositi na Valdemara. Razlike izmeñu latinskog i starošvedskog prevoda nisu date u komentarima. a konačno izdanje je štampano 1492. danskog kralja 1340-1375. tekst 8:16. Sredinom petnaestog stoleća prevod je prerañen u prirodniji švedski jezik. 131 106 . 1968). onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druženja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ište. ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377. verovatno greška redaktora Alfonsa od Jaena. kralj je više nalik na krunisanog magarca nego na glavara. doslovno i izrazito latinizirano. Bonniers. 1857-84. N. a Valdemar hteo da povrati. Švedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Ståhle & E.” Samo su dva otkrovenja sačuvana u svojeručnom Birgittinom zapisu. I razloga ima da se boji da će izgubiti svoje kraljevstvo. i izvrći se na sveopšti podsmeh. koji je formulisao početnu rečenicu ne znajući na koga se tekst odnosi. SFS 14:I-IV. ali u njegovom srcu je nezajažljiva žeñ i otrov izdaje. 107 Upozorenje na vuka. Najkasnije 1380tih godina započelo je prevoñenje nazad na starošvedski. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokförlaget. 109 one zemlje Odnosi se na Skåne. Zato ja kažem. ako kralj hoće moje prijateljstvo. on je vuk. Upozorenje je upućeno švedskom kralju Magnusu. Ali ako kralj posluša njegove savete i potraži njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraničnoj naivnosti slobodno s njime zbori. Postoje odreñene razlike izmeñu latinskog i švedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoñenja. koga ti znaš i koga kralj sad hoće da uzme za savetnika. od koga je Magnus zatražio pomoć protiv svoga sina Erika i švedskih velikaša na čijoj je strani bila Birgitta. latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck. i moći će da kažu: „Gledaj. onda ću ga ja odbaciti i mnogima će postati uzrečica. 1492).

on jede guske. On ima četiri obične kabanice i četiri kabanice sa kapuljačom. a jedan u desnu ruku. Dozvoljeno mu je da pije. da Bog podari dobru godinu seljacima. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja. taj deo napisan 1457. moj dragi oče!” – i zagrli ga. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoñe Märete). Ovde prevod iz izdanja E. i još pet puta pet jaja. A najzad se i sto postavi. Onda gospodin gvardijan šeta napred-nazad sve dok ne doñe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. i jede osam riba kuvanih. Tako se završava ova priča. jedno jagnjeće. Treći put pije gospodin gvardijan za grehove i oproštaj svoj braći. I zbog te stvari su svi gvardijani ćelavi. A gospodin gvardijan ne jede ono što je četvoronožno. jer one su bezukusna. Onda uzme oba bokala. 132 . i lososa i deverike. Svinjetinu ne sme da jede. On onda dâ se to pirja u tiganju dok ne izañe sav sok iz toga. On onda smakne kapuljaču sa svoje glave. I nikakav jezik ne može da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. da mu čelo zasija po celom manastiru. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prženih. Nikada gospodin gvardijan ne jede palačinke. on naloži da mu spreme raznorazna pića da ga ne uhvati gušenje. da je Bog spasi. On ih učini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. deus!” – i zahvali Bogu što je dobro sit i što je dobro popio. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. i pet na tiganju. on vidi redovnike svoje lepo obučene. a tekst nastao verovatno početkom 15. i pet spremljenih u loncu. popije malo i odmeri koliko mu prija. i kokoške. i patke i svekolike ptice. i pet jaja skuvanih. zato što je to dobra. 111 nistor Verovatno bokal ili sličan sud. I znajte to pouzdano da ta para uništava svu kosu na gospodinu gvardijanu. ili nešto ranije. On u njih umeša vino i biber i ñumbir. Pošto onda pročita molitve. veka. Zatim da se to prespe u jednu činiju i kuša od toga. i popije jedan junački gutljaj. Gospodin gvardijan je lepo obučen. Noreen: Fornsvensk läsebok. Zatim pojede još deset riba i još deset puta deset riba. Onda kaže gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu. pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice. jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: – „Ovamo. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu.ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110 Ovde se kazuje velika šala o svim gvardijanima. kaže gospodin gvardijan. Kada gospodin gvardijan uñe u manastir. jer to je četvoronožno. masna supa. jer u njemu je loše pivo: – „Iznesite taj prokleti bokal!” A za onaj drugi. 110 Originalan tekst sačuvan u cod. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku. Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kaže: – „Miserere mei. i pet skuvanih u kupusu i pet pečenih na žaru. Holm. koji je u njegovoj desnoj ruci. on jede i ribu: štuku. On ima dva krzna. i šesnaest prženih i devet spremljenih na biberu. a jedno veveričje. Zato se za gvardijana iznesu jaja. Četvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. talasa se okolo njegovog čela i cele glave.

Niko da ne da drugome nasleñe drugih. 113 112 133 . Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom. a majka je njihova dobijena bračnim poklonom.2 l. Onda on da ima sve u šta je uveden dok žive oni koji su s njim stali u cipelu. Uvoñenje u rod je važilo za ceo rod i činjeno je. mogao je da dete uvede u svoj rod. 114 Sold i mel su stare norveške mere za zapreminu. odeljak o ugovorima.3 l i u Nordhordlandu 40. To je isprva važilo samo za decu koju je imao sa robinjama. a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveško vreme. Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. i u sedište i stanište. zatim onaj koji biva uveden u rod. Onako kako sam sad rekao. On treba da odere kožu sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bačve s pivom. ako je samo jedan punoletan i on se saglasi. ali ako je otac bio slobodan čovek. na kakvu rodovsku svečanost. i u kaznu i u poklon. Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda. ali je kasnije prošireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca). Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog).PREDMETNI TEKSTOVI NORVEŠKI ZAKONI Uvoñenje u rod112 Sad muškarac može da poboljša uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najbliži naslednik. šest mela je činilo jedan sold. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljača iz 1274. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina. po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu. da stane u cipelu onaj koji mu daje nasleñe. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju baštinicu. onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim. mogu i drugi roñaci da uvedu u rod i učine punopravnim za nasleñe. u Sunhordlandu 24. On da kaže ovako „Ovoga muškarca uvodim u dobro koje mu dajem. Onaj kome otac da slobodu pre nego što je sin živeo 15 božićnih noći. prvi da stane u cipelu. ugovori s podvalom da ne važe. Niko da nekome učini podvalu s nasleñem. Onaj ko uvodi čoveka u rod. a njegov punoletni sin da učini isto. pa onaj koji mu daje baštinicu i onda druga rodbina. i u sva prava kao da mu je majka dobijena bračnim poklonom”. Ima li sinove. da uzme i nasleñe i zemlju baštinicu. a stric bratića. i u globu i u pramac.2 l. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97. da se saglasi na baštinskom sudu. To je punovažno uvoñenje u rod. Oko 1600. ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16. Ako nema sina. može se takoñe uvesti u rod. On da oglasi svoje uvoñenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme nasleñe.5 l. član 58. godine. Kurvinski sin i sin iz šiblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. Onaj ko s njima poseduje zemlju baštinicu. Onda da nasleñe bude potvrñeno za njega za veka i vaveka. onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. odnosno decu koju je imao krišom (takozvana deca začeta u šiblju). onda kad oni umru. ako se saglasi onaj ko je najbliži naslednik. pa onaj koji mu daje nasleñe.

Rob osloboñenik koji je uzet za člana domaćinstva. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje. i to zakletva sa pet suzaklinjača uz onog koji da je zakletvu. onaj koji lomi hleb i deli ga. Nañe li se kradeno pod ključem ili rezom. Ako odbije pretres. onda je lomilac lopov. onda je seljak lopov. Ako oni nisu kod kuće. Ali ako niko od njih nije tu. onda se može poreći i važe zakletve119. onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. Nañe li se kradeno u senari. onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. Ali ako ne jede. na mestu do kog se spolja ne može dopreti. i zakletva sa dva suzaklinjača uz onoga ko daje zakletvu. odeljak o krañi. ako je kod kuće. ako je kod kuće. onda je lopov onaj ko čuva ključ. Od glagola bryta. onda oni da uñu samo u košulji i bez pojasa. 117 Rob koji odgovara za domaće poslove i rad na imanju. onda je domaćica. punoletna kći. ali punoletni sin njegov. ako seljak nije kod kuće. Kad može biti da je kradeno stavio neki stranac. ali žena ako je nañeno u ženskoj odeći. ali ako niko od njih nije kod kuće.O pretresu115 Sad ako je roba ukradena čoveku i on vidi da trag vodi od mesta. Sad ako nañu kradeno izmeñu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja. onda je to kućni osloboñenik116. a da se u ne provali. Muškarac je lopov ako je kradeno nañeno u muškoj odeći. onda je rob predradnik117 lopov. Isto i za naslagana drva. onda se kazao krivim za krañu. onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatraži pomoć od ljudi da tera trag i da prati trag do kuće koga čoveka. lomiti. 116 115 134 . ako nije domaćica. onda je žena najboljeg čoveka u kući lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. 118 Podrazumeva se krañom. Nañe li se kradeno u krevetu. u stvari. Sad ukućani dobiju pečenje118. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). član 255. Onda on učini ponudu za pretres i ode po svoje susede. Onda oni da sednu ispred ograde i pošalju jednog u kuću i kažu svoj posao i zatraže pretres.

Onda da bude još gori muškarac onaj što je govorio. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. 13 marki i 8 ertuga su tako trećina od 40 maraka. Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu. Doñe li onaj što je rekao reč. Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa životinjskom glavom uz kazivanje pogrda. 122 Verovatno neki ritualni čin kojim se ponižava protivnik. to jest šest plus šest maraka. jedan deo seoskoj zajednici (obično župi). čoveka iz kraljevstva. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. Is Smolanda je ovde čovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokazivač Eskil. Krvarinu rodu plaćao je ubičin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo “sve do sedmoga muškarca”. 1 ere = 3 ertuga. veka. B59). ovde ono što se naziva svim ljudima. Sad se sretnu obojica pod punim oružjem. “ärua bot ok ättar bot”. 127 Šveñanin je oved čovek iz srednje ©vedske. padne li onaj što je dobio reč. onda da bude kako je nazvan. a nije smeo da održi. godine. ejdan deo kralju (u odreñenim slučajevima biskupu). sem ako odbije da plati126. 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu. Holm. onda on da vikne tri puta “Podlac!” i da učini znak za njega u zemlji122. STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka „O ubistvu” [4] Rob ubije čoveka od roda. stoleća (cod. 128 Ertug i marka su starošvedske novčane jedinice. ali nikakvu krvarinu rodu. da se plati za njega pola globe. [5] Ubije neko šveñanina ili čoveka iz Smolanda127. Medeltidens och reformationstidens litteratur. jezik je najveći ubica”. tunga houudbani” može da se prevede i “nedelo je najveće u rečima. Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetleća 13. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. 123 „glöper orda wärster. Novčane kazne su obično deljene u tri dela: jedan deo tužiocu. Devet marki kralju od ubistva čoveka i takoñe svim ljudima128. jezik je smrt glavi123 – da leži u neplaćenoj njivi124. a ne doñe onaj što rekao reč. 1 ertug = 8 peninga. on ne može da položi zakletvu i dovede svedoke. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke.” Da se sretnu na utočištu tri puta. U starošvedskim zakonima sistem je bio sledeći: 1 marka = 8 era. 1968. verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. bilo za muškarca ili ženu. Doñe li onaj što je dobio reč. da ne bude van zakona. iz oblasti nazvanih “svea”. da se ne zove ubica čoveka. da plati za to osam ertuga i trinaest marki. 121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu Švedska hronika i lično ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. N.STAROŠVEDSKI ZAKONI120 PAGANSKI ZAKON121 Kaže muškarac muškarcu pogrdu: „Ti nisi jednak muškarcu i nisu muškarac u grudima. ali ne zapadnojetskog. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. padne li onaj što je rekao reč – dernjala su najveći na rečima. 120 Prevod starošvedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Ståhle & E. 135 . a ne doñe onaj što je dobio reč.” – „Ja sam muškarac kao i ti. 124 Starinski aliteracioni izraz „i vgildum akri” znači „bez prava naslednika na krvarinu”.

ako ne potvrdi da vredi četiri marke. 129 Stranac je ovde čovek iz druge pokrajine — ubica ne mora da bude izložen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). Sveštenik mora da bude u seoskoj zajednici. učini se kao kurjak na njom. osveti se neko lopovu. Ubije neko stranog sveštenika. Ubije neko nekog na saboru. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131. to je podlo delo. [9] Ode neko nečijoj kući. sve je to podlo delo. da plati devet maraka. Ubije neko muškarca na klupi s pivom nožem. to je podlo delo. on ga ubije u nužnoj odbrani na uglu kuće. to je podlo delo. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi. ranom ili ubistvom ili paljevinom. drži se šume i pljačka.Ubije žena čoveka. da uzme jastuk i čaršav. ubije nekog na spavanju. da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. Ubije neko danca ili norvežanina. Niko nema od toga pravo sem tužioca. da digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. ubije ga dok vrši nuždu. to je podlo delo. Ubije neko nečijeg roba. odseču čoveku obe noge. digne tužbu protiv mrtvaca i podrži je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaćanje132. Ubije neko svoga gazdu. 132 Svedok ovde nije očevidac. ubije u kadi ili kupatilu. [10] Neko postane skitnica. 136 . onda da plate za njega četiri marke onome ko digne tužbu i dve marke kralju. onda da se digne tužba protiv najsrodnijeg muškarca. pravo da živi u zemlji i pokretnu imovinu. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. iskopa čoveku oba oka. da plati za njega koliko za čoveka iz zemlje. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. Odseče neko obe šake nekome. Veže li neko nekog za drvo u šumi. to je podlo delo135. Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji. to je podlo delo. izgubio je zemlju. Ubije neko stranca. već čovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. Ako ubiju južnjaka130 ili engleza. izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. prekrši mir doma. digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. ubije ga neko u nužnoj odbrani. Gaña li neko kroz badñu za dim i ubije čoveka. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaćanjem krvarine. donese ih na sabor. kad s njim deli nož i komad mesa. [11] Ubije neko muškarca u krevetu kod svoje žene ili na drugom mestu zakonito uhvaćenog sa svedocima. ubije neko ženu. iseče čoveku jezik iz glave. 130 Južnjak je ovde nemac. da plati za njega tri marke. Podlo je delo nositi štiti preko obale134. to je podlo delo. da da se vide krv i ubistvena rana. Pobije neko nekome stoku. Prekrši neko mir ili nagodbu. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeñu muškaraca. osveti se neko za kaznu dosuñenu na saboru. to je podlo delo. 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se slučaju ne isplaćuje.

moj vrli i visokorodni glavaru. tako i moje naslednike. 6. zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. Obznanjujem za Vaše gospodstvo da sam po pismu Vaše milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po križnoj misi s proleća u šestoj godini Vaše vladavine141. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano. na koliko su procenjene. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona. 138 19. 129. to je podlo delo. avgusta (VI kalendas Septembris). STAROSKANDINAVSKE DIPLOME POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili čuju ovo pismo šalje Olav Endridson Božji i svoj pozdrav. venda i gota. hertugu Slesviga i hertugu Holstena. dana 27. Digestum vetus na 4 marke. s Božjom milošću kralju Norveške i Danske. Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. ponizno s Bogom kao Vaš dužni sluga. ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz škole. koje su nestale. 137 135 . One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka žeženog srebra. 140 U sredu. jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brügge) u Flandriji i onde zalaže sve četiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. stoji li na vratu drugoga ili glavi i počini nasilje nad njim. ISKAZ SVEDOKA139 Vas. kralju Hansu. zemlju i pokretnu imovinu da će to biti ispunjeno138. gospodina Oda Alvsona podknez u namesništvu Skien. Diplomatarium Norvegicum II. s Božjom milošću kralja Norveške. I stavljam na zalogu kako sebe. Diplomatarium Norvegicum I. koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson. izabranom za kralja Švedske. godine (?). Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara četiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. Stormarska i Ditmarska. avgusta 1317. Inforciatum i Digestum vetus. pozdravljam ja Tjostolf Sveinson. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiču od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534). 136 Bergen. A za istinitu potvrdu stavljam svoj pečat na ovo pismo koji bi sačinjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona. Dve od pomenutih knjiga. obećavam da ću vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu. obećavam da ću kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za četiri marke žeženog srebra. i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord došao do njih istoga dana i kazao im da je ono što Počinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. 27. Od sada više neće važiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige.Ode neko na ratnički brod i učini se pljačkašem na moru. 961. 141 Križna misa s proleća pada na 3. maja 1489. godine. grofu Oldenborga i Delmenhorsta. Ali za Codex i Digestum novum. maj. 139 Skien.

kad se ne sme izvršiti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. Lidvord. došao pešice do Bea. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku što ga je kralj odredio. a Helge ode gore na gornje imanje. koje je sačinjeno na onaj dan one godine kako je to već rečeno. 142 143 Donjenemački: “Neka te Bog blagoslovi. Arne onda reče: „I reči na to ukazuju. a moramo pomisliti i da momku može srce biti ranjeno. mi što kabret144 jedemo. gde se. ili sveto vreme. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga saslušanja. na primer božićni praznici. tu bio gost od ranije. Seljak reče Sveinu: „Ne ubadaj čoveka dok ga držim. a Arne. onome što je pao.” Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga.je Arne Toleivson dobio. 146 Staronorveški “griƒastaƒr”.” Onda Lidvord ustade i uze helebardu i reče Torgeiru: „Hajde da…”145. to sam ja učinio i niko drugi. onaj što je pao. a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. ali Arne ne dobi od toga povredu. i ovaj je od toga odmah umro. reče tada: „Pa ipak treba nešto da pričamo. ali on htede opet u kuću i zaseče vrata udarcem. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaćivala kralju za gubitak jednog podanika. koji je naneo povredu.”142 Arne. a rodbini za krvarinu. Arne onda ustade i obojica isukaše noževe i ubodoše jedan drugoga i raniše jedan drugoga. onaj što je optužen da je učestvovao143. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i treći put u preponu. koji je pao. Ovo ubistvo je počinjeno u Beu u južnom delu Telemarka naveče na križnu misu s proleća van svakog svetog mesta146.” Arne odgovori: „Onda treba da govorimo jezik naših otaca i jezik naših majki. 145 Tekst oštećen.” Lidvord izañe i otrča svojim putem u šumu. na primer crkva. Ranije pomenutog Helgea odvedoše do vrata. On147 je takoñe stavio zalogu za Vašu milost za globu za gubitak podanika148 i plaćanje oprosta. ali ga zadrža seljak sa imanja. nećemo biti finiji no što oni behu. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja. 144 Reč kabrette označava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira. oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson. a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio. i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea. i ništa nije rekao.” Helge. Mi ne želimo taj jezik. a kao potvrdu toga stavljam svoj pečat na ovo pismo." Misli se u ubistvu. Onda je Lidvord rekao: „Got synth ju. sveto mesto. 138 . ušao je u kuću i sreo seljaka na vratima i upitao: „Mogu li da uñem u kuću?” Seljak je odgovorio: „Zašto ne bi ušao? I tebi ću pružiti čašu kako i drugima. Bog nek se smiluje duši njegovoj. koji je naneo povredu.” Lidvord je onda seo za sto i dobio čašu i nazdravio Arneu. odgovori: „Ja ne mogu da slušam to blebetanje. svako se svoga seća. ako se lepo ponašaš. tada česte hrane na norveškom selu.

Sačuvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nežne Zemlje Plodove. Nanovo štampana/ Godine 1673. 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Suša tvrda/ Oštete ruže crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne može. 1 SUvo i hladno Proleće/ čini Leto kratkim/ I hranu za Zimu uništava/ Bože/ pomozi/ što vladaš/ reci Proleće odlazi/ I malo nam Radosti pruža/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoća Leto kvari. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proširi/ Pomozi Oblaku da se više digne/ Daj nam da brzo čujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoća tera da ćuti. 2 Dobru Majsku Kišu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlaži/ I Sušu proteraj/ ne daj Mrazu više Da nežno Cveće kažnjava. 5 Daj da u nizu plešu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepršaju Leptiri Leta. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da plešu i klanjaju se.KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius (1605-1669) Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni Čas &c. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ Što GOSPoda služim i njega se bojim. Na Cveće i Lišće/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuću/ daj da pevaju/ Štiglici mali/ Uz divne Švedske bele Pliske. 139 .

7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad Noć se i Dan dele/ Daj da se čuje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ Životinje da plešu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nañu.6 Daj Radost i Utehu/ ne daj Ševa da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da živi. 140 . Daj Leto/ daj Cveće/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica viče i kuka. 11 Učini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da Šume i Doline ozelene/ Oteraj Sušu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce uteši/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tužno zbori. 8 Učini nam Dan dugim/ učini nam Noć kratkom/ Daj da Dažd topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu što beše/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju. 9 Učini nas plodnim gore/ učini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se više raduju/ Koji u tankoj lanenoj odeći hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubači sviraju. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ Što Sjaj svoj često nikome ne štediš hteti/ Zasvetli nad našim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoća i Suša nestanu/ Sad čeznu/ sad žude/ Žene i Muškarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. Uteši svake Grudi na Ostrvu Švedskom/ Koje sad tužno zbori.

Daj da lep Vetar duva na Šešir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima što Noću putuju. 13 Daj da Trava omekša/ i Cvet lep/ Daj da pleše mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru. 14 Daj da Činovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreću/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meñu svim Staležima/ Daj da se mnogi raduju. 17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere. 15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da žvaću Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od Šume/ Dokle god doseže/ Daj Volu da gleda i zuri. 141 . 16 Pusti Stoku na ispašu/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u Šumu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Božjim ključem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ Žetva bogata/ radost pričinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele.12 Daj da Šuma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam ništa ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ Šuma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se pleše/ S Radošću/ s Krotkošću/ Daj da se razmeste šareni Kreveti.

20 Mi smo/ O Bože/ prema tebi grešili/ Oprosti nam Nedostatke teške/ Mi hoćemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane naše da živimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve što nas sludeti može. 19 Ti vladaš Ratom/ ti vladaš svime/ Ti vladaš i Nebom čvrstim/ Jer ja želim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jašemo/ Učini bujnim/ hrabrim/ Šta je sad pozvano/ Ti najbolje znaš naše dobro. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godišnja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Uštap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ Što nikada bolesnom Izlečenje ne daju.18 Na Cveće i Lisje pusti Pčele/ Što Med slatki vuku/ A Vazduh se zagluši/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreću/ Smiri Bes/ daj Mir/ Bože budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo. 21 Smiri Požudu/ tvoji nas Darovi uče/ Uvek ispravno da uživamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku što nosi/ Prazan i napukao Krčag. (1641-42) 142 .

To su samo mehuri i napukli probisveti.Thomas Kingo Umoran od ovoga sveta i željan neba 1. Taština. Šta su moje godine. Ah. Taština. 5. Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! Često se onde saplićeš. Taština. smanjuju se i menjaju. šta je? Šta su tvoje krune i venci što ih nosiš? Zavist ti uvek na grbači sedi. 6. Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici. 2. naklonost i ljubav. Taština. 3. gde drugi lako kliznu. Njega zbacujem i prezreću ga. Taština. Zbogom. Taština. Pa šta je sve Što svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo. To breme što si mi natovario. Taština. 4. zbogom idi. Ah. Što rastu. O bogatstvo i zlato. Što šunjajući se nestaju i krijući se odlaze? Šta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave maštanja? Šta je moj rad? moj trud? moj znoj? Taština. Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob. Svete. Ti i jesi zarad najvišeg htenja. To su samo ledena kora. čast. Otrgnuću se i sad mi je dosadila Taština. Ti i jesi od varljivih stvari sveta. otpad i briga. Taština. 143 .

napuštam te. što mu zraci sjaju U Avramovom krilu. Ti kučino što se pališ. Mnoge si u večni plam oterala. nestalni vetre. 8. Ah. Niti mi mesec menu i uštap odmeravati. 9. Taština.31). Jer ISus je sunce. Šta si kada te na svetlu dana čovek vidi? Taština. čankolizu bedni. Ti nećeš više moju dušu varati. Kučina i iskra kao simboli ženske i muške ljubavi (v. Ah. Čeznem da iskupim svoju tugu i jad. I spuštam te u grbo zaborava. U Avramovom krilu. Što često razočaraš kad se pehar jada ispije ti si. Onde će moje godine Započeti u večnosti divno proleće. 149 150 Kingo je doživeo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. Onde neće dan sa suncem ustajati. Taština. Taština. Pa onda idi. Taština. Što hiljade očiju imaš pa ipak slep juriš. idi. Što se prilično po sreći kao vetrokaz okrećeš! Ti lepi prevarantu. kao što iz iskustva znam149. Ti izveštačeni naduvenko. Prevrtljivi svete. Ti na med ličiš. ali je piće gadno Taština. Moje bogatstvo i zlato Biće čistom postojanošću puno. telesna željo. U Avramovom krilu. 10. 11. Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila. ti iskro što letiš150.Ti hitro dižeš čardak u vazduhu što pada. prijateljstvo i vera. 144 . Isaija 1. U Avramovom krilu. 7.

Moja želja i moja radost Osvežavaju se basunama anñela i zvukom. 12. Slika je oblikovana u duhu tadašnjeg hrišćanstva pokajanja i iskajanja grehova. Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je. i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je želja večna i slatka U Avramovom krilu. Onde ja prijatelja jednoga imam. 15. Uz duh ljubav večno šarom sjaji U Avramovom krilu. Moj ISus. 13. Meni će krunu dati divotom ispunjenu. U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. Krvlju jagnjetovom sve je pozlaćeno152. Dobiću je pa makar se i sam satana razbesneo. 152 151 145 . BOžji lik će mi se uvek u oči smešiti. to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. Neće mi ih lukavost oteti. Tu ću se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu. Ali BOg je uvek sva želja za mene i njih! I digni se onda. On uvek nebesku luču ljubavi iznosi. što voli i što ga vole. U Avramovom krilu. Divotom ću ja Zablistati meñu svetim brojem anñela. Ova i sledeće strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII. dušo moja. U Avramovom krilu. Ja ću čast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi. U Avramovom krilu. Osvećen pranjem u krvi jagnjeta. Moje bogatstvo je osloboñeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu.Neće mi ih lopov ukrasti. U Avramovom krilu. 14. Zavidno oko me neće videti.

ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stići. Pod rumenim obrazom srce može svesti Što je sudbina ipak tako različito podeljena! Po vodama opasnosti Naša zemlja pluta. Tuga i radost zajedno putuju. Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju. Pa neka! nikad se ja mučiti neću Što svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti neće. nesreća u redu se kreću. Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je prašina. Moć i mudrost i zemaljska čast. Nebo je jedino blaženstvom puno.Svako ima svoju sudbinu 1. Nebesko blaženstvo jedino opstaje! 5. 2. Nebo jedino do blaženstva uzvisuje! 6. Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju. 146 . Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu naći! Često su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje. Najdivnije ruže najtvrñe trnje imaju. Ali igra ipak nije kraljevska odeća! Hiljade tereta krune ljuljaju. Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas lišava! 4. Hiljade briga u moći skiptara! Stanište je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino čini blaženim i vedrim! 3. Sreća. Najlepši cvetovi razjedajući otrov. Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati.

Nebo jedino sve to može srediti! 8. Neka onda moj usud i moja sreća budu Kako moj BOg i moj GOspod želi. Nebo će ovde sve preokrenuti! Skogekär Bergbo Iz zbirke Wenerid SVe je zalud. Neka samo zavist svoju žuč sipa. Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaženstva cvetati! 7. Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna će ipak ostati. kao vetar i kao sen Sve stiže i odlazi i ništa ne ostaje I kad najduže traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li čovek plače ili peva. Zato budi srećna što k tebi srce moje poseže Što vreme ište neka ti se ne čini da mnogo oteže Provesti u samoći svoju ću mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. Ko nam zaborav dade taj nam i pamćenje stvori Možda će i Venerid jednom duh moj prestati da mori.Ništa mome srcu hrabrost uzeti neće! Tuga će umreti. Bol će svoju nit iz tuge izvlačiti! Beda krasiti najbogatiju odeću. Strah će poroditi trajnu radost. Slabost se uzdići na najzdravijim nogama! Zavist će stajati U uglu stida zarobljena. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad čovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva. 147 .

Nema ga. otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasićuje. Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas drži/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdižu dan i noć/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one što ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ poštujemo/ obavezu dajemo/ slušamo/ službu i porezu. bogatstvo. a Bogu Božje. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. daj kralju svoju veru: „Daj Bogu dušu. čast. to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: „Daj Bogu svoje srce.Gunno Eurelius Dahlstierna (1661-1709) XXIII. Sve o čemu ovde snimo. Rodnog greha 155 Kesa za novac.21. tako ðavo svoje ne dobije! Johan Runius Nad taštinama sveta Air Anglois153 1 Šta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno. Ako hoćemo da izbegnemo ono/ što je mnogo gore! Šta nam je Gospod naložio. 148 . u to vreme omiljena melodija. Šta je svet? Samo sujeta. Kad se probudimo Nagi smo. I naša je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno. 153 154 Engleski airen. Plata mala. Srce ipak ostaje nezadovoljno. požuda. i daj svome kralju blago/ život i krv: „Daj Bogu i kralju što im pripada. Podajte caru carevo. XXII.

dom za crve: Nakon slasti. 160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva. Ko beše ishodište Pronañi sad. 3 Šta je zadovoljstvo? Šta je sok162? Samo vetra dah. 158 Po Svetom pismu: poticati od nečijih bedara. Iza greha 156 157 Račun pred Bogom. Tričarije i ništice. O poreklu. Sledi trulež. 2 Šta je rod. 3:19: „Jer si prah i prahu ćeš se vratiti. Ne diži krestu. gde tad beše plemstvo. Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. Otac tvoj je orao. Pogledaj šta mrtvi rodovi veruju. Lake kao perje. a Eva prela. Idi Pismu160. Crv savesti će tad rasti. Zemlja je ta majka svih161: Štiti i mač.Račun sasvim pun156 Ima sluga taštine. I položaj. 159 Upućuje na švedsku krilaticu: Kad je Adam orao. U grobu se sreću. Svih je ljudi poreklo dobro poznato. Ljuska bez jezgra. Sopstvena vrlina je plemstvo pravo. 149 .” 162 Misli na vino u Bahusovoj službi. Idi humku.157 Svilena odeća. Prolazne kao vetar. Podrazumeva plemenit rod. Prosjački štap Kao brata prepoznaju. majka ti prela159. Ali s večnim dugom. Nakon pića. Tečnost je krv. Odećom svojom I praocima Nećeš postati plemić.

Zatim iz požude Pade i na stubu srama završi. 4 Šta je zlato? Crveni glib U škrinji? Kome dukati ne prijaju? Čitava kesa. 163 164 Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: „a četvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra”. Seti se kako ženskar nedavno zaluta. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu uništenja Jerusalima. Požudniče. Kao od olakšanja. Crne zemlje ekskrement. Srete svinju I glasno kriknu. 150 . Slušaj kakav čudan slučaj Nedavno se zbi u Bahusovoj državi: Pivopija silni. pijanice. Ode od vina.Sram sledi. Prilično teška. Ti. Potpuno baš briga. Pa iz taštine. Ti. Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S ohološću. Što novac gutaš. Koji zbog začarana duha Žuto smeće u mačjoj koži165 Dole zakopavaš I s počašću Tom se klanjaš. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva isteče. dobar dan druže. pazi se pada. Taštinom požude. pjan kao klada. U gladi se daje Za smeće i golubinji kal163 Gaji vraga Žuto sranje. 165 Kese za novac su pravljene od mačje kože. škrtice. Pade na tikvu.

I najmanje što on stvori. Nek tako bude. Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 Šta bih da počnem kad Malo proziram. Nek se tako zbiva. Sve to prezirem: Kažu mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlaže. Ja ću odgovoriti: Svako misli da je pametan. veliko je. Koliko mnogo ljudi hodaše i hodi U svim carstvima sveta? 166 167 Kvari mogućnosti za zaradu. Hans Adolf Brorson O Postanju 1 Ustajte! sve stvari. Ja i svet svaki imamo svoga. Što ih prate tamo-amo. Njegovu moć može dokazati. Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. Ja sam luda sveta. Njegova divotu da slave. Sa svojom silom i moći. Nikada tu sposobnost ne imaše Najmanju trun da stvori. on je moj167. Velika gospoda Imaju svoje lude. 3 Da! velika sila svih anñela. I da o tom pričaš. Moraš učiniti. I ciciju tu Baš mi se fućka. 2 Da svi kraljevi krenu po redu. Ja sam njegova. Ako hoćeš da čuješ. Što skiptar nebesa nose. on je moja. 151 . što ih BOg stvori.I za novac kovani. 4 Najmanja travka nad kojom se čudim Po šumama i dolovima.

14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji. U tonu radosti zajedno. Našem tvorcu hvalu nek pevaju. Ko ima sposobnost i jezik. Njegov će zakon brda i doline ispuniti. Haleluja! naš Bog je velik. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji. A nebo odgovara amen! Iz Čudna dragocenost vere (1739) 152 . Tvoja dobrota. I gore mi k nebu maše? 11 Šta da kažem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anñela čete? 12 Šta da kažem? moje reči Ne žele mnogo da kažu. Kako mi se svaka blago smeši. Mnogi vratolomi što ih ptice čine Gore pod gospodovim nebom? 7 Šta da kažem kad hodam Meñu cvećem na poljima. snaga i moć! 13 Svem onom što duh ima Naš će tvorac u susret krenuti. O. BOže! kako je tvoja mudrost velika.6 Šta da kažem kad vidim Da sve šume vrve. I svi koji na nebu žive. Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 Šta da kažem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo može da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 Šta da kažem kad želim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 Šta da kažem kad vidim Kako roj zvezda sja. I sve krajeve sveta.

Dokle jutro ne zarudi. 168 Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan twå dryader) 153 . Gospoña Nachtigal se zvučno glasa. Svež zapadni vetar lagano počinje da šumi. lud bih bio/ Mada mi prilično loše ide/ Sreća moja izgleda krivudavo hoda/ Očekujući Vreme ona izgleda pravo ide. Pijan Čovek nema uvek štap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom završavaju. Tlo cveta. cvrkuću. Ptičice se gnezde. Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kašici. ne čuje se ništa što smeta. Lars Johanson (Lucidor) (1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se žalio. 2 Nesreća se izgleda stalno sa srećom smenjuje/ Sve što Početak ima jednom se završava. 3 Rosa nebeska običava na Drveće da pada/ Ali čim im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih može saseći Kad sekira ni držalju nema? Crvotočna se prstima mogu gnječiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube. Ta ceo Svet voli ono što je šaroliko/ Mnogi moraju da živi i što beli hleb ne jedu. i puno je ploda. skaču. Sve se raduje: jer ovde žive Paks i Muza. Onaj ko na Istinu Štapom pokazuje Ipak može lako sa Mostića Istine pasti. I šuma svoje lišće nosi u divoti. Sve je puno mira.Georg Stiernhielm (1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeñu dve drijade)168 Željo srca! reci moru kako tiho Ono leži. kao svetlucavo Ogledalo. Na Brdu se životinje pare.

„practicosacra” ukazuje na tesnu vezu izmeñu svetovnog i duhovnog aspekta. ali moraš očekivati jednu od tri stvari: 1. Zato se nadam da ćete jednom naučiti da pišete Da ste Vi nesrećni vedri kao Ja. koji je pustio da mu nepoznate i strane žene nad srcem zavladaju (1. 170 169 154 . nisu kanonizirani. što se može videti kod mudrog Salomona. Kr. da ne poviješ svoj vrat pod ženin jaram! jer to ti nije korisno. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. župnik u Birkeredu kraj Kopenhagena. ili rebra onde gde je glava. Reč „oeconomia” je tada značila gazdinstvo ili učenje tome kako valja voditi jedno domaćÊinstvo. Jer time zamera Božjem delu. Ili ćeš postati idolopoklonik. Moj. 11. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom žanru. da ne bi postala tvoj gospodar. Čuvaj se zato. jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom. koji se naglo razvio nakon reformacije zbog središnjeg značaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. i da se nad svojim mužem nadvlašćuje. 22. (1669-1670) Henrik Gerner169 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662. ali je još odbojnije da se vidi obučena u mušku vlast. tako mu i nije naredio da supruga nad mužem ima vlast (5. koji čoveka stavi da joj bude njena glava i učini je njegovim pomoćnikom. onda će ti ona ubrzo postati i tvoj Bog. Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije.5): to je njemu gadost da se žena ili u mušku odeću oblači ili oružje nosi.4). 5 Zato će moja Krv i i Duh bezbrižni ostati/ L a s s e se ne boji ni mržnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da čini više nego zašta može da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ići Putem/ Nek izbegne ko može takvu Omču Nesreće/ 6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da živi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Sreća se stalno okreće/ retko kad može da ostane/ Mada tek juče stiže/ danas već odlazi.2)171 Kao što se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra. Tako se to Henrik Gerner (1629-1700). 9.4 Zato samo pusti Sreću da se s Nesrećom bije Dok ne vidim/ Ko će za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jaše Ako ga izmoriš muke će ti stvarati. tj. ti obazrivi domaćine. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha.)170 Glava 4: O domaćinovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom. (Sir.

ne nanosi mi bol.17. Ipak ću sve do zadnjeg časa. otvori svoju bačvu! Iz tvojih mi flaša podari pijanstvo! Sve do poslednjeg časa možeš mi dati Da u buretu vina svoju kuću gradim.21). nalik je na gradnju Kule vavilonske. Mada mi srce pući mora. 25. i smolu zemljanu mesto kreč. da kći želi u majčinoj košulji da hodi i sin da se navikne u očevoj da bude? Takav brak. ne nanosi mi bol itd. Vi mi možete svedoke dovesti. to ga je prvo koštalo 30 svečanih haljina i života 30 mladića (Sud. Ko će me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje kože bore. drugo ga je koštalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog života (Sud. – 3. Pesma Dragi Bahuse. I šta da se onda sudi o jedu koji će to kod drugih izazvati. koje je moje srce pokrenula. a žena muž. gde uzeše opeke mesto kamena. Ili ćeš zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja će te supruga prezirati. Da li još kakav smrtnik postoji Koji može više ceniti. hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra. 11. Najdivnija Venero. Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero. Moj. Ili si zapao u najveću opasnost: Gde Samsonova žena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem. i niko nikoga ne razumeše pravo (1. otvori svoju bačvu itd. Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. Ti koja čitav svet zadovoljnim činiš! Zašto si mi se u srce smestila. 16. Koji moj jad u usamljenosti čuste. Ali ipak za oboje mogu postojati: 155 . Nežna mi vatra srce nagriza.3. Moj. . tvoj će bližnji huliti na tebe. Da svu muku moju iskaže. a Dalida vlast nad njegovom snagom.dogodilo sinovima Izraelovima sa kćerima moabitskim (4.2. i suviše visoko za jednu ženu da bude muškobanja… Olof von Dalin Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha šumo i bistri izvore.1-2). 14.19). Dragi Bahuse. Čini se da se i sam eho pita za njeno ime. u kome je muž žena. a iz ta dva proishodi treće: od toga ćeš bol u srcu imati. Skrivenim zadržati svoj skupoceni izbor.7) Suviše je nisko za jednog čoveka da bude kako žena.

ja se na brod uvek usuñujem. tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije. i skroz je na smrt legao. tako lepa. Ptica peva u zelenom lugu. Prijatelju dragi. i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko. malog psa. svako svoj uzima. Ko će me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje kože bore. koji se zvao Pip. što draganu ima. Ne znam sad baš kako. a imali su jednu kći. Bio jednom jedan kralj. I sve je to bilo lepo i dobro. koja je bila tako lepa. zaboravio sam da kažem da je princeza imala jednog malog. a gusku u lonac stavljaju. sjajnu odeću od čistog zlata i srebra. i niko nije gde je nestao. da je blistala kao sunce. ali princeza je izgubila svog psa. a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je teši. hajde. koji je imao kraljicu. kao sve ono što je lepo. sigurno bih drugog uzeo. i onda se tako. ima se pravo na to: Dobio sam jednog smešnog momka. koji se zvao Pip. mogu priznati da sam sinoć čuo nešto što je vredno pažnje: Ako se želi primeniti na sneno otezanje kakvog suñenja. Švedski Argus: List I:49 A pošto sam pomenuo formalnosti. šta da činimo? i 156 . jadan onaj koji ničeg nema. ne. u kolo se uhvati. pa je kralj pomislio da će ona umreti. i kome je prijatelj u mislima ne može besneti i cerekati se. Podigni jedro. drugo unutra uñe. sad nam vetar duva.Kad jedno izañe. koji me svako veče zabavlja svojim pričama. ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo. i onaj. i davali su joj tako sjajnu. nema se zato zašto hvaliti. a ovu mi je ispričao na starinski način na koji se pričaju bajke meñu prostim ljudima. onaj kraljević iz daleke zemlje je video princezu u crkvi. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju. ja mislim na svaki lep trenutak što ću ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nećeš mrznuti po čelu. i plesom pod razori. I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljević iz strane zemlje. i grana počinje da raña. a da moj anñeo nije lep. pa i ja moj. stani. I dani su dolazili i odlazili. i ona nikako da ozdravi.

kukavica i ševa danju. kako bi mogle da padnu u ruke više naroda. reče baba: Ako oćeš da ostaneš u mom domu Dok ne izjedeš dvanaes iljada jaja. da bi ih čovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. ptica grabljivica. krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lakše mogu sejati: soko hvata ptice za ljude. Dobro. 174 Elementi zemlja. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172. Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oči raduje. zemlja postaje hrana biljkama. labudovi. vazduh. a Linné je žrebom odreñen a bude prvi predsednik. slon. reče kraljević. I onda je otišao preko celog sveta. zamene svoja staništa s jeseni za zemlje južnoga sveta. možeš li da mi kažeš nešto o Pipu. vo vuče plug. bilje pojede crve. čvorci i zebe moraju da se svake godine s proleća sele ovamo nama na Severu. petao nas izjutra budi. hrane se elementima i iz njih rañaju174: Biljke. bilje. Ne. mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. žderavci. kada je održano prvo predsedništvo1739. slavuj nam peva i poji noću. onaj što je ležao bolestan: oho. prestaje mandat. kokoš nas hrani jajima. hermelini &c. kamila moraju da nose najteže terete. rastu iz planete i na kraju životinje iz biljaka. dobro. biljke crvima. već zarad drugih. često na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice. on drži ovaj govor koji je bio početak do danas neprekinutog niza predsedničkih govora. oho. krava daje mleko. bogteblagoslovio. reče baba. Da. Zemlja sama sa svojim kamenjem. ždralovi. I to se tako zbilo i dogodilo. održanom za Kralj. to ne ide tako brzo: mislite li da se to može završiti za četvrt godine? S m e š n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a č e k a m četvrt godine dok ne čujem kraj priče Carl von Linné Iz GOVORA o osobitostima insekata. ništa drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da će onaj ko povrati Pipa dobiti našu kći. moraju da nose svoje skupocene kože drugima na korist. crvi pojedu ptice grabljivice. 172 173 Auditorio Illustri Velika sala Viteškog doma Akademija je osnovana 2. juna 1739. voda. Psi moraju celoga dana da gone srndaća ili zeca. čaplje. ne. i onda je kraljević pomislio. patke. često postaje hrana grabljivica. svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe. Sve što je svemoćni Tvorac sredio na našoj planeti načinjeno je u tako čudesnom redu da ne postoji ništa čemu nije potrebna podrška drugog da opstane. odgovorio je: Čekaj. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu. irvas vuče saone. pomisli kraljević. koji sve pretvara u svoje potrebe. Dakle. konj. godine. medvedi. Saznaćeš ono za čim žudiš. čekaj dok kraljević ne pojede sva jaja. I tu moj momak završi svoju šašavu bajku: Kad sam ga upitao zašto ne ispriča još. drveće. Većina ptica kao što su rode. rudama i šljunkom. trava i mahovina. preko 20 milja. kada mu 3. lisice. oktobra173 Moja gospodo! I. Babo. Gde je Pip nestao. I tako se sve kreće u krug. ovca nosi vunu. risovi. crva ili zemlje. Tigrovi.kraljica je odgovorila: Dragi oče. svinja i jež riju zemlju. guske. vatra 157 . zemlja pojede bilje: Da čovek. dok nije stigao do jedne babe na jednom vojničkom imanjcetu: Dobar dan. dana 3. reče on. crvi pticama i ptice često grabljivicama. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari.

putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana. vojnici žrtvuju krv svoga srca i jedini život za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile puževa. da bi životinje. Tvrdice skupljaju ono što će drugi proharčiti. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obučemo. vreme. Pčele s velikim trudom sisaju med za naš izbirljiv jezik. Činovnici provedu sav svoj život služeći drugima. seje i žanje ono zrno koje će od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom. zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi život šumnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo. Vlastodršci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu.Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala. ostriga i jastoga. Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokažu gde je ispod površinom skrivena riba. [– – –] 158 . Ronci se u stotinama spuštaju a jezera i kao mreža teraju ribu ka obali da bismo onde lakše mogli da je lovimo. plivaju uz reke. zadovoljstvo i snagu za dobro pastve. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i našem ustrojstvu. ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. sve na službu čoveka i životinja. Surinamska mušica svetli noću da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. Ratar ore.

Ti veneš. po divoti nemaš. Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum Glupi zakonu. U umetničkom sjaju se iskazuje. I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osveži.Hedvig Chalotta Nordenflycht (1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko što parnjaka Po boji. Užasan zakon promene ti slušaš. Meñu bedne tvari svoju krasotu kriješ. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi. Ti hitro sav moj trud zaboravljaš I dosadi ti moja nežna nega. mraza si bezbedan. S vernom brigom ja te gajim. On je trava. Živahan lahor na tebe duva. Njegova je sudbina da se menja. On mora biti kao što može. slepi običaju. Od vreline. Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. Blag vazduh da dišeš imaš. Što kroz list i pupoljak prodire. Da se na slabo biće žalim. Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim. To mora biti kako jeste. To što si isprva potekao 159 . Taj fini miris balzama što ga širiš Čini mi zadovoljstvo i očarava me. Oštar udar vetra nikada te ne sreće. Na tvojim listovima priroda svira. on mora propasti. Koji bednu zavist slušaš Kad Evinom rodu braniš Da Parnas dodirne. Meñu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najviše privlači. po sjaju.. mreš i nema te više. Ali kao što moju kolibu krasiš I u svoj se svojoj divoti pokazuješ.

ti mračni. nebesku vatru. Zacelo je. Lagana smrt pred očima stoji. nju koju ipak ne nalazim. I iskra plemenite duše Svoju tamnicu izgubi? 160 . Moje vreme u plaču otiče. Koji htede da svoju vlast odbrani. Moja radost je nestala. Koji se u svom zaludnom mudrovanju Čudi da li žene imaju Plemenit duh. Želja moje mladosti nestaje. Sva moja žudnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zašto da moja duša radost nosi. šta je itd. Ti. Moja životna želja je presečena. bez sumnje. ponosna srećo. Da drvo života prepukne. Mora se dugo čuvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti muškaraca I mnogih udica sumnji Što ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlačiše. Tebi je.Iz slabog i muškog mozga. I smrt je moja čežnja. I od čega su nastale? Ta budala ne zaslužuje Da mu se na glupa pitanja odgovara. tihi grobe. Ja sam nesrećno data U vlast grozne tuge. Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoće uvek se boriše i dokazuju da su pretrpeli štetu od kužnog vazduha. [Moja životna želja je presečena] Mel. jasno. Da ti smrtni udar zada. Ti jadno bolno srce! Zar ne može gorka bol. Što te bez prestanka nagriza.

Naše druženje bez veštičjih veština Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi. Jednom mladom drugo je mnogo potrebno. Ali trolovi i medvedi i vuci muškarci nikad ne žele biti. Zato svoje srce ovamo prikloni. što skakućeš tako hitro? Ne tako. Voli. Sam sebi oduške daj. Budi dobro raspoložen. nevrednom da se zagrli. voli. Ne tako. Divna ruža uskoro može izbledeti. Ne štedi tako da škrtica postaneš. Jer tome će se naslednici smejati. 161 . Lepota se može skršiti i mučna biti . sad je pravo vreme. Priroda je svakom polu dala svoju želju ljubavi i dozvolu. časna devojko? Da trčati tako hoćeš i vikati Već na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima anñeoska imena i čast. Razmisli. što skakućeš tako hitro? Šta te to bode. Onda se smeju isušenom telu . Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Neprijatelj se smeje tvome bolu. I neprimećena svenuti. mladost kratko traje. Živi i obojicu ih ismej. Neprijatelj te najradije u nevolji gleda. Kada lepota nestane. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Naslednik ti samo smrt želi. Najveću divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i muškarca.Ambrosius Stub Nikad se ne grozi. a divno stvorenje se izgubi. jer to peče Nikad se ne grozi jer to peče.

biljem i drugim raslinjem. jer kao i Mesec kod nas. deli na noć i dan. A kao što Evropljani na našoj planeti imaju prednost nad drugim narodima. koje se zeleni u sva godišnja doba. Računanje vremena je različito. čas rasuti ovde-onde. Po njoj se lako može proći bez putovoñe ili tumača. Jer svakog šesnaestog meseca Nazar se vraća na svoje mesto.Ludvig Holberg Podzemno putovanje Nilsa Klima. 162 . Zemlja je veoma bogata žitaricama. jer ne može se zamisliti ništa blistavije od svetlosti sa Sunca. More i jezera daju divnu ribu. da niko. mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama. ta planeta svojim različitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. kojih ima samo odreñen 175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. već veštačkim mašinama koje se samo kreću. ne postoji zob. ko nema Argusove oči i skoro božanski razum. Po njima se plovi uz pomoć brodova na vesla. U tome je ta planeta živa slika promenljivosti prirode. Oni koji prodaju to piće. koje se odbija od nepropusne polusfere. pre tri hiljade godina prouzrokovala opštu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drveća. Ureñaj i veštinu tih mašina ja ne umem da objasnim. izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i načinu na koji ljudi misle Kneževina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti. ipak. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789. ti drvenjaci su tako oštroumni u svim svojim izumima. kao i naša Zemlja. ali on nije ni nužan. na koje se dei podzemna godina. a duž obala se nalaze najdivniji letnjikovci. navikama. jer na toj planeti nema konja. Ali kad je reč o svetlu. koja ne može ništa drugo do da pokrene i oduševi posmatrača pristiglog iz daleka. koja su najbliže polovima. koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije. trnovi i slično.. to su varioci bilja. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji označavaju milje. po njihovom mišljenju. Ta planeta ima. ima trostruko kretanje.nebeski svod. čas povezani u nizove. koja se pokreću takoreći magičnom silom. zimu i proleće. jer se ne pokreću kao naša ljudskim rukama. jer nisam baš vičan matematici. palme. ne može da otkrije njihovu veštinu. tako da se vreme ovde. leto i jesen. hladnija su od ostalih. zbog tog različitog kretanja. imaju svoja imena. lipa. Piće stanovnika se pravi od odreñenog bilja. topola. mada žitelji Potua odstupaju od žitelja drugih država i provincija po naukama i običajima. Žitelji se sastoje od raznih vrsta drveća. po kojima šesnaest meseci. ali ne u neki odreñeni dan. na njih su postavljene ispružene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovištu ili selu. a sa njima i ostale životinje sa izuzetkom nekoliko njih. Ali je zanimljivo i prilično čudno da žitelji te planete govore jedan jezik. Osim toga. tako su i Potuanci ovde čuveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. kao što su hrast. kao kod nas. jer u njoj se posvuda govori jedan jezik. i ima skoro iste voćke kao i naša Evropa. a od kojih potiču sadašnji stanovnici. a utvrñuje se na osnovu najčudnijih zbivanja. koji su se spasli od opšte poplave po uzvišicama i vrhovima brda. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemačkih milja. Da. 176 Firmamentum lat. zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeñu noći i dana. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. a ona mesta. moglo bi se reći da je noć prijatnija od dana. koja liči na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. nazivaju se obično minhalpi. naukama i prirodnoj obdarenosti. posebno na osnovu jedne velike komete koja je.

jer oni ne biraju najbolje uloge. Jedina prednost koju roñenje može da pruži. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. da se uguraju u najvažnije poslove. Zato su rañanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego što su teški i štetni na našoj planeti. a na štetu drugih zanatlija i trgovaca. jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima. Tako se onaj ko je otac šestoro dece oslobaña svih redovnih i vanrednih poreza. Oni koji su dobili tu privilegiju. ali kad su kneževi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo. tako da se drveće sada poštuje samo po svojim vrlinama. Mi se divimo onima koji se usuñuju da istovremeno preuzmu najrazličitije položaje. ošljari i u jednom i u drugom. a kad jedan muzičar hoće da bude i virtuoz i savetnik. jer bi svi da budu jaki u svemu. Ja sam već govorio ponešto o prirodnoj obdarenosti i običajima toga naroda. jesu brojne grane. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima. Kad lekar istovremeno hoće da izleči i ljudske bolesti i državni slom. da privreñuju nešto drugo ili se bave nekim zanatom. To je sasvim drugačije u našem svetu. i od toga se ne odstupa. a jedan muzičar se ne trudi da svira više od jednog jedinog instrumenta. i da se smatraju sposobnim za sve. jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu. SEDMA GLAVA Državno ureñenja kod Potuanaca U Kneževina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji. Zato se činovništvo obavlja – to moram reći uz dozvolu stanovnika našeg sveta – bolje ovde nego kod nas. već one koje najbolje mogu da odigraju. On povećava ili smanjuje slobode i prednosti u državi prema broju dece. Tako je to već čitavo hiljaduleće. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece. i izabrati za regenta onoga koji zaslužuje tu prednost. Dete se poštuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo. Inače će glumci pokazati više razuma od nas. nema nikoga ko se laća nečega u šta se ne razume. Takos e strogo drže tog zakona da se jedan lekar ne može odjedanput baviti celom medicinom. U godišnjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red. Kod njih niko nema čak ni dva činovnička položaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja služba zahteva pun trud. a ovde završavam poglavlje. nasuprot tome. ne smeju da imaju nikakvu drugu državnu službu. mogli bi da privuku sve kupce. ne može se od njega očekivati ništa drugo sem disonance. jer gomila grana čini drveće sposobnim za ručni rad. koji su javni činovnici i dobijaju za to platu. položajima i radinosti. Ja se još uvek sećam da su čuo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: „Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. pa čitaoca upućujem na to. Zar da glumci budu pametniji u pozorištu nego mi u životu?” Stanovnici te kneževine se ne dele na plemstvo i puk. u kome ti različiti činovnički položaji vreñaju stanovništvo. Mi smo tako loši da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti ilošem znanju o sopstvenim sposobnostima. i gde niko nije jak ni u čemu. jer kad bi poznavali značaj poslova i svoje slabe snage. mogli bi da prodaju njihovu robu po nižoj ceni. čine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove. a zbog prednosti koje imaju u državi. oni bi odbili te položaje kad bi im ih ponudili. Ali ovde.broj u svakom gradu. i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. 163 . On je u 177 U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaćao po glavi člana porodice. Nekada je ta podela postojala. i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. koji mnogo podstiče broj stanovnika. na kojoj se porez računa po glavi deteta177. pojedini su smatrali da se mora više polagati na duševne osobine nego na prednosti po poreklu. zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roñenja. U našem svetu često vidimo da se činovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima. O tome ću detaljnije govoriti kasnije. već se zadovoljava da proučava prirodu jedne jedine bolesti.

i dao da mu oko vrata drže konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobići kraljevsku kuću. i razmišljali su samo šta je nekad bio. i da je zato bolje zadržati stari poredak. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i svečanim skupovima gledali trnovite žbunove kako sede na najuglednijim klupama. ali je njihovo vladanje više očinsko nego strogo. i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blažena ona država u kojoj filozofi sede za kormilom. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko može da održi jednakost izmeñu podanika. dve stvari koje se inače tako lako razdvajaju. podvrgao se toj proveri. i ono nevreme. već niži moraju samo da slušaju svoje nadreñene. da se pretpostaviti.početku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. koje je tako dugo činilo zbrku u državi. jer nisu poštovali njega samog. verovalo se da će on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeñu kraljeve dece. Vrednost ovde nije vezana za neki stalež. U toj drugoj krajnosti se ona iskra. kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju. ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najviše sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. Vremenom je uvideo da se država ne može održati ako njom ne upravlja jedan regent koji potiče iz velike porodice čiji koreni mogu narodu uliti poštovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu. njegove vrline i veština vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono poštovanje koi čine snagu države. A loša i nesposobna drveta je na neki način pokušavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim počasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. Jer kako je novi knez bio niskog porekla. a glasovi prebrojani. kakva je bila uobičajena u njegovoj zemlji. Kad je većanje bilo okončano. a ne šta je sada. pošto ljudi veruju da svaka. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslušnost. taj predlog je proglašen nerazumnim i krajnje štetnim po državu. koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji način. Godišnjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stoleća meñu njima bilo zakonom utvrñenih staleža. Predlog je dakle odbačen. koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameću i vrlinom. kućnog savetnika i 164 . nikada nije moglo da se natera da zatraži neki čin ili titulu da bi steklo pravo da sedi u pročelju. Taj red u pravoj liniji će. Jer predlagači su jedini koje u toj kneževini kažnjavaju smrću. i za jednom zlom pobunom sledila je druga. Moć potuanskih vladara je neograničena. Ostali su pri tome da preziru njegova nareñenja. i počeo je da biva strog. ali ni tako ništa nije uspevao da učini. skoro svi trnoviti žbunovi su imali titulu. jer dokle god je taj oblik vladavine trajao. koji odreñuje prvoroñenog princa za vladara. koji je na nju imao pravo po roñenju. moral da sede u začelju stola na gozbama i i skupovima. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. a mladi da poštuju stare. ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima. koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega. smatrali su ga takvim i kad je seo na presto. Naime. tako da se prvoroñeni neće zaobilaziti osim u krajnjoj nuždi. Jer ono drveće. Žene meñu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika. Jer kako oni izvršavaju pravdu po principima. a ne samo po zakonima. a roditeljima je bilo teško da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog. izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili. godišnjaci kazuju o jednom filosofu. smirilo se. i nisu hteli da prihvate da ga slušaju kao svog kneza. koje je priroda opskrbila najvećim duševnim sposobnostima i najvećim brojem grana. Gunñali su zbog njegovih uredbi čim im se ne bi svidele ili bi im palo teško. zauvek ostati nepromenljiv u Potuu. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom. i svo druženje i zabavljanje je prestalo. uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu. On im je povlañivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale ništa drugo do oznake najnesposobnijih drveta. Ali to nije dugo potrajalo. Jer dogañalo se da je starijem bratu teško da popusti pred mlañim. Kad je izneo svoj predlog. čak i kad je on za to manje sposoban od drugih. Zato je zaprećeno smrtnom kaznom onome ko u budućnosti i najmanje promeni nasledni red. Vremenom je to otišlo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta. a palme. Oni. Ipak. čak dobro promišljena promena daje povod za nemire i nerede u državi. koja je tinjala pod pepelom. a podnosilac obešen. pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana.

prognan je u firmament. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola.. Od tog vremena su se strogo držali onog zakona da su svi grañani jednaki. smatraju se ovde najzaslužnijim grañanima. Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. iako im priroda nije dala više od dve ili tri grane. 2. fabrikantima. jer on ima najviše koristi od države. To je bilo toliko smešno kao da sakat zatraži titulu lepo roñenog. ali niko time ne stiče pravo na prvo mesto na javnim skupovima. zanatlijama. Istina. trgovcima. ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju. Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. jer oni kojima država pruža najveću čast i najviše prednosti. Trgovci. 9. a trnovi su tražili da ih zovu palmama. najbogatiji grañanin Potua. dvorskim slugama itd. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli državu svojom imovinom. i ja sumnjam da bi je neko u našem svetu preporučio. Umetnici. prihvaćen kao koristan za državu. odgovorili su mi da je to njegova obaveza. Ipak sam nekako namirisao na šta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se još to uvek čini čudnim i da to ne mogu baš sasvim da shvatim. Oni koji imaju brojno potomstvo. ipak nije nestala sva želja za takmičenjem. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za državu. oni dobrovoljno upražnjavaju tu učtivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. Sad već rang i titule ne postoje u toj kneževini. 11. Neka drveta su toliko otišla u svome taštom častoljublju da su. Kod nas je to prilično različito. Kad je nesreća došla do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana. odvukli na trg s konopcem oko vrata. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. 6. 4. njegov predlog je. bez prave časti i zasluge. umetnicima. 3. Oni koji se bave nužnim zanatima. Ja sam često viñao kako Bospolak. jedan grañanin grada Keba usudio se da predloži zakon po kome bi taj običaj valjalo ukinuti. bez i najmanje zamerke. Kod nas naprotiv taj 165 .” Ja sam stigao nakon što je sledeća uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1. ili da onaj ko je niska roda poželi da ga zovu visokorodnim. jer sada se svako trudio da onog drugog nadmaši u vrlini i istinskim zaslugama. Seljaci i ratari sa osam grana i više od toga. 5. Što neko ovde više dobra dobija od države. najviša vlast daje odreñenim profesijama prednost nad drugima. to se skromnije i poniznije ponaša. Ali mada su titule ukinute. filosofima. Ipak. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlagač projekata koji se dva puta tajno pokušao da uvede staro rangiranje. svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka. s prezirom gledaju popreko one niže. imenovan je za kadokija ili velikog kancelara. a kako je kasnije optužen da i dalje radi na tome. Oni koji državi služe bez plate.dvorskog savetnika. ali kad je iskazao šta misli i prikupio glasove. a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. Ta se razlika može videti iz kraljevskih uredbi koje se rado završavaju rečima: „To mi nalažemo našim seljacima. pa je zato i njen najveći dužnik. Kad sam upitao za razlog. tražila titule desetogranih ili dvanaestogranih. i svi ih bez razlike poštuju. Meñu drugim čudnim stvarima sledeća zaslužuje da se pomene. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. On je zatim ukrašen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. ne postoji nikakav zakon o toj učtivosti. Njega su. 10. a to je kod tog pola stvaralo još veću uznemirenost nego kod suprotnog. 7. kako beše običaj. ali za prvi pokušaj je osuñen na puštanje krvi. jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama. Meni se ta uredba o rangiranju učinila neumereno smešna. 8. Oni su junaci podzemlja.

i tu su svakome na raspolaganju da ih prouči. izmenu. Kad mu je supruga ležala od babinja ili na kakav drugi način bila bolesna. ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga muža. Tu se pomno odmerava sve što se predlaže za jačanje. ali posledica te obazrivosti je da zakoni večno čuvaju svoju snagu. Već je imao šest grana. jedan je bio dvorski podrumar. Možda se mnogima ta sporost čini smešnom. junaks voga vremena. ipak je dopuštao da njime u svemu upravlja njegova žena. . ali oni se nisu usuñivali da se uzdignu više uz pomoć svoje otmene sestre. kidaju prirodne veze ljubavi i duše. što je nešto neobično u njegovom dobu. i koji ga je podučavao u učenju o Bogu. što na jeziku podzemlja znači Kormilar države. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu službu. a skoro kao kod Rimljana nekada. i pokazivao je znake odličnog razuma i velikih vrlina. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik. nijedan zakon nije u toj kneževini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit. pod pretnjom smrtne kazne. u kojima je dotad boravio. otac tridesetoro dece. to čini samo na svoju sopstvenu štetu. Ja se ovom prilikom sećam sledećeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: „Ovde leži Jokan Veliki. On sadrži mnoga temeljita i korisna pravila. ostale izrastu s godinama. izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom. a izdali su ih ispitni karati. a drugi dvorski mesar. koji su obojica umrli bez potomaka. a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu. jer mada je on imao priličan uvid u stvari finansija. da. Niko ne sme. od kojih se još uvek sećam sledećih: 166 . Ona ga je imala dugo. Nova uredba se prvo ističe na većnicama po svim gradovima. Vladar čuva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji. a pre nego što se objavi. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara.” Ipak. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa. Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u članovima religije ili vere. ali ih nisu smatrali važećim ako ona ne bi dodala svoje ime i pečat ispod. Ja sam lično video moralnopolitički sistem ili izvod iz učenja o običajima i državničkoj veštini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. Posebno je čudno što da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kućište u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu.” To je razlog što sve dobre žene u toj kneževini same doje svoju decu. šteti celoj državi. koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga. matematici i filosofiji morala. jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju položaja. O dvorskoj državi i njenoj privredi sam već nešto govorio. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne činovničke položaje. da nešto zamera zakonu koji je već objavljen. zašto ej priroda ženama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoće naravi dojilje i dobrote mleka. šalje se najzad vladaru na potvrdu i potpis. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i važne poslove. stanovnici su mi dali odgovor: „Šta misliš. mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva više od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumačenjem. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneževini. povesti. jer niko se ne raña sa više od pet ili najviše šet grana.nadimak dobijaju oni koji remete čovečanstvo. iskaže zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najviše mesto meñu slugama dvora. Rahagna ima dva brata. sužavanje ili proširenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima vešti. Njene način razmišljanja pun vrline i velike duševne sposobnosti su je uzvisile na taj važan položaj. i podnese jemstvo za svoje dobro ponašanje u budućnosti. Kad sam je upitao nije li suviše težak i nepriličan rad za jednu tako značajnu gospoñu. podršku. i dokazi o njegovom načinu razmišljanja i ponašanju koje su izdali načelnici kvartova i susedi. poboljšanje. Prestolonaslednik je bio dete od šest godina. kao što je rečeno. Postoji dakle manje slobode u političkim stvarima nego u religijskim. i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. a ubili nekoliko miliona ljudi. čak koju godinu pre smrti svoga muža.

Vladar ne treba da uključi u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji. Taj učitelj mora posebno voleti svoju otadžbinu. biti čovek pun vrlina i uvida. mora da istraži da li je optuženi ranije učinio nešto dobro. Neko može imati veliku moć prosuñivanja. jedan se može koristiti kao sudija. jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti države. jer kad jedan zao ili grešan čovek bude uvršćen u prijatelje vladara. da. kasnije postaje njegova priroda. Što mnoge takvima smatraju. 167 . dok oni koji u državi nemaju nekretnine. Sledeće je jedno veoma korisno pravilo. već samo ljudska. Kad sam pročitao taj odeljak. Nijedan se grañanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. jer ne istraže pravilno snagu i sposobnsot svakoga. malo ih je potpuno neupotrebljivih. mora onaj koji će ga učiti. Kad nekog optuže za neki zločin i vladar bude ubeñen u to. i da u njim ima poverenje. i po njima se ravna u iskazivanju presude. koji su svojim protivrečenjem vladaru stalno na teretu. samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar čovek. drugi da ih izvodi. Jedna od najvažnijih regentovih dužnosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog učitelja. ili su nešto zlo učinili ili im je to na umu. ali ga ja ne bih mogao preporučiti zbog uvredljivog primera kojim je objašnjeno. ali kraj jedan gad. 2. Kako dobrobit cele države zavisi od nastave prestolonasledniku. 3. uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima. Najmanje treba da uzvisi one koji najžustrije traže čast. ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost. Šta neko nauči u mladosti. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromašan. 9. moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima. ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. on treba da smatra svojim najčestitijim podanicima. 5. neko duhovitost. jedan postojanost i stalnost duše. 4. uz njegovu će se pomoć uzdići mnogi podjednako loši grañani i prodreti na službene položaje. kad čovek ume da odabere pravog. One članove saveta. Za neko kratko vreme se mirno može poslužiti uslugama nekog zlog čoveka ako je taj veoma voljan za neke poslove. I to onda objašnjavam mojim primerom ovako: Mi smo u našem dobu vidimo jednu čudnu životinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilično nesposobnom. nije Stvoriteljeva krivica. i sva pravila koja daje princu. 6. ne smatraju je svojom otadžbinom već skloništem u kome kratko vreme borave. Niko nije toliko glup da se ne može ni za šta upotrebiti. već da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najviše dodvoravaju i često se viñaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju. 7. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. jedan može biti sposoban da čini izume i planove. a drugi snagu tela. Čovek ne treba prebrzo da poveruje ni optužbama ni preporukama. jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadžbine draža od sopstvene. a drugi kao pisar. čak prevazilaziti druge u tome.1. toliko je sigurno i da niko žustrije ne teži spoljnoj časti od onoga ko ne može steći čuvenje vrlinom i zaslugama.

koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izlečio. Ali onaj. Papile. Glavni školski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muško i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao. EPISTOLE Čudni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upućena ** Čudiš se kako je jedna tako lepa gospoñica kao N. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat. gde se više uči mačevanje nego dobri običaji. jedan iz stare. e. I kome može biti od koristi da postane učen na takav način. i da se uda za jednu osobu tako loših kvaliteta o kojoj se ne može reći ništa drugo sem da je jedan od najvećih pušača duvana u zemlji. tako da se i sa svim predivnim testimoniis181. victor abit. jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja. i zato mu je potrebna drugačija informacija. Propis 180 Predmeti 181 Svedočanstvima 182 Potvrdu 183 Grčki filosof. M. jer može se videti kako se mnogim ljudima više sviña pušenje nego sveže meso. qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus. izgubio je. Ali je nesreća to što da one studije koje nas čine ljudima. treba da im se predstavi kao najodvratnija greška. koji se tako ubijaju tako što do poslednjeg daha drže ono što prvo zagrizu. koga niko ne može ubediti rečima. i na isti način da se mnogima dopada ono što je drugima odvratno. mogla da zavoli gospodina M. Jedna ugledna gospoñica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u ciničnog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe. ipak ne zna mnogo. te želja da se kaže poslednja reč. I tu se dogaña ono što se dogodilo jednom odreñenom doctoru. ne čudim tome. samo se površno traktiraju u školama. što je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draža od istine. Ovome bih dodao još dva čudna primera. i više reči nego materije180. Takva se informacija može uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima.MORALNA RAZMIŠLJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. N. I još manje se valja čuditi opštosti te greške. može biti da ga je upravo zato zavolela. naprotiv. a jedan iz nove istorije. 178 179 Iz jedne scene iz Molièrove komedije Uobraženi bolesnik. I.” Meñu mnogim manama koje se meñu ljudima shvataju kao vrline. Ja se. („Jedan sveti školski zakon nalaže da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. Ono što se rekomandira omladini koja uči kao vrlina. Onaj ko priznaje da je pobeñen. descendat Praeces victor ut ècathedra. n. godine p. i zapuši svoje uši pred najjasnijim dokazima sve dok stojiš za cathedraom. odlazi odatle kao pobednik. Jedan čovek je drugačija kreatura. 168 . živeo oko 300. Vincitur at. jer u školama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo ništa pohvalnije da kaže svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj život nego što bi odustao od jedanput izrečenog mišljenja. sa kojima se izañe iz škole. Epigr.

Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa. koja se nalazi kraj pristaništa skele u Falsteru187. Na to se Hipparchia nije obazirala. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grønsunda. ako svet opstane još 1000 godina i stvari se nastave istim tokom. Savoja će postati moćna zemlja hrišćanstva. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere. pošto su zemlje ispražnjene od ljudi i novca. po njenim rečima. Tako da izgleda da je upravo ono što je drugima odvratno. tako se. čime su sukobljene strane. zadržale ono što su imale i pre nego što je rat počeo. advokat ipak uvek dobije nešto. mada svakodnevno loše postupa sa njom. Ali. ali je prazan iznutra. svaka hrana pojede i svaka knjiga pročita. ali zadovoljiću se ovim dvama: zato me ne čudi kada čujem da se govori o čudnim brakovima. tako da se Savoja može uporediti da čovekom koji se spolja deblja. uvreme kada je njen muž bio u arestu zbog krivičnog dela. 186 Sa plemićem Palleo Dyreom. jer. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina. Gyldenløveu. već obuče prnje ciničareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom prateći njegov život u svemu i nije se libila da javno čini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinična filosofija nosi sa sobom. Zato se i kaže da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoñica uda. može izraziti saučešće zemlji. a troškovi procesa se naplaćuju od obe strane. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistočnu Francusku i severozapadnu Italiju. nasuprot tome. a to su rasturene tvrñave i razoreni gradovi. a Turin ili Šamberi će se smatrati glavnim gradovima Evrope. ali dobija jadnu i nezdravu utrobu. mada je meñu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i čak najgalantniji gospodin. kao što će postati najmoćnija. Ja sam sam nakon prošlog rata oko španske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju. postaće i najsiromašnija. mada sukobljene strane ništa ne zadobijaju. Jer i sa njima je kao sa hranom i pićem. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti. po treći put se upustila u brak sa jednim običnim matrozom. Jedan drugi primer iz istorije našeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je osećala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185. jer sam svugde vide tužne tragove ratom steknute prednosti. pa se u to uveriti.otmene i bogate prosce: da. pošto su njegova nagovaranja bila uzaludna. on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govoreći da ona. kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. mora prihvatiti tu prljavštinu i taj bedni život. i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio. ukoliko želi da bude njegova supruga. Jer. ako ne dobije Cratesa za muža. vanbračnom sinu Fredrika III. što je on i učinio: i. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima. sama sebi oduzeti život. pa se na osnovu toga može izračunati da. a nakon novog braka186. Učinci ratova Epistola CCCLXXX Upućena ** Sad je rat srećno okončan. Ostajem tvoj etc. ako se pri sklapanju mira može čestitati regentu. ili sa balonom koji se naduva i rašiti. ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saosećanja. u kojoj se ne vidi ništa drugo do pusta mesta i osiromašene stanovnike. Ratovima i procesima obično se ništa drugo ni ne postiže. i opšti mir je sklopljen. pošto je uvećao svoju zemlju. 169 . njena ljubav je otišla tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da će. I to sam čuo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kući. koji je takoñe imao nesrećan kraj. kod kojih neko nalazi užitak u onome što kod većine prouzrokuje gañenje. živi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. sa kojim. 184 185 Marie Grubbe Ulriku Fr. 189 Rat oko nasleña švedske krune (1701-13).

Zato je verovatno da. ispričao mi je da se u Švedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno pišu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri običaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. ali je to toliko retko i. Ostajem tvoj etc. ipak se čovek oseti pogoñenim kad mlade osobe agiraju učitelje u važnim stvarima i kad žele da reformišu svet pre nego što su naučili da ga poznaju. jer primećujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana. koje se smatraju ukrasima jedne zemlje. kako se laćaju pera oko najdelikatnijih materija193. O takvima valja reći kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. Ja inače nisam nešto posebno za uobičajene cenzure. njihovi manuskripti. S jedne se strane može reći da se mnogi loši i srdnje vredni spisi time sprečavaju da izañu na svetlo dana. i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobedničkom regentu. Bayle i odreñeni drugi veliki ljudi živeli. koji je putovao kroz grad i počastvovao me svojom Visite. I u toj se. ako stanovnici ispevaju ode. ostale često skrivene da su cenzure svugde bile uvedene.Holberg ovde upućuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. ali da je pluralitet bio protiv. time ne mogu ništa iskazati. Grotius.jednolični 197 Heterodoksija . kako političkih tako i moralnih. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje. 190 191 Antički kralj Pir. i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima još ni brada nije izrasla. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upućena ** Jedan švedski gospodin. Ja sam često rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima učenog sveta. kao i u većini drugih materija. ostali skriveni da ih moljci prožderu. 196 Trivijalni .Tako da podanici mogu da kažu rečima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeñujemo. Prvi put štampano u Epistole. Četvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najtežih stvari 194 Preporučujem 195 Ureñenje iz podzemnog sveta . s nama je gotovo. Montagne. Protiv ovoga se svakako može navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da čak i zelenom dobu steknu dovoljno pažljivosti. a sa druge se strane može reći da bi mnoge divne knjige. Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba. mada se takva sposobnost može meñu mladima naći. Ostajem itd. koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima. pa bi i žito propalo s kukoljem. navesti argumenti pro et contra. Jer prilično je sigurno da bi. Ja zato aprobiram194 ureñenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreñena starost za takav poduhvat. a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. Clericus.krivoučenje 170 . kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus.

koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. već i retkim genijem stekao ugled u Evropi. Ja to ne sporim. tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. ne želim ukidanje učenih novina.[Književni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin piše da me ne može podržati u onome što sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica. i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. kada ovako govori o nouvellistima: ……………………………………. i da se ljudi nasumice bavi. ja hvalim one koji su se prihvatili toga da pišu za žurnale. sa svoje strane. Ja samo želim da se gospoda žurnalisti zadrže unutar svojih granica. Ali. 202 Dela koja je izdao Clericus. i od kojih ni najveći kritičari nisu osloboñeni. pomoćnici knjižara. koji su danas od najvećeg ugleda. koji razume kritičku veštinu. a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200. i. i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise. isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoćom već i skroz ismejali njegovog autora. a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise. ako će se aplicirati na novinare iz našeg vremena. korisni za sve osobe koje studiraju. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma težak rad. novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom. kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent. Voltaire. najbolji novinari su bili i dalje jesu u službi knjižara. 171 . 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivačima. Ja ću navesti samo ono što mi je nedavno došlo do ruku. a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. osim toga. i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego što donese presudu. premda bi mogli. tada su. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana. Pomenuti novinari se ipak oni. koji sada vrve po većini evropskih gradova. Bruyer zato ne greši. mada mogu biti obdareni nužnim kapacitetom199. koji niti treba niti može da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji. I kada se to tako dogaña sa velikim nouvelistima203. Osim toga. da je dobro ukoričena. On takoñe treba da poznaje firmu knjižare u kojoj se ona prodaje. s takvim i takvim karakterima205. ja samo želim ukidanje zloupotrebe: Što mislim da se najbolje može rešiti onim sredstvom206. ne može se to posmatrati drugačije do li kao zloupotreba: Jer mora s zaključiti da takvi prikazivači. i izvodi koji se odatle uzimaju. Ostajem Vaš itd. pošto smatra da su žurnali198 u kojima se objavljuju novi spisi. a meñu kojima su mnogi mladi i upola učeni muškarci. I prilično je sigurno da bi mnogi spisi bili drugačije prikazani da ih nisu izdali odreñeni knjižari. koji nije samo velikim delima. tako da niti mogu ili se usuñuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 . To je istina oštro rečeno. naprotiv. koji se izdaju tokom godine. kojima mnogi dopuštaju da se vide u tim presudama. da je od dobrog papira. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. da se prodaje za takvu i takvu cenu. Ja.. koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. kada su obavešteni da je autor spisa Mr. nedeljno ili mesečno. ali kratko zatim. kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima. ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju. 198 199 Časopisi sa prikazima Sposobnošću 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom. prikazivanjem svih spisa koji se izdaju. Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila. šta se onda može prosuditi o mnogim malim. da je štampana kod Cramoisyja. Loše je ako se on pozabavi čime drugim.

82 Ili neočekivani oproštaj objavljen na doručku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posvećena Kralj. naš mali doručak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. Jarac onda reče: Fuj. Podigni lonac. Carl Michael Bellman Epistola br. stvorio jedan biser koji više vredi nego hiljadu jaraca. roñako! Corno --. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako leži na hridi i zija. koji se najmanje kreću i koji su najmanje uzvrpoljeni. često ostvaruju najveće stvari na svetu. ti lenčugo nijedna. čas bik se čuje kako riče. u našim korpama popunim ispražnjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno miriše! Tvoje vino za ručak iz čaše ćemo izručiti s razdraganim izrazom. i Pimpinella saxifraga. Ulla. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana. bedrinac. biljka. ja sam.Roga jek. najčešće Pimpinella anix. poslušaj našeg roga jek. roñako! Divno se po polju sjaji čas ždrebac s kobilom i ždrebetom. A ja sam danas već prešao nekoliko milja po stenju i kamenju i krećem se neprekidno od jutra do večeri. koji delujem sasvim besposlen i koga ruže za učmalost. što se stalno izležavaš na istom mestu. koja se koristila kao začin u vinu. Kokot po krovu skače i kao što kokoš krilo trebi lasta svoju glavu zaranja. slušaj! Daj nek se žar za kafu u ćumur onde dole pretvara! 207 U izvornom tekstu „pimpinella”.MORALNE BASNE 106. anis. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema. Basna pokazuje da se mnogi ljudi ničim ne bave i da oni. kako te nije sram. Odmor kraj tog izdana. a pokatkad se jagnje usudi da bleji. 172 . Kakav zvek butelja. a svraka sedi na svojoj motki.

gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan još uz to! Krčmar. Eolovim dahom s brda i litica. meñ zvocanjem matorih tetaka. Corno --. malene zaloge ljubavi210. Jezički nejasna rečenica. 213 Na tabli se kredom zapisivala veresija. pevajte. ovde upotrebljeno kao uvreda. danas veresiju do dna table piše213. kako ta kupola svežim listopadom povezana širi ravan u gaju raštrkanim stazama i prijatnošću! Bajno tu lišće šumi u crnim vihorima sivim i svetlim. devojke.Hiljade cvetova raznih. ti i ja! Kliknimo. Zgrabi. Jedno pile onde.I znoji se u trudu. s kod krilce kida. tvari.Divno se po polju sjaji ono208 što oko najviše dira. Ulla. po značenju u tekstu najbliža joj je reč motiv. gle. drveće senku krza pod dahom i duvom oblaka209. zgrabi u ovom času pića svoju čašu ko i ja! Nebo. Ullini amaranti214 208 209 U originalu ämnen. Ponekad kašikom prespe preko gomile vrhnje saspe. ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u lišću. Kliknimo. kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --. tek se ohladilo. Duvajte. 211 U najbližoj krčmi? 212 Opasna mitska životinja. kako hita i znoji se u dragom trudu. gle. flor se na grudima nadima dok tortu s bademima seče. Corno --. 173 . kako hita i tako vredna u svom žaru čas jaja čas maslinke na ružičastom tanjiru nosi. ali bi se ovde teško uklopila. Nebo.Što oko naše najviše dira. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje. Braćo i sestre. Nimfu. muzikanti. ta bazilika212. Nimfu.

krasan joj je smijeh! Misliš da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu još u drob. ljubavnici. u stvari. uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216. Ulla. Bože srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom. Doñi. kucnu čas! Odbaci štaku. čini što ti rijeh: pod ruku daj se vili toj. Amaranti su. da vrati svoj život koji je dobio samo na pozajmicu.svekolikih vrsta! Duvajte. sina boginje ljubavi. gle. stari moj. dvije još pa i tri pa ćeš mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bačvicom što voliš dobar zalogaj — tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. ti mladi. članovi reda Amaranata. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doñe rok. 215 Rakija se inače često pila zagrejana. A ti što dižeš urnebes s medaljama se ponoseć — pripremio ti tesar lijes i blanja daske već. i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --. isto još. da ovenča vinovim lišćem svoje roñake i obožavaoce (Frejinn rod. ali je Bellman verovatno izabrao duži oblik zbog rime. Kloto čisto iz haljetka dugme jedno odseče na Haronov poziv217. muzikanti. Corno --. moj kume. možda je reč o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. zbogom.Poslednji put kao nevesta. 218 Pesnik moli Kupidona. Ulla stajaše po poslednji put kao nevesta. 217 Kloto je jedna od suñaja. moja lepotice. tj. 174 214 . jednom još.218 Najzad u zelenilu. pre svega Ullu) na oproštajnoj zabavi. ovde bi se očekivalo da stoji „amanti”.Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj ćeš poslednji oproštaj iskusiti. 216 Smatra da je dužan da istog časa plati svoj dug prirodi.

A ti što nemaš načina na povratku iz svijeta. život loš. ti ne pozdravljaš domaćina premda ti viče: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav. kog budi zvon u rani sat. premda si s njima piti rad. i ti što svilen kušaše Klorindin zagrljaj. A titule što skupljaš ti da pozlatiš za prošnju štap. i ti sa zlatnom knjigom tom. daj začuli meni sad — Misliš itd. mizeran proklinješ zipku. a zaključan ti stan — a ti od ljubomore žut što kršiš sve uz bijes i krik — daj ispij vrč za sretan put.Misliš itd Ti što se samo mrštit znaš za katancima cijeli dan. Ti koji trublju slušaše kroz mnogi krvav okršaj. dok ti što šutiiš kao smrt. ne daj mu vrč i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misliš Ud. što tresuć glavom učenom prot paklu vodiš rat. A ti što čuvaš svoju čast dok prijatelje grdiš vijek. klevetat ti je prava slast — to ko za šalu tek. Misliš itd. nek živi suparnik! Misli! itd. posrko si im čaša pet. Misliš itd. 175 . jadni sin ne može platit kap — a ti što bijesan. uz odar stojeć. svejedno svaki dan si pjan dok piće toče još. na škrinji škuda počivaš.

Ali živo mi do uha stiže Visokih Sfera harmonija. daj! Al jednu još natočimo u pohvalu domaćice! pa tu do groba skočimo uz sjaj večernjice! Misliš itd. i život nasta. I Zemlja novu odoru navuče. Iz Božanskog plemena izrasla. pa hajdmo — do dna. I Lepota se diže i nasmeja. I Mašta i Genije se probudiše. što Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Jedan glas koji se do mog srca probi. Jedna duša u krutoj masi plutaše. Tad se duša moja nañe Nebom roñena. I svetlo i život na svetu ponudi. I vide ona čuda u Prirodi. I svetlo stiže. Po polju se čuše smehovi mira. Duboko je za moja osećanja bila mrtva – Stiže onda s visina jedan dašak. 176 . Što nikad Razum ne slutiše. Mrtva je Priroda pred mojim očima ležala. Na brdu se harfe Anñela čuhu Iz dubina tamnih duša krik. kažider? Pohvali gazdu još za kraj! jer svima nam je isti smjer.Je 1’ sve u redu. Oko prostora se nova Nebesa raširiše. Ne samo nisko u dubini doline. Ne samo veličina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja. I samo visoko na liticama. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig) Johan Henric Kellgren Novo Postanje ili svet mašte Ti. Sve uze crte lika prepoznatog.

Za mene kad prirodu slikaš Nebesima svetla i dobra. I traga kroz zemlju i nebesa 177 . I ne dovoljno – ti sam užas obraduješ. I kedar jedno čelo diže. Tebe u miomiru ruža dišem I zapadni lahor tvoj hod ima. tajno genija. Ti. I veličanstvenost u plamima sunca. Ona je to u mojoj duši. čiji pečat Postanju opčaranost nosi.Užas se šunjaše po tmurnoj dolini. i traži što joj treba. Ti bezdna svetlom puniš. Osvetom se strele munja oštriše. osećanja! Ko te je shvatio. I stid u sjaju meseca. i njegov Sveži sjaj od tvoje puti nasta. Hrabrost protrese ruku orkana. živo poimanje stvari! O. I prah ruševina opčaravaš. Šta si ti? – prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj duši. Ti pustinje cvećem odevaš. O. Tvoj glas pesmu slavuja steče. večno isti. I nežnost u šumu izdana. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. I kad moja misao zaneta luta I hrli. U svemu se lik tvoj preuzet vidi. Tvoj pogled se s pogledima dana meša. I gaj šaputaše o zadovoljstvu I šuma uzdisaše o bolu: I gnev beše u valima mora. I cvet otvori jedan zagrljaj. I Zemlja se u Hram uzdiže U kom je ona Božanstvo. – O. večno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast. Lepoto? – niko Sem onoga što zna da voli.

Njegova uvaženost na stvar preñe i liker nañe baš žudna njega. Samo mi se misao na tebe pruža: Na tvoje tragove uspomenom povučen. tako divan i tako sjajan. Ali citra samo tvoje ime nauči. Ali skretoh na staze kojim ti hodaše. na Dvoru i u Gradovima. od maslaca i piladi. 178 . I pitam. izmoreno prostrt izmeñu dva čaršava. Ti si tu već pre mene. i dobra i vedra i blaga Našu najveću ljubav dostojno ceniti? – Onda mi se On u tvojoj slici ukaže. Obrazi mu imahu boju ruže.Za Tvorcem blaženoga praha. a stomak. I. Ja htedoh da blaga Sreće nañem. Kraj kreveta stajaše sto na kome taj čovek duha svoj doručak već spremljen nañe. okrugao kao brdo. Anna Maria Lenngren Mučni svet Našeg sveštenika ovih dana videh jutra jednog dok još u krevetu beše. kad moja noga u kuću kroči. Ti. Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istrže. u kom liku treba Nežna. Ja samo tebe na svetu vidim. U Zamku Kraljeva. Ja htedoh da visine Časti dosegnem. I sve ih u tvom pogledu nañoh. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Zaludu od pogleda na tebe sklonjen. ka podvaljku se dizaše. Ja krenuh da pesmu o Junacima započnem. njegove oble ruke mesa i srži imahu. Ja meñu hiljadama samo tebe vidim.

pod senkom drveća. Jednu Dafne219 sa šeširom široka oboda. 221 Koridon – pastirsko ime. 222 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1797.I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom. to je idila. Kad nevinost i mir Moj trag verno pratiše. Na jednu Gluckovu melodiju. daj mi Tvoju snagu u ovome mučnom svetu! Jedan način pisanja pastorala Smesti pokraj reke. O. koja se bar razume. Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smeši. povremeno hodaju Pod voñstvom pastira pokorno i sigurno: – Gle. U duši zadovoljstvo prebivaše. livada. Ovčarski pas i stado ovaca. Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah. 219Daphné . i belim nogama i zelenim butinama. 179 . – Šuma. Gospode. I zdravlje u mojoj krvi. šta je naš bedni život? Stalna borba protiv greha i taštine. nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zaštitio od Apolonovog gonjenja. Svaki čovek dobar beše. inače uobičajeno ime za pastirice. I perjem na svom štapu – i zlatastom kikom kose. po helenskoj mitologiji kći Geje i rečnog boga Peneja u Tesaliji. Na mojim usnama beše šala. sunce i proleće. Izgleda srdačno jadno i drag. Toliko istinita i bezopasna da bleji. on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Bože. Kad greh tek veštica beše I tuga namah nesta.grčki lovor. U lanenoj bluzi kratkih rukava čistu i pravu. Dečaci222 Sećam se tog divnog doba Sećam se kao da juče beše. S flautom u ruci (flauta je nužna). 220 Pastirski štap. polja. S crvenom trakom u korsetu I mnogo ruža na houlettu220. što povremeno preko ograde skaču.

S leptirima na šeširu I purpurom na obrazima. Sećam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih. Naša mlada srca nas boleše Na grdnje i kazne Što ih drugar iz igre dobi. Moj jedini kolačić S tužnim drugom podelih. Hiljade čilih skokova Na svežem vetru leta.Svaki dečak. Ali moji drugari iz mladosti. Najritaviji dečak Našom presudom nagradu dobi Kad kralja pravično pobedi. Svaka devojka moja sestra beše. Kako se vreme promenilo! 180 . Gde često junakom beh U igrama i utrkama. vedar i razigran. O lažnosti i izneveri Ja ništa još ne znadoh. Za duge potmukle svañe Još ne znadosmo. U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja. Seljačići i baroni Svi mi behu isti. Svaka žena moja majka. Kad šamar puče I bes sa njim proñe. A grof promaši. Radost što je prut prekide. Kako se tek naša žalbu ču. Odmah mi dragim bratom posta. Istina se od nas ne skrivaše I za zaslugu i za grešku. Nikakve razlike meñu ljudima Ja ne videh u danima sreće. Nepristrasnost beše tu Uz najmanje kuglanje. U radosti i razdraganosti Onaj što meñu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji beše momak.

moja Beti. Od tvoje brižne nežne majke Primi za svoju budućnost ovu pouku. Čitanjem ne arči vreme. Tako tražena u svim zemljama? – Hladno srce pod zvezdama. Stigla sa da prerasteš svoju lutku. ako stalno hoćeš da slušaš. Ali ne veruj u sve zlo što ljudi kažu. 181 . Vi više ne znate mene. On je ono što oduvek jeste. Nekadašnji dečaci. – Pa šta to ta sluškinja daje. I sad se oko hrane gložite I oko titula tučete. Napolju u svetu što ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva. Nastanjen pametnima i budalama. Po putu životnom oprezno hodaj. S četrdeset na plećima U mukama se hodate. Ne čast o svakom muškom srcu. Vi ste postali ljudi od države. I pomno promišljeno ima Više prava na smeh nego na suze. Opreznost. Žutu put i šarene trake.Ja vas više ne znam. Teško se uz strminu verete Gde Zamak sreće stoji. talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam Moja draga Beti! sada si velika. pametnu staricu. Naš svet. ipak je Najbolji svet što ga imamo. Previše sumnje raña mržnju. Izaberi. Previše poverenja bol kajanja: Ne zamišljaj u svakoj ruži trn. Našem Polu je to malo potrebno. Ali s vedrim i časnim razumom Beti će ih sve pobediti.

poštuj pravila. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloži svoju čast. Poštuj Beti. jeste jedna knjiga. Neka časnost u tvojoj odeći Postane očita slika tvojih navika. trudoljublje Cveće njeno tragove nogu prekriva. Ne traži da muška dela dosegneš. 182 . Beti. Dobro! u oplemenjivaču tvoga bića Pusti je da se smerno kreće. Beti. Da ti sos ne pokipi. U časti toga da budeš žena. zahvalnost Njen život i uspomenu na nju prate. dobro svet prouči. Oplemenjen razum. I čast. prosvećena duša.A ako ćeš čitati. Suvišna pamet se ne oprašta. Jer od besmislica se beži. čini to kratko. Gledaj tu ženu u krugu kućne ©to zna svoj pravi poziv da obavlja. U društvu praznina ogovaranja leti. blagost. Gledaj red. Učena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne može pobeći. ljubav. Ali ne po tonu načitanom. Ali ako te lektira zabavlja. Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka. Prati. Nauči da dobro shvataš njenu vrednost. jednostavnu poruku ukusa. A znanje kod našeg pola Treba da spada samo u naš nakit. U potpunosti zadovoljna čašću Da časna majka i supruga bude. Svi ukrasi do kinñurenja doterani Samo su slika jedne lude. I seti se da najčešće od glupaka Mudar neku mudrost nauči. moja drugo. Šta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee. I spoznaj svoju vrednost. Ne daj nikada da te taština sludi. Svaki čovek. On će ti dati dosta za misli.

Primeti. Bog zna. Ali seti se. I govori. takvi poslovi nama ne priliče. Oprezno još izbegni Sve brižno po novinama traganje: Naše domaćinstvo je naša država. Primeti kako je pogled Lepotice oštar. Daj oštrici šale svoj fini lik. počuj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj muž koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!) 183 . ne drži govore. dete. Udati se – nema teme koja se U maksimama više može terati. Koja. meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niču. tupa duhom i telom. Gracije se u bekstvo daju. Rečima što prijatno iznenañuju. Naša politika toaleta. Ostani pri svome ñerñefu. Kad se jedna žena silno trudi Da upravljanje Državama preispita. svojim trakama. Jedna lenština. Jeste. kako uz jadnu reč dalje. čovek se smeje duhovitom. Jednom nañe da je život teret. sa delatnim životom I duhom i osećanjem nespojiva. Od truda da karte srećno baci. mada po običaju i tonu nije štetna. Ne. Onda jedna druga lenština smisli Da vreme igrajući karte ubije. Ali. I veruj mi. veruj mi. da narodom i zemljom Uz božju pomoć bez nas upravljaju.Biraj izraze bez nezgodnih izbora. Nerado tu zabavu biraj. Nedaj nikad da ti oni duh zbune. dobra Beti. Ti ćeš da se udaš – i onda će tvoj muž Sa zahvalnošću moje učenje da pominje. Ali poštovanje prema dobrom gaji. Ne možeš zamisliti kako nas to ruži. Beti. Iscrtaj svoju šaru prema uzoru. Pazi da presude ne donosiš.

Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuñem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nañi. Moja Beti. Kakav užas. Ona vlada brigama i vremenom. Nek ti u srcu mirna savest vlada. kakva nenadoknadiva šteta. – Sad je moja mala pouka gotova. 223 224 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1803. I. meñu nama. Grofičina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Sveštenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doći. I ja se svome vezu vraćam. Sad se prašina po dnevnoj sobi i sa portreta briše. uživaj u sreći života uživaj. ovde jasno dobrog kvaliteta. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navuče. Beti. 184 . Primi zbivanja i sudbu lako. Ako. Pastorica sa svojom se kćeri Lovisom savetuje Kako da postave i činije srede. Ona nam čini lice blagim i svetlim. Moje dete. Ali obaveze života ne zanemari. 225 långkoft Vrsta mantila ili ogrtača sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine. Praoci otmeni meñu njima.Budi blaga ako blagost zaslužuje. Nek ti se zadovoljstvo u kući nastani. Gospodin Pastor svoju najbolju periku. Ako ne – tad budi iz besa. život tako brzo leti. pa ti neće biti teške. nattyg Vrsta ženske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila noću ili preko dana za obične dane. Mi smo za nas srećni. Ona želi da svoj kuvarski razum uz poštovanje pokaže Sjajnim posluženjem i hranom. I Sveštenici s Biblijom u ruci. to je način Da i u starosti izgledaš mlada. Da. uz ono malo što učinimo. Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima.

Grofovsko gospodstvo stolu privedoše. Istače kolač od sira i s Lovisom se našali Povodom učenog domaćeg pomoćnog sveštenika. Visokorodni gosti. U dnevnu sobu visokorodni stranci uñoše. Sve bogato. I kći i majka ponizno jurnuše napred Da grofovsku haljinu poljube226. Reče da je meso s miroñijom divno i mlado. Krilce jedno od pileta odlomi. dovoljno i puno. ovde su parodija. Na uredan i sveštenički način. s naklonima i ponizno. Stalno kaftan i kragnu ispravljajući. meñusobno se gledajući. Pastorica uze činiju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdačnonutreno posluženo. Opisaše koliko se pokorno-srdačno227 raduju Časti koja je njegovoj kući ukazana. Božjih darova na njemu ne manjkaše. 226 227 Nekada uobičajen način iskazivanja poštovanja prema višem staležu. Svaki tanjir ponudi kao breg prepun. Grofica onda snishodljivo milostivo reč uze: Bože. kako ste se samo potrudili! Posluženje pastoricino blagoizvoleše pohvaliti. naziv i za druga. jednostavnija crna vina. Grofovsko gospodstvo sedeše kao na iglama. Gospodin Pastor. Gospodin Pastor im u susret ode. Sad se Grofica i Gospoñica kraj bašte ukazaše. Ovakve složenice kojima se izražava učtivost sreću se u kitnjastom činovničkom stilu.Lovise svoju haljinu što u minulim vremenima U upotrebi se samo za roñendan uze. I povremeno svoju lepu Belindu228 hraniše. 229 pontak Vino iz Bordeauxa. Primetiše Pastorov lik. prstiju belih da sneg zaslepe. Ali najzad se obed završi. I malo se sama jelu predavaše. Kolačići s maslom i krofnice i pontak229 i činije Vreme dobrano odužiše. I nutkanje i klanjanje uz sve. Na stepenicama s poklonima čestim i dubokim Stajaše Sveštenikova gospoña tako vedra na suncu. 185 . 228 Kuče koje najčešće drže u krilu. S nožem u pečenju i znojem na čelu. A Gospoñica.

Grofica maramicu izvadi. S pristojnim uzdahom nad blaženopočivšim. Pastorica. – I milostiva pitanja kako se deca zovu – I spori i drski odgovori. I nape razum. I nad gospodinom Grofom. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati – Njegova smerna kći i gospoña Na stepeništu se pokloniše. Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju – I Gospode kako je ta devojka vešta! Lovisa se diviše Gospoñicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima. Učtivost jednu zarad svešteničkog truda izreče. Koju otac i majka dovedoše. pocrnela od sunca i debela. i našpikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima. koji se koristi leti preko ostale odeće. kraj kapije. koji ga nekada na poklon dade. 230 231 parentacija Svečani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrtač od svile. često bez rukava.I unutra uñoše deca. tako smerna s rukama prekrštenim. I razmišljaše o sličnom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukrašen na starinski način. kraj ograde. 186 . Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. I još onde stoje i klanjaju se. Pastor parenataciju230 iskaza.

Mnogostrukošću sveštenika. O. Das übrige sind — Frazen. Što lupetate o otadžbini? Naša je otadžbina lonac. Da. Tebe nazivaju zbrkom kraljeva. budale. Ti lepo kočiš uzlet prosvećenja 187 . Kad slobodan čovek samo hleb i vodu ima Mi slušamo krčkanje iz njega. gde stojite. I neograničena vlast namesto jednakosti uvesti. Onaj ko večno spava. Vi uvek hoćete napred. 2. 4. O. Treba tu poslovicu hvaliti. sestro sna. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti. Kad hranu i odeću imam? Kad se debljam i bogatim. Uprkos kantovskoj prevari i izdaji. tišino. Taj nikada ne zgreši. šta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvučju krčkanja? — Odlučni hod patriota Prema našem mekom uživanju! 3. I svet da poboljšavate! — O. moj me lanac ne pritiska.Malthe Conrad Bruun (1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf. Voss 1. Gužvom plemstva. Šta me briga za slobodu. der topf ist’s Vaterland. gde hodite! To činjahu naši očevi. gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene Španije! Doñi s neba tvoje Rusije! 5.

O. nek tako i Mom čitaocu bude!) Na nesreću za obojicu Sretoše se u kafani. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti neće? 188 . raketama. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796) Johan Herman Wessel (1742-1785) Kovač i pekar Bio jedan mali grad. u gradu kovač. Ja nijednog nemam. Koji opasan beše kada se razljuti. kako ti lepo sasecaš Krila patriotizma! O. Ali zapamti. I nakon mnogo uvreda. Ali čujte sada petljavine! jer baš toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izreći. najrečitiji Ovako mu reče: „Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite. Za što drugo tu i ne zalazim. pića ispijahu. doñi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom. Istupiše četiri grañana Pred sudiju. Ubicu saslušaše i on priznade. kricima oduševljenja Mi ćemo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. Kovača odmah u zatvor strpaše. On sebi neprijatelja steče (njih uvek možeš steći. Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad našeg kovača dobijemo. Pića ispijahu (i ja sam u kafani piti hoću. čitaoče! ovo: Ja samo u otmene odlazim. Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. Tako jak beše taj udarac Da mu se pred očima smrče.Kada se suviše visoko podigne. Njegova nada beše da će s one strane groba Od svoga protivnika oproštaj dobiti. I dana više nikad ne videše. besnih reči.) Kao što rekoh. Kovač neprijatelja po glavurdi tresnu.

I zlo je stvarno. dragi prijatelju! život se životom platiti mora.” — „Zbogom. On odluku svoju tad donese I presudu potom iskaže: (Ko želi da je čuje nek sad doñe!) „Jeste da kovač Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u večnost posla.Tako dobrog čoveka nikad dobiti ne možemo. veleumni čoveče!” — On po zakonu svome pomno prebira. kad čovek to još ne želi. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo što se desilo životom plati Zasluženu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk. Naravoučenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stiže kada ti se najdaljom čini.” Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoše. dobri ljudi! učiniću sve što mogu. Za njegov zločin mi pregrozno ispaštamo Ako mu se pomoći ne može.” — „Da. Koliko god da žive oni hteli. Ali tu ništa ne piše Da pekara namesto kovača pogubit ne smete. Jer u tako važnom slučaju mora se razmisliti.” reče sudija. Ali kako u našem gradu samo jednog kovača imamo. Umreti.” — „Ali razmislite.” — „Tu živi jedan siromah stari pekar Koji će ionako uskoro odapeti. A to će jednom svi ljudi. Da našem kovaču život nekako poklonim! Zbogom. No ovde dvojica hleb peku.” „Te ja sad po pravu presuñujem. „ta vam ne beše loša. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa. 189 . Mi dvojicu imamo. Morao bih sasvim s uma sići Kad bih njega mrtvog želeo videti. Moraću stvar da odgodim. da onda starijeg uzmemo? Tako će i život životom plaćen biti.

„tako loše ide. jadnik.Taj gospodin o kom pevam. hteo bih znati. Ne moći kada čovek to želi. I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. mada ste hteli. Ne mrznuti se.” I zlo je stvarno. Tu srete svoga kočijaša i zgranu se: „Šta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo. „Ali ti. „Moj sin se kurvanju i kocki odao I više novca proharčio No što je moja imovina izdržati htela. „Zašto sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano. 190 .” I zlo je stvarno. Koliko god bih ja to rado hteo skriti. Gde nikom hladno nije. „Meni”. odgovor beše. Što ona više nije izdržati htela. Onde.” I zlo je stvarno. mada bi svi to hteli. Jer s one strane učinih ono Što vi ne mogoste. da ste sada tu. mada bi to rado hteli. Uzdahe seljaka ne hteti slušati. Poznate stvari neko rado hteo skriti. „Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do kože drao I njihove uzdahe ne htedoh slušati.” I zlo je stvarno. Ništa ne odbiti hteti. I tako uči svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi žena bližnjega to htela. Jer gospoñu odbiti ne mogoh hteti. Sve tako pomno hteti znati.” I zlo je stvarno. Na vrat Vam ja natovarih. I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. nakon smrti stiže. „Onaj sin. Videti ono što bi rado poreći hteo. što uzrok beše. što beše tako krotak i dobar I nikakvom biću žao ne nanese. Zašto si ti ovde.

S nosom pravo na gore I nije više u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdraže Pored rakije i priče. bio sitno dete. Za sitnice rodio se. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roñen za sitnice I nešto veće nije ni postao. Ljubav i sendviči Da sendviči nisu hrana. potpuno jadan ovde on počiva. I ne može u ruci što je sad siva Više da poigrava sablja kriva Što mu za života najdraža biva Pored rakije. Nikada ništa vala nije ni radio. Svoje je pete do kraja iskrivio. On je jeo i pio. Pa mu se na kraju i život omrzio. Poručnik Stabel sad večni sanak sniva. To je trenutno sve što ja znam O sendvičima i ljubavi. Epitaf Ovde leži poručnik Stabel O.Što bi žena bližnjega to htela. I ljubav nije mržnja. S nosem pravo k nebu što ga pokriva. nikada srećan bio. 191 . potpuno jadan. priče i piva. Pa i od života na kraju se smorio. Nikada ništa vala nije ni radio. O. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio. nikada srećan bio. jadi. Svoje je pete do kraja iskrivio. Nešto veće i ne posta od ovog poete.

I broji svoje blago. žena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potražila utočište na imanju Rungsted. I dišu. – 3 Gde šaljivi talasi Prskaju lutalicu čije oko Čas zureći prati Sive humove Helsinga. – I traga. koju ruže šire. Čas čudeći se hita Meñu šumama katarki. i osećaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meñu zlatnim snopovima. Tu su Kamoene moje grudi ispunile. čas bude Ljubimca kamoena232. i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan što se kraju bliži.muze On . Gde pevačica gradi I cvrkućući otkriva svoje gnezdo – Gde penušavi potoci Čas uspavljuju. Lakonogim sinovima šuma.Johannes Ewald Blaženstva Rungsteda Oda 1 U svežim senkama. osećajnog pesnika. i diže svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu. Stalno jednoličnim padom. U tmini. Gde Rungsted ogradu oko najčistije radosti stavlja. 192 . 232 233 Kamoene . – 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blažeći bol drema Često nuñaše Louisi234 Zaborav ljubavnog jada – Gde se radosti smeše Odmoru putnika.Bog 234 Louise. – 2 Gde krda riču. – 5 Gde jad i bol.

– 8 Blaženi pesniče.Radosni tvoj trag nañoše. i sreća Ljudskim se grudima širi. Tu je moja pesma rasla. Na prijateljske obaveze. Oče! – i ja pevah – i radost Kidaše uzdrhtali zvuk usana. Koga je sreća u svoju izbu pozvala. O.anñeli 237 Prah . Koga Moćnici neba236 slave! – Gle prah237 može da nosi Tvoje bogatstvo. što jedini Izazva tu želju iz mog bola. Oče svetova! – Tad pevah – Ti Silni! – Ti. Iz kog je moje blaženstvo poteklo? – (1775) 235 236 Visko . Ti Visoki235. Najplemenitije Srce – Gde ljubaznost krasi Najstrože vrline. reci mi. Na slobodu koju vrline brane! – Kerubimi čuju Njegov smeoni glas. A nebesa se okupljaju oko njega. Prijateljice! – Može li boginja pesme Tonovima što se tope nagraditi tvoje krilo. – 9 Ali Ti. Tvoju čast. i šuma što se čudila Odjekivala zakonom Stvaraoca. o. Tvoju dobrotu. Svemoći! – i dugo gledah – Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnuše – Svaki list. Reci! – Može li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? – O.Bog Moćnici neba . – 6 Videh tvoje tronove. gde moje oko Trag Visokog nañe. Plamenom dušu obuze – tad se moja pesma diže! – Tad moćni zvuk besneše! – 7 O.čovek 193 . Mudri! – Bože! – kao mirijade.

čije prilike vi prezirete. čim ga isplati. plemeniti ljudi. u čiji vlast zapade – Uze bezosećajno. Sve dok ne dobi više da nosi Od onog što obično beše – Ali – ništa zlo nije takvo da gore ne može biti. Zapazite dobro šta ovde zborim! – Čak magarcu. dan za danom. redovno. Onda krete voljno i prestade da se žali „Ha! viknu seljak zadovoljno – tako treba učiti Vas lenje magarce da nosite – „Sad više nosiš no ranije – pa zašto se ne dereš? „Ne. A kako to nikakvu štetu nije moglo da nanese Onda – mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuñuje. Čak magarcu – o. Nosio je. Našeg magarca – Delo dobrote! samo za sebe. Može gore biti nego što jeste. Umnožiše se njegovi tereti i ožiljci od biča – O šta sad jadnik da čini? – On svoje stanje lošim nañe – i tako jadno njakaše. sviknut na terete i udarce. Jer našem dugouhom se to i zbi. – I kao što se tako prečesto zbiva. samo zato što mogaše da nosi mnogo. Nastavi magarac kukavno da kriči. odgovori ponositi magarac: Ne! – „Nekad sam se olakšanju samo od tebe nadao „Tad sam se drao – mada si mi izgledao neosetljiv „Na sve moje muke – na sve moje krike – 194 . Drao se dokle je mogao stajati – Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla – kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju noć odmora pokazivalo. Koje jadnici tako retko žele da napuste. Da i nebo na njegove krike ču – Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu – Njegov gospodar ponosito – jer životinja beše njegova. Sve što mu dadoše da tegli. u veri da tako mora biti. S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: „Nekorisni drzniče! dereš li se? – „Onda ćeš još više tegliti i još više batina dobiti – On je svoje reči održao – ali s ostatkom nade. I loše. Onaj put kad gospodara promeni – Škrti seljak. Strpljivo.Magarac i seljak Basna Jedan magarac. Tvrdio je da sve može da ponese – Svakoga dana sve više na našeg magarca tovario.

195 . kome je Ewald bio učitelju. kamerjunkeru na dvoru kraljice udove. 4 238 Meni – jer često su se pastiri iz dolina243 Verovatno napisana 1776. čiji duh ne može odoleti Smeñim devojkama s bujnim grudima. Da stvore veće muke. Drugi se tope kao slana na suncu. pravniku.. 242 Nordijska boginja Freja. I ne mogu. Na zadovoljstvo svojih neprijatelja. ali sad „Više mi ne trebaš – smrt će mi sad pomoći – „I veruj. 239 Nordijski bog Tor. Kad potlačeni nauče Šta je magarac kasno shvatio. U tvojoj dubravi. ti Frejo ljubavnika242. Uzdišu milozvuk i sniju i dišu Vatrenu želju. Bragi240 će uvek sa sokom Odrerija241 Mešati medovinu. Znak da je okonča – Mome M***238 1 Fijuk mača i zvek štitova Neke primorava na poj. 241 Kazan u kome je spravljeno piće koje daje moć pesničkog umeća. posevećena Frederiku Moltkeu (1754-1836). Nego svi naši uzvici – Jer ako u nevolju potonemo. Pesma o Bjarkiju i pozdrav suñaja. 240 Bragi. Tad se nasmeši prijatelj siromaha – I smrti ljubazno da. o. Po svakom kamenom srcu? – Tirani su uvek slabi.„Ali sad. Povlače duh u šumni kovitlac. a tvoje uživanje. O utehi i blaženom spokoju. bog pesnika u nordijskoj mitologiji. I liju reke suza. Tek tad: tad će podnositi Svoje uslove s više bodrosti – Što da se deru kao budale. Spomen-piće tekoše s plamenih usana. svaki veći jad. Ratnika Tor239! 2 Kada penušavi vrč samo svetluca. Daje nam sve jaču nadu. štampana 1780. svejedno mi je „Da li će te mi pomoći smrt ili ti. 3 Mnogi postoje.. Nego što imaju snage – Svaki novi. ti bezdušni. i koji je posećivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao. i kad hoće.

ali nikada me Nisu pesmom ispunili. i vrline i umetnosti „Prijateljima. Visoka (tako izgledaše uzdrhatala dojilja) Lebdeše suñaja. nasmešeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju. kao osmeh. 247 Støvets Forbarmer. koji se smilostivio na ljude. što se iz suza diže. Mosel. Smejahu se i plakahu. tj. Samilosnik prema prahu. koja nekada u kolevci Grudi mi opčara. 10 Zato sam pevao umotan u kišu prašine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu. Svima koji su čuli moju harfu što se topi. „Prijateljima Zemlje. ovde Bernstorff na nebu. 6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme. prigodne pesme kraljevskoj kući. lepe vrline. Bistra. jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. poznata po okolnim vinogradima. pastiri iz dolina. tvoje rumeno grožñe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. tako reče bujna suñaja. Brižno je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca. nordijski (danski) velikaši. 245 cimbriske Halvguder. 249 indsvøbt i en Støvregn. 250 Philet („onaj koji voli”. Christjan i Fredrik. i samilosnom braćom siromaštva. 248 Rolf iz speva Rolf Krage. o. Ti. meñu njima i Moltke. 196 . godine u kojoj iskazuje sopstvenu i opštu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. 246 venlige Dyder. prijatelj ljudi). 251 Cherubim. srebrnastosiva. pritoka Rajne. Mene. 11 Zato. koga poznavaše i voleše M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. 243 244 Dalens Hyrder. bujni ponosu! Mene. – sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. najslañi.Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumačile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. verovatno znači anonimno. „Oduševi se dobrotom i miroljubivim kraljevima. Moćno ispunjavaš grudi i moje harfe Uzdrhtale strune. Spasitelj (u spevu Adam i Eva). Zemlje Volitelju! Zato mi. Balder iz speva Balders Død. moj najplemenitiji M***. „Oduševi se i poj!” 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248. Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. – 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek moćno začarali. 8 „Oduševi se. 7 Tiha. ljudi. kao Mesec iza kišnih oblaka. o.

i ni jedna jedina suza nije htela da olakša moje zgrčeno srce – O. ili tačnije rečeno imala me je jedna divna. nagradio i sačuvao njeno savršenstvo – o. jad što grize. odnesem nekakve čipke – Poslušao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoñicu H** – Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izašla pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uñem – ona je ušla – o. rekla je. malim povijenim nosom. nebesa! – ja se zaboravljam! – ali najvažnije! – jedna Arendse. moćnih. ipak bih proizveo samo njegovu mutnu. kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju dušu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike. daleko od toga – radije bih joj nego rado. sa vrlinama punom. očaravajućih brineta. i ko onda može da je vidi? – ko može da je oseti kao ja? 197 . elastične. fina i oštroumna. imao sam jednu. koji senče snežnobeli vrat. Bože! – o. dok joj je smrt bila na usnama. i zurio u ono mesto na kome je stajala. najblagoslovenijeg u mom životu. sa najmekšim srcem. hodala je ka mom ležaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu šaku – „Nekadašnja vremena su nestala. sav moj jad. dve okrugle. moj Petije! – Sa melanholičnim. izgleda mi. odmerenim. kći i majka užasa svakodnevno dovode do ivice groba – Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse došla dok sam ležao u svojoj usamljenoj kolibi. da ublažiš svoj čemer – pusti da samo jedna suza sažaljenja na njega kane! – Ja sam imao moju Arendse – a sad je neko drugi ima! – Otrov što je nekada pekao i mučio. bujne – – o. razara misao! – Izdan moga očaja. sad se prikrada i ubija! – Uspomena na moj gubitak! – koja nagriza. rekao sam.Život i razmišljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? – Ili je to bila jedna Dulčineja. sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti. koga je bol učinio osećajnim i osetljivim. ti koga je svet namučio i napustio i koji sediš svojom usamljenoj kolibi i čitaš ovaj list. – kao Arija kad je. veličanstvena Arendse – jedna od tih senovitih lepotica čiji je osmeh nalik suncu sa kišom otežalog neba – čiji je mah jedan prodoran. blistavim očima. koje je ikada kucalo u korsetu! – Imao sam je – O. bez drugog društva sem svoga jada i svojih bola – bledi u usahli su bili obrazi divote. slika smrti – Sad je jedna užasna bolest. u koju se ne može gledati bez strahopoštovanja i teško voleti bez obožavanja – jedna Arendse. usnama na kojima kao da se gracije šale. i hitro otišla kao da se bojala da je rekla suviše – Da. koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? – Ne. veoma nesavršenu kopiju – To je bila moja Arendse. plemenita. sa borbenom i nepobedivom uzvišenošću. moji čitaoci! – O. onako kako se odmah – iznenada – na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se očuvao nepromenjen – u mom srcu. vedrom. moja Arendse! – moja Arendse! – – Jednog prepodneva . debeli kao kesten smeñi uvojci. koju dotad nikada nisam video. izješće moju rascvetalu Arendse – Ona je sad otisak tuge. sažaljenja! – Jad. postojanom i visokom dušom – jedna Arendse. Evalde”. zbog tebe – Ona je ušla – – – moja Arendse – – Usudio sam se na pokušaj da je opišem – Ali i da posedujem umetnost jednog čitavog Rafaela ili jednog Petrarke – i da čitav svoj život upotrebim da njen lik opišem. s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pružila bodež – i rekla – ne boli. zamolila me je da nekoj od dece njene braće i sestara. ona su nestala. mojih nereda i mojih nesreća! – Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! – kad ćeš se isušiti? – Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srećna – ona to nije. nebesa! – o blaženi trenutku. najnezaboravnijeg. nebesa! – O. u ime Kupida. a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre još uvek je svetlucala samo u njenim očima – Ona mi je izgledala kao vrlina što pati. s krupnim tamnim. priuštio onoga ko bi je bolje no što ja mogu učiniti. ti. jedan neizdrživ zrak dubokoumne vrline – jedna od onih nametnih. laganim hodom jedne Klementine.

po svemu sudeći ili odmah počela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tužan. taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruševinama Atine. ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza – priroda. ali da. Ali koliko je samo mali broj onih koji čitaju knjige zarad jezika premda je on. ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi – ljubav. na kraju stigao do ivice jednog visokog stepeništa. rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan. blaženi plameni poleteli su iz njene šake do središta moje duše – Nisam više osećao sebe – Izašao sam natraške i svakog se trena klanjao. nebo i zemlja su nestali. jedno stanovište s koga bi čitaoci mogli da posmatraju čitav sadržaj i najsloženije zbirke. svoj užasan uticaj na moju sudbinu – Ali meni je bilo suñeno više patnji nego što najdublji pad može prouzrokovati. jer teško da bi ko drugi mogao pouzdanije računati na podršku svih muza. Nemačka ima jednog Lessinga. osete nagrañenim njegovom zahvalnošću! 198 . i kad sam. jednog Wielanda i jednog Vossa. ne misleći ni na šta drugo do na Arendse. zagrejaniji za jezik kojim on piše. zaista boli – Želim da zaboravim – – ako mogu – … Moji obrazi goreše – moja kolena klecaše – promucao sam svoju poruku. ta kritika gracija. ono s koga pisac posmatra svoje čitaoce: jezik. jedino što deli sa svima i svi dele s njim.Ljubav je blistala u njenim očima. ni ne primećujući. možda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote našeg maternjeg jezika. i ne primećujući to. i to razmaženo muzikalno uho čiji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblažem šušnju perioda i tonova. ljubav. pod podjednako srećnim okolnostima. bez sumnje. Zato sam u svim mojim beznačajnim pokušajima mnogo manje gledao šta nego kako — manje na grañu nego na odeću onoga što sam hteo da kažem. kao naša Thaarupova himna. ljubav se šalila na njenim usnama. hiperborejski Apolo bi možda dobio svoj hram završen pre bilo kog drugog. moja bi se ljubav. dok danski traga meñu desetoricom. iznañe da sam više nego nagrañen za onaj trud s kojim sam ih sačinio. S nutrenom radošću iskreno priznajem da je jezik ono čemu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti — i neka posledica ovoga pročitavanja bude ta da čitalac ostane ravnodušan prema njihovom piscu. S podjednakim brojem pregalaca. moja Arendse! – Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio – Zašto te onda ima neko drugi? – Možda je to bogohulno – neka mi Bog oprosti. i vatra bogova. taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne. blaženo grotlo neimenovane ljubavi – O. ali ne valja zaboraviti da nemački genije svoje majstore koji će podizati hram ukusa bira meñu stotinama. koliko sam to mogao. budu oduhovljeni brigom za jezik. kome jedino dugujem čast da me ponekad uračunavaju u njihove redove! Neka budu sve više svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama. da nije bilo njenog uzvika. a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jezički osećaj. ako je tako – ali to zaista. a moje nabujalo. naime. I nešto u tome ukusu. Neka svi naši danski pisci. usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu šaku na svoje usne. meñutim. i bilo je odreñeno da ću svojom ljubavlju izgubiti više nego život – Jens Baggesen Predgovor — Postoji. u svim pesničkim delima ono najvažnije! Možda najvišem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to oštro logičko oko čiji pogled otkriva više od glavnih niti povezivanja zaključaka i ideja. čine to oblikovanje lakšim nego kod drugih naroda čije jezike znam. ne videći i ne osećajući ništa drugo sem nje – Ona mi je često kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost – a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time što se tako lako moglo primetiti – Kad sam po ćutanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao. a posebno pesnici čije sposobnosti znatno prevazilaze moje.

I pobeda je njegova. i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato što je danska. glave što se pognuste Kraj podnožja krsta. Kako bi lako. i neka sud našeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokruži moje ubeñenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale reči za svoje melodije! Frans Michael Franzén O. Možda ja ne volim manje svoju otadžbinu zato što volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj. Ipak svetlo pobedi Za večna vremena. A stražara je sila daha njegovog oduvala. Tako grob posta Do sreće staza. Vi. kako prijatno. visine blaženstva! S neba pozdravljen. I bezdan drhće. koga ovde tražite? Živ nije meñu mrtvima. On živi. kako obogaćujući bilo gajenje te duše kod nas! O. Oborena je smrt. svome pastiru. zadržale bi danski. A vera se diže Meñu zemaljske usudi S nebeskom nadom. Vrati se. kad ga jednom opšte prosvećenje pokaže u svoj njegovoj lepoti! O. kad bi meñu živim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeću nakon što su se ogledale u svakojakoj drugoj. Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo. radosti! Savršeno je Sveto pismo. svetlo nad grobom! On živi. on živi i stalno te prati 199 . Haleluja! Ovde se izmeñu svetla I tmine bitka. žalosne žene. rasterano stado. tim pre što se nikako ne može odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. Jezik smatram dušom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne može previše preporučiti njegovo gajenje. Vi. kad bi se samo jednom u svim školama učio danski. U sjaju se javlja. Da ukratko iskažem svoje veruju u ovim stvarima. kad bi se svugde učio njegov izgovor.Neka mi bude oprošten ovaj mali izlet moje strasti koja — uprkos svih neprijateljskih lažnih optužbi koje su mi upućene — nikada nije ohladnela u mome srcu. moram priznati da jezik smatram jedinim suštinskim čime priroda razlikuje jednu naciju od druge — i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadžbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne države. Oboren je kamen i pečat skršen. ja sam siguran da bi i same gracije. Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. O. o.

Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoče meñu mačevima I lomačama o Bogu. zašto kukate. 1819) 200 . I svedoče o njemu. Kao svetlo se širi Njegovo učenje s hitnjom. kroz svoju smrt bi Prvi u životu. uteho u svim nevoljama. Zašto ste neutešni? Kako brzo i dan I noć minuše! Uskoro će zemlja dati Svoj zagrljaj vašem miru. vremena! Njegova crkva je postojana. Ubrzo ćete vaskrsnuti Nalik semenu što klija.Nevidljiv s nebesa. Haleluja! (Švedski psaltir. Haleluja! Vi pobožni. mrtav zarad naših greha. Koji. o. ali prvo razdvoji Kukolj od žita. On sam. koji ih zasadi. o. na kraju će stići Da letinu skupi. Haleluja! Samo jurite.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful