SADRŽAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROŠTVO PROROČICE .........................................

.............. 6 GOVOR VISOKOG .................................................................... 12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIČKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grímsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANðANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Bršljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o požudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIŽEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEŠKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST ................................................. 132 VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEŠKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROŠVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i željan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekär Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Božje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad taštinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 Švedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linné ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum .......................... 159 [Moja životna želja je presečena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to peče .................................................. 161 Ne tako, što skakućeš tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMIŠLJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

2

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mašte .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Mučni svet................................................................................ 178 Jedan način pisanja pastorala ................................................. 179 Dečaci ...................................................................................... 179 Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam ............................ 181 Grofičina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kovač i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaženstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 Život i razmišljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzén ................................................................ 199

3

RUNSKE STROFE
*** Eskil podiže ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobeže pred Upsalom1. Junaci podigoše za bratom svojim kamen na brdu čvrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, ženi svojoj. Doći neće supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu beše Odindis dobra sestra. *** Torgerd podiže ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On završi istočno u Grčkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, završi Asur istočno u Grčkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi »atuti5«. Boi takoñe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno čuvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisån koja protiče kroz današnju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivača runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraničnim područjima oblasti Södermanland i Västmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisån; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije isključeno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojnički logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - možda Holmgarðr (Novgorod?) a može biti i da a holmi znači „na steni”, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno značenje. Od više predloženih tumačenja dva privlače pažnju: rune se čitaju „Kari varþat uti”, kada at funkcioniše kao sufiksalna negacija, dakle, „Kari ne pogibe napolju”, ili „Kari varþ at Dundi”, dakle, „Kari bi ubijen kraj Dundeeja” (luka u Škotskoj). Ovo drugo tumačenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

1

4

*** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu. 7 Särkland .*** Gunar podiže kamen Lidbjornu.8 6 Slični stihovi su poznati iz Proroštva proročice: „iorð fannz æva. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istočnogotskog kralja Teodorika Velikog (†526) koja je 801. prebačena iz Ravene u Ahen. hraiþmaraR znači „more reidgota”. Zemlja će pući i nebo gornje6. ‘zemlja ne postojaše nit nebo iznad’. Sad sedi naoružan na gotskom ždrepcu sa štitom na remenu prvi meñu Meringima. né upphiminn”. bratu Ingvarovu.zemlja saracena. raiþ može da znači i „jahaše” i „vladaše”. Oni idoše muški daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoše hranu umreše na jugu u Serklandu7. sinu svome. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rökstenen ispisanog runama. 5 . *** Jahaše Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. muslimana.

9. svetište i svetilište visoko stesaše. bezdan beše Ginunga. nakovnje napraviše. Jotunova se prvo sećam u prastarju roñenih. godine da broji. prve što se sećam. Sreću se Asi na Samocvet polju. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 5. klešta stvoriše alat spraviše. nakit skovaše. Sa pločama u dvorištu presrećni behu. 7. zemlja tad beše zelenim zalistala lukom. oni što silni Midgard stvoriše. sveti i silni o tome se svetovahu: noći i menama nazive dadoše. Motsognir tamo beše najznatniji u plemenu patuljskom. sinove Heimdalove. neba nemaše iznad nit zemlja postojaše. 4. da ispričam priče stare praoca. silne i sitne. sveta drvo čuveno pod zemljom stajaše. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Sve za pažnju molim svete rodove. onih što me pradavno podigli behu. patuljci mnoge čoveku slične od zemlje stvoriše. sunce sija s juga na kamenje sale. njima zornima zlato ne manjkaše. dok tri ne doñoše divovske neveste. veče i vreme užine. 10. a Durin drugi. saputnik Mesečev. kao što Durin reče. nit peska beše nit pučine nit prohladnih talasa. ruku onu desnu okolo vidokruga. Sunce baci s juga. zvezde ne znadoše gde mesta imadoše. 6 . Dok sinovi Burovi zemlju ne digoše. zoru imenovaše i zračni dan. išteš li. 3. Oče palih. Doba beše davno dok Imir bejaše. nadmoćno snažne iz Jotunhejma. al trava ne rastijaše. 8. sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. devet se sećam svetova i devet prostora.STARIJA EDA PROROŠTVO PROROČICE 1. 6. Sunce ne znade gde sale imade. 2. mesec ne znade moć koju imade.

ljudima sudbinu. Vit i Lit. krv dade Lodur i boju dobru. Tror. Frar. pa ipak još živi. ne malo puta. Fin i Ginar . 18. Ai. iz izdana onog pod drvetom što stoji. Skafid. Eikinskjaldi. mnogo. 21. Bitke se seti prve u svetu. Mjodvitnir. potonja Verdandi. Freg i Loni. Vindalf. duh oni ne imahu. Vili. Igdrasil se zove drvo visoko. Nar i Nirad – sad sam patuljke – Regin i Radsvid – redom nabrojala. Veig i Gandalf. Skirnir. Hornbori. Aurvang. 13. kad Gulveigu na kopljima držaše i u sali Harovoj plamenom sažegoše. Nii i Nidi. Svior. zakone doneše. Nori. Lari. Nali. Hepti. Dvalin. Hanar. Haugspori. 17. Urd se zvaše prva. nit krv nit zbor nit boju zdravu. 16. Altjof. 12. krenuše oni od kamenja sale. na zemlji nañoše ne malo nemoćne Aska i Emblu sudbine neznane. Fili.11. 14. 19. Bombur. Alf i Ingvi. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem. Dah oni ne disahu. Ai. Train. stoji večno zelen iznad vrela Urdova. Har. život dosudiše. Tek i Torin. Nordri i Sudri. dah dade Odin. Fundin. Bavor. Mladice stižu odande mnogoznalne tri. Austri i Vestri. Gloi. An i Anar. Hlevang. 15. do Jorovola. dolazi od njega rosa dolinom što pada. Bivor. nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova. triput je spališe triput roñenu. Aurvang sedišta. Kili. 20. Eikinskjaldi. 7 . belim zalivano belutkom. Dok iz družbe one ne doñoše trojica domu onom Asa silna i dobrostiva. – ivere srezivahu – a Skuld treća. Tamo beše Draupnir i Dolgtrasir. Jasen znam da stoji. ostareloj deci. um dade Henir. Fjalar i Frosti. Virvir.

čaraše pomamno. ili bogovi svi žrtvu svečanu da prime. 23. 8 . Gondul i Geirskogul. Koplje baci Odin. Sad su nabrojane sve žene Herjanove. 30. Odine. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje.Što me pitaš? Što me kušaš? Sve znam. Jedino Tor delaše. prastari kad stiže. bitka poče prva u svetu. 31. mogoše Vani proroštvo ratno po poprištu da gaze. Posta od stabljike što slaba izgledaše hitac hudi. opasni. provaljene behu podgrade na Asa gradini. sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smešao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao. 27. čini bacaše. As užasni u oči je pogleda: . Heidi prozvaše domu pristiglu. a Skogul druga beše. reči i zaveti. ili ne? 29. vidi ona gde se lije vodopad bogati iz zaloga Odinovog – znate li dosta. dobi predanja učena i proroštvo čini. u buljuk nanišani. sudbina prikrita. pogleda daleko i podalje u svetove postojeće. 24. čarobnjaštvo znaše. sina Odinova. Hild. porasla stajaše nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jašu u svet ljudi. Hod ga odapnu. ili ne? 28. žrtvu krvavu. Videh Baldra. spremne su valkirije da jašu po sukobištu. 25. sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate. 26.. jarosti prepun – on retko sedi slične vesti kad čuje! – pogaziše se zakletve. Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom. vračaru vidovitu. ugovori svi postojani što izmeñu postojahu. 32.22. radost ona rañaše zloj ženi. Sama napolju sedeše. Skuld štit držaše. Gun. i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog – znate li dosta.

i oni što tuñe poverenice zavode. na lomaču dok ne baciše Baldrova ubicu. kukureknu nad njim na vešala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. al uprkos tome žena zlosrećna – znate li dosta.Brat bi Baldrov brzo roñen. Brimir je posedovaše. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. 33. postade onaj mesec što skinu. crveni bogova stanište crvenom krvi. 41. uže će prsnuti. 35. 9 . toliko je sala pletena zmijskim leñima. noć star. na Sumornim poljima. Nit ruke praše nit kosu češljaše. pivnica jotunska. ili ne? 40. na Obali leševa. a Frig plakaše u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta. prilika zlokobna na Lokia podsećaše. sedi Sigin tamo. Vidi ona brzake burne. Sedeše stara na istoku u Gvozdenod šumi. gigan garavocrven. vetar zlokoban posta – znate li dosta. Vezanoga vide kako leži u Vrč dubravi. rodi tamo rodove Fenriove. u domu Helinom. ili ne? 34. sunce svetlo omrknu sledećih leta. Teče reka sa istoka kroz doline ledene. 37. budi on bojnike Oca rata. kaplju graške otrova kroz badže i otvore. sala od zlata Sindrova roda. Sedeše na bregu na harfi sviraše divovki pastir. 43. kukuriče dole treći duboko u zemlji. Puni se životima pomrlih ljudi. ili ne? 36. sablje nosi i sečiva: Slid je nazivaju. Salu vidi gde stoji. krvolije kurjaci. Mrvi Nidhog onde mrtvih leševe. jotunski moćan. 44. presrećni Egter. ljudi krivokletnici. Vale tada splete veze jake užad behu čvrsto od creva upredena. 38. kida kurjak ljude – znate li dosta. brojni ih pregazuju. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti. Stajaše tamo na severu. druga sala na Okolni stajaše. jedan od njih. uze. 39. od sunca daleku. Odinov sin. osvetu. ili ne? 42. vrata severu okrenuta.

visoko duva Heimdal. od sestara deca krv skrnaviti. doba vukova. 10 . 55. lešine kida crnobleda. pred kamenim stenju patuljci kapijama. ubi. 51. 48. uže će prsnuti.a Freki hitati. a jotun se oslobaña. 45. Jaše Hrim s istoka. vesela klikće orlušina. svet dok se ne sruši. hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi. nijedan čovek neće nikog da poštedi. drhće Igdrasil jasen uspravni. sudbina se budi. huči sav Jotunheim. mnogo još vidim budućeg. Sinovi se kreću Mimovi. sija mač suncem padaju padine kamene. Šta bi s asima? Šta bi s alfima? Sede Asi na savetu. požuruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne sažeže. doba vetra. sa njima je brat Bileiptov u družini. jeka odjekuje Gjalar-roga. teško je u svetu. 50. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. mnogo još vidim buduće. vije se Jormungand u jotunskom besu. Vidar. kreće Naglfar. Laña plovi s istoka Muspelova će pristići pučinom pratnja. štitovi popucali. lipov štit pred sobom ima. a Freki hitati. polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. Loki ih predvodi. vek mača. valja zmija valove. 53. znalci iz planinskih zidova znate li dosta. puca drvo prastaro. 47. 46. Mnogo ona zna mudrosti. a sjajni protiv Surta ubica Belijev. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. uže će prsnuti. govori Odin s glavom Mimovom. Stiže tad silni sin Odinov. 52. 54. kad Odin ode u okršaj s vukom. vreme sekire. Mnogo ona zna mudrosti. potucaju se divovke. Hlinu tad dokuči nesreća druga. rog u vazduh pokazuje. Frigina će tada radost pasti. ili ne? 49. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. blud velika. Mnogo ona zna mudrosti. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. Surt s juga stiže sa izdajom grane. a Freki hitati. Braća će se boriti bratoubice postajati. mnogo još vidim buduće. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom.

Tad dolazi leteći aždaja tmurna.Sin Odinov. 61. 56. Ponovo će onda ploče čudesne od zlata načinjene naći u travi. one što ih u prastarju plemena imaše. nestaće nevolje. ili ne? 64. 65. 60. silni odozgo što svima vlada. verne će tamo u večnosti svoj družine da stanuju i dobrobit uživaju. diže se vatra. Mrači se sunce. odozdo iz Nid-planina. 57. mnogo još vidim buduće. nosi u perju Nidhog mrtve – – iznad polja leti – sad će ona da potone. padaju s neba zvezde sjajne. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom uže će prsnuti a Freki hitati. otac je tako osvećen. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. u more zemlja tone. – proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog – preñe potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplašen. sin Odinov zmiju stupa da obori. Pristiže tad moćniji potomak Hlodinin. Sreću se Asi na Samocvet polju. Tad stiže onaj moćni na sud glavni. plameni se visoki pod samim nebom igraju. vuka užasnog. Polja će nesejana plod nositi. Heni će tad ivere žrtvene da izbira. Baldr će doći. 59. Mnogo ona zna mudrosti. ubija je srčani stražar Midgardov. zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena. Vidi ona gde se podiže po drugi put zemlja iz mora zelena večno. visoko leti orao. i potomci brata oba zajedno da podižu vetrova dom veliki – znate li dosta. 62. živeće Baldr i Hod na bojištima Hroptovim. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca. sinu zabi Hvedrungovu mač do srca obema rukama. neman blistava. bogova rata svetištu – znate li dosta. 66. onaj što u planinama ribu lovi. ili ne? 63. 58. padaju vodopadi. 11 . i o obruču zemlje moćnom zbore (i velikih se sećaju dogañaja) i Fimbultiovih drevnih runa. dimi životonosac.

5. 10. Voda i ručnik i prijateljske reči čoveku su pre obeda potrebne. na stranom imanju bolje je od zlata. gde da sedne. 12. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. goru užinu na putu niko nema od onog ko se prepije. Časni domaćini. razum je uteha siromaha. radije pažljivo razum pokazuj. gost kada doñe. Kad vrata otvoriš kuće nepoznate. kad pametan i ćutljiv stigne na imanje. 2. 11. Tako dobro za ljude kako ljudi kažu. budi pažljiv. budi oprezan. kod kuće je život lak. ipak pivo nije. 8. 4. retko mu se zlo dogodi. 9. 3. 7. Vatra je potrebna onom ko je ušao i hladno mu je oko kolena. na porugu su svi koji ništa ne znaju a meñu pametne ljude doñu. tako se pametan čuva. gostoljubiv duh rado bi sreo. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti. na poziv nerado kraj vrata čeka ako važan posao ima. Razum je potreban onom što daleko putuje. jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim čulima. Srećan je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu. Srećan je onaj koji slobodno sluša pohvalu i tople reči. hrana i odeća čoveku su potrebni kad stigne s puta preko planine. govor i ćutanje nanovo. što više piješ to manje možeš svojim malim razumom upravljati.GOVOR VISOKOG 1. loši saveti često mogu doći iz tuñih grudi. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. uši slušaju. . oči tragaju. 6.

15. Nepametan čovek uvek bdi i mnoge misli premeće. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi. čim dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. često stomak čini čoveka smešnim kad je meñu pametnim ljudima. 22. 13 . Proždrljivom čoveku. 23. vedar i veseo treba svaki čovek da bude sve do smrtnog dana. da i sam ima mana. Stoka zna kad je kod kuće čekaju. govori što treba ili ćuti. ali umeren s pićem budi. u životu se sveti. Nesmeo čovek veruje da će večno živeti. njegovi dobri prijatelji. 18. 16. mrtav pijan. umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre.13. 20. Jadan čovek naopake naravi stalno se žali i kudi. 17. svakom čoveku razum krade. ali nerazuman čovek nikad ne zna meru svoga stomaka. Mnogo meñu ljudima treba putovati pre no što se sigurno može znati šta se krije u duhu onog što razumom svojim ume da upravlja. na imanje se s paše vraća. perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. a ne zna da iza ljubaznih reči pametan možda prevaru krije. na pijanci je najbolje to što se razum vraća. nazvati lošim niko neće ako onda rano odeš u krevet. 21. ako se dobro pazi u borbi. ali ne zna. 19. ako razum manjka. 24. kod umnoga Fjalara. Mučaljiv i pažljiv mora knežev sin biti i oružju vešt. ako ga koplje poštedi. 14. Ptica zaborava kruži nad pijankom. treba da zna. Rog s pivom isprazni. ali starost mu nikad mira neće dati. Pijan bejah. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani.

ne ostaj u gostima stalno kod istog. njegovi dobri prijatelji. Nepametan čovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe. 30. 14 . niko ne zna da on ništa ne zna ako jezik drži za zubima. Mali je dom bolji no nikakav. Nepametnom je čoveku meñu drugim ljudima najbolje da ćuti. 32. ali do pravog prijatelja prečice vode i najdalje kad stanuje. 35.25. 26. s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne moraš da prosiš. lako se može dogoditi da i najdraži dosadi ako zaboravi da ode. sedeo i smejao se ne shvatajući bes što je oko njega rastao. sedi miran i ćuti. 29. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. ne valja sedeti alav i nesit ni reč ne prozboriti. 31. 27. Smatra da je pametan kad najzad ode gost što gosta uvredi. brzo otkrije kad na sabor krene da će ga malo njih podržati. 33. nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da drže. 34. smatra da je pametan onaj koga ne pitaju. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje. brzoplet jezik koji uzda nema često sebi navuče nesreću. Oprosti se. ali reči za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. tako će doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaña. Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meñu ljudima ih širi. Reč čoveka koji nikad ne ćuti često počiva na nesigurnom tlu. 36. Čoveka koji rado u kući kao gost biva poštedi prezrivih pogleda. 28. kod kuće je svako svoj gospodar. Prijatelji su mnogi i dobro se slažu dok se kao gosti na gozbi ne sretnu. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ideš na gozbu.

40. lepo zbori. 46. Mali je dom bolji no nikakav. smej se i ti. Dobro svoje koje je sam stekao treba čovek na svoje dobro da troši. i sam kretoh. Odeću dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi. 38. 48. ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude. ali lažno misli. mnogo šta gore poñe no očekivano. njemu i njegovim prijateljima. Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem. to čini prijateljstvo vidljivim. škrtica se poklona kloni. 39. 47. ali ako ti se smeje. hrabri ljudi najbolje žive. smeši mu se. osećah se bogatim kad drugoga sretoh. kod kuće je svako svoj gospodar. kad prijatelji poklone razmenjuju.37. stajaše onde kao delije s odećom koju dobiše. ako sreća hoće. 45. ako prijatelja imaš i lepo o njemu misliš. lažju ga za prevaru nagradi. retko tugu nose. često ga posećuj. srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki. 49. Darežljivi. Ako imaš koga kome ne veruješ. lažju ga za prevaru nagradi. Tako darežljivog čoveka nikad ne sretoh da nije sam poželeo poklon. često neprijatelj dobije ono što prijatelju beše namenjeno. 42. bez smelosti je go čovek. I opet o onom kome ne veruješ: vidiš li prevaru u njegovom duhu. i hoćeš koristi od prijatelja da imaš. Prijatelju svome budi prijatelj. najduže traje. zalutah na putu. 41. Niko ne treba ni koraka od oružja svog na polju da ode. deli misli s njim i šalji mu darove. ali bednik misli da je sve opasno. ili tako široke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije. 44. Mlad bejah nekad. čovek je čoveku radost. Odeća i oružje pokloni su za prijatelja. nek uzdarje ide za dar. a želiš da ga ipak iskoristiš. Slušaj. 43. 15 . ali skrivaj svoje misli. jer neznano je znati po putu dok putuješ kad će koplje zatrebati.

Gladan traga nad vodom leteći orao iznad mora prastara. unapred niko ne treba svoju sudbu da zna. Osrednje pametan treba da budeš. najlepši život onaj čovek živi koji zna umereno mnogo. 61. s pola pogače i polupraznom čašom dobih dobru pratnju na putu. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meñu nevernim prijateljima. plamen podstiče plamen. zajedno s drugima znanje sabiraš. 52. 62. svugde je sve različito. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko ljude zapošljava. Osrednje pametan treba da budeš. ne suviše uman. takav je čovek 16 . Mlad bor vene na posnom tlu. ne suviše uman. Cepanica gori i pali cepanicu. 60. Osrednje pametan treba da budeš. ne stidi se obuće i kabanice niti konja kako god jadan bio. 56. 55. po drvetu koje možda traje pola godine ili celu. Suve cepanice i kora za krov. Nemoj stalno davati velike poklone. niti su svi podjednako pametni. mnogo se gubi s jutarnjim snom. 53. po tom se čovek meri.50. 58. takav je čovek koji prijatelje nema. 59. bezbrižno je srce retko u grudima prepametnog. to samo brigu u duhu stvara. 54. bez kore i četina. 57. zašto dugo da živi? 51. mala oseka: mali je duh ljudski. Mala plima. usamljen čovek maloznan ostaje. ranoranilac je već upola bogataš. često zahvalnost nedostaje. retko plen uhvati vuk što leži a spavalica pobedu. ne suviše uman. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko želi život i bogatstvo da stekne. ali šestog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva. Čist i sit treba na sabor da jašeš čak i kad je odeća pohabana.

retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. 17 . Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja. neko je zlata pun. Moć svoju treba uman čovek s merom da koristi. malo je od leša koristi. a smrt čekaše kraj vrata. nekome bogatstvo. bezruki pastir da bude. retko kad nespreman vreme pogodi . a još češće za mesec. Dvoje je u istoj vojsci. ako ga sačuvaš. S bogatom užinom noć lako prolazi.meñu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podržava. nemoj mu to zameriti. neko je siromah. 75. 65. ali ne dvojica. gluv se bori i vredi. Često prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno. požar videh kako besni na imanju bogataša. Ne zna onaj ko ništa ne zna da zlato mnoge sludi. 69. ja pojedoh jedan. ali jezik je ubica glave. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo. Ćopav može konja da jaše. za pet dana često se menja. nekome su sinovi radost. ali dva buta visiše kod vernog prijatelja. pivo beše popijeno ili još nespravljeno. 72. nekome dobro učinjen rad. nekome prijatelji. meñu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji. Reč koju neko kaže drugim ljudima često mora gorko da okaje. zdravlje svoje. 66. vetar se može okrenuti jesenje noći. 71. jedan nek zna. 70. i život bez mana. slep je bolje nego spaljen biti. 68. Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku. ako si živ. što tri znaju. 64. 73. Dobro je imati sina pa makar kasno roñena. zna ceo svet. da ostane za palim čovekom. 74. Pozvaše me u kuću i ovde i onde ako mogadoh bez hrane. u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. kad jedriš s malim jedrima. Bolje živ nego neživ biti. lako ćeš kravu steći. 67. 63.

mamu proročice. pivo kad je popijeno. ali nikad razum. tad raste njegova nadmenost. umiru ljudi. kotlu što vri.76. od broda brzinu traži. igri medveda ili detetu kralju. To spozna onaj ko o runama pita. po lepom vremenu veslaj. 87. streli što leti. po mraku sa ženom zbori. i sam tako umireš. zmiji sklupčanoj. Umire stoka. 86. talasu što raste. ženskoj reči u krevetu. kupi mač potamneo i mršavog konja. – rune sila što vladaju. bolesnoj teladi. one koje dični bogovi sačiniše. vrani što kriči. i dobije dobro i zlato. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj. sad stoje s prosjačkim štapom. 79. 77. Pune torove videh kod Fitjungovih sinova. jer na kolovratu im je srce stvoreno. 18 . Ako nemudar čovek ljubav kod devojke stekne. tek pobijenim ljudima. 84. ženu kad je spaljena. Luku što puca. mnoge su oči dana. 83. umiru ljudi. 82. svinji što grokće. Po vetru drvo obaraj. 81. drvetu iz korena iščupanom. maču slomljenom. – da je najsigurnije ćutati. 85. konja kod kuće gaji. Rečima devojke niko da ne veruje. 80. udarac od sečiva. a od štita zaštitu. a od žene poljubac. bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka. mač kad je upotrebljen. ledu noć starom. 78. plamenu što žeže. Umire stoka. a ni svoje žene. mladu kad je udata. vuku što zija. ali psa kod drugih. jedno znam što nikad ne umire. led kad ga preñeš. i sam tako umireš. i najmoćniji znalac sreza. sud o smrti svakoj. bandoglavom robu. lakoumnost u grudi smeštena. talasu što se obrušava. S večeri dan hvali. sigurno u glupost ide. ali sjaj reči nikad ne umire u časnom glasu po smrti svakoj. varljiv je to prijatelj.

najlepše govorimo kad najlažnije mislimo. ili premet jedra po oluji. 93. 89. Bilingovu devojku na dušeku nañoh kako spava kao sunce divna. u duhu je svako usamljen. Ono što u srcu stanuje zna samo čovek sam. i najpametniju to sludi.88. sve može poći naopako ako dvoje nije zajedno za to. 19 . brzonogom konju. 97. reci koliko je za tebe lepa. Odine. niko da ne veruje. Sad otvoreno govorim. 92. 98. puno mi nje beše srce. mišljah da ugovor o ljubavi čvrst beše. doñi nanovo. jer to i znam: prevrtljiv je muškarac prema ženi. 95. ako nogu slomi –. svom željom i mislima. 96. vreme poljem upravlja. 91. lepo lice često zavede pametnog kad nemudar izdrži. kneževska čast ništa ne beše spram imati to belo telo. ili kad hrom po visoravni irvase juri. Tako sam osećao dok sam u šašu ležao i devojku čekao. – uzalud je konj. Ako želiš ljubav od žene da dobiješ: poklone daj i lepe reči. poluizgoreloj kući. bratovom ubici ako ga sretneš na putu. Niko drugog nikad da ne ruži za ono što se mnogima dogaña: lako može želja jaka od mudrog budalu da učini. 94. ali nikad ne bi moja. Niko drugog nikad da ne ruži zbog ljubavi njegove. Ljubav neverne žene kao vožnja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljačnim dvogodcem loše ukroćenim. najgora je boljka za čoveka svakog da ga ništa ne raduje. rano zasejanom polju. moja je trebalo biti. „S večeri. ako mene želiš da dobiješ. oboje mogu gadno da prevare. a razum sinom. Povukoh se nazad. i ne prebrzo sinu. 90. ne budi samouveren da u sve to veruješ.” 99. laskanjem su mnogi pobedili. mišljah siguran.

Pitanje je da li bih mogao čitav kući stići s jotunova imanja bez Gunlodine pomoći. postigoh cilj uz mnogo reči u Sutungovim salama. 106. za ranjeni duh njezin. a Gunlod ostade plačući. 109. tako spasoh život i telo. straža u sali spavaše. cela garda beše budna. videh i ćutah. – veštom mnogo ne manjka. to je znak glupaka. teškim putem moradoh da krenem. plamteće buktinje prema meni nosiše. 107. 108. budalom se može nazvati ako premalo govori. dobre devojke. Vreme je za govor sa stolice umnih. i često da o dobrome govori. Ratijeva usta za mene put načiniše. Kad u svitanje nanovo doñoh. to iskusih onda kad pokušah da lukavu devojku namamim. da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. 111. raspituju se za Bolverka. 104. Kad sunce izañe čuće divovi novosti o Visokom u Domu visokog. sad sam opet kod kuće. videh i ćutah. 102. 20 . 103. ko onda da mu na reč veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo piće. Zakletvu na prsten verovah da Odin položi. Izbliza se može dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude. vešt na rečima i pamtljiv ako hoće mnogo znanja da ima. kučku jednu nañoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavaše. Do jotuna odoh. Vedar u kući i dobar prema gostima i uman čovek treba da bude. malo što onde ćuteći dobih. onde napolju kraj Urdova izdana.100. 101. Kad veče pade i opet doñoh. iznad i ispod idoše jotunski puti. podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh. 105. one što ruku oko mene svinu. Gunlod mi onde dade na pozlaćenoj stolici gutljaj skupocene medovine. Dobra beše kupovina i dobro je iskoristih. progrizoše brdo. zlo uzdarje ja onde ostavih za celu njenu dušu. jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. ona me samog prevari.

slušah jezik ljudi; o runamo čuh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, čuh šta rekoše: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne ustaj po noći i napolju ne izlazi sem za stražu ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne odmaraj se u zagrljaju žene što mañija da te ne začara. 114. Može da učini da ne brineš više o putu na sabor i kraljevim rečima; hrana ti se gadi i društvo ljudi; zabrinut u san padaš. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: nikada nemoj zavesti tuñu ženu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako po planini ili fjordu hoćeš da putuješ, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikada nemoj nevernom čoveku dati da o nesreći tvojoj sazna; neverni čovek nikada zahvaliti neće što si mu iskreno dušu otvorio.
118.

Nevernu ženu videh da govori tako da jednom čoveku smrt navuče; lažni jezik mu smrsi konce, a ni reč ne beše istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako imaš prijatelja i lepo o njemu misliš, često ga potraži; jer šiprag raste i trava je visoka po pustom, negaženom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nañi radost meñu dobrim prijateljima i nauči da za druge brineš.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo krši; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome možeš dati celu dušu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nešto tako nemudro nikad nemoj činiti kao što je svaña sa budalom. 123. Nikada ti čovek zao za dobro delo zahvaliti neće, ali dobar čovek pohvalu ti donosi i čini da drugi do tebe drže. 124. Onaj kome možeš otvoriti dušu, biće ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi važan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: ne troši ni tri reči na svañu s ludim; pametan često popušta gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne pravi obuću ili dršku za oružje sem za sebe sama; ako se drška iskrivi ili obuća žulja nesreća je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Slutiš li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, već se raduj dobrome što je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne gledaj gore dok si u borbi – ludilo može često ratnika da zgrabi – pa te neće neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Želiš li vedre časove s dobrom ženom i njeno prijateljstvo da zadobiješ, lepo joj obećaj i obećanje održi, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Molim te oprezan budi, ali ne suviše oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa ženom drugoga čoveka, a treće je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. Često nisu sigurni oni što u kući sede kakav je čovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da ništa ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Prastarom mudracu nikad se ne smej, često je dobro što stari kažu; često pametan govor iz sasušenog meha stiže što visi meñu kožama i leži meñu krznima i ljulja se meñu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne šalji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okreće otvorena za sve; daješ li poklone, dobro će ti ići i niko se neće moliti da te zlo snañe. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Kad pivo piješ, tad traži snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv mañije, zovu protiv kućne svañe, – protiv mržnje mesec pomaže –, gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, čvrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noći, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoše rog; izviñah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i piće jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi beše; od reči me reči opet tražiše, od dela me dela opet tražiše.

23

142. rune ćeš naći, rune tumačiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sačiniše i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Znaš li kako da urezuješ, znaš li kako da tumačiš, znaš li kako da bojiš, znaš li kako da kušaš, znaš li kako da moliš, znaš li kako žrtvu da prinosiš, znaš li kako da šalješ, znaš li kako da kolješ? 145. Bolje je nemoljen nego da previše žrtvuješ, onaj ko daje, ište uzdarje, neposlato je bolje nego previše žrtvovano. Tako urezivaše Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva žena ni iko drugi ne zna; Pomoć se jedna zove, i ona će ti pomoći protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba što iscelitelji žele da budu.

148. Treću znam koja mi mnogo treba ako hoću da sprečim one koji me mrze; sečiva tupim svojim neprijateljima, tad oružje više ne grize. 149. Četvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za mañije pogodnog; onaj ko želi da podjari moju mržnju, od toga šteta ih stigne više nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih što su u njoj na klupama; koliko široko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima što je znaju radost i korist donosi; ako mržnja raste meñu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

Četrnaestu znam ako ljudima želim imena bogova da iskažem. nek ih koristi ko ih sad nauči. Sve bajalice moraš izbeći dugo. sreća za onoga ko ume. 159. 160. 158. takav je kraj bajalica – osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roñena. na korist ako prihvatiš. sreća za onoga ko ču. Sreća onome ko ih kaza. sve ase i sve alfe ja poznajem. na uspeh ako zapamtiš. Sedamnaestu znam da što kasnije mladu devojku izgubim. Desetu znam ako vidim veštice kako se igraju u vazduhu. za dobrobit dece ljudi. niko nepametan to ne zna. Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu. Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima. od mača ne pada. na sreću ako naučiš. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva. neranjeni sve vreme. 155.154. obrćem duh beloruke žene i um njen ceo preokrećem. Lodfafnire. alfima dobrobit. od doma i duha. 163. 162. mogu da učinim na krive puteve da stignu od kuće i obličja. 164. režem i bojim rune tako da leš oživi i sa mnom govori. Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod što tone. Sad su reči Visokog iskazane u Domu visokog. Šesnaestu znam ako kod žene lukave želju svu njenu želim da imam. kraj Delingovih vrata. na nesreću sinovima jotunova. patuljak. 161. pod štitom bajam silno se kreću neranjeni u bitku. koju nikad ne podučavam devojku ili ženu muškarca – sve je dobro ako samo jedan nju ume. Hroptatiju um i mudrost. neranjeni iz bitke. oluju na moru zaustavljam i smirujem more čitavo. 156. Trinaestu znam ako lično doñem i dečaka vodom posvetim. on ne gine ako se u borbi nañe. Osamnaestu znam. 157. snagu on bogovima bajaše. 25 .

vatra na podu goreše. po zelenim putevima. po šakama njegovim koža beše rapava. Doñe do imanja žena hodajući s blatom po nogama. Ai i Eda s prastarom podvezačom. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. prsti debeli. Rig imade savete dobre da im da. na sto stavi činiju s vodom od skuvana mesa. pogrbljena leña. konopac od like pleo. jedan sedi par kraj ognjišta sedeše. 6. iskrivljeni zglavci [nokti grubi]. crnokožo. bogova. Uze onda Eda tešku pogaču. 9. Hodaše tako dalje sredinom puta. 8. duge pete.RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa. ustade u krevet ode. Rig imade savete dobre da im da. opaljene ruke. Na rad je išao snagom svom. uñe u kuću. posuše ga vodom. zatim leže u sred kreveta. Vremenom poraste i lepo mu beše. a supružnici svako sa druge strane. sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. ode zatim dalje. devet meseci proñe od gostovanja njegova. moćan i hitar stiže Rig koračajući. lepo tele za gosta skuvaše. debelu i grubu. beše na putovanju duž neke obale. 5. star i snage pun. na sred daske je ona iznese. stajaše onde izba s vratima zatvorenim. punu ljuski. spravljao terete. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. po sred puta. umni as. 4. 26 . Dete dobi Eda. nazvaše ga Rob. Jednom stiže on. granje kući nosio po ceo dan. po imenu Heimdal. ružno lice. 7. 10. 3. 2.

dole beše drven pod. gradili su i lepo im beše. Rob i Ropkinja. čuperak na čelu imaše. 15. po sred puta. zatim leže u sred kreveta. govorio i šaputao. uñe u sobu. 17. koze čuvali i treset kopali. Fulne. njive gnojili. pojas oko grudi. devet meseci proñe od gostovanja njegova. ograde su popravljali. Kjefsi. ode zatim dalje. Drot i Hosvi. Decu dobiše. Okvinkalva i Arinevja. 16. na ramenima kopče. maramu oko vrata. Klur i Fjosni. 20. Od njih potiču svi rodovi roblja. košulja dobro stajaše. Reim i Klegi imena im behu. Muž drvo za prečku na razboju deljaše.iskrivljen nos. stajaše kuća s vratima zatvorenim. [sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. 12. rukama radiše. Eikiplugin. a supružnici svako sa druge strane. Avi i Ama posedovaše kuću. ustade u krevet ode. Sede mirno na sred klupe. Rig ode dalje pravo putem. Digralde. [Uze Ama.] 19. Lut i Legjaldi. Kćeri im se zvahu Drumba i Kumba.. kolovrat okretaše. 27 . Totruhipja i Tronubeina. 13. brada beše čista. Isja i Ambat. [Rig imade savete dobre da im da]. Žena tu sedaše. na glavi kapu imaše. sin u kući kod nje je sedeo.] 18. spremaše tkanje. Drumb. 14. krevet spremiše.. svinje gajili. vatra na podu goreše. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. mislim. tu sedaše jedan par s poslom svojim. nakon radnih dana. 11. Rig imade savete dobre da im da. zvaše se Ropkinja.

gradiše i lepo im beše. Otac i Majka. prstenjem se darovaše. 22. Rig imade savete dobre da im da. kuću tesao. zatim leže u sred kreveta. Dete dobi Ama. prema jugu vrata okrenuta. maramu podiže. se zvaše. senike gradio. Brud. u stubu alka. stiže do sale. domaćica je gledala ruke svoje. uzeše se. 23. zatvorena behu. ustade u krevet ode. vrat belji od svežega snega. grudi svetlije. posut beše pod. Ristil. Fljod. bikove je krotio. žena Momka u lan umota. plavošarenu potkošulju. 31. Feima. Unutra uñe. udadoše za Momka. obrve blistave. spremiše krevet i stan stvoriše. 24. široke rukave. supružnici sedeše. Dete dobiše. 28. lan gladila. Rig ode dalje pravo putem. crvene puti beše s budnim očima. 28 . Vremenom poraste i lepo mu beše. Doma je odvezoše s ključevima za pojasom i haljinom od kozje kože. kola pravio i za plugom hodao. Spraki. 25. snaha. Hal i Dreng. sprund i Viv. Hauld. Kćeri dobiše s ovim imenima: Snot. ralo pravio. sedeše pod mladinim velom.21. a supružnici svako sa druge strane. Bondi. Svari. vodom ga posuše. Bratskegi i Seg. Snar. beo od lana. stavi ga na sto. Svani. Onda uze Majka šareni zastirač. Bui i Bodi. Tegn i Smid. 29. na grudima broš imade. 27. Breid. 30. igraše se prstima. Od njih potiču svi rodovi seljački. Domaćin je sedeo i strele pravio. tetivu uvrtao i na luk stavljao. Bundinskegi. 26. jedno u drugo gledaše. rukave zatezala.

ibrik s vinom. 37. 35. Sina dobi majka. lešine napravi. zemlju zadobi. vodom ga posuše. štitom je vitlao. 38. slaninu i bupce. [zatim leže u sred kreveta. svima dade skupoceni nakit i vitke konje. pili su i zborili dok dan ne zañe. oči oštre kao u mladunčeta zmije. ode zatim dalje. a supružnici svako sa druge strane. Poslanici idoše po rosom ovlaženim putevima. sinom ga nazva. zvaše se Erna. po sred puta. baštiničke zidine. štedar sa zlatom i prstenjem beše. urezivao štit. stavi na sto ptice pečene. kopljem vitlao.zatim uze kriške tanke. mač isuka. Rig hodajući. bele od pšenice.] Tri noći on ostade stanovaše kod njih. vitkoprsta. prastara selišta. zamoli ga da uzme baštiničke zidine. 29 . stavljao tetive na lukove svoje. do kreveta ode. Na sto iznese prepune činije srebrom ukrašene. devet meseci proñe od gostovanja njegova. na zastirač ih stavi. 34. bitku izazva. doñoše do sale gde Glavar živeše. konje jahao. naučio da pliva i mač je isukivao. konja pusti da juri. Rig imade savete dobre da im da. Iz šume izañe Rig hodajući. svetla mu beše kosa. Zatim je jahao kroz crne šume. ime mu svoje dade. Knez ga nazvaše. 33. 36. u svilu ga umota. nauči ga runama. Stasa Knez u sali. sve do sale jedne. Sam je posedovao osamnaest imanja. kći tu sedeše. delio blago. pse podbadao. čaše srebrom okovane. 39. pametna i beloputa. beloputi obrazi. džilit bacao i franačko koplje. polje crveno oboji. strele pravio. 32. ustade. planine injem posute.

mladiću. štitove oblikovali. ode pod lan. strele deljali. 48. kopljem vitlali. Arving i Mag. rune vremena. 43. 44. Kon najmlañi. sečiva im grizu krvave rane. 47. jašu brzo brod preko mora. nauči govor ptica. 45. obaraš? radije bi trebalo konja da mamuzneš. duhu mir da pruži. tad steče pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. Kund se zvaše jedan. zajedno su živeli srećni onde. Isprosiše je i kući je odvezoše. 42. Bur se zvaše najstariji. Tako su rasli sinovi Kneževi. sečiva da otupi. Dan i Danp imaju bogate sale. Sa Rigom se nadmetao u veštini runa. 30 . 46. snagu imaše kao osmorica ljudi. povećaše rod. mač da isučeš i neprijatelja obaraš. udade se za Kneza. 41. brige da ublaži. konje krotili. Tad reče jedna vrana. lukavost koristio i bi bolji. Kone.40. Kon mladi je jahao kroz šipražje i šume. Ali Kon mladi znade rune. bolju baštinu nego što je tvoja. postadoše prastari. sedeše na grani: zašto ti ptice. Barn drugi. više on znade: ljudski život da spase. večite rune. Jod i Adal. puštao strele da lete i ptice zaćutaše. plamene da zgasi. more da smiri. Nid i Nidjung – veštine sve naučiše – Son i Svein – plivanje i na tabli igru –.

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i čekić svoj nigde ne nañe, tresaše bradom, bacaše kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipaše. 2. I uze reč i prvo reče: „Slušaj sad, Loki, šta se dogodilo, što niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: čekić je moj ukraden.” 3. Otidoše tad do Frejina lepa imanja i uze reč i prvo reče: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato obličje, da čekić svoj možda povratim?” Freja reče: 4. Rado ću ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra.” 5. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan imanja asa i stiže unutar imanja jotunova. 6. Trim sedeše na humu, kralj divova, pleteše traku od zlata

za kučke svoje i skraćivaše grivu na kobilama svojim. Trim reče: 7. „Šta se zbiva s asima? Šta se zbiva s alfima? Zašto sam stižeš u dom jotunova?” Loki reče: „Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj što krije Hloridov čekić?” 8. „Da, ja krijem Hloridov čekić dva dana hoda duboko pod zemljom; niko neće povratiti čekić odande ko mi ne dovede Freju za mladu.” 9. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan doma jotunova i stiže unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze reč i prvo reče: 10. „Nosiš li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! Čovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko leži, često laže.”

31

11. „Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je čekić tvoj, kralja divova, niko neće povratiti čekić odande ko mu ne dovede Freju za mladu.” 12. Zajedno divnoj Freji odoše, i uze reč i prvo reče: „Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova.” 13. Freja besneše, frktaše od ljutnje, soba se tresijaše i pod njom drhtaše, puče držač širokog ukrasa Brisinga: „Luda za muškarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otišla. 14. Skupiše se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako čekić Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze reč, najbelji bog, budućnost vidi kao svi bogovi vani: „Svezaćemo na Tora veo za mladu, dati mu široki ukras Brisinga,

16. neka mu veza ključeva za pojasom zvecka i ženska odeća preko kolena pada, na grudi mu učvrstimo široko kamenje i vešto maramu zavežimo.” 17. Ali onda reče Tor, pouzdani as: „Mene će asi zvati bednim ako veo za mladu na mene privežu.” 18. Tad reče Loki, Lauvejin sin: „Ćuti sad, Tore, s takvom pričom! Ubrzo će jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj čekić ne doneseš.” 19. Onda svezaše na Tora veo za mladu i široki ukras Brising, staviše vezu ključeva da za pojasom zvecka i žensku odeću preko kolena da pada, na grudi mu učvrstiše široko kamenje i vešto maramu svezaše. 20. Tad reče Loki, Lavejin sin: „Povedi me sa sobom kao sluškinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?”

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoše; Odinov sin teraše do Jotunheimena. 22. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, kći Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja još nedostaje.” 24. Veče brzo pade, tmina se steže i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene ženama, Sifin muž isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Gde vide mladu oštrije da grize? Nikad ne videh mladu jače da grize ili devojku više da pije medovinu od ove.”

26. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 27. On podiže veo željan poljupca, ali odskoči unazad pravo preko sale: „Zašto Freja ima tako užasne oči? Plamen mi se učini kako žeže iz njenih očiju!” 28. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 29. Unutra uñe jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: „Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoćeš da imaš svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo!” 30. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Unesite čekić, mladu treba posvetiti, položite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.”

33

31. Hloridovo srce smejaše se u grudima kad postojani čekić oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novčića i udarac čekića namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj čekić zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od očeve šupe do kuće. Od toga zadobi tešku muku na srcu. Skirne se zvaše Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad reče Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s našim sinom; pokušaj da saznaš šta to muči snažnoga momka. Skirni: 2. Gadne reči mogu da očekujem, čini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokušam da saznam, na kog je ljut taj snažni momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meñu bogovima, to želim da znam: zašto sam sediš u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zašto tebi da kažem, mlado momče, teške brižne misli? Svetlo vilenjačko svetli svih dana, ali ne na moju žudnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teške da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, možemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetleše, a svetlo s njih punjaše nebo i more.

34

palacavo plamenje. neću izbeći onaj dan koji kraj života znači. obojica ćemo stići na cilj. koji sam seče ako je hrabar onaj što ga isuče. Reci mi. Ovde čovek jedan stoji. Jesi li smrti posvećen ili si mrtvac možda? Nikad nećeš ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku. Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kuće. 17. i moj mač. Bolje može da bira onaj ko napred sme nego ko prestrašen jadikuje. Skirni: 13. s konja je sjahao. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana. tu gde sediš na humku i motriš na sve puteve. pravo preko buljuka divova. Skirni ujaha u Jotunheim i stiže do Gimijevog imanja. kako da sretnem mladu devojku. onog što visoko nosi kroz mrak. Konja tvog želim. i tvoj mač. ti što si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma? 35 . Ona mi je tako draga da od pradavna jedan muškarac nije više voleo. Mračno je napolju. Jedna robinja reče: 15.7. pastiru. ili će nas obojicu oboriti prejaki jotun. ali nijedan as i nijedan alf ne žele da zajedno budemo. Skirni: 8. Kakve su to buka i galama što čujem ovde u kući našoj? Zemlja se trese i sve se kuće na Gimijevu imanju drmaju. Skirni reče konju: 10. Frei: 9. koji sam seče rod divova. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. Reci mu da uñe u našu kuću i popije skupocenu medovinu. mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. Konja ćeš mog dobiti. onog što visoko nosi kroz mrak. konj po polju pase. Gerd: 16. Gerd: 14. sad moramo krenuti pravo preko planina od kiša mokrih. a da me psi ne izujedaju? Pastir: 12. palacavo plamenje.

30. 26. Vidiš li ovaj mač. Prsten uzeti neću iako beše spaljen s Odinovim mladim sinom. ali verujem da sretneš li Gimija. 19. Niti sam od roda alfa. sve od zlata. osam podjednako teških s njega kapnu svake devete noći. devojko. nemoć i bol. u tebe će Hrimni zuriti.sa tvog vrata ako mi sad reč ne daš. Skirni: 21. Skirni: 25. koji u ruci držim? od njegovog sečiva pašće prastari jotun. Gerd: 20. tanak i ukrašen. Jedanaest jabuka ja imam. Vidiš li ovaj mač. kao uzdarje ako mi budeš rekla da Freju daješ celu svoju dušu. onde gde zijaš iza kapije. biće borbe izmeñu borbe željnih. 27. 28. Gerd. Skirni: 23. niti od mudrih vana. ja što sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga. tebi ću ih dati. tanak i ukrašen. znamenitija ćeš biti od čuvara bogova. u tebe će svi buljiti. Skirni: 18. niti od sinova asa. Šibom za kroćenje ja udaram i tebe ću ukrotiti. ja upravljam blagom svoga oca. Gerd: 24. Sedi sad dole jer hoću da ti kažem nadmoćnu žudnju i dvostruku tugu. ni za vek naš dok živimo oboje neću se staniti i živeti sa Frejem. Za čuñenje ćeš biti kad napolje izañeš. devojko. Trolovi će te tući po ceo dan Tvojih jedanaest jabuka ne želim da imam ni za čiju ljubav. koji u ruci držim? glavu ću odseći 36 . Ludilo i ošamućenost. po svojoj volji. rastu sa suzama i tugom. devojko. zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju. onda ćeš biti onde gde te niko više videti neće. Onda ti nudim prsten koji na vatri beše spaljen s Odinovim mladim sinom. tad je smrti posvećen otac tvoj. Nasilje nikad neću u životu trpeti ni za čiju ljubav. Gerd: 22.

31. dole ispod Kapije leševa. devojčinu radost kod muškarca. Frei stajaše napolju. njih ja urezah. do divovske kuće skakaćeš kad ideš. evo ga pehar ledeni pun stare medovine. Budi onda radije naš gost. grančicu za mañije uzeh. sušica izjedati! Kao čkalj ćeš biti što zgažen osta kad kraj žetvi doñe. Skirni: 38. teturati se bez smisla. živećeš sa suzama i tugom. njih mogu da razrežem ako povod za to dobijem. Sutungovi sinovi. sami asi. kako oboje znamo. plemenitije piće nikad dobiti nećeš. Reci mi. U šumu odoh do sveža drveta grančicu za mañije da uzmem. tih i miran lug. batrgati se bez cilja. 33. Bari se zove. 37 . Besan je Odin. Skirni. šta si učinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu. 40. Hrimgrimni se zove onaj čija ćeš sada biti.gde hodiš po jotunskom imanju. S troglavim trolom uvek ćeš se vući ili bez muža ostati. Gerd: 39. devojko. plač će biti tvoj umesto vedrog smeha. besan je Asa–Tor. 32. devojčinu želju kod muškarca. Onda Skirni odjaše kući. s mojom voljom. Gerd: 37. Zloduhe urezujem i tri štapa: ružnu blud i pustošenje i neutaživu pohotu. ti bestidna ženo. 34. Frei će ti biti neprijatelj. devojko. čujte kako proklinjem. onde će Gerd njemu dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. Čujte me jotuni. Poslanstvo moje hoću do kraja da učinim pre no što odavde odjašem. moja misao beše da boga vana nikada voleti neću. pre no što skineš sedlo s konja na jednom korenu od drveta robovi će ti njegovi dati kozju pišaćku. čujte kako zabranjujem. teranje će te žariti. s tvojom voljom. 36. sad si na sebe navukla bes svih asa. čujte me divovi. i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan načiniš. 35. kad ćeš sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav.

nama će radost doneti. mogu li izdržati da me jedu tri? mesec mi dana često kraći izgledaše nego sad noć čežnje. tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. prijatelj je kurjaka. 8. gladan gavran na drvetu sedeše. 38 . Himilvang. dok gradine padaše po Bralundu. 4. Hatun. kako obojica znamo. duge su dve. Ništa ne manjkaše Ilvingovom sinu. Frei: 42. PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. U prastarju vremena dok su orlovi kričaše. 5. rekoše. i dobre godine svi očekivaše. reče drugome: “Vidim ovde nešto! 6.Skirni: 41. Snefjel i Sigarvol. zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata. pruži luk mladome knezu. tačno ga učvrstiše ispod sale mesečeve. one koje oblikovaše kneževu sudbu. pletoše i zatezaše konce od zlata. U tmini noćnoj ležaše imanje. Garda pozdravi sina poglavice. Konce sudbine pletoše snažno. tih i miran lug. Krajeve svezaše na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladaše. kao kralj biće najbolji od svih.” 7. nadaleko znan postaće. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel. prema severu baci Nerijeva kći jedan kraj naredi mu da uvek drži. kralj lično stiže iz buke bitke. 3. dan star! seva očima kako ratnici čine. onde će Gerd tebi dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. Duga je jedna noć. sveta voda tekoše s Nebeske planine. suñaje doñoše. kad Borghild rodi svoje voljeno dete. Hringstad. Bari se zove. Dan je stigao! obučen u oklop stoji Sigmundov naslednik. 2.

od njega baštinici krvarinu ne dobiše. Hjorvard i Havard. petnaest zima beše knez samo kad tvrdoga Hundinga obori. Odinov bes on im nagovesti i oštru oluju čelično sivih vrhova. ne štedeše plen iz krvave bitke. u radosti i vedrini. dade svojim gardistima zlato za nagradu. Stasa on u krugu prijatelja. 39 . dao me za Granmarova užasna baštinika. 14. Tad blesnu svetlo s Plamen planine. Moj sopstveni otac obećao me je drugome. S leña konja dade Hognijeva kći – zvek štitova uminu – odgovor Helgiju: “Još uvek imamo. mislim. Geirmimijev rod bi iskorenjen. a veze zrakova svetleše sa kopalja. poprskane krvlju po oklopima svojim. preko tla ostrva juriše Odinov pas. 11. Kralj ne dopusti ratnici da čekaju. valkirije jahaše preko Himilvanga. 13. druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza. Helgi. Zatim digoše Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati. Hundingovi sinovi. 15. što dugo vladaše nad zemljom i ljudima. sama Hodbroda nazvala – neustrašivog kralja – mačjim sinom. 10. mesto borbe odrediše na Plamen planini. ali ja sam. 18. kraljev sin. 12. mnogo oni izgubiše u bitci. Poglavice krenuše na susret mačeva.9. Frodijev mir prekidoše vojske neprijateljske. Nikakvu globu ne htede da im plati. i munje sevahu iz svetla što stiže. 16. 17. i oca svog i očevu baštinu. Knez se odmaraše pošto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena. Iz Vučje šume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja – oružje zvečaše – kad veče pade.

“Zamoli ih da požure do bornih brodova. Vesla krckaše i gvožñe lupaše. – i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu. “Nikad se ti nećeš bojati Isungovog ubice dok ja živim mač će zvoniti. Takva beše buka kad se sudariše duge kobilice s Kolginom sestrom. kao bregovi pukoše u udaru talasa. Vladar poslaše poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu.” 21. šumeći jurnu kraljeva flota daleko od zemlje. 28. 27. zlatom ukrašeni dobri dugi brodovi. Mladi kralj odgovori drugome: “Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove s dugim glavama koji ujedriše kroz Orvasund. tako da se ceo buljuk ratnika probudi. spreme se za put od Brandeisunda!” A poglavica čekaše dok ogromni buljuci ratnika ne stigoše sa Hedinseja. 40 . Moj verenik stiže za nekoliko noći ako ti ne izabereš poprište za njega ili uzmeš devojku silom od kralja. Kralj naredi pramčani šator s broda da bace. ne odoše sa sabora talasa mada Agijeva zla kći htede da sruši konje pramaca. 22. vikinzi veslaše. svoga prijatelja: “Jesi li pregledao hrabru vojsku?” 24. Helgi naloži da jedra dignu. Ponosni jedreše od Stavsneseta. poglavice podigoše visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu. i hrabri ljudi žmiriše na jutro. Helgi upita Hjorleifa.19. 29. odjekivaše štitovi. 25. ovde će biti borbe!” 26. 23. Dvanaest stotina vernih ljudi. bogato oni žežnog zlata ponudiše ratnicima i sinovima ratnika.” Helgi: 20.

željni borbe kraj Gnipalunda. reče jednom. Sinfjotli reče – baci prema prečki crveni štit i ivicom od zlata. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova. vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. ti gadna ženturačo. ti nikog drugog ne htede da imaš. “Reci to večeras kad svinje budeš hranio i vukao na čabar kučke tvoje. u sred flote. Bogoroñeni Gudmund upita: “Ko je vladar. i laži govoraše. Štetu ti izazva. 34.” Gudmund: 41 . Tako leže s večeri u Unavagiru kneževa flota lepo ukrašena. dok ti ljubljaše usne robinja kraj mlina. 38. trolovska valikirijo. tvog sopstvenog brata ubica ti posta. “Ti beše proročica na Varinseiju. sad su Ilvingi s istoka stigli. sam ti imaš jednu hranu za vukove. iz Raninih šaka istrže ona kraljeve dobre morske životinje kraj Gnipalunda. “Malo ti imaš životne mudrosti kad tako baljezgaš o jednom knezu. 35. Onde će Hodbrod sresti Helgija. 31. onaj koji često orlove nahrani.” Sinfjotli: 27. sem Sinfjotlija. rane si sisao hladan oko njuške.” Gudmund odgovori: 36. onaj što zemlji jedri s tom jakom flotom?” 33. mrzilac bekstva.30. svima ja otac bejah. ali neprijatelji gledaše sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku. 39. Ali visoko iznad mora jahaše Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove. on beše zaliva čuvar koji umede da odvrati i reči izmenja sa plemenitim knezovima –. 32. odvratan i pohotan kod Alfara bejaše! Svi Odinovi ratnici se tukoše da tebe uhvate lažna ženo.

Kneza sretoše na dvorištu. spreman da kasaš. – gubi se sad!” Helgi: 45. “Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima leš tvoj nego vukao na čabar kučke tvoje ili svinje hranio. da li još da govorimo?” Sinfjotli: 44. Nivlungi. “Bilo bi bolje. mada si stariji od svih njih.” Gudmund: 42 . 46. sa kacigom na glavi stajaše Hodbrod napolju. Nisu dobri Granmarovi sinovi.” Sinfjotli: 42.” Gudmund: 43. 48. znamenit postade zbog dela niskoga. to jasno pokazivahu. Ratnicvi jahaše besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima. kroz orošene doline i sumračne padine. osećaše na rastojanju jahanje ljudi od roda: “Sad su besni. “Ti ne posta otac vukova fenrira. “Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu. 41. Skodemoen drhtaše onde gde projahaše. javiše da neprijatelja treba časom očekivati. “Ti beše bedan radnik: Gulnije koze ti muzaše. orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se rečima svañati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mržnja gorela. umoran i splasnut kao ženka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosaše. Sinfjotli. jedan drugi put beše ti Imdijeva kći. tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa. ljubavnica odevena. tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa uštrojiše. sav jad tebi zapade.40. ali istinit govor kneževima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajaše želje za mačeve. sa zlatnim žvalama.” 47. Sigejrov posinče! provuče se ispod čekića uñe u šumu gde vukovi zavijahu.

dobri kraljevi ljudi. “Sad ćeš.” Hodbrod: 51. veseli Ilvingi. Divljaše oluja čeličnosivih vrhova kad se neprijatelji sretoše kraj Frekastejna. Ubrzo će Helgi stići na sabor mačeva. Pozovit Hognija i Ringove sinove. A ti. ali eno u Sognu stoji sedam hiljada. sasvim si zaslužio zlato da zadobiješ i valkiriju uz to. divalj od želje za borbom. 54.49. gotova je bitka!” 43 . kraj Gnipalunda u luci leže plavocrne životinje talasa zlatom opremljene. neuplašen beše. Na obalu izlazi petnaest buljuka. Melni i Milni do Merkskoga. 50. Atlija i Ingvija. kao kamen beše srce u grudima njegovim. vojska Volsunga pamtiće susret. na miru vladati. poglavico. Sporvitni na Sparinsheiju. Hognijevu kći sad si dobio. štitova gomila. nek nijedan čovek kod kuće ne ostane. vile rana leteše. to je najveća snaga njihova. ako još može plamenom rane da vitla. “Nek konji jure na glavne sabore. 56. a Sigrun vikaše: 55. uvek beše Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi boriše. jeleni prstena s dugim prečkama. 52. Ingveov baštiniku. i sreću imati. ti koji si oborio kneza onog beg što mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju.” 53. srećan ti vladaš u ringstadu sad kao pobednik. Dole s neba Helgiju u zaštitu stigoše valkirije – buka bitke jačaše – konje divovki jedoše Huginovo seme. “Ovamo jedre brodovi brzo prema obali. Alfa starog! Oni će s radošću u bitku krenuti. rezana vesla. kneže.

Ali moć osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve. nesreća bi stigla tog pivara. Teško je Ran udarila po meni. Bolan je bio udar talasa kroz očevo imanje roda. prijatelja nikakvog nemam više. svako vidi kako bespomoćan usamljen starac stoji. moga roda štit. u mojoj pesmi mrtvi će časno večno živeti. Da mi u osveti mač pomože. otkad mi sin. bez izdaje.SKALDIČKA POEZIJA Egill Skalla-Grímsson GUBITAK SINA Teško je tasom jezika meriti blago Oca palih tužan sad prizivam Vidurovu pljačku iz zakutka misli. teško se peva o smrti roda. Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u šumi. brata oluje. leš sina što besprekoran čovek posta. Sad teče jotunova reka rane kraj mrtvoga roñaka vrata. Mene je more teško opljačkalo. prazan stoji ničim ispunjen gubitak sina more što mi dade. bez nade ide čovek koji nosi leš svoga sina na zadnje mesto. bezbedan ne bi bio da mi snage dotiče. niti moga roda more je pokidalo žicu što je od mene istkana. jakoga Egija. Zgrčen bolom s mukom mogu dići na svetlo medovinu skupu koju Frigin muž u prastarju iznese iz Jotunhejma. Svog mrtvog oca i majku ipak iz sećanja prizivam. 44 . blažen iz života nesta.

Oca svoga reči pomno slušaše i kad protiv mene svi govoraše. kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba. koji se može zvati uskrsnulim čovekom namesto roñaka. 45 . beše mi štap na mnogoljudoj stazi. jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz života otrgnu. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je rečeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina postati može. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega. mada moje pravo niko ne dira. dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu. znam da je svoje ime časno od poruge čuvao. moja ga žena na svet donese. tragajući pita oko moje. ruka što drži moju snagu. gde prijatelji obitavaju. jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog. S prezirom gledam dela ljudi. samo da ga u stasala čoveka sudbina pusti da odraste. Neko kome bezbrižno veru možeš dati.Dobro znam: u dečku mome bedniku traga ne beše. Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mržnje pun. oprezan postajem u četi bez prijatelja. jedva postoji meñu ljudima na zemlji. Na Bilejgovo imanje dečak je naš stigao. sin moje žene. Često u mislima napred hrli da brat moj otide. Sećanje dobro takoñe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah. dno šlema gde rune rastu ja više podići nikako ne mogu.

pre no što devojka bude roñena lepa kao Stejngerd i njoj ravna.to nas ne može radovati.Ne od želje žrtvu prinosim Vilijevom bratu. Bedni živote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -. Nepoznati skald Sve odrasle devojke žele da imaju Ingolfa. ipak ću vedar i bez straha kao čovek smrt susresti. Stenje i kamenje će plutati lako kao zrnevlje po vodi . naći sebi mesto u dubinama. a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline. Ako sve ove reči do njenih ušiju dopru. 9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu. Pesmu želim da spevam pre no što na brod odem i u Svinadal je pošaljem. reče baba. I ja bih. ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik veštinu jednu bez mane kakve. Dvostruko kao sebe sama pa i više ja volim nju. 46 .pre no što mi devojka dosadi zemlja će u more potonuti i velike planine se pomeriti. vitka devojka . Ingolfa htela da imam. gde ona ogrlicu sjajnu okreće. bogova zaštitniku. Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oči k meni preko praga od devojke . i duh onaj što izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajaše mlada. pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9.nikad se moja čežnja neće ugasiti. stalno se žali ona što bi suviše mala.

koja mogaše dobro da govor ptica razabire. Halvdanova sina. o velikim delima želim da kazujem koje devica gavranu. gavrane. 14 Ostrvo u fjordu Boknfjord. ova se pesma zove još i Pesma o gavranu. po Snoriju sin Kjotvijev. i veliku bitku vodi. Mislim da kralja znaš. borbe behu željni. kad sam vlada bitke željan kralj. hvali. Ču li kako se oštro u Hafsfjordu boraše. 11 Nije sigurno utvrñeno gde je to mesto bilo. na Kvinaru11 stoluje. koji ih nauči da beže. izbledelim natkrovima. beloputa. Muškarce ne voleše. velike brodove vodi sa zlatnim obodima. Kralj flotu pusti jer rat očekivaše. visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoše s istoka. i šta mogu da jave. 15 Torir Haklang. obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo. rukavice paperjem punjene i tople odaje. sjajnokosa. gvožñem pretiše. zapadna koplja i valandski12 mačevi. potomka mladog od kako se izlegosmo. mlad vatru preziraše i u kući sedenje. megdandžije urlahu na bitku izazivahu. Čovek iz istočnih zemalja. katranisanim veslima. Stade udaranje po štitovima pre no što Haklang15 pade. iskeženih čeljusti i ukrašenih strana. čuh je. smrad leševa iz kljunova izbija. kurjački zavijahu. koji visoko na bregu sedeše10. gospodar istočnjaka13 koji življaše na Utsteinu14. Mudra izgledaše valkirija.Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Slušajte. crvenim štitovima. kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandžama nose. Tad se umori protiv Luve16 12 13 Poreklom iz Vallanda (Francuska). Kratkodnevicu nazdravlja napolju. Puni behu boraca i belih štitova. Okušaše uznapredovalog. glavar nad norvežanima. 10 Zbog pominjanja gavrana. Noćas mora da su bili gde znadoše da palih ima. za ostrvljane čovek iz Norveške. . Belovrata stajaše blistavih očiju i gavrana pozdravljaše. Ptica krilima tresnu pobratim orla. dok o Haraldu Lepokosom junačka dela kazujem. (VALKIRIJA) Odakle dolaze. gardisti.

Žalosni momci Svafnijevu brezovu šindru18 staviše da blista na leñima. hunska ruda je bez sumnje zlato. robinja. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati. 23 „Hunski” se odnosi na južne zemlje. Pali ležahu onde na pesku poklonjeni jednookom. ćerkom kralja Eirika sa Jilanda. sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22. hvalisave devojke. (VALKIRIJA) Koliko izdašan može biti nadaleko čuveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je drži junačku vojsku. Friginom zagrljaju20. omču habaju i držač za veslo lome. što znači „devojka” i. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro znaš četu ljudi što Haraldovu pratnju čini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukrašene štitove. koji ženu iz Danske uze. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland. 21) stoji da se Harald. s glavama ka dnu i stražnjicama na gore.nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. blaga dobijaju puno i lepih darova. 26 Remen za nošenje mača. debelovrati gospodar17. Juriše preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kući iz Hafrsfjorda željni medovine. dok njihove muževe bogato hraniše. kamenje kao kiša padaše. od prstenja ispletene košulje25 i posrebrene mačeve. 25 Bronja. delo za čuvenje to beše. 18 Svafni je bog Odin. Otud se štitovi nazivaju „Svafnijeva brezova šindra”. hordi su stanovnici Hordalanda. 16 visokorodni kralj. O čemu će drugom sad zboriti Ragnhildine služavke21. ovde verovatnije. orni hitaju veslima da zamahnu. verižnjača. Odinovo stanište Valhala je bilo pokriveno štitovima. one koji u dvoru kocke bacaju. gl. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke. 24 U tekstu stoji „man”. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug. 19 Deo Norveške u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. „Onaj sa čupavom kosom” . i da je ona majka Eirika Krvave sekire. pozlaćeno remenje26 Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. oženio Ragnhildom. i uze hrid za štit. a 48 . izgleda nakon bitke. Pod sedišta se zavukoše ranjeni ratnici. Uzbuñeni su kad bitku očekuju.zemlju da brani. napred jure brodovi na kraljevu naredbu.

bezuhog. za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni što u sudaru vojski krvave štitove nose. prstenje na rukama koje im Harald izabra. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje. plamene treske pod pojasom kriju. Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slični u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad.i gravirane šlemove. (VALKIRIJA) O životu megdandžija. Ubij takve varalice! (VALKIRIJA) O sviračima i ludama malo sam te pitala: 27 Jedna od dvorskih luda. 49 . o onima koji u središte bitke idu. i ludosti pravi kralj da se smeje. one koji u štitove udaraju. možeš li mi štogod reći. ti pijaču krvi mrtvačke. razumni kralj. Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku. Samo se u ratnike velike on pouzda.

O stranim biskupima. Halvdan Belokosti. kći Snorija Dobrog. dao da se ubije Eadmund Sveti. a drugi put nekoliko 28 Ari Þorgilsson hinn fróði Íslendingabók. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. preneo u arapske. O podeli zemlje na četvrtine. 30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. moj stric. O biskupu Gisuru. kralj Engleske30. sin Ragnara Čupave nogavice. Po onome što smatraju i što su izračunali Teit. ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve. otac Godroda Lovačkog kralja. In hoc codice continentur capitǔla Ova knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. Svesabora. i Torkel Gelijev sin. Ali gde god je nešto pogrešno predstavljeno u podacima koji su dati ovde. O uspostavi Altinga. Ovaj prevod je urañen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. VI. koji beše prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveške29. sin švedskoga kralja Olafa Tesara. IV. ja sam napisao ovu knjigu na isti način. onda se treba radije držati onoga što se pokaže kao istinitije. O naseljavanju Grenlanda. godine. . bejaše otac Eisteina Prde. II. kako to piše u sagi o njemu. i Torid.SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANðANIMA28 Schedæ Ara prests Knjigu o islanñanima sam sačinio prvo za biskupe naše Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu svešteniku. to se zbilo u vreme kad je Ivar. Ingolf se zvao jedan norenski čovek za koga je istinito rečeno da je prvi put otišao iz Norveške za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina. IX. III. otac Halfdana Blagog i Hranoškrtog. i povećao je onim što sam bolje saznao kasnije i sad je šire ispričano u ovoj knjizi nego u onoj. Dodao sam i nekoliko najnužnijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. O naseljavanju Islanda. U prevodu sam sve rimske brojeve. sin biskupa Isleifa i najumniji čovek koga ja poznajem. O računanju vremena. sina Halfdana Crnog. koje Ari koristi u svome tekstu po tadašnjem načinu pisanja. koji su oboje znali mnogo i imali poštovanja vredna znanja. A kako se njima dopala takva kakva je ili da je nešto proširim. Incipit Libellus Islandorum I. moj brat po uzgoju. Island je naseljen iz Norveške u danima Haralda Lepokosog. O uvoñenju hrišćanstva na Islandu. O naseljenicima i zakonodavstvu. VII. otac Haralda Lepokosog. A to beše 870 zima po roñenju Hristovom. VIII. kralj Oplanda. V. otac Halfdana Crnog. koji se seća daleko u prošlost.

istočno od Mintakseira. onom koji je Torstein. Ali ponekad se plaćalo manje. naselio se istočno na Sidi. To je poreklo ljudi iz Mosfela. stigao jedan čovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveške. zvončiće i biskupske štapove. onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego što je Svesabor uspostavljen. Mesto na koje je tad prvo izašao na kopnu. Tad je Island bio pod šumom od planina do obalo dokle dopire plima. jedan norenski čovek. nastanio se zapadno u Breidafjordu. To mi je ispričao Torkel Gelijev sin. Ulfljot beše otac Gunara od koga potiču ljudi iz Djupdala u Eijafjordu.zima kasnije. 51 . Rolaug. Ali rečeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. Za to mu je svaki čovek ovde u zemlji dao po jedan novčić. a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso. Po tome se moglo videti da behu irci. On se nastanio južno u Reikjaviku. kći Ketila Ravnonosog. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu. Ali kad Island bi široko nastanjen. ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivača31 Torkela Meseca. norenskog kneza. Onda su se namirili tako što je svaki čovek koji je odande išao ovamo. sve dok kralj Harald nije stavio zabranu. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. morao kralju da plati 5 era. jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajviše dati u skladu s onim što beše zakon za sabor za Gulating. koje je kasnije prisvojio. Jedan čovek je osuñen da bude 31 Zakonokazivač je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo običajno pravo i naglas ga kazati pre nego što bi počeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga. a ponekad više. To mi je ispričao Teit. Ulfljot je stanovao istočno u Lonu. Rečeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju. nastanio se južno na gornjem Mosfelu. nastanio se severno u Eijafjordu. Ketilbjorn Ketilov sin. o tome gde bi trebalo što dodati ili što oduzeti ili utvrditi na kakav drugi način. III. Aud. II. sin Eivinda Istočnjaka. ako ne bi bio posebno osloboñen toga. nazvano je Ingolfshovde. Helgi Suvi. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. sina Horda-Karija. A on je taj novac kasnije dao za svetilište. jer je smatrao da će zemlja ostati bez ljudi. A tad poče veliko iseljavanje ovamo iz Norveške. To je poreklo ljudi iz Side. Onda su ovde bili hrišćani. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. norenski čovek. i ostavili su za sobom irske knjige. oni koje su norvežani zvali pape. To je početak one dažbine koja se sad zove namet na iseljenje. Ali oni su kasnije otišli. Dimnom zalivu. držao zajedno sa glavarima koji su u njemu učestvovali. sin Ragnvalda kneza od Merea. sve dok Olaf Krupni nije odlučio da svako ko putuje izmeñu Norveške i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev žena ili muškaraca koje on od toga oslobodi.

Pravilno računato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. a zimu ili dve pre nego što je. Otprilike u to vreme je Ramn. sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske. Oni su obojica bili veoma učeni ljudi. I bi kako je Osvif protumačio san. To je bilo LX. Taj je san protumačio Osvif Helgijev sin. Po našem računanju ipak ima 364 dana. to znači 52 nedelje i 12 meseci po 30 noći svaki. Ali. a ja sam izabrao sadržaj uobičajen u prevodima na savremeni jezik. postao zakonokazivač nakon Ulfljota. deda po majci Gelija Torkelovog sina. Torarin Ragijev brat.van zakona zbog dužničkog ubistva jednog roba ili osloboñenika. pa da se vidi hoće li to što pomoći. godina nakon ubistva kralja Eadmunda. Tada ima jedan dan više. Torstein predloži sa brda od zakona da se godina poveća jednom nedeljom svakog sedmog leta. on kasnije zaspa. svi će hvaliti ono što bude rekao. I on je to bio 20 godina. onda VII godina budu podjednako 32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle različit tekst u ovom delu. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlači ka proleću. Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao reći da li je u ta dva polugodišta jedan dan više ili cele nedelje. onaj koji je kasnije otišao za Istočne fjordove i svoga brata Gunara spalio u kući. IV. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su našli leš. tako da kasnije više nije bilo slobodne zemlje. tako da će svi ljudi ćutati dok Torstein govori na brdu od zakona. a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. sin Halsteinov. kći Torsteina Crvenog. A posle. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim šumama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. svi vrlo pohvališe taj predlog. sin naseljenika Henga. A njegov unuk po ćerci je nazvan Torvald Krivobradi. kad on zaćuti. On je posedovao zemlju u Crnim šumama. kad su ljudi stigli na sabor. i to odmah bi zakonom utvrñeno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. Umni ljudi su ispričali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima. On beše iz oblasti Rangahverfi. sin Olafa Doručja. postade zakonokazivač nakon Ramna. A onaj čovek što je ubijen. Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi. činilo mu se. On je to bio 20 leta. On beše iz Borgarfjorda. a svi se drugi probudiše. To mi je ispričao Hal Orekjason. Zvao se Torir Krivobradi. A kasnije. On se od tada zove Kolov rascep. i 4 dana preko32. On je bio iz Breidafjorda. Ali bio je jedan čovek po imenu Torstein Crni. 52 . Najumniji ljudi ovde u zemlji izračunali su da u dve polugodine ima 364 dana. umro kralj Harald Lepokosi. po računanju umnih ljudi. zvao se Kol. To mi je ispričao Ulfhedin. Ali kad se svaka sedma godina po našem računanju produži za jednu nedelju. Ta je zemlja posle postala zajednička i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. a ne bude povećana po onom računanju.

Tada je Tord Geli održao s brda od zakona govor o tome kako je teško za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tužbu za ubistvo ili poniženje. Rekao je Keltski: vučić Zapaliti kuću u koju se protivnik sklonio tako da živ izgori u njoj bio je jedan od uobičajenih načina ubijanja na Islandu u to doba. sin Torsteina Ingolfovog sina. brat Alfa iz dolina. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland. trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. Ali u četvrti Nordlending osnovaše četiri sabora. Onu zemlju koju nazivaju Grenland. koji je zajedno sa Kokoš-Torijem spalio u kući Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. i tu se opet potukoše. postao je zakonokazivač nakon Torarina Ragijevog brata. Saborski rt. i to ostao 15 leta. sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda. jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugačiji način. i rekao da će biti teško za mnoge ljude ako se to ne popravi. Torvald. jer je Herstein. iz čete Torda Gelija. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veću bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih četvrti. i Oda. VI. Veći broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi. V. Tada padoše Toralf Lisac. pronašli su i naselili sa Islanda. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeñu onih godina koje treba produžiti. Tada su podelili zemlju u četvrti. ali to nisam posebno komentarisao. koja beše žena Torsteina Egilova sina. Ali Tord Geli je vodio tužbu. Ona je bila kći Helge i Gunara i sestra Jofride. To mi je ispričao zakonokazivač Ulfhedin Gunarov sin. 34 33 53 . imao za ženu Torun. Kasnije su osnovani četvrtinski sabori. Ali stvar iza toga ode na Svesabor. Ali onda počeše da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se održi u skladu sa zakonom. Torkel Mesec. Eirik Crveni se zvao jedan čovek iz Breidafjorda koji je otišao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. Po Sagi o Kokoš-Toriju je inače sam Blund-Ketil spaljen u toj kući. na onom mestu koje se od tada zove Tingnes. a oni koji su pripadali istome saboru. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna beše zakonokazivač 17 leta. i tada Kokoš-Tori bi osuñen na izgon i kasnije ubijen. Na saboru beše veliki sukob izmeñu Torda Gelija. sin Odov. tako da su u svakoj četvrti bila tri sabora. Zelena zemlja. a oni što žive zapadno od Skagafjorda. nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor. sin Torkela Blundketila sina. onda treba produžiti sedmu godinu. Tada padoše mnogi iz Odove čete.duge po oba računanja. njegovu sestričinu. pominje se i u jednom broju saga o Islanñanima. nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. iz Borgarfjorda. Tada je zakon bio takav da je tužbu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najbliži mestu ubistva. a i više drugih koji su učestvovali u spaljivanju. onoga što beše nazvan Jezik-Od. Nabrojao je sve prepreke na koje je naišao dok nije postigao svoje pravo u tome slučaju. Ali tužba je podneta na onom saboru koji je držan za ljude u Borgarfjordu. Oni što žive istočno od Eijafjorda.

Tangbrand ode. to jest letnja polovina godine. Otići na istok značilo je otploviti u Norvešku Namolili su kralja da ih ne ubije. juna. ali mi Freija izgleda kao kučka. Ali istoga leta stigoše u Norvešku Gisur i Hjalti i izmoliše ih od kralja36. pošto je prethodnog leta bio osuñen na Svesaboru za bogoskvrnuće. I nagovoriše Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38. po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland. i 24. i Gisur Beli. Oni mu obećaše da će se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrišćanstvo. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz naše zemlje koji tada behu na istoku. A kada je stigao na istok35. Oni su onde u zemlji našli i na istoku i na zapadu ljudska staništa i komade čamaca od kože i stvari spravljene od kamena. A leto nakon odoše na zapad zajedno sa jednim sveštenikom po imenu Tormod. sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. Putnici odmah otploviše od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoše na Svesabor. uveo je hrišćanstvo u Norvešku i na Island. Ali ipak je bilo više onih koji su odgovarali od toga i odbili. Teit reče da je tako ispričao jedan koji je lično bio tu. Uzrok je bio što je na brdu od zakona ispevao sledeću strofu: Na bogove neću da lajem. a najkasnije 15. sin Trigvija. ispričao Torkelu Gelijevom sinu. Vinovu zemlju. i sve je proteklo dobro. On je ovamo poslao jednog sveštenika po imenu Tangbrand koji učio narod hrišćanstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. kako je to jedan čovek koji je lično pratio Eirika Crvenog na tom putu. aprila. VII. sina Olafa. A kad je Eirik počeo da gradi zemlju. i rekoše da imaju puno nade da će se u tome uspeti. a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prošlo deset nedelja od leta37. 37 Leto. i koje su grenlanñani nazivali skrelinzima. Vreme od 10 nedelja od početka leta je padalo izmeñu 18. sin Teitov. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. ispričao je kralju Olafu sve čemu je ovde bio izložen. Prethodnog leta je odlučeno da se ljudi skupe na Svesabor kad proñe 10 nedelja od leta.da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. 38 Sam dvanaesti znači da je sa sobom vodio jedanaest ljudi 36 35 54 . Ali nakon što je proveo ovde jednu zimu ili dve. sina Haralda Lepokosog. Kralj Olaf. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste. počinjala je najranije 9. i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrišćanstvo. bilo je to 18 zima ili 15 pre nego što je ovde na Islandu uvedeno hrišćanstvo.

mada to sami nisu želeli. po svemu sudeći.” I on je tako govorio da se na kraju obe strane složiše da svi treba da imaju jedan zakon. Ali dan iza toga odoše Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoše onde svoje poslanstvo. sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir. 40 39 55 . I ispriča da su kraljevi u Norveškoj i Danskoj dugo bili u meñusobnom sukobu i borili se. ako to žele. Ali kad je reč o iznošenju dece i jedenju konjskog mesa. on uze da govori i reče da će biti nesrećno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. otkazaše jedna drugoj zajednički zakon. a danski Dag. Ali pagani su se skupili pod punim oružjem. ako to To se jezero danas zove Þingvallavatn. On je tada još bio paganin. neistorijski. zakonokazivača. Ali pre nego što su krenuli odatle. Pomenuti dogañaj je. „I sad smatram da valja preporučiti” – reče on – „da ni mi ne dozvolimo da odlučuju oni koji su najratoborniji. te jesti konjsko meso. Tad bi utvrñeno zakonom da svi budu hrišćani i da budu kršteni oni koji ovde u zemlji nisu kršteni. Zatim odjahaše na sabor. već da radije smanjujemo suprotnosti meñu njima. On im na razne načine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi. Na Tingveliru. tako da obe strane dobiju nešto od svoga. To je učinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane. onako kao su ih zamolili. da ga naglas kaže. A kad su ljudi stigli onde. Jer pokazaće se da. raskinućemo i mir. onaj koji on bude rekao. Odatle poslaše poruku saboru da svi koji ih podržavaju.Gisur i oni drugi odoše onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. podizao bi šator. jer su čuli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomoć oružja drže podalje od saborskog polja. 42 Po starom islandskom običajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neželjena deca i deca roñena sa ozbiljnim manama. Ljudi će imati pravo da prinose žrtve u potaji. i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti šta se dogaña. ako raskinemo zajednički zakon. ali da budu stavljeni van zakona. ostaje da važi stari zakon42. 41 U Sagi o pohrišćavanju piše da se norveški kralj zvao Trigvi. kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40. dok je hrišćansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo. Ali sledećeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meñu ljudima da bi zemlja ostala pusta. pa da imamo jedan zakon i jednu veru. treba da im izañu u susret. hrišćani i pagani. Njihovi roñaci i prijatelji im unapred izañoše u susret. Zatim odoše sa brda od zakona. onaj koji se slaže sa hrišćanstvom. stigao je Hjalti na konju sa onima što su ostali zajedno sa njim. Onda hrišćani zamole Hala iz Side da kaže naglas njihov zakon. a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja. Torgeir leže dole i prostre svoj kožuh preko sebe i odmaraše se celog tog dana i cele noći i ne reče ni reč. i kaže se da su neuobičajeno dobro sročili svoje reči. Ali posle. Ali on se toga iskaza odreče tako što uze Torgeira. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meñu njima vladao dok su bili živi41. kako bi ko pristigao. i reče da bi to dovelo do velikih sukoba. gde je držan Svesabor.

On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom Šveñaninom. Johan Irski malo godina. Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme. sina Sigurda Diva. kako je to ispričao sveštenik Semund. i Eirikom Hakonovim sinom. a sve zbog toga što je on oštro upravljao zemljom. sin Haralda Lepokosog. a onda Geli Bolverkov sin 9 leta. sin Gisura Belog. Isleif je imao tri sina. Osim njih ovde stigoše još petorica koji kazahu da su biskupi. sin Godroda. otac Halov. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin. i ono se posebno oštro kažnjavalo. sina Sigurda. rukopoložen je za biskupa u danima Haralda. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih sveštenika koji su bili ovde u zemlji. sin Bjarnija. 47 Vika. nije morao da plati odštetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti. predadoše mu mnogi svoje sinove da ih uči i da ih rukopoloži za sveštenike. A ranije je ovde važio isti zakon za to kao i u Norveškoj. Ornolf i Gotskalk i tri ermska. sina Haralda Lepokosog. Dvojica njih su kasnije rukopoloženi za biskupe. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. njegov sestrić. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokazivač nakon Torgeira i bio to dva leta. U njegovim danima mnogo je moćnih ljudi i glavara osuñeno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja. Teit je 43 Ako bi neko bio stavljen van zakona. a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina. kralja Norveške. Petrus i Abraham i Stefanus44. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokazivač 20 leta. a proteže se od pokrajine Telemark na zapadu do švedske pokrajine Bohuslen. koji beše istočno u Viki47. bio apelacioni sud za sudove po četvrtima. sina Halfdana. Rolf 19 godina. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu. 30 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin. bude zakonokazivač. Isleif. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je. sin Haraldov. Meni je Teit ispričao to kako je onda hrišćanstvo uvedeno na Islandu. 44 „ermskir” može biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. Kol. izmeñu ostalog. Henrik 2 godine. deo Norveške oko fjorda na čijem je kraju Oslo. i Torvald. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i sveštenik Teit. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta. Kol malo godina. VIII. 56 . onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio. IX. Bernhard 19 godina. i Jon iz Holara. jer on sam je imao promukao glas. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. 46 Jedno ubistvo je važilo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on počinio. kako mi je Teit ispričao. Skafti je bio zakonokazivač 27 leta.učine pred svedocima43. sinom kralja svea Eirikom iz Upsale. koji je posle bio knez u Norveškoj.

izdahnuo. Tih dana je došao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopolože za sveštenika. Tako mi je on rekao. i Skegi. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji. Isleif je. ispričao. on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja sećam. rukopoložen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime pošto je Isleif izdahnuo. i bo je zakonokazivač 24 leta. X. on je bio deveti papa. da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. A to je bilo na dan svečanosti za biskupa Martina51.odrastao kod Hala u Haukadalu. moj deda po ocu i uzgojitelj. onoga čoveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od neškolovanih ljudi. 51 Martinova misa je 11. a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i čarobnjakom. jula. i više drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivači pre nego što se on mogao setiti. I ja sam došao kod Hala kad mi je bilo 7 zima. 57 . Biskup Gisur. deda njihov po ocu. Hal je podigao kuću kada mu je bilo 30 godin i živeo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu. i bio je to 3 leta. Tada je Leo septimus49 bio papa. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom. Zatim je Sigvat sin Crnoga. 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina. desete zime nakon što je biskup Isleif izdahnuo. i zbog 48 Semund mudri kome je dugo pogrešno pripisivano autorstvo Starije Ede. dakle. u zimu nakon što je Geli Torkelov sin. Biskupa Gisura je narod cenio više no što se kazuje za ikog drugog čoveka ovde u zemlji. Uz njega su i Torarin. 50 Ta svečanost pada na 29. Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu. To je bilo u nedelju 6 noći nakon svečanosti za Petra i Pavla50. bio zakonokazivač 8 godina. Markus Skegijev sin postao je zakonokazivač nakon Sigvata. mojim bratom po odgoju. juni. pao je kralj Harald u Engleskoj. i bio sam onde 14 zima. 49 To je pogrešno. sestrić Kolbeina. a on je i imao dobro pamćenje. Zatim je Geli zakonokazivač bio po drugi put 3 leta. i kazivao istinu i sam se sećao dana kada je kršten. sin Isleifov. a drugu u Gautlandu. umro 5. otac njihov. Gunar Umni je postao zakonokazivač kada je Geli prestao. Zimu kasnije bio je u Norveškoj i opet doputovao ovamo. Onog leta kada je postao zakonokazivač. 12 zima star. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. To mi je ispričao Teit. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. Ali Hal mi je ispričao to. novembra. po onome što je Bjarni Umni. A to je bilo u zimu pre nego što je hrišćanstvo ovde uneto u zakon. brat njegov. Sva vremena za zakonokazivače napisane u ovoj knjizi. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoložen za biskupa. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod.

To što je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i dâ desetak od toga. zatim zakonokazivač i kasnije oba biskupa. postao je zakonokazivač nakon Markusa i bio to 9 leta. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreñen broj seljaka. Ulfhedin. porez za put na sabor. i 10 u četvrti Rangeing. ukupno 147 ljudi. a brata Hala iz Haukadala56. da on pristane da ga rukopolože za biskupa. i devet u četvrti Breidfjording i 12 u četvrti Eijafjording52. i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. jeste jako svedočanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili poslušni prema Gisuru. a to su ga žitelji sa severa zamolili. A to se svima tako dopalo. a one broje 120. i da zatim daju desetak od toga. Njih su trebali da kažu sledećeg leta u zakonodavnom veću55. A na celom Islandu ne behu uračunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. a u dogovoru sa zakonokazivačem Markusom. da niko nije govorio protiv. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokazivač. dao je on više od četvrtine svoje biskupije. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. Seljaci sa imovinom preko neke odreñene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreñen porez. sina Runolfovog. da zamole Torlaka. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. i sveštenici su to kazali u zakonodavnom veću sledećeg leta. prihvaćeno je da se zakoni zapišu u knjigu u kući Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga što kažu Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. Ali kada je zaključio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom. 55 Zakonodavno veće je donosilo zakone. a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. bude u Skalholtu. da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. I to su tako učinili svi oni Ovde je reč o takozvanim „velikim” stotinama. sin Gunara Umnog. 53 52 58 . od koga je davan novac za trošak puta onima koji su išli na sabor. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokazivač 6 leta. Tada ih je bilo celih 7 stotina u četvrti Austfjording. zakonom je utvrñeno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina.onoga što su on i Semund govorili. sina Torleikovog. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokazivač. a zadržaće se svi propisi protiv kojih ne bude govorila većina ljudi. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima. Biskup Gisur je takoñe dao da se unese u zakon da sedište onoga biskupa koji je na Islandu. tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna. On je onda poslao poruku Svesaboru. svojim prijateljima i glavarima. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreñeno mesto na Islandu.

61 Gregorijus veliki. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu. Tada je imao 54 zime. Njega je Gisur dao za ga rukopolože sa sedištem u Skalholtu još dok je sam bio u životu. majke Torda Konjostene. Kad je Gisur bio biskup 24 zima57. U svakom takvom periodu različite mesečeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. Godine 1106. period od 19 godina. oca Snorija. maja58. 38 zima. Naseljenik Helgi Suvi. beše otac Teita. otac Gisura Belog. Tada je Gregoris septimus bio papa. i kralj svea Filip. Torlak je toga leta otputova iz zemlje. dugo koliko i njegov otac. koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. majke Jona. otac biskupa Gisura. ali je došao ovde u zemlju sledećeg leta. u utorak 28. onaj što je uveo hrišćanstvo u Englesku. Jon Ogmundov sin je rukopoložen za biskupa kao prvi sa sedištem u Holaru. onaj što se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda. otac Isleifa. patrijarh u Jerusalimu. oca Karlefnija. Zatim je prve zime bio u Danskoj. Gisur je bio rukopoložen za biskupa kad je imao 40 godina. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa. pre biskupa Gisura. kralja Engleske. Tad je Torlak imao 32 zime. Naseljenik Rolaug. oca Torda Gelija. i 516 zima nakon što je izdahnuo papa Gregorius61. Godine 1118. kako je to računato. majke Hala iz Side. koja se nastanio na Kvamu. kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima. On je tada bio na prestolu u Miklagardu. koji se nastanio na Breidabolstadu istočno u Sidi. otac Tordis. oca Eijolfa Valgerdinog sina. Ali 12 zima kasnije. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. Ovde se završava ova knjiga. oca Torhild Jarebice. Naseljenica Aud. A dve zime kasnije bi mesečeva smena60. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norveškoj 17 godina posle Magnusa. oca Torgerde. majke Torlaka. i Jerusalimski kralj Balduin. koji je bio prvi biskup u Holaru. i Arnald. a to je uspelo zato što je Gisur lično unapred mnogo molio. I to je ukupno 1120 godina.kojima je poslao poruku. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi. Torlak je rukopoložen za biskupa. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noći kasnije. 58 57 59 . 604 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Velikom gradu59. oca Olafa Feilana. majke Einara. svoga oca. 60 Smena mesečevog ciklusa. a kasnije istoga leta grčki kralj Aleksius. koji beše prvi biskup u Skalholtu. To je bilo 120 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda. oca Egila. sina Olafa Haraldovog sina. beše otac Osura. beše otac Helgin. oca Halfride. beše majka Torsteina Crvenog. ali se opet vratio sledećeg leta i tada je rukopoložen za biskupa.

26. kralj svea Njord. 12. oca Ketila. 60 . 30. koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. 34. 4. Visbru. 21. Frej.oca Gudmunda. Eistein. Godrod. 35. a ja se zovem Ari. onaj što je umro kod Fredfrodija. koji beše otac Branda i Torgils. 18. sina Ragnara Čupavih nogavica. 28. 13. Geli. 2. Torkel. Aun Stari. koji beše moj otac. 15. 20. Alrek. 33. Vanlandi. 8. 32. koji bi kršten kao starac kad hrišćanstvo bi uvedeno na Islandu. Braut-Onund. Eijolf. Domar. 25. istoriji norveških kraljeva. Ingvar. 16. 3. 27. 29. 62 Islandski državnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug. 11. Olaf Beli. Tord Geli. 22. Turski kralj Ingve. 31. Fjolni. Olaf Tesar. Domald. Agne. 36. Ingjald. oca Eijolfa. Helgi. sestrić Sigurda. 5. oca Torsteina. Digvi. 17. Ingjald Neobuzdani. Dag. 7. Otar. 9. 14. Torstein Crveni. kralj Uplanda. Halfdan Belokosti. Olaf Feilan. 19. 24. otac Torkelov. Svegder. prvi koji se naseli na Islandu. Ovo su imena očeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. Egil Vendilkraka. Adisl iz Upsale. Olaf. 23. Jorund. 10. Ingve. 6.

godine. Osnivanje Stokholma Švedskoj su puno štete karelci naneli i mnogo nemira. jednu divnu kuću i dobar grad. SFS 47 (1921). Medeltidens och reformationstidens litteratur. 61 . . Hronika o Eriku. To je tako istinito kako ja ovde čitam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64.) Karelci pljačkaju. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. oženjen njegovom sestrom Ingeborg. Prve noći kad kući stiže ubiše ga oni. Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Ståhle & E. 65 Hundhammar kraj današnjeg Norsborga u župi Botkyrka na južnoj obali jezera Mälren nasuprot Asknäsa. gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 — svi onde ostaviše život — i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale. jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu južno od mesta Kungshatt. I onda stade plemenita čista gospa i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi. 66 Eesta skär sad Estbröte. za Božje ime i svetu veru. jer tuga je tada stiže. 67 Birger jarl. nad tim se mnogi paganin radovaše. Birger jarl. Jon nadbiskup beše tu ubijen. Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spališe je svu tako do temelja da se taj grad još nije povratio63. zet kralja Erika Eriksson. umro 1260. tako mi je rekoše. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. pet kilometara od mesta Hundhamar. Pipping. sve urañeno onako kako naredi. ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). i to sve obodri da krenu i neprijateljstva čine. izdanje R.Lj. Njegova žena u Hundhamar pobeže65. Holm. a da u to vreme nije bio kod kuće. Takve nesreće umanji on. R. u kome su izdavači preuzeli pojedina tumačenja reči iz drugih rukopisa. D2 iz 1470-tih. Da se hrišćanima tako loše zbilo to radovaše zemlju karelaca i rusa. Oni juriše od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji.DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST HRONIKA O ERIKU (Erikskrönikan. 64 Jon jarl je živeo verovatno negde početkom 1200-tih godina. Askaness je imanje Asknäs na južnoj obali jezera Mälaren zapadno od Stockholma. glavni rukopis cod. koji onde beše devet godina. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. taj umni čovek67: naloži da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti. i borio se sa rusima i ingermanima 63 Po beleškama u analima to se dogodilo 1187. sve potajno izmeñu švedskih brda i najčešće sa skrivenom vojskom. ona imaše tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj duši. N. 1968.

jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare književnosti. Blatt: Index Verborum. danski nadbiskup Absalon. Kada je reč o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije. dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje. tako što je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono što prevazilazi moje moći.To je ključ onoga jezera. pre svega što stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala. neki preterano arhaizirani. tako da zavidnici i sitničavi kritičari svega i svačega što je neobično. To jezero je dobro. takvo preobilje divnoga znanja. svome najbednijem slugi. A to važi i za prevod na srpski. I taj prevod ima odreñenih manjkavosti. ja ću reći zašto: devetnaest crkvenih župa leže u njemu. neki nedosledni. uzmem kao ishodište prevod koji je 1898. moraju da se uzdrže kad vide da si mi ti moćni zaštitnik. kao što je prethodno vladalo neznanje. i ja te zato molim. kao kad je reč o Pesmi o Bjarkiju. koristio sam metrički korektan prevod Jørgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga. Time nije rečeno da su drugi delovi manje vredni kao književnost. jer ti poseduješ takvu raznovrsnost umenja. i tom II F. dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog. 1931. koji si u jednom srećnom trenutku jednoglasno ovenčan da ga naslediš u njegovoj visokoj službi kao poglavar naše Crkve. uradio Fr. gospodine Anderse. Ja sam se odlučio za taj prevod kao osnovu zato što je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje običan obrazovan danac. a obim posla. pre nego što je moj rad završen. neki preslobodni. (…) Sada je on otišao. a samo u nekoliko slučajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. novo izdanje 1925. koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadžbinu. Stvar je u tome da je tek sada moguće napisati jednu hroniku Danske. a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proširilo. koji samo treba da ukaže na ton i sadržaj dela. Winkel Horn. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. Olrik. Sve si to Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. već su. 68 62 . iznašao je da je neizdržljivo da ona nema takav spis za sećanje i glas da se čuje u budućnosti. da si kao svetište pun nebeskoga blaga. Saxo Grammaticus DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Pošto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce. slabo je bilo vrednoće. sad je mnogo sreće i radosti gde pre beše tuga i mnogo priče o paganima koje učini tužnim. ja sam se odlučio da za ovaj prozni prevod. taj zadatak. prevod na savremeni danski jezik. a inače su rekonstruisani. Ovaj je prevod inače urañen kao grubi prevod bez većih umetničkih pretenzija. Jedini pravi način bi bio jedan sasvim nov prepev ili. a 1985. 1957. H. da kao takav budeš otac i staratelj moga dela. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrišćanstvo. tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. Ræder: Saxonis Gesta Danorum I. Ni za jedan se ne može reći da u potpunosti zadovoljava: neki su jezički potpuno zastareli. S obzirom na dostupno vreme. a oko jezera sedam trgovišta. u manje ambicioznoj varijanti. dao je meni.

jer to tada još ne beše običaj meñu našim dedovima. na taj način duhovnim zanimanjima nadoknañuju svoje siromaštvo. Humbleovi sinovi. kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu 63 . koje su stekli svojom hrabrošću. da si više ti bio ukras službi no što je služba bila ukras tebi. nisu nosili kraljevsko ime. već pouzdani podaci o prošlosti. da nisu samo. (…) Ja se zatim obraćam tebi. (…) Prva knjiga Dan i Angel Dan i Angel. od celog naroda dobili kraljevsku moć i vlast. mada normanski hroničar Dudo smatra da mi potičemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. najsjajnijem svetlu otadžbine. (…) Ni trud islanñana ne treba zaboraviti. od kojih potiču danci. Pošto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdržava od sveg preobilja. čiji čuveni rod želim da opišem od najstarijih vremena. bojim da pod teretom težine zadatka više pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego što opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo činiti. onako kao to činjahu rimljani. Njegovi su potomci. i nakon tih dugotrajnih studija dobio si časni zadatak da upravljaš jednim stranim visokim učilištem i tako si to radio. našem blagoslovenom glavaru i ocu. koliko god mi je nedovoljno uspelo. ja se. Italiju i Englesku. da te zamolim da s blagošću posmatraš moje delo. Ja sam istražio ta svedočanstva iz prošlosti i učinio sve što sam mogao da im u svojem prenošenju budem veran. tako su mnogo polagali na čast i slavu. ali mada su snagom velikih zasluga. za koga se kaže da od njega potiču angli. (…) Ovde će na svom mestu biti da se pomene da. dade onome delu zemlje kojim vladaše svoje ime. Moje kazivanje nanovo stvara ono što potiče iz davnina. uvek su živeli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i širili znanja o delima drugih naroda. jesu začetnici našeg naroda. tako da ne služim novo i samosmišljeno. koje tako na lak način učini besmrtnim. Njihove riznice u obliku veličanstvenih svedočanstava o dogañajima iz prošlosti ja sam pomno proučio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom grañom kao osnovicom. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budućnost i smatraju da je podjednako časno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam činiti. Angel. naime.stekao putovanjima u Francusku. Dan i Angel su takoñe bili prvi koji su vladali u našoj zemlji. lepim rečima i jednom vrstom pesničke umetnosti opisivali svoja izuzetna dela. naime. i ne treba očekivati da se pronañe prazna priča koja divno izgleda. kada su naši očevi izvodili važne poduhvate dostojne muškaraca. kralju Valdemare. da prevedem stih po stih i na taj način podržim svoje kazivanje. već ih kazivali u obliku odabranih reči koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena.

Njegov brat Loter je. A inače je nosio tu nepravdu koja mu je učinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske časti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. jedan posebno stasit i obdaren muškarac. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. koji se isticao još i vrlinom i hrabrošću. koji je roñen u Engleskoj. smatrao dužnošću hrišćanina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu. što je trebalo da iskaže da je izbor podjednako neizmenjiv kao što je taj kamen nepomerljiv. naime. video suparnika na prestolu. naime. bio im je običaj da stoje na velikom kamenu koji je čvrsto usañen u zemlju. Humble i Loter Kad bi naši dedovi birali kralja. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj život samo time što se odrekao prestola. da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodične veze oprosti porez koji je dugovao. jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao što se i on sam uzdigao nasiljem. Na taj način je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon očeve smrti. što je prouzrokovano time. i koji je. Loter nije postupao manje bezočno kao kralj nego što je činio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenošću. zauzvrat u njemu manje sigurnosti. (…) Druga knjiga (…) Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf. on je. On je još od detinjstva prezirao svaku 64 . Kako je Švedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom. Hodbrodov sin Adils pokušao je na lep način da obezbedi svojoj zemlji slobodu time što je oženio Rolfovu majku Yrsu. takoñe polagao na to da piše o istoriji svoje otadžbine. O ovome svedoči čuveni duhovni pisac Beda. Time što je nasiljem i nepravednošću svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja. što mu je i uspelo. mada je u kraljevskom dvorcu više sjaja i divote nego u izbi.ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali – a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma značajnim. da je on u svakome. dao je ljudima dokaz da je. koji od tog divnog začetka sedi na tronu Danske. nije se libio da počini grube nepravde i nije se stideo da ubije najviñenije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra. sem što je pisao psalme i tumačenja Svetoga pisma. ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske časti dole da bude podanik. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loša dela. Od Dana potiče po starim svedočanstvima naš kraljevski rod.

Kad je vrelina. koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnošću. mislila da će najbolje postići cilj svojih želja tako što će. pobeći s kraljevim blagom. kad sin dobije poočimovo zlato. Rolf je odgovorio da je časno da majka glavu spusti sinu na grudi. pravila kao da mrzi svoga sina. to je bila jedina zaštita koju je mogao da pruži. Tu njenu lukavu nameru. Jedna sluškinja. a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polaže. gde je onu stranu s koje je grejalo najviše. Ona se. napala je nezaštićenu stranu. on je rekao: „Teško je naći pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra neće za brata da šije!” Na taj način ju je on ukorio i učinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. naime. odlučila je da ga se reši. Rolf je otputovao Adilsu. kad je ona odbila i tu molbu. Da. naime. pošto je svoju želju da se reši muža skrivala pod plaštom čežnje za slobodom. ali da za to upotrebi lukavstvo. on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod plaštom mržnje prema sinu smišljeni da se reši njega samog. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najviše ceni. Ona je. zaštitio štitom. jer ona je smatrala da nema boljeg načina da ga kazni za njegov tvrdičluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. a verna njemu samom. tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju.darežljivost i bio tako škrt da je smatrao sramotom biti široke ruke. jer se on na taj način branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time što je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog. koja je stajala tik uz ognjište i videla kako vatra samo što nije zapalila njegovo telo. već i svoj novac. pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zašije. koja je ujedala gore od kakvog koplja. odgovor je glasio „Darežljivost”. nije ga njegova majka odmah prepoznala. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreću gajila u svojim mislima. Kad se Adils zatim za stolom požalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim. odgovorio je „Strpljenje”. podgurivala svoga muža da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obećanje o velikim poklonima navela Rolfa da doñe u Švedsku. i kad je Yrsa to shvatila. On ju je prvo iz šale zamolio za nešto da jede. a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju. Onda su od obojice zatražili da dokažu da svaki od njih poseduje tvrñene osobine. Čovek ne treba da veruje jednoj ženi. nije bilo lako otkriti. i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije što je mu je bilo lakše da sebi umisli da je ona neverna sinu. izvukla je čep iz bureta s medovinom tako da je piće ugasilo vatru pre 65 . nije mogla da prodre do one strane s koje je bio štit. Podstaknut pomenutim obećanjima. jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno. Drugu je štitio strpljenjem. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre. pa je svoje planove o tome skrivala posebno vešto. Bilo je pametno od njega što se poslužio štitom da se zaštiti na takav način kakvim se u borbi štiti od koplja što juri.

Ratnici meñu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i šala. a da njen muž ništa nije slutio. nije mogao da odvoji oči od svoga najdražeg blaga i u svojem tvrdičluku je kleknuo da je pokupi. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne može ništa navesti protiv toga da šveñani povrate svoju imovinu – stvar je bila samo u tome da se odreknu tuñeg dobra i da ne izlože svoje gubitku. Da bi što pre umakli. Zato su mu dolazili brojni ratnici. on je. Istovremeno s onim što je ovde ispričano. njima još odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne težine. i to je učinio takvom silinom. jer hrabrost se podstiče pohvalom. mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. tako da niko nije morao da moli drugi put. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promašila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda.no što je učinila kakvu veliku štetu. izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti. video šta se dogodilo i krenuo u poteru. ispraznili džepove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. uz bol. danci su požurili do svojih brodova. imenom Agnar. svi su poslušali nareñenje kraljice Yrse. Dok su se šveñani radovali plenu. onda je to potpuno razuman ulog. Za Adilsovu darežljivost kaže se da je. iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da beži zajedno sa svojim sinom. koji se zbog toga naljutio i optužio Bjarkija. koja je mogla da smisli tako zle i vešte planove. veliku svadbu da proslavi svoje venčanje sa Rolfovom sestrom Rude. svom silom legli na vesla i na taj način pobegli. da se čovekovo lice okrenulo unazad. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako leži meñu drugim zlatnim nakitom. Za Rolfa se uostalom kaže da šta god bi ga neko zamolio. Neki tvrdi da je Yrsa zadržala zlato i da je ono što je rasula pred progonioce bio samo pozlaćeni bakar. toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na čoveka koji ju je bacio. više voleo da preduhitri takvo ponavljanje time što bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time što bi pustio da se na njega čeka. Rolf se smejao kada ga je video kako leži u prašini i skuplja darove koje je prevaren poklonio. naime. pošto je svome posinku dao bogate darove. To izrugivanje. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da će je zacelo dostići. pa su se zabavljali i tako što su teškim životinjskim kostima gañali u glavu jednog čoveka po imenu Hjalti. a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao. a ako se time može spasti život. a gaji poklonima. Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivši im da je to jedini način na koji mogu da spasu život. kraljevo blago natovari na kola. To je inače bilo isto sredstvo kojim je. jer je ovaj pokvario 66 . Trećega dana gošćenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se. a potiljak unapred. a to zvuči razumno da je jedna žena. Mladoženja. Bjarkija. Ingelsov sin. Adils se u meñuvremenu probudio. priredio je jedan čovek. bio mu je običaj da odmah ispuni molbu. Taj dogañaj je prekinuo tu divlju i nepriličnu igru i gosti se digoše. kaže se.

srećan i kad najmanji poklon dobije. tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeñenoga. jer je govorio da je neko. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio još jedan prsten. koji mu dade svoju sestru Rude za ženu. Sad doñe red na Bjarkija. Vog nije izostavio da pruži uzdarje. Agnarovi borci tad zatraže osvetu. Ovde je na mestu da se ispriča jedna smešna priča: Jedan mladić imenom Vog doñe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim čuñenjem kraljevu stasitu priliku. 67 . jer kad su se tad održavali dvoboji. kojim je šaljivim rečima mislio na kraljev neobično visok stas. zadobio je novu pobedu nad jednom od šumskih životinja. učini ga svojim zetom tako što mu dade za ženu svoju drugu sestru. srami zbog svog siromaštva gledajući desnu šaku. a još se i mač zaglavio u jednom od srednjih otvora na šlemu. beše neobično dug i retko oštar. a da bi sprečio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar. i više se časti zasluživalo jačinom udaraca nego njihovim brojem. dugo su se svañali ko treba da zada prvi udarac. jer se Rolf pobrinu da može slobodno da pokaže obe šake. koji mu doñe u susret u trnjaku. Rolf odmah uze tu reč kao nadimak i nagradi Voga za šalu jednim skupim prstenom. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu. Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto. jer se verovalo da takvo piće daje snagu. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladića imenom Hjartvar da bude namesnik u Švedskoj s time da plaća godišnji porez. koji se. Kad je dvoboj trebalo da počne. i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog šlema i ranio ga po vrhu glave. Neki kažu da je Agnar izdahnuo smejući se da niko ne bi otkrio kako ga boli. Mladić ga odmah stavi na svoju desnu šaku i diže je u vazduh dok je drugu ruku držao na leñima da bi izgledalo kao da je se stidi. pobedi njegove ratnike i ubi ga. jednim ogromnim medvedom. List. ali im Bjarki priredi sličnu smrt. osloni nogom na jedan panj. ali žestokih. naime. da bi dao veću snagu maču. koji beše podjednako dragocen kao i prvi. na kojoj ne beše nikakav ukras da se pravi važna. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa. Zatim upita u šali. Kad ga upitaše za razlog njegovog čudnog ponašanja. kakvo je to „kraki” koje je priroda u svojoj obilatosti učinila tako velikim. na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se može penjati tako što se stopala premeštaju s jednog odsečka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. Tako je išao unaokolo i izgledao smešno. Skuld. udaralo se odreñenim redom i nije se žurilo od udarca do udarca – bilo je važno zadati svega nekoliko udaraca.zabavu. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac. Reč „kraki” znači. nije bilo glavno da se razmeni što više udaraca. on odgovori da se njegova leva šaka. jer njegov mač. ko je tako dugo živeo u siromaštvu. pa izvanredno oštrim sečivom svoga mača raseče Agnara na pola. on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv životinje.

dade mu predlog da počini grubu izdaju. osvetiti njegovu smrt. gde je imao naložnicu. ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti. izvukao se iz zagrljaja željne žene i uputio u opasnost borbe. koji su goreli od želje da izvedu svoje podlo delo. Time što ju je tako unakazio. upravo za tu noć otišao do jednog mesta nedaleko od zamka. naložnica ga upita koliko starog muškarca da uzme ako njega izgubi. U meñuvremenu je Skuld iznašla da je sramotno da njen muž plaća porez i dade se na smišljanje zlih planova. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi. Kad tako stiže do sobe u kojoj je Bjarki još uvek ležao i spavao. Kad se spremao da krene. iskradoše se iz spavaćih soba. zbog čega je daleko nadmašivao sve druge gradove u širokoj okolini. Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj nešto šapne i u svojoj ljutnji što je ona odmah progovorila o njegovom mogućem nasledniku. On joj onda odgovori da već odmah može da bira po želji. provališe u sobe gde su danci spavali i počeše da ih ubijaju. koji se daju u službu na nekom dvoru. Probudite se iz sna svi koji želite da se nazovete prijateljem svoga kralja. Ona u potaji natovari brodove mnogim oružjem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da će da plati uobičajeni porez. kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj otežao da nastavi svoj raskalašni život. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on počeo da smišlja spletke. ako ko Rolfa ubije. dok su gosti nasuprot tadašnjem običaju izbegli da se opiju. Snažna mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloži svoj život nego da ga sačuva za putene radosti. ali je namera bila da on po noći napadne i ubije kralja. Ona je molećivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima – tako je ona to nazivala – i obodravala ga da odbaci ropski jaram. doneše oružje skriveno na brodovima. U meñuvremenu je Hjalti. Dok su danci spavali. A zatim požuri natrag u grad. baci se u borbu gde beše najžešće i rani ili ubi mnogo neprijatelja.jer dade svečanu obavezu da će. jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim ušima. šveñani. nije vreme za san i dremež! 68 . Rolf je primio Hjartvara s radošću. ustajte. sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere. jer tvrdila je da slobodu treba ceniti više od prijateljstva i roda. jedan od najboljih kraljevih ljudi. odseče joj nos. Neki se suprotstaviše mada su bili ošamućeni snom i u mraku im beše teško da razlikuju prijatelja od neprijatelja. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao šta se zbiva. odmah pri stupanju kao svečan uvod u vreme učenja dadnu obećanje kralju da će učiniti kakav veliki podvig. oprobani poglavičini ljudi i svi koji želite kralju čast da ukažete! Plemeniti. S tim lažnim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom. Kad je iz daljine čuo buku borbe. pozva ga ovim stihovima.

strogo nas poziva da okrenemo opasnu nečast. uzmi grančice i počisti laki pepeo sa ognjišta. razdrma iz sna svoga paža Skalka i reče mu ovako: Ustaj. nije sad vreme da praznite vrčeve bistroga vina. u krug oko kralja da stanu i časno ga čuvaju i brane. tom divnom nagradom bitke. da zurite u snežnobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite. ozbiljan je čas. Čast je u borbi nagrada i svako sebi može da zadobije časno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oružje. Na te reči Bjarki se probudi. sad mač treba da fijuče. i razduvaj vatru koliko god možeš. a ne žene što jadikuju. Lepo će biti ugrejati smrzle prste kraj ognjišta: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoćeš da zagrliš i pozdraviš. igri i žudnji sad je kraj. Ko god vernošću želi kralju da služi. bez straha stupaj. plamen na vatrištu prizovi da tinjajući žar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije. u boju časno koriste mačeve što nam vladar dade. ne. nek oružje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne muškost se junačka iskušava. moj mladiću. Hjalti onda opet reče: Radost je uzdarje dati za ono čime nas poglavica obdari. da devojke po obrazima tapšete i mladice po usnama ljubite. Ne pozivam vas na mazno očijukanje sa ženama. nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nežne da stiskate. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki. zadobije čast i pohvalu. Vatra je snena i slaba. Mrtvi ćemo biti noćas ako ne osvetimo podlo delo. Čezneš li za čašću i imenom.S pažnjom nek plamti naša hrabrost! Ko muški mačem hoće da vitla. ne sme u bitci da posrne i ustukne. nabacaj granje i čvorove na plamen! Ubrzo užareni ugalj pucketati svetlim plamenom. već u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku. al’ bednik tek sramotu i loš glas. 69 . Kratki dvoseci. a ne za radost i miloštu. odlučni su junaci duhom da širokorukog kneza prate. nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena sečiva ugledaš. blistavi kalpaci i sjajno prstenje. borci su kralju potrebni. bez zazora ljude sretni. malo je čovek vredan kad su mu ruke i noge vlažne od hladnoće. Niko ko se borcem želi zvati.

prilike nedaća kao dane napretka s vladarem delimo. koplja zveče i treskaju. jer rana se malo boje. od besa frkće. ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo. zajedno ćemo u zlu i u dobru biti s knezom zornim. štitove na leña zabacuju. hrbatom im šlemovi ukrašeni. naoštreni su im mačevi i izbrušena sečiva sekira. sigurni u pobedu prema sredi naše vojske idu.do stopala duge gvozdene verižnjače Rolf je svojim borcima dao. Niko se ne usuñuje da odstupi i kukavički leña okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stražnjici nanese i mač ga za vrat ugrize. drska bez premca. Hita napred četa neprijatelja. u gvožñu od glave do pete. Nesreću i sreću plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose. nikad se ne plaše časnog udarca u bitci razmenjenog. Čvrsto momci drške stišću i mačevi fijuču čvrsto u snažnim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju. Geti u bitku stupaju. na glavi zlatni šlem se blista. njega prate hrabri! Kukavice i strašljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji. ne. izgledom grozni i divlji. grudi odvažno on nudi i čvrsto stoji pred ubodom i udarcem mačem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku. verno mu služimo ne samo u času nesreće kako u danima napretka. muški ćemo steći pravo na blago koje bez muke stekosmo. grabljivice se kandžama kidaju. Mora se priznati da ratnici odlučuju o časti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati. ogromne rane zadaju i život s krvlju ističe. Vladar danaca je moj gospodar i domaćin. smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska šveñana nas jadne dance ne primećuje. malo se pristoji muškarcu da robuje prevrtljivoj sreći. bornom sekirom se borci ujedaju. treba sad ispuniti s nepobedivom muškom hrabrošću i održati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane. Sve što u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stiče. njemu trebaju odvažni i čvrsti ljudi koji u nevolji ne okreću leña niti se boje sekira i strela što lete. tako što mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. Sve što obećasmo u veselom društvu i pivom ošamućeni. Šta da kažem o njemu koji najgore nedelo počini? 70 .

Zgrada je bolu posvećena i ne vredi više nego da sagori. Skuld ga na zlo navede.Hjarvard tu izdaju izazva. koja je sa svojim mužem još uvek u tvrdini. sad je reč o životu i smrti. Verižnjače sečivo grize. Bjarkijeva žena. sramota i prestup su Skuldovi. stavi ga na probu time što mu se obrati na ovaj način: Bjarki. Sasečen je i skršen poglavičin štit ogromnim sekirama. Kapije od udara drhte i borni red se više ne može držati. poslednja kupa je sad napunjena. utvrda već pada. Bednik neka ti bude ime za jad i bol što nam nanese. mrtav je poglavar. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. Ustaj sad. Kraji se sad naša život. nadaleko ječi zveket oružja kad nas sekira i udarni mač zagrizu. u ramenima zijajuće rane seku i grudi raspolućuju. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. lud i divalj si. nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo. najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabiš. Budala si ti što dance izdade i kneza divnoga. ako se još zadržiš! Napolje te sad priziva bitka što se bije: gledaj. kukavički ga izda i ne prati ga kako mu čast nalaže. neobuzdan i gadan u svojoj zlobi. gole su sad muževne grudi i udari gusto padaju. zašto čekaš? Izañi napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji čast nalaže! Medvede plaše plamenom. gde si ti? Je li te rune za san snažne vežu? Reci mi. ali Hjarvard je izdaju smutio. bezumlje je ono što te na izdajničke savete obodri i podiže. utvrda je njegova bolu i propasti posvećena. A mi nek zakletvu održimo koju svečano poglavaru obrekosmo: 69 Rut je Rolfova sestra. ošamućen i bezuman si ti. 71 . sunce poslednji put videsmo – sem ako meñu nama takvog slabića ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani. ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u času njegove smrti. Pošto je napravio pravu seču meñu neprijateljima i prolio reku krvi. i izlazi napolje69! Pokaži te zlatne kovrdže! Napusti svoj kavez. Ko onda sa strahom leña da okrene i okleva mač svoj da isuče? Već bez ljudi kapija stoji i juriši neprijatelja je pune. nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i duž zidova! Nek se krov sruši! Bolje će tad naša vatra goreti i grede će plamen samo ojačati. već prsteni spleteni pucaju. Rut. takvo nedelo kad činiš.

kako nam kralj kaže. šipke od zlata iznese i škrinje najdivnijeg blaga. tad iz škrinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije. lično ime. hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina škrtoga Boka70: strašljivog muškarca u Hel71 posla i obori kukavicu. Saxo je očevidno mislio da je staroskandinavska reč baugr. ništa tako skupo da to ne dade drugome i ne gledaše zlato više no prah. Hajde. ali zaboravljaše da skuplja borce. za razliku od umrlih od rane u boju. hrabar bez premca. div rastom i telom i div snagom i mišicom. Pobedi vičan beše i smeo. Utvrdu razori kojoj samo blago beše odbrana. da pratimo našeg kneza. nemuževan i škrt. razmišljaše samo o malu i čast ne vrednovaše. ljudstvo ne imade. koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi liši. divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. koji odlaze u Valhalu. jer čast i ime mu behu jedini cilj života. Takav beše divni poglavar koji sad leži mrtav na poprištu: dostojno život napusti. neprijatelja poklonima da sretne izgledaše mu najbolje. na hrabru se bitku ne usudi.čvrsto ćemo našu četu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. 70 72 . a ne ratnici smeli. ne radovaše se prijateljima i siromašan ratnicima smelim. kao da mu bogatstvo pomaže da pobedi u boju. hitri kralj. Ništa tkao divno ne nañe da sa svojom pratnjom ne podeli. Ali malo ga ceniše Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i život: samo nesreću škrti kralj zadobi od svega blaga što ga godinama skupljaše. napred. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi. 71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanište u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti. i obori ga. pa ju je tako pogrešno preveo. nesrećne za njega jer samo blago sebi skupljaše: siromašan ratnicima beše i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji. On. svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve što škrti poglavar godinama skupljaše. neumoran. prsten. Bogat beše Rorik imanjem i radost mu beše stoka. boriše se i pade muževno i sa sjajem okonča svoje dane. te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. skupljaše blago na gomile. to jest škrt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). ali siromašan beše uz sve svoje zlato. gomile blaga moraše da raspe i protraći prastaro zlato. s čašću u smrt ode. Od blaga teške škrinje razbiše i otvoriše prepune riznice. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete. Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnöggvanbaugi.

Često na borbu pozivaše kao što reka moru hita; spreman na bitku beše i rado se u boj bacaše, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama trči. Ljude vidim oborene na poprištu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glača, za blato se kače i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko teče krv danaca, iz žila što se puše ističe, sve se više širi i jakim strujama juri: crvena teče reka rana i kvasi kamare tela na poprištu. Oštro Hjarvard na dance stupa u boju, teško jača Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meñu gomilama leševa ja poglavara vidim gde se smeši: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srećan, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglavičin osmeh, na muškost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s čašću ćemo život dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo počinimo koga će se do krajnjih vremena sećati. Nek strah bude daleko od našeg pogleda i duha! Hajde da se borimo čvrst, s neoborivom hrabrošću, ni na najmanji način da ne pokažemo sramotnu strašljivost ili strah otkrijemo. Merićemo sad našu hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak život izgubi čast će palog pratiti; spomen u zemlju ne tone već do krajnjih vremena živi: reč će se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoše. Još uvek vidim vrata bravom i šipkom zatvorena, čudim se, Bjarki, da vrata još zatvorena držiš kad te molim i zovem po treći put iz kuće i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dični Hjalti, što toliko glas dižeš kad zoveš mene Hrolfova zeta, da u bitku uñem? Ko druge poziva u bitku što stiže i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da život izloži da pokaže da je i na delu a ne samo na rečima hrabar. Ali polako! Ubrzo ćeš me videti u opremi za bitku; blistavu verižnjaču pritežem okolo pojasa i mač odmah opasujem britki;

73

čeličnu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvrñi oklop od gvožña oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam željan da u sobi izgorim: da čekam zakatančen i zakračunat dok se plameni oko kuće spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roñen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao čast pokloni; tako ću ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Slušajte sad, junaci, moje reči!S tela verižnjače strgnite! Smrti smo ionako posvećeni: nek se bednici u čelične haljine oblače! Štitove na leña zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama će se nizati, najteže ploče oko doručja uviti da snažna desnica udar s težinom zada i sečiva što oštrije zaseče. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov mač i zašiljeno koplje i u junaštvu se naticati ovde gde je reč o osveti za našeg najvrednijeg gospodara i domaćina. Blažen je onaj koji ima moći da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i sečivom izricati. Hoću vam istinu reći: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim mačem što se Snirtir zove, mač kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevaše, u glavu me mač pogodi; sečivo ipak puče, jer istupljena mu beše oštrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi čelik ne puče. Mač po njemu ošinuh tako da ga sečivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred očima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedeše i ne sruši se, već na lakat naslonjen smejući se život ispusti, samo malo ga smrt brinuše, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost beše: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjaču bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejaše. Sad istim mačem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan boðvar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak već veoma rano počeo da se shvata kao lično ime Boðvarr. 74 Ime Agnirova mača.
73 72

74

visokorodan beše i divan, u srce ga čelikom pogodih, duboko mu se u grudi useče oštri, sjajni vrh mača. Kraljević beše po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verižnjača ga slabo zakrili, ne pomože mu pletena čelična haljina, ni njegov mač ni okovani štit ga u borbi ne zaštitiše: hitar je moj Snirtir u udaru i teško ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okršaj, u krvavu bitku, da snage vaše oprobate! Ko vitla kopljem i džilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreću; malo sad vredi što se puk u bitci izlaže; u bitci je samo o životu i smrti poglavara reč. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci već pali po poprištu leže; najplemenitiji rodovi se sada nište; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, već najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne sećam se nijedne bitke u kojoj udari padaše tako gusto; sečiva se tako hitro ukrštaju, kao kiša padaju ubodi i udari mačem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraća: udare mačem nam s kamatama neprijatelj pobednički vraća. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leševa se i udova diže ogromna gomila na poprištu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdiže, kao zidina je gomila leševa što raste. Gde sad naći onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima život i snaga dvanaestorice muževa beše. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomoć treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne beše veća potreba za čvrstim drugovima u bitci. Isečen je štit u borbi i vrhovima i sečicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim sečivima u delove i komade, uništen udarima neprijatelja i nagrižen sekirama ljutim. Mirno mi na reč veruj jer i sam to očima vidiš; delo namesto priče vidiš, sigurniji je oko svedok od ušiju:

75

gledaj, od razbijena štita samo mi je držak preostao; izbušen je okov i polomljen i samo mi je drška u šaci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoćeš li sad muškim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se više psovkama! Što-šta čoveka može u delu prečiti; vrhovi me švedskih mačeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije šaka bila nežna i slaba što čvrsto dršku stezaže: verižnjača više ne beše zaštita, da i bez oružja i odbrane u bitku kretoh; tako oštro beše sečivo što ga sretoh: raseče najtvrñi ćelik lako kao vodu što odstupa; debeo mi beše oklop i težak, ali me ipak loše u borbi zaštiti. Reci mi gde da nañem onoga što ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oružju u borbi vičan uvek se jednook kretaše; pokaži mi ga, Rut, ako ga gde na poprištu vidiš. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled označi moćnim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj moćnoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina muža, užasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi štiti a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi živ iz Lejrea otišao; Pravo je samo to da boga rata lično pazi pale u bitci. Dični Hjalti, sad se našega dana kraj primiče; pašćemo kraj našeg glavara, s čašću ćemo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam život ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem naše dane okončati. Ovde kraj glave moga poglavice s čašću ja ću na poprište pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i ležište sebi nañi; svaki će tad momak potvrditi, što po poprištu meñu gomilama leševa traga: tako smo našeg izdašnog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo ćemo biti plen gavranova i grabljive ptice poprišta: najgladniji orlovi kandže u naša tela zabijaće i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

Tako sudbina najčešće kazni one koji delaju voñeni izdajom i lažju. On reče da je njegova radost što je ubio prevrtljivog nasilnika veća nego njegova žalost što će sam izgubiti život. Hjartvar mu je pružio svoj isukani mač. jer sjelanñani ih napadoše i poubijaše da se osvete za paloga kralja. Kad su zatim Vogga izveli pred njega.verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. kad nisu želeli da ga nadžive. Nije se povukao pred ubicama. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu. Kada je Vogg odgovorio potvrdno. ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio mač svojim ratnicima kod drške. S velikom čašću se treba sećati Vogga za sva vremena. slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. Kratko nakon što su šveñani zagospodarili Danskom. Na taj je način Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu. svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da žive. i dugo neće čovek imati koristi od onoga što je grehom i prevarom stečeno. Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da. kad je on pao. Tako ponosan i srećan beše zbog tog dela da žurno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oružje kad jurnuše ka njemu. jer nedelo nosi kaznu u samome sebi. Na taj način gozba se pretvorila u sahranu. kazao je. stavi ruku na dršku mača i zakune se na vernost. koji poznaju dogañaje iz minulih vremena. kad je video da se ono mesto gde je Rolf obično sedeo. obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu službu. Šveñani su pobedili i čitava vojska Rolfovih ratnika je pala. U starim danima je naime bio običaj da onaj koji je stupao u službu kod kralja. Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato što jedna danska pesma istog sadržaja još uvek živi u sećanju mnogih. jer on je hrabro održao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon što je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika. videlo se. 77 . jasno kako su sa velikom odanošću voleli svoga kralja. bio je Vogg. iskazao je svoje iznenañenje što se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe. crveni od krvi jednog ubice. jer ljude takvoga kova rado bi imao. Vogg zgrabi dršku i istom sjuri vrh mača kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obećao Rolfu. i da je velika šteta što nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu službu. jedini koji je preživeo. Kad se najeo i napio. pošlo im je naopako.

kao pobednik. ona ostaje neslobodna. ali ako ne bude 78 . kad krene u napad na brodove. čija je hrabrost bila veća od veličine njegovog tela. da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. Kad su izbliza ugledali dance. Kako god da se sudbina odluči. bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. kralju Roriče. Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujućeg. Da bi se odbranio od te gadne nepravde. ali ako izgubim. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi. Rorik je imao šest narukvica koje se nisu mogle odvojiti. ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen. Ja neću izbegavati jedan takav obračun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi. reče on. nudim se kao zalog da će biti onako kako kažem. i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu. nisu mogli da shvate zašto Rorik okleva toliko. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoče neprijatelja s leña. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara. šta će kao nagradu dobiti onaj čovek koji prihvati poziv na dvoboj. kojoj su svake godine običavali doneti porez. Hardvendel i Fenge Kuri i šveñani su sad nameravali da napadnu Dansku. koji ništa nisu znali o tom porazu što su ga doživeli njihovi drugovi. odlučili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. i pošto su ga dugo čekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo teže. podsetio ih na podvige predaka i snažnim ih obodravanjem podjarivao da se pokažu kao hrabri ratnici. ostavljam tvojoj darežljivosti da odluči kojim će se darom pobeda nagraditi. neprijatelji su izabrali jednog kralja. naima taj: Ako ja pobedim. a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu. Onaj već pomenuti danac. kao što se i više drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. porez ćemo plaćati kao i dosad. ali ako ja izgubim. ja oslobañam moju zemlju ropskog jarma. tako da se opasnost za mnoge predupredi time što će se nekolicina žrtvovati. one je s ostatkom vojske počeo da napreduje preko otvorenog polja. jer su uvideli da to ne mogu izbeći. upita Rorika nakon što je čuo te reči. naredio je da se odsuče i izvuče u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. jer su bile spletene jedna u drugu. koji se nije pouzdao u sreću. Pošto je sakrio dva odeljenja.Treća knjiga (…) Rorik. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razrešila njihovih dažbina. rekao je: „Neka jedan megdan prethodi većoj bitci. u budućnosti ćemo biti osloboñeni poreze. Meñu napadačima je bio jedan čovek koji je bio mnogo viši od drugih i koji je još bio i čarobnjak. Ostatak venda. tada bi moglo biti.” Jedan od danaca. i njih obeća onome ratniku koji prihvati izazov. nije znao koliko su se danci pametno poneli. odvrati na to: „Ako dobro proñem u borbi. Rorik je pozvao dance na oružje.

ne zadobija nikakvu čast. šta misliš koju nagradu duguješ pobeñenom. Koja je nagrada namenjena. jer ga je sama hrabrost terala da izloži svoj život za ugled svoje zemlje. jer ta se dva pratioca rado sa slabošću druže? Velika ljaga čeka pobeñenoga. Ova će mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. Nesreću prati dakle ili nečasna smrt ili život u sramoti. a kralj mu obeća narukvice. kad sam zadržavaš nagradu umesto da je daš na čuvanje?” reče Ubbe. kao i to da danci. Glupost je mašiti se za nezrelim voćem i hteti ga ubrati pre nego što čovek sazna ima li pravo na njega. i zato ne želim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. I on je pametno upitao šta će dobiti za nagradu za megdan. „Daj neka je neko drugi uzme na čuvanje da ne povučeš svoje obećanje. on je. koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za život. narukvice padoše u vodu i to dade povod da kralja za budućnost nazovu Rorik Rukobacač.” On je to zacelo rekao iz šale. ne samo da su sad bili izloženi nadmenom ponašanju. već i preziru onih koje su ranije pobedili. jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstiče hrabrost borca. Ubbeu se. To mu. naime. ali njegova sreća je bila slabija od njegove hrabrosti. koja se zahvalnost pruža onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. i mislio da će sve sad biti sitnica za njega šta god da preduzme. koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa. oborivši toga jednog borca. ne želim da primim ni dobra ni zlato.” Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim mačem. ko mu pruža nagradu? Nagrada se daje za hrabrost. koji su ranije zadobili tako mnogo čuvenja svojim pobedama. nije uspelo zbog prevelikog rastojanja. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih. da li zato što ga je pobeda učinila nadmenim ili zato što je bio nameran da izvojuje još jednu. ali Rorik. i napredak je najjači podstrek da se čovek preceni. i kome je pomisao da.išlo po želji. htede da sa broda jednim jakim zamašajem baci narukvicu do njega. jer ništa toliko ne podstiče nadmenost kao sreća. bila potpuno strana. slomio snagu cele danske vojske. čija će sudba biti ili užasna smrt ili grozna sramota. Njega je mučilo i to što meñu njegovim mnogim ratnicima nije bilo još jednog koji bi bio toliko hrabar ili snažan da se rado žrtvuje za otadžbinu. Ko plete vence onome ko podlegne u borbi. Ne znam na koju će se stranu ratna sreća okrenuti. s kim nije sreća. verovao da je ubio najhrabrijeg čoveka u Danskoj i da niko drugi neće imati smelosti da mu izañe na megdan. nasuprot kraljevskog običaja uzme nazad poklon ili porekne obećanje. „Kako da se pouzdam u tvoje obećanje. dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. Za dance je bilo tužno da to gledaju. ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika svečanom povorkom. On je bio jači i snažniji od većine drugih i vešt u čarolijama. 79 . ne za slabost. meñutim. On je bio siguran da je. Tu sramotnu uzdržanost danaca ispravio je svojom plemenitošću jedan čovek imenom Ubbe. a onaj. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to što je izazivačko ponašanje jednog jedinog čoveka paralisalo hrabrost cele vojske. jer bi odbijen i pade od prvog udarca. Sve dok je ishod neizvesan.

Hardvendel prvi uze reč i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe više voleo. nije ga odvratila od njegove namere. a posmatrači su nadvikivali jedni druge svojim različitim željama za ishodom. pružila prilika da dokaže svoju hrabrost na najlepši način. naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaćaju porez kao i dotad. svaki sa svoje strane. ali u njima treba da se nañe mesta i za ljubav. treba da se jedan prema drugome ponašamo časno i da ne dopustimo da nas naša strast u toj meri povuče da izostavimo da jedan drugome ukažemo poslednju počast. Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. jer tu se zna šta čovek vredi. i uz njega su pristala obojica vikinga. jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno. a primeti da sam najviše ceni da što manje ljudi učestvuje u borbi – dvoboj daje najbolju mogućnost da se hrabrošću izvojuje pobeda. tako da ona može kasnije da zameni gorka osećanja. Obala je bila tako lepa da su obojica zaželeli da se iskrcaju. Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinškim pohodima. verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije čast i radost od smrti onoga drugog. uostalom. koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i čuvenja. i u tome se slažemo i obojica smo do toga sami stigli. to je poslednja dužnost pristojnosti koju nijedan pravedan čovek ne bi izbegao. Pošto je bio namesnik tri godine. Pošto je naširoko i nadugačko jedrio i izgledao ga. on nije želeo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. ratnici se postaviše oko njega. pade na pamet da bi on. Odmah je označen jedan krug. jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono što mu pripada. Ta dva borca smrtno raniše jedan drugoga i izdahnuše u isto vreme. jer ako izmeñu nas postoji razdor. Koll se začudi nad smelim rečima mlañega čoveka i odgovori: „Kad već meni prepuštaš da odredim način borbe. zadobija ljubav onih koji ga nasleñuju. smatram da je dvoboj na steni bez pomoći drugih najbolji. najzad je naišao na njegovu flotu. a i unutrašnjost ostrva ih je svojom lepotom uvlačila sve dublje. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo. Tu htede slučaj da se ta dva čoveka sretoše bez pratnje drugih. Sad su naši duhovi ispunjeni mržnjom. čiji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu. jer on zahteva najviše hrabrosti i najbrže vodi pobedi. jer niko mu ne može priteći u pomoć. da upravljaju tom zemljom. Pobedniku će služiti na čast da pobeñenom priredi divnu sahranu. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju braću Hardvendela i Fengea. jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona osećanja koja nas dele. neka nas pravo prirode pomiri.meñutim. pobedivši ga. borci jurnuše jedan na drugog uz veliku galamu. Obe naše vojske treba da bez mržnje i složno prihvate taj zadatak. Ishod je. Neka zato bude sveti dogovor izmeñu nas da se onaj koji pobedi. pobrine za sahranu pobeñenog. Kako je ishod neizvesan. mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. da kralju Kollu u Norveškoj. i onaj ko se 80 . Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za života meñu nama bilo mržnje.

ako neko od nas dvojice bude osakaćen. a ako to ne čini. Eto tako se vrlina može malo osećati bezbednom. izazvaše zavist kod njegovog brata. pridoda još i rodoskvrnuće. počeše borbu. ni lepota od proleća ozelenile šume nije ih uzdržala od toga da ukrste mačeve. To se najčešće tako zbiva. neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu. Fenge je. mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila. njen muž mrzeo celim svojim srcem. jer ako nam ljubav nalaže da se sažalimo nad tuñom nesrećom. ne oklevaše da ispuni zlu želju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju. jer pošto je toliko dugo sekao Kollov štit da od njega nije ostalo skoro ništa. Zamisliva je i jedna druga i manje tužna sudbina. dakle. Ta hrabrost bi nagrañena. Često se dogaña da neko preživi borbu. jer plemenite gospodare. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu.” Pošto jedan drugome stegoše ruku i dadoše reč za dogovor. jer kad je čovek mrtav. nije bolji od samoubice. naime da čovek sačuva život pošto bude osakaćen. jer uze za svoju njegovu ženu. sve je zaboravljeno. tvrdio da je ubio brata da je spase. jer ga jedan nagoni na drugi. jer čak i za nju važi da je prijatelj najgori neprijatelj. U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. što bi kraljeva smrt.pobrine da pokaže pristojnost u odnosu na mrtve. i daj zato da se dogovorimo. bacio je štit i obema rukama vitlao mač. koji neretko 81 . da mu dade lik kao da ga počini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time što ga lažno opravda govoreći da ju je. i ja smatram da čovek treba da pokaže istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj način kao i za onog kome dosudi smrt. odseče mu jednu nogu. što se računa kao teža sudbina od smrti. trpi njegovo zlo biće i surovost. odmah je spreman da počini još jedan. ni okolnost da su se tad po prvi put sreli. ali da izgubi svoju pokretljivost. jer mu je izgledalo bezočno da jedna tako blaga žena. Nakon što je tri godine izvodio veoma velike podvige. a sakat ne može da napusti svoje osakaćeno telo. s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoše ime Amlet. pridobija preživele tim svojim činom ljubavi. Hardvendel pokloni Roriku svo oružje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao još više njegove naklonosti. Čim vide priliku za to. a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za ženu svoju kći Gerut. I beše još tako drzak i lukav da prikrije svoje užasno nedelo. koja je bila iskusna u svemu što je imalo veze sa vikinškim pohodima i ratnom veštinom. Ta neistina zadobi poverenje. koja beše bez ikakvog zla u sebi. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo. Hardvendel. i Fenge odluči da ga ubije. koliko li nam više nalaže da se sažalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela. I za takvu nesreću treba naći što boljeg leka. koji je u svojoj divljoj strasti više mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zaštiti svoje telo. da kad jedan čovek počini jedan zločin. a uz ubistvo brata.

ukazivali su na mudrost koju je krio. seo je tako da je okrenuo leña glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta. bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meñu njima u ranom detinjstvu. On je stalno bio kraj ognjišta svoje majke. on je grčio svoje zabrljano lice u odbojne grimase. ako se Amlet na ikakav način otkrije.poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju čast ogovaračima. Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru. ako želi da izbegne sumnju kod svog strica. jer su svi smatrali da je rad bio besmislen. Kada bi tako sedeo kraj ognjišta i džarao po pepelu. Ukratko rečeno. nije ni tren sumnjao u to da će. nije teško ubediti da poveruju u jednu laž. Za tog je čoveka sećanje na nju značilo više od zadatka koji mu bi dodeljen. trebalo bi da se pravi kao da ništa ne razume. Jedan od njih je. da. kao da namerava da na taj način upravlja konjem. a naravno da je izgledalo smešno kad je konj pojurio s jahačem koji je upravljao njegovim repom. jer opogani bračni krevet svoga brata nakon što ga ubi. kod onih koji su dublje mislili o stvarima. Kada Amlet to vide. To shvatanje bi osnaženo time što je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brižno krio. Kao što je već kazano. već i d spase svoj sopstveni život. onaj trud i pažnja s kojima je radio. a nisu ni mogli znati da mu to pomaže da sprovede plan koji je smislio. koji je tako vešto koristio svoje ruke. i da na taj način ne samo skrije da zna šta se zbilo. Kada ga jednoga dana upitaše zašto to čini. Po mišljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako što bi mu krišom doveli jednu lepu ženu koja bi pokušala da uzbudi njegovu put. naime. Ta dosetka je učinila da su ga i dalje smatrali sumanutim. Fenge nije oklevao da sa podjednakom zločinačkom namerom učini sebe krivim za dvostruku bezbožnost. da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. i izgledalo je neverovatno da je onaj. reče samome sebi da. 82 . nije se moglo verovati da je on čovek. tako daje bilo užasno gledati ga. da se ne može pameću sakriti. a posebno ako ga vide kako ima snošaj sa nekom ženom. probudila je. da je čak izgubio razum. to značiti njegovu smrt. On. i neki su čak smatrali da ništa ne manjka njegovom razumu. govorio smušeno i celim svojim ponašanjem se činio kao da je um ozbiljno poremećen. meñutim. dremao u prljavštini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom. meñutim. pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kače jedna na drugu. To je i Amletu odmah bilo jasno i čim mu je rečeno da se popne na konja. već tek životinja bez razuma. jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka. i on odluči da mu radije da mig nego da ga uvuče u klopku. izgubio razum. Zato naložiše nekim ljudima da odjašu s njim daleko u jednu šumu i da iz skrovišta gledaju kako će da izdrži kušnju. sumnju da je on pametniji nego što izgleda. on im odgovori da pravi oštra koplja da osveti svoga oca. to izazva smeh.

čime je. koju je podigao sa zemlje. ali ništa drugo. Time je onome koji nije ni slutio nesreću. Kad Amlet stiže kući i ljudi ga iz šale upitaše da li mu je dala što je hteo. jer niko ne beše video šta se dogodilo. on reče. Kada drugi na to primetiše da je to razuman odgovor. zabije u stražnjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoše da je to jedan veliki nož. mada behu u skladu sa istinom. prečica i sita. on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. 83 . Pratioci pohvališe taj odgovor. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije šta se dogodilo. odgovori Amlet. učinio veliku uslugu. on odgovori da Fenge ima premalo takvih meñu svojom stokom. Amletov brat po dojenju tad reče da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost – on je time želeo da pokaže da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje – i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stražnjici. naime. Drugi opet prasnuše u smeh. mislio na more. i dosetio se da jednu slamku. da ne bi bio prinuñen da laže. ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru. On je razmišljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj. a kad Amletovi pratioci rekoše da je to ždrebe. on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brašno. „on i treba da reže veliku šunku”. naravno. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krečnjaka i ljudi rekoše da su načinjene od brašna. a to je govorio na takav vešt način da niko nije mogao reći da laže. nije odustao od svoje namere. a ona to voljno obeća. i na tom pustom mestu Amlet kao slučajno srete jednu ženu koju je njegov stric ostavio kao mamac. on je te biljke poneo sa sobom. jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stražnjici. jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek držala do njega. Kad zatim upitaše ženu. Na jednom proplanku u šumi ljudi ga napustiše onako kako beše unapred dogovoreno. naime. Na pitanje na čemu su ležali. on odgovori da je on ležao u zagrljaju te žene. kako se za njega ne bi reklo da govori laži. ona isto tako izjavi da nije bilo reči o završenom snošaju. i tim odgovorom potajno dade do znanja da želi zlo svemu što pripada njegovom stricu. „Da”. Njegove reči behu pozdravljene smehom. ali opasnoj naklonosti. a on sam reče da je to bilo pametno rečeno.Usput jahači ugledaše jednog vuka u žbunju. da je to namerno tako rekao. ali se niko nije mogao ni dosetiti šta je pravi smisao. Kako je žena u njemu probudila jaku želju. gde se predadoše ljubavnim radostima. već se uputio s njom do jednog usamljenog i teško pristupačnog mesta na kome je rasla mahovina. i u to ljudi rado poverovaše. Amlet se. trudio da kaže samo ono što misli. on odgovori da su to bili podbel.

84 . Ali nemoj nikome govoriti o ovome što sam ti rekao. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. iseče njegov leš na komade. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama. da lažnim suzama skriješ svoj grubi greh. koja kao kakva drska bludnica poganiš i prljaš svoj krevet time što se u zloj grešnosti kurvaš s ubicom svoga muža i bestidnim milovanjem maziš onoga čoveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para. Nakon zrelog vaganja on beše pronašao jedan bolji način. Amlet uspe da izbegne i tu klopku. koji je ubio svoga brata. jer on beše suviše tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stići s njim stavljajući ga na lake probe. zabi u slamu svoj mač. Unutar u sebi stalno razmišljam o tome da osvetim oca. a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavaću sobu njegove majke. a time što se pravim sumanut. prvo se ponašao na svoj uobičajen budalast način. ako je Amletov razum ostao neoštećen. jer ja ne sumnjam da bi on. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan. reče jedan od Fengeovih prijatelja. s istom surovošću to učinio i s drugim roñacima. jer pošto se plašio da ga ne uhode. ali čekam pogodnu priliku. skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama. kukurikao kao petao. probode čoveka. koji je bilo lako upotrebiti. on reče: „Zašto pokušavaš ti. i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim važnim poslom. spasavam svoj život. neće se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. ti. Ne pravim se ja bez razloga lud.” Govoreći tako oštro svojoj majci. vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poče da plače i kuka nad njegovom ludošću. jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. lepetao rukama kao da su krila i trčao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. jer kod neumnih životinja je običaj da se redom pare čas s jednim čas s drugim. ali tek pošto bi se krišom postavio jedan čovek da prisluškuje šta će govoriti jedno drugome. izvuče ga iz slame. tako da izdajnikovo telo završi u gnoju i prljavštini. a ti svojim postupcima pokazuješ da si zaboravila svoga prvog muža. Zato ti ne treba da kukaš nad mojom ludošću. već bi pre trebalo da plačeš nad svojom sramotom. koji beše pametniji po sopstvenom ubeñenju nego u stvarnosti. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. Protiv jednog prevrtljivog i surovog čoveka mora se ići veoma umno. Pošto ga je Amlet na takav način uklonio s puta. da običan um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum. Prijatelj se ušunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. a ne nad tuñom.Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha. ali tvoj sopstveni duh je nagrižen. sramotna ženo. naveo ju je da se povrati vrlini i časti i da uvidi da je njena stara ljubav više vredela nego greh kome se ona kasnije predala.

Fenge je stalno sumnjičio svoga posinka da smišlja izdaju i hteo je da ga ubije. kao da je to neka najjadnija hrana. oni ga izgrdiše. što začudi sve. da je hleb bio zagañen krvlju. a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo učini namesto njega. Za šalu upitaše i Amleta da li zna gde je nestao taj čovek. Kad se obed završi i gosti odoše na počinak. kako rekoše. Svi su s čuñenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljačka hrana. tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. ali pre puta naloži svojoj majci da nakon godinu dana izveša tepihe u sali i održi posmrtnu gozbu kao da je on mrtav. kralj naloži da se jedan čovek skrije u njihovu spavaću sobu da sasluša njihov razgovor. mnoge je poslao da tragaju za njim. naime. Ta poruka beže urezana u jedan štap s runama. pivo imalo ukus na metal. a on obeća da će se u to vreme vratiti. s uzdržavanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. Ali ne beše mu dovoljno što se na taj način spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu. Kralj se napravi kao da nije ništa i primi ih prijateljski i gostoljubivo. a on je nosio poruku o njihovoj smrti. ali Amlet se uopšte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji beše iznet. ali ga niko nije niti čuo niti video. To beše sušta istina. a kad ga Amletovi saputnici upitaše zašto za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu. ali zvučalo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smešan. na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca. a on odgovori. on svojom umnošću dodade u Fengeovo ime i lažnu molbu da tome veoma razumnom mladom čoveku da svoju kći za ženu. njegovim budalastim izjavama. već se uzdržao od nje kao da je otrov. Njegovi pratioci mu zameriše na. a meso smrdelo na lešinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog čoveka i od toga se pokvarilo. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv. Amlet bi zato poslat u Englesku. on. što je u drevna vremena bio običan način slanja poruka. Kad stigoše u Englesku i Amletove pratioce pustiše pred kralja. Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloženo da sredi da ubiju mladića. da je otišao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. jer je govorio loše o onome što je trebalo da hvali i što je naružio svoje domaćine i 85 . i on iskaza na taj način omalovažavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. izabra za taj cilj engleskoga kralja. odmah ih izravna i zameni drugima. nañe štap i pročita rune na njemu. Dok su oni spavali. on se. ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuñivao da sam to učini. on odgovori. On dalje reče da kralj ima robovske oči. Amlet pretrese njihova skrovišta. da se kraljica na tri načina ponašala kao robinja.Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao naći čoveka koji je trebalo da uhodi majku i sina. oni mu predadoše štap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku.

Amlet mu na to ispriča da je kraljičina majka stvarno bila robinja i da tri stvari. a kad se Amlet lažno napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je pričinjena nepravda. upita šta je mislio s omalovažavajućim rečima o njegovim očima. A da bi pokazao kralju da ne samo što pokazuje ponašanje robinje. kralj upita gde je raslo ono žito od koga je spravljen i da li nešto ukazuje na to da na tome mestu beše počinjeno kakvo ubistvo. ali kad joj on pripretio mučenjem. tačno. to pokazuju: to da po običaju robinja podiže maramu oko glave. zbog čega je bilo moguće da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. On mu dade svoju kći za ženu i uze sve što mu ovaj reče kao da dolazi sa nebesa. jer zemlja beše plodnija no drugde. Kralj se. a Amlet ga istopi i nali u par šupljih štapova. u njoj našao neke pčele koje su jele od sala nekog mrtvog čoveka. Amlet ispriča kralju da je kraljičina majka postala robinja pošto je zarobljena u jednom ratu. naravno. tako da to mora da je bilo teško uvredljivo za taj divni par. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o božanskoj mudrosti. Kad kralj to ču. kad mu je natočena. te je sad želeo da čuje otkud je stiglo meso. a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju. pa je možda zato hleb povukao ukus na lešinu. On je tu.govorio nedolično o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja. on reče – i tim rečima pokaza kako je pametan – da je taj stranac ili lud ili ima više razuma od drugih. uvide da je ono što je Amlet rekao. konačno. 86 . čačka zube i žvaće ostatke hrane. već i da je takvoga porekla. Kad ovaj čovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar. kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu nañoše zakopane brojne mačeve čija je rña mogla da pivu da loš ukus. u nadi da će biti bogata žetva. kralj mu dade zlato kao krvarinu. Ona odgovori da nije imala snošaj s drugima sem s kraljem. ona priznade da je njegov otac jedan rob. ali se istovremeno radovao nad pameću mladićevom i najzad ga upita zašto je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaša kao robinja. Domar objasni da su se svinje. na koje je on ukazao. jer nisu bile dobro čuvane. naredio da se zaseje prolećno žito. pa Amlet i u tome bi u pravu. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci. stideo toga. pa je neki loš ukus tako sa meda prešao na medovinu. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu. jer je. a kad domar objasni da su upotrebljeni ječam i voda iz jednog tačno odreñenog izvora. Drugi kažu da je medovina bila ono o čemu je Amlet loše govorio. upita najzad od čega je pivo spravljeno. pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. da podvrće haljinu dok hoda i da. izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu.

ne ponese ništa drugo sa sobom doli one štapove sa zlatom. gde su kralja bili odneli njegovi ljudi. plamenovi hitro ojačaše. ne mogaše da ustane koliko god se naprezao. skide sa sebe svoju lepu odeću. to izazva veliko iznenañenje kod svih. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meñu gostima i popi mnogo činija s njima. Mač više puta izvuče iz korica i tako se poseče po prstima. ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao. Da bi što bezbednije sproveo svoj plan. i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama. Zato se sad ne može reći da li je. Umom davši sebi izgled bedastog čoveka i zadivljujuće hinjenim ludilom sakrivši svoju pamet ne samoda je spasao svoj život. Kad u siromaškoj odeći i veoma zaprljan stupi u salu. koji je bio pripremio. pa se vatra proširi i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokušavali da ustanu. on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio. navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim. Zatim zapali kuću. Kad stiže na Jiland. on zabi u njih štapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih. kad umesto svoga vlastitog mača. Kad ga upitaše gde su ona dvojica ljudi što su ga pratila u Englesku. istrže mač koji je visio kraj njegovog kreveta. Užas se ipak brzo pretvori u veselje. napusti svoje pristojno ponašanje i poče da se opet ponaša onako budalasto i smešno kao ranije. a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni. on pokaza štapove i reče da su tu. on jeste bio istinit. zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kući. zbog čega neki od gostiju zabiše jedan gvozdeni klin kroz mač i korice tako da više nije mogao da se isuče. došao sa svojim starim kukama i da sad želi da uzme osvetu koja ga čeka za ubistvo njegovog oca. Fenge skoči iz kreveta. jer je on umesto leševa pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. već je i našao priliku da osveti svoga oca. 87 . Amlet je bio hrabar čovek i vredan večite slave. a da je on. Da mu njegova široka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda. Zatim ode u Fengeovu spavaću sobu. dakle Amlet. jer su verovali da je mrtav. a salu za gozbe upotrebiše kao spavaću sobu. već legoše da spavaju u dvorcu. gde se upravo održavala posmrtna gozba za njega. pametno spasavši sebe i smeono osvetivši oca. ne zna se da li je taj odgovor bio više istinit ili šaljiv. jer ma koliko je većina smatrala taj odgovor budalastim. Najzad probudi svoga strica i reče mu da njegovi gardisti gore. pokazao najviše hrabrosti ili najviše oštroumlja. vredno je dosipao gardistima. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan beše stigla. ali bi ubijen. on je podiže i veza svojim opasačem za mač. jer su tu držali posmrtnu gozbu za čoveka koji je živ živcat stajao meñu njima. koji behu ispod. zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvuče. i kad oni popadaše preko ljudi. i ljudi su zbijali šale jedan s drugim. On zatim preseče konope koji su držali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okačila po zidovima sale.Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana. donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuću gde su gardisti ležali u gadnom neredu po podu i povraćali ako već nisu spavali.

(…) Sve je to jedan vešt umetnik s izvanrednim umećem naslikao na štitu. da je u svoje vreme obećao da će osvetiti Fengea u slučaju njegove smrti – oni su se naime zarekli da će jedan osvetiti drugoga. sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovište i sazove one za koje je znao da su sačuvali njegovog oca u vernoj uspomeni. još je više doprineo njegovom čuvenju. koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti. ali kad su pretražili zgarište. a kad se opšte uzbuñenje smirilo. Izmeñu ostalog. tako da on. koji su videli požar po noći. A da bi izgledala što bolje. dobro oružanih mladića. To učini kralja nemim od užasa i iznenañenja. pošto je on ubijen. saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. On je ranije želeo da se pokaže siromašnim. osim toga. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog 88 .Četvrta knjiga Amlet i Viglet Pošto je ubio poočima. njega jednoglasno izabraše za kralja. koje je još uvek bilo toplo. očekivali mnogo od njegove mudrosti. što je neke ispunilo jakim besom. a opet treće potajnom radošću što je učinjen kraj nasilničkom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. naložio je da mu naprave jedan štit sa izvanrednim slikama. Nakon što je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu. jer se on utom seti. Ljudi iz okoline. Za te brodove je odabrao posadu od lepih. i ništa nije moglo da pokaže kako se ta velika nesreća dogodila. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica. koji nekada beše tako siromašan i neugledan u svem svom ponašanju. tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najživotniji način. druge čak na suze. nisu našli ništa drugo sem ugljenisanih leševa. rano ujutro su došli da saznaju šta se zbilo. ali je sada polagao na sjaj i krasotu. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo različita osećanja. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro. naime. sad na sve načine iskazivaše veliki sjaj. Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokaže kako će puk reagovati na njegovo delo. Fengeov leš je pronañen u krvavoj odeći i proboden mačem. koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama. njegova posada je na putovanju nosila štitove obložene zlatom. jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom. Kad je Amlet video da je puk ostao miran. druge tugom. Svi su. On izañe na skup i održa sledeći govor: (…) Te su reči ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saosećanje. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. odjedri s tri raskošno opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. i taj štit.

osim toga. On je zato svojim prijateljskim i obezoružavajućim ponašanjem krio svoju izdaju i svoju žudnju da uzme Amletu život. Kad je prešao škotsku granicu i nije više bio daleko od mesta gde je bio kraljičin zamak. bilo sasvim jasno da ta žena nije samo iz sramežljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinošću. već da je bila i tako tvrda i naduta. a to beše učinio s takvom veštinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavača ne probudiše. a više je želela jednog mladića. Ona je pročitala i onu poruku kojom je engleski kralj tražio da mu ona postane žena. koji je bio posebno bistre glave. a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti. tako da on zanemari rodbinske veze i odluči da ispuni svoju svetu dužnost makar ona bila na štetu zeta. gde je – kako on reče – živela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za ženu. a da bi štit mogao da posluži kao potvrda i poruka kao objašnjenje štita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na štitu. Kad kraljici stiže obaveštenje o tome šta se zbiva. on nije hteo da se izvlači i on se uputi na putovanje pouzdajući se delimice u svoje sopstvene ljude. delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. meñutim. da je stvarno mrzela svoje udvarače i kažnjavala svakog ko bi pokušao da podeli krevet s njom. A i to pismo koje je Amlet nosio.kralja prema kćeri i odanost zetu. Put je trebalo d ga odvede u Škotsku. Kraljica je detaljno pregledala štit. izgledalo kao da je nevin. on leže da se odmori pošto postavi ljude na stražu da izgledaju okolo. onaj čovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca. ona uputi desetoricu mladića da izvide ko su stranci i šta hoće. izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku. zamolio je Amleta da za njegov račun krene na put i zaprosi jednu ženu u njegovo ime. prevari stražare. Mada je. tako da to. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim životom plati svoju želju za njenim telom. s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i. neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. ali ostavila pečat i potpis nedirnutim. Čovek zato ne samo da je mogao da ispriča kraljici šta je video. prišunja se do Amleta i ukrade njegov štit. Jedan od njih. ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca. mada bi on u potaji bio uzročnikom. koji on beše stavio pod glavu. već joj je i doneo vidljiv dokaz. čiju je posetu ubrzo mogla da očekuje. Konačno je prevladala vernost zakletvi. čovek je vešto uzeo iz skrovišta. Pošto se smatralo sramnim prekršiti zakone gostoprimstva. razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zaključila da je vlasnik štita. iskoristivši pritom dobar razum mladićev kao povod za to poslanstvo. njemu je najviše odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na 89 . Njemu je. napravi konačište na jednom polju kraj puta da se konji odmore. to bio opasan zadatak koji je dat Amletu. dakle. U toj lažnoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke. a kako ga je radovala lepota mesta i žubor jednog potoka mu dala želju da odspava.

reče ona dalje. Ona ga zato obodri da joj učini po volji i podari joj svoju vernost tako što će više gledati na plemeniutost roda nego na lepotu. već i svojim veličanstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice. sama poslednjem ponudila svoju ljubav. ipak je mislila da je joj ispod časti to – reče ona – da dozvoli da joj mržnja nadjača ljubav prema mužu. ali koja je još uvek imala kraljev pečat i potpis. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonošću to što je ona. taj pametni čovek ne bi trebalo da polaže na lepotu. jer je računao da će na taj način dobiti nazad ono što je uzeto – on je pošao od toga da će. jer u svom je sinu videla zalogu 90 . postaće kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. Kad kraljica. i kad se škot prikrao da stavi na mesto štit i lažnu poruku. mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeću. sve to pročita. poljubi je i reče da je njena volja ujedno i njegova. da joj pol nije prepreka. ali je odmah zatvorio oči i napravio se kao da spava. On se obradova njenim veoma predusretljivim rečima. već na plemenito poreklo i. drugačije rečeno. prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila. I s tim rečima priñe Amletu i zagrli ga. dobio tako običnu i neuglednu suprugu. i tako bogata i tako otmenog roda. U tome i nije pogrešio. zgrabi ga i naredi da ga vežu. svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki slučaj za petama išla jedna velika škotska vojska. koja je mogla da se označi samo kao ljubavnica. čije ime beše Hermdrude. biti smatrana i kraljem. a kad je valjalo birati suprugu. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoložena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema. pokušati nanovo nešto novo.mesto da prevare Amleta. Ona je kraljica i mogla bi. Mada je ona imala dovoljno razloga da se žali što ju je ponizio dovodeći novu suprugu. jer ne samo što je neverovatnom umnošću smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke. Tu se onda održi gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i škotske velikaše. postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljičin zamak. kad je počinitelj tako lako prošao sa svojim poduhvatom. iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige. Amlet skoči. da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moći i vlasti ni po znamenitosti predaka. naime. a onaj. ta njeni su roditelji bili robovskog roda. koja je nalagala da se njeni udvarači ubiju. uze je u zagrljaj. Zato se ona začudila. što je jedan tako pametan čovek u toj meri pogrešio sklapajući brak da je on. On je u meñuvremenu otkrio da je štit krišom izvučen ispod njegove glave. koji je imao znatniji ugled od većine drugih. koga ona izabere za muža. koje može biti mamac i često kao lažna šminka skrije pravo lice te osobe. Meñutim. Ona je. on reče da je Fenge dobio zasluženu kaznu i da je Amlet s nadljudskom veštinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti.

morali su da poveruju da je vojska sačuvala punu snagu i da je mali gubitci ništa nisu oslabili. pobegoše i ne počinjući bitku. kralj ga napade i bio bi ga probo svojim špicastim kopljem da se ono nije odbilo od verižnjače. Kad stiže jašući pod svod kapije. Dok je to govorila. Ti treba da se čuvaš od moga oca. ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio. Amlet.njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga muža. zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge. tako da je na Hermdrude pala sva krivica. i na taj ih način su pobedili mrtvi. pošto si na onome putovanju na koje te je on poslao. Nikakav neuspeh neće ugasiti moju ljubav prema tebi” – nastavi ona – „nikakva je gorčina neće pobediti. koje su oni sami pre toga nadvladali dok su još bili u životu. prikrije onu izdaju koju je smišljao. „Samo nek on mrzi drugu ženu svoga oca” – reče ona – „ali ja ću je voleti. razmišljao samo o sopstvenoj koristi i zaobišao njegovu želju time što si za sebe uzeo ono što je trebalo da bude njegovo. Kralja. treće pak postavio na konje kao da su živi. postavio je leševe nekih od svojih palih ratnika da stoje učvrstivši ih gredama. da mu ispriča kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovišta. navuče jednu verižnjaču ispod odeće i prihvati poziv. pod okriljem blagonaklonosti. Bilo je čudno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj. nije dozvolio da se primeti da se oseća ugrožen. i ne znam može li se reći da je ta pobeda više izvojevana srećom nego li razumom. čije su obe strane bile otvorene. kada je Amlet sledećeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao život. već uze dve stotine jahača sa sobom. Posledica je bila ta da. posumnjao je da li ima dovoljno ratnika. Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u četi živih. naoko srdačno primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da. druge privezao za veliko kamenje. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo. koji su izgubili život. Da bi naizgled povećao broj vojnika. onoga koga je ranije bio zarobio. koji je sad znao šta može da očekuje s te strane. stiže i kralj Engleske. opet stupiti u bitku. jer kad sunčevi zraci padoše na mrtve. ubiše danci koji su krenuli u poteru.” Iz tih se njenih reči jasno vidi da je njena ljubav prema mužu bila jača od ljubavi prema ocu. 91 . i oni koji nisu znali o čemu je reč. Kad englezi to videše. vrati se u Dansku s svoje dve žene. pa im onda navukao pun oklop i poreñao ih u običan bojni red. kao da će oni. koji je oklevao da pobegne. Pošto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljačkao po Engleskoj. i ovaj ubi većinu njegovih ljudi. tako da prikrijem ono što se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi čekali. izgledali su kao neka silna vojska. a Amlet bio osloboñen optužbe da je počinio izdajstvo. jer je više voleo da se izloži opasnosti prihvatajući kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na način koji bi mu mogao naneti sramotu – on je na sve načine silno polagao da sačuva svoj ugled.

s velikom drskošću je na sve načine mučio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i moć. bilo jasno da. (…) 92 . koji je seo na presto. koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat. on. da se samo jedna bedna žena može bojati da svoga muža prati i u smrt. bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevazišao podvizima i samoga Herkula. da je više gajio brigu za njeno buduće udovištvo nego za svoju sopstvenu smrt. umro Amlet. koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. povredio pravo kralja iz Lejrea. Kada je kasnije našao zgodnu priliku da se osveti. Ali tu svečanu i retku zakletvu ipak nije nikako održala. njemu je. a druga opasnost. preko poslanika izazva u borbu. dakle Amlet. krenuo je ipak u rat s njim. Njegov se grob može videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. gubi svoju ratničku čast. Tako je. uzevši gospodstvo nad Jilandom.U meñuvremenu je Rorik umro i Viglet. dugo odvagajući to pitanje. otera u progonstvo. Kako je on. pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. jer dopušta da je namami i zavede njena put. a ako ga odbije. zaboravlja ono što je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu čulnost. toliko jako voleo Hermdrude. jer je njemu pripadalo da daje tu čast onome kome hoće i od njega je uzima. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao što je priroda bila darežljiva kad ga je opremila sposobnostima. ako prihvati izazov. On beše tako stigao i do tog mišljenja da je razlika izmeñu nečasnog života i divne smrti podjednako velika koliko i izmeñu časti i sramote. Fjalira. pre nego što krenu u rat. i slučajne prilike potkopavaju žensku vernost. Viglet je umro od bolesti nakon što je mnogo godina vladao u miru. častoljublje je ipak prevagnulo i njegova žudnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. ali nerado ispunjava ono što je obećala. koji je bio namesnik u Skoneu. nañe novog muža. i kaže se da je taj čovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker. dakle. ulaže život. Kad ga zatim Viglet. on se žalio da je njen sin. uvide svojom izuzetno neuobičajenom pameću da stoji ispred dve teške mogućnosti od kojih će mu jedna doneti sramotu. Hermdrude na to reče da ona poseduje mušku hrabrost i srce i obeća glasno i zareče se da se neće od njega odvajati u žestini bitke. Ona je brza na obećanju. On nije želeo da strahom od smrti potre onu čast i čuvenje koje je stekao. Na taj način nepostojanost sreće potire sva ženska obećanja. On je. Ona još dodade. promenljivost vremena pretvara ih u ništavilo. za koje niko u naše vreme ne zna gde je. To je Amlet primio s takvom smirenošću da je čak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je način na njegovu zloću odvratio dobročinstvom. naime. ona se bez ijednog udara mačem predala tome neprijatelju i imala snošaj s njim. meñutim. jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom. uvek pred očima imao vrlinu. pa se tako i mnogo potrudio da joj.

da. Tako je naterao Ebea na dvoboj. proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. ljudi po dnevnom svetlu. Ungvin posluša njegov savet. a Haldan mu reče da pristane iz šale. uplašili su se i čudili se kakav je to ogroman div stigao na imanje. okrenuo slavlje u borbu i oborio ga. podigao pogled tako visoko da je poželeo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrčini. da. i svi koji su ga sreli. ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne može navesti pozni noćni čas kao opravdanje da odbije borbu. Zatim ga pozva na dvoboj rečima da će tek kad pobedi u toj borbi postići cilj svojih želja. a ona beše tako stidljiva i čista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote. 93 . Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled držale okrenut i nikada nisu lakomisleno očijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha. Haldan odustane od svoje kraljevske spoljašnosti. obeća da će se pobrinuti da od toga braka ne bude ništa i zatraži da mu ovaj zadrži slobodno mesto za stolom na slavlju. verujući u svoju muškost. kći gotskoga kralja Ungvina. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald. obuče se u ružan i stran lik i kad noć uznapredova stiže na svadbenu svečanost. a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao. već i traži deo i nasleñe tuñeg kraljevstva. pa su sa imanja odneli leš umesto da odvedu mladu. --Sivald je imao kći po imenu Sigrid. da mu čak ni to nije dovoljno. Čim se pojavi u kraljevskoj sali. pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja. a za sobom je ostavio sina Sivalda. Haldan ga upita besnim rečima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuñuje da umeša svoju nečistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuñuje se da stavi svoje grube seljačke ruke na jedno kraljevsko dete.Sedma knjiga (…) Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je. ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za ženu koji uspe da je slatkim ljubavnim rečima navede da ga pogleda. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budući zet. i ljudi su cenili uzdržan lik koji otkriva čistotu srca.

i kada je video da mu je sreća podjednako malo pomogla. ne skrivaj smerno svoj pogled. Ova je posla da joj čuva stado koza. No. pokušao je da nañe devojku i tražio je po unutrašnjost planine sve dok je nije našao. da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo moguće razvezati osim špicom i oštricom. Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. posla jednu ženu da joj se na prevaru umilostivi. Ali div je s velikim trudom upetljao devojčinu kosu u takav zapetljan čvor. ali to je bio zaludan trud i razočaran u svojoj nadi diže ruke od svoje namere. On je pokušavao iz sve snage i na sve načine da je izmami jedan pogled. moj živote i željo. I opet pokuša da na razne načine navede devojku da podigne oči i pogleda ga. podigni oko i daj da ga vidim kako sja. ali nikakvom veštinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled. pobegni od grozne žene koju gospodaricom nazivaš! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi žena i moju dugu čežnju dragano mi nagradi! Ti. oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. Vilenjakinji odvratnoj i zloj više ne služiš. punoćo mojih čežnji. i kad je ona neko vreme služila Sigrid kao služavka i umilila joj se. samo jedan brzi pogle podari svome proscu! 94 . Ebeov sin. beše jedan mladić imenom Od. jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time što bi legao kod nje u potaji. da postaneš mlada i svoga prosca pratiš? Bolje bi to bilo nego po šumi paziti smrdljive koze. Čim je Od ču za to. navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja. i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanište u unutrašnjosti planine. ali Od joj opet pomože da se oslobodi i pokuša nanovo da je privoli sledećim rečima: Zašto nećeš da se mojim molbama prikloniš.No. te ode od nje pun čuñenja što nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujući u svoja velika dela ili u svoj privlačni duh i britki jezik. Drugi pak kažu da se to on lično preobratio u ženski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. beše jedan div koji je takoñe želeo devojku.

ali Sigrid odmah ispriča kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem. ne budi tako tvrda. Tu se kaza siromahom. i ona onda podiže pogled i blago uperi svoje oči u njega. ali njeno strpljenje je izdržalo kušnju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne oseća nikakvu bol od sažižuće vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj duši ona nije primećivala spoljnju vatru. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju šaku. Luča je bila skoro sagorela i plamen joj ožeže šaku. upita je zašto krije svoje lice u ogrtač. ako svetlinom oka samo jednom želju svoga prosca nagradiš! Iz vlasti podzemnjaka još te jedanput spasoh. jer se stidela svoje pocepane odeće i svog jadnog stanja. Time se završila lažna svadba i sama Sigrid uñe u bračni krevet. ali Odova majka dobro vide da je ona. već se s jadom seti svega što sam učinio! „Kako možeš da budeš tako smušena i nerazumna da radije čuvaš tuñu stoku i brojiš se meñu roblje gamadi nego da pristaneš na dobar i pristojan brak?” Ali devojka je i dalje zadržavala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila očne kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time što bi slobodno gledala unaokolo. Sigrid tad ko i pre lutaše nadaleko meñu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja. a da bi još više isprobao njen duh on naizgled napravi venčanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luču kad krenuše u bračni krevet. delo moje trudno beše. u zagrljaj svoje majke radosna ćeš se skriti. – Kad je Od ugledao. Kako su samo časne žene onda bile kad ih ni najslañe ljubavne reči nisu mogle navesti da makar žmirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomoću dve dobre usluge koje je učinio devojci ne može da joj izmami jedan pogled. uprkos bleda lika i jadne odeće potekla iz plemenita korena. već je i svoga oca nagovorila da se oženi njegovom sestrom.Do imanja tvoga oca ići ćeš sa mnom. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeñu Sivalda i Regnalda. u koju su bitku obojica pozvali najviñenije borce. i zato je s počašću stavi za pročelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje. a vrela žudnja koju je nosila u svome srcu oduzela je moć onom plamenu koji joj je palio šaku. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na vešanje na grani za to što mu je silom odveo kći. Tri dana je trajala bitka s 95 . za nagradom česnem. jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih očiju. posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima.

Najznatniji meñu njima beše Starkad koji inače nikada nije dozvoljavao da ga uplaše ni najgora trpnja i preteća opasnost. bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu užasnu bravu. --Nakon Sivalda je došao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda. koja od detinjstva beše tako sramežljiva da je svoje lice uvek krila u ogrtač kako ne bi svojom lepotom budila tuñu požudu. Njegova kosa je bila tako čudno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro. i daše se u službu u njegovoj gardi. to veća čast. tako da ovaj pade mrtav. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevaše nagradu za svoju pobedu. – Svi oni koji su u toj bitci ostali živi. uputiše se Hakiju. Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukavičluka koji su najbolji plemići pokazali: tako su se voñe prestrašile da je toga dana ne manje nego četrdeset najhrabrijih šveñana okrenulo leña. ulete u najgušće redove neprijatelja – da li zato što mu beše dosadila ta beskrajna bitka ili ga je častoljublje navelo – obori Regnalda u sred kruga njegovih najviñenijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. on htede da oproba sreću. Njen otac je držao pod strogom pažnjom i dao joj da odgaja jednog guštera i jednu zmiju da. devojka će pripasti onome ko ih pobedi. tako obučen uñe u dvorište i odmah zabi u gušterovu razjapljenu čeljust komad usijana gvožña koji je držao kleštima. bio je dovoljan da na uzdi zadrži mladiće. ali Sivard odgovori da će uzeti za zeta onoga muškarca koga njegova kći sama nañe po želji svoga srca. najznamenitijem meñu vikinškim poglavicama. On je takoñe odlučio i. ali ga je toga puta začudo uhvatio strah i odjurio je bežeći sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. on se umota u krvavu kožu. kada odrastu.ogromnim gubicima ljudi na obe strane. Verovatno su mu više sile ulile užas da ne bi poverovao da je opskrbljen natčovečanskom hrabrošću. kao i kći Signi. Ali Alf Sigerson je ovako razmišljao: što veća opasnost. Kako bi zaista izazvao zloću zveri. ali onda Od. ako neko pokuša da se probije unutra. Nije. ne mareći za smrt i opasnost. Meñu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljašnošću i mnogo je išao na vikinške pohode. Alfa i Algera. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivši joj svoj mač pravo u usta. Devojčina majka je bila jedina 96 . jer retko čoveku zapadne da zadobije sreću sasvim bez mane. naime. ali ne uspe. leže na straži pred njenom devojačkom sobom. jer po kraljevom nareñenju. Onaj strah koji je takvo junačenje izazivalo. prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora poseći zveri koje čuvaju stražu pred njenim devojkinim vratima. da mu se glava odmah odseče i nabije na kolac. – Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i kći Alvild. i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome će se pobeda prikloniti.

Sad se spremiše za bitku i Alf odmah skoči na pramac Alvildinog broda sekući sve pred sobom i krčeći put ka nadgradnji. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem šlem s Alvildine glave. Blakmani poverovaše da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustiše se u borbu s nima. Kako je jak mraz potrajao. Ovde uploviše u jedan uzak zaliv i odaslaše svoje izviñače. i jedne zime nalete na blakmansku flotu. već dopustila da je namami lepa spoljašnost. i ona sad krišom potraži razgovor sa svojom kćeri da isproba njen duh. jer nije pazila na svoju čast. Kako kći stade da hvali prosca za njegovu muškost. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je našao. jer joj se činilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga čeka. Alfovi sadruzi pokušaše da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmoćnom. Ubrzo su naišli na jednu četu vikinga koja ja žalila za svojim palim poglavicom. led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izañe na njega. oni je zbog njene lepote izabraše za kraljicu mora i ona je izvela mnogo veće muške podvige nego što bi se od jedne žene moglo očekivati. a Alf naloži svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u čarapama na nogama. kao i da je najbolje da vrati mač u korice i blaže se ophodi s neprijateljem. uvide da ovde ima više potrebe za poljupcima i tapšanju po obrazu nego za oružjem i odbranom. naložila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret. on je zagrli i natera je da svoju mušku odeću zameni ženskom. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiću i zamenila svoju žensku odeću muškom. bolje su stajali na površini leda. i ovi doñoše s vestima da tu u luci već od ranije ima nekoliko brodova. i uz nju se svrsta nekoliko sličnih devojaka koje joj se staviše u službu. i kako više nisu imali glatke cipele. i kad ugleda njenu glatku bradu.koja mu je zamerila njegovu prosidbu. stidna devojka posta divlji viking. zaboravila je da odmeri njegove vrline i muškost i lakomisleno se zagledala u njegovu očaravajuću lepotu. Nakon te pobede okrenuše pramac ka Finskoj. majka je izgrdi grubim rečima. Kasnije je sa njom dobio kći Girid. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemoguće terati ih napred koliko god da su jako veslali. Danci se nikako nisu mogli načuditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj površini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild čuje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica neće načeti čast koju su zadobili velikim delima. ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki ñonovi učinili nesigurnim na nogama. Radostan bi Alf kada tako iznenada nañe onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove. Borkar 97 . To beše Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord.

zaprosio Sigerovu kći Signi.uze za ženu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji naraštaji nazvaše Hildetand75. A da se sada niko ne čudi što su se žene dale u borbu i ratovanje ukratko ću se osvrnuti na život i prilike takvih žena. odbacivši svu žensku slabost i prevrtljivost i uteravši u ženske duše mušku divljačnost. žudele za krvlju. a ne poljupcima. izgleda.. 75 98 . birale zvek oružja umesto ljubavne želje. jer ona je više cenila borbene muškarce nego mazne mladiće i nije Ovde je. koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. greška jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove kćeri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zečjom usnom). ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muške hrabrosti. te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. i one su bile tako vične oružju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota. – A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. naiñoše na Helvina. sinove malog kralja Hamunda. jer obe behu zadobile tako strašne rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku. Oni pozvaše na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli mačeve u kanije. one su se tako revnosno bacale na ratne vežbe da bi čovek teško poverovao da su prave žene. pouzdavši se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo. već hteo da ostvari svoju sreću pomoću tuñih velikih dela. stezale oružje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju. Preko noći su vojske ostavile oružje da se odmara. tačniji oblik predanja. i kako su sad lutali nadaleko po morima. Posebno su se žene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posvećivale takvom životu. --S proleća Alf i Alger opet poñoše na vikinški pohod. Hagbarda i Hamunda. sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara. da. U starim danima je meñu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblačile u mušku odeću i stalno svih dana vežbale borbene veštine. oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni. U to vreme je jedan visokorodan nemački mladić imenom Hildegisl. One su takoreći zaboravljale sudbinu koja im roñenjem beše namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milošte. One su prezirale svakojak razuzdan život i najradije čeličile svoja tela i duše raznoraznim naporima i trudom. a sledećeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima. razmišljale više o obaranju nego o zagrljajima i oštrim kopljima pretile mladićima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. ne čeznuvše za maznim tapšanjima već za ratnim delima. po svemu sudeći. Ovo drugo je. Njena je naklonost ponajviše bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela.

Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i reče da kod potonjeg nema ničega da se hvali doli njegove lepe spoljašnosti. ali plemenit po duhu i srcu. i koje ne cene glatko lice. jer dobro je znala da očaravajuća spoljašnost nikada ne može da nadomesti vrlinu i muškost već nestaje kada se s njima poredi. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrdža. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost. ali da Hakijeva divna duša u potpunosti uravnotežava njegovo lice puno ožiljaka. Ali Hildegisl je teško primio to što je ona 99 . Nijednog muškarca za lep lik ne hvali ako želiš pravedan biti. već vrednu unutrašnjost. kada se meñu sluškinjama povela reč o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemićem. Ima. već u delu i smelosti. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporište: ne preti mu i ne obara ga udar. tako da su raspoložene da se obećaju onome mladiću u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muževnosti. u imenu junaka i čuvenju ubojnika. Grubo je i tvrdo njegovo telo. devojaka koje više privlače proščevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled. Lažan je i najlepši lik i malo što raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim. naime. koja nadomešćuje svaku telesnu manu. jer čast osta kad koža svenu. tvrdim rukama on je čast zadobio. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeñu muškosti i lepote. dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje reč i veru da će mu se u tajnosti obećati. Spoljni sjaj može da razočara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. jer hrabrost blista više no lik. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku. već i ispeva sledeće: Nije on blistavo lep. zauzvrat njegova duša ima snagu. već na izvanrednom delu.zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu. ali s prezirom o lepoj spoljašnosti govorim. Lice mu sja hrabrošću i muškost u očima plamti. jer brzo vene divni lik prolazne mladosti. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali. već hvali muškarca koji hrabrost u grudima ima! Ne traži on pohvalu u svojoj spoljašnosti. – Kasnije.

on se kaza Hakijevom ratnicom i reče da ima poruku da prenese Sigeru. jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako ružnu i jadnu ranu. reče ona.radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeñu Sigerovih i Hamundovih sinova. upitaše ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove šake tako tvrde na dodir. već krvavo oružje često u rukama držala. Kasnije je stigao Hagbard sa svežim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje braće. naviknuta samo na tresak oružja. više sviknutim na borbu nego na greben. nadaleko se po zemlji krećem. imao običaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca. 100 . očvrsla na udare i ubode. što je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na račun nemaca. On onda odgovori stihovima: Je li je tako čudno što mi je taban očvrsnuo i koža otvrdla? Čudite li se videvši maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio običaj da drže obećanja data prijateljima. Nisam se koncima i vretenom bavila. obučene u skupocene haljine. dok je Hagbard bio daleko na putu. platno i najfiniji lan. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobučen u ženu i ode do Sigerove kći u njenu sobu držeći se obećanja kao da joj nikada nije pričinio bol ubivši joj braću. zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoña i devojaka. jer ljubav se ničega ne boji. a jedan od njih je bio Bolvis. a bilo je razumno. Signi je bez oklevanja shvatila njegove reči i urotila se s njim. a kad su mu sluškinje prale i sušile noge. pa nije nežna kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su 76 Ne zna se koje je to mesto. Sigerovi sinovi Alf i Alger započeše borbu za Helvinom i Hamundom i oboriše ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. tako da je bolje držati ih na uzdi silom nego milom. on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela. ali ga pogodiše kopljem u stražnjicu. da je na tim rukama. u okcima verižnjače. usput sam često po čičku i trnju gazila. Oni su bili toliko različiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav. Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije. Zatvorene su čelikom moje grudi. Hildegisl je pobegao. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladića. daleko preko mora mora jedrim. Kralj Siger je. u bitci svojim kopljem vitlala. a drugi rado sejao neslogu izmeñu prijatelja i budio meñusobnu mržnju i sukobe. Tokom noći njemu spremiše krevet kod Signinih devojaka. koža otvrdla od takvoga posla. naime. koje ne tkaju već rane zadaju. Ponekad po žbunju i šumi lutam ili talase sečem.

izmeñu ostalih ljubavnih reči. Zato ne bi trebalo da se čude d su noge očvrsle od dugih putovanja. ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati. a kad su on i Signi zajedno legli u krevet. jer ovde na postelji bi vezana tako čvrsta veza. ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od želje i požude ja sa stidom glavu okrećem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem. spuste u tamnu zemlju.otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem. ako te krvnik odvuče. zacelo bi mi smrtne rane naneo. neću izdati 101 . ti. a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kući i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka. ako ti mač smrt donese ili bolest bleda. odmerio ih na mokrom poprištu. baš kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. za drugoga muškarca da se udaš? Je li moja sreća tako loša i zla. on joj. lepa diklo: kamo će najradije tvoj duh krenuti kad više ne budeš grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala. da li bi poželela kad budem mrtav brzo da zadatu reč izneveriš. sad ja. jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za ženske poslove. Zatim je Hagbarda trebalo počastvovati najfinijim krevetom. koje je često ranjavilo oštro stenje na obali. smelo krevet s ćerkom delim. grubo ti život otme. nagoveštava nam bol i smrt. ne nadam se milosti: očeva osveta ne poznaje sažaljenje. ti. bez očeva pristanka. smrt sinova se mora kazniti. čak i kad je sreća zla. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo. Uzrok sam smrti tvoje braće. već su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zatežu. tako žilavi i kruti na dodir. i da su oni tabani. Ako smrt gorku treba da okusim. spletene dve niti života i smrti. jer nimalo ne želim da ovde živim kad te u grob skriju. srcu mome dragi. Reci mi sad.

Mladić uze rog iz njenih ruku i kaza sledeće stihove: Poslednju zdravicu ću vedro i radosno ispiti. 102 . u zemlju smrti u dubini. – Zatim kraljica pruži Hagbardu piće i reče mu da njima ugasi žeñ i istovremeno mu ispeva sledeću rugalicu: No. ako u ženske reči hoćeš da veruješ. Te reči su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on više obradovao zbog njenoga obećanja nego što se bojao opasnosti rastanka. bili su blaže raspoloženi prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. ali Bilvis. – Kasnije. Ne daj da te strah smete. već mu i čast pogazio namamivši mu kći? – Većina naroda podrža te njegove reči. nañoh vrednog moje ljubavi. da Sigera navedu na sažaljenje ili milosrñe prema čoveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podršku dvojice sinova. kad su ga sluškinje izdale i Sigerovi momci ga napali. da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost. kao i mnogi drugi. Kad rog ispiješ na obale Helheima ćeš krenuti. Ali onda istupi Bolvis i reče da su loši saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluženu kaznu. tvrdi Hagbarde. Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti životom. zarobili i izveli na sabor. gde Hel u svojoj mračnoj sali stoluje. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost. Bolvisov brat. kog ljudi ovde na saboru osudiše krivim na smrt. ali najzad su ga savladali. ko u proleću mladosti salomi njen sveži cvet. uzmi ovo piće i utoli žeñ i osveži svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga.onoga koga slobodno izabrah. i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega. on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima. tvoje telo na vešalima trune. reče on. već ispij poslednjega dana života s vedrom hrabrošću ovu čašu koja te posvećuje patnji smrti. Hagbarda osudiše na smrt i podigoše vešala da ga na njima obese. I kako može biti govora. tvoja duša u kraljevstvo senki odlazi. sada se svi okrenuše protiv njega i proglasiše ga krivim. kome devojka po prvi put usne pruži za poljubac.

One obećaše da će učiniti sve što kraljeva kći zaželi i na to joj se zarekoše. Zatim Hagbarda izvedoše na onu uzvišicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na vešala. grubo te sudbina bez sinova ostavi. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smrću i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. U meñuvremenu je Signi sedela meñu svojim uplakanim sluškinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome što je naumila. on obodri prisutne da mu okončaju život i kao znak koliko se malo boji smrti. kao i da od svojih velova naprave užad. ali Signin izviñač poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi šta vidi. Ona onda briznu u plač i reče za jedinoga muškarca koga je u životu zagrlila i u smrt otpratiti. One joj to obećaju.rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. zato ih zamoli da zapale kulu čim čuvar da znak sa vatrišta. One odmah zapališe kulu. ova ih je šaka u proleću mladosti oborila. on ispeva ovo: 103 . a ona im natoči vina i napi ih da im ublaži strah od smrti. Ovu šaku u krv tvoga poroda sam potopio. reče on. zalogu Helheima nikada nećeš nazad dobiti. unapred sam ih na obale Helheima poslao. jer. njih ubistveni čelik više ne štedeše. Da bi isprobao vernost svoje zaručnice. tvoju decu koju si sama na svet donela. zamak smrti ne možeš nikada srušiti. u svome ludilu divlje besniš. uzviknu da se raduje još više zbog vernosti svoje zaručnice nego što ga muči misao na skoru smrt. da. zategnu ih oko vrata i odbiju podnožnike. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom. Oni i učiniše kako on zamoli. on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrtač. naknadu za smrt ti sreća nikada dati neće. ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: mač sam vitlao koji obojici braće smrt donese. Ljuta ženo. odgurnuše podnožnike ispod nogu i zategoše užad oko svojih vratova. želi da iz šale samoga sebe vidi kako leži mrtav pre nego što izgubi život. Bez osvete neću odavde otići.

a drugi se setio korena iz koga potiče. Zajedno život ostavljamo. Haki se. gde je bio na ratnom pohodu. Gle. setio šta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju. A i jedan je čovek ispričao Absalonu da je lično video jedan stub koji je nañen na tome mestu tako što ga je jedan seljak izorao. i s ove i s one strane slaviće našu vernost. pratimo se i u životu i u smrti. jer u oba sveta važi zakon ljubavi. verno se moja voljena devojka seća zakletve koju dadosmo. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti. ali onda ga je napustio Haki Selandsfar. ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim žarom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako učinio iz prijateljstva. rado u grob odlazim. jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja. 104 . I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani. jer zakletva nas je spojila. jedino za smrću svojom čeznem: siguran sam u veri i nadi da će naša ljubav i s one strane trajati. s radošću primam činiju koja mi se daje. 77 Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda. reče on.Uhvatite me sad. smrt nas ne razdvaja. – I tek što reče te reči. ova se kazivanja potvrñuju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreñenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77. Nabacite mi omču na vrat! Nek mi uže grlo stegne! Život s radošću napuštam. namerio se da svoje oružje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje braće. jer tako je jaka moć ljubavi da ni smrt ne može da skrši njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. a i Starkad. čvrsto nas je naša veridba vezala. što u smrt zajedno kretosmo. a na jednom mestu u blizini Sigerstada podiže se jedan nasip iznad okolnog zemljišta i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. naime. koji mu je verno služio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana. on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka. momci. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku. ali je to pogrešna etimologija. Srećan sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neću usamljen s mukom u Hel otići. rukama i bacite me hitro na vešala! Srećan sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. a krvnici ga zadaviše užetom. život se sada kreće kraju. ne. jedno su naša ljubav i vera. Nisi izdala svoju reč. Vigerov sin. zajedno smo u svemu.

Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo. što nikad ne pobegoste. Hjalti onda reče: Vreme je zahvaliti podvigom našem kralju dobrom za bogate poklone. Ako se sudba promeni. ljudi. dela nas čekaju. Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paža Skalka kome reče: Skalk. mada je sačuvan samo jedan njen mali fragment. Nek plameni vedri svetle na ognjištu. ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj mač i silno njime mahni. R.PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA (U prevodima na savremeni danski jezik često se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju. probudite se svi kraljevi ljudi. Sećate li se. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilački pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. U vreme mira naše plate dobismo. Svako. Vatra još tinja pod pepelom. – Lj. Hladne ruke ne treba prijatelju pružiti. 105 . ustaj i oganj spremi. Slušajte me. kad radosni sedosmo i zajedno se šalismo? Nikad. Rolf što nam dade. zaklesmo se. već na besni govor oružja. dan se raña. ništa ne mari – njegovo dobro i zlo s njim će prijatelji podeliti. Pohvala i čast udeo naš nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna. Ne budim vas na zabavu i vino. za nemačke mačeve i švedske štitove. za crveno prstenje. šta uz medovinu obećasmo. Nije više vreme za ležanje. vi divni junaci svi.) Probudite se svi prijatelji Rolfovi. plemeniti ljudi.

Osvetimo kao junaci glavara dobrog. ne bojimo se švedskih prevara.nećemo Rolfa izneveriti. Rude. oštro mu reče: švedske medvede. sestro Rolfova: Doñi. pomozi mi da spalim Ostatak ćemo krvavim 106 . Čuvaj se. Zamak je pun ubrzo ćeš izgoreti unutra. Kralju danaca delo dugujemo. još jaki stojimo opremljeni za borbu. Mačem i sekirama Neće nas geta šveñane obaramo. koja na laž tebe navede! Ubrzo će čas nam poslednji stići. Ne mlati jadno šveñanin mačem. U pobedu ili pad njega verno pratimo. kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. jak i čvrst k nama juri. slušaj me. Zato: Mač s bedra. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. slušaj me: Rolf je pao. Još nam oklopi nisu popucali i mačevi se istupili. vojska uplašiti. čuvaj svoju mladu. uhvaćenih neprijatelja. Oprost dobiti nećeš za bratovu smrt. smrću u plamenu. Jad kukavici koji bežati hoće. probudi se iz sna! Ostaneš li ovde. Požuri napolje za prevaru nagradićemo ih i osveti svog kralja. Pošto je napravio pravo krvoproliće meñu neprijateljima. ti lenji. kralj je već smrt našao. kad je kralju potrebna verna pratnja. kogod dobar i čestiti želi biti. oružje mu buči. jer u boj ja tebe sad zovem. momci! Snažnim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima srešćemo ga. ali osvetu ćeš dobiti u bogatoj meri. sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. Bjarki. Hjartvaru. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. Rude. besnim rečima dance ruži. Zlatan mu šlem blista.

uvek ispred u času opasnom brz kao jelen iñaše Rolf u borbu. osvetiti kralja koga volesmo tako silno. doñi. Hjalti. Zlato u gomilama kralju ponudi. kad Rorika pobedismo.ranama označiti. Ne viči tako glasno. Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo našeg sjajnog junačkog kralja! Po treći put. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora 107 . Ne za boj on ratnike opremi. spreman sam. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nañe. molim i zapovedam: Hajde najzad. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejaše. kao usta i reči velike. ubrzo ćeš videti što priča kazuje. onog. o pojas staviti. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti. Kralj tada uze skupi metal. Ne želim kao lisca ako hrabrosti imaš da me neprijatelj dimom iz rupe istera. darežljiv ga dade svojim junacima. mač moram ti hitri momče. puna su usta Zatim šlem – kolko čujem tvoja. Bjarki. Podvig sad i ja Ubrzo ću kralju dugujem s tobom krenuti. u bitku te zovem! Sećaš li se Rolfa. što pohlepan samo na zlato mišljaše? Čast i slavu stalno bacaše. Divno beše junaka videti. strah ga zgrabi kad Rolfa srete. samo zvečaše zlatnim prstenovima. odmah oborismo kukavnog bednika. Posečen sad leži kralj iz Lejra na krvavom poprištu s ranama tako dubokim. kad mačevi zapevaše i strele zazujaše. da mu ovaj mir podari.

mač će se napojiti tvojom krvlju. i sa osmehom nañe junak svoju smrt. jurišamo ponosno na krvavi sastanak. grudi ko leña njegovo sečivo grize! Hjartvare doñi sa svojim borcima. Stalno ih sve više u boj žuri. U Hjartvarovoj krvi sečivo ću okupati. ali njegovo telo zatim ja mačem raspolutih. Agnarov život uze moj silni mač. Oružje mu ne pomože. Ogromno rastu ubijeni oko mene. grudi obnažimo.koju mi pokaza. jurimo sad napred sa štitom na leñima. Nedavno jednog drugog velikana oborih. beše lep. S Hodingom moju glavu čovek udari. dobro svojim mačevima vitlaju. Četama dvanaest upravljah sam. Švedski momci. mač moj okušajte. svetimo se za pad našeg kralja. starog plemstva. pale ljude oko sebe u gomilama gledam. ni štit sjajni. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. Triput udarac izgleda zadobih. Oklop bacimo. Jak i moćan on stajaše u bitci. četu neprijatelja plemenitog roda. Glas što ga Agnar dobi. Je li je pobegao kukavički od neprijatelja mada se s muškom hrabrošću tuceta ljudi hvalio? 108 . Oklop puče od mog snažnog udara. svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. mladog godinama. I ne vidim onog hitrog momka što me tako ponosno u boj pozva. dok ga sečivo ne pogodi i bled on pade. Divnu će pratnju dobiti kralj Rolf. dobra i zlato kralj mi dade.

jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. reci mi odmah.Na to odgovori Hjalti: Slabo pomoć Hjaltiju ovde stiže. Ne zovem ja ipak loše momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. njegov ga štit zaštititi neće. Odina. jer često čovek. kasno stižeš. Mač i koplje oko mene zuje. Rude. ti dragi. Pogledaj sad pod ruku što svijam. što se za dan ne zaboravlja. kao d od vune beše. Dok nam je život dat jedno samo želimo. Oca pobednika. raseče oklop. pokaži mi onog pale što poseduje! 109 . Vlasnika palih na poprištu obaram. Kraj kraljeve glave leći ću i ja. kunem se. Rude: U znaku čekića pokazuješ se. ako tvog domaćina ovde vidim. postojan ipak stoji u sred bitke. da s čašću umremo. niti mu njegov visok konj sad pomoći. S radošću te gledam. prijatelju. Bjarki. umnog i ogromnog. Vidiš li ga. onog s jednim okom. teške mi uslove boj nudi. Bjarki: Ne tereti me što te pustih da čekaš. ali za sedmoricu sečeš. mora da okleva. Nije moj štit meni odbrana. Rado bih sad da ugledam Oca pobednika. živ izjahati iz Lejrea neće. neprijateljski su ga udari na komade isekli. Hjalti. Odina tu vidiš. Bjarki: Frig. vlasnika palih. Upravo me jedan mač nekog šveñanina ujede.

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad će videti, kad pale pogledaju: Život mi dadosmo za zlato što dobismo.

Nek gavran i orao mirno naša tela čupaju, jer kralja u smrt s čašću ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST PESME UZ STRUNE
Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sačuvanih tekstova prevedenih na staronorveški sa starofrancuskog. Reč je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najčešće se opeva neka nežna i dirljiva ljubavna priča, ali je spektar tema daleko širi. Teme su keltskog porekla kao i u većini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima „Okruglog stola”. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priču, kojoj je sačuvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetnički obrañeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevači. Od 13. do 15. veka lirska poučna pesma se često izvodi uz pratnju muzike. Sama reč lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoñena uz muziku instrumenata sa žicom. Keltski pevači su, po svemu sudeći, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajačima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadržaj kazivali na francuskom, pa je reč lai kod anglonormana počela da se koristi kao naziv za francusko prepričavanje keltskih pesama. Kad je norveški kralj Hakon Hakonsson poželeo da francusko junačko i ritersko pesništvo učini poznatim u Norveškoj, učinio je to verovatno da bi svoj dvor približio evropskim običajima, kao što je i inače činio s mnogim drugim stvarima. Jedini sačuvani rukopis staronorveškog prevoda potiče verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je moguće da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa još tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar eða Lióðabók (Christiania, 1850) po tome što se pesme, lais, u njoj naizmenično nazivaju lióð, lióðsongar, strengleikar, strengleikslióð ili strengleikssogur. Većina naučnika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveški prevodilac. On kaže da prevodi „jednu knjigu”, ali sasvim je moguće da su prevodilac ili prepisivač dodali nešto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to baš onde gde su Pesme uz strunu. Nešto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronañeni kao uložak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a pošto poznajemo starofrancuski original većine pesama, možemo nadoknaditi bar deo onoga što nedostaje. Odnos izmeñu starofrancuskog originala i staronorveškog prevoda je veoma složen. Ovaj izbor obuhvata tekstove različitog sadržaja da bi se pokazala tematska širina i različitog stila da bi se pokazala šarolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predložak je poslužilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Venåsa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su naučili pesme uz strune, a ja ću vam ispričati dogañaj o kome je sačinjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u Škotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, živela jedna devojka, prelepa i posebno učtiva. Njeno nasleñe iza oca beše cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se važna veličinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su živeli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno širokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da čuje kakvu reč o tome. Ona je govorila da nikakvog muškarca ne želi, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovaše u Škotskoj. Njega će, reče ona, uzeti, i taj će, reče ona, nju imati. No, kada se to raščulo i oni koji su živeli u toj zemlji saznaše za to, istina je da su mnogi pokušali da taj put prejašu za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izašla pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivačima i bogatom odećom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i ležali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rašču naširoko, pa se proširi preko cele Bretanje, koja leži u zemlji francuskog kralja južno od Engleskog mora. Jedan bogat i darežljiv vitez, koji je živeo u Bretanji, takoñe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I pošto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi može li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i poruči gde se iskrcao i reče da mu ona pošalje svog poverenika. Ona mu, čim ugleda njegova poklisara i ču njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun počeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stiže pre večeri. A kad stiže u Edinburg, bi bogato primljen s velikim počastima i čašću. Kada je zatim završio razgovor sa devojkom o onome što mu je priličilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuću da se odmori čim to poželi. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavaću sobu, i oni i učiniše kako im je rekao. Zatim zaključa vrata i leže kraj vatre da ga greje, tako da te noći uopšte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji beše spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, čeznu za tim da leže udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu štetu, jer što na tvrñem umoran čovek leži, to se brže obnavljaju snaga i moć njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obuče se i ode da razgovara sa devojkom i zatraži da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: „Dragi” – reče ona – „još ne može da bude tako, jer prvo treba da otputuješ toliko daleko koliko moj labud leti, a onda ćeš me dobiti bez protivljenja, tako da se to više neće otezati.” Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do četvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trčao, ali labud je leteo i pravo je čudo da od toga nije prepukao. S večeri stigoše do jednog moćnog zamka. Doun se tu odmori dok je želeo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono što mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogaše više da mu to odriče. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i učini ga gospodarem cele zemlje s bogatom čašću i velikim počastima. Tri dana nakon svadbe Doun upriliči bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pića. Ali sasvim izrana četvrtog dana ustane i obuče se i izvedoše mu konja. Zatim reče zbogom ženi svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadžbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u južnoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u šest, jer se smatralo da dan tada počinje (prima hora, prvi sat).

112

žena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen čovek htede da se rastane od nje. „Gospoño” – reče Doun – „ja te sad napuštam i ne znam hoćemo li se više ikada videti. Sa mnom si začela dete. Ako je onako kako verujem, rodićeš jednog sina. Ovaj zlatni prsten ćeš sačuvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao čovek.” Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadržavaše se više onde. Sada treba reći da je gospoña stvarno bila s detetom. A u času kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovaše. Ona ga zadrža kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jaše i odlazi u lov na ptice i životinje. Onda mu mati dade zlatni prsten očev i zamoli ga da ga dobro čuva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro naučenog svima lepim običajima i ponašanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne učini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se držale viteške igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s oružjem. Zato je postao čuven i glasovit više od svih drugih u družbi i službi i s njim je uvek jahala velika četa vitezova. Kasnije krene on sa svojom družinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteške igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike čete, a u četi što stajaše nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo žudeo za tim da iskusi svoje oružje s mladim vitezom. Kada on sa četom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoše se silnim udarima. Ali mladić obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladić mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteške igre završile, Doun posla poruku mladiću da doñe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stiže jašući. Doun mu se odmah obrati. „Prijatelju” – reče – „kakav si ti to čovek koji je mene s konja oborio?” „Gospodaru” – reče ovaj – „ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najbliže.” „Prijatelju” – reče Doun – „dojaši ovde do mene i daj da ti vidim šake!” Mladić je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i šake i podlaktice. Kada Doun vide šake mladićeve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. „Mladiću moj” – reče on – „ kada smo se danas sreli u viteškim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjači i najborbeniji u boju. Doñi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je žena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oženio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad više nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosiš na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku.” „Gospodaru” – reče on – „istinu govorite.” Onda se oni poljubiše i zagrliše. Zatim odoše sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladić povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo čeznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

O to dvoje mladih bretonci su sačinili jednu pesmu uz strune koju nazvaše Pesma o dvoje zaljubljenih. lep i svime obdaren više od drugih. Nekoliki uspeše da je iznesu do pola planine.njegovim povratkom kući. lepu i učtivu devojku. To dvoje mladih su često razgovarali i verno su se voleli. I tako bretonci sačiniše o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdraži onu pesmu uz strune koju zovu Doun. mnogi pokušaše da je iznesu. Ali mnogi su zlo govorili o tome što je on toliko voli. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81. pa da više niko ne zaprosi njegovu kći. a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skončali svoj život od preterane ljubavi. ali nije imao druge dece. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu kći iznese na planinu na rukama. onde gde je jedna velika planina koja je čudnovato visoka. Na njoj. jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje. složno i pristojno. Zatim su živeli u velikom miru i časti mnogo zima. ali otac uopšte nije hteo da je uda. veoma blizu nje. taj će je dobiti. ali nikako nisu uspevali u tome. Zato prestadoše s tim. koji se sad zove Normandija. tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. razljuti se. Zato se rastužio i razbesnio i stao da smišlja kako da od toga pobegne. On ju je cenio i voleo više no išta na svetu. Ona ga primi s velikom počašću kao svog muža i gospodara. sin jednog uglednog čoveka. u francuskom tekstu Neustrie. Mnogo ih je mučilo to što nisu mogli da se sreću i budu zajedno. te su ga svi teretili i grdili. On je često dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu kći i često joj je govorio da mu podari svoju ljubav. na vrhu. Ona je bila kod njega i dan i noć da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. pistri Ovde je reč narod (þióð) pogrešno iskorišćena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. Pesma o dvoje zaljubljenih Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogañaj koji se nadaleko raščuo. Razni moćnici su je prosili i hteli za ženu. U tom kraljevstvu je živeo jedan mladić. jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. ali su to skrivali što su bolje umeli. koji je tu stolovao. jedan kralj je naložio da se s mnogo pažnje podigne jedan veliki zamak. On je bio darežljiv i viteške časti. i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. Kad se ta vest rašču po celoj zemlji. Mladić je smatrao da je za njega bolje da čeka sa strpljenjem nego da se zaleće s glupim preterivanjem i sve 81 82 Neystric. a da se usput ne odmori. Ali i to selo i sve kuće su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. ali niko više. Taj kralj. imao je kći. On se čvrsto odlučio da zadobije kraljevu kći. počiva ono dvoje mladih. a kralj reče da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao. I dugo je bilo tako s kraljevom kćeri da niko nije hteo da je zaprosi. 114 . jer ga je to jako pogodilo. Kada je čuo da o tome zbore i ruže ga. Grad se danas zove Pître i leži kraj Sene (Seine) nešto iznad Ruana (Rouen). Ali sa one strane planine. On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82.

Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. zamolićeš mog oca da me da tebi. a onda ode kralju i odmah ga zamoli za kćer. jer tada može da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono piće koje ti može dati veliku snagu i moć. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad kćeri svoje i mladića. i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim veštinama. lep i bogato obdaren. Kralj reče da dovedu njegovu kći. i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. tad zaboravi na piće. jer uopšte nije bio pažljiv. Kada je pročitala pismo. Ti moraš smisliti nešto drugo. moj će otac zauvek ostati da živi u ljutnji i duševnoj muci. Onda reče devojka: „Dragi” – reče ona – „ja znam da me ne možeš izneti. Ja imam jednu moćnu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83. i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. On odmah dobi punu snagu i svu moć i sve sposobnosti. Ona živi onde već preko pedeset zima. jer to mi se stvarno ne dopada. Ali ako odem s tobom. i zatraži odobrenje za put od svoje drage. znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. On će te sigurno nazvati detinjastim i reći će ti uslove. Trčao je s njom što je brže mogao. ali ti ćeš ih sve voljno prihvatiti. besan i brižan. Njega je za nju vezivala velika ljubav. jer drugačije ne može biti. Zatim se dogodilo da mladić doñe svojoj dragoj. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag. 83 84 Salernaborg je Salerno u Italiji. Hoćeš li da odeš do nje i da joj poneseš jedno pismo od mene i objasniš joj svoje stanje. tako se zagledao u devojku. jer je znao da ga ona neće prevariti. Ali to mu nije pomoglo. Kada je to iskusio. jer toliko moćan i snažan nisi.manjom nadom izgubi i cilj i buduće nade. 115 . a i nju za njega. vrlo se obradova i zahvali joj. a ona nije imala na sebi druge odeće do jedne haljine. i reče joj da ga više ne muči okovima ljubavi. i ode u svoju krajinu. Kralj mu ne odbi molbu. i požali joj se na svoj ljubavni jad. Sada je mladić srećan i radostan. ode kući u svoju otadžbinu i sakri piće u jednu posudicu koju je nosio sa sobom. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su želeli da vide taj dogañaj.” Kad mladić ču njene reči i savet. koji je hteo da pokuša da je iznese na vrh planine. Kad stiže kući. Kad se zatim vratiš u ovu krajinu. Mladić je uze na ruke i dade joj piće. Kad se dan zbora približio. ali ipak reče da će to biti velika ludost i nesreća za mladića. da nikako ne želim da mu nanesem bol. Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. mladić stiže tu prvi od svih i ne zaboravi svoje piće. A kada bi je zatražio i to izneo ocu njenom. reče da mladić ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve što treba da čini. zadrža se jedno kraće vreme u svojoj krajini. a kad stiže do sredine planine. Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene). i zamoli je da krene s njim i reče da više ne može da izdrži tu muku. Ona ga ojača lekarskim savetima i dade mu jedno takvo piće da se nikad ne umori i premori pošto ga okusi.

tako da nije dobio dozvolu da se vrati. draga. već umre na način na koji je sada kazano. da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. i zabranio mu je da doñe u njegovo kraljevstvo. I svi ljudi koji se tu behu skupili. Sudvales85. Tri dana s držali leševe njihove iznad zemlje. Ali kada oni koji su ih čekali. Kada devojka vide svoga dragog takvog. i oboje ih staviše u njega. koja im je pružila mnoge bolne brige. svoga prijatelja. 116 . jer osećam kako se zamaraš. reče mu: „Dragi” – reče ona – „popij svoje piće. svi odoše. On nastavi tim velikim putem s njom i stiže na vrh planine s njom uz velike muke. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj beše piće i piće isteče i raširi se široko po planini. ona pomisli da on leži u nesvesti. tako da se cela krajina od toga popravi.Kad devojka oseti kako se umara. geitelauv na norenskom. i zato mi i ne treba odmora. spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji pićem. On ne mogaše uopšte da govori. i tu je bio punih dvanaest meseci. tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izlečili koji su pilu od tog pića. Ali to ne 85 Sudvales može biti Južni Wales ili možda u bretonskom leu Galija. ne videše da silaze dole. I svi rekoše da ih treba sahraniti onde u planini. i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivaše znake života. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: „Dragi” – zamoli ga – „popij svoje piće za snagu. Onde pade na tlo i više nikad ne ustade. Tada kralj pade dole i dugo ležaše u nesvesti. gde beše roñen. jer je voleo kraljicu. I kada to bi urañeno.” Kad preñe dve trećine planine. Zatim se odluči da krene pa makar život koštalo. krenuše gore za njima i nañoše ih oboje mrtve. srce izlete iz njega. planinu nazvaše Planina dvoje zaljubljenih. i on tu tako ostade prepukla srca. popij i obnovi svoju snagu!” Onda on odgovori: „Imam još mnogo snage. i on onda ode u svoju otadžbinu. Pročitao sam u knjizi ono što mnogi kažu i istina potvrñuje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj.” Ali on uopšte ne htede ni da sluša reči njene ni da im poveruje. A bretonci načiniše kasnije od ovoga dogañaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih. pade u nesvest. Ne zamara se srce. gde je ta pesma sačinjena i pevana i kako se to dogodilo. Tada bi napravljen jedan kameni kovčeg za njih. Od toga dogañaja s decom. tugovali su mnogo zbog njihove smrti. Bršljan Volja mi je i rado ću vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velškom zove chevrefuill. A sada treba da vam kažem o toj devojci koja je bila tako umna i učtiva i lepa. tako da su na kraju oboje umrli istoga dana.

i spremao se da je potraži i da sazna kako da je vidi.” Kraljica tako naiñe jašući i vide štap na putu. Ali kada je došao rastanak. i zamoli ih da je sačekaju. Kada je Tristram to čuo. i tu se sakri u šumu. jer tu će kralj održati svečanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. rekoše mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86. ali ako se razdvoje. jer nikako ne mogaše da živi bez nje. Onda oni koji su to saznali. postaje strašno tužan kad mu se volja ne ispuni i žudnja ne zadovolji. o toj sreći koju je stekao u šumi od utehe koju mu dade kraljica i od toga što ju je sreo i sećao se reči koje je rekla. njegov ujak. 117 . a mi je nazivamo geitelauv. ne pošalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje. Najlepša draga moja. gde je kraljica ranije stigla. i taj ih je susret oboje veoma obradovao. A kad se veče prikuči. sačini Tristram jednu novu pesmu uz strune. kraljem. a zatim i bršljan. i koja je uvek bila pouzdana i verna. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu što su želeli. već se suše. Tristram je došao do šume kraj puta gde je znao da će kraljica projahati. pomislila bi na svog dragog. Ona reče da želi da sjaše i onde se odmori neko vreme. jer onaj ko verno voli. onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj. jer on beše sasvim vešt u svekolikim pesmama koje se čine uz harfu. nepoznato je mesto. velšani chevrefuill. No. Ona podigne štap i pročita šta je na njemu pisalo. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu. jer se ona neće kretati tako da je on nikako ne vidi. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva služavku koja se zvala Brengvein. No. Zatim se rastade od svoga dragog. u francuskom originalu Tintagel. Ona siñe s puta i išla je sve dok nije našla onoga koga je volela više od svega na svetu. Tada odseče jednu leskovu grančicu i izreže je svojim nožem da bude četvrtasta. 86 Tintajol. veoma se obradovao. a i on s njom.treba da vas čudi. Zatim mu reče kako da se ponaša da se pomiri s gospodarem svojim. I oni učiniše kako ona reče. Niti ja mogu živeti bez tebe. Tristram je bio strašno tužan i zato ode iz otadžbine i krenu za Kornbretaland. Na Duhove treba svi da budu onde i neće nedostajati ni zabaveni bogata prijema. tako je to i na taj način i s nama. Bretonci je nazivaju gotulaef. niti ti možeš živeti bez mene. on izañe iz šume i ode na prenoćište i upita kako je kralj. i obe umiru. „S nama se” – reče on – „zbiva što i s bršljanom koji se svija oko leske. i ne listaju. jer on se i ranije tako ponašao prema njoj. i da se kralj veoma kaje što ga je oterao i što je verovao lošim savetima zlih ljudi. Dok god su te dve biljke zajedno. i onde će biti i kraljica. leska umire. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda štap. i ureza svoje ime u štap. žive i listaju. Na štapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio. oboje su plakali. bršljan.

Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini. Viljem kralj87. naložio je da sačine ovu pesmu. jer beše saznao da su se namesnici. A pošto se kralju ta pesma dopala više nego ikoja druga. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja. Ali kralj nije želeo da posluša savete kormilara i požurio je po opasnom vremenu. skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zaštitio. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu. ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnošću. a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske darežljivosti. 118 . i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila još od detinjstva. hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. I onda rekoše svi koji se u to razumeju da nikada nisu čuli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu. u to vreme grad u koji se obično pristajalo pri plovidbi za Southampton u Južnoj Engleskoj. a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. koji je s vojskom osvojio Englesku. Zatim proñe neko vreme. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio stražu na granicama zemlje. da ona za njega sačini jednu novu pesmu uz strune s najlepšim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronañe.Pesma o obali Sad se pristoji da kao sledeće ispričamo onu koja se zove Pesma o obali. Onda je razumno pomislio da bi trebalo da pošalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoñi koja je znala šta treba o svim pesmama uz strune. Kada oni stigoše do nje u Bretanju i iznesoše pred nju bogata poslanja kraljeve milošte. a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu sviñalo. On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strašno dugo i svakoga dana je išao sa sokolovima i lovio ždralove. Onda oni odoše kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti. poželeo je da se opet vrati preko Engleskog mora. opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu. Po toj pesmi uz strune on će se onda sećati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i čekao na vetar. Onda ona sačini onu pesmu uz strune koju je kralj zatražio u svome pismu i po svojim poklisarima. Kada je stigao u Normandiju. i uhvatio ih je veliki broj. i kako je ona nastala. jer su dobro i brzo uradili ono što im se dopadalo. te da se ona nazove Pesma o obali. koji su imali zamkove unutar granica Normandije. Barbeflear je grad Barfleur. do 1087. Tu je dugo sedeo da sačeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. on je radije čekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale. i da je što pre pošalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku. naložio je da se nijedan svirač na harfi ili svirač ne mogu smatrati 87 88 Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvajač. opkolio je njihove zamkove i srušio ih. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirače harfe koji su bili s njim. i nauči svirače na harfi da znaju Pesmu o obali.

te milost ukaže onome ko to napisa! Amen! Pesma o požudniku Tako kazuju Bretonci da u stara vremena beše običaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede svečanost svecu. bezbrižne. To je istina. Od toga su i pesme činili. svako kazivao svoju avanturu. plemenite i predivne mlade devojke i device. milošti i plemenitim viteškim delima. Pa zatim stadoše da procenjuju koje veliko delo najviše vrednuju. zorne. bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini. živu i na radost. a druge ih slušale. učtive i visoko poštovane. svi dogañaji su bili kazivani i zapamćeni. gospoñe i devojke iz zemlje behu tu. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata. tako su često bile prepričane da su ih svi hvalili. Držali su se govori i kazivalo se o ljubavi. dajte savet o nečemu o čemu sam oduvek razmišljala: Ja čuh vitezove kako zbore o turnirima i viteškim igrama. Bile su cvet Bretanje.dobrim ako je ne znaju dobro i tačno. I još i u našim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. Bile su umne i lepog držanja. Mnogi sveštenici i vitezovi su bili tu. harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su posećivali. jedno po jedno su izlazili ispred. sve su imale na sebi svoju najbolju odeću i najfinije ukrase. za koga se vitezovi ukrašavaju. tu behu gospoñe. Bile su u svojim najlepšim haljinama. i ne beše nijedne kraljice. Svako je ispričala svoje doživljaje. zašto vole da se susreću na viteškim igrama. i ne želim dodati ništa drugo do li to da je Bog posvetio kralja i poštovanje mu dao da zaštiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski. ne drže nikakve govore. To se proču kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova. ugled i blago zemlje. Gomila ljudi drugih zanimanja takoñe je bila tu. behu skupljeni na onome mestu koje je rečeno. o tome da umoljavaju svoje prijateljice. govorio tako lepo. bili su tada običaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doživeo avanturu. 119 . Najplemenitije i najlepše gospe. hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. Svako je kazivao o svojim velikim delima. Pošto izañoše iz manastira. kad vam kažem. Najbolje doživljaje su sve pamtile i prepričavale ih nanovo i nanovo. nijedna visokorodna gospoña nije propuštala priliku da se tu pojavi toga dana. Osam devojaka je sedelo za sebe. Jedna od njih reče svoje mišljenje i reče ga bez uzdržanosti: „Sada mi vi. Kome možemo da zahvalimo za dobre vitezove. Za tu zabavu o kojoj ću ovde kazivati. da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo. zbog koga se oblače u novu odeću? Zbog koga šalju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zašto se ne ponašaju sramotno? Zašto vole da daju. jer oni koji su umeli da sviraju na violini. Sad ja nisam pročitao ništa više o toj pesmu uz strune na velškom jezku. o avanturama. one su kazivale šta misle. molio tako predano pre nego što bi od njega odustao. Osim toga. o ljubavi. da bi svi bolje čuli. O njoj za koju su velika dela učinjena. gospe.

dobar prema prijateljima. digoše ruke od pesama koje su pravili i okretoše se damama. pošalje Naboreis. kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutošću. Pesma o Naboreisu U Kornbretlandu beše jedan kralj koji se zvaše Naboreis. još uvek je niko ne omrznu. Govorio je da bi voleo njeno ponašanje. lepu i učtivu i stasalu. jer ona beše bezmerno naduta žena. Ne želim da kažem pravo ime da se ne iskrivi i pogrešno ne protumači. on bi rado da ona posluša njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavošću. Svi koji su bili na zabavi. ništa o njoj ne kazujemo. i činili pesmu zajedno sa njima. i sa takvom spoljnom ukrašenošću kakvu nosi na sebi. Ako joj se dopadne. kad su čuli za tu dobru temu. surov prema neprijateljima. Neka nam doñe onaj koji najbolje ume da sastavlja note . Naboreis. stavi gajtane i trake na svoju odeću i da glavu svoju pokrije svakojakim ženskim kapama za koje mišljaše da je za lepotu i divotu jedne žene. da mogu da je čuju oni koji to zažele. Naboreis beše jedan učtiv i velikodušan vitez vičan oružju.svi će se zacelo nama okrenuti. ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi pičku svoju. No. i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti što ona neće da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. koji ne bi bili ni za dugme da pička nije cilj zbog koga se iskušavaju.” Njih sedam se složiše s njom. ona beše voljena i rado pevana.Otuda dolazi ona velika. On je često bio ljut na nju i krišom od drugih je grdio oštrim rečima. jednu izdašnu i bogatu baštinu za ocem. On su imali veliku kraljevinu. Onda kretoše s pesmom. On je dobio ženu iz velikog roda. Kako ja čuh priču. o razmetljivosti i nakinñurenosti njenoj. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obuče i ukrasi. Jer pošto su sva dela učinjena zarad nje. onda ne znam ništa drugo da učinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim 120 . Dajem vam moju reč da nijedna žena. On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj. slatka čežnja koja je razlog za časna dela. poruku mnogim od najuglednijih ljudi. samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukrašava svoju odeću i marame za glavu trakama i gajtanima. tako ovde pesmu završih. već što se takvom pred drugima pokazuje. pesmu napraviše učtivu i dobru. Onda im se on požali na ono što nije voleo u njenom ponašanju. rekoše da to beše izuzetno lep govor. a stigli su i njeni najbliži srodnici. Hajde da sačinimo novu pesmu o pički. svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom. Tu pesmu većina naziva pesmom o požudniku. domaćin njen. Vitezovi i klerici dadoše pesmi zaštitu i ljubav. i govorio da to nije zbog njega. domaćin njen. Ali čujte šta je ona odgovorila na poruku svoga muža! „Gospodo” – reče ona – „ako se mome mužu ne sviña i ako se ljuti zato što se ja oblačim i što se nosim onako kako dolikuje i kao što je običaj kod lepih i finih žena. Mnogi muškarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu. Mnogo su hvalili delo njihovo. video je tu njenu naviku i nikako mu se nije sviñalo što se ona tako preterano kiti. vrednu i znatnu. koliko god da joj je lice bilo lepo.

121 .da pusti bradu i brkove da rastu dugo. i za to se svuda saznalo. i to se rašču naširoko. Oni koji su držali školu za činjenje pesama uz strune. i da zatim odseče i bradu i brkove.” Oni koji su čuli gospoñin odgovor. Onda će se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar. napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim. odoše od nje i mnogo su se smejali njenim rečima i zabavljali se njenim odgovorom.

propovedi i njegovo divno ponašanje. moćni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana.u Vulgati. i malo ih je verovalo u milost Božju. koji gradi svetu tvrdinu i podiže grešne i nakazne ljude. postade sasvim drugi čovek i – kako to kaže sveti apostol Pavle – ubi i ublaži zlu prirodu svoju u ime Božje. a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohrišćane. htede da. jer Satana ih beše potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja. odbaci ovaj svet i grešne želje i postade primeran u veri. On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veličinom najsvetijeg. Ali onda im posla naš Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obeća svima koji verovaše u Boga večni život i večno trajnu radost. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemoćnom Bogu. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na čuvanje.” Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod. uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu što podsticaše dobrotu. i učinio je apostolska dela svojim svetim uputama. Oni se svim silama okretoše protiv poruka Božjih i omalovažavaše njegovo sveto učenje. 122 . privede Bogu. Tad je vladao u Norveškoj sveti kralj Olaf. I kako to retko biva. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u širokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu. Istom kad bi opran svetim krštenjem. On beše roñen u Norveškoj i onde mu beše rod. oponaša reči Satanine i kaže nam: „Ja ću svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeću na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i ličiti na najlepšega boga.CRKVENA KNJIŽEVNOST STARONORVEŠKI HOMILIJAR Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUČENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu leži zemlja koja se zove Norveška. prorok Božji. mnogi se ljudi pokajaše za grehe svoje i odbaciše paganstvo. Ali sve to sveti kralj Olaf primaše sa strpljenjem zarad Boga i stade još vernije da 89 90 In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti . on je bio i kralj njihov kada je reč o upravljanju zemljom. On beše veliki svetac. Ali tada ustadoše protiv njega mnogi zli. i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. I ljudi su onde išli za ñavolovim krivoučenjem. s velikom željom. On je smatrao da je zemaljsko kićenje ružno i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Božju. Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljaštvo i mnogo surovosti. On se držao daleko od svega što zakon Božji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve što mu je On nalagao. U Engleskoj je počeo da veruje u Boga. ali zapreti zlim ljudima i zločincima užasima strašnoga suda i Božjim sudom i mukama u paklu. Takvo veliko znanje i takav besednički dar dade naš Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove reči.

karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom. kako je i pravedno. U zakon je stavio i koje su u ime Božje obaveze učenih91 prema neukima. Onda je skršio i spalio paganska svetilišta i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih sveštenicima i učiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hrišćansku i drže službu božju. koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji. Niko ne može pravedno reći koliko je mnogo dobra taj sveti čovek učinio za ljude dok je vladao zemljom i odreñivao zakone. Bolje da se čovek okrene onome što je mnogo istinitije. on uspostavi zakone meñu ljudima. Tada on ode jednom kralju istočno u Gardariki koji se zvaše Jaroslav. videće koliko je on tvrdo verovao u Boga. i koliko je bio pun milosrña i saosećaja prema svim malim i siromašnim. davao im tople savete i ubeñivao stare i mlade. ružio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgreše prema onome što je istinito i pravedno. ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima. Onde je postao poznat meñu svim ljudima zarad svoje vere. zakone kojih su se potom pridržavali po celoj zemlji: da moćni ne pljačkaju one koji su siromasi. i da uživa u onome što mu je Bog dao. Onda se sav narod okrete poslušnosti prema Bogu s velikim pokajanjem. Ali što im je više dobrote pokazivao. da svako radije vlada svojim. e da bi tako unapredio hrišćanstvo i bio zemlji odbrana. Niko ne može potpuno reći kolika je radost išla s tim dobrim čovekom i koju je on osećao kada je gledao kako se narod u Norveškoj okreće od paganske vere i Sataninih stranputica – a zatim nalazi milost kod svemoćnog stvaraoca. velika gomila uz pomoć Nečastivog. odreče se paganstva i svekolikih zabluda. Utvrdio je i šta učeni da od onih drugih dobiju za to kao platu i štovanje. a to je da nije hteo da prekrši veru svoju hrišćansku i izloži pogibelji živote ljudi koji su ga pratili.propoveda dobro svakome čoveku nego što to činjaše ranije. Garðariki . Kada je to bilo gotovo. Onaj ko potraži po tim zakonima. Niko ne sme da optuži Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Božjoj i svih svetih ljudi. i ne htede da ima išta više sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Božjim mukama i putovanjima svetih ljudi.tadanja Rusija. Grdio je i kraljeve i dvorjane. On bi radije da izgubi život svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije večnu sreću nego da se poda Sataninom bespuću i ne-snazi paganstva. 123 . i ostade mnogo dana kod njega uz velike počasti. 91 92 Sveštenici. On se onda povuče pred tom olujom na istok u Gardarike92. i jeretici i zlonamernici se podigoše protiv njega. to mu behu sve neverniji.

bi pogoñen u koleno i zasečen po obrazu pre nego što pade i izgubi život istoga dana. podariti večni život. jer je ovaj imao manje vojske. 96 Po našem računanju vremena to se dogodilo 1030. te mu se ruke skvasiše u toj vodi. I Gospod naš mu ovako govoraše: „Moj dobri prijatelju. godine.” Kad se probudio. urotiše se svi protiv njega i htedoše da ga na prevaru ubiju. On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnažio snagom Božjom. koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu što su njome oprali telo i rane. i kao pravi borac spremao se za dvoboj. On ustade i protrlja oči i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajaše.Švedska. Tada naiñe jedan jadnik. svojim protivnicima i Božjim neprijateljima. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izračunato je 1024 zima96. jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95. i to beše jedna sreda. Krunu. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proživeo na ovome svetu. Kada ke dan odmaknuo. nebesko blaženstvo i radost. I on i drugi što tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog Sviþjóð . Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson. I taj dan. jedan čovek od velikoga roda. I on je sam verovao da će ga Bog prvo pozvati da zadobije veću čast i vlast. Ali čim neprijatelji i protivnici njegovi saznadoše da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu. slepac. I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da život položi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norveškoj najvišega kralja. zao i nevernik. on svojim najbližim prijateljima ispriča prelepo snoviñenje i toplo zahvali svemoćnom Bogu za divan poziv. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvañen iz groba i kanoniziran 1031. godine. kako to obično bivaju oni koji izdaju kralja. Noć pre nego što je trebalo da se sukobe. Za trud tvoj i rad sačiniću ti jednu divnu koronu94. doñi čim pre da budeš sa mnom i svetim ljudima. Taj čovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuću i njegovi ga sopstveni gardisti opraše i paziše ga što najbolje umehu.Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istočnim putem preko Svitjuda93. i podlošću je pobedio svoga gospodara. koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik. i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima. ukaza se kralju naš Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domašivahu nebo. opasao se oštrim i britkim mačem koji se zove reč Božja. 94 93 124 . Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad.

juli. Sina i Gospodovog Svetog Duha. Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97. koji vlada i upravlja sad i navek. ako mu spase život i pobrine se da se iz izvuče. On je mislio da će za to vreme uspeti da omekša kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. i prijateljstvo meñu njima je bilo izuzetno. glave 54-55). a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noći da razmotri stanje sa svojim prijateljima. On obeća svecu da će napraviti divno raspeće od srebra za svetu kuću u kojoj on počiva. i mladog i starog. ili da započne bitku sa njim. onda izabra da radije umre hrabro i napusti život muški nego da živi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beščašće što je izgubio tako mnogo blaga. sa svim plenom. Odmah naloži da se napravi raspeće od srebra toliko veliko da je i duže i veće od odrasla čoveka. Onda kralj htede oba dela samo za sebe. On je bio sestrić Olafa svetog. Tolika je bila razlika u snazi momčadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova. Ali beše i preopasno potući se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. Ali čim mu bi jasno da ni rečima ni prijateljskim savetima ne može kralja da otrgne od stranputice. ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedničko vlasništvo i napusti svoje brodove. Nakon te blistave pobede vrati se kući iz bitke. 28. veliki poglavar i čuven po hrabrosti. i istovremeno ukrasi kuću svečevu tom divotom za pomoć u nevolji što mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf pruži uz snagu i moć svetoga trojstva. I zahvaljujući pomoći Olafa svetoga obori kralja i svakoga čoveka što ga je pratio. Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu količinu blaga. 2 U Irskoj beše jedan hertug po imenu Gudtorm. Oca.pokazao. a hertug ne više od pet. i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meñu njima. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teška. prijatelja svoga. I svi ljudi iskreno zahvališe Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zaslužili. trebalo je da izmeñu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko može. 97 98 Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla. Onda pozva svemoćnog Boga i svetog kralja Olafa. 125 . On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. i zamoli ih za podršku i pomoć. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice. dok su bili na putu kući. Jednoga dana. Ali toga dana je bilo veče na misu svetoga Olafa98. vedar i radostan.

a posebno Našeg Gospoda Hrista i njegove časne majke. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde služenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana. stalno je nosio na jeziku. iz njegova groba je izrastao najlepši ljiljan. i nije mogao naučiti išta više do „Ave Maria”. i toliko je tu ostao da se turnir završio. koji je vredno hvalio Našu Gospoñu. 126 . N. Ovde uzeto iz Carl Ivar Ståhle & E. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. decembra 1267. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis. Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99 Prva poseta (20. kroz čije bih se vrline mogao izgraditi. Na putu ču misu u jednom manastiru koji beše podignut i posvećen časti Naše Gospoñe. Jedan hitri vitez. patnjama i smrti svetaca. i da je danas sam zadobio nagradu. pojahao je na turnir. izdanje Joh.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek osećao duboku radost kada bih čuo priče o životu. Numeracija pisama po Lundénu zasnovana na hronologiji Jarla Galléna. govorio ju je dan i noć. osećao sam u svome srcu takvu utehu. Paulsson. pa on srete učesnike na putu. 1968. sigurno i jasno da naučim živote njegovih svetaca. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. Tu malu reč. On shvati da mu je Naša Gospoña svojom moći i blagosti pružila tu čast preko anñela svoga sina zato što je okasnio slaveći je. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. I kad sam zatim razmišljao o onome što sam čuo. delima. Prevod na savremeni švedski jezik Tryggvea Lundéna. jedinu koju je umeo da pročita. I kad je umro i bi stavljen u zemlju. nekoga kome bih se u srdačnoj ljubavi mogao pridružiti. Vitez je želeo da čuje sve mise i da nijednu ne izgubi. i na svakom listu ljiljana je stajalo „Ave Maria” napisano zlatnim slovima. gde god da je bio i šta god da je radio. te sam često razgovarao sa svojom krvnom braćom o tome da bi trebalo da se povučemo iz sveta. da za mene svet i njegova zadovoljstva već tada počeše da gube svoju vrednost. kroz čiju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me 99 Petrus de Dacia je živeo izmeñu 1230-tih i 1289. Onda ljudi iskopaše zemlju do korena i pronañoše da je koren ishodio iz njegova jezika. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreñena čežnja. On nije znao ni da čita ni da peva. Mnoge je sreo i oni rekoše da su njegovi zarobljenici i svi rekoše da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan. počeo sam da težim i žudim za tim da mi Gospod dokaže svoju milost tako što bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo rečima već i delom i primerom.STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM (Kraj XIII veka) Marijina čudesa Jedan moćan i visokorodan vitez otide u manastir. Medeltidens och reformationstidens litteratur.

102 Stommeln blizu Kölna.”101 Onda ona reče: „O. U tim osećanjima provedoh tako dugo vreme. I dok su svi tugovali nad patnjama koje će ona morati da izdrži. baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese. poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz čiji me lik i reči svekoliko radovaše. kako je to brat Walter želeo. bila je teško obolela i poslala po brata Waltera. Prisutni se strašno uplašiše od ovoga. Brat Walter. ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogućnošću da se iz njega izañe. i on sede i sasluša ispovest te gospoñe. više od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti – ne kroz moje zasluge i želje – pokazao više ljudi oba pola koja su često mome srcu donosili radost. i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izložena. moje srce nañe utehu i moja duša se začudi. i što sam više takvih skrušenih ljudi video. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera. Pokušah da obuzdam svoje duševno uzbuñenje i postideh se toga da ga neko primeti. kroz čije bih se društvo utešio i kroz čiji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboñen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome što se tiče života svetih ljudi. plemenitog roda i udata za istaknutog muža. Ja sam se još na putu u svome srcu odlučio da oćutim ako li ugledam što neobično ili čudesno. onoj kući u kojoj je župski pastir stanovao. ali shvatih da će se dogoditi nešto neobično. otkuda su onda mogli doći ona neobična radost i promena u mojoj suštini? 100 Begina je članica beginskog zaveta. to sam više čeznuo da vidim i druge. upitah se. videh tugu čeljadi i jadno stanje devojke. Pa ipak moja čežnja nikada nije bila utažena. Na kraju me milosrdni Otac. to sam više želeo da ih posmatram. Gospoña Alfradia. Ja odgovorih: „Iz Kölna. i kretnje moga srca njima smirene. koji joj je još od detinjstva bio ispovednik. ali još više od muka za koje su znali da ovome slede. uñe u sveštenikovu kuću da je poseti. Dok sam sedeo i čekao ga u toj kući.pritiska od mojega detinjstva. jednog ženskog društva nalik na manastirski red. videvši da su moje sopstvene zasluge nedostatne. Kada uñoh u sveštenikovo dvorište. On me povede sa sobom društva radi i naveče na dan apostola Tome uputismo se njenoj kući. jer ni kod jednog ne nañoh ono što sam tražio. tužne ljude i jednu mladu devojku koja je sedela nešto po strani lica prekrivenog redovničkom maramom. priñe mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju žudnju. zgrabi je jedan ñavo. mnoge dane i. jer ono što osetih svojim spoljnim čulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj školi (studium generale) dominikanskog reda u Kölnu. 127 . jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja. kako verujem. Ali. trebalo bi da ste bili u našem gradu102 i videli ona čuda koja se dogañaju sa jednom mladom devojkom!” S večeri sledećeg dana nas se dvojica uputismo. i to ne samo u njenoj blizini već i kada sam je se sećao. kroz čije bih se razgovore prosvetlio. naprotiv: ja osetih ñavolovo prisustvo. Jer što sam ih pomnije posmatrao. bojadoh se njegova besa. koji je odavno bio njen ispovednik. mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost. ugledah jedan siromašan dom. Stigosmo kasno s večeri.

Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim noć s tom porodicom. ja sam se najviše čudio tome što devojka uprkos svim tim žestokim udarcima nije ni uzdahnula ni zaječala. primetio sam da se broj rana svaki put povećavao. pre nego što je krv stigla da se probije napolje. koja će mi kasnije biti tako draga. upitaše je zašto je jeknula.” Onda pogledaše i videše da je to tako. da i danas. Jer on je bio veoma smeran čovek. četiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu škrinju kraj njene leve strane. i mene. želeo je da čitamo kompletorijum103. to čuše. to jest. 128 . koji sam preñe bio ispunjen radošću. Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je ležala na srcu. Gospod podario taj dar. Pošto smo tako sedeli neko vreme. Ona još četiri puta jeknu uz saučesne suze prisutnih. moj drug. mada je od tada prošlo jedanaest godina. Što se mene tiče. Kako posle svakog ječanja pronañoše nove rane. ne samo da je sačuvana u mojim uspomenama. i ja ustadoh i pogledah. dadoh se u razgovor sa čeljadi iz kuće. jer mi beše jasno da mi je zbog nje. čuh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. U meñuvremenu je počela noć nakon dana svetoga apostola Tome. brat Walter klečeći stavi obe ruke na devojčinu glavu i pročita jevanñelje „U početku beše Reč” kao zaštitu od napada zloga neprijatelja. njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kući. sa pastirom crkve. a na istom delu drugoga stopala tri rane. a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznoseći joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i škrinje i stavili jedan jastuk izmeñu nje i njih tako da padne na meko. Ona im odgovori: „Ranjena sam u noge. poče sad da obuzima saučešće. videh da je ñavo sedam puta baci dole. Ali radost je tako duboko prodrla u moju dušu. i to tako silno da su se udari o zid i škrinju mogli čuti nadaleko. Kada smo to završili. i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kući beše spreman za njega iz poštovanja prema njegovoj starosti i smernosti. – I dok sam tako sedeo i slušao reči porodice i tu i tamo ubacivao po koju šaljivu ili ozbiljnu reč. uznapredovao i u starosti i u milosti. već je i sad osećam podjednako jako kao i onda. 103 Completorium je poslednja od božjih službi s molitvom tokom dnevnih službi (obično osam). On mi to dozvoli. Brat Walter. Jer toga časa sam istinski iskusio blagodat Božju. ako se dobro sećam. koje su sedele kraj nje. Tada. jer u svakom stopalu nañoše po jednu svežu ranu kako krvari. što ni rečima ni ponašanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola već ostala nepomična bez jadikovki i žalbi. ne znam da li vidite kako ñavo žestoko napada devojku koja sedi kraj vas. bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom već i pažnjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam osećao da svojim prisustvom menja moju suštinu. jer izmeñu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obično protekne jedan tren. Ali ja više nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: „Dragi oče. da. ako je on opet baci nauzak.Da bih skrio šta sam osećao. dva poslednja puta. u prisustvu devojke i sa svom pažnjom po pravilima reda.” Tako se i zbi. dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku. isto tako sveže prokrvavljene. Kada žene. to se završilo tako što ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih četiri sveže rane koje su krvarile. Meñutim. pri čemu otkrih rane čim su nastale.

[---] Izjutra se vratih u Köln odakle sam i došao. stavi desnu ruku pod haljinu. dakle. srećna noći. nije iz rane mogao izvući ili iščupati bilo ko sem ñavola samoga. jer se svako pojedinačno mogao plašiti za svoj život zbog ñavolova besa koji je bio tako žestok. a u drugom kako je jedan od braće iz reda braće propovednika osloboñen petnaestogodišnjeg čistilišta i to zahvaljujući misi koju je čitao jedan stariji brat. bio je. blaga i radosna noći tokom koje mi se po prvi put pruži blaženstvo da 104 Miserere Psalm 51. jer mrak nije mrak pred tobom i noć sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana. ja im ispričah. a da niko nije otišao u krevet. a što se jasno videlo iz onoga što je sledilo. izvuče jedan gvozdeni klin vlažan od sveže krvi i stavi ga na moj dlan. o blažena noći. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio reči: „Noć je meni svetlo u mojoj radosti. jer ja tako rado slušam kada se govori o njemu.”105 O. “Miserere mei deus…”. zatim opet uzdahnu. A to meñuvreme beše uzrokovano time što to oruñe (mora biti da je bilo od gvožña ili drveta). A kada je upitah šta joj se dogodilo. ne na smenu već sve odjedanput. koja za mene posta početkom božanskog prosvećenja koje ne poznaje razliku izmeñu dana i noći! O. od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica naučila jednog kartezijanskog redovnika da joj služi i da je voli. po mome mišljenju. i prisutni me primiše s radošću. Nisam žudeo ni za čime više od toga da celebriram misu u čast Svete Device kao zahvalnost za božanski blagodar koji sam dobio. Ja se. na žalost. ona odgovori: „Ranjena sam u prevoj kolena. Onda devojka poče da uzdiše snažnije no ranije. 129 .osedeo. kojim ju je ñavo ranio. ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. grozan i neizdržljiv za ljude. To bdenje je bilo nužno. da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin čuvan u šaci ili na grudima. blag izgledom i poštovan kako od sveštenika tako i od laika. ispričaj mi štogod o Bogu. Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je utešim i od nje dobijem utehu kroz čudesa Gospodnja. Nakon što sam to ispričao. pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug.” Na zahtev njen i drugih. 105 Noć… Psalam 139:11-12. vratih onde. Taj ekser. koji sam na takav način dobio. iako nisam vladao potpuno jezikom. po manastirima psalam pevan kao psalam za lečenje. (Gospode. poučna dogañaja uzeta iz „Života braće”. nañoh u sobi dve sveće koje su gorele sve do svitanja. Pošto sam tako sedeo neko vreme u tišini.” Onda ona reče: „Dobri brate Petruse. Na žalost. zbog muka kojima sam sada izložena ne mogu biti onako pažljiva kako bih to htela.” Onda proteče onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom pročita Miserere104. osetio sam to kada sam ga dodirnuo. devojka me upita: „Kako se zovete?” Ja odgovorih: „Petrus. i sedam osoba koje su bdele cele noći. a njegov prijatelj. toliko vreo. neko vreme sam ćutao. smiluj mi se). Ne znam da li sam se ikada u celome svom životu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloženju. dva. mada ja.

i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno duže vreme nego što traje smeh. da joj se celo telo treslo. iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri. poče polako da diše sve dublje i onako kao se obično diše. Poče lagano da diše. udisala na mnogo tiši i lakši način nego što se to obično dogaña. Ona je. To stanje smeha. kao što rekoh. Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. [---] 130 . i to ne u povezanim rečenicama. sve u istome dahu. ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su pažljivo slušali.iskusim kako je predivan Gospod! To je ona noć tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom pažnjom moglo primetiti. nakon čega ponovo beše nepokretna podjednako dugo. ushićenja ili radosti – ja ne znam kako da ga imenujem. tako sedela na klupi jedno tri ili četiri sata. da. drhtanja. ali ono vreme koje je proticalo izmeñu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (što deluje protivrečno) mnogo duže nego u običnom slučaju. [---] Druga poseta (24. februara 1268) [---] Kada je. onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere. dakle. jer se nije dogañalo na običan način. Zatim poče da govori. već u razdvojenim nadimcima od milja i rečima ljubavi kao „ti najvoljeniji”. licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom. „ti najmiliji” ili „mladoženja” i pritom je likovala tako čudnim trzajima. jer tako što nikada ranije nisam video – trajalo je. ali ipak sporije i lakše nego što ljudi obično dišu. onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. čini mi se. „ti najdraži”.

onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druženja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ište. SFS 14:I-IV. 107 Upozorenje na vuka. oblast koju je Magnus kupio 1332. kralj je više nalik na krunisanog magarca nego na glavara. 1857-84. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokförlaget. Ali ako kralj posluša njegove savete i potraži njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraničnoj naivnosti slobodno s njime zbori. ako kralj hoće moje prijateljstvo. i moći će da kažu: „Gledaj. 108 uzdići Ne može se odnositi na Valdemara. a konačno izdanje je štampano 1492. 109 one zemlje Odnosi se na Skåne. ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377. 1492). Upozorenje je upućeno švedskom kralju Magnusu. koji je formulisao početnu rečenicu ne znajući na koga se tekst odnosi. i zgrabiti i progutati. a odnosi se na Valdemara Atterdaga. a Valdemar hteo da povrati. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik. 131 106 . I ne sme mu pomoći ni ljudima ni poklonima. Sredinom petnaestog stoleća prevod je prerañen u prirodniji švedski jezik.” Samo su dva otkrovenja sačuvana u svojeručnom Birgittinom zapisu. Klemming (ed.BIRGITTA (oko 1302—1373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Božji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj želeo uzdići108 i uzeti za savetnika: „Taj čovek. od koga je Magnus zatražio pomoć protiv svoga sina Erika i švedskih velikaša na čijoj je strani bila Birgitta. tekst 8:16. latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck. danskog kralja 1340-1375. onda ću ga ja odbaciti i mnogima će postati uzrečica. i izvrći se na sveopšti podsmeh.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter. Bonniers. Prevod na osnovu tog teksta. koga ti znaš i koga kralj sad hoće da uzme za savetnika. starošvedska verzija u G. ali u njegovom srcu je nezajažljiva žeñ i otrov izdaje. 1968). doslovno i izrazito latinizirano. N. I razloga ima da se boji da će izgubiti svoje kraljevstvo. E. Postoje odreñene razlike izmeñu latinskog i švedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoñenja.. verovatno greška redaktora Alfonsa od Jaena. Zato ja kažem. A šta će drugo vuk učiniti doli prevariti. Razlike izmeñu latinskog i starošvedskog prevoda nisu date u komentarima. on je vuk. Švedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Ståhle & E. jer on ima kožu jagnjeću. Najkasnije 1380tih godina započelo je prevoñenje nazad na starošvedski.

On onda smakne kapuljaču sa svoje glave. Onda uzme oba bokala. Kada gospodin gvardijan uñe u manastir. Onda kaže gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci. On onda dâ se to pirja u tiganju dok ne izañe sav sok iz toga. A najzad se i sto postavi. da mu čelo zasija po celom manastiru. on vidi redovnike svoje lepo obučene. jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: – „Ovamo. i još pet puta pet jaja. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku. taj deo napisan 1457. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. Ovde prevod iz izdanja E.ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110 Ovde se kazuje velika šala o svim gvardijanima. i pet na tiganju. Zatim pojede još deset riba i još deset puta deset riba. masna supa. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja. On u njih umeša vino i biber i ñumbir. 132 . koji je u njegovoj desnoj ruci. Svinjetinu ne sme da jede. a tekst nastao verovatno početkom 15. i pet spremljenih u loncu. a jedan u desnu ruku. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu. Dozvoljeno mu je da pije. Pošto onda pročita molitve. i pet jaja skuvanih. i šesnaest prženih i devet spremljenih na biberu. jer to je četvoronožno. i popije jedan junački gutljaj. i pet skuvanih u kupusu i pet pečenih na žaru. Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kaže: – „Miserere mei. Nikada gospodin gvardijan ne jede palačinke. I znajte to pouzdano da ta para uništava svu kosu na gospodinu gvardijanu. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prženih. zato što je to dobra. talasa se okolo njegovog čela i cele glave. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu. 110 Originalan tekst sačuvan u cod. jer u njemu je loše pivo: – „Iznesite taj prokleti bokal!” A za onaj drugi. Noreen: Fornsvensk läsebok. moj dragi oče!” – i zagrli ga. Četvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. On ih učini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. Tako se završava ova priča. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana. Zatim da se to prespe u jednu činiju i kuša od toga. Onda gospodin gvardijan šeta napred-nazad sve dok ne doñe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. on naloži da mu spreme raznorazna pića da ga ne uhvati gušenje. I nikakav jezik ne može da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. i lososa i deverike. i patke i svekolike ptice. On ima četiri obične kabanice i četiri kabanice sa kapuljačom. da je Bog spasi. deus!” – i zahvali Bogu što je dobro sit i što je dobro popio. ili nešto ranije. Gospodin gvardijan je lepo obučen. on jede i ribu: štuku. i kokoške. Treći put pije gospodin gvardijan za grehove i oproštaj svoj braći. popije malo i odmeri koliko mu prija. veka. 111 nistor Verovatno bokal ili sličan sud. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoñe Märete). Zato se za gvardijana iznesu jaja. Holm. jedno jagnjeće. A gospodin gvardijan ne jede ono što je četvoronožno. On ima dva krzna. jer one su bezukusna. a jedno veveričje. i jede osam riba kuvanih. da Bog podari dobru godinu seljacima. I zbog te stvari su svi gvardijani ćelavi. pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice. on jede guske. kaže gospodin gvardijan.

a njegov punoletni sin da učini isto. odnosno decu koju je imao krišom (takozvana deca začeta u šiblju). i u sedište i stanište. ako je samo jedan punoletan i on se saglasi. Onda da nasleñe bude potvrñeno za njega za veka i vaveka. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97. i u kaznu i u poklon. Uvoñenje u rod je važilo za ceo rod i činjeno je.PREDMETNI TEKSTOVI NORVEŠKI ZAKONI Uvoñenje u rod112 Sad muškarac može da poboljša uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najbliži naslednik. Kurvinski sin i sin iz šiblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. mogao je da dete uvede u svoj rod. Onaj ko s njima poseduje zemlju baštinicu. i u globu i u pramac. odeljak o ugovorima. ako se saglasi onaj ko je najbliži naslednik. da uzme i nasleñe i zemlju baštinicu. da stane u cipelu onaj koji mu daje nasleñe. a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveško vreme. može se takoñe uvesti u rod. onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim.3 l i u Nordhordlandu 40. Onaj ko uvodi čoveka u rod. mogu i drugi roñaci da uvedu u rod i učine punopravnim za nasleñe.5 l. 114 Sold i mel su stare norveške mere za zapreminu. i u sva prava kao da mu je majka dobijena bračnim poklonom”. On da oglasi svoje uvoñenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme nasleñe.2 l. godine. da se saglasi na baštinskom sudu. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina. Ako nema sina. Niko da ne da drugome nasleñe drugih. pa onaj koji mu daje nasleñe. Ima li sinove. Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom. u Sunhordlandu 24. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju baštinicu.2 l. ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. član 58. Onako kako sam sad rekao. a stric bratića. prvi da stane u cipelu. ali ako je otac bio slobodan čovek. On treba da odere kožu sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bačve s pivom. na kakvu rodovsku svečanost. pa onaj koji mu daje baštinicu i onda druga rodbina. onda kad oni umru. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16. To je punovažno uvoñenje u rod. Oko 1600. Niko da nekome učini podvalu s nasleñem. šest mela je činilo jedan sold. Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda. To je isprva važilo samo za decu koju je imao sa robinjama. 113 112 133 . a majka je njihova dobijena bračnim poklonom. po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu. zatim onaj koji biva uveden u rod. onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. Onda on da ima sve u šta je uveden dok žive oni koji su s njim stali u cipelu. On da kaže ovako „Ovoga muškarca uvodim u dobro koje mu dajem. ali je kasnije prošireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca). Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. ugovori s podvalom da ne važe. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). Onaj kome otac da slobodu pre nego što je sin živeo 15 božićnih noći. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljača iz 1274.

Ali ako ne jede. Muškarac je lopov ako je kradeno nañeno u muškoj odeći. Ako oni nisu kod kuće.O pretresu115 Sad ako je roba ukradena čoveku i on vidi da trag vodi od mesta. Rob osloboñenik koji je uzet za člana domaćinstva. a da se u ne provali. i zakletva sa dva suzaklinjača uz onoga ko daje zakletvu. onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatraži pomoć od ljudi da tera trag i da prati trag do kuće koga čoveka. ali žena ako je nañeno u ženskoj odeći. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje. Nañe li se kradeno pod ključem ili rezom. Nañe li se kradeno u krevetu. 117 Rob koji odgovara za domaće poslove i rad na imanju. Sad ako nañu kradeno izmeñu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja. Onda oni da sednu ispred ograde i pošalju jednog u kuću i kažu svoj posao i zatraže pretres. onda oni da uñu samo u košulji i bez pojasa. ako je kod kuće. ali ako niko od njih nije kod kuće. onda je seljak lopov. ali punoletni sin njegov. onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. onda se kazao krivim za krañu. lomiti. onaj koji lomi hleb i deli ga. Onda on učini ponudu za pretres i ode po svoje susede. ako je kod kuće. odeljak o krañi. onda je lopov onaj ko čuva ključ. Sad ukućani dobiju pečenje118. Ali ako niko od njih nije tu. ako nije domaćica. 116 115 134 . onda je lomilac lopov. član 255. onda je rob predradnik117 lopov. Isto i za naslagana drva. punoletna kći. ako seljak nije kod kuće. onda je domaćica. u stvari. na mestu do kog se spolja ne može dopreti. i to zakletva sa pet suzaklinjača uz onog koji da je zakletvu. Ako odbije pretres. onda se može poreći i važe zakletve119. Od glagola bryta. onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. onda je to kućni osloboñenik116. Nañe li se kradeno u senari. Kad može biti da je kradeno stavio neki stranac. onda je žena najboljeg čoveka u kući lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). 118 Podrazumeva se krañom.

Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa životinjskom glavom uz kazivanje pogrda. padne li onaj što je dobio reč. godine. STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka „O ubistvu” [4] Rob ubije čoveka od roda. 127 Šveñanin je oved čovek iz srednje ©vedske. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. on ne može da položi zakletvu i dovede svedoke. “ärua bot ok ättar bot”. da se plati za njega pola globe. Doñe li onaj što je dobio reč. da se ne zove ubica čoveka. Novčane kazne su obično deljene u tri dela: jedan deo tužiocu. 135 . Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetleća 13. jezik je smrt glavi123 – da leži u neplaćenoj njivi124. to jest šest plus šest maraka. da plati za to osam ertuga i trinaest marki. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokazivač Eskil. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. ali ne zapadnojetskog.STAROŠVEDSKI ZAKONI120 PAGANSKI ZAKON121 Kaže muškarac muškarcu pogrdu: „Ti nisi jednak muškarcu i nisu muškarac u grudima.” Da se sretnu na utočištu tri puta. verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. a ne doñe onaj što je dobio reč. 1 ere = 3 ertuga. jezik je najveći ubica”. da ne bude van zakona. 1 ertug = 8 peninga. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. N. ali nikakvu krvarinu rodu. onda on da vikne tri puta “Podlac!” i da učini znak za njega u zemlji122. U starošvedskim zakonima sistem je bio sledeći: 1 marka = 8 era. a nije smeo da održi. čoveka iz kraljevstva. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. [5] Ubije neko šveñanina ili čoveka iz Smolanda127. iz oblasti nazvanih “svea”. sem ako odbije da plati126. 124 Starinski aliteracioni izraz „i vgildum akri” znači „bez prava naslednika na krvarinu”. Medeltidens och reformationstidens litteratur. onda da bude kako je nazvan. padne li onaj što je rekao reč – dernjala su najveći na rečima. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke. B59). ovde ono što se naziva svim ljudima. 1968. 120 Prevod starošvedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Ståhle & E. Onda da bude još gori muškarac onaj što je govorio. Sad se sretnu obojica pod punim oružjem. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. Holm. stoleća (cod. 13 marki i 8 ertuga su tako trećina od 40 maraka. Devet marki kralju od ubistva čoveka i takoñe svim ljudima128. Krvarinu rodu plaćao je ubičin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo “sve do sedmoga muškarca”. tunga houudbani” može da se prevede i “nedelo je najveće u rečima. 122 Verovatno neki ritualni čin kojim se ponižava protivnik. 121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu Švedska hronika i lično ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu. Is Smolanda je ovde čovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. jedan deo seoskoj zajednici (obično župi).” – „Ja sam muškarac kao i ti. Doñe li onaj što je rekao reč. 123 „glöper orda wärster. Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu. 128 Ertug i marka su starošvedske novčane jedinice. bilo za muškarca ili ženu. a ne doñe onaj što rekao reč. ejdan deo kralju (u odreñenim slučajevima biskupu). veka.

Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji. ranom ili ubistvom ili paljevinom. ako ne potvrdi da vredi četiri marke. prekrši mir doma. da uzme jastuk i čaršav. to je podlo delo. digne tužbu protiv mrtvaca i podrži je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaćanje132. da digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. Veže li neko nekog za drvo u šumi. već čovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. Podlo je delo nositi štiti preko obale134. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeñu muškaraca. drži se šume i pljačka. 132 Svedok ovde nije očevidac. [10] Neko postane skitnica. to je podlo delo. 129 Stranac je ovde čovek iz druge pokrajine — ubica ne mora da bude izložen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). 130 Južnjak je ovde nemac. Ako ubiju južnjaka130 ili engleza. da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. to je podlo delo135. da plati za njega koliko za čoveka iz zemlje. onda da plate za njega četiri marke onome ko digne tužbu i dve marke kralju. Ubije neko stranca. 136 . učini se kao kurjak na njom. donese ih na sabor. pravo da živi u zemlji i pokretnu imovinu. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131. ubije ga neko u nužnoj odbrani. da plati za njega tri marke. Ubije neko nečijeg roba. to je podlo delo. iskopa čoveku oba oka. ubije nekog na spavanju. Ubije neko svoga gazdu. ubije u kadi ili kupatilu. ubije ga dok vrši nuždu. osveti se neko lopovu. Ubije neko stranog sveštenika. Sveštenik mora da bude u seoskoj zajednici. Niko nema od toga pravo sem tužioca. digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje.Ubije žena čoveka. ubije neko ženu. odseču čoveku obe noge. izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. da plati devet maraka. to je podlo delo. on ga ubije u nužnoj odbrani na uglu kuće. Gaña li neko kroz badñu za dim i ubije čoveka. kad s njim deli nož i komad mesa. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi. Ubije neko muškarca na klupi s pivom nožem. [9] Ode neko nečijoj kući. Pobije neko nekome stoku. Odseče neko obe šake nekome. iseče čoveku jezik iz glave. Prekrši neko mir ili nagodbu. [11] Ubije neko muškarca u krevetu kod svoje žene ili na drugom mestu zakonito uhvaćenog sa svedocima. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaćanjem krvarine. da da se vide krv i ubistvena rana. Ubije neko danca ili norvežanina. Ubije neko nekog na saboru. to je podlo delo. sve je to podlo delo. izgubio je zemlju. to je podlo delo. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. onda da se digne tužba protiv najsrodnijeg muškarca. to je podlo delo. 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se slučaju ne isplaćuje. osveti se neko za kaznu dosuñenu na saboru.

Od sada više neće važiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige. 141 Križna misa s proleća pada na 3. gospodina Oda Alvsona podknez u namesništvu Skien. pozdravljam ja Tjostolf Sveinson. koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson. tako i moje naslednike. 27. 138 19. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiču od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534). obećavam da ću kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za četiri marke žeženog srebra. to je podlo delo. godine (?). Stormarska i Ditmarska. maja 1489. 140 U sredu.Ode neko na ratnički brod i učini se pljačkašem na moru. maj. venda i gota. stoji li na vratu drugoga ili glavi i počini nasilje nad njim. Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara četiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka žeženog srebra. 129. zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. I stavljam na zalogu kako sebe. hertugu Slesviga i hertugu Holstena. moj vrli i visokorodni glavaru. ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz škole. ponizno s Bogom kao Vaš dužni sluga. Diplomatarium Norvegicum I. 961. dana 27. A za istinitu potvrdu stavljam svoj pečat na ovo pismo koji bi sačinjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona. godine. ISKAZ SVEDOKA139 Vas. Digestum vetus na 4 marke. obećavam da ću vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu. Diplomatarium Norvegicum II. na koliko su procenjene. Ali za Codex i Digestum novum. s Božjom milošću kralju Norveške i Danske. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano. 136 Bergen. Inforciatum i Digestum vetus. koje su nestale. kralju Hansu. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona. Dve od pomenutih knjiga. zemlju i pokretnu imovinu da će to biti ispunjeno138. Obznanjujem za Vaše gospodstvo da sam po pismu Vaše milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po križnoj misi s proleća u šestoj godini Vaše vladavine141. 6. avgusta 1317. izabranom za kralja Švedske. Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. STAROSKANDINAVSKE DIPLOME POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili čuju ovo pismo šalje Olav Endridson Božji i svoj pozdrav. jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brügge) u Flandriji i onde zalaže sve četiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. 137 135 . i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord došao do njih istoga dana i kazao im da je ono što Počinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. avgusta (VI kalendas Septembris). s Božjom milošću kralja Norveške. 139 Skien. grofu Oldenborga i Delmenhorsta.

i ovaj je od toga odmah umro. a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. Onda je Lidvord rekao: „Got synth ju. na primer božićni praznici. Arne onda ustade i obojica isukaše noževe i ubodoše jedan drugoga i raniše jedan drugoga. Bog nek se smiluje duši njegovoj. onaj što je pao. 145 Tekst oštećen. a Arne. a moramo pomisliti i da momku može srce biti ranjeno. ako se lepo ponašaš. sveto mesto. a kao potvrdu toga stavljam svoj pečat na ovo pismo. a Helge ode gore na gornje imanje.” Lidvord je onda seo za sto i dobio čašu i nazdravio Arneu. Arne onda reče: „I reči na to ukazuju. koji je pao. Mi ne želimo taj jezik. koji je naneo povredu. Ranije pomenutog Helgea odvedoše do vrata. mi što kabret144 jedemo. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja. gde se.” Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga. nećemo biti finiji no što oni behu. 138 . ali Arne ne dobi od toga povredu. On147 je takoñe stavio zalogu za Vašu milost za globu za gubitak podanika148 i plaćanje oprosta. na primer crkva. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i treći put u preponu. a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio.je Arne Toleivson dobio. ali on htede opet u kuću i zaseče vrata udarcem.” Arne odgovori: „Onda treba da govorimo jezik naših otaca i jezik naših majki. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord. Ovo ubistvo je počinjeno u Beu u južnom delu Telemarka naveče na križnu misu s proleća van svakog svetog mesta146." Misli se u ubistvu. 144 Reč kabrette označava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira. onome što je pao. ali ga zadrža seljak sa imanja. to sam ja učinio i niko drugi. odgovori: „Ja ne mogu da slušam to blebetanje. koji je naneo povredu. oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson. tu bio gost od ranije.” Helge. i ništa nije rekao. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku što ga je kralj odredio. tada česte hrane na norveškom selu. a rodbini za krvarinu. ušao je u kuću i sreo seljaka na vratima i upitao: „Mogu li da uñem u kuću?” Seljak je odgovorio: „Zašto ne bi ušao? I tebi ću pružiti čašu kako i drugima. svako se svoga seća. i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea. 142 143 Donjenemački: “Neka te Bog blagoslovi. ili sveto vreme. koje je sačinjeno na onaj dan one godine kako je to već rečeno. 146 Staronorveški “griƒastaƒr”.” Onda Lidvord ustade i uze helebardu i reče Torgeiru: „Hajde da…”145. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaćivala kralju za gubitak jednog podanika.”142 Arne. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga saslušanja. Seljak reče Sveinu: „Ne ubadaj čoveka dok ga držim. kad se ne sme izvršiti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. Lidvord.” Lidvord izañe i otrča svojim putem u šumu. reče tada: „Pa ipak treba nešto da pričamo. došao pešice do Bea. onaj što je optužen da je učestvovao143.

Nanovo štampana/ Godine 1673. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proširi/ Pomozi Oblaku da se više digne/ Daj nam da brzo čujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoća tera da ćuti. 2 Dobru Majsku Kišu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlaži/ I Sušu proteraj/ ne daj Mrazu više Da nežno Cveće kažnjava. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da plešu i klanjaju se. 1 SUvo i hladno Proleće/ čini Leto kratkim/ I hranu za Zimu uništava/ Bože/ pomozi/ što vladaš/ reci Proleće odlazi/ I malo nam Radosti pruža/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoća Leto kvari. Sačuvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nežne Zemlje Plodove.KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius (1605-1669) Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni Čas &c. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ Što GOSPoda služim i njega se bojim. 139 . Na Cveće i Lišće/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuću/ daj da pevaju/ Štiglici mali/ Uz divne Švedske bele Pliske. 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Suša tvrda/ Oštete ruže crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne može. 5 Daj da u nizu plešu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepršaju Leptiri Leta.

9 Učini nas plodnim gore/ učini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se više raduju/ Koji u tankoj lanenoj odeći hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubači sviraju. Uteši svake Grudi na Ostrvu Švedskom/ Koje sad tužno zbori.6 Daj Radost i Utehu/ ne daj Ševa da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da živi. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ Što Sjaj svoj često nikome ne štediš hteti/ Zasvetli nad našim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoća i Suša nestanu/ Sad čeznu/ sad žude/ Žene i Muškarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. 8 Učini nam Dan dugim/ učini nam Noć kratkom/ Daj da Dažd topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu što beše/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju. 11 Učini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da Šume i Doline ozelene/ Oteraj Sušu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce uteši/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tužno zbori. 140 . Daj Leto/ daj Cveće/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica viče i kuka. 7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad Noć se i Dan dele/ Daj da se čuje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ Životinje da plešu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nañu.

12 Daj da Šuma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam ništa ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ Šuma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se pleše/ S Radošću/ s Krotkošću/ Daj da se razmeste šareni Kreveti. 13 Daj da Trava omekša/ i Cvet lep/ Daj da pleše mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru. 17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere. 16 Pusti Stoku na ispašu/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u Šumu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Božjim ključem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ Žetva bogata/ radost pričinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele. 14 Daj da Činovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreću/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meñu svim Staležima/ Daj da se mnogi raduju. 141 . 15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da žvaću Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od Šume/ Dokle god doseže/ Daj Volu da gleda i zuri. Daj da lep Vetar duva na Šešir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima što Noću putuju.

18 Na Cveće i Lisje pusti Pčele/ Što Med slatki vuku/ A Vazduh se zagluši/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreću/ Smiri Bes/ daj Mir/ Bože budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo. 20 Mi smo/ O Bože/ prema tebi grešili/ Oprosti nam Nedostatke teške/ Mi hoćemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane naše da živimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve što nas sludeti može. 21 Smiri Požudu/ tvoji nas Darovi uče/ Uvek ispravno da uživamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku što nosi/ Prazan i napukao Krčag. (1641-42) 142 . 19 Ti vladaš Ratom/ ti vladaš svime/ Ti vladaš i Nebom čvrstim/ Jer ja želim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jašemo/ Učini bujnim/ hrabrim/ Šta je sad pozvano/ Ti najbolje znaš naše dobro. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godišnja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Uštap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ Što nikada bolesnom Izlečenje ne daju.

Što šunjajući se nestaju i krijući se odlaze? Šta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave maštanja? Šta je moj rad? moj trud? moj znoj? Taština. Ti i jesi od varljivih stvari sveta. šta je? Šta su tvoje krune i venci što ih nosiš? Zavist ti uvek na grbači sedi. To breme što si mi natovario. Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob. Taština. To su samo ledena kora. Svete. Taština. 4. čast. 143 . 5.Thomas Kingo Umoran od ovoga sveta i željan neba 1. Njega zbacujem i prezreću ga. Šta su moje godine. smanjuju se i menjaju. gde drugi lako kliznu. zbogom idi. Zbogom. Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici. Taština. Pa šta je sve Što svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo. otpad i briga. Taština. naklonost i ljubav. Što rastu. Ah. 3. Taština. Taština. To su samo mehuri i napukli probisveti. Ah. 2. O bogatstvo i zlato. Ti i jesi zarad najvišeg htenja. Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! Često se onde saplićeš. 6. Otrgnuću se i sad mi je dosadila Taština. Taština. Taština.

ali je piće gadno Taština. Taština. napuštam te. U Avramovom krilu. Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila. što mu zraci sjaju U Avramovom krilu. čankolizu bedni. U Avramovom krilu. Mnoge si u večni plam oterala. Taština. Ah.31). Pa onda idi. kao što iz iskustva znam149. Ti izveštačeni naduvenko. Niti mi mesec menu i uštap odmeravati.Ti hitro dižeš čardak u vazduhu što pada. Što hiljade očiju imaš pa ipak slep juriš. nestalni vetre. Šta si kada te na svetlu dana čovek vidi? Taština. Kučina i iskra kao simboli ženske i muške ljubavi (v. prijateljstvo i vera. 8. 11. idi. Onde neće dan sa suncem ustajati. telesna željo. Ah. Jer ISus je sunce. 10. U Avramovom krilu. 144 . I spuštam te u grbo zaborava. Što često razočaraš kad se pehar jada ispije ti si. Čeznem da iskupim svoju tugu i jad. 7. Ti nećeš više moju dušu varati. Taština. Onde će moje godine Započeti u večnosti divno proleće. Taština. Prevrtljivi svete. 9. ti iskro što letiš150. 149 150 Kingo je doživeo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. Ti kučino što se pališ. Ti na med ličiš. Isaija 1. Što se prilično po sreći kao vetrokaz okrećeš! Ti lepi prevarantu. Moje bogatstvo i zlato Biće čistom postojanošću puno.

U Avramovom krilu. Onde ja prijatelja jednoga imam. U Avramovom krilu. Moja želja i moja radost Osvežavaju se basunama anñela i zvukom. i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je želja večna i slatka U Avramovom krilu. Zavidno oko me neće videti. Moj ISus. Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je. 15. U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. 152 151 145 . dušo moja. 12. Meni će krunu dati divotom ispunjenu. Ja ću čast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi. 13. On uvek nebesku luču ljubavi iznosi. BOžji lik će mi se uvek u oči smešiti. Osvećen pranjem u krvi jagnjeta. to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. Uz duh ljubav večno šarom sjaji U Avramovom krilu. Slika je oblikovana u duhu tadašnjeg hrišćanstva pokajanja i iskajanja grehova. Ova i sledeće strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII. Neće mi ih lukavost oteti. Dobiću je pa makar se i sam satana razbesneo. što voli i što ga vole.Neće mi ih lopov ukrasti. 14. Moje bogatstvo je osloboñeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu. Ali BOg je uvek sva želja za mene i njih! I digni se onda. Tu ću se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu. Divotom ću ja Zablistati meñu svetim brojem anñela. Krvlju jagnjetovom sve je pozlaćeno152.

Ali igra ipak nije kraljevska odeća! Hiljade tereta krune ljuljaju. Najlepši cvetovi razjedajući otrov. Moć i mudrost i zemaljska čast. Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas lišava! 4. Nebo je jedino blaženstvom puno. Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu naći! Često su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje. 2. ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stići. Najdivnije ruže najtvrñe trnje imaju. Hiljade briga u moći skiptara! Stanište je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino čini blaženim i vedrim! 3. Nebo jedino do blaženstva uzvisuje! 6. Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je prašina. nesreća u redu se kreću. 146 .Svako ima svoju sudbinu 1. Tuga i radost zajedno putuju. Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju. Nebesko blaženstvo jedino opstaje! 5. Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju. Pod rumenim obrazom srce može svesti Što je sudbina ipak tako različito podeljena! Po vodama opasnosti Naša zemlja pluta. Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati. Sreća. Pa neka! nikad se ja mučiti neću Što svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti neće.

147 . Neka onda moj usud i moja sreća budu Kako moj BOg i moj GOspod želi. kao vetar i kao sen Sve stiže i odlazi i ništa ne ostaje I kad najduže traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li čovek plače ili peva. Bol će svoju nit iz tuge izvlačiti! Beda krasiti najbogatiju odeću. Ko nam zaborav dade taj nam i pamćenje stvori Možda će i Venerid jednom duh moj prestati da mori.Ništa mome srcu hrabrost uzeti neće! Tuga će umreti. Zato budi srećna što k tebi srce moje poseže Što vreme ište neka ti se ne čini da mnogo oteže Provesti u samoći svoju ću mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. Nebo će ovde sve preokrenuti! Skogekär Bergbo Iz zbirke Wenerid SVe je zalud. Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaženstva cvetati! 7. Strah će poroditi trajnu radost. Neka samo zavist svoju žuč sipa. Slabost se uzdići na najzdravijim nogama! Zavist će stajati U uglu stida zarobljena. Nebo jedino sve to može srediti! 8. Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna će ipak ostati. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad čovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva.

Srce ipak ostaje nezadovoljno. tako ðavo svoje ne dobije! Johan Runius Nad taštinama sveta Air Anglois153 1 Šta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno. Rodnog greha 155 Kesa za novac. Šta je svet? Samo sujeta. Nema ga. požuda. 148 .Gunno Eurelius Dahlstierna (1661-1709) XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. Podajte caru carevo. Ako hoćemo da izbegnemo ono/ što je mnogo gore! Šta nam je Gospod naložio. XXII. a Bogu Božje. bogatstvo. Sve o čemu ovde snimo. i daj svome kralju blago/ život i krv: „Daj Bogu i kralju što im pripada. Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas drži/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdižu dan i noć/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one što ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ poštujemo/ obavezu dajemo/ slušamo/ službu i porezu. 153 154 Engleski airen. daj kralju svoju veru: „Daj Bogu dušu. Kad se probudimo Nagi smo. I naša je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno. čast. to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: „Daj Bogu svoje srce. u to vreme omiljena melodija. Plata mala.21. otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasićuje.

gde tad beše plemstvo. Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. Lake kao perje. Ko beše ishodište Pronañi sad. Ali s večnim dugom. 3:19: „Jer si prah i prahu ćeš se vratiti. Sopstvena vrlina je plemstvo pravo. Otac tvoj je orao. 2 Šta je rod. U grobu se sreću. 149 . Iza greha 156 157 Račun pred Bogom. majka ti prela159. Crv savesti će tad rasti. Prosjački štap Kao brata prepoznaju. Ne diži krestu. Sledi trulež. 159 Upućuje na švedsku krilaticu: Kad je Adam orao.157 Svilena odeća. Tričarije i ništice. Tečnost je krv. Idi Pismu160. I položaj.Račun sasvim pun156 Ima sluga taštine. Nakon pića. Idi humku. Odećom svojom I praocima Nećeš postati plemić. Podrazumeva plemenit rod.” 162 Misli na vino u Bahusovoj službi. 158 Po Svetom pismu: poticati od nečijih bedara. Prolazne kao vetar. Ljuska bez jezgra. Pogledaj šta mrtvi rodovi veruju. dom za crve: Nakon slasti. O poreklu. Svih je ljudi poreklo dobro poznato. Zemlja je ta majka svih161: Štiti i mač. a Eva prela. 3 Šta je zadovoljstvo? Šta je sok162? Samo vetra dah. 160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva.

Ode od vina. Ti. Koji zbog začarana duha Žuto smeće u mačjoj koži165 Dole zakopavaš I s počašću Tom se klanjaš. U gladi se daje Za smeće i golubinji kal163 Gaji vraga Žuto sranje. pijanice. Seti se kako ženskar nedavno zaluta. Ti. Zatim iz požude Pade i na stubu srama završi. 165 Kese za novac su pravljene od mačje kože. 163 164 Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: „a četvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra”. škrtice. Taštinom požude. Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S ohološću. pazi se pada. Srete svinju I glasno kriknu. Potpuno baš briga. Što novac gutaš. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu uništenja Jerusalima.Sram sledi. 150 . Crne zemlje ekskrement. dobar dan druže. Prilično teška. 4 Šta je zlato? Crveni glib U škrinji? Kome dukati ne prijaju? Čitava kesa. pjan kao klada. Kao od olakšanja. Požudniče. Slušaj kakav čudan slučaj Nedavno se zbi u Bahusovoj državi: Pivopija silni. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva isteče. Pade na tikvu. Pa iz taštine.

Nek se tako zbiva. što ih BOg stvori. I najmanje što on stvori. 4 Najmanja travka nad kojom se čudim Po šumama i dolovima. 3 Da! velika sila svih anñela. Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 Šta bih da počnem kad Malo proziram. on je moja. Sa svojom silom i moći. Njegova divotu da slave. Moraš učiniti. Ako hoćeš da čuješ. Ja sam njegova. Ja i svet svaki imamo svoga. veliko je. Nek tako bude. Njegovu moć može dokazati. Ja ću odgovoriti: Svako misli da je pametan. Što ih prate tamo-amo. 151 . Nikada tu sposobnost ne imaše Najmanju trun da stvori. Što skiptar nebesa nose. 2 Da svi kraljevi krenu po redu. Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. Hans Adolf Brorson O Postanju 1 Ustajte! sve stvari. Velika gospoda Imaju svoje lude. on je moj167. I ciciju tu Baš mi se fućka.I za novac kovani. I da o tom pričaš. Koliko mnogo ljudi hodaše i hodi U svim carstvima sveta? 166 167 Kvari mogućnosti za zaradu. Ja sam luda sveta. Sve to prezirem: Kažu mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlaže.

14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji. snaga i moć! 13 Svem onom što duh ima Naš će tvorac u susret krenuti. I sve krajeve sveta. I gore mi k nebu maše? 11 Šta da kažem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anñela čete? 12 Šta da kažem? moje reči Ne žele mnogo da kažu. Haleluja! naš Bog je velik. Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 Šta da kažem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo može da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 Šta da kažem kad želim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 Šta da kažem kad vidim Kako roj zvezda sja. Kako mi se svaka blago smeši. Našem tvorcu hvalu nek pevaju.6 Šta da kažem kad vidim Da sve šume vrve. Ko ima sposobnost i jezik. O. Njegov će zakon brda i doline ispuniti. Mnogi vratolomi što ih ptice čine Gore pod gospodovim nebom? 7 Šta da kažem kad hodam Meñu cvećem na poljima. U tonu radosti zajedno. BOže! kako je tvoja mudrost velika. Tvoja dobrota. I svi koji na nebu žive. A nebo odgovara amen! Iz Čudna dragocenost vere (1739) 152 .

Dokle jutro ne zarudi. Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kašici. Sve je puno mira. lud bih bio/ Mada mi prilično loše ide/ Sreća moja izgleda krivudavo hoda/ Očekujući Vreme ona izgleda pravo ide. 2 Nesreća se izgleda stalno sa srećom smenjuje/ Sve što Početak ima jednom se završava. 168 Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan twå dryader) 153 . Sve se raduje: jer ovde žive Paks i Muza. Onaj ko na Istinu Štapom pokazuje Ipak može lako sa Mostića Istine pasti. Gospoña Nachtigal se zvučno glasa. Na Brdu se životinje pare. i puno je ploda. kao svetlucavo Ogledalo.Georg Stiernhielm (1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeñu dve drijade)168 Željo srca! reci moru kako tiho Ono leži. 3 Rosa nebeska običava na Drveće da pada/ Ali čim im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih može saseći Kad sekira ni držalju nema? Crvotočna se prstima mogu gnječiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube. Ta ceo Svet voli ono što je šaroliko/ Mnogi moraju da živi i što beli hleb ne jedu. skaču. Pijan Čovek nema uvek štap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom završavaju. I šuma svoje lišće nosi u divoti. Tlo cveta. cvrkuću. Svež zapadni vetar lagano počinje da šumi. ne čuje se ništa što smeta. Lars Johanson (Lucidor) (1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se žalio. Ptičice se gnezde.

jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom. što se može videti kod mudrog Salomona. 9. Reč „oeconomia” je tada značila gazdinstvo ili učenje tome kako valja voditi jedno domaćÊinstvo. (1669-1670) Henrik Gerner169 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662. da ne poviješ svoj vrat pod ženin jaram! jer to ti nije korisno. Čuvaj se zato. ali moraš očekivati jednu od tri stvari: 1. tj. koji je pustio da mu nepoznate i strane žene nad srcem zavladaju (1. Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije. i da se nad svojim mužem nadvlašćuje. ali je još odbojnije da se vidi obučena u mušku vlast.4 Zato samo pusti Sreću da se s Nesrećom bije Dok ne vidim/ Ko će za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jaše Ako ga izmoriš muke će ti stvarati. Ili ćeš postati idolopoklonik. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom žanru. Zato se nadam da ćete jednom naučiti da pišete Da ste Vi nesrećni vedri kao Ja. nisu kanonizirani. 22. 5 Zato će moja Krv i i Duh bezbrižni ostati/ L a s s e se ne boji ni mržnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da čini više nego zašta može da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ići Putem/ Nek izbegne ko može takvu Omču Nesreće/ 6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da živi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Sreća se stalno okreće/ retko kad može da ostane/ Mada tek juče stiže/ danas već odlazi.4). Tako se to Henrik Gerner (1629-1700). da ne bi postala tvoj gospodar.)170 Glava 4: O domaćinovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom. koji čoveka stavi da joj bude njena glava i učini je njegovim pomoćnikom. tako mu i nije naredio da supruga nad mužem ima vlast (5. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha. koji se naglo razvio nakon reformacije zbog središnjeg značaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. 11.2)171 Kao što se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra. ili rebra onde gde je glava. Jer time zamera Božjem delu. (Sir. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. onda će ti ona ubrzo postati i tvoj Bog. „practicosacra” ukazuje na tesnu vezu izmeñu svetovnog i duhovnog aspekta. župnik u Birkeredu kraj Kopenhagena. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet. ti obazrivi domaćine. Moj. 170 169 154 . Kr.5): to je njemu gadost da se žena ili u mušku odeću oblači ili oružje nosi.

otvori svoju bačvu itd. drugo ga je koštalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog života (Sud. Ili si zapao u najveću opasnost: Gde Samsonova žena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem. a žena muž. Moj. da kći želi u majčinoj košulji da hodi i sin da se navikne u očevoj da bude? Takav brak. ne nanosi mi bol. otvori svoju bačvu! Iz tvojih mi flaša podari pijanstvo! Sve do poslednjeg časa možeš mi dati Da u buretu vina svoju kuću gradim. Skrivenim zadržati svoj skupoceni izbor.7) Suviše je nisko za jednog čoveka da bude kako žena. a Dalida vlast nad njegovom snagom. Da li još kakav smrtnik postoji Koji može više ceniti. i niko nikoga ne razumeše pravo (1. Ali ipak za oboje mogu postojati: 155 . 14. Ti koja čitav svet zadovoljnim činiš! Zašto si mi se u srce smestila. Da svu muku moju iskaže. 16. Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. . Najdivnija Venero. Ili ćeš zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja će te supruga prezirati. Ko će me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje kože bore.17.1-2). Koji moj jad u usamljenosti čuste. Mada mi srce pući mora. Vi mi možete svedoke dovesti. Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero. koje je moje srce pokrenula. Nežna mi vatra srce nagriza. to ga je prvo koštalo 30 svečanih haljina i života 30 mladića (Sud. a iz ta dva proishodi treće: od toga ćeš bol u srcu imati. – 3. nalik je na gradnju Kule vavilonske. i smolu zemljanu mesto kreč. hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra. 11. gde uzeše opeke mesto kamena. i suviše visoko za jednu ženu da bude muškobanja… Olof von Dalin Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha šumo i bistri izvore. Dragi Bahuse. Čini se da se i sam eho pita za njeno ime.dogodilo sinovima Izraelovima sa kćerima moabitskim (4. I šta da se onda sudi o jedu koji će to kod drugih izazvati. u kome je muž žena. ne nanosi mi bol itd.2.3.19). Pesma Dragi Bahuse.21). Moj. Ipak ću sve do zadnjeg časa. 25. tvoj će bližnji huliti na tebe.

svako svoj uzima. i niko nije gde je nestao. tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije. Prijatelju dragi. zaboravio sam da kažem da je princeza imala jednog malog. koji se zvao Pip. i kome je prijatelj u mislima ne može besneti i cerekati se. ima se pravo na to: Dobio sam jednog smešnog momka. mogu priznati da sam sinoć čuo nešto što je vredno pažnje: Ako se želi primeniti na sneno otezanje kakvog suñenja. Ptica peva u zelenom lugu. u kolo se uhvati. a gusku u lonac stavljaju. kao sve ono što je lepo. a imali su jednu kći. i davali su joj tako sjajnu. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju. i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko. koji me svako veče zabavlja svojim pričama. ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo.Kad jedno izañe. da je blistala kao sunce. pa i ja moj. što draganu ima. i plesom pod razori. stani. Podigni jedro. ja mislim na svaki lep trenutak što ću ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nećeš mrznuti po čelu. tako lepa. malog psa. Švedski Argus: List I:49 A pošto sam pomenuo formalnosti. i grana počinje da raña. šta da činimo? i 156 . drugo unutra uñe. i onda se tako. onaj kraljević iz daleke zemlje je video princezu u crkvi. koji je imao kraljicu. ali princeza je izgubila svog psa. koja je bila tako lepa. koji se zvao Pip. i onaj. pa je kralj pomislio da će ona umreti. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine. ja se na brod uvek usuñujem. ne. a da moj anñeo nije lep. jadan onaj koji ničeg nema. a ovu mi je ispričao na starinski način na koji se pričaju bajke meñu prostim ljudima. nema se zato zašto hvaliti. I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljević iz strane zemlje. Bio jednom jedan kralj. sjajnu odeću od čistog zlata i srebra. sigurno bih drugog uzeo. hajde. sad nam vetar duva. a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je teši. Ne znam sad baš kako. i skroz je na smrt legao. i ona nikako da ozdravi. I dani su dolazili i odlazili. I sve je to bilo lepo i dobro. Ko će me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje kože bore.

kraljica je odgovorila: Dragi oče. žderavci. Tigrovi. bilje. bogteblagoslovio. često postaje hrana grabljivica. zemlja postaje hrana biljkama. Dobro. biljke crvima. koji sve pretvara u svoje potrebe. zamene svoja staništa s jeseni za zemlje južnoga sveta. kako bi mogle da padnu u ruke više naroda. konj. crva ili zemlje. trava i mahovina. moraju da nose svoje skupocene kože drugima na korist. godine. mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. I tako se sve kreće u krug. oho. labudovi. i onda je kraljević pomislio. hrane se elementima i iz njih rañaju174: Biljke. ptica grabljivica. vazduh. vo vuče plug. rudama i šljunkom. lisice. crvi pojedu ptice grabljivice. medvedi. hermelini &c. on drži ovaj govor koji je bio početak do danas neprekinutog niza predsedničkih govora. ništa drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da će onaj ko povrati Pipa dobiti našu kći. slavuj nam peva i poji noću. ne. krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lakše mogu sejati: soko hvata ptice za ljude. Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oči raduje. rastu iz planete i na kraju životinje iz biljaka. kada mu 3. vatra 157 . oktobra173 Moja gospodo! I. održanom za Kralj. voda. kukavica i ševa danju. ždralovi. kamila moraju da nose najteže terete. drveće. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu. preko 20 milja. kada je održano prvo predsedništvo1739. Gde je Pip nestao. patke. to ne ide tako brzo: mislite li da se to može završiti za četvrt godine? S m e š n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a č e k a m četvrt godine dok ne čujem kraj priče Carl von Linné Iz GOVORA o osobitostima insekata. svinja i jež riju zemlju. Dakle. svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe. krava daje mleko. Babo. pomisli kraljević. onaj što je ležao bolestan: oho. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari. Da. I onda je otišao preko celog sveta. da bi ih čovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. guske. često na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice. reče baba: Ako oćeš da ostaneš u mom domu Dok ne izjedeš dvanaes iljada jaja. slon. irvas vuče saone. 172 173 Auditorio Illustri Velika sala Viteškog doma Akademija je osnovana 2. čvorci i zebe moraju da se svake godine s proleća sele ovamo nama na Severu. Ne. I to se tako zbilo i dogodilo. dana 3. a Linné je žrebom odreñen a bude prvi predsednik. petao nas izjutra budi. reče on. kokoš nas hrani jajima. crvi pticama i ptice često grabljivicama. risovi. ovca nosi vunu. reče kraljević. odgovorio je: Čekaj. možeš li da mi kažeš nešto o Pipu. reče baba. Sve što je svemoćni Tvorac sredio na našoj planeti načinjeno je u tako čudesnom redu da ne postoji ništa čemu nije potrebna podrška drugog da opstane. dok nije stigao do jedne babe na jednom vojničkom imanjcetu: Dobar dan. već zarad drugih. Zemlja sama sa svojim kamenjem. I tu moj momak završi svoju šašavu bajku: Kad sam ga upitao zašto ne ispriča još. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172. juna 1739. čekaj dok kraljević ne pojede sva jaja. prestaje mandat. zemlja pojede bilje: Da čovek. Saznaćeš ono za čim žudiš. bilje pojede crve. dobro. čaplje. 174 Elementi zemlja. Većina ptica kao što su rode. Psi moraju celoga dana da gone srndaća ili zeca.

seje i žanje ono zrno koje će od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom. Ronci se u stotinama spuštaju a jezera i kao mreža teraju ribu ka obali da bismo onde lakše mogli da je lovimo.Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala. putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana. plivaju uz reke. Tvrdice skupljaju ono što će drugi proharčiti. Pčele s velikim trudom sisaju med za naš izbirljiv jezik. Ratar ore. zadovoljstvo i snagu za dobro pastve. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obučemo. [– – –] 158 . vreme. sve na službu čoveka i životinja. zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi život šumnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo. Vlastodršci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu. ostriga i jastoga. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i našem ustrojstvu. Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokažu gde je ispod površinom skrivena riba. ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile puževa. vojnici žrtvuju krv svoga srca i jedini život za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. Surinamska mušica svetli noću da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. Činovnici provedu sav svoj život služeći drugima. da bi životinje.

Da se na slabo biće žalim. To mora biti kako jeste. Od vreline. Blag vazduh da dišeš imaš. Njegova je sudbina da se menja.Hedvig Chalotta Nordenflycht (1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko što parnjaka Po boji. Taj fini miris balzama što ga širiš Čini mi zadovoljstvo i očarava me. Koji bednu zavist slušaš Kad Evinom rodu braniš Da Parnas dodirne. Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum Glupi zakonu. mreš i nema te više. Meñu bedne tvari svoju krasotu kriješ. Na tvojim listovima priroda svira. I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osveži. po divoti nemaš. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi. Meñu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najviše privlači. Ti hitro sav moj trud zaboravljaš I dosadi ti moja nežna nega. slepi običaju. Oštar udar vetra nikada te ne sreće. Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. mraza si bezbedan. Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim.. Ti veneš. Živahan lahor na tebe duva. S vernom brigom ja te gajim. U umetničkom sjaju se iskazuje. To što si isprva potekao 159 . Užasan zakon promene ti slušaš. Ali kao što moju kolibu krasiš I u svoj se svojoj divoti pokazuješ. On mora biti kao što može. On je trava. Što kroz list i pupoljak prodire. on mora propasti. po sjaju.

nebesku vatru. ponosna srećo. I smrt je moja čežnja. I od čega su nastale? Ta budala ne zaslužuje Da mu se na glupa pitanja odgovara. Želja moje mladosti nestaje. Moja radost je nestala. jasno. [Moja životna želja je presečena] Mel. Sva moja žudnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zašto da moja duša radost nosi. Moja životna želja je presečena. Zacelo je. ti mračni. Koji se u svom zaludnom mudrovanju Čudi da li žene imaju Plemenit duh. Ti jadno bolno srce! Zar ne može gorka bol. bez sumnje. Ti. Moje vreme u plaču otiče. I iskra plemenite duše Svoju tamnicu izgubi? 160 . tihi grobe. nju koju ipak ne nalazim. Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoće uvek se boriše i dokazuju da su pretrpeli štetu od kužnog vazduha. Ja sam nesrećno data U vlast grozne tuge. Što te bez prestanka nagriza. Koji htede da svoju vlast odbrani. Da drvo života prepukne. Da ti smrtni udar zada. Lagana smrt pred očima stoji. šta je itd.Iz slabog i muškog mozga. Tebi je. Mora se dugo čuvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti muškaraca I mnogih udica sumnji Što ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlačiše.

Neprijatelj te najradije u nevolji gleda.Ambrosius Stub Nikad se ne grozi. Ne tako. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. I neprimećena svenuti. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Kada lepota nestane. Neprijatelj se smeje tvome bolu. Budi dobro raspoložen. Razmisli. što skakućeš tako hitro? Šta te to bode. mladost kratko traje. jer to peče Nikad se ne grozi jer to peče. Divna ruža uskoro može izbledeti. sad je pravo vreme. Najveću divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i muškarca. Lepota se može skršiti i mučna biti . nevrednom da se zagrli. časna devojko? Da trčati tako hoćeš i vikati Već na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima anñeoska imena i čast. Ne štedi tako da škrtica postaneš. Sam sebi oduške daj. 161 . što skakućeš tako hitro? Ne tako. Naslednik ti samo smrt želi. Onda se smeju isušenom telu . a divno stvorenje se izgubi. Naše druženje bez veštičjih veština Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi. Zato svoje srce ovamo prikloni. Živi i obojicu ih ismej. Jer tome će se naslednici smejati. voli. Priroda je svakom polu dala svoju želju ljubavi i dozvolu. Jednom mladom drugo je mnogo potrebno. Ali trolovi i medvedi i vuci muškarci nikad ne žele biti. Voli.

koja ne može ništa drugo do da pokrene i oduševi posmatrača pristiglog iz daleka. po kojima šesnaest meseci. naukama i prirodnoj obdarenosti. Ali je zanimljivo i prilično čudno da žitelji te planete govore jedan jezik. po njihovom mišljenju. navikama. jer na toj planeti nema konja. kao što su hrast. trnovi i slično. izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i načinu na koji ljudi misle Kneževina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti.nebeski svod. jer kao i Mesec kod nas. a duž obala se nalaze najdivniji letnjikovci. tako su i Potuanci ovde čuveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. ima trostruko kretanje. a utvrñuje se na osnovu najčudnijih zbivanja. Piće stanovnika se pravi od odreñenog bilja. tako da se vreme ovde. čas rasuti ovde-onde. već veštačkim mašinama koje se samo kreću. A kao što Evropljani na našoj planeti imaju prednost nad drugim narodima. jer se ne pokreću kao naša ljudskim rukama. mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama. koja se pokreću takoreći magičnom silom. koje se odbija od nepropusne polusfere. mada žitelji Potua odstupaju od žitelja drugih država i provincija po naukama i običajima. kojih ima samo odreñen 175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. jer u njoj se posvuda govori jedan jezik. ipak. koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije. topola. deli na noć i dan. Po njoj se lako može proći bez putovoñe ili tumača. ali ne u neki odreñeni dan. zbog tog različitog kretanja. lipa. palme. More i jezera daju divnu ribu. ta planeta svojim različitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. jer ne može se zamisliti ništa blistavije od svetlosti sa Sunca.. Osim toga. imaju svoja imena. zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeñu noći i dana. ali on nije ni nužan. 176 Firmamentum lat. ne može da otkrije njihovu veštinu.Ludvig Holberg Podzemno putovanje Nilsa Klima. ti drvenjaci su tako oštroumni u svim svojim izumima. posebno na osnovu jedne velike komete koja je. moglo bi se reći da je noć prijatnija od dana. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji označavaju milje. Da. Ta planeta ima. a od kojih potiču sadašnji stanovnici. Jer svakog šesnaestog meseca Nazar se vraća na svoje mesto. na njih su postavljene ispružene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovištu ili selu. kao i naša Zemlja. na koje se dei podzemna godina. zimu i proleće. a sa njima i ostale životinje sa izuzetkom nekoliko njih. koje se zeleni u sva godišnja doba. to su varioci bilja. hladnija su od ostalih. 162 . Žitelji se sastoje od raznih vrsta drveća. i ima skoro iste voćke kao i naša Evropa. jer nisam baš vičan matematici. nazivaju se obično minhalpi. biljem i drugim raslinjem. da niko. Računanje vremena je različito. koja su najbliže polovima. leto i jesen. ko nema Argusove oči i skoro božanski razum. Po njima se plovi uz pomoć brodova na vesla. pre tri hiljade godina prouzrokovala opštu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drveća. ne postoji zob. čas povezani u nizove. U tome je ta planeta živa slika promenljivosti prirode. Oni koji prodaju to piće. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemačkih milja. kao kod nas. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789. Ali kad je reč o svetlu. a ona mesta. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. koja liči na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. koji su se spasli od opšte poplave po uzvišicama i vrhovima brda. Ureñaj i veštinu tih mašina ja ne umem da objasnim. Zemlja je veoma bogata žitaricama.

nema nikoga ko se laća nečega u šta se ne razume. pojedini su smatrali da se mora više polagati na duševne osobine nego na prednosti po poreklu. a ovde završavam poglavlje. jer kad bi poznavali značaj poslova i svoje slabe snage. jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu. Nekada je ta podela postojala. jer bi svi da budu jaki u svemu. Oni koji su dobili tu privilegiju. i da se smatraju sposobnim za sve. On je u 177 U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaćao po glavi člana porodice. ne smeju da imaju nikakvu drugu državnu službu. mogli bi da prodaju njihovu robu po nižoj ceni. Zar da glumci budu pametniji u pozorištu nego mi u životu?” Stanovnici te kneževine se ne dele na plemstvo i puk. na kojoj se porez računa po glavi deteta177. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece. ošljari i u jednom i u drugom. Tako je to već čitavo hiljaduleće. a na štetu drugih zanatlija i trgovaca. oni bi odbili te položaje kad bi im ih ponudili. ali kad su kneževi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo. koji su javni činovnici i dobijaju za to platu. SEDMA GLAVA Državno ureñenja kod Potuanaca U Kneževina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji. i izabrati za regenta onoga koji zaslužuje tu prednost. mogli bi da privuku sve kupce. tako da se drveće sada poštuje samo po svojim vrlinama. koji mnogo podstiče broj stanovnika. u kome ti različiti činovnički položaji vreñaju stanovništvo. već se zadovoljava da proučava prirodu jedne jedine bolesti. jer oni ne biraju najbolje uloge. O tome ću detaljnije govoriti kasnije. jer gomila grana čini drveće sposobnim za ručni rad. Zato se činovništvo obavlja – to moram reći uz dozvolu stanovnika našeg sveta – bolje ovde nego kod nas. Dete se poštuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo. da se uguraju u najvažnije poslove. položajima i radinosti. i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. U našem svetu često vidimo da se činovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima. Inače će glumci pokazati više razuma od nas. Kod njih niko nema čak ni dva činovnička položaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja služba zahteva pun trud. pa čitaoca upućujem na to. a zbog prednosti koje imaju u državi. Mi se divimo onima koji se usuñuju da istovremeno preuzmu najrazličitije položaje. Jedina prednost koju roñenje može da pruži. Ja se još uvek sećam da su čuo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: „Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. ne može se od njega očekivati ništa drugo sem disonance. čine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove. Ja sam već govorio ponešto o prirodnoj obdarenosti i običajima toga naroda. To je sasvim drugačije u našem svetu. nasuprot tome. i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. On povećava ili smanjuje slobode i prednosti u državi prema broju dece. jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima. već one koje najbolje mogu da odigraju. Mi smo tako loši da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti ilošem znanju o sopstvenim sposobnostima. Zato su rañanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego što su teški i štetni na našoj planeti.broj u svakom gradu. U godišnjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red. da privreñuju nešto drugo ili se bave nekim zanatom. Takos e strogo drže tog zakona da se jedan lekar ne može odjedanput baviti celom medicinom. zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roñenja. Ali ovde. 163 . Kad lekar istovremeno hoće da izleči i ljudske bolesti i državni slom. i gde niko nije jak ni u čemu. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima. a kad jedan muzičar hoće da bude i virtuoz i savetnik. i od toga se ne odstupa. a jedan muzičar se ne trudi da svira više od jednog jedinog instrumenta. Tako se onaj ko je otac šestoro dece oslobaña svih redovnih i vanrednih poreza. jesu brojne grane.

jer nisu poštovali njega samog. jer dokle god je taj oblik vladavine trajao. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. koja je tinjala pod pepelom. Kad je većanje bilo okončano. uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu. i svo druženje i zabavljanje je prestalo. Vremenom je uvideo da se država ne može održati ako njom ne upravlja jedan regent koji potiče iz velike porodice čiji koreni mogu narodu uliti poštovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu. a mladi da poštuju stare. Žene meñu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika. čak i kad je on za to manje sposoban od drugih. Predlog je dakle odbačen. podvrgao se toj proveri. A loša i nesposobna drveta je na neki način pokušavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim počasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. ali je njihovo vladanje više očinsko nego strogo. i razmišljali su samo šta je nekad bio. njegove vrline i veština vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono poštovanje koi čine snagu države. Ostali su pri tome da preziru njegova nareñenja. i dao da mu oko vrata drže konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. Moć potuanskih vladara je neograničena. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko može da održi jednakost izmeñu podanika. pošto ljudi veruju da svaka. kućnog savetnika i 164 . Gunñali su zbog njegovih uredbi čim im se ne bi svidele ili bi im palo teško. zauvek ostati nepromenljiv u Potuu. i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blažena ona država u kojoj filozofi sede za kormilom. Vremenom je to otišlo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta. izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili. Jer kako oni izvršavaju pravdu po principima. koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega. Ali to nije dugo potrajalo. da se pretpostaviti. a roditeljima je bilo teško da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog. taj predlog je proglašen nerazumnim i krajnje štetnim po državu. a ne šta je sada. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobići kraljevsku kuću. koji odreñuje prvoroñenog princa za vladara. On im je povlañivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale ništa drugo do oznake najnesposobnijih drveta. čak dobro promišljena promena daje povod za nemire i nerede u državi. i ono nevreme. ali ni tako ništa nije uspevao da učini. a podnosilac obešen. skoro svi trnoviti žbunovi su imali titulu. i za jednom zlom pobunom sledila je druga. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom. i da je zato bolje zadržati stari poredak. moral da sede u začelju stola na gozbama i i skupovima. Jer dogañalo se da je starijem bratu teško da popusti pred mlañim. ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima. a glasovi prebrojani. smirilo se. nikada nije moglo da se natera da zatraži neki čin ili titulu da bi steklo pravo da sedi u pročelju. ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najviše sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. godišnjaci kazuju o jednom filosofu. i nisu hteli da prihvate da ga slušaju kao svog kneza. Kad je izneo svoj predlog. Jer kako je novi knez bio niskog porekla. koje je priroda opskrbila najvećim duševnim sposobnostima i najvećim brojem grana. koji je na nju imao pravo po roñenju. i počeo je da biva strog. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i svečanim skupovima gledali trnovite žbunove kako sede na najuglednijim klupama. Jer ono drveće. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslušnost. kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju. Vrednost ovde nije vezana za neki stalež. Ipak. Taj red u pravoj liniji će. Godišnjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stoleća meñu njima bilo zakonom utvrñenih staleža. Oni. verovalo se da će on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeñu kraljeve dece. U toj drugoj krajnosti se ona iskra. već niži moraju samo da slušaju svoje nadreñene. smatrali su ga takvim i kad je seo na presto. dve stvari koje se inače tako lako razdvajaju. koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameću i vrlinom. koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji način.početku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. a ne samo po zakonima. Jer predlagači su jedini koje u toj kneževini kažnjavaju smrću. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva. tako da se prvoroñeni neće zaobilaziti osim u krajnjoj nuždi. a palme. pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana. Zato je zaprećeno smrtnom kaznom onome ko u budućnosti i najmanje promeni nasledni red. kakva je bila uobičajena u njegovoj zemlji. koje je tako dugo činilo zbrku u državi. Naime.

Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. ali niko time ne stiče pravo na prvo mesto na javnim skupovima. 9. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. 5. 4. Kod nas je to prilično različito. Od tog vremena su se strogo držali onog zakona da su svi grañani jednaki. smatraju se ovde najzaslužnijim grañanima. Što neko ovde više dobra dobija od države. njegov predlog je. a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju. filosofima. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola. trgovcima. dvorskim slugama itd. oni dobrovoljno upražnjavaju tu učtivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. jedan grañanin grada Keba usudio se da predloži zakon po kome bi taj običaj valjalo ukinuti. ipak nije nestala sva želja za takmičenjem. imenovan je za kadokija ili velikog kancelara. Kod nas naprotiv taj 165 . a kako je kasnije optužen da i dalje radi na tome. jer sada se svako trudio da onog drugog nadmaši u vrlini i istinskim zaslugama. odvukli na trg s konopcem oko vrata. To je bilo toliko smešno kao da sakat zatraži titulu lepo roñenog. to se skromnije i poniznije ponaša. i svi ih bez razlike poštuju. Istina. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. 11. 2. Kad je nesreća došla do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana. a to je kod tog pola stvaralo još veću uznemirenost nego kod suprotnog. najviša vlast daje odreñenim profesijama prednost nad drugima. odgovorili su mi da je to njegova obaveza. svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka. zanatlijama. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlagač projekata koji se dva puta tajno pokušao da uvede staro rangiranje. Ipak. tražila titule desetogranih ili dvanaestogranih. Trgovci. jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama. Ta se razlika može videti iz kraljevskih uredbi koje se rado završavaju rečima: „To mi nalažemo našim seljacima. 3. 10. Seljaci i ratari sa osam grana i više od toga. Oni koji državi služe bez plate. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za državu. Sad već rang i titule ne postoje u toj kneževini. najbogatiji grañanin Potua. a trnovi su tražili da ih zovu palmama. fabrikantima. Kad sam upitao za razlog. ili da onaj ko je niska roda poželi da ga zovu visokorodnim. jer on ima najviše koristi od države.” Ja sam stigao nakon što je sledeća uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1. Ipak sam nekako namirisao na šta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se još to uvek čini čudnim i da to ne mogu baš sasvim da shvatim. bez prave časti i zasluge. ali kad je iskazao šta misli i prikupio glasove. Ali mada su titule ukinute. ne postoji nikakav zakon o toj učtivosti. s prezirom gledaju popreko one niže. Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. prihvaćen kao koristan za državu. 6. Oni su junaci podzemlja. Umetnici. Neka drveta su toliko otišla u svome taštom častoljublju da su. 8. umetnicima.dvorskog savetnika. pa je zato i njen najveći dužnik. i ja sumnjam da bi je neko u našem svetu preporučio. Ja sam često viñao kako Bospolak. On je zatim ukrašen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. kako beše običaj. iako im priroda nije dala više od dve ili tri grane. Njega su. bez i najmanje zamerke. jer oni kojima država pruža najveću čast i najviše prednosti.. Meñu drugim čudnim stvarima sledeća zaslužuje da se pomene. 7. ali za prvi pokušaj je osuñen na puštanje krvi. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli državu svojom imovinom. Oni koji imaju brojno potomstvo. prognan je u firmament. Meni se ta uredba o rangiranju učinila neumereno smešna. Oni koji se bave nužnim zanatima.

nijedan zakon nije u toj kneževini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina. i podnese jemstvo za svoje dobro ponašanje u budućnosti. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik. jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju položaja. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara. a skoro kao kod Rimljana nekada.” Ipak.nadimak dobijaju oni koji remete čovečanstvo. povesti. što na jeziku podzemlja znači Kormilar države. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit. koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga. Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u članovima religije ili vere. iskaže zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. i koji ga je podučavao u učenju o Bogu. Kad sam je upitao nije li suviše težak i nepriličan rad za jednu tako značajnu gospoñu. ipak je dopuštao da njime u svemu upravlja njegova žena. jedan je bio dvorski podrumar. koji su obojica umrli bez potomaka. sužavanje ili proširenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima vešti. što je nešto neobično u njegovom dobu. Ja sam lično video moralnopolitički sistem ili izvod iz učenja o običajima i državničkoj veštini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. a pre nego što se objavi. matematici i filosofiji morala. šteti celoj državi.” To je razlog što sve dobre žene u toj kneževini same doje svoju decu. u kojima je dotad boravio. i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. Njene način razmišljanja pun vrline i velike duševne sposobnosti su je uzvisile na taj važan položaj. i pokazivao je znake odličnog razuma i velikih vrlina. Već je imao šest grana. a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu. čak koju godinu pre smrti svoga muža. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa. šalje se najzad vladaru na potvrdu i potpis. da nešto zamera zakonu koji je već objavljen. i dokazi o njegovom načinu razmišljanja i ponašanju koje su izdali načelnici kvartova i susedi. Tu se pomno odmerava sve što se predlaže za jačanje. i tu su svakome na raspolaganju da ih prouči. . ostale izrastu s godinama. od kojih se još uvek sećam sledećih: 166 . izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne činovničke položaje. Prestolonaslednik je bio dete od šest godina. pod pretnjom smrtne kazne. izmenu. da. Kad mu je supruga ležala od babinja ili na kakav drugi način bila bolesna. ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga muža. ali oni se nisu usuñivali da se uzdignu više uz pomoć svoje otmene sestre. kao što je rečeno. Možda se mnogima ta sporost čini smešnom. podršku. Rahagna ima dva brata. poboljšanje. Postoji dakle manje slobode u političkim stvarima nego u religijskim. kidaju prirodne veze ljubavi i duše. Ona ga je imala dugo. junaks voga vremena. zašto ej priroda ženama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoće naravi dojilje i dobrote mleka. Nova uredba se prvo ističe na većnicama po svim gradovima. to čini samo na svoju sopstvenu štetu. a izdali su ih ispitni karati. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneževini. Posebno je čudno što da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kućište u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu. otac tridesetoro dece. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu službu. Ja se ovom prilikom sećam sledećeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: „Ovde leži Jokan Veliki. ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumačenjem. ali ih nisu smatrali važećim ako ona ne bi dodala svoje ime i pečat ispod. On sadrži mnoga temeljita i korisna pravila. mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva više od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. a ubili nekoliko miliona ljudi. Vladar čuva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji. O dvorskoj državi i njenoj privredi sam već nešto govorio. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i važne poslove. jer mada je on imao priličan uvid u stvari finansija. stanovnici su mi dali odgovor: „Šta misliš. Niko ne sme. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najviše mesto meñu slugama dvora. ali posledica te obazrivosti je da zakoni večno čuvaju svoju snagu. a drugi dvorski mesar. jer niko se ne raña sa više od pet ili najviše šet grana.

I to onda objašnjavam mojim primerom ovako: Mi smo u našem dobu vidimo jednu čudnu životinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilično nesposobnom. jedan može biti sposoban da čini izume i planove. One članove saveta. a drugi kao pisar. jedan postojanost i stalnost duše. Nijedan se grañanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. Najmanje treba da uzvisi one koji najžustrije traže čast. Kad nekog optuže za neki zločin i vladar bude ubeñen u to. ali ga ja ne bih mogao preporučiti zbog uvredljivog primera kojim je objašnjeno. i po njima se ravna u iskazivanju presude. već samo ljudska. jer kad jedan zao ili grešan čovek bude uvršćen u prijatelje vladara. Taj učitelj mora posebno voleti svoju otadžbinu. kad čovek ume da odabere pravog. Sledeće je jedno veoma korisno pravilo. biti čovek pun vrlina i uvida. jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti države. jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadžbine draža od sopstvene. nije Stvoriteljeva krivica. Kad sam pročitao taj odeljak. već da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. mora da istraži da li je optuženi ranije učinio nešto dobro. 3. 2. 7. ali kraj jedan gad. ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost. Neko može imati veliku moć prosuñivanja.1. neko duhovitost. ne smatraju je svojom otadžbinom već skloništem u kome kratko vreme borave. čak prevazilaziti druge u tome. Šta neko nauči u mladosti. a drugi snagu tela. drugi da ih izvodi. jedan se može koristiti kao sudija. samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar čovek. jer ne istraže pravilno snagu i sposobnsot svakoga. 9. 6. moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima. dok oni koji u državi nemaju nekretnine. mora onaj koji će ga učiti. Kako dobrobit cele države zavisi od nastave prestolonasledniku. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromašan. uz njegovu će se pomoć uzdići mnogi podjednako loši grañani i prodreti na službene položaje. koji su svojim protivrečenjem vladaru stalno na teretu. Niko nije toliko glup da se ne može ni za šta upotrebiti. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najviše dodvoravaju i često se viñaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju. ili su nešto zlo učinili ili im je to na umu. Što mnoge takvima smatraju. i sva pravila koja daje princu. on treba da smatra svojim najčestitijim podanicima. Jedna od najvažnijih regentovih dužnosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog učitelja. Za neko kratko vreme se mirno može poslužiti uslugama nekog zlog čoveka ako je taj veoma voljan za neke poslove. malo ih je potpuno neupotrebljivih. i da u njim ima poverenje. ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. kasnije postaje njegova priroda. 4. Vladar ne treba da uključi u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji. toliko je sigurno i da niko žustrije ne teži spoljnoj časti od onoga ko ne može steći čuvenje vrlinom i zaslugama. 167 . da. Čovek ne treba prebrzo da poveruje ni optužbama ni preporukama. uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima. 5.

i na isti način da se mnogima dopada ono što je drugima odvratno. Ovome bih dodao još dva čudna primera. EPISTOLE Čudni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upućena ** Čudiš se kako je jedna tako lepa gospoñica kao N. živeo oko 300. Epigr. Jedan čovek je drugačija kreatura. 168 . jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja. Ali je nesreća to što da one studije koje nas čine ljudima. descendat Praeces victor ut ècathedra. I. ne čudim tome.” Meñu mnogim manama koje se meñu ljudima shvataju kao vrline. e. Vincitur at. koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izlečio. Ono što se rekomandira omladini koja uči kao vrlina. M. i zato mu je potrebna drugačija informacija. treba da im se predstavi kao najodvratnija greška. može biti da ga je upravo zato zavolela. Onaj ko priznaje da je pobeñen. što je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draža od istine. Propis 180 Predmeti 181 Svedočanstvima 182 Potvrdu 183 Grčki filosof. sa kojima se izañe iz škole. victor abit. i više reči nego materije180. samo se površno traktiraju u školama. Glavni školski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muško i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao. jedan iz stare. Takva se informacija može uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima. I tu se dogaña ono što se dogodilo jednom odreñenom doctoru. odlazi odatle kao pobednik. I kome može biti od koristi da postane učen na takav način. qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus. koji se tako ubijaju tako što do poslednjeg daha drže ono što prvo zagrizu. gde se više uči mačevanje nego dobri običaji. i zapuši svoje uši pred najjasnijim dokazima sve dok stojiš za cathedraom. I još manje se valja čuditi opštosti te greške. mogla da zavoli gospodina M. („Jedan sveti školski zakon nalaže da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. naprotiv. koga niko ne može ubediti rečima. izgubio je. te želja da se kaže poslednja reč. i da se uda za jednu osobu tako loših kvaliteta o kojoj se ne može reći ništa drugo sem da je jedan od najvećih pušača duvana u zemlji. 178 179 Iz jedne scene iz Molièrove komedije Uobraženi bolesnik. jer u školama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo ništa pohvalnije da kaže svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj život nego što bi odustao od jedanput izrečenog mišljenja. n. Ali onaj. ipak ne zna mnogo. jer može se videti kako se mnogim ljudima više sviña pušenje nego sveže meso. Papile. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat. a jedan iz nove istorije.MORALNA RAZMIŠLJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. godine p. Ja se. Jedna ugledna gospoñica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u ciničnog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe. N. tako da se i sa svim predivnim testimoniis181.

186 Sa plemićem Palleo Dyreom. tako se. zadržale ono što su imale i pre nego što je rat počeo. Ali. kod kojih neko nalazi užitak u onome što kod većine prouzrokuje gañenje. ako ne dobije Cratesa za muža. a troškovi procesa se naplaćuju od obe strane. svaka hrana pojede i svaka knjiga pročita. nasuprot tome. on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govoreći da ona. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina. jer sam svugde vide tužne tragove ratom steknute prednosti. kao što će postati najmoćnija. čime su sukobljene strane. pa se u to uveriti. kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti. Učinci ratova Epistola CCCLXXX Upućena ** Sad je rat srećno okončan. postaće i najsiromašnija. advokat ipak uvek dobije nešto. Ratovima i procesima obično se ništa drugo ni ne postiže. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere. 184 185 Marie Grubbe Ulriku Fr. sama sebi oduzeti život. mada sukobljene strane ništa ne zadobijaju. ali zadovoljiću se ovim dvama: zato me ne čudi kada čujem da se govori o čudnim brakovima. vanbračnom sinu Fredrika III. koji je takoñe imao nesrećan kraj. 169 . ukoliko želi da bude njegova supruga. a nakon novog braka186. pošto je uvećao svoju zemlju. pa se na osnovu toga može izračunati da. 189 Rat oko nasleña švedske krune (1701-13). Na to se Hipparchia nije obazirala. a to su rasturene tvrñave i razoreni gradovi. pošto su njegova nagovaranja bila uzaludna. mora prihvatiti tu prljavštinu i taj bedni život. već obuče prnje ciničareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom prateći njegov život u svemu i nije se libila da javno čini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinična filosofija nosi sa sobom. Ja sam sam nakon prošlog rata oko španske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju. mada svakodnevno loše postupa sa njom. živi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. po njenim rečima. ili sa balonom koji se naduva i rašiti. uvreme kada je njen muž bio u arestu zbog krivičnog dela. ali dobija jadnu i nezdravu utrobu. ako svet opstane još 1000 godina i stvari se nastave istim tokom. može izraziti saučešće zemlji. jer. tako da se Savoja može uporediti da čovekom koji se spolja deblja. Savoja će postati moćna zemlja hrišćanstva. ako se pri sklapanju mira može čestitati regentu. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistočnu Francusku i severozapadnu Italiju. Jedan drugi primer iz istorije našeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je osećala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185. pošto su zemlje ispražnjene od ljudi i novca. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima. njena ljubav je otišla tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da će. ali je prazan iznutra.otmene i bogate prosce: da. a Turin ili Šamberi će se smatrati glavnim gradovima Evrope. I to sam čuo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kući. Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grønsunda. po treći put se upustila u brak sa jednim običnim matrozom. što je on i učinio: i. koja se nalazi kraj pristaništa skele u Falsteru187. Jer i sa njima je kao sa hranom i pićem. Tako da izgleda da je upravo ono što je drugima odvratno. Zato se i kaže da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoñica uda. Gyldenløveu. Ostajem tvoj etc. Jer. u kojoj se ne vidi ništa drugo do pusta mesta i osiromašene stanovnike. ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saosećanja. i opšti mir je sklopljen. i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio. mada je meñu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i čak najgalantniji gospodin. sa kojim.

Jer prilično je sigurno da bi. i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobedničkom regentu.Tako da podanici mogu da kažu rečima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeñujemo. Prvi put štampano u Epistole. ostali skriveni da ih moljci prožderu. Bayle i odreñeni drugi veliki ljudi živeli. koji je putovao kroz grad i počastvovao me svojom Visite. s nama je gotovo. ali da je pluralitet bio protiv. S jedne se strane može reći da se mnogi loši i srdnje vredni spisi time sprečavaju da izañu na svetlo dana. I u toj se. ali je to toliko retko i.krivoučenje 170 . 190 191 Antički kralj Pir. Ja inače nisam nešto posebno za uobičajene cenzure. kako političkih tako i moralnih. koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima. kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus. Četvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najtežih stvari 194 Preporučujem 195 Ureñenje iz podzemnog sveta . Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba. Zato je verovatno da. koje se smatraju ukrasima jedne zemlje. Ostajem tvoj etc. Clericus. jer primećujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana. time ne mogu ništa iskazati. pa bi i žito propalo s kukoljem. a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. Ja zato aprobiram194 ureñenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreñena starost za takav poduhvat. kao i u većini drugih materija. ipak se čovek oseti pogoñenim kad mlade osobe agiraju učitelje u važnim stvarima i kad žele da reformišu svet pre nego što su naučili da ga poznaju. O takvima valja reći kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. ostale često skrivene da su cenzure svugde bile uvedene. Ja sam često rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima učenog sveta. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje. a sa druge se strane može reći da bi mnoge divne knjige. Protiv ovoga se svakako može navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da čak i zelenom dobu steknu dovoljno pažljivosti. kako se laćaju pera oko najdelikatnijih materija193. ako stanovnici ispevaju ode. Ostajem itd. 196 Trivijalni . njihovi manuskripti.Holberg ovde upućuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upućena ** Jedan švedski gospodin. ispričao mi je da se u Švedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno pišu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri običaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. navesti argumenti pro et contra. mada se takva sposobnost može meñu mladima naći. Montagne. i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima još ni brada nije izrasla. Grotius.jednolični 197 Heterodoksija .

To je istina oštro rečeno. kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima. i da se ljudi nasumice bavi. kada su obavešteni da je autor spisa Mr. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. premda bi mogli. da se prodaje za takvu i takvu cenu.. Bruyer zato ne greši. da je od dobrog papira. i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego što donese presudu. kada ovako govori o nouvellistima: ……………………………………. tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. Ja to ne sporim. koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. On takoñe treba da poznaje firmu knjižare u kojoj se ona prodaje. Ja ću navesti samo ono što mi je nedavno došlo do ruku. korisni za sve osobe koje studiraju. ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju. ako će se aplicirati na novinare iz našeg vremena. Ja. ali kratko zatim. s takvim i takvim karakterima205. i. koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. već i retkim genijem stekao ugled u Evropi. koji nije samo velikim delima. naprotiv. a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. tako da niti mogu ili se usuñuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 . i od kojih ni najveći kritičari nisu osloboñeni. 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivačima. tada su. da je štampana kod Cramoisyja. osim toga. ja hvalim one koji su se prihvatili toga da pišu za žurnale. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana. sa svoje strane. a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise. Voltaire. ne može se to posmatrati drugačije do li kao zloupotreba: Jer mora s zaključiti da takvi prikazivači. I prilično je sigurno da bi mnogi spisi bili drugačije prikazani da ih nisu izdali odreñeni knjižari. šta se onda može prosuditi o mnogim malim. Ostajem Vaš itd. kojima mnogi dopuštaju da se vide u tim presudama. prikazivanjem svih spisa koji se izdaju. koji razume kritičku veštinu. koji sada vrve po većini evropskih gradova. Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila. I kada se to tako dogaña sa velikim nouvelistima203. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma težak rad. isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoćom već i skroz ismejali njegovog autora. koji se izdaju tokom godine. 202 Dela koja je izdao Clericus. koji niti treba niti može da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji. ne želim ukidanje učenih novina. koji su danas od najvećeg ugleda. najbolji novinari su bili i dalje jesu u službi knjižara. pomoćnici knjižara. Pomenuti novinari se ipak oni. kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent. i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. Ja samo želim da se gospoda žurnalisti zadrže unutar svojih granica. da je dobro ukoričena. Ali. 198 199 Časopisi sa prikazima Sposobnošću 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom. i izvodi koji se odatle uzimaju. novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom. Loše je ako se on pozabavi čime drugim. nedeljno ili mesečno. pošto smatra da su žurnali198 u kojima se objavljuju novi spisi. Osim toga. a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200.[Književni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin piše da me ne može podržati u onome što sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica. 171 . mada mogu biti obdareni nužnim kapacitetom199. ja samo želim ukidanje zloupotrebe: Što mislim da se najbolje može rešiti onim sredstvom206. i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise. a meñu kojima su mnogi mladi i upola učeni muškarci.

Ulla. koji se najmanje kreću i koji su najmanje uzvrpoljeni. poslušaj našeg roga jek. Jarac onda reče: Fuj. a svraka sedi na svojoj motki. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana. ti lenčugo nijedna. koja se koristila kao začin u vinu. Kokot po krovu skače i kao što kokoš krilo trebi lasta svoju glavu zaranja. biljka. najčešće Pimpinella anix. kako te nije sram. naš mali doručak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. Odmor kraj tog izdana. u našim korpama popunim ispražnjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno miriše! Tvoje vino za ručak iz čaše ćemo izručiti s razdraganim izrazom. 82 Ili neočekivani oproštaj objavljen na doručku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posvećena Kralj. a pokatkad se jagnje usudi da bleji. koji delujem sasvim besposlen i koga ruže za učmalost. slušaj! Daj nek se žar za kafu u ćumur onde dole pretvara! 207 U izvornom tekstu „pimpinella”. i Pimpinella saxifraga. stvorio jedan biser koji više vredi nego hiljadu jaraca.Roga jek. A ja sam danas već prešao nekoliko milja po stenju i kamenju i krećem se neprekidno od jutra do večeri. bedrinac. Kakav zvek butelja. roñako! Corno --. 172 . roñako! Divno se po polju sjaji čas ždrebac s kobilom i ždrebetom. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema. Carl Michael Bellman Epistola br. ja sam. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako leži na hridi i zija.MORALNE BASNE 106. često ostvaruju najveće stvari na svetu. Podigni lonac. što se stalno izležavaš na istom mestu. Basna pokazuje da se mnogi ljudi ničim ne bave i da oni. anis. čas bik se čuje kako riče.

malene zaloge ljubavi210. 211 U najbližoj krčmi? 212 Opasna mitska životinja. ta bazilika212. tek se ohladilo. kako hita i tako vredna u svom žaru čas jaja čas maslinke na ružičastom tanjiru nosi. gle. Ulla. ti i ja! Kliknimo. Braćo i sestre. pevajte. kako hita i znoji se u dragom trudu.Divno se po polju sjaji ono208 što oko najviše dira. 173 . ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u lišću. zgrabi u ovom času pića svoju čašu ko i ja! Nebo. 213 Na tabli se kredom zapisivala veresija. s kod krilce kida. danas veresiju do dna table piše213. po značenju u tekstu najbliža joj je reč motiv. meñ zvocanjem matorih tetaka. Eolovim dahom s brda i litica. kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --. drveće senku krza pod dahom i duvom oblaka209. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje. Kliknimo. Ullini amaranti214 208 209 U originalu ämnen. Zgrabi. Nimfu. Jezički nejasna rečenica. Corno --.Što oko naše najviše dira. Jedno pile onde. ovde upotrebljeno kao uvreda. flor se na grudima nadima dok tortu s bademima seče. ali bi se ovde teško uklopila. Ponekad kašikom prespe preko gomile vrhnje saspe. devojke. Corno --. kako ta kupola svežim listopadom povezana širi ravan u gaju raštrkanim stazama i prijatnošću! Bajno tu lišće šumi u crnim vihorima sivim i svetlim. Nimfu. gle. muzikanti. tvari. Nebo.Hiljade cvetova raznih.I znoji se u trudu. gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan još uz to! Krčmar. Duvajte.

moj kume. zbogom. Corno --. tj. moja lepotice. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doñe rok.218 Najzad u zelenilu. 174 214 . Ulla stajaše po poslednji put kao nevesta.Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj ćeš poslednji oproštaj iskusiti. A ti što dižeš urnebes s medaljama se ponoseć — pripremio ti tesar lijes i blanja daske već. muzikanti. članovi reda Amaranata. 218 Pesnik moli Kupidona. stari moj. isto još. ljubavnici. ali je Bellman verovatno izabrao duži oblik zbog rime. krasan joj je smijeh! Misliš da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu još u drob. u stvari. kucnu čas! Odbaci štaku. pre svega Ullu) na oproštajnoj zabavi. dvije još pa i tri pa ćeš mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bačvicom što voliš dobar zalogaj — tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. 217 Kloto je jedna od suñaja.svekolikih vrsta! Duvajte. možda je reč o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. Amaranti su. sina boginje ljubavi. ti mladi. Kloto čisto iz haljetka dugme jedno odseče na Haronov poziv217. i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --. Doñi. ovde bi se očekivalo da stoji „amanti”. Bože srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom. da vrati svoj život koji je dobio samo na pozajmicu. jednom još. čini što ti rijeh: pod ruku daj se vili toj. 215 Rakija se inače često pila zagrejana. uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216. 216 Smatra da je dužan da istog časa plati svoj dug prirodi.Poslednji put kao nevesta. da ovenča vinovim lišćem svoje roñake i obožavaoce (Frejinn rod. gle. Ulla.

ne daj mu vrč i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misliš Ud. mizeran proklinješ zipku. ti ne pozdravljaš domaćina premda ti viče: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav. nek živi suparnik! Misli! itd. Misliš itd. Misliš itd. A ti što nemaš načina na povratku iz svijeta. život loš. i ti što svilen kušaše Klorindin zagrljaj. daj začuli meni sad — Misliš itd. klevetat ti je prava slast — to ko za šalu tek. dok ti što šutiiš kao smrt. na škrinji škuda počivaš. A ti što čuvaš svoju čast dok prijatelje grdiš vijek. Ti koji trublju slušaše kroz mnogi krvav okršaj. svejedno svaki dan si pjan dok piće toče još. posrko si im čaša pet. i ti sa zlatnom knjigom tom. a zaključan ti stan — a ti od ljubomore žut što kršiš sve uz bijes i krik — daj ispij vrč za sretan put. jadni sin ne može platit kap — a ti što bijesan. uz odar stojeć.Misliš itd Ti što se samo mrštit znaš za katancima cijeli dan. premda si s njima piti rad. A titule što skupljaš ti da pozlatiš za prošnju štap. 175 . što tresuć glavom učenom prot paklu vodiš rat. kog budi zvon u rani sat.

i život nasta. daj! Al jednu još natočimo u pohvalu domaćice! pa tu do groba skočimo uz sjaj večernjice! Misliš itd. Ne samo nisko u dubini doline. I svetlo stiže. Oko prostora se nova Nebesa raširiše. I Lepota se diže i nasmeja. I samo visoko na liticama. Po polju se čuše smehovi mira. Jedna duša u krutoj masi plutaše. Što nikad Razum ne slutiše. Mrtva je Priroda pred mojim očima ležala. Iz Božanskog plemena izrasla. I svetlo i život na svetu ponudi. Ali živo mi do uha stiže Visokih Sfera harmonija.Je 1’ sve u redu. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig) Johan Henric Kellgren Novo Postanje ili svet mašte Ti. Sve uze crte lika prepoznatog. Duboko je za moja osećanja bila mrtva – Stiže onda s visina jedan dašak. Tad se duša moja nañe Nebom roñena. pa hajdmo — do dna. I Zemlja novu odoru navuče. što Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Ne samo veličina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja. Jedan glas koji se do mog srca probi. I vide ona čuda u Prirodi. kažider? Pohvali gazdu još za kraj! jer svima nam je isti smjer. 176 . Na brdu se harfe Anñela čuhu Iz dubina tamnih duša krik. I Mašta i Genije se probudiše.

I Zemlja se u Hram uzdiže U kom je ona Božanstvo. Osvetom se strele munja oštriše. Ti. I kedar jedno čelo diže. Tebe u miomiru ruža dišem I zapadni lahor tvoj hod ima. Ti pustinje cvećem odevaš. I ne dovoljno – ti sam užas obraduješ. I veličanstvenost u plamima sunca. osećanja! Ko te je shvatio. I kad moja misao zaneta luta I hrli. O. Tvoj glas pesmu slavuja steče. tajno genija. Tvoj pogled se s pogledima dana meša. I stid u sjaju meseca. i njegov Sveži sjaj od tvoje puti nasta. Lepoto? – niko Sem onoga što zna da voli. i traži što joj treba. Ona je to u mojoj duši. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. I cvet otvori jedan zagrljaj.Užas se šunjaše po tmurnoj dolini. I nežnost u šumu izdana. živo poimanje stvari! O. I gaj šaputaše o zadovoljstvu I šuma uzdisaše o bolu: I gnev beše u valima mora. večno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast. Šta si ti? – prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj duši. čiji pečat Postanju opčaranost nosi. I prah ruševina opčaravaš. večno isti. Hrabrost protrese ruku orkana. Ti bezdna svetlom puniš. – O. I traga kroz zemlju i nebesa 177 . U svemu se lik tvoj preuzet vidi. Za mene kad prirodu slikaš Nebesima svetla i dobra.

u kom liku treba Nežna. Ja meñu hiljadama samo tebe vidim. U Zamku Kraljeva. 178 .Za Tvorcem blaženoga praha. od maslaca i piladi. Ti. Samo mi se misao na tebe pruža: Na tvoje tragove uspomenom povučen. Njegova uvaženost na stvar preñe i liker nañe baš žudna njega. Anna Maria Lenngren Mučni svet Našeg sveštenika ovih dana videh jutra jednog dok još u krevetu beše. Ja samo tebe na svetu vidim. I pitam. Zaludu od pogleda na tebe sklonjen. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Obrazi mu imahu boju ruže. okrugao kao brdo. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam. izmoreno prostrt izmeñu dva čaršava. Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istrže. tako divan i tako sjajan. Ja htedoh da blaga Sreće nañem. ka podvaljku se dizaše. Ja htedoh da visine Časti dosegnem. Kraj kreveta stajaše sto na kome taj čovek duha svoj doručak već spremljen nañe. I sve ih u tvom pogledu nañoh. kad moja noga u kuću kroči. Ti si tu već pre mene. Ali skretoh na staze kojim ti hodaše. i dobra i vedra i blaga Našu najveću ljubav dostojno ceniti? – Onda mi se On u tvojoj slici ukaže. Ja krenuh da pesmu o Junacima započnem. njegove oble ruke mesa i srži imahu. a stomak. I. na Dvoru i u Gradovima. Ali citra samo tvoje ime nauči.

U lanenoj bluzi kratkih rukava čistu i pravu. Dečaci222 Sećam se tog divnog doba Sećam se kao da juče beše. I perjem na svom štapu – i zlatastom kikom kose. 221 Koridon – pastirsko ime. 219Daphné . što povremeno preko ograde skaču. 220 Pastirski štap. Kad nevinost i mir Moj trag verno pratiše.grčki lovor. daj mi Tvoju snagu u ovome mučnom svetu! Jedan način pisanja pastorala Smesti pokraj reke. polja. S crvenom trakom u korsetu I mnogo ruža na houlettu220. povremeno hodaju Pod voñstvom pastira pokorno i sigurno: – Gle. Na jednu Gluckovu melodiju. Kad greh tek veštica beše I tuga namah nesta. O. sunce i proleće. 222 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1797. Toliko istinita i bezopasna da bleji. livada. koja se bar razume. S flautom u ruci (flauta je nužna). – Šuma. Svaki čovek dobar beše. pod senkom drveća. to je idila. Izgleda srdačno jadno i drag. Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smeši. šta je naš bedni život? Stalna borba protiv greha i taštine. Na mojim usnama beše šala. 179 . i belim nogama i zelenim butinama. po helenskoj mitologiji kći Geje i rečnog boga Peneja u Tesaliji. U duši zadovoljstvo prebivaše. nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zaštitio od Apolonovog gonjenja. Gospode. Jednu Dafne219 sa šeširom široka oboda. Ovčarski pas i stado ovaca.I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom. inače uobičajeno ime za pastirice. I zdravlje u mojoj krvi. on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Bože. Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah.

Istina se od nas ne skrivaše I za zaslugu i za grešku. Kako se tek naša žalbu ču. Ali moji drugari iz mladosti. Za duge potmukle svañe Još ne znadosmo. Kad šamar puče I bes sa njim proñe. Najritaviji dečak Našom presudom nagradu dobi Kad kralja pravično pobedi. S leptirima na šeširu I purpurom na obrazima. Odmah mi dragim bratom posta.Svaki dečak. Nikakve razlike meñu ljudima Ja ne videh u danima sreće. Moj jedini kolačić S tužnim drugom podelih. Kako se vreme promenilo! 180 . Gde često junakom beh U igrama i utrkama. Nepristrasnost beše tu Uz najmanje kuglanje. Hiljade čilih skokova Na svežem vetru leta. vedar i razigran. O lažnosti i izneveri Ja ništa još ne znadoh. U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja. U radosti i razdraganosti Onaj što meñu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji beše momak. A grof promaši. Radost što je prut prekide. Sećam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih. Naša mlada srca nas boleše Na grdnje i kazne Što ih drugar iz igre dobi. Svaka devojka moja sestra beše. Seljačići i baroni Svi mi behu isti. Svaka žena moja majka.

Tako tražena u svim zemljama? – Hladno srce pod zvezdama. 181 . Previše poverenja bol kajanja: Ne zamišljaj u svakoj ruži trn. S četrdeset na plećima U mukama se hodate. On je ono što oduvek jeste. – Pa šta to ta sluškinja daje. Ali ne veruj u sve zlo što ljudi kažu. Ali s vedrim i časnim razumom Beti će ih sve pobediti. Našem Polu je to malo potrebno. Previše sumnje raña mržnju. moja Beti. I sad se oko hrane gložite I oko titula tučete. Izaberi. I pomno promišljeno ima Više prava na smeh nego na suze. Od tvoje brižne nežne majke Primi za svoju budućnost ovu pouku. Nekadašnji dečaci. Čitanjem ne arči vreme. Stigla sa da prerasteš svoju lutku.Ja vas više ne znam. Naš svet. Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam Moja draga Beti! sada si velika. talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. Ne čast o svakom muškom srcu. Žutu put i šarene trake. ipak je Najbolji svet što ga imamo. Nastanjen pametnima i budalama. pametnu staricu. Napolju u svetu što ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva. Vi ste postali ljudi od države. Teško se uz strminu verete Gde Zamak sreće stoji. Opreznost. Po putu životnom oprezno hodaj. Vi više ne znate mene. ako stalno hoćeš da slušaš.

Ali ne po tonu načitanom. I čast. Svaki čovek. Ne daj nikada da te taština sludi. A znanje kod našeg pola Treba da spada samo u naš nakit. Prati. Suvišna pamet se ne oprašta. jednostavnu poruku ukusa. dobro svet prouči. Šta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee. Poštuj Beti. zahvalnost Njen život i uspomenu na nju prate. čini to kratko. U potpunosti zadovoljna čašću Da časna majka i supruga bude. jeste jedna knjiga. Nauči da dobro shvataš njenu vrednost. Oplemenjen razum. moja drugo.A ako ćeš čitati. Gledaj red. Da ti sos ne pokipi. Beti. poštuj pravila. Svi ukrasi do kinñurenja doterani Samo su slika jedne lude. 182 . prosvećena duša. ljubav. Učena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne može pobeći. trudoljublje Cveće njeno tragove nogu prekriva. U časti toga da budeš žena. Dobro! u oplemenjivaču tvoga bića Pusti je da se smerno kreće. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloži svoju čast. Gledaj tu ženu u krugu kućne ©to zna svoj pravi poziv da obavlja. Jer od besmislica se beži. On će ti dati dosta za misli. Ali ako te lektira zabavlja. I seti se da najčešće od glupaka Mudar neku mudrost nauči. blagost. Ne traži da muška dela dosegneš. Neka časnost u tvojoj odeći Postane očita slika tvojih navika. Beti. U društvu praznina ogovaranja leti. I spoznaj svoju vrednost. Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka.

Primeti. ne drži govore. Pazi da presude ne donosiš. Daj oštrici šale svoj fini lik. Bog zna. Nedaj nikad da ti oni duh zbune. dete. Jednom nañe da je život teret. kako uz jadnu reč dalje. Koja. Oprezno još izbegni Sve brižno po novinama traganje: Naše domaćinstvo je naša država. Ali seti se. I veruj mi. I govori. Ali. Jeste.Biraj izraze bez nezgodnih izbora. Beti. Gracije se u bekstvo daju. Jedna lenština. dobra Beti. svojim trakama. Od truda da karte srećno baci. Ne. da narodom i zemljom Uz božju pomoć bez nas upravljaju. Iscrtaj svoju šaru prema uzoru. takvi poslovi nama ne priliče. Rečima što prijatno iznenañuju. Onda jedna druga lenština smisli Da vreme igrajući karte ubije. Primeti kako je pogled Lepotice oštar. počuj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj muž koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!) 183 . Ti ćeš da se udaš – i onda će tvoj muž Sa zahvalnošću moje učenje da pominje. čovek se smeje duhovitom. Naša politika toaleta. meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niču. Ali poštovanje prema dobrom gaji. Kad se jedna žena silno trudi Da upravljanje Državama preispita. Nerado tu zabavu biraj. sa delatnim životom I duhom i osećanjem nespojiva. veruj mi. Udati se – nema teme koja se U maksimama više može terati. tupa duhom i telom. Ne možeš zamisliti kako nas to ruži. Ostani pri svome ñerñefu. mada po običaju i tonu nije štetna.

Ako. Da. uživaj u sreći života uživaj. Moje dete. pa ti neće biti teške. Ona vlada brigama i vremenom. Pastorica sa svojom se kćeri Lovisom savetuje Kako da postave i činije srede. život tako brzo leti. Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima. Primi zbivanja i sudbu lako. I. I ja se svome vezu vraćam. Praoci otmeni meñu njima. 223 224 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1803. to je način Da i u starosti izgledaš mlada. I Sveštenici s Biblijom u ruci. Nek ti se zadovoljstvo u kući nastani. Grofičina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Sveštenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doći. Sad se prašina po dnevnoj sobi i sa portreta briše. Ali obaveze života ne zanemari. 184 .Budi blaga ako blagost zaslužuje. Nek ti u srcu mirna savest vlada. Moja Beti. Ona nam čini lice blagim i svetlim. 225 långkoft Vrsta mantila ili ogrtača sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine. kakva nenadoknadiva šteta. Beti. nattyg Vrsta ženske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila noću ili preko dana za obične dane. – Sad je moja mala pouka gotova. Kakav užas. meñu nama. Gospodin Pastor svoju najbolju periku. Ona želi da svoj kuvarski razum uz poštovanje pokaže Sjajnim posluženjem i hranom. ovde jasno dobrog kvaliteta. Ako ne – tad budi iz besa. uz ono malo što učinimo. Mi smo za nas srećni. Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuñem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nañi. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navuče.

185 . U dnevnu sobu visokorodni stranci uñoše. 229 pontak Vino iz Bordeauxa. A Gospoñica. Ovakve složenice kojima se izražava učtivost sreću se u kitnjastom činovničkom stilu. dovoljno i puno. Na stepenicama s poklonima čestim i dubokim Stajaše Sveštenikova gospoña tako vedra na suncu. Grofica onda snishodljivo milostivo reč uze: Bože. I malo se sama jelu predavaše. S nožem u pečenju i znojem na čelu. Krilce jedno od pileta odlomi. s naklonima i ponizno. Pastorica uze činiju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdačnonutreno posluženo. 228 Kuče koje najčešće drže u krilu. Svaki tanjir ponudi kao breg prepun. Grofovsko gospodstvo sedeše kao na iglama. I nutkanje i klanjanje uz sve. Stalno kaftan i kragnu ispravljajući. Istače kolač od sira i s Lovisom se našali Povodom učenog domaćeg pomoćnog sveštenika. kako ste se samo potrudili! Posluženje pastoricino blagoizvoleše pohvaliti. Na uredan i sveštenički način. Kolačići s maslom i krofnice i pontak229 i činije Vreme dobrano odužiše. Opisaše koliko se pokorno-srdačno227 raduju Časti koja je njegovoj kući ukazana. naziv i za druga. 226 227 Nekada uobičajen način iskazivanja poštovanja prema višem staležu. Visokorodni gosti. meñusobno se gledajući. ovde su parodija. Reče da je meso s miroñijom divno i mlado. I povremeno svoju lepu Belindu228 hraniše. prstiju belih da sneg zaslepe.Lovise svoju haljinu što u minulim vremenima U upotrebi se samo za roñendan uze. Božjih darova na njemu ne manjkaše. Grofovsko gospodstvo stolu privedoše. Primetiše Pastorov lik. Sve bogato. I kći i majka ponizno jurnuše napred Da grofovsku haljinu poljube226. Sad se Grofica i Gospoñica kraj bašte ukazaše. Gospodin Pastor im u susret ode. Ali najzad se obed završi. jednostavnija crna vina. Gospodin Pastor.

Pastorica. Pastor parenataciju230 iskaza. Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. koji se koristi leti preko ostale odeće. S pristojnim uzdahom nad blaženopočivšim. I još onde stoje i klanjaju se. i našpikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma.I unutra uñoše deca. Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju – I Gospode kako je ta devojka vešta! Lovisa se diviše Gospoñicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima. kraj ograde. – I milostiva pitanja kako se deca zovu – I spori i drski odgovori. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati – Njegova smerna kći i gospoña Na stepeništu se pokloniše. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukrašen na starinski način. kraj kapije. 230 231 parentacija Svečani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrtač od svile. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima. često bez rukava. I nad gospodinom Grofom. tako smerna s rukama prekrštenim. Koju otac i majka dovedoše. koji ga nekada na poklon dade. Učtivost jednu zarad svešteničkog truda izreče. 186 . I razmišljaše o sličnom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola. I nape razum. pocrnela od sunca i debela. Grofica maramicu izvadi.

Treba tu poslovicu hvaliti. Onaj ko večno spava. šta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvučju krčkanja? — Odlučni hod patriota Prema našem mekom uživanju! 3. moj me lanac ne pritiska. Ti lepo kočiš uzlet prosvećenja 187 . Kad hranu i odeću imam? Kad se debljam i bogatim. budale. gde hodite! To činjahu naši očevi. tišino. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti. gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene Španije! Doñi s neba tvoje Rusije! 5. sestro sna. Voss 1. Šta me briga za slobodu. Das übrige sind — Frazen. 2. Da. Taj nikada ne zgreši. Kad slobodan čovek samo hleb i vodu ima Mi slušamo krčkanje iz njega. I neograničena vlast namesto jednakosti uvesti. Gužvom plemstva. der topf ist’s Vaterland. gde stojite. O. Mnogostrukošću sveštenika. O. Uprkos kantovskoj prevari i izdaji. Vi uvek hoćete napred.Malthe Conrad Bruun (1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf. Što lupetate o otadžbini? Naša je otadžbina lonac. I svet da poboljšavate! — O. 4. Tebe nazivaju zbrkom kraljeva.

Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. kricima oduševljenja Mi ćemo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. Kovač neprijatelja po glavurdi tresnu. nek tako i Mom čitaocu bude!) Na nesreću za obojicu Sretoše se u kafani. Njegova nada beše da će s one strane groba Od svoga protivnika oproštaj dobiti. Kovača odmah u zatvor strpaše. doñi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom. raketama. Istupiše četiri grañana Pred sudiju. Ali zapamti. najrečitiji Ovako mu reče: „Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite. I nakon mnogo uvreda. Ja nijednog nemam. u gradu kovač. Pića ispijahu (i ja sam u kafani piti hoću. On sebi neprijatelja steče (njih uvek možeš steći. Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad našeg kovača dobijemo.Kada se suviše visoko podigne. čitaoče! ovo: Ja samo u otmene odlazim. besnih reči. Ubicu saslušaše i on priznade.) Kao što rekoh. Tako jak beše taj udarac Da mu se pred očima smrče. I dana više nikad ne videše. pića ispijahu. Koji opasan beše kada se razljuti. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti neće? 188 . Ali čujte sada petljavine! jer baš toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izreći. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796) Johan Herman Wessel (1742-1785) Kovač i pekar Bio jedan mali grad. Za što drugo tu i ne zalazim. kako ti lepo sasecaš Krila patriotizma! O. O.

Tako dobrog čoveka nikad dobiti ne možemo. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo što se desilo životom plati Zasluženu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk.” reče sudija. Ali kako u našem gradu samo jednog kovača imamo. dragi prijatelju! život se životom platiti mora. veleumni čoveče!” — On po zakonu svome pomno prebira. Ali tu ništa ne piše Da pekara namesto kovača pogubit ne smete.” Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoše. Koliko god da žive oni hteli. Umreti. kad čovek to još ne želi. Da našem kovaču život nekako poklonim! Zbogom.” „Te ja sad po pravu presuñujem.” — „Zbogom. Naravoučenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stiže kada ti se najdaljom čini. Za njegov zločin mi pregrozno ispaštamo Ako mu se pomoći ne može. Jer u tako važnom slučaju mora se razmisliti.” — „Da. I zlo je stvarno. 189 . Mi dvojicu imamo. Morao bih sasvim s uma sići Kad bih njega mrtvog želeo videti. A to će jednom svi ljudi. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa. No ovde dvojica hleb peku. „ta vam ne beše loša.” — „Tu živi jedan siromah stari pekar Koji će ionako uskoro odapeti. dobri ljudi! učiniću sve što mogu. da onda starijeg uzmemo? Tako će i život životom plaćen biti.” — „Ali razmislite. On odluku svoju tad donese I presudu potom iskaže: (Ko želi da je čuje nek sad doñe!) „Jeste da kovač Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u večnost posla. Moraću stvar da odgodim.

da ste sada tu. mada bi svi to hteli. Ne mrznuti se. „Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do kože drao I njihove uzdahe ne htedoh slušati.” I zlo je stvarno. što beše tako krotak i dobar I nikakvom biću žao ne nanese.” I zlo je stvarno. Na vrat Vam ja natovarih. 190 . mada bi to rado hteli. I zlo je stvarno. Gde nikom hladno nije. Što ona više nije izdržati htela. nakon smrti stiže. Jer s one strane učinih ono Što vi ne mogoste. Koliko god bih ja to rado hteo skriti. Sve tako pomno hteti znati. jadnik. Zašto si ti ovde.Taj gospodin o kom pevam. Uzdahe seljaka ne hteti slušati. „Meni”. Ne moći kada čovek to želi. „Ali ti. odgovor beše. Videti ono što bi rado poreći hteo. mada ste hteli.” I zlo je stvarno. Ništa ne odbiti hteti. hteo bih znati.” I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. Tu srete svoga kočijaša i zgranu se: „Šta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo.” I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. I zlo je stvarno. Jer gospoñu odbiti ne mogoh hteti. „tako loše ide. I tako uči svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi žena bližnjega to htela. „Onaj sin. „Zašto sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano. Poznate stvari neko rado hteo skriti. što uzrok beše. Onde. „Moj sin se kurvanju i kocki odao I više novca proharčio No što je moja imovina izdržati htela.

Što bi žena bližnjega to htela. nikada srećan bio. Pa mu se na kraju i život omrzio. Nešto veće i ne posta od ovog poete. Poručnik Stabel sad večni sanak sniva. On je jeo i pio. nikada srećan bio. Za sitnice rodio se. jadi. I ne može u ruci što je sad siva Više da poigrava sablja kriva Što mu za života najdraža biva Pored rakije. Epitaf Ovde leži poručnik Stabel O. bio sitno dete. Nikada ništa vala nije ni radio. potpuno jadan ovde on počiva. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roñen za sitnice I nešto veće nije ni postao. Pa i od života na kraju se smorio. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio. S nosom pravo na gore I nije više u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdraže Pored rakije i priče. Svoje je pete do kraja iskrivio. Ljubav i sendviči Da sendviči nisu hrana. 191 . O. S nosem pravo k nebu što ga pokriva. To je trenutno sve što ja znam O sendvičima i ljubavi. priče i piva. potpuno jadan. Nikada ništa vala nije ni radio. I ljubav nije mržnja. Svoje je pete do kraja iskrivio.

osećajnog pesnika. žena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potražila utočište na imanju Rungsted. i diže svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu.Johannes Ewald Blaženstva Rungsteda Oda 1 U svežim senkama. Stalno jednoličnim padom. – 3 Gde šaljivi talasi Prskaju lutalicu čije oko Čas zureći prati Sive humove Helsinga.Bog 234 Louise. 192 . čas bude Ljubimca kamoena232. – 5 Gde jad i bol. i osećaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meñu zlatnim snopovima. i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan što se kraju bliži.muze On . Gde pevačica gradi I cvrkućući otkriva svoje gnezdo – Gde penušavi potoci Čas uspavljuju. – I traga. 232 233 Kamoene . Lakonogim sinovima šuma. – 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blažeći bol drema Često nuñaše Louisi234 Zaborav ljubavnog jada – Gde se radosti smeše Odmoru putnika. Gde Rungsted ogradu oko najčistije radosti stavlja. – 2 Gde krda riču. Čas čudeći se hita Meñu šumama katarki. Tu su Kamoene moje grudi ispunile. I broji svoje blago. koju ruže šire. I dišu. U tmini.

Mudri! – Bože! – kao mirijade. Oče svetova! – Tad pevah – Ti Silni! – Ti.Bog Moćnici neba . Tvoju dobrotu. gde moje oko Trag Visokog nañe. što jedini Izazva tu želju iz mog bola.čovek 193 . O. i sreća Ljudskim se grudima širi. Reci! – Može li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? – O. Ti Visoki235. Tu je moja pesma rasla. Svemoći! – i dugo gledah – Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnuše – Svaki list. Na prijateljske obaveze. Oče! – i ja pevah – i radost Kidaše uzdrhtali zvuk usana.anñeli 237 Prah . i šuma što se čudila Odjekivala zakonom Stvaraoca. Prijateljice! – Može li boginja pesme Tonovima što se tope nagraditi tvoje krilo. – 6 Videh tvoje tronove. Koga je sreća u svoju izbu pozvala.Radosni tvoj trag nañoše. Najplemenitije Srce – Gde ljubaznost krasi Najstrože vrline. – 9 Ali Ti. A nebesa se okupljaju oko njega. Tvoju čast. Koga Moćnici neba236 slave! – Gle prah237 može da nosi Tvoje bogatstvo. o. Na slobodu koju vrline brane! – Kerubimi čuju Njegov smeoni glas. – 8 Blaženi pesniče. Iz kog je moje blaženstvo poteklo? – (1775) 235 236 Visko . Plamenom dušu obuze – tad se moja pesma diže! – Tad moćni zvuk besneše! – 7 O. reci mi.

Zapazite dobro šta ovde zborim! – Čak magarcu. Tvrdio je da sve može da ponese – Svakoga dana sve više na našeg magarca tovario. plemeniti ljudi. Drao se dokle je mogao stajati – Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla – kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju noć odmora pokazivalo. samo zato što mogaše da nosi mnogo. Onaj put kad gospodara promeni – Škrti seljak. Našeg magarca – Delo dobrote! samo za sebe. sviknut na terete i udarce. A kako to nikakvu štetu nije moglo da nanese Onda – mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuñuje. odgovori ponositi magarac: Ne! – „Nekad sam se olakšanju samo od tebe nadao „Tad sam se drao – mada si mi izgledao neosetljiv „Na sve moje muke – na sve moje krike – 194 . Strpljivo. Može gore biti nego što jeste. čim ga isplati. Jer našem dugouhom se to i zbi.Magarac i seljak Basna Jedan magarac. u čiji vlast zapade – Uze bezosećajno. Koje jadnici tako retko žele da napuste. u veri da tako mora biti. Nosio je. S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: „Nekorisni drzniče! dereš li se? – „Onda ćeš još više tegliti i još više batina dobiti – On je svoje reči održao – ali s ostatkom nade. Nastavi magarac kukavno da kriči. čije prilike vi prezirete. Onda krete voljno i prestade da se žali „Ha! viknu seljak zadovoljno – tako treba učiti Vas lenje magarce da nosite – „Sad više nosiš no ranije – pa zašto se ne dereš? „Ne. Sve što mu dadoše da tegli. Sve dok ne dobi više da nosi Od onog što obično beše – Ali – ništa zlo nije takvo da gore ne može biti. Umnožiše se njegovi tereti i ožiljci od biča – O šta sad jadnik da čini? – On svoje stanje lošim nañe – i tako jadno njakaše. redovno. Čak magarcu – o. dan za danom. I loše. Da i nebo na njegove krike ču – Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu – Njegov gospodar ponosito – jer životinja beše njegova. – I kao što se tako prečesto zbiva.

Tek tad: tad će podnositi Svoje uslove s više bodrosti – Što da se deru kao budale. ti bezdušni. ali sad „Više mi ne trebaš – smrt će mi sad pomoći – „I veruj. Ratnika Tor239! 2 Kada penušavi vrč samo svetluca. Uzdišu milozvuk i sniju i dišu Vatrenu želju. Znak da je okonča – Mome M***238 1 Fijuk mača i zvek štitova Neke primorava na poj. Na zadovoljstvo svojih neprijatelja. i koji je posećivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao. svaki veći jad. kome je Ewald bio učitelju. 241 Kazan u kome je spravljeno piće koje daje moć pesničkog umeća. a tvoje uživanje. 242 Nordijska boginja Freja. Povlače duh u šumni kovitlac. Pesma o Bjarkiju i pozdrav suñaja. 195 . Da stvore veće muke. 240 Bragi. pravniku. Nego svi naši uzvici – Jer ako u nevolju potonemo. Bragi240 će uvek sa sokom Odrerija241 Mešati medovinu.. U tvojoj dubravi. Kad potlačeni nauče Šta je magarac kasno shvatio. 239 Nordijski bog Tor. o. ti Frejo ljubavnika242.„Ali sad. čiji duh ne može odoleti Smeñim devojkama s bujnim grudima. I ne mogu. posevećena Frederiku Moltkeu (1754-1836). Po svakom kamenom srcu? – Tirani su uvek slabi. štampana 1780. i kad hoće. bog pesnika u nordijskoj mitologiji. Daje nam sve jaču nadu. kamerjunkeru na dvoru kraljice udove. Drugi se tope kao slana na suncu. svejedno mi je „Da li će te mi pomoći smrt ili ti. 4 238 Meni – jer često su se pastiri iz dolina243 Verovatno napisana 1776. Tad se nasmeši prijatelj siromaha – I smrti ljubazno da. I liju reke suza. Spomen-piće tekoše s plamenih usana. Nego što imaju snage – Svaki novi.. 3 Mnogi postoje. O utehi i blaženom spokoju.

koji se smilostivio na ljude. Moćno ispunjavaš grudi i moje harfe Uzdrhtale strune. 247 Støvets Forbarmer. poznata po okolnim vinogradima. tvoje rumeno grožñe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. Smejahu se i plakahu. 11 Zato. i samilosnom braćom siromaštva. koga poznavaše i voleše M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. 245 cimbriske Halvguder. jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. „Oduševi se i poj!” 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248. tako reče bujna suñaja. o. nordijski (danski) velikaši. 7 Tiha. 196 . 243 244 Dalens Hyrder. što se iz suza diže. koja nekada u kolevci Grudi mi opčara. Balder iz speva Balders Død. i vrline i umetnosti „Prijateljima. 251 Cherubim. „Oduševi se dobrotom i miroljubivim kraljevima. Samilosnik prema prahu. o. pastiri iz dolina. Svima koji su čuli moju harfu što se topi. bujni ponosu! Mene. Spasitelj (u spevu Adam i Eva). moj najplemenitiji M***. ovde Bernstorff na nebu.Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumačile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. verovatno znači anonimno. „Prijateljima Zemlje. kao Mesec iza kišnih oblaka. – sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. prigodne pesme kraljevskoj kući. nasmešeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju. prijatelj ljudi). kao osmeh. 248 Rolf iz speva Rolf Krage. Christjan i Fredrik. pritoka Rajne. tj. 250 Philet („onaj koji voli”. 246 venlige Dyder. meñu njima i Moltke. najslañi. srebrnastosiva. 8 „Oduševi se. – 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek moćno začarali. Mosel. 249 indsvøbt i en Støvregn. ljudi. Mene. godine u kojoj iskazuje sopstvenu i opštu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. Brižno je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca. ali nikada me Nisu pesmom ispunili. Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. Visoka (tako izgledaše uzdrhatala dojilja) Lebdeše suñaja. Zemlje Volitelju! Zato mi. lepe vrline. Bistra. 10 Zato sam pevao umotan u kišu prašine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu. 6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme. Ti.

daleko od toga – radije bih joj nego rado. malim povijenim nosom. moj Petije! – Sa melanholičnim. blistavim očima. moji čitaoci! – O. onako kako se odmah – iznenada – na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se očuvao nepromenjen – u mom srcu. koji senče snežnobeli vrat. jedan neizdrživ zrak dubokoumne vrline – jedna od onih nametnih. koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? – Ne. ona su nestala. jad što grize. bez drugog društva sem svoga jada i svojih bola – bledi u usahli su bili obrazi divote. sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti. sav moj jad. sažaljenja! – Jad. fina i oštroumna. i ni jedna jedina suza nije htela da olakša moje zgrčeno srce – O. ili tačnije rečeno imala me je jedna divna. nebesa! – o blaženi trenutku. i zurio u ono mesto na kome je stajala. rekao sam. da ublažiš svoj čemer – pusti da samo jedna suza sažaljenja na njega kane! – Ja sam imao moju Arendse – a sad je neko drugi ima! – Otrov što je nekada pekao i mučio. zamolila me je da nekoj od dece njene braće i sestara. ti. kći i majka užasa svakodnevno dovode do ivice groba – Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse došla dok sam ležao u svojoj usamljenoj kolibi. laganim hodom jedne Klementine. kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju dušu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike. dok joj je smrt bila na usnama. odmerenim. sad se prikrada i ubija! – Uspomena na moj gubitak! – koja nagriza. odnesem nekakve čipke – Poslušao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoñicu H** – Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izašla pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uñem – ona je ušla – o. Bože! – o. debeli kao kesten smeñi uvojci. najblagoslovenijeg u mom životu. slika smrti – Sad je jedna užasna bolest. u koju se ne može gledati bez strahopoštovanja i teško voleti bez obožavanja – jedna Arendse. izgleda mi. s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pružila bodež – i rekla – ne boli. priuštio onoga ko bi je bolje no što ja mogu učiniti. plemenita. koje je ikada kucalo u korsetu! – Imao sam je – O. hodala je ka mom ležaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu šaku – „Nekadašnja vremena su nestala. vedrom. i hitro otišla kao da se bojala da je rekla suviše – Da. nagradio i sačuvao njeno savršenstvo – o. – kao Arija kad je. s krupnim tamnim. elastične. i ko onda može da je vidi? – ko može da je oseti kao ja? 197 . ti koga je svet namučio i napustio i koji sediš svojom usamljenoj kolibi i čitaš ovaj list. koju dotad nikada nisam video. koga je bol učinio osećajnim i osetljivim. dve okrugle. nebesa! – O. Evalde”. imao sam jednu. zbog tebe – Ona je ušla – – – moja Arendse – – Usudio sam se na pokušaj da je opišem – Ali i da posedujem umetnost jednog čitavog Rafaela ili jednog Petrarke – i da čitav svoj život upotrebim da njen lik opišem. moćnih. očaravajućih brineta. usnama na kojima kao da se gracije šale. nebesa! – ja se zaboravljam! – ali najvažnije! – jedna Arendse. sa najmekšim srcem. rekla je. veoma nesavršenu kopiju – To je bila moja Arendse. razara misao! – Izdan moga očaja. mojih nereda i mojih nesreća! – Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! – kad ćeš se isušiti? – Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srećna – ona to nije. sa borbenom i nepobedivom uzvišenošću.Život i razmišljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? – Ili je to bila jedna Dulčineja. u ime Kupida. postojanom i visokom dušom – jedna Arendse. moja Arendse! – moja Arendse! – – Jednog prepodneva . izješće moju rascvetalu Arendse – Ona je sad otisak tuge. bujne – – o. ipak bih proizveo samo njegovu mutnu. sa vrlinama punom. najnezaboravnijeg. a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre još uvek je svetlucala samo u njenim očima – Ona mi je izgledala kao vrlina što pati. veličanstvena Arendse – jedna od tih senovitih lepotica čiji je osmeh nalik suncu sa kišom otežalog neba – čiji je mah jedan prodoran.

hiperborejski Apolo bi možda dobio svoj hram završen pre bilo kog drugog. iznañe da sam više nego nagrañen za onaj trud s kojim sam ih sačinio. zaista boli – Želim da zaboravim – – ako mogu – … Moji obrazi goreše – moja kolena klecaše – promucao sam svoju poruku. pod podjednako srećnim okolnostima. blaženo grotlo neimenovane ljubavi – O. kome jedino dugujem čast da me ponekad uračunavaju u njihove redove! Neka budu sve više svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama. a moje nabujalo. I nešto u tome ukusu. možda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote našeg maternjeg jezika. ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi – ljubav. ne misleći ni na šta drugo do na Arendse. S nutrenom radošću iskreno priznajem da je jezik ono čemu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti — i neka posledica ovoga pročitavanja bude ta da čitalac ostane ravnodušan prema njihovom piscu. i bilo je odreñeno da ću svojom ljubavlju izgubiti više nego život – Jens Baggesen Predgovor — Postoji. rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan. po svemu sudeći ili odmah počela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tužan. jer teško da bi ko drugi mogao pouzdanije računati na podršku svih muza. moja bi se ljubav. ni ne primećujući. ne videći i ne osećajući ništa drugo sem nje – Ona mi je često kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost – a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time što se tako lako moglo primetiti – Kad sam po ćutanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao. moja Arendse! – Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio – Zašto te onda ima neko drugi? – Možda je to bogohulno – neka mi Bog oprosti. i to razmaženo muzikalno uho čiji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblažem šušnju perioda i tonova. ali ne valja zaboraviti da nemački genije svoje majstore koji će podizati hram ukusa bira meñu stotinama. kao naša Thaarupova himna.Ljubav je blistala u njenim očima. Ali koliko je samo mali broj onih koji čitaju knjige zarad jezika premda je on. budu oduhovljeni brigom za jezik. koliko sam to mogao. blaženi plameni poleteli su iz njene šake do središta moje duše – Nisam više osećao sebe – Izašao sam natraške i svakog se trena klanjao. ljubav se šalila na njenim usnama. Nemačka ima jednog Lessinga. u svim pesničkim delima ono najvažnije! Možda najvišem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to oštro logičko oko čiji pogled otkriva više od glavnih niti povezivanja zaključaka i ideja. čine to oblikovanje lakšim nego kod drugih naroda čije jezike znam. Neka svi naši danski pisci. zagrejaniji za jezik kojim on piše. ono s koga pisac posmatra svoje čitaoce: jezik. taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruševinama Atine. a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jezički osećaj. svoj užasan uticaj na moju sudbinu – Ali meni je bilo suñeno više patnji nego što najdublji pad može prouzrokovati. i ne primećujući to. dok danski traga meñu desetoricom. ali da. ako je tako – ali to zaista. i kad sam. bez sumnje. jedino što deli sa svima i svi dele s njim. jednog Wielanda i jednog Vossa. i vatra bogova. a posebno pesnici čije sposobnosti znatno prevazilaze moje. S podjednakim brojem pregalaca. jedno stanovište s koga bi čitaoci mogli da posmatraju čitav sadržaj i najsloženije zbirke. ljubav. osete nagrañenim njegovom zahvalnošću! 198 . meñutim. na kraju stigao do ivice jednog visokog stepeništa. usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu šaku na svoje usne. Zato sam u svim mojim beznačajnim pokušajima mnogo manje gledao šta nego kako — manje na grañu nego na odeću onoga što sam hteo da kažem. ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza – priroda. naime. nebo i zemlja su nestali. da nije bilo njenog uzvika. ta kritika gracija. taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne.

glave što se pognuste Kraj podnožja krsta. kad bi se samo jednom u svim školama učio danski. I bezdan drhće. Vi. kako obogaćujući bilo gajenje te duše kod nas! O. Oborena je smrt. Da ukratko iskažem svoje veruju u ovim stvarima. Vrati se. moram priznati da jezik smatram jedinim suštinskim čime priroda razlikuje jednu naciju od druge — i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadžbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne države. kako prijatno. o. Vi. Oboren je kamen i pečat skršen. svome pastiru. žalosne žene. Kako bi lako. Haleluja! Ovde se izmeñu svetla I tmine bitka. kad bi se svugde učio njegov izgovor. visine blaženstva! S neba pozdravljen. Jezik smatram dušom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne može previše preporučiti njegovo gajenje. Ipak svetlo pobedi Za večna vremena. kad ga jednom opšte prosvećenje pokaže u svoj njegovoj lepoti! O. U sjaju se javlja. ja sam siguran da bi i same gracije. svetlo nad grobom! On živi. i neka sud našeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokruži moje ubeñenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale reči za svoje melodije! Frans Michael Franzén O. Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. Možda ja ne volim manje svoju otadžbinu zato što volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj. A vera se diže Meñu zemaljske usudi S nebeskom nadom. kad bi meñu živim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeću nakon što su se ogledale u svakojakoj drugoj. I pobeda je njegova. on živi i stalno te prati 199 . Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo. O. A stražara je sila daha njegovog oduvala. radosti! Savršeno je Sveto pismo. Tako grob posta Do sreće staza. koga ovde tražite? Živ nije meñu mrtvima. rasterano stado. i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato što je danska. tim pre što se nikako ne može odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. On živi. zadržale bi danski.Neka mi bude oprošten ovaj mali izlet moje strasti koja — uprkos svih neprijateljskih lažnih optužbi koje su mi upućene — nikada nije ohladnela u mome srcu.

On sam. uteho u svim nevoljama. o. Ubrzo ćete vaskrsnuti Nalik semenu što klija. Zašto ste neutešni? Kako brzo i dan I noć minuše! Uskoro će zemlja dati Svoj zagrljaj vašem miru. Kao svetlo se širi Njegovo učenje s hitnjom. Koji. 1819) 200 . mrtav zarad naših greha. na kraju će stići Da letinu skupi. I svedoče o njemu. Haleluja! Samo jurite. vremena! Njegova crkva je postojana. o. ali prvo razdvoji Kukolj od žita. zašto kukate.Nevidljiv s nebesa. Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoče meñu mačevima I lomačama o Bogu. Haleluja! Vi pobožni. kroz svoju smrt bi Prvi u životu. koji ih zasadi. Haleluja! (Švedski psaltir.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful