SADRAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROTVO PROROICE ....................................................... 6 GOVOR VISOKOG ....................................................................

12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grmsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Brljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o poudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIEVNOST ................................................. 132 VELIKA ALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tubalica Nad ovim Suvim i hladnim Proleem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i eljan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekr Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Boje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad tatinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadri u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 vedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linn ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza enskinja da vebaju svoj razum .......................... 159 [Moja ivotna elja je preseena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to pee .................................................. 161 Ne tako, to skakue tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadri novu teoriju o naoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaenopoiveg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMILJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mate .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Muni svet................................................................................ 178 Jedan nain pisanja pastorala ................................................. 179 Deaci ...................................................................................... 179 Nekolike rei mojoj dragoj Keri da je imam ............................ 181 Grofiina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kova i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaenstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 ivot i razmiljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzn ................................................................ 199

RUNSKE STROFE
*** Eskil podie ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobee pred Upsalom1. Junaci podigoe za bratom svojim kamen na brdu vrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, eni svojoj. Doi nee supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu bee Odindis dobra sestra. *** Torgerd podie ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On zavri istono u Grkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, zavri Asur istono u Grkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi atuti5. Boi takoe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno uvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisn koja protie kroz dananju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivaa runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraninim podrujima oblasti Sdermanland i Vstmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisn; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije iskljueno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojniki logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - moda Holmgarr (Novgorod?) a moe biti i da a holmi znai na steni, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno znaenje. Od vie predloenih tumaenja dva privlae panju: rune se itaju Kari varat uti, kada at funkcionie kao sufiksalna negacija, dakle, Kari ne pogibe napolju, ili Kari var at Dundi, dakle, Kari bi ubijen kraj Dundeeja (luka u kotskoj). Ovo drugo tumaenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

*** Gunar podie kamen Lidbjornu, sinu svome. Zemlja e pui i nebo gornje6. *** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu, bratu Ingvarovu. Oni idoe muki daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoe hranu umree na jugu u Serklandu7. *** Jahae Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. Sad sedi naoruan na gotskom drepcu sa titom na remenu prvi meu Meringima.8

6 Slini stihovi su poznati iz Prorotva proroice: ior fannz va, n upphiminn, zemlja ne postojae nit nebo iznad. 7 Srkland - zemlja saracena, muslimana. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rkstenen ispisanog runama. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istonogotskog kralja Teodorika Velikog (526) koja je 801. prebaena iz Ravene u Ahen. rai moe da znai i jahae i vladae. hraimaraR znai more reidgota.

STARIJA EDA
PROROTVO PROROICE 1. Sve za panju molim svete rodove, silne i sitne, sinove Heimdalove; ite li, Oe palih, da ispriam prie stare praoca, prve to se seam. 2. Jotunova se prvo seam u prastarju roenih, onih to me pradavno podigli behu; devet se seam svetova i devet prostora, sveta drvo uveno pod zemljom stajae. 3. Doba bee davno dok Imir bejae, nit peska bee nit puine nit prohladnih talasa, neba nemae iznad nit zemlja postojae, bezdan bee Ginunga, al trava ne rastijae. 4. Dok sinovi Burovi zemlju ne digoe, oni to silni Midgard stvorie; sunce sija s juga na kamenje sale, zemlja tad bee zelenim zalistala lukom. 5. Sunce baci s juga, saputnik Meseev, ruku onu desnu okolo vidokruga; Sunce ne znade gde sale imade, zvezde ne znadoe gde mesta imadoe, mesec ne znade mo koju imade. 6. Tad svi odoe bogovi savet da dre, sveti i silni o tome se svetovahu: noi i menama nazive dadoe, zoru imenovae i zrani dan, vee i vreme uine, godine da broji. 7. Sreu se Asi na Samocvet polju, svetite i svetilite visoko stesae; nakovnje napravie, nakit skovae, kleta stvorie alat spravie. 8. Sa ploama u dvoritu presreni behu, njima zornima zlato ne manjkae, dok tri ne dooe divovske neveste, nadmono snane iz Jotunhejma. 9. Tad svi odoe bogovi savet da dre, sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. 10. Motsognir tamo bee najznatniji u plemenu patuljskom, a Durin drugi; patuljci mnoge oveku sline od zemlje stvorie, kao to Durin ree.

11. Nii i Nidi, Nordri i Sudri, Austri i Vestri, Altjof, Dvalin, Bivor, Bavor, Bombur, Nori, An i Anar, Ai, Mjodvitnir. 12. Veig i Gandalf, Vindalf, Train, Tek i Torin, Tror, Vit i Lit, Nar i Nirad sad sam patuljke Regin i Radsvid redom nabrojala. 13. Fili, Kili, Fundin, Nali, Hepti, Vili, Hanar, Svior, Frar, Hornbori, Freg i Loni, Aurvang, Lari, Eikinskjaldi. 14. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem; krenue oni od kamenja sale, Aurvang sedita, do Jorovola. 15. Tamo bee Draupnir i Dolgtrasir, Har, Haugspori, Hlevang, Gloi, Skirnir, Virvir, Skafid, Ai. 16. Alf i Ingvi, Eikinskjaldi, Fjalar i Frosti. Fin i Ginar ; nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova.

17. Dok iz drube one ne dooe trojica domu onom Asa silna i dobrostiva, na zemlji naoe ne malo nemone Aska i Emblu sudbine neznane. 18. Dah oni ne disahu, duh oni ne imahu, nit krv nit zbor nit boju zdravu; dah dade Odin, um dade Henir, krv dade Lodur i boju dobru. 19. Jasen znam da stoji, Igdrasil se zove drvo visoko, belim zalivano belutkom; dolazi od njega rosa dolinom to pada; stoji veno zelen iznad vrela Urdova. 20. Mladice stiu odande mnogoznalne tri, iz izdana onog pod drvetom to stoji; Urd se zvae prva, potonja Verdandi, ivere srezivahu a Skuld trea; zakone donee, ivot dosudie, ostareloj deci, ljudima sudbinu. 21. Bitke se seti prve u svetu, kad Gulveigu na kopljima drae i u sali Harovoj plamenom saegoe; triput je spalie triput roenu, mnogo, ne malo puta, pa ipak jo ivi.

22. Heidi prozvae domu pristiglu, vraaru vidovitu, ini bacae, arobnjatvo znae, arae pomamno, radost ona raae zloj eni. 23. Tad svi odoe bogovi savet da dre, sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate, ili bogovi svi rtvu sveanu da prime. 24. Koplje baci Odin, u buljuk naniani, bitka poe prva u svetu; provaljene behu podgrade na Asa gradini, mogoe Vani prorotvo ratno po popritu da gaze. 25. Tad svi odoe bogovi savet da dre, sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smeao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao. 26. Jedino Tor delae, jarosti prepun on retko sedi sline vesti kad uje! pogazie se zakletve, rei i zaveti, ugovori svi postojani to izmeu postojahu. 27. Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom; vidi ona gde se lije

vodopad bogati iz zaloga Odinovog znate li dosta, ili ne? 28. Sama napolju sedee, prastari kad stie, As uasni u oi je pogleda: ,,to me pita? to me kua? Sve znam, Odine, i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog znate li dosta, ili ne? 29. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje, dobi predanja uena i prorotvo ini, pogleda daleko i podalje u svetove postojee. 30. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jau u svet ljudi; Skuld tit drae, a Skogul druga bee, Gun, Hild, Gondul i Geirskogul. Sad su nabrojane sve ene Herjanove, spremne su valkirije da jau po sukobitu. 31. Videh Baldra, rtvu krvavu, sina Odinova, sudbina prikrita; porasla stajae nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. 32. Posta od stabljike to slaba izgledae hitac hudi, opasni, Hod ga odapnu.

Brat bi Baldrov brzo roen, uze, Odinov sin, no star, osvetu. 33. Nit ruke prae nit kosu eljae, na lomau dok ne bacie Baldrova ubicu; a Frig plakae u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta, ili ne? 34. Vale tada splete veze jake uad behu vrsto od creva upredena. 35. Vezanoga vide kako lei u Vr dubravi, prilika zlokobna na Lokia podseae; sedi Sigin tamo, al uprkos tome ena zlosrena znate li dosta, ili ne? 36. Tee reka sa istoka kroz doline ledene, sablje nosi i seiva: Slid je nazivaju. 37. Stajae tamo na severu, na Sumornim poljima, sala od zlata Sindrova roda; druga sala na Okolni stajae, pivnica jotunska, Brimir je posedovae. 38. Salu vidi gde stoji, od sunca daleku, na Obali leeva, vrata severu okrenuta; kaplju grake otrova kroz bade i otvore. toliko je sala pletena zmijskim leima.

39. Vidi ona brzake burne, brojni ih pregazuju, krvolije kurjaci, ljudi krivokletnici, i oni to tue poverenice zavode; Mrvi Nidhog onde mrtvih leeve, kida kurjak ljude znate li dosta, ili ne? 40. Sedee stara na istoku u Gvozdenod umi; rodi tamo rodove Fenriove, jedan od njih, jotunski moan, postade onaj mesec to skinu. 41. Puni se ivotima pomrlih ljudi, crveni bogova stanite crvenom krvi; sunce svetlo omrknu sledeih leta, vetar zlokoban posta znate li dosta, ili ne? 42. Sedee na bregu na harfi svirae divovki pastir, presreni Egter; kukureknu nad njim na veala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. 43. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti, budi on bojnike Oca rata; kukurie dole trei duboko u zemlji, gigan garavocrven, u domu Helinom. 44. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom, ue e prsnuti,

a Freki hitati. Mnogo ona zna mudrosti, mnogo jo vidim budueg, boanstava sumrak bogova rata sudbinu. 45. Braa e se boriti bratoubice postajati, od sestara deca krv skrnaviti; teko je u svetu, blud velika, vreme sekire, vek maa, titovi popucali, doba vetra, doba vukova, svet dok se ne srui; nijedan ovek nee nikog da potedi. 46. Sinovi se kreu Mimovi, sudbina se budi, jeka odjekuje Gjalar-roga; visoko duva Heimdal, rog u vazduh pokazuje, govori Odin s glavom Mimovom; 47. drhe Igdrasil jasen uspravni, puca drvo prastaro, a jotun se oslobaa, pouruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne saee. 48. ta bi s asima? ta bi s alfima? Sede Asi na savetu, hui sav Jotunheim; pred kamenim stenju patuljci kapijama, znalci iz planinskih zidova znate li dosta, ili ne? 49. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom, ue e prsnuti, a Freki hitati. Mnogo ona zna mudrosti,

mnogo jo vidim budue, boanstava sumrak bogova rata sudbinu. 50. Jae Hrim s istoka, lipov tit pred sobom ima; vije se Jormungand u jotunskom besu, valja zmija valove, vesela klike orluina, leine kida crnobleda; kree Naglfar. 51. Laa plovi s istoka Muspelova e pristii puinom pratnja, Loki ih predvodi; hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi, sa njima je brat Bileiptov u druini. 52. Surt s juga stie sa izdajom grane, sija ma suncem padaju padine kamene, potucaju se divovke, polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. 53. Hlinu tad dokui nesrea druga, kad Odin ode u okraj s vukom, a sjajni protiv Surta ubica Belijev, Frigina e tada radost pasti. 54. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom, ue e prsnuti, a Freki hitati. Mnogo ona zna mudrosti, mnogo jo vidim budue, boanstava sumrak bogova rata sudbinu. 55. Stie tad silni sin Odinov, ubi, Vidar,

10

Sin Odinov, vuka uasnog; sinu zabi Hvedrungovu ma do srca obema rukama, otac je tako osveen. 56. Pristie tad moniji potomak Hlodinin, sin Odinov zmiju stupa da obori, ubija je srani straar Midgardov, proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog pree potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplaen. 57. Mrai se sunce, u more zemlja tone, padaju s neba zvezde sjajne; die se vatra, dimi ivotonosac, plameni se visoki pod samim nebom igraju. 58. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom ue e prsnuti a Freki hitati. Mnogo ona zna mudrosti, mnogo jo vidim budue, boanstava sumrak bogova rata sudbinu. 59. Vidi ona gde se podie po drugi put zemlja iz mora zelena veno; padaju vodopadi, visoko leti orao, onaj to u planinama ribu lovi. 60. Sreu se Asi na Samocvet polju, i o obruu zemlje monom zbore

(i velikih se seaju dogaaja) i Fimbultiovih drevnih runa. 61. Ponovo e onda ploe udesne od zlata nainjene nai u travi, one to ih u prastarju plemena imae. 62. Polja e nesejana plod nositi, nestae nevolje, Baldr e doi, ivee Baldr i Hod na bojitima Hroptovim, bogova rata svetitu znate li dosta, ili ne? 63. Heni e tad ivere rtvene da izbira, i potomci brata oba zajedno da podiu vetrova dom veliki znate li dosta, ili ne? 64. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca, zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena; verne e tamo u venosti svoj druine da stanuju i dobrobit uivaju. 65. Tad stie onaj moni na sud glavni, silni odozgo to svima vlada. 66. Tad dolazi letei adaja tmurna, neman blistava, odozdo iz Nid-planina; nosi u perju Nidhog mrtve iznad polja leti sad e ona da potone.

11

GOVOR VISOKOG 1. Kad vrata otvori kue nepoznate, budi oprezan, budi paljiv, jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. 2. asni domaini, gost kada doe, gde da sedne, na poziv nerado kraj vrata eka ako vaan posao ima. 3. Vatra je potrebna onom ko je uao i hladno mu je oko kolena; hrana i odea oveku su potrebni kad stigne s puta preko planine. 4. Voda i runik i prijateljske rei oveku su pre obeda potrebne; gostoljubiv duh rado bi sreo, govor i utanje nanovo. 5. Razum je potreban onom to daleko putuje, kod kue je ivot lak; na porugu su svi koji nita ne znaju a meu pametne ljude dou. 6. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti, radije paljivo razum pokazuj; kad pametan i utljiv stigne na imanje, retko mu se zlo dogodi. 7. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim ulima; ui sluaju, oi tragaju, tako se pametan uva. 8. Srean je onaj koji slobodno slua pohvalu i tople rei; nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. 9. Srean je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu; loi saveti esto mogu doi iz tuih grudi. 10. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma; na stranom imanju bolje je od zlata; razum je uteha siromaha. 11. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma; goru uinu na putu niko nema od onog ko se prepije. 12. Tako dobro za ljude kako ljudi kau, ipak pivo nije; to vie pije to manje moe svojim malim razumom upravljati.

13. Ptica zaborava krui nad pijankom, svakom oveku razum krade; perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. 14. Pijan bejah, mrtav pijan, kod umnoga Fjalara; na pijanci je najbolje to to se razum vraa. 15. Mualjiv i paljiv mora kneev sin biti i oruju vet; vedar i veseo treba svaki ovek da bude sve do smrtnog dana. 16. Nesmeo ovek veruje da e veno iveti, ako se dobro pazi u borbi; ali starost mu nikad mira nee dati, ako ga koplje potedi. 17. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi; im dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. 18. Mnogo meu ljudima treba putovati pre no to se sigurno moe znati ta se krije u duhu onog to razumom svojim ume da upravlja.

19. Rog s pivom isprazni, ali umeren s piem budi, govori to treba ili uti; nazvati loim niko nee ako onda rano ode u krevet. 20. Prodrljivom oveku, ako razum manjka, u ivotu se sveti; esto stomak ini oveka smenim kad je meu pametnim ljudima. 21. Stoka zna kad je kod kue ekaju, na imanje se s pae vraa, ali nerazuman ovek nikad ne zna meru svoga stomaka. 22. Jadan ovek naopake naravi stalno se ali i kudi; treba da zna, ali ne zna, da i sam ima mana. 23. Nepametan ovek uvek bdi i mnoge misli premee; umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre. 24. Nepametan ovek veruje da su svi nasmejani, njegovi dobri prijatelji; a ne zna da iza ljubaznih rei pametan moda prevaru krije.

13

25. Nepametan ovek veruje da su svi nasmejani, njegovi dobri prijatelji; brzo otkrije kad na sabor krene da e ga malo njih podrati. 26. Nepametan ovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe; ali rei za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. 27. Nepametnom je oveku meu drugim ljudima najbolje da uti; niko ne zna da on nita ne zna ako jezik dri za zubima. 28. Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meu ljudima ih iri; nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da dre. 29. Re oveka koji nikad ne uti esto poiva na nesigurnom tlu; brzoplet jezik koji uzda nema esto sebi navue nesreu. 30. oveka koji rado u kui kao gost biva potedi prezrivih pogleda; smatra da je pametan onaj koga ne pitaju, sedi miran i uti.

31. Smatra da je pametan kad najzad ode gost to gosta uvredi; sedeo i smejao se ne shvatajui bes to je oko njega rastao. 32. Prijatelji su mnogi i dobro se slau dok se kao gosti na gozbi ne sretnu; tako e doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaa. 33. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ide na gozbu; ne valja sedeti alav i nesit ni re ne prozboriti. 34. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje; ali do pravog prijatelja preice vode i najdalje kad stanuje. 35. Oprosti se, ne ostaj u gostima stalno kod istog; lako se moe dogoditi da i najdrai dosadi ako zaboravi da ode. 36. Mali je dom bolji no nikakav, kod kue je svako svoj gospodar; s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne mora da prosi.

14

37.

Mali je dom bolji no nikakav, kod kue je svako svoj gospodar; srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki.
38.

ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude.

44.

Niko ne treba ni koraka od oruja svog na polju da ode; jer neznano je znati po putu dok putuje kad e koplje zatrebati.
39.

Sluaj, ako prijatelja ima i lepo o njemu misli, i hoe koristi od prijatelja da ima, deli misli s njim i alji mu darove, esto ga poseuj.
45.

Tako dareljivog oveka nikad ne sretoh da nije sam poeleo poklon; ili tako iroke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije.
40.

Ako ima koga kome ne veruje, a eli da ga ipak iskoristi; lepo zbori, ali lano misli, laju ga za prevaru nagradi.
46.

Dobro svoje koje je sam stekao treba ovek na svoje dobro da troi; esto neprijatelj dobije ono to prijatelju bee namenjeno; mnogo ta gore poe no oekivano.
41.

I opet o onom kome ne veruje: vidi li prevaru u njegovom duhu, smei mu se, ali skrivaj svoje misli, nek uzdarje ide za dar.
47.

Odea i oruje pokloni su za prijatelja, to ini prijateljstvo vidljivim; najdue traje, ako srea hoe, kad prijatelji poklone razmenjuju.
42.

Mlad bejah nekad, i sam kretoh, zalutah na putu, oseah se bogatim kad drugoga sretoh; ovek je oveku radost.
48.

Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem; ali ako ti se smeje, smej se i ti, laju ga za prevaru nagradi.
43.

Dareljivi, hrabri ljudi najbolje ive, retko tugu nose; ali bednik misli da je sve opasno, krtica se poklona kloni.
49.

Prijatelju svome budi prijatelj, njemu i njegovim prijateljima;

Odeu dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi; stajae onde kao delije s odeom koju dobie, bez smelosti je go ovek.

15

50. Mlad bor vene na posnom tlu, bez kore i etina; takav je ovek koji prijatelje nema, zato dugo da ivi? 51. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meu nevernim prijateljima; ali estog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva. 52. Nemoj stalno davati velike poklone; esto zahvalnost nedostaje; s pola pogae i polupraznom aom dobih dobru pratnju na putu. 53. Mala plima, mala oseka: mali je duh ljudski; niti su svi podjednako pametni, svugde je sve razliito. 54. Osrednje pametan treba da bude, ne suvie uman; najlepi ivot onaj ovek ivi koji zna umereno mnogo. 55. Osrednje pametan treba da bude, ne suvie uman; bezbrino je srce retko u grudima prepametnog. 56. Osrednje pametan treba da bude,

ne suvie uman; unapred niko ne treba svoju sudbu da zna, to samo brigu u duhu stvara. 57. Cepanica gori i pali cepanicu, plamen podstie plamen; zajedno s drugima znanje sabira, usamljen ovek maloznan ostaje. 58. Rano izjutra mora da ustane i izae ko eli ivot i bogatstvo da stekne; retko plen uhvati vuk to lei a spavalica pobedu. 59. Rano izjutra mora da ustane i izae ko ljude zapoljava; mnogo se gubi s jutarnjim snom, ranoranilac je ve upola bogata. 60. Suve cepanice i kora za krov, po tom se ovek meri, po drvetu koje moda traje pola godine ili celu. 61. ist i sit treba na sabor da jae ak i kad je odea pohabana; ne stidi se obue i kabanice niti konja kako god jadan bio. 62. Gladan traga nad vodom letei orao iznad mora prastara; takav je ovek

16

meu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podrava. 63. Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja; jedan nek zna, ali ne dvojica, to tri znaju, zna ceo svet. 64. Mo svoju treba uman ovek s merom da koristi; meu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji. 65. Re koju neko kae drugim ljudima esto mora gorko da okaje. 66. esto prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno; pivo bee popijeno ili jo nespravljeno; retko kad nespreman vreme pogodi . 67. Pozvae me u kuu i ovde i onde ako mogadoh bez hrane, ali dva buta visie kod vernog prijatelja, ja pojedoh jedan. 68. Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku, zdravlje svoje, ako ga sauva, i ivot bez mana. 69. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo, nekome su sinovi radost,

nekome prijatelji, nekome bogatstvo, nekome dobro uinjen rad. 70. Bolje iv nego neiv biti, ako si iv, lako e kravu stei; poar videh kako besni na imanju bogataa, a smrt ekae kraj vrata. 71. opav moe konja da jae, bezruki pastir da bude, gluv se bori i vredi; slep je bolje nego spaljen biti; malo je od lea koristi. 72. Dobro je imati sina pa makar kasno roena, da ostane za palim ovekom; retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. 73. Dvoje je u istoj vojsci. ali jezik je ubica glave, u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. 74. S bogatom uinom no lako prolazi, kad jedri s malim jedrima; vetar se moe okrenuti jesenje noi; za pet dana esto se menja, a jo ee za mesec. 75. Ne zna onaj ko nita ne zna da zlato mnoge sludi; neko je zlata pun, neko je siromah, nemoj mu to zameriti.

17

76. Umire stoka, umiru ljudi, i sam tako umire; ali sjaj rei nikad ne umire u asnom glasu po smrti svakoj. 77. Umire stoka, umiru ljudi, i sam tako umire; jedno znam to nikad ne umire, sud o smrti svakoj. 78. Pune torove videh kod Fitjungovih sinova, sad stoje s prosjakim tapom; bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka, varljiv je to prijatelj. 79. Ako nemudar ovek ljubav kod devojke stekne, i dobije dobro i zlato, tad raste njegova nadmenost, ali nikad razum, sigurno u glupost ide. 80. To spozna onaj ko o runama pita, rune sila to vladaju, one koje dini bogovi sainie, i najmoniji znalac sreza, da je najsigurnije utati. 81. S veeri dan hvali, enu kad je spaljena, ma kad je upotrebljen, mladu kad je udata, led kad ga pree, pivo kad je popijeno. 82. Po vetru drvo obaraj, po lepom vremenu veslaj,

po mraku sa enom zbori, mnoge su oi dana, od broda brzinu trai, a od tita zatitu, udarac od seiva, a od ene poljubac. 83. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj, kupi ma potamneo i mravog konja, konja kod kue gaji, ali psa kod drugih. 84. Reima devojke niko da ne veruje, a ni svoje ene; jer na kolovratu im je srce stvoreno, lakoumnost u grudi smetena. 85. Luku to puca, plamenu to ee, vuku to zija, vrani to krii, svinji to groke, drvetu iz korena iupanom, talasu to raste, kotlu to vri, 86. streli to leti, talasu to se obruava, ledu no starom, zmiji sklupanoj, enskoj rei u krevetu, mau slomljenom, igri medveda ili detetu kralju, 87. bolesnoj teladi, bandoglavom robu, mamu proroice, tek pobijenim ljudima,

18

88.

rano zasejanom polju, niko da ne veruje, i ne prebrzo sinu; vreme poljem upravlja, a razum sinom, oboje mogu gadno da prevare;
89.

94. Niko drugog nikad da ne rui za ono to se mnogima dogaa: lako moe elja jaka od mudrog budalu da uini. 95. Ono to u srcu stanuje zna samo ovek sam, u duhu je svako usamljen; najgora je boljka za oveka svakog da ga nita ne raduje. 96. Tako sam oseao dok sam u au leao i devojku ekao; puno mi nje bee srce, ali nikad ne bi moja. 97. Bilingovu devojku na dueku naoh kako spava kao sunce divna; kneevska ast nita ne bee spram imati to belo telo. 98. S veeri, Odine, doi nanovo, ako mene eli da dobije; sve moe poi naopako ako dvoje nije zajedno za to. 99. Povukoh se nazad, miljah da ugovor o ljubavi vrst bee, moja je trebalo biti, miljah siguran, svom eljom i mislima.

bratovom ubici ako ga sretne na putu, poluizgoreloj kui, brzonogom konju; uzalud je konj, ako nogu slomi ; ne budi samouveren da u sve to veruje.
90.

Ljubav neverne ene kao vonja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljanim dvogodcem loe ukroenim, ili premet jedra po oluji, ili kad hrom po visoravni irvase juri. 91. Sad otvoreno govorim, jer to i znam: prevrtljiv je mukarac prema eni; najlepe govorimo kad najlanije mislimo, i najpametniju to sludi. 92. Ako eli ljubav od ene da dobije: poklone daj i lepe rei; reci koliko je za tebe lepa; laskanjem su mnogi pobedili. 93. Niko drugog nikad da ne rui zbog ljubavi njegove; lepo lice esto zavede pametnog kad nemudar izdri.

19

100. Kad vee pade i opet dooh, cela garda bee budna; plamtee buktinje prema meni nosie, tekim putem moradoh da krenem. 101. Kad u svitanje nanovo dooh, straa u sali spavae; kuku jednu naoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavae. 102. Izbliza se moe dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude, to iskusih onda kad pokuah da lukavu devojku namamim; ona me samog prevari, podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh. 103. Vedar u kui i dobar prema gostima i uman ovek treba da bude, vet na reima i pamtljiv ako hoe mnogo znanja da ima, i esto da o dobrome govori; budalom se moe nazvati ako premalo govori, to je znak glupaka. 104. Do jotuna odoh, sad sam opet kod kue, malo to onde utei dobih; postigoh cilj uz mnogo rei u Sutungovim salama. 105. Gunlod mi onde dade na pozlaenoj stolici gutljaj skupocene medovine; zlo uzdarje

ja onde ostavih za celu njenu duu, za ranjeni duh njezin. 106. Ratijeva usta za mene put nainie, progrizoe brdo; iznad i ispod idoe jotunski puti, tako spasoh ivot i telo. 107. Dobra bee kupovina i dobro je iskoristih, vetom mnogo ne manjka; jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. 108. Pitanje je da li bih mogao itav kui stii s jotunova imanja bez Gunlodine pomoi, dobre devojke, one to ruku oko mene svinu. 109. Kad sunce izae ue divovi novosti o Visokom u Domu visokog; raspituju se za Bolverka; da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. Zakletvu na prsten verovah da Odin poloi; ko onda da mu na re veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo pie, a Gunlod ostade plaui. 111. Vreme je za govor sa stolice umnih, onde napolju kraj Urdova izdana; videh i utah, videh i utah,

20

sluah jezik ljudi; o runamo uh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, uh ta rekoe: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ne ustaj po noi i napolju ne izlazi sem za strau ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ne odmaraj se u zagrljaju ene to maija da te ne zaara. 114. Moe da uini da ne brine vie o putu na sabor i kraljevim reima; hrana ti se gadi i drutvo ljudi; zabrinut u san pada. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: nikada nemoj zavesti tuu enu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ako po planini ili fjordu hoe da putuje, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Nikada nemoj nevernom oveku dati da o nesrei tvojoj sazna; neverni ovek nikada zahvaliti nee to si mu iskreno duu otvorio.
118.

Nevernu enu videh da govori tako da jednom oveku smrt navue; lani jezik mu smrsi konce, a ni re ne bee istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ako ima prijatelja i lepo o njemu misli, esto ga potrai; jer iprag raste i trava je visoka po pustom, negaenom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Nai radost meu dobrim prijateljima i naui da za druge brine.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo kri; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome moe dati celu duu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Neto tako nemudro nikad nemoj initi kao to je svaa sa budalom. 123. Nikada ti ovek zao za dobro delo zahvaliti nee, ali dobar ovek pohvalu ti donosi i ini da drugi do tebe dre. 124. Onaj kome moe otvoriti duu, bie ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi vaan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: ne troi ni tri rei na svau s ludim; pametan esto poputa gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ne pravi obuu ili drku za oruje sem za sebe sama; ako se drka iskrivi ili obua ulja nesrea je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete,

na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Sluti li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, ve se raduj dobrome to je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ne gledaj gore dok si u borbi ludilo moe esto ratnika da zgrabi pa te nee neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: eli li vedre asove s dobrom enom i njeno prijateljstvo da zadobije, lepo joj obeaj i obeanje odri, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Molim te oprezan budi, ali ne suvie oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa enom drugoga oveka, a tree je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. esto nisu sigurni oni to u kui sede kakav je ovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da nita ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Prastarom mudracu nikad se ne smej, esto je dobro to stari kau; esto pametan govor iz sasuenog meha stie to visi meu koama i lei meu krznima i ljulja se meu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete, na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Ne alji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okree otvorena za sve; daje li poklone, dobro e ti ii i niko se nee moliti da te zlo snae. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i posluaj moje savete,

na radost i korist ako naui, na probitak i sreu ako zapamti: Kad pivo pije, tad trai snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv maije, zovu protiv kune svae, protiv mrnje mesec pomae , gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, vrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noi, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoe rog; izviah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i pie jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi bee; od rei me rei opet traie, od dela me dela opet traie.

23

142. rune e nai, rune tumaiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sainie i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Zna li kako da urezuje, zna li kako da tumai, zna li kako da boji, zna li kako da kua, zna li kako da moli, zna li kako rtvu da prinosi, zna li kako da alje, zna li kako da kolje? 145. Bolje je nemoljen nego da previe rtvuje, onaj ko daje, ite uzdarje, neposlato je bolje nego previe rtvovano. Tako urezivae Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva ena ni iko drugi ne zna; Pomo se jedna zove, i ona e ti pomoi protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba to iscelitelji ele da budu.

148. Treu znam koja mi mnogo treba ako hou da spreim one koji me mrze; seiva tupim svojim neprijateljima, tad oruje vie ne grize. 149. etvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za maije pogodnog; onaj ko eli da podjari moju mrnju, od toga teta ih stigne vie nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih to su u njoj na klupama; koliko iroko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima to je znaju radost i korist donosi; ako mrnja raste meu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

154.

niko nepametan to ne zna. 160. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva, patuljak, kraj Delingovih vrata; snagu on bogovima bajae, alfima dobrobit, Hroptatiju um i mudrost. 161. esnaestu znam ako kod ene lukave elju svu njenu elim da imam; obrem duh beloruke ene i um njen ceo preokreem. 162. Sedamnaestu znam da to kasnije mladu devojku izgubim. Sve bajalice mora izbei dugo, Lodfafnire, na sreu ako naui, na uspeh ako zapamti, na korist ako prihvati. 163. Osamnaestu znam, koju nikad ne poduavam devojku ili enu mukarca sve je dobro ako samo jedan nju ume, takav je kraj bajalica osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roena. 164. Sad su rei Visokog iskazane u Domu visokog, za dobrobit dece ljudi, na nesreu sinovima jotunova. Srea onome ko ih kaza, srea za onoga ko ume, nek ih koristi ko ih sad naui, srea za onoga ko u.

Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod to tone, oluju na moru zaustavljam i smirujem more itavo.
155.

Desetu znam ako vidim vetice kako se igraju u vazduhu; mogu da uinim na krive puteve da stignu od kue i oblija, od doma i duha.
156.

Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima; pod titom bajam silno se kreu neranjeni u bitku, neranjeni iz bitke, neranjeni sve vreme.
157.

Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu, reem i bojim rune tako da le oivi i sa mnom govori.
158.

Trinaestu znam ako lino doem i deaka vodom posvetim; on ne gine ako se u borbi nae, od maa ne pada.
159.

etrnaestu znam ako ljudima elim imena bogova da iskaem; sve ase i sve alfe ja poznajem;

25

RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa, bogova, po imenu Heimdal, bee na putovanju du neke obale. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1. Jednom stie on, umni as, star i snage pun, po zelenim putevima. moan i hitar stie Rig koraajui. 2. Hodae tako dalje sredinom puta, stajae onde izba s vratima zatvorenim, ue u kuu, vatra na podu goree, jedan sedi par kraj ognjita sedee, Ai i Eda s prastarom podvezaom. 3. Rig imade savete dobre da im da, sede mirno na sred klupe i suprunici svako sa druge strane. 4. Uze onda Eda teku pogau, debelu i grubu, punu ljuski, na sred daske je ona iznese, na sto stavi iniju s vodom od skuvana mesa, lepo tele za gosta skuvae. 5. Rig imade savete dobre da im da, ustade u krevet ode,

zatim lee u sred kreveta, a suprunici svako sa druge strane. 6. Tri noi on ostade stanovae kod njih, ode zatim dalje, po sred puta, devet meseci proe od gostovanja njegova. 7. Dete dobi Eda, posue ga vodom, crnokoo, nazvae ga Rob. 8. Vremenom poraste i lepo mu bee; po akama njegovim koa bee rapava, iskrivljeni zglavci [nokti grubi], prsti debeli, runo lice, pogrbljena lea, duge pete. 9. Na rad je iao snagom svom, konopac od like pleo, spravljao terete, granje kui nosio po ceo dan. 10. Doe do imanja ena hodajui s blatom po nogama, opaljene ruke,

26

iskrivljen nos, zvae se Ropkinja. 11. Sede mirno na sred klupe, sin u kui kod nje je sedeo; govorio i aputao, krevet spremie, Rob i Ropkinja, nakon radnih dana. 12. Decu dobie, gradili su i lepo im bee, Reim i Klegi imena im behu, mislim, Klur i Fjosni, Fulne, Kjefsi, Drumb, Digralde, Drot i Hosvi, Lut i Legjaldi, ograde su popravljali, njive gnojili, svinje gajili, koze uvali i treset kopali. 13. Keri im se zvahu Drumba i Kumba, Okvinkalva i Arinevja, Isja i Ambat, Eikiplugin, Totruhipja i Tronubeina. Od njih potiu svi rodovi roblja. 14. Rig ode dalje pravo putem; stajae kua s vratima zatvorenim; ue u sobu, vatra na podu goree, tu sedae jedan par s poslom svojim.

15. Mu drvo za preku na razboju deljae; brada bee ista, uperak na elu imae, koulja dobro stajae, dole bee drven pod. 16. ena tu sedae, kolovrat okretae, rukama radie, spremae tkanje, na glavi kapu imae, pojas oko grudi, maramu oko vrata, na ramenima kope; Avi i Ama posedovae kuu. 17. Rig imade savete dobre da im da, [sede mirno na sred klupe i suprunici svako sa druge strane.] 18. [Uze Ama...] 19. [Rig imade savete dobre da im da], ustade u krevet ode, zatim lee u sred kreveta, a suprunici svako sa druge strane. 20. Tri noi on ostade stanovae kod njih, ode zatim dalje, po sred puta, devet meseci proe od gostovanja njegova.

27

21. Dete dobi Ama, vodom ga posue, ena Momka u lan umota, crvene puti bee s budnim oima. 22. Vremenom poraste i lepo mu bee, bikove je krotio, ralo pravio, kuu tesao, senike gradio, kola pravio i za plugom hodao. 23. Doma je odvezoe s kljuevima za pojasom i haljinom od kozje koe, udadoe za Momka. Snar, snaha, se zvae, sedee pod mladinim velom; uzee se, prstenjem se darovae, spremie krevet i stan stvorie. 24. Dete dobie, gradie i lepo im bee, Hal i Dreng, Hauld, Tegn i Smid, Breid, Bondi, Bundinskegi, Bui i Bodi, Bratskegi i Seg. 25. Keri dobie s ovim imenima: Snot, Brud, Svani, Svari, Spraki, Fljod, sprund i Viv, Feima, Ristil. Od njih potiu svi rodovi seljaki.

26. Rig ode dalje pravo putem, stie do sale, prema jugu vrata okrenuta, zatvorena behu, u stubu alka. 27. Unutra ue, posut bee pod, suprunici sedee, jedno u drugo gledae, igrae se prstima, Otac i Majka. 28. Domain je sedeo i strele pravio, tetivu uvrtao i na luk stavljao; domaica je gledala ruke svoje, lan gladila, rukave zatezala; 29. maramu podie, na grudima bro imade, plavoarenu potkoulju, iroke rukave; obrve blistave, grudi svetlije, vrat belji od sveega snega. 30. Rig imade savete dobre da im da, ustade u krevet ode, zatim lee u sred kreveta, a suprunici svako sa druge strane. 31. Onda uze Majka areni zastira, beo od lana, stavi ga na sto;

28

zatim uze krike tanke, bele od penice, na zastira ih stavi. 32. Na sto iznese prepune inije srebrom ukraene; stavi na sto ptice peene, slaninu i bupce, ae srebrom okovane, ibrik s vinom; pili su i zborili dok dan ne zae. 33. Rig imade savete dobre da im da; ustade, do kreveta ode, [zatim lee u sred kreveta, a suprunici svako sa druge strane.] Tri noi on ostade stanovae kod njih, ode zatim dalje, po sred puta, devet meseci proe od gostovanja njegova. 34. Sina dobi majka, u svilu ga umota, vodom ga posue, Knez ga nazvae; svetla mu bee kosa, beloputi obrazi, oi otre kao u mladuneta zmije. 35. Stasa Knez u sali, titom je vitlao, stavljao tetive na lukove svoje, strele pravio, dilit bacao

i franako koplje; konje jahao, pse podbadao, nauio da pliva i ma je isukivao. 36. Iz ume izae Rig hodajui, Rig hodajui, naui ga runama; ime mu svoje dade, sinom ga nazva; zamoli ga da uzme batinike zidine, batinike zidine, prastara selita. 37. Zatim je jahao kroz crne ume, planine injem posute, sve do sale jedne; urezivao tit, kopljem vitlao, konja pusti da juri, ma isuka, bitku izazva, polje crveno oboji, leine napravi, zemlju zadobi. 38. Sam je posedovao osamnaest imanja, delio blago, svima dade skupoceni nakit i vitke konje, tedar sa zlatom i prstenjem bee. 39. Poslanici idoe po rosom ovlaenim putevima, dooe do sale gde Glavar ivee; ki tu sedee, vitkoprsta, pametna i beloputa, zvae se Erna.

29

40. Isprosie je i kui je odvezoe, udade se za Kneza, ode pod lan; zajedno su iveli sreni onde, poveae rod, postadoe prastari. 41. Bur se zvae najstariji, Barn drugi, Jod i Adal, Arving i Mag, Nid i Nidjung vetine sve nauie Son i Svein plivanje i na tabli igru , Kund se zvae jedan, Kon najmlai. 42. Tako su rasli sinovi Kneevi; konje krotili, strele deljali, titove oblikovali, kopljem vitlali. 43. Ali Kon mladi znade rune, rune vremena, veite rune; vie on znade: ljudski ivot da spase, seiva da otupi, more da smiri;

44. naui govor ptica, plamene da zgasi, brige da ublai, duhu mir da prui, snagu imae kao osmorica ljudi. 45. Sa Rigom se nadmetao u vetini runa, lukavost koristio i bi bolji; tad stee pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. 46. Kon mladi je jahao kroz ipraje i ume, putao strele da lete i ptice zautae. 47. Tad ree jedna vrana, sedee na grani: zato ti ptice, Kone, mladiu, obara? radije bi trebalo konja da mamuzne, ma da isue i neprijatelja obara. 48. Dan i Danp imaju bogate sale, bolju batinu nego to je tvoja, jau brzo brod preko mora, seiva im grizu krvave rane.

30

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i eki svoj nigde ne nae, tresae bradom, bacae kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipae. 2. I uze re i prvo ree: Sluaj sad, Loki, ta se dogodilo, to niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: eki je moj ukraden. 3. Otidoe tad do Frejina lepa imanja i uze re i prvo ree: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato oblije, da eki svoj moda povratim? Freja ree: 4. Rado u ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra. 5. Odlete zatim Loki, pernato oblije utae, dok ne stie izvan imanja asa i stie unutar imanja jotunova. 6. Trim sedee na humu, kralj divova, pletee traku od zlata

za kuke svoje i skraivae grivu na kobilama svojim. Trim ree: 7. ta se zbiva s asima? ta se zbiva s alfima? Zato sam stie u dom jotunova? Loki ree: Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj to krije Hloridov eki? 8. Da, ja krijem Hloridov eki dva dana hoda duboko pod zemljom; niko nee povratiti eki odande ko mi ne dovede Freju za mladu. 9. Odlete zatim Loki, pernato oblije utae, dok ne stie izvan doma jotunova i stie unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze re i prvo ree: 10. Nosi li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! ovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko lei, esto lae.

31

11. Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je eki tvoj, kralja divova, niko nee povratiti eki odande ko mu ne dovede Freju za mladu. 12. Zajedno divnoj Freji odoe, i uze re i prvo ree: Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova. 13. Freja besnee, frktae od ljutnje, soba se tresijae i pod njom drhtae, pue dra irokog ukrasa Brisinga: Luda za mukarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otila. 14. Skupie se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako eki Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze re, najbelji bog, budunost vidi kao svi bogovi vani: Svezaemo na Tora veo za mladu, dati mu iroki ukras Brisinga,

16. neka mu veza kljueva za pojasom zvecka i enska odea preko kolena pada, na grudi mu uvrstimo iroko kamenje i veto maramu zaveimo. 17. Ali onda ree Tor, pouzdani as: Mene e asi zvati bednim ako veo za mladu na mene priveu. 18. Tad ree Loki, Lauvejin sin: uti sad, Tore, s takvom priom! Ubrzo e jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj eki ne donese. 19. Onda svezae na Tora veo za mladu i iroki ukras Brising, stavie vezu kljueva da za pojasom zvecka i ensku odeu preko kolena da pada, na grudi mu uvrstie iroko kamenje i veto maramu svezae. 20. Tad ree Loki, Lavejin sin: Povedi me sa sobom kao slukinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoe; Odinov sin terae do Jotunheimena. 22. Ali tad ree Trim, kralj divova: Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, ki Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja jo nedostaje. 24. Vee brzo pade, tmina se stee i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene enama, Sifin mu isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad ree Trim, kralj divova: Gde vide mladu otrije da grize? Nikad ne videh mladu jae da grize ili devojku vie da pije medovinu od ove.

26. Tu sedee lukava sluavka, rei nae za odgovor na jotunov govor: Freja nije jela osam dana u ludoj enji za domom jotunovim. 27. On podie veo eljan poljupca, ali odskoi unazad pravo preko sale: Zato Freja ima tako uasne oi? Plamen mi se uini kako ee iz njenih oiju! 28. Tu sedee lukava sluavka, rei nae za odgovor na jotunov govor: Freja nije jela osam dana u ludoj enji za domom jotunovim. 29. Unutra ue jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoe da ima svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo! 30. Ali tad ree Trim, kralj divova: Unesite eki, mladu treba posvetiti, poloite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.

33

31. Hloridovo srce smejae se u grudima kad postojani eki oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novia i udarac ekia namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj eki zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od oeve upe do kue. Od toga zadobi teku muku na srcu. Skirne se zvae Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad ree Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s naim sinom; pokuaj da sazna ta to mui snanoga momka. Skirni: 2. Gadne rei mogu da oekujem, ini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokuam da saznam, na kog je ljut taj snani momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meu bogovima, to elim da znam: zato sam sedi u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zato tebi da kaem, mlado mome, teke brine misli? Svetlo vilenjako svetli svih dana, ali ne na moju udnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teke da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, moemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetlee, a svetlo s njih punjae nebo i more.

34

7. Ona mi je tako draga da od pradavna jedan mukarac nije vie voleo; ali nijedan as i nijedan alf ne ele da zajedno budemo. Skirni: 8. Konja tvog elim, onog to visoko nosi kroz mrak, palacavo plamenje, i tvoj ma, koji sam see rod divova. Frei: 9. Konja e mog dobiti, onog to visoko nosi kroz mrak, palacavo plamenje, i moj ma, koji sam see ako je hrabar onaj to ga isue. Skirni ree konju: 10. Mrano je napolju, sad moramo krenuti pravo preko planina od kia mokrih, pravo preko buljuka divova; obojica emo stii na cilj, ili e nas obojicu oboriti prejaki jotun. Skirni ujaha u Jotunheim i stie do Gimijevog imanja. Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kue. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. Reci mi, pastiru, tu gde sedi na humku i motri na sve puteve, kako da sretnem mladu devojku, a da me psi ne izujedaju?

Pastir: 12. Jesi li smrti posveen ili si mrtvac moda? Nikad nee ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku. Skirni: 13. Bolje moe da bira onaj ko napred sme nego ko prestraen jadikuje; neu izbei onaj dan koji kraj ivota znai. Gerd: 14. Kakve su to buka i galama to ujem ovde u kui naoj? Zemlja se trese i sve se kue na Gimijevu imanju drmaju. Jedna robinja ree: 15. Ovde ovek jedan stoji, s konja je sjahao, konj po polju pase. Gerd: 16. Reci mu da ue u nau kuu i popije skupocenu medovinu; mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. 17. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana, ti to si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma?

35

sa tvog vrata ako mi sad re ne da. Skirni:

18.

Niti sam od roda alfa, niti od sinova asa, niti od mudrih vana, ja to sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga.
19.

Jedanaest jabuka ja imam, sve od zlata, tebi u ih dati, Gerd, kao uzdarje ako mi bude rekla da Freju daje celu svoju duu. Gerd:
20.

Gerd: 24. Nasilje nikad neu u ivotu trpeti ni za iju ljubav; ali verujem da sretne li Gimija, bie borbe izmeu borbe eljnih. Skirni: 25. Vidi li ovaj ma, devojko, tanak i ukraen, koji u ruci drim? od njegovog seiva pae prastari jotun, tad je smrti posveen otac tvoj. 26. ibom za kroenje ja udaram i tebe u ukrotiti, devojko, po svojoj volji; onda e biti onde gde te niko vie videti nee. 27. Za uenje e biti kad napolje izae; u tebe e Hrimni zuriti, u tebe e svi buljiti; znamenitija e biti od uvara bogova, onde gde zija iza kapije. 28. Ludilo i oamuenost, nemo i bol, rastu sa suzama i tugom. Sedi sad dole jer hou da ti kaem nadmonu udnju i dvostruku tugu. 30. Trolovi e te tui po ceo dan

Tvojih jedanaest jabuka ne elim da imam ni za iju ljubav; ni za vek na dok ivimo oboje neu se staniti i iveti sa Frejem. Skirni: 21. Onda ti nudim prsten koji na vatri bee spaljen s Odinovim mladim sinom; osam podjednako tekih s njega kapnu svake devete noi. Gerd: 22. Prsten uzeti neu iako bee spaljen s Odinovim mladim sinom; zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju, ja upravljam blagom svoga oca. Skirni: 23. Vidi li ovaj ma, devojko, tanak i ukraen, koji u ruci drim? glavu u odsei
36

gde hodi po jotunskom imanju; do divovske kue skakae kad ide, teturati se bez smisla, batrgati se bez cilja; pla e biti tvoj umesto vedrog smeha, ivee sa suzama i tugom. 31. S troglavim trolom uvek e se vui ili bez mua ostati; teranje e te ariti, suica izjedati! Kao kalj e biti to zgaen osta kad kraj etvi doe. 32. U umu odoh do svea drveta granicu za maije da uzmem, granicu za maije uzeh. 33. Besan je Odin, besan je AsaTor, Frei e ti biti neprijatelj, ti bestidna eno, sad si na sebe navukla bes svih asa. 34. ujte me jotuni, ujte me divovi, Sutungovi sinovi, sami asi, ujte kako zabranjujem, ujte kako proklinjem, devojinu radost kod mukarca, devojinu elju kod mukarca. 35. Hrimgrimni se zove onaj ija e sada biti, dole ispod Kapije leeva; 40. Reci mi, Skirni, pre no to skine sedlo s konja

na jednom korenu od drveta robovi e ti njegovi dati kozju piaku; plemenitije pie nikad dobiti nee, devojko, s tvojom voljom, devojko, s mojom voljom. 36. Zloduhe urezujem i tri tapa: runu blud i pustoenje i neutaivu pohotu; njih ja urezah, njih mogu da razreem ako povod za to dobijem. Gerd: 37. Budi onda radije na gost, evo ga pehar ledeni pun stare medovine; moja misao bee da boga vana nikada voleti neu. Skirni: 38. Poslanstvo moje hou do kraja da uinim pre no to odavde odjaem; kad e sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav. Gerd: 39. Bari se zove, kako oboje znamo, tih i miran lug; onde e Gerd njemu dati nene zagrljaje kad noi devet proe. Onda Skirni odjae kui. Frei stajae napolju, i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan naini, ta si uinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu.

37

Skirni: 41. Bari se zove, kako obojica znamo, tih i miran lug; onde e Gerd tebi dati nene zagrljaje kad noi devet proe.

Frei: 42. Duga je jedna no, duge su dve, mogu li izdrati da me jedu tri? mesec mi dana esto krai izgledae nego sad no enje.

PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. U prastarju vremena dok su orlovi kriae, sveta voda tekoe s Nebeske planine; tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. 2. U tmini nonoj leae imanje, suaje dooe, one koje oblikovae kneevu sudbu, nadaleko znan postae, rekoe, kao kralj bie najbolji od svih.
3.

5. Nita ne manjkae Ilvingovom sinu, kad Borghild rodi svoje voljeno dete; gladan gavran na drvetu sedee, ree drugome: Vidim ovde neto! 6. Dan je stigao! obuen u oklop stoji Sigmundov naslednik, dan star! seva oima kako ratnici ine, prijatelj je kurjaka, nama e radost doneti.
7.

Konce sudbine pletoe snano, dok gradine padae po Bralundu, pletoe i zatezae konce od zlata, tano ga uvrstie ispod sale meseeve. 4. Krajeve svezae na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladae; prema severu baci Nerijeva ki jedan kraj naredi mu da uvek dri.

Garda pozdravi sina poglavice, i dobre godine svi oekivae; kralj lino stie iz buke bitke, prui luk mladome knezu. 8. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel, Snefjel i Sigarvol, Hringstad, Hatun, Himilvang, zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata.

38

9. Stasa on u krugu prijatelja, kraljev sin, u radosti i vedrini; dade svojim gardistima zlato za nagradu, ne tedee plen iz krvave bitke. 10. Kralj ne dopusti ratnici da ekaju; petnaest zima bee knez samo kad tvrdoga Hundinga obori, to dugo vladae nad zemljom i ljudima. 11. Zatim digoe Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati; mnogo oni izgubie u bitci, i oca svog i oevu batinu. 12. Nikakvu globu ne htede da im plati, od njega batinici krvarinu ne dobie; Odinov bes on im nagovesti i otru oluju elino sivih vrhova. 13. Poglavice krenue na susret maeva, mesto borbe odredie na Plamen planini; Frodijev mir prekidoe vojske neprijateljske, preko tla ostrva jurie Odinov pas.

14. Knez se odmarae poto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena, Hjorvard i Havard, Hundingovi sinovi; Geirmimijev rod bi iskorenjen. 15. Tad blesnu svetlo s Plamen planine, i munje sevahu iz svetla to stie; valkirije jahae preko Himilvanga, poprskane krvlju po oklopima svojim, a veze zrakova svetlee sa kopalja.
16.

Iz Vuje ume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja oruje zveae kad vee pade.
17.

S lea konja dade Hognijeva ki zvek titova uminu odgovor Helgiju: Jo uvek imamo, mislim, druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza.
18.

Moj sopstveni otac obeao me je drugome, dao me za Granmarova uasna batinika; ali ja sam, Helgi, sama Hodbroda nazvala neustraivog kralja majim sinom.

39

19. Moj verenik stie za nekoliko noi ako ti ne izabere poprite za njega ili uzme devojku silom od kralja. Helgi: 20. Nikad se ti nee bojati Isungovog ubice dok ja ivim ma e zvoniti. 21. Vladar poslae poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu; bogato oni enog zlata ponudie ratnicima i sinovima ratnika. 22. Zamoli ih da poure do bornih brodova, spreme se za put od Brandeisunda! A poglavica ekae dok ogromni buljuci ratnika ne stigoe sa Hedinseja. 23. Ponosni jedree od Stavsneseta, zlatom ukraeni dobri dugi brodovi; Helgi upita Hjorleifa, svoga prijatelja: Jesi li pregledao hrabru vojsku? 24. Mladi kralj odgovori drugome: Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove

s dugim glavama koji ujedrie kroz Orvasund. 25. Dvanaest stotina vernih ljudi; i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu; ovde e biti borbe! 26. Kralj naredi pramani ator s broda da bace, tako da se ceo buljuk ratnika probudi, i hrabri ljudi mirie na jutro; poglavice podigoe visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu. 27. Vesla krckae i gvoe lupae, vikinzi veslae, odjekivae titovi; umei jurnu kraljeva flota daleko od zemlje. 28. Takva bee buka kad se sudarie duge kobilice s Kolginom sestrom, kao bregovi pukoe u udaru talasa. 29. Helgi naloi da jedra dignu; ne odoe sa sabora talasa mada Agijeva zla ki htede da srui konje pramaca.

40

30. Ali visoko iznad mora jahae Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove; iz Raninih aka istre ona kraljeve dobre morske ivotinje kraj Gnipalunda. 31. Tako lee s veeri u Unavagiru kneeva flota lepo ukraena; ali neprijatelji gledae sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku. 32. Bogoroeni Gudmund upita: Ko je vladar, onaj to zemlji jedri s tom jakom flotom? 33. Sinfjotli ree baci prema preki crveni tit i ivicom od zlata; on bee zaliva uvar koji umede da odvrati i rei izmenja sa plemenitim knezovima ; 34. Reci to veeras kad svinje bude hranio i vukao na abar kuke tvoje, sad su Ilvingi s istoka stigli, eljni borbe kraj Gnipalunda. 35. Onde e Hodbrod sresti Helgija,

mrzilac bekstva, u sred flote; onaj koji esto orlove nahrani, dok ti ljubljae usne robinja kraj mlina. Gudmund odgovori: 36. Malo ti ima ivotne mudrosti kad tako baljezga o jednom knezu; sam ti ima jednu hranu za vukove, tvog sopstvenog brata ubica ti posta, rane si sisao hladan oko njuke, vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. Sinfjotli: 27. Ti bee proroica na Varinseiju, ti gadna enturao, i lai govorae; ti nikog drugog ne htede da ima, ree jednom, sem Sinfjotlija. 38. tetu ti izazva, trolovska valikirijo, odvratan i pohotan kod Alfara bejae! Svi Odinovi ratnici se tukoe da tebe uhvate lana eno. 39. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova; svima ja otac bejah. Gudmund:

41

40. Ti ne posta otac vukova fenrira, mada si stariji od svih njih; tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa utrojie. 41. Sigejrov posine! provue se ispod ekia ue u umu gde vukovi zavijahu; sav jad tebi zapade, tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa; znamenit postade zbog dela niskoga. Sinfjotli: 42. Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu, sa zlatnim valama, spreman da kasa; umoran i splasnut kao enka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosae. Gudmund: 43. Ti bee bedan radnik: Gulnije koze ti muzae; jedan drugi put bee ti Imdijeva ki, ljubavnica odevena; da li jo da govorimo? Sinfjotli: 44. Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima le tvoj nego vukao na abar

kuke tvoje ili svinje hranio; gubi se sad! Helgi: 45. Bilo bi bolje, Sinfjotli, orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se reima svaati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mrnja gorela. 46. Nisu dobri Granmarovi sinovi, ali istinit govor kneevima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajae elje za maeve, to jasno pokazivahu. 47. Ratnicvi jahae besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima, kroz oroene doline i sumrane padine, Skodemoen drhtae onde gde projahae. 48. Kneza sretoe na dvoritu, javie da neprijatelja treba asom oekivati; sa kacigom na glavi stajae Hodbrod napolju, oseae na rastojanju jahanje ljudi od roda: Sad su besni, Nivlungi. Gudmund:

42

49. Ovamo jedre brodovi brzo prema obali, jeleni prstena s dugim prekama, titova gomila, rezana vesla, dobri kraljevi ljudi, veseli Ilvingi. 50. Na obalu izlazi petnaest buljuka, ali eno u Sognu stoji sedam hiljada; kraj Gnipalunda u luci lee plavocrne ivotinje talasa zlatom opremljene; to je najvea snaga njihova. Ubrzo e Helgi stii na sabor maeva. Hodbrod: 51. Nek konji jure na glavne sabore, Sporvitni na Sparinsheiju, Melni i Milni do Merkskoga; nek nijedan ovek kod kue ne ostane, ako jo moe plamenom rane da vitla. 52. Pozovit Hognija i Ringove sinove, Atlija i Ingvija, Alfa starog! Oni e s radou u bitku krenuti; vojska Volsunga pamtie susret.

53. Divljae oluja elinosivih vrhova kad se neprijatelji sretoe kraj Frekastejna; uvek bee Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi borie, neuplaen bee, divalj od elje za borbom, kao kamen bee srce u grudima njegovim. 54. Dole s neba Helgiju u zatitu stigoe valkirije buka bitke jaae konje divovki jedoe Huginovo seme, vile rana letee, a Sigrun vikae: 55. Sad e, poglavico, na miru vladati, Ingveov batiniku, i sreu imati, ti koji si oborio kneza onog beg to mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju. 56. A ti, knee, sasvim si zasluio zlato da zadobije i valkiriju uz to; Hognijevu ki sad si dobio, srean ti vlada u ringstadu sad kao pobednik; gotova je bitka!

43

SKALDIKA POEZIJA
Egill Skalla-Grmsson GUBITAK SINA Teko je tasom jezika meriti blago Oca palih tuan sad prizivam Vidurovu pljaku iz zakutka misli. Zgren bolom s mukom mogu dii na svetlo medovinu skupu koju Frigin mu u prastarju iznese iz Jotunhejma. Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u umi; bez nade ide ovek koji nosi le svoga sina na zadnje mesto, le sina to besprekoran ovek posta, bez izdaje. Sad tee jotunova reka rane kraj mrtvoga roaka vrata. Svog mrtvog oca i majku ipak iz seanja prizivam; u mojoj pesmi mrtvi e asno veno iveti. Bolan je bio udar talasa kroz oevo imanje roda; prazan stoji niim ispunjen gubitak sina more to mi dade. Teko je Ran udarila po meni; prijatelja nikakvog nemam vie; niti moga roda more je pokidalo icu to je od mene istkana. Da mi u osveti ma pomoe, nesrea bi stigla tog pivara, brata oluje, jakoga Egija, bezbedan ne bi bio da mi snage dotie. Ali mo osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve, svako vidi kako bespomoan usamljen starac stoji. Mene je more teko opljakalo, teko se peva o smrti roda, otkad mi sin, moga roda tit, blaen iz ivota nesta.

44

Dobro znam: u deku mome bedniku traga ne bee, samo da ga u stasala oveka sudbina pusti da odraste. Oca svoga rei pomno sluae i kad protiv mene svi govorae, bee mi tap na mnogoljudoj stazi, ruka to dri moju snagu. esto u mislima napred hrli da brat moj otide; tragajui pita oko moje, kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba, oprezan postajem u eti bez prijatelja. Neko kome bezbrino veru moe dati, jedva postoji meu ljudima na zemlji, jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je reeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina

postati moe, koji se moe zvati uskrsnulim ovekom namesto roaka. S prezirom gledam dela ljudi, mada moje pravo niko ne dira. Na Bilejgovo imanje deak je na stigao, sin moje ene, gde prijatelji obitavaju. Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mrnje pun; dno lema gde rune rastu ja vie podii nikako ne mogu, jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz ivota otrgnu, znam da je svoje ime asno od poruge uvao. Seanje dobro takoe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah, moja ga ena na svet donese. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega, dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu.

45

Ne od elje rtvu prinosim Vilijevom bratu, bogova zatitniku; ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik vetinu jednu bez mane kakve, i duh onaj

to izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. Bedni ivote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -; ipak u vedar i bez straha kao ovek smrt susresti.

Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oi k meni preko praga od devojke - to nas ne moe radovati. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajae mlada, vitka devojka - nikad se moja enja nee ugasiti. Stenje i kamenje e plutati lako kao zrnevlje po vodi - pre no to mi devojka dosadi zemlja e u more potonuti i velike planine se pomeriti, nai sebi mesto u dubinama, pre no to devojka bude roena lepa kao Stejngerd i njoj ravna. Pesmu elim da spevam pre no to na brod odem i u Svinadal je poaljem, gde ona ogrlicu sjajnu okree. Ako sve ove rei do njenih uiju dopru. Dvostruko kao sebe sama pa i vie ja volim nju.

Nepoznati skald Sve odrasle devojke ele da imaju Ingolfa; stalno se ali ona to bi suvie mala. I ja bih, ree baba, Ingolfa htela da imam, pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9.

9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu, a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline.

46

Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Sluajte, gardisti, dok o Haraldu Lepokosom junaka dela kazujem; o velikim delima elim da kazujem koje devica gavranu, beloputa, sjajnokosa, uh je, hvali. Mudra izgledae valkirija, koja mogae dobro da govor ptica razabire. Mukarce ne volee. Belovrata stajae blistavih oiju i gavrana pozdravljae, koji visoko na bregu sedee10. (VALKIRIJA) Odakle dolaze, gavrane, i ta mogu da jave, kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandama nose, smrad leeva iz kljunova izbija. Noas mora da su bili gde znadoe da palih ima. Ptica krilima tresnu pobratim orla, obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo, Halvdanova sina, potomka mladog od kako se izlegosmo. Mislim da kralja zna, na Kvinaru11 stoluje, glavar nad norveanima, velike brodove vodi sa zlatnim obodima,
10 Zbog pominjanja gavrana, ova se pesma zove jo i Pesma o gavranu. 11 Nije sigurno utvreno gde je to mesto bilo.

crvenim titovima, izbledelim natkrovima, katranisanim veslima. Kratkodnevicu nazdravlja napolju, kad sam vlada bitke eljan kralj, i veliku bitku vodi; mlad vatru prezirae i u kui sedenje, rukavice paperjem punjene i tople odaje. u li kako se otro u Hafsfjordu borae, visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoe s istoka, borbe behu eljni, iskeenih eljusti i ukraenih strana. Puni behu boraca i belih titova, zapadna koplja i valandski12 maevi; megdandije urlahu na bitku izazivahu, kurjaki zavijahu, gvoem pretie. Okuae uznapredovalog, koji ih naui da bee, gospodar istonjaka13 koji ivljae na Utsteinu14. Kralj flotu pusti jer rat oekivae. Stade udaranje po titovima pre no to Haklang15 pade. Tad se umori protiv Luve16

12 13

Poreklom iz Vallanda (Francuska). ovek iz istonih zemalja, za ostrvljane ovek iz Norveke. 14 Ostrvo u fjordu Boknfjord. 15 Torir Haklang, po Snoriju sin Kjotvijev.

zemlju da brani, debelovrati gospodar17, i uze hrid za tit. Pod sedita se zavukoe ranjeni ratnici, s glavama ka dnu i stranjicama na gore. alosni momci Svafnijevu brezovu indru18 stavie da blista na leima; kamenje kao kia padae. Jurie preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kui iz Hafrsfjorda eljni medovine. Pali leahu onde na pesku poklonjeni jednookom, Friginom zagrljaju20; delo za uvenje to bee. O emu e drugom sad zboriti Ragnhildine sluavke21, hvalisave devojke, na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati, dok njihove mueve bogato hranie. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke, sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22,
16

visokorodni kralj, koji enu iz Danske uze. (VALKIRIJA) Koliko izdaan moe biti nadaleko uveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je dri junaku vojsku, one koji u dvoru kocke bacaju; blaga dobijaju puno i lepih darova, hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. Uzbueni su kad bitku oekuju, orni hitaju veslima da zamahnu, omu habaju i dra za veslo lome; napred jure brodovi na kraljevu naredbu. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro zna etu ljudi to Haraldovu pratnju ini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukraene titove, od prstenja ispletene koulje25 i posrebrene maeve, pozlaeno remenje26
Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. 23 Hunski se odnosi na june zemlje; hunska ruda je bez sumnje zlato. 24 U tekstu stoji man, to znai devojka i, ovde verovatnije, robinja. 25 Bronja, verinjaa. 26 Remen za noenje maa.

Onaj sa upavom kosom - nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. 18 Svafni je bog Odin; Odinovo stanite Valhala je bilo pokriveno titovima. Otud se titovi nazivaju Svafnijeva brezova indra. 19 Deo Norveke u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug, gl. 21) stoji da se Harald, izgleda nakon bitke, oenio Ragnhildom, erkom kralja Eirika sa Jilanda, i da je ona majka Eirika Krvave sekire. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland, hordi su stanovnici Hordalanda, a

48

i gravirane lemove, prstenje na rukama koje im Harald izabra. (VALKIRIJA) O ivotu megdandija, ti pijau krvi mrtvake, moe li mi togod rei, o onima koji u sredite bitke idu, za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni to u sudaru vojski krvave titove nose. Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku. Samo se u ratnike velike on pouzda, one koji u titove udaraju, razumni kralj.

Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slini u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad, bezuhog, i ludosti pravi kralj da se smeje. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje; plamene treske pod pojasom kriju. Ubij takve varalice!

(VALKIRIJA) O sviraima i ludama malo sam te pitala:

27

Jedna od dvorskih luda.

49

SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA

Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANANIMA28

Sched Ara prests Knjigu o islananima sam sainio prvo za biskupe nae Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu sveteniku. A kako se njima dopala takva kakva je ili da je neto proirim, ja sam napisao ovu knjigu na isti nain, ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve, i poveao je onim to sam bolje saznao kasnije i sad je ire ispriano u ovoj knjizi nego u onoj. Ali gde god je neto pogreno predstavljeno u podacima koji su dati ovde, onda se treba radije drati onoga to se pokae kao istinitije. Halvdan Belokosti, kralj Oplanda, sin vedskoga kralja Olafa Tesara, bejae otac Eisteina Prde, otac Halfdana Blagog i Hranokrtog, otac Godroda Lovakog kralja, otac Halfdana Crnog, otac Haralda Lepokosog, koji bee prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveke29. In hoc codice continentur capitla Ova knjiga sadri sledea poglavlja: I. O naseljavanju Islanda, II. O naseljenicima i zakonodavstvu, III. O uspostavi Altinga, Svesabora, IV. O raunanju vremena, V. O podeli zemlje na etvrtine, VI. O naseljavanju Grenlanda, VII. O uvoenju hrianstva na Islandu, VIII. O stranim biskupima, IX. O biskupu Gisuru. Incipit Libellus Islandorum I. Island je naseljen iz Norveke u danima Haralda Lepokosog, sina Halfdana Crnog. Po onome to smatraju i to su izraunali Teit, moj brat po uzgoju, sin biskupa Isleifa i najumniji ovek koga ja poznajem, i Torkel Gelijev sin, moj stric, koji se sea daleko u prolost, i Torid, ki Snorija Dobrog, koji su oboje znali mnogo i imali potovanja vredna znanja, to se zbilo u vreme kad je Ivar, sin Ragnara upave nogavice, dao da se ubije Eadmund Sveti, kralj Engleske30. A to bee 870 zima po roenju Hristovom, kako to pie u sagi o njemu. Ingolf se zvao jedan norenski ovek za koga je istinito reeno da je prvi put otiao iz Norveke za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina, a drugi put nekoliko
28 Ari orgilsson hinn fri slendingabk. Ovaj prevod je uraen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. U prevodu sam sve rimske brojeve, koje Ari koristi u svome tekstu po tadanjem nainu pisanja, preneo u arapske. Dodao sam i nekoliko najnunijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. 30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. godine.

zima kasnije. On se nastanio juno u Reikjaviku, Dimnom zalivu. Mesto na koje je tad prvo izaao na kopnu, istono od Mintakseira, nazvano je Ingolfshovde, a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso, koje je kasnije prisvojio. Tad je Island bio pod umom od planina do obalo dokle dopire plima. Onda su ovde bili hriani, oni koje su norveani zvali pape. Ali oni su kasnije otili, jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima, i ostavili su za sobom irske knjige, zvonie i biskupske tapove. Po tome se moglo videti da behu irci. A tad poe veliko iseljavanje ovamo iz Norveke, sve dok kralj Harald nije stavio zabranu, jer je smatrao da e zemlja ostati bez ljudi. Onda su se namirili tako to je svaki ovek koji je odande iao ovamo, morao kralju da plati 5 era, ako ne bi bio posebno osloboen toga. Ali reeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. To je poetak one dabine koja se sad zove namet na iseljenje. Ali ponekad se plaalo manje, a ponekad vie, sve dok Olaf Krupni nije odluio da svako ko putuje izmeu Norveke i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev ena ili mukaraca koje on od toga oslobodi. To mi je ispriao Torkel Gelijev sin. II. Rolaug, sin Ragnvalda kneza od Merea, naselio se istono na Sidi. To je poreklo ljudi iz Side. Ketilbjorn Ketilov sin, norenski ovek, nastanio se juno na gornjem Mosfelu. To je poreklo ljudi iz Mosfela. Aud, ki Ketila Ravnonosog, norenskog kneza, nastanio se zapadno u Breidafjordu. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. Helgi Suvi, jedan norenski ovek, sin Eivinda Istonjaka, nastanio se severno u Eijafjordu. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. Ali kad Island bi iroko nastanjen, stigao jedan ovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveke. To mi je ispriao Teit. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. Ulfljot bee otac Gunara od koga potiu ljudi iz Djupdala u Eijafjordu. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajvie dati u skladu s onim to bee zakon za sabor za Gulating, ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog, sina Horda-Karija, o tome gde bi trebalo to dodati ili to oduzeti ili utvrditi na kakav drugi nain. Ulfljot je stanovao istono u Lonu. Reeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju, onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego to je Svesabor uspostavljen. Za to mu je svaki ovek ovde u zemlji dao po jedan novi. A on je taj novac kasnije dao za svetilite. III. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu, onom koji je Torstein, sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivaa31 Torkela Meseca, drao zajedno sa glavarima koji su u njemu uestvovali. Jedan ovek je osuen da bude
31

Zakonokaziva je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo obiajno pravo i naglas ga kazati pre nego to bi poeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga.

51

van zakona zbog dunikog ubistva jednog roba ili osloboenika. On je posedovao zemlju u Crnim umama. Zvao se Torir Krivobradi. A njegov unuk po erci je nazvan Torvald Krivobradi, onaj koji je kasnije otiao za Istone fjordove i svoga brata Gunara spalio u kui. To mi je ispriao Hal Orekjason. A onaj ovek to je ubijen, zvao se Kol. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su nali le. On se od tada zove Kolov rascep. Ta je zemlja posle postala zajednika i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim umama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. To mi je ispriao Ulfhedin. Umni ljudi su ispriali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima, tako da kasnije vie nije bilo slobodne zemlje. Otprilike u to vreme je Ramn, sin naseljenika Henga, postao zakonokaziva nakon Ulfljota. On je to bio 20 leta. On bee iz oblasti Rangahverfi. To je bilo LX. godina nakon ubistva kralja Eadmunda, a zimu ili dve pre nego to je, po raunanju umnih ljudi, umro kralj Harald Lepokosi. Torarin Ragijev brat, sin Olafa Doruja, postade zakonokaziva nakon Ramna. I on je to bio 20 godina. On bee iz Borgarfjorda. IV. Najumniji ljudi ovde u zemlji izraunali su da u dve polugodine ima 364 dana, to znai 52 nedelje i 12 meseci po 30 noi svaki, i 4 dana preko32. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlai ka proleu. Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao rei da li je u ta dva polugodita jedan dan vie ili cele nedelje. Ali bio je jedan ovek po imenu Torstein Crni. On je bio iz Breidafjorda, sin Halsteinov, sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske, ki Torsteina Crvenog. Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi, a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. Ali, inilo mu se, on kasnije zaspa, a svi se drugi probudie. Taj je san protumaio Osvif Helgijev sin, deda po majci Gelija Torkelovog sina, tako da e svi ljudi utati dok Torstein govori na brdu od zakona. A posle, kad on zauti, svi e hvaliti ono to bude rekao. Oni su obojica bili veoma ueni ljudi. A kasnije, kad su ljudi stigli na sabor, Torstein predloi sa brda od zakona da se godina povea jednom nedeljom svakog sedmog leta, pa da se vidi hoe li to to pomoi. I bi kako je Osvif protumaio san, svi vrlo pohvalie taj predlog, i to odmah bi zakonom utvreno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. Pravilno raunato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. Tada ima jedan dan vie. Po naem raunanju ipak ima 364 dana. Ali kad se svaka sedma godina po naem raunanju produi za jednu nedelju, a ne bude poveana po onom raunanju, onda VII godina budu podjednako
32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle razliit tekst u ovom delu, a ja sam izabrao sadraj uobiajen u prevodima na savremeni jezik.

52

duge po oba raunanja. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeu onih godina koje treba produiti, onda treba produiti sedmu godinu. V. Na saboru bee veliki sukob izmeu Torda Gelija, sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda, i Oda, onoga to bee nazvan Jezik-Od, iz Borgarfjorda. Torvald, sin Odov, koji je zajedno sa Koko-Torijem spalio u kui Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. Ali Tord Geli je vodio tubu, jer je Herstein, sin Torkela Blundketila sina, imao za enu Torun, njegovu sestriinu. Ona je bila ki Helge i Gunara i sestra Jofride, koja bee ena Torsteina Egilova sina. Ali tuba je podneta na onom saboru koji je dran za ljude u Borgarfjordu, na onom mestu koje se od tada zove Tingnes, Saborski rt. Tada je zakon bio takav da je tubu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najblii mestu ubistva. Ali onda poee da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se odri u skladu sa zakonom. Tada padoe Toralf Lisac, brat Alfa iz dolina, iz ete Torda Gelija. Ali stvar iza toga ode na Svesabor, i tu se opet potukoe. Tada padoe mnogi iz Odove ete, i tada Koko-Tori bi osuen na izgon i kasnije ubijen, a i vie drugih koji su uestvovali u spaljivanju. Tada je Tord Geli odrao s brda od zakona govor o tome kako je teko za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tubu za ubistvo ili ponienje. Nabrojao je sve prepreke na koje je naiao dok nije postigao svoje pravo u tome sluaju, i rekao da e biti teko za mnoge ljude ako se to ne popravi. Tada su podelili zemlju u etvrti, tako da su u svakoj etvrti bila tri sabora, a oni koji su pripadali istome saboru, trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. Ali u etvrti Nordlending osnovae etiri sabora, jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugaiji nain. Oni to ive istono od Eijafjorda, nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor, a oni to ive zapadno od Skagafjorda, nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veu bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih etvrti. Kasnije su osnovani etvrtinski sabori. To mi je ispriao zakonokaziva Ulfhedin Gunarov sin. Torkel Mesec, sin Torsteina Ingolfovog sina, postao je zakonokaziva nakon Torarina Ragijevog brata, i to ostao 15 leta. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna bee zakonokaziva 17 leta. VI. Onu zemlju koju nazivaju Grenland, pronali su i naselili sa Islanda. Eirik Crveni se zvao jedan ovek iz Breidafjorda koji je otiao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland, Zelena zemlja. Rekao je
Keltski: vui Zapaliti kuu u koju se protivnik sklonio tako da iv izgori u njoj bio je jedan od uobiajenih naina ubijanja na Islandu u to doba. Po Sagi o Koko-Toriju je inae sam Blund-Ketil spaljen u toj kui. Vei broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi, pominje se i u jednom broju saga o Islananima, ali to nisam posebno komentarisao.
34 33

53

da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. Oni su onde u zemlji nali i na istoku i na zapadu ljudska stanita i komade amaca od koe i stvari spravljene od kamena, po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland, Vinovu zemlju, i koje su grenlanani nazivali skrelinzima. A kad je Eirik poeo da gradi zemlju, bilo je to 18 zima ili 15 pre nego to je ovde na Islandu uvedeno hrianstvo, kako je to jedan ovek koji je lino pratio Eirika Crvenog na tom putu, ispriao Torkelu Gelijevom sinu. VII. Kralj Olaf, sin Trigvija, sina Olafa, sina Haralda Lepokosog, uveo je hrianstvo u Norveku i na Island. On je ovamo poslao jednog svetenika po imenu Tangbrand koji uio narod hrianstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste, a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala, i Gisur Beli, sin Teitov, sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. Ali ipak je bilo vie onih koji su odgovarali od toga i odbili. Ali nakon to je proveo ovde jednu zimu ili dve, Tangbrand ode. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. A kada je stigao na istok35, ispriao je kralju Olafu sve emu je ovde bio izloen, i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrianstvo. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz nae zemlje koji tada behu na istoku. Ali istoga leta stigoe u Norveku Gisur i Hjalti i izmolie ih od kralja36. Oni mu obeae da e se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrianstvo, i rekoe da imaju puno nade da e se u tome uspeti. A leto nakon odoe na zapad zajedno sa jednim svetenikom po imenu Tormod. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prolo deset nedelja od leta37, i sve je proteklo dobro. Teit ree da je tako ispriao jedan koji je lino bio tu. Prethodnog leta je odlueno da se ljudi skupe na Svesabor kad proe 10 nedelja od leta, ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. Putnici odmah otplovie od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoe na Svesabor. I nagovorie Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38, poto je prethodnog leta bio osuen na Svesaboru za bogoskvrnue. Uzrok je bio to je na brdu od zakona ispevao sledeu strofu: Na bogove neu da lajem, ali mi Freija izgleda kao kuka.

Otii na istok znailo je otploviti u Norveku Namolili su kralja da ih ne ubije. 37 Leto, to jest letnja polovina godine, poinjala je najranije 9, a najkasnije 15. aprila. Vreme od 10 nedelja od poetka leta je padalo izmeu 18. i 24. juna. 38 Sam dvanaesti znai da je sa sobom vodio jedanaest ljudi
36

35

54

Gisur i oni drugi odoe onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. Odatle poslae poruku saboru da svi koji ih podravaju, treba da im izau u susret, jer su uli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomo oruja dre podalje od saborskog polja. Ali pre nego to su krenuli odatle, stigao je Hjalti na konju sa onima to su ostali zajedno sa njim. Zatim odjahae na sabor. Njihovi roaci i prijatelji im unapred izaoe u susret, onako kao su ih zamolili. Ali pagani su se skupili pod punim orujem, i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti ta se dogaa. Ali dan iza toga odoe Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoe onde svoje poslanstvo, i kae se da su neuobiajeno dobro sroili svoje rei. To je uinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane, hriani i pagani, otkazae jedna drugoj zajedniki zakon. Zatim odoe sa brda od zakona. Onda hriani zamole Hala iz Side da kae naglas njihov zakon, onaj koji se slae sa hrianstvom. Ali on se toga iskaza odree tako to uze Torgeira, zakonokazivaa, da ga naglas kae. On je tada jo bio paganin. Ali posle, kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40, Torgeir lee dole i prostre svoj kouh preko sebe i odmarae se celog tog dana i cele noi i ne ree ni re. Ali sledeeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. A kad su ljudi stigli onde, on uze da govori i ree da e biti nesreno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. On im na razne naine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi, i ree da bi to dovelo do velikih sukoba, i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meu ljudima da bi zemlja ostala pusta. I ispria da su kraljevi u Norvekoj i Danskoj dugo bili u meusobnom sukobu i borili se, sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir, mada to sami nisu eleli. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meu njima vladao dok su bili ivi41. I sad smatram da valja preporuiti ree on da ni mi ne dozvolimo da odluuju oni koji su najratoborniji, ve da radije smanjujemo suprotnosti meu njima, tako da obe strane dobiju neto od svoga, pa da imamo jedan zakon i jednu veru. Jer pokazae se da, ako raskinemo zajedniki zakon, raskinuemo i mir. I on je tako govorio da se na kraju obe strane sloie da svi treba da imaju jedan zakon, onaj koji on bude rekao. Tad bi utvreno zakonom da svi budu hriani i da budu krteni oni koji ovde u zemlji nisu krteni. Ali kad je re o iznoenju dece i jedenju konjskog mesa, ostaje da vai stari zakon42. Ljudi e imati pravo da prinose rtve u potaji, ako to ele, ali da budu stavljeni van zakona, ako to
To se jezero danas zove ingvallavatn. Na Tingveliru, gde je dran Svesabor, kako bi ko pristigao, podizao bi ator, a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja. 41 U Sagi o pohriavanju pie da se norveki kralj zvao Trigvi, a danski Dag. Pomenuti dogaaj je, po svemu sudei, neistorijski. 42 Po starom islandskom obiajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neeljena deca i deca roena sa ozbiljnim manama, te jesti konjsko meso, dok je hriansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo.
40 39

55

uine pred svedocima43. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. Meni je Teit ispriao to kako je onda hrianstvo uvedeno na Islandu. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta, kako je to ispriao svetenik Semund. On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom veaninom, sinom kralja svea Eirikom iz Upsale, i Eirikom Hakonovim sinom, koji je posle bio knez u Norvekoj. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roenja po obinom raunanju. VIII. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu, kako mi je Teit ispriao. Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme, a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina, Kol malo godina, Rolf 19 godina, Johan Irski malo godina, Bernhard 19 godina, Henrik 2 godine. Osim njih ovde stigoe jo petorica koji kazahu da su biskupi, Ornolf i Gotskalk i tri ermska, Petrus i Abraham i Stefanus44. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokaziva nakon Torgeira i bio to dva leta. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin, njegov sestri, bude zakonokaziva, jer on sam je imao promukao glas. Skafti je bio zakonokaziva 27 leta. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. A ranije je ovde vaio isti zakon za to kao i u Norvekoj. U njegovim danima mnogo je monih ljudi i glavara osueno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja, a sve zbog toga to je on otro upravljao zemljom. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni, sin Haraldov, sin Godroda, sin Bjarnija, sin Haralda Lepokosog, 30 zima nakon to je pao Olaf Trigvijev sin. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokaziva 20 leta, a onda Geli Bolverkov sin 9 leta. IX. Isleif, sin Gisura Belog, rukopoloen je za biskupa u danima Haralda, kralja Norveke, sina Sigurda, sina Halfdana, sina Sigurda Diva, sina Haralda Lepokosog. Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih svetenika koji su bili ovde u zemlji, predadoe mu mnogi svoje sinove da ih ui i da ih rukopoloi za svetenike. Dvojica njih su kasnije rukopoloeni za biskupe, Kol, koji bee istono u Viki47, i Jon iz Holara. Isleif je imao tri sina. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i svetenik Teit, otac Halov, i Torvald. Teit je
43 Ako bi neko bio stavljen van zakona, onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio, nije morao da plati odtetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti. 44 ermskir moe biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je, izmeu ostalog, bio apelacioni sud za sudove po etvrtima. 46 Jedno ubistvo je vailo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on poinio, i ono se posebno otro kanjavalo. 47 Vika, deo Norveke oko fjorda na ijem je kraju Oslo, a protee se od pokrajine Telemark na zapadu do vedske pokrajine Bohuslen.

56

odrastao kod Hala u Haukadalu, onoga oveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od nekolovanih ljudi. I ja sam doao kod Hala kad mi je bilo 7 zima, u zimu nakon to je Geli Torkelov sin, moj deda po ocu i uzgojitelj, izdahnuo, i bio sam onde 14 zima. Gunar Umni je postao zakonokaziva kada je Geli prestao, i bio je to 3 leta. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. Onog leta kada je postao zakonokaziva, pao je kralj Harald u Engleskoj. Zatim je Geli zakonokaziva bio po drugi put 3 leta. Zatim je Sigvat sin Crnoga, sestri Kolbeina, bio zakonokaziva 8 godina. Tih dana je doao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopoloe za svetenika. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoloen za biskupa. Tada je Leo septimus49 bio papa. Zimu kasnije bio je u Norvekoj i opet doputovao ovamo. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. To mi je ispriao Teit. To je bilo u nedelju 6 noi nakon sveanosti za Petra i Pavla50, 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom, mojim bratom po odgoju, 12 zima star. Ali Hal mi je ispriao to, a on je i imao dobro pamenje, i kazivao istinu i sam se seao dana kada je krten, da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. A to je bilo u zimu pre nego to je hrianstvo ovde uneto u zakon. Hal je podigao kuu kada mu je bilo 30 godin i iveo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. A to je bilo na dan sveanosti za biskupa Martina51, desete zime nakon to je biskup Isleif izdahnuo. X. Biskup Gisur, sin Isleifov, rukopoloen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime poto je Isleif izdahnuo. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji, a drugu u Gautlandu. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod. Tako mi je on rekao. Markus Skegijev sin postao je zakonokaziva nakon Sigvata. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu, i bo je zakonokaziva 24 leta. Sva vremena za zakonokazivae napisane u ovoj knjizi, on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja seam. Uz njega su i Torarin, brat njegov, i Skegi, otac njihov, i vie drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivai pre nego to se on mogao setiti, po onome to je Bjarni Umni, deda njihov po ocu, ispriao. Biskupa Gisura je narod cenio vie no to se kazuje za ikog drugog oveka ovde u zemlji. Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu, i zbog
48 Semund mudri kome je dugo pogreno pripisivano autorstvo Starije Ede, a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i arobnjakom. 49 To je pogreno, on je bio deveti papa. 50 Ta sveanost pada na 29. juni. Isleif je, dakle, umro 5. jula. 51 Martinova misa je 11. novembra.

57

onoga to su on i Semund govorili, a u dogovoru sa zakonokazivaem Markusom, zakonom je utvreno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina, i da zatim daju desetak od toga. To to je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i d desetak od toga, i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen, jeste jako svedoanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili posluni prema Gisuru. Biskup Gisur je takoe dao da se unese u zakon da sedite onoga biskupa koji je na Islandu, bude u Skalholtu. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreeno mesto na Islandu. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. Ali kada je zakljuio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom, dao je on vie od etvrtine svoje biskupije, tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna, a to su ga itelji sa severa zamolili. A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. Tada ih je bilo celih 7 stotina u etvrti Austfjording, i 10 u etvrti Rangeing, i devet u etvrti Breidfjording i 12 u etvrti Eijafjording52. A na celom Islandu ne behu uraunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. Ulfhedin, sin Gunara Umnog, postao je zakonokaziva nakon Markusa i bio to 9 leta. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokaziva 6 leta, a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokaziva, prihvaeno je da se zakoni zapiu u knjigu u kui Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga to kau Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. Njih su trebali da kau sledeeg leta u zakonodavnom veu55, a zadrae se svi propisi protiv kojih ne bude govorila veina ljudi. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima, i svetenici su to kazali u zakonodavnom veu sledeeg leta. A to se svima tako dopalo, da niko nije govorio protiv. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokaziva, da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. On je onda poslao poruku Svesaboru, svojim prijateljima i glavarima, da zamole Torlaka, sina Runolfovog, sina Torleikovog, a brata Hala iz Haukadala56, da on pristane da ga rukopoloe za biskupa. I to su tako uinili svi oni
Ovde je re o takozvanim velikim stotinama, a one broje 120. Seljaci sa imovinom preko neke odreene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreen porez, porez za put na sabor, od koga je davan novac za troak puta onima koji su ili na sabor. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. 55 Zakonodavno vee je donosilo zakone. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreen broj seljaka, zatim zakonokaziva i kasnije oba biskupa, ukupno 147 ljudi. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin.
53 52

58

kojima je poslao poruku, a to je uspelo zato to je Gisur lino unapred mnogo molio. Torlak je toga leta otputova iz zemlje, ali se opet vratio sledeeg leta i tada je rukopoloen za biskupa. Gisur je bio rukopoloen za biskupa kad je imao 40 godina. Tada je Gregoris septimus bio papa. Zatim je prve zime bio u Danskoj, ali je doao ovde u zemlju sledeeg leta. Kad je Gisur bio biskup 24 zima57, dugo koliko i njegov otac, Jon Ogmundov sin je rukopoloen za biskupa kao prvi sa seditem u Holaru. Tada je imao 54 zime. Ali 12 zima kasnije, kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima, Torlak je rukopoloen za biskupa. Njega je Gisur dao za ga rukopoloe sa seditem u Skalholtu jo dok je sam bio u ivotu. Tad je Torlak imao 32 zime. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noi kasnije, u utorak 28. maja58. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi, pre biskupa Gisura, i Jerusalimski kralj Balduin, i Arnald, patrijarh u Jerusalimu, i kralj svea Filip, a kasnije istoga leta grki kralj Aleksius. On je tada bio na prestolu u Miklagardu, Velikom gradu59, 38 zima. A dve zime kasnije bi meseeva smena60. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norvekoj 17 godina posle Magnusa, svoga oca, sina Olafa Haraldovog sina. To je bilo 120 zima nakon to je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda, kralja Engleske, i 516 zima nakon to je izdahnuo papa Gregorius61, onaj to je uveo hrianstvo u Englesku, kako je to raunato. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa, 604 zima nakon Hristova roenja po obinom raunanju. I to je ukupno 1120 godina. Ovde se zavrava ova knjiga. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu, bee otac Teita, otac Gisura Belog, otac Isleifa, koji bee prvi biskup u Skalholtu, otac biskupa Gisura. Naseljenik Rolaug, koji se nastanio na Breidabolstadu istono u Sidi, bee otac Osura, otac Tordis, majke Hala iz Side, oca Egila, oca Torgerde, majke Jona, koji je bio prvi biskup u Holaru. Naseljenica Aud, koja se nastanio na Kvamu, bee majka Torsteina Crvenog, oca Olafa Feilana, oca Torda Gelija, oca Torhild Jarebice, majke Torda Konjostene, oca Karlefnija, oca Snorija, oca Halfride, majke Torlaka, koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. Naseljenik Helgi Suvi, onaj to se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda, bee otac Helgin, majke Einara, oca Eijolfa Valgerdinog sina,

Godine 1106. Godine 1118. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. 60 Smena meseevog ciklusa, period od 19 godina. U svakom takvom periodu razliite meseeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. 61 Gregorijus veliki.
58

57

59

oca Gudmunda, oca Eijolfa, oca Torsteina, oca Ketila, koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. Ovo su imena oeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. Turski kralj Ingve, 2. kralj svea Njord, 3. Frej, 4. Fjolni, onaj to je umro kod Fredfrodija, 5. Svegder, 6. Vanlandi, 7. Visbru, 8. Domald, 9. Domar, 10. Digvi, 11. Dag, 12. Alrek, 13. Agne, 14. Ingve, 15. Jorund, 16. Aun Stari, 17. Egil Vendilkraka, 18. Otar, 19. Adisl iz Upsale, 20. Eistein, 21. Ingvar, 22. Braut-Onund, 23. Ingjald Neobuzdani, 24. Olaf Tesar, 25. Halfdan Belokosti, kralj Uplanda, 26. Godrod, 27. Olaf, 28. Helgi, 29. Ingjald, sestri Sigurda, sina Ragnara upavih nogavica, 30. Olaf Beli, 31. Torstein Crveni, 32. Olaf Feilan, prvi koji se naseli na Islandu, 33. Tord Geli, 34. Eijolf, koji bi krten kao starac kad hrianstvo bi uvedeno na Islandu, 35. Torkel, 36. Geli, otac Torkelov, koji bee otac Branda i Torgils, koji bee moj otac; a ja se zovem Ari.

62

Islandski dravnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug, istoriji norvekih kraljeva.

60

DVORSKA ORIGINALNA KNJIEVNOST

HRONIKA O ERIKU
(Erikskrnikan, Hronika o Eriku, glavni rukopis cod. Holm. D2 iz 1470-tih, izdanje R. Pipping, SFS 47 (1921), ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Sthle & E. N. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. Medeltidens och reformationstidens litteratur. Utgiven av Carl Ivar Sthle. Stockholm: Svenska bokfrlaget/Bonniers, 1968, u kome su izdavai preuzeli pojedina tumaenja rei iz drugih rukopisa. - Lj. R.)

Karelci pljakaju. Osnivanje Stokholma vedskoj su puno tete karelci naneli i mnogo nemira. Oni jurie od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji, sve potajno izmeu vedskih brda i najee sa skrivenom vojskom. Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spalie je svu tako do temelja da se taj grad jo nije povratio63. Jon nadbiskup bee tu ubijen; nad tim se mnogi paganin radovae. Da se hrianima tako loe zbilo to radovae zemlju karelaca i rusa, i to sve obodri da krenu i neprijateljstva ine. To je tako istinito kako ja ovde itam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64, koji onde bee devet godina. a da u to vreme nije bio kod kue, i borio se sa rusima i ingermanima
63 Po belekama u analima to se dogodilo 1187. godine. 64 Jon jarl je iveo verovatno negde poetkom 1200-tih godina. Askaness je imanje Askns na junoj obali jezera Mlaren zapadno od Stockholma.

za Boje ime i svetu veru. Prve noi kad kui stie ubie ga oni. Njegova ena u Hundhamar pobee65; ona imae tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj dui. I onda stade plemenita ista gospa

i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi, tako mi je rekoe, gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 svi onde ostavie ivot i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale, jer tuga je tada stie. Takve nesree umanji on, Birger jarl, taj umni ovek67: naloi da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti, jednu divnu kuu i dobar grad, sve uraeno onako kako naredi.
65

Hundhammar kraj dananjeg Norsborga u upi Botkyrka na junoj obali jezera Mlren nasuprot Asknsa. 66 Eesta skr sad Estbrte, jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu juno od mesta Kungshatt, pet kilometara od mesta Hundhamar. 67 Birger jarl, zet kralja Erika Eriksson, oenjen njegovom sestrom Ingeborg, umro 1260.

61

To je klju onoga jezera, tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. To jezero je dobro, ja u rei zato:

devetnaest crkvenih upa lee u njemu, a oko jezera sedam trgovita; sad je mnogo sree i radosti gde pre bee tuga i mnogo prie o paganima koje uini tunim.
Saxo Grammaticus

DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Poto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce, danski nadbiskup Absalon, koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadbinu, iznaao je da je neizdrljivo da ona nema takav spis za seanje i glas da se uje u budunosti. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske, dao je meni, svome najbednijem slugi, taj zadatak, tako to je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono to prevazilazi moje moi. Stvar je u tome da je tek sada mogue napisati jednu hroniku Danske. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrianstvo, dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog, a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proirilo, slabo je bilo vrednoe, kao to je prethodno vladalo neznanje. () Sada je on otiao, pre nego to je moj rad zavren, i ja te zato molim, gospodine Anderse, koji si u jednom srenom trenutku jednoglasno ovenan da ga nasledi u njegovoj visokoj slubi kao poglavar nae Crkve, da kao takav bude otac i staratelj moga dela, tako da zavidnici i sitniavi kritiari svega i svaega to je neobino, moraju da se uzdre kad vide da si mi ti moni zatitnik, jer ti poseduje takvu raznovrsnost umenja, takvo preobilje divnoga znanja, da si kao svetite pun nebeskoga blaga. Sve si to
Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. Ni za jedan se ne moe rei da u potpunosti zadovoljava: neki su jeziki potpuno zastareli, neki preslobodni, neki preterano arhaizirani, neki nedosledni. Jedini pravi nain bi bio jedan sasvim nov prepev ili, u manje ambicioznoj varijanti, prevod na savremeni danski jezik. A to vai i za prevod na srpski. S obzirom na dostupno vreme, a obim posla, ja sam se odluio da za ovaj prozni prevod, koji samo treba da ukae na ton i sadraj dela, uzmem kao ishodite prevod koji je 1898. uradio Fr. Winkel Horn, a 1985. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. I taj prevod ima odreenih manjkavosti, pre svega to stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala, ve su, kao kad je re o Pesmi o Bjarkiju, dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje, a inae su rekonstruisani. Ja sam se odluio za taj prevod kao osnovu zato to je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje obian obrazovan danac. Kada je re o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije, koristio sam metriki korektan prevod Jrgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV, novo izdanje 1925, a samo u nekoliko sluajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. Olrik, H. Rder: Saxonis Gesta Danorum I, 1931, i tom II F. Blatt: Index Verborum, 1957. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga, jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare knjievnosti. Time nije reeno da su drugi delovi manje vredni kao knjievnost. Ovaj je prevod inae uraen kao grubi prevod bez veih umetnikih pretenzija.
68

62

stekao putovanjima u Francusku, Italiju i Englesku, i nakon tih dugotrajnih studija dobio si asni zadatak da upravlja jednim stranim visokim uilitem i tako si to radio, da si vie ti bio ukras slubi no to je sluba bila ukras tebi. () Ovde e na svom mestu biti da se pomene da, kada su nai oevi izvodili vane poduhvate dostojne mukaraca, tako su mnogo polagali na ast i slavu, da nisu samo, onako kao to injahu rimljani, lepim reima i jednom vrstom pesnike umetnosti opisivali svoja izuzetna dela, ve ih kazivali u obliku odabranih rei koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena. Ja sam istraio ta svedoanstva iz prolosti i uinio sve to sam mogao da im u svojem prenoenju budem veran, da prevedem stih po stih i na taj nain podrim svoje kazivanje, tako da ne sluim novo i samosmiljeno. Moje kazivanje nanovo stvara ono to potie iz davnina, i ne treba oekivati da se pronae prazna pria koja divno izgleda, ve pouzdani podaci o prolosti. () Ni trud islanana ne treba zaboraviti. Poto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdrava od sveg preobilja, uvek su iveli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i irili znanja o delima drugih naroda; na taj nain duhovnim zanimanjima nadoknauju svoje siromatvo. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budunost i smatraju da je podjednako asno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam initi. Njihove riznice u obliku velianstvenih svedoanstava o dogaajima iz prolosti ja sam pomno prouio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom graom kao osnovicom. () Ja se zatim obraam tebi, naem blagoslovenom glavaru i ocu, najsjajnijem svetlu otadbine, kralju Valdemare, iji uveni rod elim da opiem od najstarijih vremena, da te zamolim da s blagou posmatra moje delo, koliko god mi je nedovoljno uspelo; ja se, naime, bojim da pod teretom teine zadatka vie pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego to opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo initi. ()

Prva knjiga
Dan i Angel Dan i Angel, Humbleovi sinovi, od kojih potiu danci, jesu zaetnici naeg naroda, mada normanski hroniar Dudo smatra da mi potiemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. Dan i Angel su takoe bili prvi koji su vladali u naoj zemlji, ali mada su snagom velikih zasluga, koje su stekli svojom hrabrou, od celog naroda dobili kraljevsku mo i vlast, nisu nosili kraljevsko ime, jer to tada jo ne bee obiaj meu naim dedovima. Angel, za koga se kae da od njega potiu angli, dade onome delu zemlje kojim vladae svoje ime, koje tako na lak nain uini besmrtnim. Njegovi su potomci, naime, kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu
63

ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma znaajnim. O ovome svedoi uveni duhovni pisac Beda, koji je roen u Engleskoj, i koji je, sem to je pisao psalme i tumaenja Svetoga pisma, takoe polagao na to da pie o istoriji svoje otadbine; on je, naime, smatrao dunou hrianina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. Od Dana potie po starim svedoanstvima na kraljevski rod, koji od tog divnog zaetka sedi na tronu Danske. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. Humble i Loter Kad bi nai dedovi birali kralja, bio im je obiaj da stoje na velikom kamenu koji je vrsto usaen u zemlju, to je trebalo da iskae da je izbor podjednako neizmenjiv kao to je taj kamen nepomerljiv. Na taj nain je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon oeve smrti, ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske asti dole da bude podanik. Njegov brat Loter je, naime, poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj ivot samo time to se odrekao prestola. Time to je nasiljem i nepravednou svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja, dao je ljudima dokaz da je, mada je u kraljevskom dvorcu vie sjaja i divote nego u izbi, zauzvrat u njemu manje sigurnosti. A inae je nosio tu nepravdu koja mu je uinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske asti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. Loter nije postupao manje bezono kao kralj nego to je inio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenou, nije se libio da poini grube nepravde i nije se stideo da ubije najvienije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra, to je prouzrokovano time, da je on u svakome, koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu, video suparnika na prestolu. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loa dela, jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao to se i on sam uzdigao nasiljem. ()

Druga knjiga
() Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf, jedan posebno stasit i obdaren mukarac, koji se isticao jo i vrlinom i hrabrou. Kako je vedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom, Hodbrodov sin Adils pokuao je na lep nain da obezbedi svojoj zemlji slobodu time to je oenio Rolfovu majku Yrsu, da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodine veze oprosti porez koji je dugovao, to mu je i uspelo. On je jo od detinjstva prezirao svaku

64

dareljivost i bio tako krt da je smatrao sramotom biti iroke ruke, i kad je Yrsa to shvatila, odluila je da ga se rei, ali da za to upotrebi lukavstvo, pa je svoje planove o tome skrivala posebno veto. Ona se, naime, pravila kao da mrzi svoga sina, podgurivala svoga mua da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obeanje o velikim poklonima navela Rolfa da doe u vedsku. Ona je, naime, mislila da e najbolje postii cilj svojih elja tako to e, kad sin dobije pooimovo zlato, pobei s kraljevim blagom, tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju, ve i svoj novac, jer ona je smatrala da nema boljeg naina da ga kazni za njegov tvrdiluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. Tu njenu lukavu nameru, koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnou, nije bilo lako otkriti, poto je svoju elju da se rei mua skrivala pod platom enje za slobodom. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreu gajila u svojim mislima. Da, on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod platom mrnje prema sinu smiljeni da se rei njega samog. ovek ne treba da veruje jednoj eni, i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije to je mu je bilo lake da sebi umisli da je ona neverna sinu, a verna njemu samom. Podstaknut pomenutim obeanjima, Rolf je otputovao Adilsu, ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog, nije ga njegova majka odmah prepoznala. On ju je prvo iz ale zamolio za neto da jede, a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju, pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zaije; kad je ona odbila i tu molbu, on je rekao: Teko je nai pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra nee za brata da ije! Na taj nain ju je on ukorio i uinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. Kad se Adils zatim za stolom poalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim, jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno, Rolf je odgovorio da je asno da majka glavu spusti sinu na grudi, jer se on na taj nain branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time to je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najvie ceni, odgovorio je Strpljenje, a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polae, odgovor je glasio Dareljivost. Onda su od obojice zatraili da dokau da svaki od njih poseduje tvrene osobine. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre, gde je onu stranu s koje je grejalo najvie, zatitio titom. Drugu je titio strpljenjem, to je bila jedina zatita koju je mogao da prui. Bilo je pametno od njega to se posluio titom da se zatiti na takav nain kakvim se u borbi titi od koplja to juri. Kad je vrelina, koja je ujedala gore od kakvog koplja, nije mogla da prodre do one strane s koje je bio tit, napala je nezatienu stranu. Jedna slukinja, koja je stajala tik uz ognjite i videla kako vatra samo to nije zapalila njegovo telo, izvukla je ep iz bureta s medovinom tako da je pie ugasilo vatru pre
65

no to je uinila kakvu veliku tetu, a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao. Za Adilsovu dareljivost kae se da je, poto je svome posinku dao bogate darove, njima jo odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne teine. Treega dana goenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se, a da njen mu nita nije slutio, kraljevo blago natovari na kola, iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da bei zajedno sa svojim sinom. Adils se u meuvremenu probudio, video ta se dogodilo i krenuo u poteru. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da e je zacelo dostii, naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivi im da je to jedini nain na koji mogu da spasu ivot. To je inae bilo isto sredstvo kojim je, kae se, Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne moe nita navesti protiv toga da veani povrate svoju imovinu stvar je bila samo u tome da se odreknu tueg dobra i da ne izloe svoje gubitku, a ako se time moe spasti ivot, onda je to potpuno razuman ulog. Da bi to pre umakli, svi su posluali nareenje kraljice Yrse, ispraznili depove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. Neki tvrdi da je Yrsa zadrala zlato i da je ono to je rasula pred progonioce bio samo pozlaeni bakar, a to zvui razumno da je jedna ena, koja je mogla da smisli tako zle i vete planove, mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako lei meu drugim zlatnim nakitom, nije mogao da odvoji oi od svoga najdraeg blaga i u svojem tvrdiluku je kleknuo da je pokupi. Rolf se smejao kada ga je video kako lei u praini i skuplja darove koje je prevaren poklonio. Dok su se veani radovali plenu, danci su pourili do svojih brodova, svom silom legli na vesla i na taj nain pobegli. Za Rolfa se uostalom kae da ta god bi ga neko zamolio, bio mu je obiaj da odmah ispuni molbu, tako da niko nije morao da moli drugi put; on je, naime, vie voleo da preduhitri takvo ponavljanje time to bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time to bi pustio da se na njega eka. Zato su mu dolazili brojni ratnici, jer hrabrost se podstie pohvalom, a gaji poklonima. Istovremeno s onim to je ovde ispriano, priredio je jedan ovek, imenom Agnar, Ingelsov sin, veliku svadbu da proslavi svoje venanje sa Rolfovom sestrom Rude. Ratnici meu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i ala, pa su se zabavljali i tako to su tekim ivotinjskim kostima gaali u glavu jednog oveka po imenu Hjalti. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promaila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda, Bjarkija. To izrugivanje, uz bol, toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na oveka koji ju je bacio, i to je uinio takvom silinom, da se ovekovo lice okrenulo unazad, a potiljak unapred. Taj dogaaj je prekinuo tu divlju i neprilinu igru i gosti se digoe. Mladoenja, koji se zbog toga naljutio i optuio Bjarkija, izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti, jer je ovaj pokvario
66

zabavu. Kad je dvoboj trebalo da pone, dugo su se svaali ko treba da zada prvi udarac, jer kad su se tad odravali dvoboji, nije bilo glavno da se razmeni to vie udaraca; udaralo se odreenim redom i nije se urilo od udarca do udarca bilo je vano zadati svega nekoliko udaraca, ali estokih, i vie se asti zasluivalo jainom udaraca nego njihovim brojem. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac, i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog lema i ranio ga po vrhu glave, a jo se i ma zaglavio u jednom od srednjih otvora na lemu. Sad doe red na Bjarkija, koji se, da bi dao veu snagu mau, osloni nogom na jedan panj, pa izvanredno otrim seivom svoga maa rasee Agnara na pola. Neki kau da je Agnar izdahnuo smejui se da niko ne bi otkrio kako ga boli. Agnarovi borci tad zatrae osvetu, ali im Bjarki priredi slinu smrt, jer njegov ma, List, bee neobino dug i retko otar. Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto, zadobio je novu pobedu nad jednom od umskih ivotinja, jednim ogromnim medvedom, koji mu doe u susret u trnjaku; on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv ivotinje, jer se verovalo da takvo pie daje snagu. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu, koji mu dade svoju sestru Rude za enu, tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeenoga. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa, pobedi njegove ratnike i ubi ga. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladia imenom Hjartvar da bude namesnik u vedskoj s time da plaa godinji porez, a da bi spreio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar, uini ga svojim zetom tako to mu dade za enu svoju drugu sestru, Skuld. Ovde je na mestu da se ispria jedna smena pria: Jedan mladi imenom Vog doe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim uenjem kraljevu stasitu priliku. Zatim upita u ali, kakvo je to kraki koje je priroda u svojoj obilatosti uinila tako velikim, kojim je aljivim reima mislio na kraljev neobino visok stas. Re kraki znai, naime, na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se moe penjati tako to se stopala premetaju s jednog odseka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. Rolf odmah uze tu re kao nadimak i nagradi Voga za alu jednim skupim prstenom. Mladi ga odmah stavi na svoju desnu aku i die je u vazduh dok je drugu ruku drao na leima da bi izgledalo kao da je se stidi. Tako je iao unaokolo i izgledao smeno, jer je govorio da je neko, ko je tako dugo iveo u siromatvu, srean i kad najmanji poklon dobije. Kad ga upitae za razlog njegovog udnog ponaanja, on odgovori da se njegova leva aka, na kojoj ne bee nikakav ukras da se pravi vana, srami zbog svog siromatva gledajui desnu aku. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio jo jedan prsten, koji bee podjednako dragocen kao i prvi, jer se Rolf pobrinu da moe slobodno da pokae obe ake. Vog nije izostavio da prui uzdarje,
67

jer dade sveanu obavezu da e, ako ko Rolfa ubije, osvetiti njegovu smrt. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi, koji se daju u slubu na nekom dvoru, odmah pri stupanju kao svean uvod u vreme uenja dadnu obeanje kralju da e uiniti kakav veliki podvig. U meuvremenu je Skuld iznala da je sramotno da njen mu plaa porez i dade se na smiljanje zlih planova. Ona je moleivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima tako je ona to nazivala i obodravala ga da odbaci ropski jaram. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on poeo da smilja spletke, dade mu predlog da poini grubu izdaju, jer tvrdila je da slobodu treba ceniti vie od prijateljstva i roda. Ona u potaji natovari brodove mnogim orujem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da e da plati uobiajeni porez, ali je namera bila da on po noi napadne i ubije kralja. S tim lanim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom, zbog ega je daleko nadmaivao sve druge gradove u irokoj okolini. Rolf je primio Hjartvara s radou, sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere, dok su gosti nasuprot tadanjem obiaju izbegli da se opiju. Dok su danci spavali, veani, koji su goreli od elje da izvedu svoje podlo delo, iskradoe se iz spavaih soba, donee oruje skriveno na brodovima, provalie u sobe gde su danci spavali i poee da ih ubijaju. Neki se suprotstavie mada su bili oamueni snom i u mraku im bee teko da razlikuju prijatelja od neprijatelja. U meuvremenu je Hjalti, jedan od najboljih kraljevih ljudi, upravo za tu no otiao do jednog mesta nedaleko od zamka, gde je imao nalonicu. Kad je iz daljine uo buku borbe, jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim uima, ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti, izvukao se iz zagrljaja eljne ene i uputio u opasnost borbe. Snana mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloi svoj ivot nego da ga sauva za putene radosti. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao ta se zbiva. Kad se spremao da krene, nalonica ga upita koliko starog mukarca da uzme ako njega izgubi. Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj neto apne i u svojoj ljutnji to je ona odmah progovorila o njegovom moguem nasledniku, odsee joj nos. Time to ju je tako unakazio, kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj oteao da nastavi svoj raskalani ivot. On joj onda odgovori da ve odmah moe da bira po elji. A zatim pouri natrag u grad, baci se u borbu gde bee najee i rani ili ubi mnogo neprijatelja. Kad tako stie do sobe u kojoj je Bjarki jo uvek leao i spavao, pozva ga ovim stihovima. Probudite se iz sna svi koji elite da se nazovete prijateljem svoga kralja, oprobani poglaviini ljudi i svi koji elite kralju ast da ukaete! Plemeniti, ustajte, nije vreme za san i dreme!

68

S panjom nek plamti naa hrabrost! Ko muki maem hoe da vitla, zadobije ast i pohvalu, al bednik tek sramotu i lo glas. Mrtvi emo biti noas ako ne osvetimo podlo delo. Ne pozivam vas na mazno oijukanje sa enama, da devojke po obrazima tapete i mladice po usnama ljubite, nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nene da stiskate; nije sad vreme da praznite vreve bistroga vina, da zurite u snenobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite; ne, ve u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku, a ne za radost i milotu; borci su kralju potrebni, a ne ene to jadikuju. Ko god vernou eli kralju da slui, nek oruje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne mukost se junaka iskuava. Niko ko se borcem eli zvati, ne sme u bitci da posrne i ustukne; igri i udnji sad je kraj; sad ma treba da fijue. ast je u borbi nagrada i svako sebi moe da zadobije asno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oruje. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki; ozbiljan je as; strogo nas poziva da okrenemo opasnu neast. ezne li za au i imenom, tom divnom nagradom bitke, bez straha stupaj, bez zazora ljude sretni, nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena seiva ugleda. Na te rei Bjarki se probudi, razdrma iz sna svoga paa Skalka i ree mu ovako: Ustaj, moj mladiu, i razduvaj vatru koliko god moe; uzmi granice i poisti laki pepeo sa ognjita; plamen na vatritu prizovi da tinjajui ar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije. Vatra je snena i slaba, nabacaj granje i vorove na plamen! Ubrzo uareni ugalj pucketati svetlim plamenom. Lepo e biti ugrejati smrzle prste kraj ognjita: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoe da zagrli i pozdravi; malo je ovek vredan kad su mu ruke i noge vlane od hladnoe. Hjalti onda opet ree: Radost je uzdarje dati za ono ime nas poglavica obdari; odluni su junaci duhom da irokorukog kneza prate, u krug oko kralja da stanu i asno ga uvaju i brane, u boju asno koriste maeve to nam vladar dade. Kratki dvoseci, blistavi kalpaci i sjajno prstenje,
69

do stopala duge gvozdene verinjae Rolf je svojim borcima dao; tako to mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. Sve to u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stie; muki emo stei pravo na blago koje bez muke stekosmo; ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo, verno mu sluimo ne samo u asu nesree kako u danima napretka. Nesreu i sreu plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose; malo se pristoji mukarcu da robuje prevrtljivoj srei; zajedno emo u zlu i u dobru biti s knezom zornim, prilike nedaa kao dane napretka s vladarem delimo. Sve to obeasmo u veselom drutvu i pivom oamueni, treba sad ispuniti s nepobedivom mukom hrabrou i odrati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. Vladar danaca je moj gospodar i domain; njega prate hrabri! Kukavice i straljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji; ne, njemu trebaju odvani i vrsti ljudi koji u nevolji ne okreu lea niti se boje sekira i strela to lete. Mora se priznati da ratnici odluuju o asti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati, rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane. vrsto momci drke stiu i maevi fijuu vrsto u snanim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju; titove na lea zabacuju, jer rana se malo boje. Niko se ne usuuje da odstupi i kukaviki lea okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stranjici nanese i ma ga za vrat ugrize; grudi odvano on nudi i vrsto stoji pred ubodom i udarcem maem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku; grabljivice se kandama kidaju; bornom sekirom se borci ujedaju; nikad se ne plae asnog udarca u bitci razmenjenog. Hita napred eta neprijatelja, od besa frke, drska bez premca, u gvou od glave do pete, na glavi zlatni lem se blista; sigurni u pobedu prema sredi nae vojske idu, smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska veana nas jadne dance ne primeuje. Geti u bitku stupaju, izgledom grozni i divlji, hrbatom im lemovi ukraeni, koplja zvee i treskaju, naotreni su im maevi i izbruena seiva sekira, ogromne rane zadaju i ivot s krvlju istie. ta da kaem o njemu koji najgore nedelo poini?
70

Hjarvard tu izdaju izazva, Skuld ga na zlo navede. Bednik neka ti bude ime za jad i bol to nam nanese; najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabi; oamuen i bezuman si ti, takvo nedelo kad ini; sramota i prestup su Skuldovi, ali Hjarvard je izdaju smutio. Budala si ti to dance izdade i kneza divnoga; lud i divalj si, neobuzdan i gadan u svojoj zlobi; bezumlje je ono to te na izdajnike savete obodri i podie. Kraji se sad naa ivot; poslednja kupa je sad napunjena; mrtav je poglavar, utvrda je njegova bolu i propasti posveena; sunce poslednji put videsmo sem ako meu nama takvog slabia ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani, ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u asu njegove smrti, kukaviki ga izda i ne prati ga kako mu ast nalae. Ustaj sad, Rut, i izlazi napolje69! Pokai te zlatne kovrde! Napusti svoj kavez, sad je re o ivotu i smrti, ako se jo zadri! Napolje te sad priziva bitka to se bije: gledaj, utvrda ve pada, Kapije od udara drhte i borni red se vie ne moe drati. Verinjae seivo grize, ve prsteni spleteni pucaju, gole su sad muevne grudi i udari gusto padaju. Saseen je i skren poglaviin tit ogromnim sekirama; nadaleko jei zveket oruja kad nas sekira i udarni ma zagrizu, u ramenima zijajue rane seku i grudi raspoluuju. Ko onda sa strahom lea da okrene i okleva ma svoj da isue? Ve bez ljudi kapija stoji i jurii neprijatelja je pune. Poto je napravio pravu seu meu neprijateljima i prolio reku krvi, Hjalti je po trei put stigao do sobe gde je Bjarki bio, i kako je poverovao da je strah ono to ga je uinilo tako nedelatnim, stavi ga na probu time to mu se obrati na ovaj nain: Bjarki, gde si ti? Je li te rune za san snane veu? Reci mi, zato eka? Izai napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji ast nalae! Medvede plae plamenom; nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo; nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i du zidova! Nek se krov srui! Bolje e tad naa vatra goreti i grede e plamen samo ojaati. Zgrada je bolu posveena i ne vredi vie nego da sagori. A mi nek zakletvu odrimo koju sveano poglavaru obrekosmo:
69

Rut je Rolfova sestra, Bjarkijeva ena, koja je sa svojim muem jo uvek u tvrdini.

71

vrsto emo nau etu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. Hajde, napred, kako nam kralj kae, da pratimo naeg kneza, hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina krtoga Boka70: straljivog mukarca u Hel71 posla i obori kukavicu. Bogat bee Rorik imanjem i radost mu bee stoka; ali siromaan bee uz sve svoje zlato, nemuevan i krt, razmiljae samo o malu i ast ne vrednovae, skupljae blago na gomile, ali zaboravljae da skuplja borce, ne radovae se prijateljima i siromaan ratnicima smelim. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete; tad iz krinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije; ljudstvo ne imade, neprijatelja poklonima da sretne izgledae mu najbolje, na hrabru se bitku ne usudi, kao da mu bogatstvo pomae da pobedi u boju, te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. Od blaga teke krinje razbie i otvorie prepune riznice; ipke od zlata iznese i krinje najdivnijeg blaga, nesrene za njega jer samo blago sebi skupljae: siromaan ratnicima bee i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji. On, koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi lii, gomile blaga morae da raspe i protrai prastaro zlato. Ali malo ga cenie Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i ivot: samo nesreu krti kralj zadobi od svega blaga to ga godinama skupljae. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi, hitri kralj, i obori ga, svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve to krti poglavar godinama skupljae. Utvrdu razori kojoj samo blago bee odbrana, a ne ratnici smeli; divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. Nita tkao divno ne nae da sa svojom pratnjom ne podeli, nita tako skupo da to ne dade drugome i ne gledae zlato vie no prah, jer ast i ime mu behu jedini cilj ivota. Takav bee divni poglavar koji sad lei mrtav na popritu: dostojno ivot napusti, s au u smrt ode, borie se i pade muevno i sa sjajem okona svoje dane. Pobedi vian bee i smeo, neumoran, hrabar bez premca, div rastom i telom i div snagom i miicom.
Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnggvanbaugi, to jest krt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). Saxo je oevidno mislio da je staroskandinavska re baugr, prsten, lino ime, pa ju je tako pogreno preveo. 71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanite u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti, za razliku od umrlih od rane u boju, koji odlaze u Valhalu.
70

72

esto na borbu pozivae kao to reka moru hita; spreman na bitku bee i rado se u boj bacae, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama tri. Ljude vidim oborene na popritu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glaa, za blato se kae i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko tee krv danaca, iz ila to se pue istie, sve se vie iri i jakim strujama juri: crvena tee reka rana i kvasi kamare tela na popritu. Otro Hjarvard na dance stupa u boju, teko jaa Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meu gomilama leeva ja poglavara vidim gde se smei: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srean, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglaviin osmeh, na mukost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s au emo ivot dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo poinimo koga e se do krajnjih vremena seati. Nek strah bude daleko od naeg pogleda i duha! Hajde da se borimo vrst, s neoborivom hrabrou, ni na najmanji nain da ne pokaemo sramotnu straljivost ili strah otkrijemo. Meriemo sad nau hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak ivot izgubi ast e palog pratiti; spomen u zemlju ne tone ve do krajnjih vremena ivi: re e se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoe. Jo uvek vidim vrata bravom i ipkom zatvorena, udim se, Bjarki, da vrata jo zatvorena dri kad te molim i zovem po trei put iz kue i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dini Hjalti, to toliko glas die kad zove mene Hrolfova zeta, da u bitku uem? Ko druge poziva u bitku to stie i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da ivot izloi da pokae da je i na delu a ne samo na reima hrabar. Ali polako! Ubrzo e me videti u opremi za bitku; blistavu verinjau priteem okolo pojasa i ma odmah opasujem britki;

73

elinu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvri oklop od gvoa oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam eljan da u sobi izgorim: da ekam zakatanen i zakraunat dok se plameni oko kue spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao ast pokloni; tako u ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Sluajte sad, junaci, moje rei!S tela verinjae strgnite! Smrti smo ionako posveeni: nek se bednici u eline haljine oblae! titove na lea zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama e se nizati, najtee ploe oko doruja uviti da snana desnica udar s teinom zada i seiva to otrije zasee. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov ma i zailjeno koplje i u junatvu se naticati ovde gde je re o osveti za naeg najvrednijeg gospodara i domaina. Blaen je onaj koji ima moi da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i seivom izricati. Hou vam istinu rei: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim maem to se Snirtir zove, ma kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevae, u glavu me ma pogodi; seivo ipak pue, jer istupljena mu bee otrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi elik ne pue. Ma po njemu oinuh tako da ga seivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred oima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedee i ne srui se, ve na lakat naslonjen smejui se ivot ispusti, samo malo ga smrt brinue, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost bee: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjau bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejae. Sad istim maem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan bovar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak ve veoma rano poeo da se shvata kao lino ime Bovarr. 74 Ime Agnirova maa.
73 72

74

visokorodan bee i divan, u srce ga elikom pogodih, duboko mu se u grudi usee otri, sjajni vrh maa. Kraljevi bee po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verinjaa ga slabo zakrili, ne pomoe mu pletena elina haljina, ni njegov ma ni okovani tit ga u borbi ne zatitie: hitar je moj Snirtir u udaru i teko ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okraj, u krvavu bitku, da snage vae oprobate! Ko vitla kopljem i dilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreu; malo sad vredi to se puk u bitci izlae; u bitci je samo o ivotu i smrti poglavara re. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci ve pali po popritu lee; najplemenitiji rodovi se sada nite; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, ve najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne seam se nijedne bitke u kojoj udari padae tako gusto; seiva se tako hitro ukrtaju, kao kia padaju ubodi i udari maem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraa: udare maem nam s kamatama neprijatelj pobedniki vraa. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leeva se i udova die ogromna gomila na popritu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdie, kao zidina je gomila leeva to raste. Gde sad nai onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima ivot i snaga dvanaestorice mueva bee. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomo treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne bee vea potreba za vrstim drugovima u bitci. Iseen je tit u borbi i vrhovima i seicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim seivima u delove i komade, uniten udarima neprijatelja i nagrien sekirama ljutim. Mirno mi na re veruj jer i sam to oima vidi; delo namesto prie vidi, sigurniji je oko svedok od uiju:

75

gledaj, od razbijena tita samo mi je drak preostao; izbuen je okov i polomljen i samo mi je drka u aci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoe li sad mukim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se vie psovkama! to-ta oveka moe u delu preiti; vrhovi me vedskih maeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije aka bila nena i slaba to vrsto drku stezae: verinjaa vie ne bee zatita, da i bez oruja i odbrane u bitku kretoh; tako otro bee seivo to ga sretoh: rasee najtvri elik lako kao vodu to odstupa; debeo mi bee oklop i teak, ali me ipak loe u borbi zatiti. Reci mi gde da naem onoga to ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oruju u borbi vian uvek se jednook kretae; pokai mi ga, Rut, ako ga gde na popritu vidi. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled oznai monim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj monoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina mua, uasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi titi a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi iv iz Lejrea otiao; Pravo je samo to da boga rata lino pazi pale u bitci. Dini Hjalti, sad se naega dana kraj primie; paemo kraj naeg glavara, s au emo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam ivot ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem nae dane okonati. Ovde kraj glave moga poglavice s au ja u na poprite pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i leite sebi nai; svaki e tad momak potvrditi, to po popritu meu gomilama leeva traga: tako smo naeg izdanog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo emo biti plen gavranova i grabljive ptice poprita: najgladniji orlovi kande u naa tela zabijae i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato to jedna danska pesma istog sadraja jo uvek ivi u seanju mnogih, koji poznaju dogaaje iz minulih vremena. veani su pobedili i itava vojska Rolfovih ratnika je pala; jedini koji je preiveo, bio je Vogg. Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da, kad je on pao, svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da ive. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu. Kad se najeo i napio, iskazao je svoje iznenaenje to se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe; videlo se, kazao je, jasno kako su sa velikom odanou voleli svoga kralja, kad nisu eleli da ga nadive, i da je velika teta to nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu slubu, jer ljude takvoga kova rado bi imao. Kad su zatim Vogga izveli pred njega, obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu slubu. Kada je Vogg odgovorio potvrdno, Hjartvar mu je pruio svoj isukani ma, ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio ma svojim ratnicima kod drke. U starim danima je naime bio obiaj da onaj koji je stupao u slubu kod kralja, stavi ruku na drku maa i zakune se na vernost. Vogg zgrabi drku i istom sjuri vrh maa kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obeao Rolfu. Tako ponosan i srean bee zbog tog dela da urno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oruje kad jurnue ka njemu. On ree da je njegova radost to je ubio prevrtljivog nasilnika vea nego njegova alost to e sam izgubiti ivot. Na taj nain gozba se pretvorila u sahranu, slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. S velikom au se treba seati Vogga za sva vremena, jer on je hrabro odrao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon to je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika. Nije se povukao pred ubicama, kad je video da se ono mesto gde je Rolf obino sedeo, crveni od krvi jednog ubice. Na taj je nain Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu, jer nedelo nosi kaznu u samome sebi, i dugo nee ovek imati koristi od onoga to je grehom i prevarom steeno. Kratko nakon to su veani zagospodarili Danskom, polo im je naopako, jer sjelanani ih napadoe i poubijae da se osvete za paloga kralja. Tako sudbina najee kazni one koji delaju voeni izdajom i laju.

77

Trea knjiga
() Rorik, Hardvendel i Fenge Kuri i veani su sad nameravali da napadnu Dansku, kojoj su svake godine obiavali doneti porez. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razreila njihovih dabina, a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu, kao to se i vie drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. Da bi se odbranio od te gadne nepravde, Rorik je pozvao dance na oruje, podsetio ih na podvige predaka i snanim ih obodravanjem podjarivao da se pokau kao hrabri ratnici. Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujueg, jer su uvideli da to ne mogu izbei, neprijatelji su izabrali jednog kralja. Poto je sakrio dva odeljenja, one je s ostatkom vojske poeo da napreduje preko otvorenog polja. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara, i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu, naredio je da se odsue i izvue u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoe neprijatelja s lea, kad krene u napad na brodove; tada bi moglo biti, ree on, da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi, nije znao koliko su se danci pametno poneli; bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. Ostatak venda, koji nita nisu znali o tom porazu to su ga doiveli njihovi drugovi, nisu mogli da shvate zato Rorik okleva toliko, i poto su ga dugo ekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo tee, odluili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. Meu napadaima je bio jedan ovek koji je bio mnogo vii od drugih i koji je jo bio i arobnjak. Kad su izbliza ugledali dance, rekao je: Neka jedan megdan prethodi veoj bitci, tako da se opasnost za mnoge predupredi time to e se nekolicina rtvovati. Ja neu izbegavati jedan takav obraun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi, ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen, naima taj: Ako ja pobedim, u budunosti emo biti osloboeni poreze, ali ako ja izgubim, porez emo plaati kao i dosad. kao pobednik, ja oslobaam moju zemlju ropskog jarma, ali ako izgubim, ona ostaje neslobodna. Kako god da se sudbina odlui, nudim se kao zalog da e biti onako kako kaem. Jedan od danaca, ija je hrabrost bila vea od veliine njegovog tela, upita Rorika nakon to je uo te rei, ta e kao nagradu dobiti onaj ovek koji prihvati poziv na dvoboj. Rorik je imao est narukvica koje se nisu mogle odvojiti, jer su bile spletene jedna u drugu, i njih obea onome ratniku koji prihvati izazov. Onaj ve pomenuti danac, koji se nije pouzdao u sreu, odvrati na to: Ako dobro proem u borbi, kralju Rorie, ostavljam tvojoj dareljivosti da odlui kojim e se darom pobeda nagraditi, ali ako ne bude
78

ilo po elji, ta misli koju nagradu duguje pobeenom, ija e sudba biti ili uasna smrt ili grozna sramota, jer ta se dva pratioca rado sa slabou drue? Velika ljaga eka pobeenoga. Koja je nagrada namenjena, koja se zahvalnost prua onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. Ko plete vence onome ko podlegne u borbi, ko mu prua nagradu? Nagrada se daje za hrabrost, ne za slabost, a onaj, s kim nije srea, ne zadobija nikakvu ast, dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. Nesreu prati dakle ili neasna smrt ili ivot u sramoti. Ne znam na koju e se stranu ratna srea okrenuti, i zato ne elim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. Sve dok je ishod neizvesan, ne elim da primim ni dobra ni zlato, koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za ivot. Glupost je maiti se za nezrelim voem i hteti ga ubrati pre nego to ovek sazna ima li pravo na njega. Ova e mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim maem, ali njegova srea je bila slabija od njegove hrabrosti, jer bi odbijen i pade od prvog udarca. Za dance je bilo tuno da to gledaju, ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika sveanom povorkom. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih, da li zato to ga je pobeda uinila nadmenim ili zato to je bio nameran da izvojuje jo jednu; on je, naime, verovao da je ubio najhrabrijeg oveka u Danskoj i da niko drugi nee imati smelosti da mu izae na megdan. On je bio siguran da je, oborivi toga jednog borca, slomio snagu cele danske vojske, i mislio da e sve sad biti sitnica za njega ta god da preduzme, jer nita toliko ne podstie nadmenost kao srea, i napredak je najjai podstrek da se ovek preceni. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to to je izazivako ponaanje jednog jedinog oveka paralisalo hrabrost cele vojske, kao i to da danci, koji su ranije zadobili tako mnogo uvenja svojim pobedama, ne samo da su sad bili izloeni nadmenom ponaanju, ve i preziru onih koje su ranije pobedili. Njega je muilo i to to meu njegovim mnogim ratnicima nije bilo jo jednog koji bi bio toliko hrabar ili snaan da se rado rtvuje za otadbinu. Tu sramotnu uzdranost danaca ispravio je svojom plemenitou jedan ovek imenom Ubbe. On je bio jai i snaniji od veine drugih i vet u arolijama. I on je pametno upitao ta e dobiti za nagradu za megdan, a kralj mu obea narukvice. Kako da se pouzdam u tvoje obeanje, kad sam zadrava nagradu umesto da je da na uvanje? ree Ubbe. Daj neka je neko drugi uzme na uvanje da ne povue svoje obeanje, jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstie hrabrost borca. On je to zacelo rekao iz ale, jer ga je sama hrabrost terala da izloi svoj ivot za ugled svoje zemlje, ali Rorik, koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa, i kome je pomisao da, nasuprot kraljevskog obiaja uzme nazad poklon ili porekne obeanje, bila potpuno strana, htede da sa broda jednim jakim zamaajem baci narukvicu do njega. To mu, meutim, nije uspelo zbog prevelikog rastojanja, narukvice padoe u vodu i to dade povod da kralja za budunost nazovu Rorik Rukobaca. Ubbeu se,
79

meutim, pruila prilika da dokae svoju hrabrost na najlepi nain, jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno, nije ga odvratila od njegove namere; on nije eleo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. Odmah je oznaen jedan krug, ratnici se postavie oko njega, borci jurnue jedan na drugog uz veliku galamu, a posmatrai su nadvikivali jedni druge svojim razliitim eljama za ishodom. Ta dva borca smrtno ranie jedan drugoga i izdahnue u isto vreme; verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije ast i radost od smrti onoga drugog. Ishod je, uostalom, naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaaju porez kao i dotad. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju brau Hardvendela i Fengea, iji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu, da upravljaju tom zemljom. Poto je bio namesnik tri godine, Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinkim pohodima, da kralju Kollu u Norvekoj, koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i uvenja, pade na pamet da bi on, pobedivi ga, mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. Poto je nairoko i nadugako jedrio i izgledao ga, najzad je naiao na njegovu flotu. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo, i uz njega su pristala obojica vikinga, svaki sa svoje strane. Obala je bila tako lepa da su obojica zaeleli da se iskrcaju, a i unutranjost ostrva ih je svojom lepotom uvlaila sve dublje. Tu htede sluaj da se ta dva oveka sretoe bez pratnje drugih. Hardvendel prvi uze re i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe vie voleo, a primeti da sam najvie ceni da to manje ljudi uestvuje u borbi dvoboj daje najbolju mogunost da se hrabrou izvojuje pobeda, jer tu se zna ta ovek vredi, jer niko mu ne moe pritei u pomo. Koll se zaudi nad smelim reima mlaega oveka i odgovori: Kad ve meni preputa da odredim nain borbe, smatram da je dvoboj na steni bez pomoi drugih najbolji, jer on zahteva najvie hrabrosti i najbre vodi pobedi, i u tome se slaemo i obojica smo do toga sami stigli. Kako je ishod neizvesan, treba da se jedan prema drugome ponaamo asno i da ne dopustimo da nas naa strast u toj meri povue da izostavimo da jedan drugome ukaemo poslednju poast. Sad su nai duhovi ispunjeni mrnjom, ali u njima treba da se nae mesta i za ljubav, tako da ona moe kasnije da zameni gorka oseanja, jer ako izmeu nas postoji razdor, neka nas pravo prirode pomiri, jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona oseanja koja nas dele. Neka zato bude sveti dogovor izmeu nas da se onaj koji pobedi, pobrine za sahranu pobeenog; to je poslednja dunost pristojnosti koju nijedan pravedan ovek ne bi izbegao. Obe nae vojske treba da bez mrnje i slono prihvate taj zadatak. Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za ivota meu nama bilo mrnje. Pobedniku e sluiti na ast da pobeenom priredi divnu sahranu, jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono to mu pripada, zadobija ljubav onih koji ga nasleuju, i onaj ko se
80

pobrine da pokae pristojnost u odnosu na mrtve, pridobija preivele tim svojim inom ljubavi. Zamisliva je i jedna druga i manje tuna sudbina, naime da ovek sauva ivot poto bude osakaen, i ja smatram da ovek treba da pokae istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj nain kao i za onog kome dosudi smrt. esto se dogaa da neko preivi borbu, ali da izgubi svoju pokretljivost, to se rauna kao tea sudbina od smrti, jer kad je ovek mrtav, sve je zaboravljeno, a sakat ne moe da napusti svoje osakaeno telo. I za takvu nesreu treba nai to boljeg leka, i daj zato da se dogovorimo, ako neko od nas dvojice bude osakaen, neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu, jer ako nam ljubav nalae da se saalimo nad tuom nesreom, koliko li nam vie nalae da se saalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela, a ako to ne ini, nije bolji od samoubice. Poto jedan drugome stegoe ruku i dadoe re za dogovor, poee borbu; ni okolnost da su se tad po prvi put sreli, ni lepota od prolea ozelenile ume nije ih uzdrala od toga da ukrste maeve. Hardvendel, koji je u svojoj divljoj strasti vie mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zatiti svoje telo, bacio je tit i obema rukama vitlao ma. Ta hrabrost bi nagraena, jer poto je toliko dugo sekao Kollov tit da od njega nije ostalo skoro nita, odsee mu jednu nogu, to bi kraljeva smrt. U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu, koja je bila iskusna u svemu to je imalo veze sa vikinkim pohodima i ratnom vetinom. Nakon to je tri godine izvodio veoma velike podvige, Hardvendel pokloni Roriku svo oruje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao jo vie njegove naklonosti, a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za enu svoju ki Gerut, s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoe ime Amlet. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo, izazvae zavist kod njegovog brata, i Fenge odlui da ga ubije. Eto tako se vrlina moe malo oseati bezbednom, jer ak i za nju vai da je prijatelj najgori neprijatelj. im vide priliku za to, ne oklevae da ispuni zlu elju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju, a uz ubistvo brata, pridoda jo i rodoskvrnue, jer uze za svoju njegovu enu. To se najee tako zbiva, da kad jedan ovek poini jedan zloin, odmah je spreman da poini jo jedan, jer ga jedan nagoni na drugi. I bee jo tako drzak i lukav da prikrije svoje uasno nedelo, da mu dade lik kao da ga poini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time to ga lano opravda govorei da ju je, mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila, njen mu mrzeo celim svojim srcem; Fenge je, dakle, tvrdio da je ubio brata da je spase, jer mu je izgledalo bezono da jedna tako blaga ena, koja bee bez ikakvog zla u sebi, trpi njegovo zlo bie i surovost. Ta neistina zadobi poverenje, jer plemenite gospodare, koji neretko
81

poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju ast ogovaraima, nije teko ubediti da poveruju u jednu la. Kao to je ve kazano, Fenge nije oklevao da sa podjednakom zloinakom namerom uini sebe krivim za dvostruku bezbonost, jer opogani brani krevet svoga brata nakon to ga ubi. Kada Amlet to vide, ree samome sebi da, ako eli da izbegne sumnju kod svog strica, trebalo bi da se pravi kao da nita ne razume, da, da je ak izgubio razum, i da na taj nain ne samo skrije da zna ta se zbilo, ve i d spase svoj sopstveni ivot. On je stalno bio kraj ognjita svoje majke, dremao u prljavtini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom, tako daje bilo uasno gledati ga; on je grio svoje zabrljano lice u odbojne grimase, govorio smueno i celim svojim ponaanjem se inio kao da je um ozbiljno poremeen. Ukratko reeno, nije se moglo verovati da je on ovek, ve tek ivotinja bez razuma. Kada bi tako sedeo kraj ognjita i darao po pepelu, pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kae jedna na drugu. Kada ga jednoga dana upitae zato to ini, on im odgovori da pravi otra koplja da osveti svoga oca; to izazva smeh, jer su svi smatrali da je rad bio besmislen, a nisu ni mogli znati da mu to pomae da sprovede plan koji je smislio. Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru, probudila je, meutim, kod onih koji su dublje mislili o stvarima, sumnju da je on pametniji nego to izgleda; onaj trud i panja s kojima je radio, ukazivali su na mudrost koju je krio, i izgledalo je neverovatno da je onaj, koji je tako veto koristio svoje ruke, izgubio razum. To shvatanje bi osnaeno time to je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brino krio, i neki su ak smatrali da nita ne manjka njegovom razumu, da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. Po miljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako to bi mu kriom doveli jednu lepu enu koja bi pokuala da uzbudi njegovu put, jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka, da se ne moe pameu sakriti. Zato naloie nekim ljudima da odjau s njim daleko u jednu umu i da iz skrovita gledaju kako e da izdri kunju. Jedan od njih je, meutim, bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meu njima u ranom detinjstvu. Za tog je oveka seanje na nju znailo vie od zadatka koji mu bi dodeljen, i on odlui da mu radije da mig nego da ga uvue u klopku. On, naime, nije ni tren sumnjao u to da e, ako se Amlet na ikakav nain otkrije, a posebno ako ga vide kako ima snoaj sa nekom enom, to znaiti njegovu smrt. To je i Amletu odmah bilo jasno i im mu je reeno da se popne na konja, seo je tako da je okrenuo lea glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta, kao da namerava da na taj nain upravlja konjem. Ta dosetka je uinila da su ga i dalje smatrali sumanutim, a naravno da je izgledalo smeno kad je konj pojurio s jahaem koji je upravljao njegovim repom.

82

Usput jahai ugledae jednog vuka u bunju, a kad Amletovi pratioci rekoe da je to drebe, on odgovori da Fenge ima premalo takvih meu svojom stokom, i tim odgovorom potajno dade do znanja da eli zlo svemu to pripada njegovom stricu. Kada drugi na to primetie da je to razuman odgovor, on ree, da je to namerno tako rekao, kako se za njega ne bi reklo da govori lai. Amlet se, naime, trudio da kae samo ono to misli, a to je govorio na takav vet nain da niko nije mogao rei da lae, ali se niko nije mogao ni dosetiti ta je pravi smisao. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoe da je to jedan veliki no. Da, odgovori Amlet, on i treba da ree veliku unku, ime je, naravno, mislio na more. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krenjaka i ljudi rekoe da su nainjene od brana, on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brano. Pratioci pohvalie taj odgovor, a on sam ree da je to bilo pametno reeno. Na jednom proplanku u umi ljudi ga napustie onako kako bee unapred dogovoreno, i na tom pustom mestu Amlet kao sluajno srete jednu enu koju je njegov stric ostavio kao mamac; on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. On je razmiljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj, ali opasnoj naklonosti, i dosetio se da jednu slamku, koju je podigao sa zemlje, zabije u stranjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. Time je onome koji nije ni slutio nesreu, uinio veliku uslugu, jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stranjici, odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. Kako je ena u njemu probudila jaku elju, nije odustao od svoje namere, ve se uputio s njom do jednog usamljenog i teko pristupanog mesta na kome je rasla mahovina, gde se predadoe ljubavnim radostima. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije ta se dogodilo, a ona to voljno obea, jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek drala do njega. Kad Amlet stie kui i ljudi ga iz ale upitae da li mu je dala to je hteo, on odgovori da je on leao u zagrljaju te ene, ali nita drugo. Na pitanje na emu su leali, on odgovori da su to bili podbel, preica i sita; naime, da ne bi bio prinuen da lae, on je te biljke poneo sa sobom. Njegove rei behu pozdravljene smehom, mada behu u skladu sa istinom. Kad zatim upitae enu, ona isto tako izjavi da nije bilo rei o zavrenom snoaju, i u to ljudi rado poverovae, jer niko ne bee video ta se dogodilo. Amletov brat po dojenju tad ree da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost on je time eleo da pokae da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stranjici. Drugi opet prasnue u smeh, ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru.

83

Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha, ree jedan od Fengeovih prijatelja, koji bee pametniji po sopstvenom ubeenju nego u stvarnosti, da obian um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum, jer on bee suvie tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stii s njim stavljajui ga na lake probe. Nakon zrelog vaganja on bee pronaao jedan bolji nain, koji je bilo lako upotrebiti, i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim vanim poslom, a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavau sobu njegove majke, ali tek poto bi se kriom postavio jedan ovek da prislukuje ta e govoriti jedno drugome; ako je Amletov razum ostao neoteen, nee se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. Prijatelj se uunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. Amlet uspe da izbegne i tu klopku, jer poto se plaio da ga ne uhode, prvo se ponaao na svoj uobiajen budalast nain, kukurikao kao petao, lepetao rukama kao da su krila i trao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama, zabi u slamu svoj ma, izvue ga iz slame, probode oveka, isee njegov le na komade, skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama, tako da izdajnikovo telo zavri u gnoju i prljavtini. Poto ga je Amlet na takav nain uklonio s puta, vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poe da plae i kuka nad njegovom ludou, on ree: Zato pokuava ti, sramotna eno, da lanim suzama skrije svoj grubi greh, ti, koja kao kakva drska bludnica pogani i prlja svoj krevet time to se u zloj grenosti kurva s ubicom svoga mua i bestidnim milovanjem mazi onoga oveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para, jer kod neumnih ivotinja je obiaj da se redom pare as s jednim as s drugim, a ti svojim postupcima pokazuje da si zaboravila svoga prvog mua. Ne pravim se ja bez razloga lud, jer ja ne sumnjam da bi on, koji je ubio svoga brata, s istom surovou to uinio i s drugim roacima. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan, a time to se pravim sumanut, spasavam svoj ivot. Unutar u sebi stalno razmiljam o tome da osvetim oca, ali ekam pogodnu priliku, jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. Protiv jednog prevrtljivog i surovog oveka mora se ii veoma umno. Zato ti ne treba da kuka nad mojom ludou, ve bi pre trebalo da plae nad svojom sramotom, a ne nad tuom, ali tvoj sopstveni duh je nagrien. Ali nemoj nikome govoriti o ovome to sam ti rekao. Govorei tako otro svojoj majci, naveo ju je da se povrati vrlini i asti i da uvidi da je njena stara ljubav vie vredela nego greh kome se ona kasnije predala.

84

Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao nai oveka koji je trebalo da uhodi majku i sina, mnoge je poslao da tragaju za njim, ali ga niko nije niti uo niti video. Za alu upitae i Amleta da li zna gde je nestao taj ovek, a on odgovori, da je otiao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. To bee suta istina, ali zvualo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smean. Fenge je stalno sumnjiio svoga posinka da smilja izdaju i hteo je da ga ubije, ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuivao da sam to uini. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv, a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo uini namesto njega, izabra za taj cilj engleskoga kralja. Amlet bi zato poslat u Englesku, ali pre puta naloi svojoj majci da nakon godinu dana izvea tepihe u sali i odri posmrtnu gozbu kao da je on mrtav, a on obea da e se u to vreme vratiti. Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloeno da sredi da ubiju mladia. Ta poruka bee urezana u jedan tap s runama, to je u drevna vremena bio obian nain slanja poruka. Dok su oni spavali, Amlet pretrese njihova skrovita, nae tap i proita rune na njemu, odmah ih izravna i zameni drugima; on, naime, na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca, tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. Ali ne bee mu dovoljno to se na taj nain spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu; on svojom umnou dodade u Fengeovo ime i lanu molbu da tome veoma razumnom mladom oveku da svoju ki za enu. Kad stigoe u Englesku i Amletove pratioce pustie pred kralja, oni mu predadoe tap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku, a on je nosio poruku o njihovoj smrti. Kralj se napravi kao da nije nita i primi ih prijateljski i gostoljubivo, ali Amlet se uopte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji bee iznet; kao da je to neka najjadnija hrana, on se, to zaudi sve, s uzdravanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. Svi su s uenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljaka hrana. Kad se obed zavri i gosti odoe na poinak, kralj naloi da se jedan ovek skrije u njihovu spavau sobu da saslua njihov razgovor, a kad ga Amletovi saputnici upitae zato za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu, ve se uzdrao od nje kao da je otrov, on odgovori, da je hleb bio zagaen krvlju, pivo imalo ukus na metal, a meso smrdelo na leinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog oveka i od toga se pokvarilo. On dalje ree da kralj ima robovske oi, da se kraljica na tri naina ponaala kao robinja, i on iskaza na taj nain omalovaavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. Njegovi pratioci mu zamerie na, kako rekoe, njegovim budalastim izjavama; oni ga izgrdie, jer je govorio loe o onome to je trebalo da hvali i to je naruio svoje domaine i

85

govorio nedolino o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja, tako da to mora da je bilo teko uvredljivo za taj divni par. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika, on ree i tim reima pokaza kako je pametan da je taj stranac ili lud ili ima vie razuma od drugih. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. Kad ovaj ovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar, kralj upita gde je raslo ono ito od koga je spravljen i da li neto ukazuje na to da na tome mestu bee poinjeno kakvo ubistvo, a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju, pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. On je tu, u nadi da e biti bogata etva, naredio da se zaseje proleno ito, jer zemlja bee plodnija no drugde, pa je moda zato hleb povukao ukus na leinu. Kad kralj to u, uvide da je ono to je Amlet rekao, tano, te je sad eleo da uje otkud je stiglo meso. Domar objasni da su se svinje, jer nisu bile dobro uvane, izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika, zbog ega je bilo mogue da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu, upita najzad od ega je pivo spravljeno, a kad domar objasni da su upotrebljeni jeam i voda iz jednog tano odreenog izvora, kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu naoe zakopane brojne maeve ija je ra mogla da pivu da lo ukus. Drugi kau da je medovina bila ono o emu je Amlet loe govorio, jer je, kad mu je natoena, u njoj naao neke pele koje su jele od sala nekog mrtvog oveka, pa je neki lo ukus tako sa meda preao na medovinu. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu, upita ta je mislio s omalovaavajuim reima o njegovim oima. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac. Ona odgovori da nije imala snoaj s drugima sem s kraljem, ali kad joj on pripretio muenjem, ona priznade da je njegov otac jedan rob, pa Amlet i u tome bi u pravu. Kralj se, naravno, stideo toga, ali se istovremeno radovao nad pameu mladievom i najzad ga upita zato je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaa kao robinja; Amlet mu na to ispria da je kraljiina majka stvarno bila robinja i da tri stvari, na koje je on ukazao, to pokazuju: to da po obiaju robinja podie maramu oko glave, da podvre haljinu dok hoda i da, konano, aka zube i vae ostatke hrane. A da bi pokazao kralju da ne samo to pokazuje ponaanje robinje, ve i da je takvoga porekla, Amlet ispria kralju da je kraljiina majka postala robinja poto je zarobljena u jednom ratu. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o boanskoj mudrosti. On mu dade svoju ki za enu i uze sve to mu ovaj ree kao da dolazi sa nebesa. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci, a kad se Amlet lano napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je priinjena nepravda, kralj mu dade zlato kao krvarinu, a Amlet ga istopi i nali u par upljih tapova.
86

Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana, zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kui, ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao, ne ponese nita drugo sa sobom doli one tapove sa zlatom. Kad stie na Jiland, skide sa sebe svoju lepu odeu, napusti svoje pristojno ponaanje i poe da se opet ponaa onako budalasto i smeno kao ranije. Kad u siromakoj odei i veoma zaprljan stupi u salu, gde se upravo odravala posmrtna gozba za njega, to izazva veliko iznenaenje kod svih, jer su verovali da je mrtav. Uas se ipak brzo pretvori u veselje, i ljudi su zbijali ale jedan s drugim, jer su tu drali posmrtnu gozbu za oveka koji je iv ivcat stajao meu njima. Kad ga upitae gde su ona dvojica ljudi to su ga pratila u Englesku, on pokaza tapove i ree da su tu; ne zna se da li je taj odgovor bio vie istinit ili aljiv, jer ma koliko je veina smatrala taj odgovor budalastim, on jeste bio istinit, jer je on umesto leeva pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meu gostima i popi mnogo inija s njima. Da mu njegova iroka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda, on je podie i veza svojim opasaem za ma. Ma vie puta izvue iz korica i tako se posee po prstima, zbog ega neki od gostiju zabie jedan gvozdeni klin kroz ma i korice tako da vie nije mogao da se isue. Da bi to bezbednije sproveo svoj plan, koji je bio pripremio, vredno je dosipao gardistima, navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim, i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama, ve legoe da spavaju u dvorcu, a salu za gozbe upotrebie kao spavau sobu. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan bee stigla, on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio, donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuu gde su gardisti leali u gadnom neredu po podu i povraali ako ve nisu spavali. On zatim presee konope koji su drali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okaila po zidovima sale, i kad oni popadae preko ljudi, on zabi u njih tapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih, koji behu ispod, ne mogae da ustane koliko god se naprezao. Zatim zapali kuu, plamenovi hitro ojaae, pa se vatra proiri i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokuavali da ustanu. Zatim ode u Fengeovu spavau sobu, gde su kralja bili odneli njegovi ljudi, istre ma koji je visio kraj njegovog kreveta, a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni. Najzad probudi svoga strica i ree mu da njegovi gardisti gore, a da je on, dakle Amlet, doao sa svojim starim kukama i da sad eli da uzme osvetu koja ga eka za ubistvo njegovog oca. Fenge skoi iz kreveta, ali bi ubijen, kad umesto svoga vlastitog maa, zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvue. Amlet je bio hrabar ovek i vredan veite slave. Umom davi sebi izgled bedastog oveka i zadivljujue hinjenim ludilom sakrivi svoju pamet ne samoda je spasao svoj ivot, ve je i naao priliku da osveti svoga oca. Zato se sad ne moe rei da li je, pametno spasavi sebe i smeono osvetivi oca, pokazao najvie hrabrosti ili najvie otroumlja.
87

etvrta knjiga
Amlet i Viglet Poto je ubio pooima, Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokae kako e puk reagovati na njegovo delo. Ljudi iz okoline, koji su videli poar po noi, rano ujutro su doli da saznaju ta se zbilo, ali kad su pretraili zgarite, koje je jo uvek bilo toplo, nisu nali nita drugo sem ugljenisanih leeva, i nita nije moglo da pokae kako se ta velika nesrea dogodila. Fengeov le je pronaen u krvavoj odei i proboden maem, to je neke ispunilo jakim besom, druge tugom, a opet tree potajnom radou to je uinjen kraj nasilnikom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo razliita oseanja. Kad je Amlet video da je puk ostao miran, sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovite i sazove one za koje je znao da su sauvali njegovog oca u vernoj uspomeni. On izae na skup i odra sledei govor: () Te su rei ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saoseanje, druge ak na suze, a kad se opte uzbuenje smirilo, njega jednoglasno izabrae za kralja. Svi su, naime, oekivali mnogo od njegove mudrosti, jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom; osim toga, mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. Nakon to je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu, odjedri s tri raskono opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. Za te brodove je odabrao posadu od lepih, dobro oruanih mladia, tako da on, koji nekada bee tako siromaan i neugledan u svem svom ponaanju, sad na sve naine iskazivae veliki sjaj. On je ranije eleo da se pokae siromanim, ali je sada polagao na sjaj i krasotu. Izmeu ostalog, naloio je da mu naprave jedan tit sa izvanrednim slikama, koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti, i taj tit, koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama, jo je vie doprineo njegovom uvenju. () Sve je to jedan vet umetnik s izvanrednim umeem naslikao na titu, tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najivotniji nain. A da bi izgledala to bolje, njegova posada je na putovanju nosila titove obloene zlatom. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro, poto je on ubijen. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica, saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. To uini kralja nemim od uasa i iznenaenja, jer se on utom seti, da je u svoje vreme obeao da e osvetiti Fengea u sluaju njegove smrti oni su se naime zarekli da e jedan osvetiti drugoga. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog
88

kralja prema keri i odanost zetu, s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i, osim toga, neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. Konano je prevladala vernost zakletvi, tako da on zanemari rodbinske veze i odlui da ispuni svoju svetu dunost makar ona bila na tetu zeta. Poto se smatralo sramnim prekriti zakone gostoprimstva, njemu je najvie odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu, tako da to, mada bi on u potaji bio uzronikom, izgledalo kao da je nevin. On je zato svojim prijateljskim i obezoruavajuim ponaanjem krio svoju izdaju i svoju udnju da uzme Amletu ivot, a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti, zamolio je Amleta da za njegov raun krene na put i zaprosi jednu enu u njegovo ime, iskoristivi pritom dobar razum mladiev kao povod za to poslanstvo. Put je trebalo d ga odvede u kotsku, gde je kako on ree ivela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za enu. Njemu je, meutim, bilo sasvim jasno da ta ena nije samo iz srameljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinou, ve da je bila i tako tvrda i naduta, da je stvarno mrzela svoje udvarae i kanjavala svakog ko bi pokuao da podeli krevet s njom. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim ivotom plati svoju elju za njenim telom. Mada je, dakle, to bio opasan zadatak koji je dat Amletu, on nije hteo da se izvlai i on se uputi na putovanje pouzdajui se delimice u svoje sopstvene ljude, delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. Kad je preao kotsku granicu i nije vie bio daleko od mesta gde je bio kraljiin zamak, napravi konaite na jednom polju kraj puta da se konji odmore, a kako ga je radovala lepota mesta i ubor jednog potoka mu dala elju da odspava, on lee da se odmori poto postavi ljude na strau da izgledaju okolo. Kad kraljici stie obavetenje o tome ta se zbiva, ona uputi desetoricu mladia da izvide ko su stranci i ta hoe. Jedan od njih, koji je bio posebno bistre glave, prevari straare, priunja se do Amleta i ukrade njegov tit, koji on bee stavio pod glavu, a to bee uinio s takvom vetinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavaa ne probudie. ovek zato ne samo da je mogao da ispria kraljici ta je video, ve joj je i doneo vidljiv dokaz. A i to pismo koje je Amlet nosio, ovek je veto uzeo iz skrovita. Kraljica je detaljno pregledala tit, razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zakljuila da je vlasnik tita, iju je posetu ubrzo mogla da oekuje, onaj ovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca. Ona je proitala i onu poruku kojom je engleski kralj traio da mu ona postane ena, ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca, a vie je elela jednog mladia, izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku, ali ostavila peat i potpis nedirnutim. U toj lanoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke, a da bi tit mogao da poslui kao potvrda i poruka kao objanjenje tita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na titu. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na
89

mesto da prevare Amleta. On je u meuvremenu otkrio da je tit kriom izvuen ispod njegove glave, ali je odmah zatvorio oi i napravio se kao da spava, jer je raunao da e na taj nain dobiti nazad ono to je uzeto on je poao od toga da e, kad je poinitelj tako lako proao sa svojim poduhvatom, pokuati nanovo neto novo. U tome i nije pogreio, i kad se kot prikrao da stavi na mesto tit i lanu poruku, Amlet skoi, zgrabi ga i naredi da ga veu. Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljiin zamak, prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila, ali koja je jo uvek imala kraljev peat i potpis. Kad kraljica, ije ime bee Hermdrude, sve to proita, iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige; on ree da je Fenge dobio zasluenu kaznu i da je Amlet s nadljudskom vetinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti, jer ne samo to je neverovatnom umnou smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke, ve i svojim velianstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. Zato se ona zaudila, ree ona dalje, to je jedan tako pametan ovek u toj meri pogreio sklapajui brak da je on, koji je imao znatniji ugled od veine drugih, dobio tako obinu i neuglednu suprugu; ta njeni su roditelji bili robovskog roda, mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeu, a kad je valjalo birati suprugu, taj pametni ovek ne bi trebalo da polae na lepotu, ve na plemenito poreklo i, drugaije reeno, da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice, koje moe biti mamac i esto kao lana minka skrije pravo lice te osobe. Meutim, postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. Ona je, naime, i tako bogata i tako otmenog roda, da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moi i vlasti ni po znamenitosti predaka. Ona je kraljica i mogla bi, da joj pol nije prepreka, biti smatrana i kraljem, a onaj, koga ona izabere za mua, postae kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonou to to je ona, koja je nalagala da se njeni udvarai ubiju, sama poslednjem ponudila svoju ljubav. Ona ga zato obodri da joj uini po volji i podari joj svoju vernost tako to e vie gledati na plemeniutost roda nego na lepotu. I s tim reima prie Amletu i zagrli ga. On se obradova njenim veoma predusretljivim reima, uze je u zagrljaj, poljubi je i ree da je njena volja ujedno i njegova. Tu se onda odri gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i kotske velikae, svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki sluaj za petama ila jedna velika kotska vojska. Mada je ona imala dovoljno razloga da se ali to ju je ponizio dovodei novu suprugu, koja je mogla da se oznai samo kao ljubavnica, ipak je mislila da je joj ispod asti to ree ona da dozvoli da joj mrnja nadjaa ljubav prema muu. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoloena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema, jer u svom je sinu videla zalogu
90

njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga mua. Samo nek on mrzi drugu enu svoga oca ree ona ali ja u je voleti. Nikakav neuspeh nee ugasiti moju ljubav prema tebi nastavi ona nikakva je gorina nee pobediti, tako da prikrijem ono to se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. Ti treba da se uva od moga oca, poto si na onome putovanju na koje te je on poslao, razmiljao samo o sopstvenoj koristi i zaobiao njegovu elju time to si za sebe uzeo ono to je trebalo da bude njegovo. Iz tih se njenih rei jasno vidi da je njena ljubav prema muu bila jaa od ljubavi prema ocu. Dok je to govorila, stie i kralj Engleske, naoko srdano primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da, pod okriljem blagonaklonosti, prikrije onu izdaju koju je smiljao. Amlet, koji je sad znao ta moe da oekuje s te strane, nije dozvolio da se primeti da se osea ugroen, ve uze dve stotine jahaa sa sobom, navue jednu verinjau ispod odee i prihvati poziv, jer je vie voleo da se izloi opasnosti prihvatajui kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na nain koji bi mu mogao naneti sramotu on je na sve naine silno polagao da sauva svoj ugled. Kad stie jaui pod svod kapije, ije su obe strane bile otvorene, kralj ga napade i bio bi ga probo svojim picastim kopljem da se ono nije odbilo od verinjae. Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi ekali; zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge, onoga koga je ranije bio zarobio, da mu ispria kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovita, tako da je na Hermdrude pala sva krivica, a Amlet bio osloboen optube da je poinio izdajstvo. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo, i ovaj ubi veinu njegovih ljudi. Posledica je bila ta da, kada je Amlet sledeeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao ivot, posumnjao je da li ima dovoljno ratnika. Da bi naizgled poveao broj vojnika, postavio je leeve nekih od svojih palih ratnika da stoje uvrstivi ih gredama, druge privezao za veliko kamenje, tree pak postavio na konje kao da su ivi, pa im onda navukao pun oklop i poreao ih u obian bojni red. Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u eti ivih. Bilo je udno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj, kao da e oni, koji su izgubili ivot, opet stupiti u bitku, ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio, jer kad sunevi zraci padoe na mrtve, izgledali su kao neka silna vojska, i oni koji nisu znali o emu je re, morali su da poveruju da je vojska sauvala punu snagu i da je mali gubitci nita nisu oslabili. Kad englezi to videe, pobegoe i ne poinjui bitku, i na taj ih nain su pobedili mrtvi, koje su oni sami pre toga nadvladali dok su jo bili u ivotu, i ne znam moe li se rei da je ta pobeda vie izvojevana sreom nego li razumom. Kralja, koji je oklevao da pobegne, ubie danci koji su krenuli u poteru. Poto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljakao po Engleskoj, vrati se u Dansku s svoje dve ene.

91

U meuvremenu je Rorik umro i Viglet, koji je seo na presto, s velikom drskou je na sve naine muio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i mo; on se alio da je njen sin, uzevi gospodstvo nad Jilandom, povredio pravo kralja iz Lejrea, jer je njemu pripadalo da daje tu ast onome kome hoe i od njega je uzima. To je Amlet primio s takvom smirenou da je ak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je nain na njegovu zlou odvratio dobroinstvom. Kada je kasnije naao zgodnu priliku da se osveti, krenuo je ipak u rat s njim, pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. Fjalira, koji je bio namesnik u Skoneu, otera u progonstvo, i kae se da je taj ovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker, za koje niko u nae vreme ne zna gde je. Kad ga zatim Viglet, koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat, preko poslanika izazva u borbu, on, dakle Amlet, uvide svojom izuzetno neuobiajenom pameu da stoji ispred dve teke mogunosti od kojih e mu jedna doneti sramotu, a druga opasnost; njemu je, naime, bilo jasno da, ako prihvati izazov, ulae ivot, a ako ga odbije, gubi svoju ratniku ast. Kako je on, dugo odvagajui to pitanje, uvek pred oima imao vrlinu, astoljublje je ipak prevagnulo i njegova udnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. On nije eleo da strahom od smrti potre onu ast i uvenje koje je stekao. On bee tako stigao i do tog miljenja da je razlika izmeu neasnog ivota i divne smrti podjednako velika koliko i izmeu asti i sramote. On je, meutim, toliko jako voleo Hermdrude, da je vie gajio brigu za njeno budue udovitvo nego za svoju sopstvenu smrt, pa se tako i mnogo potrudio da joj, pre nego to krenu u rat, nae novog mua. Hermdrude na to ree da ona poseduje muku hrabrost i srce i obea glasno i zaree se da se nee od njega odvajati u estini bitke. Ona jo dodade, da se samo jedna bedna ena moe bojati da svoga mua prati i u smrt. Ali tu sveanu i retku zakletvu ipak nije nikako odrala, jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom, ona se bez ijednog udara maem predala tome neprijatelju i imala snoaj s njim. Na taj nain nepostojanost sree potire sva enska obeanja, promenljivost vremena pretvara ih u nitavilo, i sluajne prilike potkopavaju ensku vernost, koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. Ona je brza na obeanju, ali nerado ispunjava ono to je obeala, jer doputa da je namami i zavede njena put, zaboravlja ono to je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu ulnost. Tako je, dakle, umro Amlet. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao to je priroda bila dareljiva kad ga je opremila sposobnostima, bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevaziao podvizima i samoga Herkula. Njegov se grob moe videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. Viglet je umro od bolesti nakon to je mnogo godina vladao u miru. ()

92

Sedma knjiga
() Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je, verujui u svoju mukost, podigao pogled tako visoko da je poeleo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud, ki gotskoga kralja Ungvina, a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak, a Haldan mu ree da pristane iz ale, obea da e se pobrinuti da od toga braka ne bude nita i zatrai da mu ovaj zadri slobodno mesto za stolom na slavlju. Ungvin poslua njegov savet; Haldan odustane od svoje kraljevske spoljanosti, obue se u ruan i stran lik i kad no uznapredova stie na svadbenu sveanost; i svi koji su ga sreli, uplaili su se i udili se kakav je to ogroman div stigao na imanje. im se pojavi u kraljevskoj sali, pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budui zet, Haldan ga upita besnim reima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuuje da umea svoju neistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuuje se da stavi svoje grube seljake ruke na jedno kraljevsko dete, da, da mu ak ni to nije dovoljno, ve i trai deo i naslee tueg kraljevstva. Zatim ga pozva na dvoboj reima da e tek kad pobedi u toj borbi postii cilj svojih elja. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrini, ljudi po dnevnom svetlu, ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne moe navesti pozni noni as kao opravdanje da odbije borbu. Tako je naterao Ebea na dvoboj, okrenuo slavlje u borbu i oborio ga, pa su sa imanja odneli le umesto da odvedu mladu. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao, proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald, a za sobom je ostavio sina Sivalda. --Sivald je imao ki po imenu Sigrid, a ona bee tako stidljiva i ista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote; da, ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za enu koji uspe da je slatkim ljubavnim reima navede da ga pogleda. Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled drale okrenut i nikada nisu lakomisleno oijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha; i ljudi su cenili uzdran lik koji otkriva istotu srca.

93

No, bee jedan mladi imenom Od, Ebeov sin, koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujui u svoja velika dela ili u svoj privlani duh i britki jezik. On je pokuavao iz sve snage i na sve naine da je izmami jedan pogled, ali nikakvom vetinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled, te ode od nje pun uenja to nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. No, bee jedan div koji je takoe eleo devojku, i kada je video da mu je srea podjednako malo pomogla, posla jednu enu da joj se na prevaru umilostivi; i kad je ona neko vreme sluila Sigrid kao sluavka i umilila joj se, navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja, i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanite u unutranjosti planine. Drugi pak kau da se to on lino preobratio u enski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. im je Od u za to, pokuao je da nae devojku i traio je po unutranjost planine sve dok je nije naao, oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. Ali div je s velikim trudom upetljao devojinu kosu u takav zapetljan vor, da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo mogue razvezati osim picom i otricom. I opet pokua da na razne naine navede devojku da podigne oi i pogleda ga; ali to je bio zaludan trud i razoaran u svojoj nadi die ruke od svoje namere; jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time to bi legao kod nje u potaji. Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. Ova je posla da joj uva stado koza; ali Od joj opet pomoe da se oslobodi i pokua nanovo da je privoli sledeim reima: Zato nee da se mojim molbama prikloni, da postane mlada i svoga prosca prati? Bolje bi to bilo nego po umi paziti smrdljive koze. Vilenjakinji odvratnoj i zloj vie ne slui; pobegni od grozne ene koju gospodaricom naziva! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi ena i moju dugu enju dragano mi nagradi! Ti, moj ivote i eljo, punoo mojih enji, podigni oko i daj da ga vidim kako sja; ne skrivaj smerno svoj pogled, samo jedan brzi pogle podari svome proscu!
94

Do imanja tvoga oca ii e sa mnom, u zagrljaj svoje majke radosna e se skriti, ako svetlinom oka samo jednom elju svoga prosca nagradi! Iz vlasti podzemnjaka jo te jedanput spasoh; delo moje trudno bee, za nagradom esnem; ne budi tako tvrda, ve se s jadom seti svega to sam uinio! Kako moe da bude tako smuena i nerazumna da radije uva tuu stoku i broji se meu roblje gamadi nego da pristane na dobar i pristojan brak? Ali devojka je i dalje zadravala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila one kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time to bi slobodno gledala unaokolo. Kako su samo asne ene onda bile kad ih ni najslae ljubavne rei nisu mogle navesti da makar mirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomou dve dobre usluge koje je uinio devojci ne moe da joj izmami jedan pogled, posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima. Sigrid tad ko i pre lutae nadaleko meu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja. Tu se kaza siromahom, jer se stidela svoje pocepane odee i svog jadnog stanja; ali Odova majka dobro vide da je ona, uprkos bleda lika i jadne odee potekla iz plemenita korena, i zato je s poau stavi za proelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje; jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih oiju. Kad je Od ugledao, upita je zato krije svoje lice u ogrta; a da bi jo vie isprobao njen duh on naizgled napravi venanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luu kad krenue u brani krevet. Lua je bila skoro sagorela i plamen joj oee aku; ali njeno strpljenje je izdralo kunju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne osea nikakvu bol od saiue vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj dui ona nije primeivala spoljnju vatru, a vrela udnja koju je nosila u svome srcu oduzela je mo onom plamenu koji joj je palio aku. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju aku; i ona onda podie pogled i blago uperi svoje oi u njega. Time se zavrila lana svadba i sama Sigrid ue u brani krevet. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na veanje na grani za to to mu je silom odveo ki; ali Sigrid odmah ispria kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem, ve je i svoga oca nagovorila da se oeni njegovom sestrom. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeu Sivalda i Regnalda, u koju su bitku obojica pozvali najvienije borce. Tri dana je trajala bitka s
95

ogromnim gubicima ljudi na obe strane, i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome e se pobeda prikloniti; ali onda Od, ne marei za smrt i opasnost, ulete u najgue redove neprijatelja da li zato to mu bee dosadila ta beskrajna bitka ili ga je astoljublje navelo obori Regnalda u sred kruga njegovih najvienijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukaviluka koji su najbolji plemii pokazali: tako su se voe prestraile da je toga dana ne manje nego etrdeset najhrabrijih veana okrenulo lea. Najznatniji meu njima bee Starkad koji inae nikada nije dozvoljavao da ga uplae ni najgora trpnja i pretea opasnost, ali ga je toga puta zaudo uhvatio strah i odjurio je beei sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. Verovatno su mu vie sile ulile uas da ne bi poverovao da je opskrbljen natoveanskom hrabrou; jer retko oveku zapadne da zadobije sreu sasvim bez mane. Svi oni koji su u toj bitci ostali ivi, uputie se Hakiju, najznamenitijem meu vikinkim poglavicama, i dae se u slubu u njegovoj gardi. --Nakon Sivalda je doao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda, Alfa i Algera, kao i ki Signi. Meu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljanou i mnogo je iao na vikinke pohode. Njegova kosa je bila tako udno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro. Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i ki Alvild, koja od detinjstva bee tako srameljiva da je svoje lice uvek krila u ogrta kako ne bi svojom lepotom budila tuu poudu. Njen otac je drao pod strogom panjom i dao joj da odgaja jednog gutera i jednu zmiju da, kada odrastu, lee na strai pred njenom devojakom sobom. Nije, naime, bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu uasnu bravu. On je takoe odluio i, ako neko pokua da se probije unutra, ali ne uspe, da mu se glava odmah odsee i nabije na kolac. Onaj strah koji je takvo junaenje izazivalo, bio je dovoljan da na uzdi zadri mladie. Ali Alf Sigerson je ovako razmiljao: to vea opasnost, to vea ast; on htede da oproba sreu, prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora posei zveri koje uvaju strau pred njenim devojkinim vratima; jer po kraljevom nareenju, devojka e pripasti onome ko ih pobedi. Kako bi zaista izazvao zlou zveri, on se umota u krvavu kou, tako obuen ue u dvorite i odmah zabi u guterovu razjapljenu eljust komad usijana gvoa koji je drao kletima, tako da ovaj pade mrtav. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivi joj svoj ma pravo u usta. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevae nagradu za svoju pobedu; ali Sivard odgovori da e uzeti za zeta onoga mukarca koga njegova ki sama nae po elji svoga srca. Devojina majka je bila jedina

96

koja mu je zamerila njegovu prosidbu; i ona sad kriom potrai razgovor sa svojom keri da isproba njen duh. Kako ki stade da hvali prosca za njegovu mukost, majka je izgrdi grubim reima, jer nije pazila na svoju ast, ve dopustila da je namami lepa spoljanost, zaboravila je da odmeri njegove vrline i mukost i lakomisleno se zagledala u njegovu oaravajuu lepotu. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiu i zamenila svoju ensku odeu mukom; stidna devojka posta divlji viking, i uz nju se svrsta nekoliko slinih devojaka koje joj se stavie u slubu. Ubrzo su naili na jednu etu vikinga koja ja alila za svojim palim poglavicom; oni je zbog njene lepote izabrae za kraljicu mora i ona je izvela mnogo vee muke podvige nego to bi se od jedne ene moglo oekivati. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je naao, i jedne zime nalete na blakmansku flotu. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemogue terati ih napred koliko god da su jako veslali. Kako je jak mraz potrajao, led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izae na njega; a Alf naloi svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u arapama na nogama, i kako vie nisu imali glatke cipele, bolje su stajali na povrini leda. Blakmani poverovae da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustie se u borbu s nima; ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki onovi uinili nesigurnim na nogama. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj povrini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. Nakon te pobede okrenue pramac ka Finskoj. Ovde uplovie u jedan uzak zaliv i odaslae svoje izviae; i ovi dooe s vestima da tu u luci ve od ranije ima nekoliko brodova. To bee Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove, naloila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret, jer joj se inilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga eka. Alfovi sadruzi pokuae da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmonom, ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild uje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica nee naeti ast koju su zadobili velikim delima. Danci se nikako nisu mogli nauditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. Sad se spremie za bitku i Alf odmah skoi na pramac Alvildinog broda sekui sve pred sobom i krei put ka nadgradnji. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem lem s Alvildine glave; i kad ugleda njenu glatku bradu, uvide da ovde ima vie potrebe za poljupcima i tapanju po obrazu nego za orujem i odbranom, kao i da je najbolje da vrati ma u korice i blae se ophodi s neprijateljem. Radostan bi Alf kada tako iznenada nae onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor; on je zagrli i natera je da svoju muku odeu zameni enskom. Kasnije je sa njom dobio ki Girid. Borkar
97

uze za enu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji narataji nazvae Hildetand75. A da se sada niko ne udi to su se ene dale u borbu i ratovanje ukratko u se osvrnuti na ivot i prilike takvih ena. U starim danima je meu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblaile u muku odeu i stalno svih dana vebale borbene vetine; i one su bile tako vine oruju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota. One su prezirale svakojak razuzdan ivot i najradije eliile svoja tela i due raznoraznim naporima i trudom, odbacivi svu ensku slabost i prevrtljivost i uteravi u enske due muku divljanost; da, one su se tako revnosno bacale na ratne vebe da bi ovek teko poverovao da su prave ene. Posebno su se ene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posveivale takvom ivotu. One su takorei zaboravljale sudbinu koja im roenjem bee namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milote, ne eznuve za maznim tapanjima ve za ratnim delima, udele za krvlju, a ne poljupcima, birale zvek oruja umesto ljubavne elje, stezale oruje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju, razmiljale vie o obaranju nego o zagrljajima i otrim kopljima pretile mladiima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. --S prolea Alf i Alger opet pooe na vikinki pohod.; i kako su sad lutali nadaleko po morima, naioe na Helvina, Hagbarda i Hamunda, sinove malog kralja Hamunda, koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. Oni pozvae na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli maeve u kanije. Preko noi su vojske ostavile oruje da se odmara, a sledeeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima; jer obe behu zadobile tako strane rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku; oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni, te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. U to vreme je jedan visokorodan nemaki mladi imenom Hildegisl, pouzdavi se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo, zaprosio Sigerovu ki Signi; ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muke hrabrosti, ve hteo da ostvari svoju sreu pomou tuih velikih dela. Njena je naklonost ponajvie bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela; jer ona je vie cenila borbene mukarce nego mazne mladie i nije
Ovde je, izgleda, greka jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove keri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zejom usnom), sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara. Ovo drugo je, po svemu sudei, taniji oblik predanja.
75

98

zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu, ve na izvanrednom delu, jer dobro je znala da oaravajua spoljanost nikada ne moe da nadomesti vrlinu i mukost ve nestaje kada se s njima poredi. Ima, naime, devojaka koje vie privlae proevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled, i koje ne cene glatko lice, ve vrednu unutranjost, tako da su raspoloene da se obeaju onome mladiu u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muevnosti. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku, dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje re i veru da e mu se u tajnosti obeati. Kasnije, kada se meu slukinjama povela re o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemiem, Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i ree da kod potonjeg nema niega da se hvali doli njegove lepe spoljanosti, ali da Hakijeva divna dua u potpunosti uravnoteava njegovo lice puno oiljaka. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali, ve i ispeva sledee: Nije on blistavo lep, ali plemenit po duhu i srcu, jer hrabrost blista vie no lik. Grubo je i tvrdo njegovo telo; zauzvrat njegova dua ima snagu, koja nadomeuje svaku telesnu manu. Lice mu sja hrabrou i mukost u oima plamti; tvrdim rukama on je ast zadobio. Nijednog mukarca za lep lik ne hvali ako eli pravedan biti; ve hvali mukarca koji hrabrost u grudima ima! Ne trai on pohvalu u svojoj spoljanosti, ve u delu i smelosti, u imenu junaka i uvenju ubojnika. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrda. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost, jer brzo vene divni lik prolazne mladosti. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeu mukosti i lepote; jer ast osta kad koa svenu. Laan je i najlepi lik i malo to raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporite: ne preti mu i ne obara ga udar. Spoljni sjaj moe da razoara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim, ali s prezirom o lepoj spoljanosti govorim. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. Ali Hildegisl je teko primio to to je ona

99

radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeu Sigerovih i Hamundovih sinova. Kralj Siger je, naime, imao obiaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca, a jedan od njih je bio Bolvis. Oni su bili toliko razliiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav, a drugi rado sejao neslogu izmeu prijatelja i budio meusobnu mrnju i sukobe. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio obiaj da dre obeanja data prijateljima, tako da je bolje drati ih na uzdi silom nego milom. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladia; dok je Hagbard bio daleko na putu, Sigerovi sinovi Alf i Alger zapoee borbu za Helvinom i Hamundom i oborie ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. Kasnije je stigao Hagbard sa sveim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje brae. Hildegisl je pobegao, ali ga pogodie kopljem u stranjicu, to je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na raun nemaca, jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako runu i jadnu ranu. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobuen u enu i ode do Sigerove ki u njenu sobu drei se obeanja kao da joj nikada nije priinio bol ubivi joj brau; on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela; jer ljubav se niega ne boji. Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije, on se kaza Hakijevom ratnicom i ree da ima poruku da prenese Sigeru. Tokom noi njemu spremie krevet kod Signinih devojaka; a kad su mu slukinje prale i suile noge, upitae ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove ake tako tvrde na dodir. On onda odgovori stihovima: Je li je tako udno to mi je taban ovrsnuo i koa otvrdla? udite li se videvi maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala; usput sam esto po iku i trnju gazila. Ponekad po bunju i umi lutam ili talase seem. nadaleko se po zemlji kreem, daleko preko mora mora jedrim. Zatvorene su elikom moje grudi, u okcima verinjae, naviknuta samo na tresak oruja, ovrsla na udare i ubode; zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoa i devojaka, obuene u skupocene haljine, platno i najfiniji lan. Nisam se koncima i vretenom bavila, ve krvavo oruje esto u rukama drala, u bitci svojim kopljem vitlala. Signi je bez oklevanja shvatila njegove rei i urotila se s njim; a bilo je razumno, ree ona, da je na tim rukama, vie sviknutim na borbu nego na greben, koje ne tkaju ve rane zadaju, koa otvrdla od takvoga posla, pa nije nena kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su
76

Ne zna se koje je to mesto.

100

otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem; jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za enske poslove, ve su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zateu. Zato ne bi trebalo da se ude d su noge ovrsle od dugih putovanja, i da su oni tabani, koje je esto ranjavilo otro stenje na obali, tako ilavi i kruti na dodir, a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kui i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka. Zatim je Hagbarda trebalo poastvovati najfinijim krevetom; a kad su on i Signi zajedno legli u krevet, on joj, izmeu ostalih ljubavnih rei, ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati, zacelo bi mi smrtne rane naneo; da li bi poelela kad budem mrtav brzo da zadatu re izneveri, za drugoga mukarca da se uda? Je li moja srea tako loa i zla, ne nadam se milosti: oeva osveta ne poznaje saaljenje, smrt sinova se mora kazniti. Uzrok sam smrti tvoje brae, odmerio ih na mokrom popritu; sad ja, bez oeva pristanka, smelo krevet s erkom delim, ba kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. Reci mi sad, ti, lepa diklo: kamo e najradije tvoj duh krenuti kad vie ne bude grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala, ti, srcu mome dragi, ak i kad je srea zla, nagovetava nam bol i smrt; jer nimalo ne elim da ovde ivim kad te u grob skriju, spuste u tamnu zemlju. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo, ako te krvnik odvue, grubo ti ivot otme; ako ti ma smrt donese ili bolest bleda, ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od elje i poude ja sa stidom glavu okreem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem; jer ovde na postelji bi vezana tako vrsta veza, spletene dve niti ivota i smrti. Ako smrt gorku treba da okusim, neu izdati
101

onoga koga slobodno izabrah, naoh vrednog moje ljubavi; kome devojka po prvi put usne prui za poljubac; ko u proleu mladosti salomi njen svei cvet. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost, ako u enske rei hoe da veruje. Te rei su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on vie obradovao zbog njenoga obeanja nego to se bojao opasnosti rastanka. Kasnije, kad su ga slukinje izdale i Sigerovi momci ga napali, on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima; ali najzad su ga savladali, zarobili i izveli na sabor. Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti ivotom, ali Bilvis, Bolvisov brat, kao i mnogi drugi, bili su blae raspoloeni prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. Ali onda istupi Bolvis i ree da su loi saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluenu kaznu, da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost. I kako moe biti govora, ree on, da Sigera navedu na saaljenje ili milosre prema oveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podrku dvojice sinova, ve mu i ast pogazio namamivi mu ki? Veina naroda podra te njegove rei; Hagbarda osudie na smrt i podigoe veala da ga na njima obese; i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega, sada se svi okrenue protiv njega i proglasie ga krivim. Zatim kraljica prui Hagbardu pie i ree mu da njima ugasi e i istovremeno mu ispeva sledeu rugalicu: No, tvrdi Hagbarde, kog ljudi ovde na saboru osudie krivim na smrt, uzmi ovo pie i utoli e i osvei svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga. Ne daj da te strah smete, ve ispij poslednjega dana ivota s vedrom hrabrou ovu au koja te posveuje patnji smrti. Kad rog ispije na obale Helheima e krenuti, u zemlju smrti u dubini, gde Hel u svojoj mranoj sali stoluje; tvoje telo na vealima trune, tvoja dua u kraljevstvo senki odlazi. Mladi uze rog iz njenih ruku i kaza sledee stihove: Poslednju zdravicu u vedro i radosno ispiti,
102

rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. Bez osvete neu odavde otii, ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: ma sam vitlao koji obojici brae smrt donese; unapred sam ih na obale Helheima poslao. Ovu aku u krv tvoga poroda sam potopio, ova ih je aka u proleu mladosti oborila, tvoju decu koju si sama na svet donela, njih ubistveni elik vie ne tedee. Ljuta eno, u svome ludilu divlje besni, grubo te sudbina bez sinova ostavi, naknadu za smrt ti srea nikada dati nee, zalogu Helheima nikada nee nazad dobiti, zamak smrti ne moe nikada sruiti. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smru i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. U meuvremenu je Signi sedela meu svojim uplakanim slukinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome to je naumila. One obeae da e uiniti sve to kraljeva ki zaeli i na to joj se zarekoe. Ona onda briznu u pla i ree za jedinoga mukarca koga je u ivotu zagrlila i u smrt otpratiti; zato ih zamoli da zapale kulu im uvar da znak sa vatrita, kao i da od svojih velova naprave uad, zategnu ih oko vrata i odbiju podnonike. One joj to obeaju, a ona im natoi vina i napi ih da im ublai strah od smrti. Zatim Hagbarda izvedoe na onu uzviicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na veala. Da bi isprobao vernost svoje zarunice, on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrta; jer, ree on, eli da iz ale samoga sebe vidi kako lei mrtav pre nego to izgubi ivot. Oni i uinie kako on zamoli; ali Signin izvia poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi ta vidi. One odmah zapalie kulu, odgurnue podnonike ispod nogu i zategoe uad oko svojih vratova. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom, uzviknu da se raduje jo vie zbog vernosti svoje zarunice nego to ga mui misao na skoru smrt; da, on obodri prisutne da mu okonaju ivot i kao znak koliko se malo boji smrti, on ispeva ovo:

103

Uhvatite me sad, momci, rukama i bacite me hitro na veala! Srean sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti, verno se moja voljena devojka sea zakletve koju dadosmo. Nisi izdala svoju re, ne, vrsto nas je naa veridba vezala, zajedno smo u svemu, pratimo se i u ivotu i u smrti. Zajedno ivot ostavljamo, jer zakletva nas je spojila, jedno su naa ljubav i vera, smrt nas ne razdvaja. Srean sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neu usamljen s mukom u Hel otii. Nabacite mi omu na vrat! Nek mi ue grlo stegne! ivot s radou naputam, jedino za smru svojom eznem: siguran sam u veri i nadi da e naa ljubav i s one strane trajati, ivot se sada kree kraju, rado u grob odlazim. i s ove i s one strane slavie nau vernost, to u smrt zajedno kretosmo, jer u oba sveta vai zakon ljubavi. Gle, ree on, s radou primam iniju koja mi se daje; jer tako je jaka mo ljubavi da ni smrt ne moe da skri njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. I tek to ree te rei, a krvnici ga zadavie uetom. I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani, ova se kazivanja potvruju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77, a na jednom mestu u blizini Sigerstada podie se jedan nasip iznad okolnog zemljita i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. A i jedan je ovek ispriao Absalonu da je lino video jedan stub koji je naen na tome mestu tako to ga je jedan seljak izorao. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku, gde je bio na ratnom pohodu, namerio se da svoje oruje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje brae; ali onda ga je napustio Haki Selandsfar, Vigerov sin, a i Starkad, koji mu je verno sluio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana, ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim arom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako uinio iz prijateljstva, a drugi se setio korena iz koga potie. Haki se, naime, setio ta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju; jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja, on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka.

77

Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda, ali je to pogrena etimologija.

104

PESMA O BJARKIJU REKONSTRUKCIJA

(U prevodima na savremeni danski jezik esto se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju, mada je sauvan samo jedan njen mali fragment. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilaki pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. Lj. R.)

Probudite se svi prijatelji Rolfovi, probudite se svi kraljevi ljudi. Nije vie vreme za leanje, dan se raa, dela nas ekaju. Sluajte me, vi divni junaci svi, plemeniti ljudi, to nikad ne pobegoste. Ne budim vas

na zabavu i vino, ve na besni govor oruja. Svako, ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj ma i silno njime mahni. Pohvala i ast udeo na nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna.

Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paa Skalka kome ree: Skalk, ustaj i oganj spremi. Vatra jo tinja pod pepelom. Nek plameni vedri svetle na ognjitu. Hladne ruke ne treba prijatelju pruiti. Hjalti onda ree: Vreme je zahvaliti podvigom naem kralju dobrom za bogate poklone, za nemake maeve i vedske titove, za crveno prstenje, Rolf to nam dade. U vreme mira nae plate dobismo. Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo. Ako se sudba promeni, nita ne mari njegovo dobro i zlo s njim e prijatelji podeliti. Seate li se, ljudi, ta uz medovinu obeasmo, kad radosni sedosmo i zajedno se alismo? Nikad, zaklesmo se,
105

neemo Rolfa izneveriti. U pobedu ili pad njega verno pratimo. Kralju danaca delo dugujemo, kogod dobar i estiti eli biti. Jad kukavici koji beati hoe, kad je kralju potrebna verna pratnja. Zato: Ma s bedra, momci! Snanim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima sreemo ga, kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. Ne mlati jadno veanin maem, jak i vrst k nama juri. Zlatan mu lem blista, oruje mu bui, besnim reima dance rui.

ne bojimo se vedskih prevara. uvaj se, Hjartvaru. uvaj svoju mladu, koja na la tebe navede! Ubrzo e as nam poslednji stii, kralj je ve smrt naao. Osvetimo kao junaci glavara dobrog, sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. Rude, sluaj me, sestro Rolfova: Doi, jer u boj ja tebe sad zovem. Jo nam oklopi nisu popucali i maevi se istupili, jo jaki stojimo opremljeni za borbu.

Rude, sluaj me: Rolf je pao. Oprost dobiti nee za bratovu smrt, ali osvetu e dobiti u bogatoj meri. Maem i sekirama Nee nas geta veane obaramo. vojska uplaiti, Poto je napravio pravo krvoprolie meu neprijateljima, Hjalti je po trei put stigao do sobe gde je Bjarki bio, i kako je poverovao da je strah ono to ga je uinilo tako nedelatnim, otro mu ree: vedske medvede. Bjarki, ti lenji, probudi se iz sna! Ostane li ovde, Zamak je pun ubrzo e izgoreti unutra. uhvaenih neprijatelja, Pouri napolje za prevaru nagradiemo ih i osveti svog kralja, smru u plamenu. pomozi mi da spalim Ostatak emo krvavim
106

ranama oznaiti, osvetiti kralja koga volesmo tako silno.

dareljiv ga dade svojim junacima. Divno bee junaka videti, kad maevi zapevae i strele zazujae; uvek ispred u asu opasnom brz kao jelen iae Rolf u borbu. Poseen sad lei kralj iz Lejra na krvavom popritu s ranama tako dubokim. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejae. Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo naeg sjajnog junakog kralja! Po trei put, Bjarki, molim i zapovedam: Hajde najzad, doi, u bitku te zovem!

Sea li se Rolfa, kad Rorika pobedismo, onog, to pohlepan samo na zlato miljae? ast i slavu stalno bacae, strah ga zgrabi kad Rolfa srete. Ne za boj on ratnike opremi, samo zveae zlatnim prstenovima. Zlato u gomilama kralju ponudi, da mu ovaj mir podari. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nae, odmah oborismo kukavnog bednika. Kralj tada uze skupi metal,

Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti, Ne vii tako glasno, ma moram ti hitri mome, o pojas staviti. puna su usta Zatim lem kolko ujem tvoja; spreman sam, Hjalti. ubrzo e videti to pria kazuje, Ne elim kao lisca ako hrabrosti ima da me neprijatelj dimom iz rupe istera. kao usta i rei velike. Podvig sad i ja Ubrzo u kralju dugujem s tobom krenuti. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora

107

koju mi pokaza. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. etama dvanaest upravljah sam, dobra i zlato kralj mi dade. Oklop bacimo, grudi obnaimo, jurimo sad napred sa titom na leima, juriamo ponosno na krvavi sastanak, svetimo se za pad naeg kralja. U Hjartvarovoj krvi seivo u okupati. Agnarov ivot uze moj silni ma. S Hodingom moju glavu ovek udari, ali njegovo telo zatim ja maem raspolutih. Jak i moan on stajae u bitci, dok ga seivo ne pogodi i bled on pade. Glas to ga Agnar dobi, bee lep, i sa osmehom nae junak svoju smrt. Nedavno jednog drugog velikana oborih, mladog godinama, starog plemstva. Oruje mu ne pomoe,

ni tit sjajni. Oklop pue od mog snanog udara. vedski momci, ma moj okuajte, grudi ko lea njegovo seivo grize! Hjartvare doi sa svojim borcima, ma e se napojiti tvojom krvlju. Stalno ih sve vie u boj uri, dobro svojim maevima vitlaju. Triput udarac izgleda zadobih, svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. Divnu e pratnju dobiti kralj Rolf, etu neprijatelja plemenitog roda. Ogromno rastu ubijeni oko mene, pale ljude oko sebe u gomilama gledam. I ne vidim onog hitrog momka to me tako ponosno u boj pozva. Je li je pobegao kukaviki od neprijatelja mada se s mukom hrabrou tuceta ljudi hvalio?

108

Na to odgovori Hjalti: Slabo pomo Hjaltiju ovde stie, postojan ipak stoji u sred bitke. Ma i koplje oko mene zuje, teke mi uslove boj nudi. Bjarki: Ne tereti me to te pustih da eka, jer esto ovek, Hjalti, mora da okleva. Upravo me jedan ma nekog veanina ujede, rasee oklop, kao d od vune bee. Rude: U znaku ekia pokazuje se, Bjarki. Pogledaj sad pod ruku to svijam. Bjarki: Frig, ako tvog domaina ovde vidim, kunem se, njegov ga tit zatititi nee; niti mu njegov visok konj sad pomoi, iv izjahati iz Lejrea nee. Vlasnika palih na popritu obaram, jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. Ne zovem ja ipak loe momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. Dok nam je ivot dat jedno samo elimo, da s au umremo, to se za dan ne zaboravlja. Kraj kraljeve glave lei u i ja, Odina tu vidi, Oca pobednika, umnog i ogromnog, vlasnika palih. Nije moj tit meni odbrana, neprijateljski su ga udari na komade isekli. S radou te gledam, prijatelju, ti dragi; kasno stie, ali za sedmoricu see.

Rado bih sad da ugledam Oca pobednika, Odina, onog s jednim okom. Vidi li ga, Rude, reci mi odmah, pokai mi onog pale to poseduje!

109

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad e videti, kad pale pogledaju: ivot mi dadosmo za zlato to dobismo.

Nek gavran i orao mirno naa tela upaju, jer kralja u smrt s au ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIEVNOST PESME UZ STRUNE

Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sauvanih tekstova prevedenih na staronorveki sa starofrancuskog. Re je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najee se opeva neka nena i dirljiva ljubavna pria, ali je spektar tema daleko iri. Teme su keltskog porekla kao i u veini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priu, kojoj je sauvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetniki obraeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevai. Od 13. do 15. veka lirska pouna pesma se esto izvodi uz pratnju muzike. Sama re lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoena uz muziku instrumenata sa icom. Keltski pevai su, po svemu sudei, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajaima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadraj kazivali na francuskom, pa je re lai kod anglonormana poela da se koristi kao naziv za francusko prepriavanje keltskih pesama. Kad je norveki kralj Hakon Hakonsson poeleo da francusko junako i ritersko pesnitvo uini poznatim u Norvekoj, uinio je to verovatno da bi svoj dvor pribliio evropskim obiajima, kao to je i inae inio s mnogim drugim stvarima. Jedini sauvani rukopis staronorvekog prevoda potie verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je mogue da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa jo tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar ea Liabk (Christiania, 1850) po tome to se pesme, lais, u njoj naizmenino nazivaju li, lisongar, strengleikar, strengleiksli ili strengleikssogur. Veina naunika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveki prevodilac. On kae da prevodi jednu knjigu, ali sasvim je mogue da su prevodilac ili prepisiva dodali neto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to ba onde gde su Pesme uz strunu. Neto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronaeni kao uloak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a poto poznajemo starofrancuski original veine pesama, moemo nadoknaditi bar deo onoga to nedostaje. Odnos izmeu starofrancuskog originala i staronorvekog prevoda je veoma sloen. Ovaj izbor obuhvata tekstove razliitog sadraja da bi se pokazala tematska irina i razliitog stila da bi se pokazala arolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predloak je posluilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Vensa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su nauili pesme uz strune, a ja u vam ispriati dogaaj o kome je sainjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u kotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, ivela jedna devojka, prelepa i posebno utiva. Njeno naslee iza oca bee cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se vana veliinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su iveli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno irokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da uje kakvu re o tome. Ona je govorila da nikakvog mukarca ne eli, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovae u kotskoj. Njega e, ree ona, uzeti, i taj e, ree ona, nju imati. No, kada se to raulo i oni koji su iveli u toj zemlji saznae za to, istina je da su mnogi pokuali da taj put prejau za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izala pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivaima i bogatom odeom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i leali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rau nairoko, pa se proiri preko cele Bretanje, koja lei u zemlji francuskog kralja juno od Engleskog mora. Jedan bogat i dareljiv vitez, koji je iveo u Bretanji, takoe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I poto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi moe li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i porui gde se iskrcao i ree da mu ona poalje svog poverenika. Ona mu, im ugleda njegova poklisara i u njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun poeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stie pre veeri. A kad stie u Edinburg, bi bogato primljen s velikim poastima i au. Kada je zatim zavrio razgovor sa devojkom o onome to mu je priliilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuu da se odmori im to poeli. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavau sobu, i oni i uinie kako im je rekao. Zatim zakljua vrata i lee kraj vatre da ga greje, tako da te noi uopte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji bee spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, eznu za tim da lee udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu tetu, jer to na tvrem umoran ovek lei, to se bre obnavljaju snaga i mo njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obue se i ode da razgovara sa devojkom i zatrai da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: Dragi ree ona jo ne moe da bude tako, jer prvo treba da otputuje toliko daleko koliko moj labud leti, a onda e me dobiti bez protivljenja, tako da se to vie nee otezati. Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do etvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trao, ali labud je leteo i pravo je udo da od toga nije prepukao. S veeri stigoe do jednog monog zamka. Doun se tu odmori dok je eleo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono to mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogae vie da mu to odrie. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i uini ga gospodarem cele zemlje s bogatom au i velikim poastima. Tri dana nakon svadbe Doun uprilii bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pia. Ali sasvim izrana etvrtog dana ustane i obue se i izvedoe mu konja. Zatim ree zbogom eni svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u junoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u est, jer se smatralo da dan tada poinje (prima hora, prvi sat).

112

ena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen ovek htede da se rastane od nje. Gospoo ree Doun ja te sad naputam i ne znam hoemo li se vie ikada videti. Sa mnom si zaela dete. Ako je onako kako verujem, rodie jednog sina. Ovaj zlatni prsten e sauvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao ovek. Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadravae se vie onde. Sada treba rei da je gospoa stvarno bila s detetom. A u asu kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovae. Ona ga zadra kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jae i odlazi u lov na ptice i ivotinje. Onda mu mati dade zlatni prsten oev i zamoli ga da ga dobro uva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro nauenog svima lepim obiajima i ponaanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne uini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se drale viteke igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s orujem. Zato je postao uven i glasovit vie od svih drugih u drubi i slubi i s njim je uvek jahala velika eta vitezova. Kasnije krene on sa svojom druinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteke igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike ete, a u eti to stajae nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo udeo za tim da iskusi svoje oruje s mladim vitezom. Kada on sa etom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoe se silnim udarima. Ali mladi obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladi mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteke igre zavrile, Doun posla poruku mladiu da doe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stie jaui. Doun mu se odmah obrati. Prijatelju ree kakav si ti to ovek koji je mene s konja oborio? Gospodaru ree ovaj ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najblie. Prijatelju ree Doun dojai ovde do mene i daj da ti vidim ake! Mladi je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i ake i podlaktice. Kada Doun vide ake mladieve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. Mladiu moj ree on kada smo se danas sreli u vitekim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjai i najborbeniji u boju. Doi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je ena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oenio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad vie nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosi na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku. Gospodaru ree on istinu govorite. Onda se oni poljubie i zagrlie. Zatim odoe sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladi povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo eznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

njegovim povratkom kui. Ona ga primi s velikom poau kao svog mua i gospodara. Zatim su iveli u velikom miru i asti mnogo zima, slono i pristojno. I tako bretonci sainie o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdrai onu pesmu uz strune koju zovu Doun.
Pesma o dvoje zaljubljenih

Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogaaj koji se nadaleko rauo, a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skonali svoj ivot od preterane ljubavi. O to dvoje mladih bretonci su sainili jednu pesmu uz strune koju nazvae Pesma o dvoje zaljubljenih. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81, koji se sad zove Normandija, onde gde je jedna velika planina koja je udnovato visoka. Na njoj, na vrhu, poiva ono dvoje mladih. Ali sa one strane planine, veoma blizu nje, jedan kralj je naloio da se s mnogo panje podigne jedan veliki zamak. On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82, a kralj ree da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao. Ali i to selo i sve kue su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. Taj kralj, koji je tu stolovao, imao je ki, lepu i utivu devojku, ali nije imao druge dece. On ju je cenio i voleo vie no ita na svetu. Razni monici su je prosili i hteli za enu, ali otac uopte nije hteo da je uda, jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje. Ona je bila kod njega i dan i no da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. Ali mnogi su zlo govorili o tome to je on toliko voli, te su ga svi teretili i grdili. Kada je uo da o tome zbore i rue ga, razljuti se, jer ga je to jako pogodilo. Zato se rastuio i razbesnio i stao da smilja kako da od toga pobegne, pa da vie niko ne zaprosi njegovu ki. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu ki iznese na planinu na rukama, a da se usput ne odmori, taj e je dobiti. Kad se ta vest rau po celoj zemlji, mnogi pokuae da je iznesu, ali nikako nisu uspevali u tome. Nekoliki uspee da je iznesu do pola planine, ali niko vie. Zato prestadoe s tim. I dugo je bilo tako s kraljevom keri da niko nije hteo da je zaprosi, jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. U tom kraljevstvu je iveo jedan mladi, sin jednog uglednog oveka, lep i svime obdaren vie od drugih. On se vrsto odluio da zadobije kraljevu ki. On je esto dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu ki i esto joj je govorio da mu podari svoju ljubav. On je bio dareljiv i viteke asti, i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. To dvoje mladih su esto razgovarali i verno su se voleli, ali su to skrivali to su bolje umeli, tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. Mnogo ih je muilo to to nisu mogli da se sreu i budu zajedno. Mladi je smatrao da je za njega bolje da eka sa strpljenjem nego da se zalee s glupim preterivanjem i sve
81 82

Neystric, u francuskom tekstu Neustrie. pistri Ovde je re narod (i) pogreno iskoriena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. Grad se danas zove

Ptre i lei kraj Sene (Seine) neto iznad Ruana (Rouen).

114

manjom nadom izgubi i cilj i budue nade. Njega je za nju vezivala velika ljubav, a i nju za njega. Zatim se dogodilo da mladi doe svojoj dragoj, lep i bogato obdaren, i poali joj se na svoj ljubavni jad, i ree joj da ga vie ne mui okovima ljubavi, i zamoli je da krene s njim i ree da vie ne moe da izdri tu muku. A kada bi je zatraio i to izneo ocu njenom, znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. Onda ree devojka: Dragi ree ona ja znam da me ne moe izneti, jer toliko moan i snaan nisi. Ali ako odem s tobom, moj e otac zauvek ostati da ivi u ljutnji i duevnoj muci, besan i brian. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag, da nikako ne elim da mu nanesem bol. Ti mora smisliti neto drugo, jer to mi se stvarno ne dopada. Ja imam jednu monu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83. Ona ivi onde ve preko pedeset zima, i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim vetinama, i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. Hoe li da ode do nje i da joj ponese jedno pismo od mene i objasni joj svoje stanje, jer tada moe da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono pie koje ti moe dati veliku snagu i mo. Kad se zatim vrati u ovu krajinu, zamolie mog oca da me da tebi. On e te sigurno nazvati detinjastim i rei e ti uslove, ali ti e ih sve voljno prihvatiti, jer drugaije ne moe biti. Kad mladi u njene rei i savet, vrlo se obradova i zahvali joj, i zatrai odobrenje za put od svoje drage, i ode u svoju krajinu, i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. Kada je proitala pismo, ree da mladi ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve to treba da ini. Ona ga ojaa lekarskim savetima i dade mu jedno takvo pie da se nikad ne umori i premori poto ga okusi. On odmah dobi punu snagu i svu mo i sve sposobnosti. Kada je to iskusio, ode kui u svoju otadbinu i sakri pie u jednu posudicu koju je nosio sa sobom. Sada je mladi srean i radostan. Kad stie kui, zadra se jedno krae vreme u svojoj krajini, a onda ode kralju i odmah ga zamoli za ker. Kralj mu ne odbi molbu, ali ipak ree da e to biti velika ludost i nesrea za mladia. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad keri svoje i mladia, koji je hteo da pokua da je iznese na vrh planine. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su eleli da vide taj dogaaj. Kad se dan zbora pribliio, mladi stie tu prvi od svih i ne zaboravi svoje pie. Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. Kralj ree da dovedu njegovu ki, a ona nije imala na sebi druge odee do jedne haljine. Mladi je uze na ruke i dade joj pie, jer je znao da ga ona nee prevariti. Ali to mu nije pomoglo, jer uopte nije bio paljiv. Trao je s njom to je bre mogao, a kad stie do sredine planine, tad zaboravi na pie, tako se zagledao u devojku.

83 84

Salernaborg je Salerno u Italiji. Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene).

115

Kad devojka oseti kako se umara, ree mu: Dragi ree ona popij svoje pie, jer oseam kako se zamara, popij i obnovi svoju snagu! Onda on odgovori: Imam jo mnogo snage, draga. Ne zamara se srce, i zato mi i ne treba odmora. Kad pree dve treine planine, pade u nesvest. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: Dragi zamoli ga popij svoje pie za snagu. Ali on uopte ne htede ni da slua rei njene ni da im poveruje. On nastavi tim velikim putem s njom i stie na vrh planine s njom uz velike muke. Onde pade na tlo i vie nikad ne ustade, srce izlete iz njega, i on tu tako ostade prepukla srca. Kada devojka vide svoga dragog takvog, ona pomisli da on lei u nesvesti, spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji piem. On ne mogae uopte da govori, ve umre na nain na koji je sada kazano. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj bee pie i pie istee i rairi se iroko po planini, tako da se cela krajina od toga popravi, tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izleili koji su pilu od tog pia. A sada treba da vam kaem o toj devojci koja je bila tako umna i utiva i lepa, da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. Ali kada oni koji su ih ekali, ne videe da silaze dole, krenue gore za njima i naoe ih oboje mrtve. Tada kralj pade dole i dugo leae u nesvesti, i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivae znake ivota. I svi ljudi koji se tu behu skupili, tugovali su mnogo zbog njihove smrti. Tri dana s drali leeve njihove iznad zemlje. Tada bi napravljen jedan kameni koveg za njih, i oboje ih stavie u njega. I svi rekoe da ih treba sahraniti onde u planini. I kada to bi uraeno, svi odoe. Od toga dogaaja s decom, planinu nazvae Planina dvoje zaljubljenih. A bretonci nainie kasnije od ovoga dogaaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih.

Brljan

Volja mi je i rado u vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velkom zove chevrefuill, geitelauv na norenskom, gde je ta pesma sainjena i pevana i kako se to dogodilo. Proitao sam u knjizi ono to mnogi kau i istina potvruje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj, koja im je pruila mnoge bolne brige, tako da su na kraju oboje umrli istoga dana. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama, svoga prijatelja, i zabranio mu je da doe u njegovo kraljevstvo, jer je voleo kraljicu, i on onda ode u svoju otadbinu, Sudvales85, gde bee roen, i tu je bio punih dvanaest meseci, tako da nije dobio dozvolu da se vrati. Zatim se odlui da krene pa makar ivot kotalo. Ali to ne
85

Sudvales moe biti Juni Wales ili moda u bretonskom leu Galija.

116

treba da vas udi, jer onaj ko verno voli, postaje strano tuan kad mu se volja ne ispuni i udnja ne zadovolji. Tristram je bio strano tuan i zato ode iz otadbine i krenu za Kornbretaland, gde je kraljica ranije stigla, i tu se sakri u umu. A kad se vee prikui, on izae iz ume i ode na prenoite i upita kako je kralj. Onda oni koji su to saznali, rekoe mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86, jer tu e kralj odrati sveanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. Na Duhove treba svi da budu onde i nee nedostajati ni zabaveni bogata prijema; i onde e biti i kraljica. Kada je Tristram to uo, veoma se obradovao, jer se ona nee kretati tako da je on nikako ne vidi. No, onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo, Tristram je doao do ume kraj puta gde je znao da e kraljica projahati. Tada odsee jednu leskovu granicu i izree je svojim noem da bude etvrtasta, i ureza svoje ime u tap. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda tap, pomislila bi na svog dragog, jer on se i ranije tako ponaao prema njoj. Na tapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio, i spremao se da je potrai i da sazna kako da je vidi, jer nikako ne mogae da ivi bez nje. S nama se ree on zbiva to i s brljanom koji se svija oko leske. Dok god su te dve biljke zajedno, ive i listaju, ali ako se razdvoje, leska umire, a zatim i brljan, i ne listaju, ve se sue, i obe umiru. Najlepa draga moja, tako je to i na taj nain i s nama. Niti ja mogu iveti bez tebe, niti ti moe iveti bez mene. Kraljica tako naie jaui i vide tap na putu. Ona podigne tap i proita ta je na njemu pisalo. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu, i zamoli ih da je saekaju. Ona ree da eli da sjae i onde se odmori neko vreme. I oni uinie kako ona ree. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva sluavku koja se zvala Brengvein, i koja je uvek bila pouzdana i verna. Ona sie s puta i ila je sve dok nije nala onoga koga je volela vie od svega na svetu, i taj ih je susret oboje veoma obradovao. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu to su eleli, a i on s njom. Zatim mu ree kako da se ponaa da se pomiri s gospodarem svojim, kraljem, i da se kralj veoma kaje to ga je oterao i to je verovao loim savetima zlih ljudi. Zatim se rastade od svoga dragog. Ali kada je doao rastanak, oboje su plakali. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj, njegov ujak, ne poalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje. No, o toj srei koju je stekao u umi od utehe koju mu dade kraljica i od toga to ju je sreo i seao se rei koje je rekla, saini Tristram jednu novu pesmu uz strune, jer on bee sasvim vet u svekolikim pesmama koje se ine uz harfu. Bretonci je nazivaju gotulaef, velani chevrefuill, a mi je nazivamo geitelauv, brljan.

86

Tintajol, u francuskom originalu Tintagel, nepoznato je mesto.

117

Pesma o obali

Sad se pristoji da kao sledee ispriamo onu koja se zove Pesma o obali, i kako je ona nastala. Viljem kralj87, koji je s vojskom osvojio Englesku, naloio je da saine ovu pesmu. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio strau na granicama zemlje, opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu, jer bee saznao da su se namesnici, koji su imali zamkove unutar granica Normandije, skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja. Kada je stigao u Normandiju, opkolio je njihove zamkove i sruio ih, a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu svialo. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zatitio, a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini, poeleo je da se opet vrati preko Engleskog mora. On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strano dugo i svakoga dana je iao sa sokolovima i lovio dralove, i uhvatio ih je veliki broj. Tu je dugo sedeo da saeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. Ali kralj nije eleo da poslua savete kormilara i pourio je po opasnom vremenu; on je radije ekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale. Onda je razumno pomislio da bi trebalo da poalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoi koja je znala ta treba o svim pesmama uz strune, i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila jo od detinjstva, da ona za njega saini jednu novu pesmu uz strune s najlepim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronae, i da je to pre poalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku, te da se ona nazove Pesma o obali. Po toj pesmi uz strune on e se onda seati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i ekao na vetar. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirae harfe koji su bili s njim, a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske dareljivosti. Kada oni stigoe do nje u Bretanju i iznesoe pred nju bogata poslanja kraljeve milote, ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnou. Zatim proe neko vreme. Onda ona saini onu pesmu uz strune koju je kralj zatraio u svome pismu i po svojim poklisarima, i naui svirae na harfi da znaju Pesmu o obali. Onda oni odoe kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti, jer su dobro i brzo uradili ono to im se dopadalo. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu. I onda rekoe svi koji se u to razumeju da nikada nisu uli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu. A poto se kralju ta pesma dopala vie nego ikoja druga, naloio je da se nijedan svira na harfi ili svira ne mogu smatrati
87 88

Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvaja, hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. do 1087. Barbeflear je grad Barfleur, u to vreme grad u koji se obino pristajalo pri plovidbi za Southampton u Junoj Engleskoj.

118

dobrim ako je ne znaju dobro i tano. To se prou kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova, i ne bee nijedne kraljice, hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. I jo i u naim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. Sad ja nisam proitao nita vie o toj pesmu uz strune na velkom jezku, i ne elim dodati nita drugo do li to da je Bog posvetio kralja i potovanje mu dao da zatiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski, ivu i na radost, te milost ukae onome ko to napisa! Amen!
Pesma o poudniku

Tako kazuju Bretonci da u stara vremena bee obiaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede sveanost svecu. Najplemenitije i najlepe gospe, gospoe i devojke iz zemlje behu tu; nijedna visokorodna gospoa nije proputala priliku da se tu pojavi toga dana. Bile su u svojim najlepim haljinama, sve su imale na sebi svoju najbolju odeu i najfinije ukrase. Drali su se govori i kazivalo se o ljubavi, miloti i plemenitim vitekim delima; svi dogaaji su bili kazivani i zapameni. Svako je ispriala svoje doivljaje, a druge ih sluale. Najbolje doivljaje su sve pamtile i prepriavale ih nanovo i nanovo; tako su esto bile prepriane da su ih svi hvalili. Od toga su i pesme inili; bili su tada obiaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doiveo avanturu. To je istina, kad vam kaem. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata; jer oni koji su umeli da sviraju na violini, harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su poseivali. Za tu zabavu o kojoj u ovde kazivati, bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini, da bi svi bolje uli. Mnogi svetenici i vitezovi su bili tu. Gomila ljudi drugih zanimanja takoe je bila tu. Osim toga, tu behu gospoe, plemenite i predivne mlade devojke i device. Poto izaoe iz manastira, behu skupljeni na onome mestu koje je reeno. Svako je kazivao o svojim velikim delima, svako kazivao svoju avanturu, jedno po jedno su izlazili ispred. Pa zatim stadoe da procenjuju koje veliko delo najvie vrednuju. Osam devojaka je sedelo za sebe, one su kazivale ta misle. Bile su umne i lepog dranja, bezbrine, utive i visoko potovane. Bile su cvet Bretanje, zorne, ugled i blago zemlje. Jedna od njih ree svoje miljenje i ree ga bez uzdranosti: Sada mi vi, gospe, dajte savet o neemu o emu sam oduvek razmiljala: Ja uh vitezove kako zbore o turnirima i vitekim igrama, o avanturama, o ljubavi, o tome da umoljavaju svoje prijateljice. O njoj za koju su velika dela uinjena, ne dre nikakve govore. Kome moemo da zahvalimo za dobre vitezove, zato vole da se susreu na vitekim igrama, za koga se vitezovi ukraavaju, zbog koga se oblae u novu odeu? Zbog koga alju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zato se ne ponaaju sramotno? Zato vole da daju, da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo, govorio tako lepo, molio tako predano pre nego to bi od njega odustao.
119

Otuda dolazi ona velika, slatka enja koja je razlog za asna dela. Mnogi mukarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu, koji ne bi bili ni za dugme da pika nije cilj zbog koga se iskuavaju. Dajem vam moju re da nijedna ena, koliko god da joj je lice bilo lepo, ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi piku svoju. Jer poto su sva dela uinjena zarad nje, nita o njoj ne kazujemo. Hajde da sainimo novu pesmu o piki, da mogu da je uju oni koji to zaele. Neka nam doe onaj koji najbolje ume da sastavlja note - svi e se zacelo nama okrenuti. Njih sedam se sloie s njom, rekoe da to bee izuzetno lep govor. Onda kretoe s pesmom; svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom; pesmu napravie utivu i dobru. Svi koji su bili na zabavi, digoe ruke od pesama koje su pravili i okretoe se damama. Mnogo su hvalili delo njihovo, i inili pesmu zajedno sa njima, kad su uli za tu dobru temu. Vitezovi i klerici dadoe pesmi zatitu i ljubav; ona bee voljena i rado pevana, jo uvek je niko ne omrznu. Tu pesmu veina naziva pesmom o poudniku. Ne elim da kaem pravo ime da se ne iskrivi i pogreno ne protumai. Kako ja uh priu, tako ovde pesmu zavrih.
Pesma o Naboreisu

U Kornbretlandu bee jedan kralj koji se zvae Naboreis. Naboreis bee jedan utiv i velikoduan vitez vian oruju, surov prema neprijateljima, dobar prema prijateljima. On su imali veliku kraljevinu, jednu izdanu i bogatu batinu za ocem. On je dobio enu iz velikog roda, vrednu i znatnu, lepu i utivu i stasalu. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obue i ukrasi, stavi gajtane i trake na svoju odeu i da glavu svoju pokrije svakojakim enskim kapama za koje miljae da je za lepotu i divotu jedne ene, jer ona bee bezmerno naduta ena. Naboreis, domain njen, video je tu njenu naviku i nikako mu se nije svialo to se ona tako preterano kiti. On je esto bio ljut na nju i kriom od drugih je grdio otrim reima. On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj, o razmetljivosti i nakinurenosti njenoj, i govorio da to nije zbog njega, ve to se takvom pred drugima pokazuje. Govorio je da bi voleo njeno ponaanje, samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukraava svoju odeu i marame za glavu trakama i gajtanima, i sa takvom spoljnom ukraenou kakvu nosi na sebi. No, kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutou, poalje Naboreis, domain njen, poruku mnogim od najuglednijih ljudi, a stigli su i njeni najblii srodnici. Onda im se on poali na ono to nije voleo u njenom ponaanju, i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti to ona nee da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. Ako joj se dopadne, on bi rado da ona poslua njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavou. Ali ujte ta je ona odgovorila na poruku svoga mua! Gospodo ree ona ako se mome muu ne svia i ako se ljuti zato to se ja oblaim i to se nosim onako kako dolikuje i kao to je obiaj kod lepih i finih ena, onda ne znam nita drugo da uinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim
120

da pusti bradu i brkove da rastu dugo, i da zatim odsee i bradu i brkove. Onda e se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar. Oni koji su uli gospoin odgovor, odoe od nje i mnogo su se smejali njenim reima i zabavljali se njenim odgovorom, i to se rau nairoko, i za to se svuda saznalo. Oni koji su drali kolu za injenje pesama uz strune, napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim.

121

CRKVENA KNJIEVNOST
STARONORVEKI HOMILIJAR

Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu lei zemlja koja se zove Norveka. Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljatvo i mnogo surovosti. I ljudi su onde ili za avolovim krivouenjem, i malo ih je verovalo u milost Boju, jer Satana ih bee potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja, prorok Boji, oponaa rei Satanine i kae nam: Ja u svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeu na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i liiti na najlepega boga. Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod, koji gradi svetu tvrdinu i podie grene i nakazne ljude, On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veliinom najsvetijeg, i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. Ali onda im posla na Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obea svima koji verovae u Boga veni ivot i veno trajnu radost, ali zapreti zlim ljudima i zloincima uasima stranoga suda i Bojim sudom i mukama u paklu. Tad je vladao u Norvekoj sveti kralj Olaf. On bee veliki svetac, uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu to podsticae dobrotu. On bee roen u Norvekoj i onde mu bee rod. U Engleskoj je poeo da veruje u Boga, a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohriane. Istom kad bi opran svetim krtenjem, postade sasvim drugi ovek i kako to kae sveti apostol Pavle ubi i ublai zlu prirodu svoju u ime Boje, odbaci ovaj svet i grene elje i postade primeran u veri. On je smatrao da je zemaljsko kienje runo i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Boju. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u irokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu. On se drao daleko od svega to zakon Boji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve to mu je On nalagao. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na uvanje, htede da, s velikom eljom, privede Bogu. I kako to retko biva, on je bio i kralj njihov kada je re o upravljanju zemljom, i uinio je apostolska dela svojim svetim uputama. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemonom Bogu. Takvo veliko znanje i takav besedniki dar dade na Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove rei, propovedi i njegovo divno ponaanje, mnogi se ljudi pokajae za grehe svoje i odbacie paganstvo. Ali tada ustadoe protiv njega mnogi zli, moni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana. Oni se svim silama okretoe protiv poruka Bojih i omalovaavae njegovo sveto uenje. Ali sve to sveti kralj Olaf primae sa strpljenjem zarad Boga i stade jo vernije da
89 90

In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti - u Vulgati.

122

propoveda dobro svakome oveku nego to to injae ranije. On bi radije da izgubi ivot svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije venu sreu nego da se poda Sataninom bespuu i ne-snazi paganstva. Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Bojoj i svih svetih ljudi. Onda je skrio i spalio paganska svetilita i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih svetenicima i uiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hriansku i dre slubu boju. Onda se sav narod okrete poslunosti prema Bogu s velikim pokajanjem, odree se paganstva i svekolikih zabluda. Niko ne moe potpuno rei kolika je radost ila s tim dobrim ovekom i koju je on oseao kada je gledao kako se narod u Norvekoj okree od paganske vere i Sataninih stranputica a zatim nalazi milost kod svemonog stvaraoca. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Bojim mukama i putovanjima svetih ljudi, davao im tople savete i ubeivao stare i mlade, karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom. Kada je to bilo gotovo, on uspostavi zakone meu ljudima, zakone kojih su se potom pridravali po celoj zemlji: da moni ne pljakaju one koji su siromasi, da svako radije vlada svojim, kako je i pravedno, i da uiva u onome to mu je Bog dao. U zakon je stavio i koje su u ime Boje obaveze uenih91 prema neukima. Utvrdio je i ta ueni da od onih drugih dobiju za to kao platu i tovanje. Grdio je i kraljeve i dvorjane, ruio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgree prema onome to je istinito i pravedno. Onaj ko potrai po tim zakonima, videe koliko je on tvrdo verovao u Boga, koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji, i koliko je bio pun milosra i saoseaja prema svim malim i siromanim. Niko ne moe pravedno rei koliko je mnogo dobra taj sveti ovek uinio za ljude dok je vladao zemljom i odreivao zakone. Ali to im je vie dobrote pokazivao, to mu behu sve neverniji, i jeretici i zlonamernici se podigoe protiv njega, velika gomila uz pomo Neastivog. On se onda povue pred tom olujom na istok u Gardarike92, i ne htede da ima ita vie sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. Niko ne sme da optui Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. Bolje da se ovek okrene onome to je mnogo istinitije, a to je da nije hteo da prekri veru svoju hriansku i izloi pogibelji ivote ljudi koji su ga pratili, e da bi tako unapredio hrianstvo i bio zemlji odbrana. Tada on ode jednom kralju istono u Gardariki koji se zvae Jaroslav, i ostade mnogo dana kod njega uz velike poasti. Onde je postao poznat meu svim ljudima zarad svoje vere, ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima.

91 92

Svetenici. Garariki - tadanja Rusija.

123

Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istonim putem preko Svitjuda93. I on je sam verovao da e ga Bog prvo pozvati da zadobije veu ast i vlast, i kao pravi borac spremao se za dvoboj. On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnaio snagom Bojom, opasao se otrim i britkim maem koji se zove re Boja. I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da ivot poloi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norvekoj najviega kralja. Ali im neprijatelji i protivnici njegovi saznadoe da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu, urotie se svi protiv njega i htedoe da ga na prevaru ubiju. Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson, jedan ovek od velikoga roda, zao i nevernik, kako to obino bivaju oni koji izdaju kralja. Taj ovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom, i podlou je pobedio svoga gospodara, jer je ovaj imao manje vojske. No pre nego to je trebalo da se sukobe, ukaza se kralju na Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domaivahu nebo. I Gospod na mu ovako govorae: Moj dobri prijatelju, doi im pre da bude sa mnom i svetim ljudima. Za trud tvoj i rad sainiu ti jednu divnu koronu94, podariti veni ivot, nebesko blaenstvo i radost. Kad se probudio, on svojim najbliim prijateljima ispria prelepo snovienje i toplo zahvali svemonom Bogu za divan poziv. Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad, i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima, svojim protivnicima i Bojim neprijateljima. Kada ke dan odmaknuo, bi pogoen u koleno i zaseen po obrazu pre nego to pade i izgubi ivot istoga dana, i to bee jedna sreda. I taj dan, koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik, jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izraunato je 1024 zima96. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proiveo na ovome svetu. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuu i njegovi ga sopstveni gardisti oprae i pazie ga to najbolje umehu. Tada naie jedan jadnik, slepac, koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu to su njome oprali telo i rane, te mu se ruke skvasie u toj vodi. On ustade i protrlja oi i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajae. I on i drugi to tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog

Svij - vedska. Krunu. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvaen iz groba i kanoniziran 1031. godine. 96 Po naem raunanju vremena to se dogodilo 1030. godine.
94

93

124

pokazao, proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. I svi ljudi iskreno zahvalie Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zasluili. 2 U Irskoj bee jedan hertug po imenu Gudtorm, veliki poglavar i uven po hrabrosti. On je bio sestri Olafa svetog. Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97, i prijateljstvo meu njima je bilo izuzetno. Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu koliinu blaga. Jednoga dana, dok su bili na putu kui, trebalo je da izmeu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko moe. Onda kralj htede oba dela samo za sebe, i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meu njima. On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje, ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedniko vlasnitvo i napusti svoje brodove, ili da zapone bitku sa njim. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teka. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice, a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. Ali bee i preopasno potui se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. Tolika je bila razlika u snazi momadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova, a hertug ne vie od pet. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noi da razmotri stanje sa svojim prijateljima. On je mislio da e za to vreme uspeti da omeka kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. Ali toga dana je bilo vee na misu svetoga Olafa98. Ali im mu bi jasno da ni reima ni prijateljskim savetima ne moe kralja da otrgne od stranputice, onda izabra da radije umre hrabro i napusti ivot muki nego da ivi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beae to je izgubio tako mnogo blaga. Onda pozva svemonog Boga i svetog kralja Olafa, prijatelja svoga, i zamoli ih za podrku i pomo. On obea svecu da e napraviti divno raspee od srebra za svetu kuu u kojoj on poiva, ako mu spase ivot i pobrine se da se iz izvue. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. I zahvaljujui pomoi Olafa svetoga obori kralja i svakoga oveka to ga je pratio, i mladog i starog. Nakon te blistave pobede vrati se kui iz bitke, vedar i radostan, sa svim plenom. Odmah naloi da se napravi raspee od srebra toliko veliko da je i due i vee od odrasla oveka, i istovremeno ukrasi kuu sveevu tom divotom za pomo u nevolji to mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf prui uz snagu i mo svetoga trojstva, Oca, Sina i Gospodovog Svetog Duha, koji vlada i upravlja sad i navek.

97 98

Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla, glave 54-55). 28. juli.

125

STAROVEDSKI LEGENDARIJUM

(Kraj XIII veka) Marijina udesa Jedan moan i visokorodan vitez otide u manastir. On nije znao ni da ita ni da peva, i nije mogao nauiti ita vie do Ave Maria. Tu malu re, jedinu koju je umeo da proita, stalno je nosio na jeziku; govorio ju je dan i no, gde god da je bio i ta god da je radio. I kad je umro i bi stavljen u zemlju, iz njegova groba je izrastao najlepi ljiljan, i na svakom listu ljiljana je stajalo Ave Maria napisano zlatnim slovima. Onda ljudi iskopae zemlju do korena i pronaoe da je koren ishodio iz njegova jezika. Jedan hitri vitez, koji je vredno hvalio Nau Gospou, pojahao je na turnir. Na putu u misu u jednom manastiru koji bee podignut i posveen asti Nae Gospoe. Vitez je eleo da uje sve mise i da nijednu ne izgubi, i toliko je tu ostao da se turnir zavrio, pa on srete uesnike na putu. Mnoge je sreo i oni rekoe da su njegovi zarobljenici i svi rekoe da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan, i da je danas sam zadobio nagradu. On shvati da mu je Naa Gospoa svojom moi i blagosti pruila tu ast preko anela svoga sina zato to je okasnio slavei je. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde sluenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana.
Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99

Prva poseta (20. decembra 1267.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek oseao duboku radost kada bih uo prie o ivotu, delima, patnjama i smrti svetaca, a posebno Naeg Gospoda Hrista i njegove asne majke. I kad sam zatim razmiljao o onome to sam uo, oseao sam u svome srcu takvu utehu, da za mene svet i njegova zadovoljstva ve tada poee da gube svoju vrednost, te sam esto razgovarao sa svojom krvnom braom o tome da bi trebalo da se povuemo iz sveta. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreena enja; poeo sam da teim i udim za tim da mi Gospod dokae svoju milost tako to bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo reima ve i delom i primerom, sigurno i jasno da nauim ivote njegovih svetaca; nekoga kome bih se u srdanoj ljubavi mogao pridruiti, kroz ije bih se vrline mogao izgraditi, kroz iju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me
99 Petrus de Dacia je iveo izmeu 1230-tih i 1289. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis, izdanje Joh. Paulsson. Numeracija pisama po Lundnu zasnovana na hronologiji Jarla Gallna. Prevod na savremeni vedski jezik Tryggvea Lundna. Ovde uzeto iz Carl Ivar Sthle & E. N. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. Medeltidens och reformationstidens litteratur. Utgiven av Carl Ivar Sthle. Stockholm: Svenska bokfrlaget/Bonniers, 1968.

126

pritiska od mojega detinjstva, kroz ije bih se razgovore prosvetlio, kroz ije bih se drutvo uteio i kroz iji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome to se tie ivota svetih ljudi. U tim oseanjima provedoh tako dugo vreme, mnoge dane i, kako verujem, vie od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti ne kroz moje zasluge i elje pokazao vie ljudi oba pola koja su esto mome srcu donosili radost. Pa ipak moja enja nikada nije bila utaena, i kretnje moga srca njima smirene. Jer to sam ih pomnije posmatrao, to sam vie eleo da ih posmatram, i to sam vie takvih skruenih ljudi video, to sam vie eznuo da vidim i druge, jer ni kod jednog ne naoh ono to sam traio. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju udnju. Na kraju me milosrdni Otac, videvi da su moje sopstvene zasluge nedostatne, poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz iji me lik i rei svekoliko radovae, i to ne samo u njenoj blizini ve i kada sam je se seao. Gospoa Alfradia, plemenitog roda i udata za istaknutog mua, bila je teko obolela i poslala po brata Waltera, koji je odavno bio njen ispovednik. On me povede sa sobom drutva radi i navee na dan apostola Tome uputismo se njenoj kui. Stigosmo kasno s veeri, i on sede i saslua ispovest te gospoe. Dok sam sedeo i ekao ga u toj kui, prie mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim. Ja odgovorih: Iz Klna.101 Onda ona ree: O, trebalo bi da ste bili u naem gradu102 i videli ona uda koja se dogaaju sa jednom mladom devojkom! S veeri sledeeg dana nas se dvojica uputismo, kako je to brat Walter eleo, onoj kui u kojoj je upski pastir stanovao, i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izloena. Brat Walter, koji joj je jo od detinjstva bio ispovednik, ue u svetenikovu kuu da je poseti. Ja sam se jo na putu u svome srcu odluio da outim ako li ugledam to neobino ili udesno, jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja. Kada uoh u svetenikovo dvorite, ugledah jedan siromaan dom, tune ljude i jednu mladu devojku koja je sedela neto po strani lica prekrivenog redovnikom maramom. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera, zgrabi je jedan avo, baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese. Prisutni se strano uplaie od ovoga, ali jo vie od muka za koje su znali da ovome slede. I dok su svi tugovali nad patnjama koje e ona morati da izdri, mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost, moje srce nae utehu i moja dua se zaudi. Pokuah da obuzdam svoje duevno uzbuenje i postideh se toga da ga neko primeti, ali shvatih da e se dogoditi neto neobino, jer ono to osetih svojim spoljnim ulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost, naprotiv: ja osetih avolovo prisustvo, bojadoh se njegova besa, videh tugu eljadi i jadno stanje devojke. Ali, upitah se, otkuda su onda mogli doi ona neobina radost i promena u mojoj sutini?
100 Begina je lanica beginskog zaveta, jednog enskog drutva nalik na manastirski red, ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogunou da se iz njega izae. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj koli (studium generale) dominikanskog reda u Klnu. 102 Stommeln blizu Klna.

127

Da bih skrio ta sam oseao, dadoh se u razgovor sa eljadi iz kue, to jest, sa pastirom crkve, njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kui, a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznosei joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. Ali radost je tako duboko prodrla u moju duu, da i danas, mada je od tada prolo jedanaest godina, ne samo da je sauvana u mojim uspomenama, ve je i sad oseam podjednako jako kao i onda. Jer toga asa sam istinski iskusio blagodat Boju. I dok sam tako sedeo i sluao rei porodice i tu i tamo ubacivao po koju aljivu ili ozbiljnu re, bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom ve i panjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam oseao da svojim prisustvom menja moju sutinu, jer mi bee jasno da mi je zbog nje, koja e mi kasnije biti tako draga, Gospod podario taj dar. Tada, dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku, videh da je avo sedam puta baci dole, etiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu krinju kraj njene leve strane, i to tako silno da su se udari o zid i krinju mogli uti nadaleko. to se mene tie, ja sam se najvie udio tome to devojka uprkos svim tim estokim udarcima nije ni uzdahnula ni zajeala, da, to ni reima ni ponaanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola ve ostala nepomina bez jadikovki i albi. Ali ja vie nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: Dragi oe, ne znam da li vidite kako avo estoko napada devojku koja sedi kraj vas; bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i krinje i stavili jedan jastuk izmeu nje i njih tako da padne na meko, ako je on opet baci nauzak. Tako se i zbi. Poto smo tako sedeli neko vreme, uh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. Kada ene, koje su sedele kraj nje, to ue, upitae je zato je jeknula. Ona im odgovori: Ranjena sam u noge. Onda pogledae i videe da je to tako, jer u svakom stopalu naoe po jednu sveu ranu kako krvari. Ona jo etiri puta jeknu uz sauesne suze prisutnih. Kako posle svakog jeanja pronaoe nove rane, i ja ustadoh i pogledah, ako se dobro seam, dva poslednja puta, pri emu otkrih rane im su nastale, pre nego to je krv stigla da se probije napolje, jer izmeu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obino protekne jedan tren. Meutim, to se zavrilo tako to ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih etiri svee rane koje su krvarile, a na istom delu drugoga stopala tri rane, isto tako svee prokrvavljene. Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je leala na srcu, primetio sam da se broj rana svaki put poveavao. U meuvremenu je poela no nakon dana svetoga apostola Tome, i mene, koji sam pree bio ispunjen radou, poe sad da obuzima sauee. Brat Walter, moj drug, eleo je da itamo kompletorijum103. Kada smo to zavrili, u prisustvu devojke i sa svom panjom po pravilima reda, brat Walter kleei stavi obe ruke na devojinu glavu i proita jevanelje U poetku bee Re kao zatitu od napada zloga neprijatelja. Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim no s tom porodicom. On mi to dozvoli, i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kui bee spreman za njega iz potovanja prema njegovoj starosti i smernosti. Jer on je bio veoma smeran ovek, uznapredovao i u starosti i u milosti,
103

Completorium je poslednja od bojih slubi s molitvom tokom dnevnih slubi (obino osam).

128

osedeo, blag izgledom i potovan kako od svetenika tako i od laika. Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je uteim i od nje dobijem utehu kroz udesa Gospodnja, naoh u sobi dve svee koje su gorele sve do svitanja, i sedam osoba koje su bdele cele noi, ne na smenu ve sve odjedanput, a da niko nije otiao u krevet. To bdenje je bilo nuno, jer se svako pojedinano mogao plaiti za svoj ivot zbog avolova besa koji je bio tako estok, grozan i neizdrljiv za ljude. Ja se, dakle, vratih onde, i prisutni me primie s radou, pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug. Poto sam tako sedeo neko vreme u tiini, devojka me upita: Kako se zovete? Ja odgovorih: Petrus. Onda ona ree: Dobri brate Petruse, ispriaj mi togod o Bogu, jer ja tako rado sluam kada se govori o njemu, mada ja, na alost, zbog muka kojima sam sada izloena ne mogu biti onako paljiva kako bih to htela. Na zahtev njen i drugih, ja im ispriah, iako nisam vladao potpuno jezikom, dva, po mome miljenju, pouna dogaaja uzeta iz ivota brae, od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica nauila jednog kartezijanskog redovnika da joj slui i da je voli, a u drugom kako je jedan od brae iz reda brae propovednika osloboen petnaestogodinjeg istilita i to zahvaljujui misi koju je itao jedan stariji brat, a njegov prijatelj. Nakon to sam to ispriao, neko vreme sam utao. Onda devojka poe da uzdie snanije no ranije. A kada je upitah ta joj se dogodilo, ona odgovori: Ranjena sam u prevoj kolena. Onda protee onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom proita Miserere104; zatim opet uzdahnu, stavi desnu ruku pod haljinu, izvue jedan gvozdeni klin vlaan od svee krvi i stavi ga na moj dlan. A to meuvreme bee uzrokovano time to to orue (mora biti da je bilo od gvoa ili drveta), kojim ju je avo ranio, nije iz rane mogao izvui ili iupati bilo ko sem avola samoga, a to se jasno videlo iz onoga to je sledilo. Taj ekser, koji sam na takav nain dobio, bio je, osetio sam to kada sam ga dodirnuo, toliko vreo, da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin uvan u aci ili na grudima. [---] Izjutra se vratih u Kln odakle sam i doao. Ne znam da li sam se ikada u celome svom ivotu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloenju. Nisam udeo ni za ime vie od toga da celebriram misu u ast Svete Device kao zahvalnost za boanski blagodar koji sam dobio. Na alost, ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio rei: No je meni svetlo u mojoj radosti, jer mrak nije mrak pred tobom i no sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana.105 O, srena noi, o blaena noi, koja za mene posta poetkom boanskog prosveenja koje ne poznaje razliku izmeu dana i noi! O, blaga i radosna noi tokom koje mi se po prvi put prui blaenstvo da

104

Miserere Psalm 51, Miserere mei deus, (Gospode, smiluj mi se), po manastirima psalam pevan kao psalam za leenje. 105 No Psalam 139:11-12. 129

iskusim kako je predivan Gospod! To je ona no tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. [---] Druga poseta (24. februara 1268) [---] Kada je, dakle, tako sedela na klupi jedno tri ili etiri sata, licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom, iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri. Poe lagano da die, ali ipak sporije i lake nego to ljudi obino diu. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom panjom moglo primetiti, jer se nije dogaalo na obian nain. Ona je, kao to rekoh, udisala na mnogo tii i laki nain nego to se to obino dogaa, ali ono vreme koje je proticalo izmeu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (to deluje protivreno) mnogo due nego u obinom sluaju. Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise, poe polako da die sve dublje i onako kao se obino die. Zatim poe da govori, ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su paljivo sluali, i to ne u povezanim reenicama, ve u razdvojenim nadimcima od milja i reima ljubavi kao ti najvoljeniji, ti najdrai, ti najmiliji ili mladoenja i pritom je likovala tako udnim trzajima, da joj se celo telo treslo, i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno due vreme nego to traje smeh, da, onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere, sve u istome dahu, nakon ega ponovo bee nepokretna podjednako dugo. To stanje smeha, drhtanja, ushienja ili radosti ja ne znam kako da ga imenujem, jer tako to nikada ranije nisam video trajalo je, ini mi se, onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. [---]

130

BIRGITTA

(oko 13021373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Boji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj eleo uzdii108 i uzeti za savetnika: Taj ovek, koga ti zna i koga kralj sad hoe da uzme za savetnika, on je vuk. A ta e drugo vuk uiniti doli prevariti, i zgrabiti i progutati. Zato ja kaem, ako kralj hoe moje prijateljstvo, onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druenja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ite. I ne sme mu pomoi ni ljudima ni poklonima, jer on ima kou jagnjeu, ali u njegovom srcu je nezajaljiva e i otrov izdaje. Ali ako kralj poslua njegove savete i potrai njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraninoj naivnosti slobodno s njime zbori, onda u ga ja odbaciti i mnogima e postati uzreica, i izvri se na sveopti podsmeh, i moi e da kau: Gledaj, kralj je vie nalik na krunisanog magarca nego na glavara. I razloga ima da se boji da e izgubiti svoje kraljevstvo.

Samo su dva otkrovenja sauvana u svojerunom Birgittinom zapisu. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik, ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377, a konano izdanje je tampano 1492. Najkasnije 1380tih godina zapoelo je prevoenje nazad na starovedski, doslovno i izrazito latinizirano. Postoje odreene razlike izmeu latinskog i vedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoenja. Sredinom petnaestog stolea prevod je preraen u prirodniji vedski jezik. 107 Upozorenje na vuka, latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck, 1492), tekst 8:16, starovedska verzija u G. E. Klemming (ed.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter, SFS 14:I-IV, 1857-84. vedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Sthle & E. N. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokfrlaget, Bonniers, 1968). Prevod na osnovu tog teksta. Razlike izmeu latinskog i starovedskog prevoda nisu date u komentarima. Upozorenje je upueno vedskom kralju Magnusu, a odnosi se na Valdemara Atterdaga, danskog kralja 1340-1375, od koga je Magnus zatraio pomo protiv svoga sina Erika i vedskih velikaa na ijoj je strani bila Birgitta. 108 uzdii Ne moe se odnositi na Valdemara; verovatno greka redaktora Alfonsa od Jaena, koji je formulisao poetnu reenicu ne znajui na koga se tekst odnosi. 109 one zemlje Odnosi se na Skne, oblast koju je Magnus kupio 1332., a Valdemar hteo da povrati. 131

106

ANTICRKVENA KNJIEVNOST
VELIKA ALA O SVIM GVARDIJANIMA110

Ovde se kazuje velika ala o svim gvardijanima. Kada gospodin gvardijan ue u manastir, on vidi redovnike svoje lepo obuene. On onda smakne kapuljau sa svoje glave, da mu elo zasija po celom manastiru. Onda gospodin gvardijan eta napred-nazad sve dok ne doe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. Gospodin gvardijan je lepo obuen. On ima dva krzna, jedno jagnjee, a jedno veverije. On ima etiri obine kabanice i etiri kabanice sa kapuljaom. A najzad se i sto postavi. I nikakav jezik ne moe da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. A gospodin gvardijan ne jede ono to je etvoronono; on jede guske, i kokoke, i patke i svekolike ptice; on jede i ribu: tuku, i lososa i deverike, i jede osam riba kuvanih, i esnaest prenih i devet spremljenih na biberu. Zatim pojede jo deset riba i jo deset puta deset riba. Svinjetinu ne sme da jede, jer to je etvoronono. On onda d se to pirja u tiganju dok ne izae sav sok iz toga. Zatim da se to prespe u jednu iniju i kua od toga, pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice, zato to je to dobra, masna supa. Nikada gospodin gvardijan ne jede palainke, jer one su bezukusna. Zato se za gvardijana iznesu jaja. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prenih, i pet jaja skuvanih, i pet spremljenih u loncu, i pet na tiganju, i pet skuvanih u kupusu i pet peenih na aru. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja, i jo pet puta pet jaja. Dozvoljeno mu je da pije. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku, a jedan u desnu ruku. Onda uzme oba bokala, popije malo i odmeri koliko mu prija. Onda kae gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci, jer u njemu je loe pivo: Iznesite taj prokleti bokal! A za onaj drugi, koji je u njegovoj desnoj ruci, kae gospodin gvardijan, jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: Ovamo, moj dragi oe! i zagrli ga, i popije jedan junaki gutljaj. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu, da je Bog spasi. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu, da Bog podari dobru godinu seljacima. Trei put pije gospodin gvardijan za grehove i oprotaj svoj brai. etvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kae: Miserere mei, deus! i zahvali Bogu to je dobro sit i to je dobro popio. Poto onda proita molitve, on naloi da mu spreme raznorazna pia da ga ne uhvati guenje. On u njih umea vino i biber i umbir. On ih uini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana, talasa se okolo njegovog ela i cele glave. I znajte to pouzdano da ta para unitava svu kosu na gospodinu gvardijanu. I zbog te stvari su svi gvardijani elavi. Tako se zavrava ova pria.

110

Originalan tekst sauvan u cod. Holm. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoe Mrete); taj deo napisan 1457. ili neto ranije, a tekst nastao verovatno poetkom 15. veka. Ovde prevod iz izdanja E. Noreen: Fornsvensk lsebok. 111 nistor Verovatno bokal ili slian sud. 132

PREDMETNI TEKSTOVI
NORVEKI ZAKONI

Uvoenje u rod112 Sad mukarac moe da pobolja uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najblii naslednik. Ima li sinove, a majka je njihova dobijena branim poklonom, ako je samo jedan punoletan i on se saglasi, onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. Onaj ko s njima poseduje zemlju batinicu, da se saglasi na batinskom sudu. Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. On treba da odere kou sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bave s pivom. Onaj ko uvodi oveka u rod, prvi da stane u cipelu, zatim onaj koji biva uveden u rod, pa onaj koji mu daje naslee, pa onaj koji mu daje batinicu i onda druga rodbina. Niko da ne da drugome naslee drugih, ugovori s podvalom da ne vae. Niko da nekome uini podvalu s nasleem. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina, a njegov punoletni sin da uini isto. To je punovano uvoenje u rod. Ako nema sina, da stane u cipelu onaj koji mu daje naslee. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju batinicu. On da kae ovako Ovoga mukarca uvodim u dobro koje mu dajem, i u kaznu i u poklon, i u sedite i stanite, i u globu i u pramac, i u sva prava kao da mu je majka dobijena branim poklonom. Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom, a stric bratia. Kurvinski sin i sin iz iblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. Onako kako sam sad rekao, mogu i drugi roaci da uvedu u rod i uine punopravnim za naslee, ako se saglasi onaj ko je najblii naslednik. Onaj kome otac da slobodu pre nego to je sin iveo 15 boinih noi, moe se takoe uvesti u rod; onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim. Onda on da ima sve u ta je uveden dok ive oni koji su s njim stali u cipelu; onda kad oni umru, da uzme i naslee i zemlju batinicu. On da oglasi svoje uvoenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme naslee. Onda da naslee bude potvreno za njega za veka i vaveka.
Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaingslog), odeljak o ugovorima, lan 58. Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda, ali ako je otac bio slobodan ovek, mogao je da dete uvede u svoj rod. To je isprva vailo samo za decu koju je imao sa robinjama, ali je kasnije proireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca), odnosno decu koju je imao kriom (takozvana deca zaeta u iblju). Uvoenje u rod je vailo za ceo rod i injeno je, po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu, na kakvu rodovsku sveanost. 114 Sold i mel su stare norveke mere za zapreminu. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljaa iz 1274. godine, est mela je inilo jedan sold, ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. Oko 1600. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16,2 l, u Sunhordlandu 24,3 l i u Nordhordlandu 40,5 l, a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveko vreme. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97,2 l.
113 112

133

O pretresu115 Sad ako je roba ukradena oveku i on vidi da trag vodi od mesta, onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatrai pomo od ljudi da tera trag i da prati trag do kue koga oveka. Onda oni da sednu ispred ograde i poalju jednog u kuu i kau svoj posao i zatrae pretres. Onda on uini ponudu za pretres i ode po svoje susede, onda oni da uu samo u koulji i bez pojasa. Ako odbije pretres, onda se kazao krivim za krau. Sad ako nau kradeno izmeu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja, onda je seljak lopov, ako je kod kue, ali punoletni sin njegov, ako seljak nije kod kue; ali ako niko od njih nije kod kue, onda je to kuni osloboenik116, ako je kod kue. Ako oni nisu kod kue, onda je domaica, punoletna ki, ako nije domaica. Ali ako niko od njih nije tu, onda je rob predradnik117 lopov. Mukarac je lopov ako je kradeno naeno u mukoj odei, ali ena ako je naeno u enskoj odei. Nae li se kradeno u krevetu, onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. Nae li se kradeno pod kljuem ili rezom, onda je lopov onaj ko uva klju. Nae li se kradeno u senari, na mestu do kog se spolja ne moe dopreti, a da se u ne provali, onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. Isto i za naslagana drva. Sad ukuani dobiju peenje118, onda je ena najboljeg oveka u kui lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. Ali ako ne jede, onda je lomilac lopov. Kad moe biti da je kradeno stavio neki stranac, onda se moe porei i vae zakletve119.

Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaingslog), odeljak o krai, lan 255. Rob osloboenik koji je uzet za lana domainstva. 117 Rob koji odgovara za domae poslove i rad na imanju. Od glagola bryta, lomiti, u stvari, onaj koji lomi hleb i deli ga. 118 Podrazumeva se kraom. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje, i to zakletva sa pet suzaklinjaa uz onog koji da je zakletvu, i zakletva sa dva suzaklinjaa uz onoga ko daje zakletvu.
116

115

134

STAROVEDSKI ZAKONI120

PAGANSKI ZAKON121 Kae mukarac mukarcu pogrdu: Ti nisi jednak mukarcu i nisu mukarac u grudima. Ja sam mukarac kao i ti. Da se sretnu na utoitu tri puta. Doe li onaj to je rekao re. a ne doe onaj to je dobio re, onda da bude kako je nazvan; on ne moe da poloi zakletvu i dovede svedoke, bilo za mukarca ili enu. Doe li onaj to je dobio re, a ne doe onaj to rekao re, onda on da vikne tri puta Podlac! i da uini znak za njega u zemlji122. Onda da bude jo gori mukarac onaj to je govorio, a nije smeo da odri. Sad se sretnu obojica pod punim orujem; padne li onaj to je dobio re, da se plati za njega pola globe, padne li onaj to je rekao re dernjala su najvei na reima, jezik je smrt glavi123 da lei u neplaenoj njivi124. STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka O ubistvu [4] Rob ubije oveka od roda, da se ne zove ubica oveka. Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu, da ne bude van zakona, sem ako odbije da plati126. [5] Ubije neko veanina ili oveka iz Smolanda127, oveka iz kraljevstva, ali ne zapadnojetskog, da plati za to osam ertuga i trinaest marki, ali nikakvu krvarinu rodu. Devet marki kralju od ubistva oveka i takoe svim ljudima128.

120 Prevod starovedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Sthle & E. N. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. Medeltidens och reformationstidens litteratur. Utgiven av Carl Ivar Sthle. Stockholm: Svenska bokfrlaget/Bonniers, 1968. 121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu vedska hronika i lino ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. godine, verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. veka. 122 Verovatno neki ritualni in kojim se poniava protivnik. Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa ivotinjskom glavom uz kazivanje pogrda. 123 glper orda wrster, tunga houudbani moe da se prevede i nedelo je najvee u reima, jezik je najvei ubica. 124 Starinski aliteracioni izraz i vgildum akri znai bez prava naslednika na krvarinu. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokaziva Eskil. Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetlea 13. stolea (cod. Holm. B59). 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu, rua bot ok ttar bot, to jest est plus est maraka. Krvarinu rodu plaao je ubiin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo sve do sedmoga mukarca. 127 veanin je oved ovek iz srednje vedske, iz oblasti nazvanih svea. Is Smolanda je ovde ovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. 128 Ertug i marka su starovedske novane jedinice. U starovedskim zakonima sistem je bio sledei: 1 marka = 8 era; 1 ere = 3 ertuga; 1 ertug = 8 peninga. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke; 13 marki i 8 ertuga su tako treina od 40 maraka. Novane kazne su obino deljene u tri dela: jedan deo tuiocu, ejdan deo kralju (u odreenim sluajevima biskupu), jedan deo seoskoj zajednici (obino upi), ovde ono to se naziva svim ljudima.

135

Ubije ena oveka, onda da se digne tuba protiv najsrodnijeg mukarca. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. Ubije neko danca ili norveanina, da plati devet maraka. Ubije neko stranca, da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. Ubije neko stranog svetenika, da plati za njega koliko za oveka iz zemlje. Svetenik mora da bude u seoskoj zajednici. Ako ubiju junjaka130 ili engleza, onda da plate za njega etiri marke onome ko digne tubu i dve marke kralju. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131. Ubije neko neijeg roba, da plati za njega tri marke, ako ne potvrdi da vredi etiri marke. Niko nema od toga pravo sem tuioca. [9] Ode neko neijoj kui, prekri mir doma, on ga ubije u nunoj odbrani na uglu kue, da digne tubu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaanje. [10] Neko postane skitnica, dri se ume i pljaka, ubije ga neko u nunoj odbrani, digne tubu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaanje. [11] Ubije neko mukarca u krevetu kod svoje ene ili na drugom mestu zakonito uhvaenog sa svedocima, da uzme jastuk i arav, donese ih na sabor, da da se vide krv i ubistvena rana, digne tubu protiv mrtvaca i podri je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaanje132. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi, to je podlo delo. Ubije neko nekog na saboru, to je podlo delo. Prekri neko mir ili nagodbu, osveti se neko lopovu, osveti se neko za kaznu dosuenu na saboru, ranom ili ubistvom ili paljevinom, to je podlo delo; izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. Odsee neko obe ake nekome, ubije nekog na spavanju, to je podlo delo. Podlo je delo nositi titi preko obale134. Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji, izgubio je zemlju, pravo da ivi u zemlji i pokretnu imovinu. Vee li neko nekog za drvo u umi, to je podlo delo. Gaa li neko kroz badu za dim i ubije oveka, ubije u kadi ili kupatilu, ubije ga dok vri nudu, iskopa oveku oba oka, isee oveku jezik iz glave, odseu oveku obe noge, ubije neko enu, sve je to podlo delo. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeu mukaraca. Ubije neko svoga gazdu, to je podlo delo. Ubije neko mukarca na klupi s pivom noem, kad s njim deli no i komad mesa, to je podlo delo. Pobije neko nekome stoku, uini se kao kurjak na njom, to je podlo delo135.
129

Stranac je ovde ovek iz druge pokrajine ubica ne mora da bude izloen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). 130 Junjak je ovde nemac. 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se sluaju ne isplauje. 132 Svedok ovde nije oevidac, ve ovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaanjem krvarine. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. 136

Ode neko na ratniki brod i uini se pljakaem na moru, stoji li na vratu drugoga ili glavi i poini nasilje nad njim, to je podlo delo.
STAROSKANDINAVSKE DIPLOME

POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili uju ovo pismo alje Olav Endridson Boji i svoj pozdrav. Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara etiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka eenog srebra, Digestum vetus na 4 marke, Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. Dve od pomenutih knjiga, Inforciatum i Digestum vetus, obeavam da u vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu. Ali za Codex i Digestum novum, koje su nestale, obeavam da u kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za etiri marke eenog srebra, na koliko su procenjene, ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz kole. I stavljam na zalogu kako sebe, tako i moje naslednike, zemlju i pokretnu imovinu da e to biti ispunjeno138. Od sada vie nee vaiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige. A za istinitu potvrdu stavljam svoj peat na ovo pismo koji bi sainjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona, s Bojom milou kralja Norveke, dana 27. avgusta (VI kalendas Septembris). ISKAZ SVEDOKA139 Vas, moj vrli i visokorodni glavaru, kralju Hansu, s Bojom milou kralju Norveke i Danske, izabranom za kralja vedske, venda i gota, hertugu Slesviga i hertugu Holstena, Stormarska i Ditmarska, grofu Oldenborga i Delmenhorsta, pozdravljam ja Tjostolf Sveinson, gospodina Oda Alvsona podknez u namesnitvu Skien, ponizno s Bogom kao Va duni sluga. Obznanjujem za Vae gospodstvo da sam po pismu Vae milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po krinoj misi s prolea u estoj godini Vae vladavine141. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona, koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano, koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson, i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord doao do njih istoga dana i kazao im da je ono to
Poinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. 136 Bergen, 27. avgusta 1317. godine, Diplomatarium Norvegicum II, 129. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiu od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534), zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. 138 19. jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brgge) u Flandriji i onde zalae sve etiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. 139 Skien, 6. maja 1489. godine (?), Diplomatarium Norvegicum I, 961. 140 U sredu. 141 Krina misa s prolea pada na 3. maj. 137
135

je Arne Toleivson dobio, to sam ja uinio i niko drugi. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja; oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord, koji je naneo povredu, doao peice do Bea, a Arne, koji je pao, tu bio gost od ranije. Lidvord, koji je naneo povredu, uao je u kuu i sreo seljaka na vratima i upitao: Mogu li da uem u kuu? Seljak je odgovorio: Zato ne bi uao? I tebi u pruiti au kako i drugima, ako se lepo ponaa. Lidvord je onda seo za sto i dobio au i nazdravio Arneu, onome to je pao, a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio. Onda je Lidvord rekao: Got synth ju.142 Arne, onaj to je pao, odgovori: Ja ne mogu da sluam to blebetanje. Helge, onaj to je optuen da je uestvovao143, ree tada: Pa ipak treba neto da priamo. Arne odgovori: Onda treba da govorimo jezik naih otaca i jezik naih majki; neemo biti finiji no to oni behu. Mi ne elimo taj jezik, mi to kabret144 jedemo. Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga, i nita nije rekao. Arne onda ree: I rei na to ukazuju, a moramo pomisliti i da momku moe srce biti ranjeno; svako se svoga sea. Onda Lidvord ustade i uze helebardu i ree Torgeiru: Hajde da145, i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea, ali Arne ne dobi od toga povredu. Arne onda ustade i obojica isukae noeve i ubodoe jedan drugoga i ranie jedan drugoga. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i trei put u preponu, i ovaj je od toga odmah umro. Bog nek se smiluje dui njegovoj. Ranije pomenutog Helgea odvedoe do vrata, ali on htede opet u kuu i zasee vrata udarcem, ali ga zadra seljak sa imanja. Seljak ree Sveinu: Ne ubadaj oveka dok ga drim. Lidvord izae i otra svojim putem u umu, a Helge ode gore na gornje imanje. Ovo ubistvo je poinjeno u Beu u junom delu Telemarka navee na krinu misu s prolea van svakog svetog mesta146, a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. On147 je takoe stavio zalogu za Vau milost za globu za gubitak podanika148 i plaanje oprosta, a rodbini za krvarinu. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga sasluanja. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku to ga je kralj odredio, a kao potvrdu toga stavljam svoj peat na ovo pismo, koje je sainjeno na onaj dan one godine kako je to ve reeno.

142 143

Donjenemaki: Neka te Bog blagoslovi." Misli se u ubistvu. 144 Re kabrette oznaava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira, tada este hrane na norvekom selu. 145 Tekst oteen. 146 Staronorveki griastar, sveto mesto, na primer crkva, gde se, ili sveto vreme, na primer boini praznici, kad se ne sme izvriti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaivala kralju za gubitak jednog podanika. 138

KNJIEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius

(1605-1669) Tubalica Nad ovim Suvim i hladnim Proleem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni as &c. Nanovo tampana/ Godine 1673. 1 SUvo i hladno Prolee/ ini Leto kratkim/ I hranu za Zimu unitava/ Boe/ pomozi/ to vlada/ reci Prolee odlazi/ I malo nam Radosti prua/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoa Leto kvari. 2 Dobru Majsku Kiu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlai/ I Suu proteraj/ ne daj Mrazu vie Da neno Cvee kanjava. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ to GOSPoda sluim i njega se bojim. 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Sua tvrda/ Otete rue crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne moe. Sauvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nene Zemlje Plodove. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proiri/ Pomozi Oblaku da se vie digne/ Daj nam da brzo ujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoa tera da uti. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da pleu i klanjaju se. 5 Daj da u nizu pleu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepraju Leptiri Leta. Na Cvee i Lie/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuu/ daj da pevaju/ tiglici mali/ Uz divne vedske bele Pliske.

139

6 Daj Radost i Utehu/ ne daj eva da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da ivi. Utei svake Grudi na Ostrvu vedskom/ Koje sad tuno zbori. Daj Leto/ daj Cvee/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica vie i kuka. 7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad No se i Dan dele/ Daj da se uje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ ivotinje da pleu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nau. 8 Uini nam Dan dugim/ uini nam No kratkom/ Daj da Dad topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu to bee/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju. 9 Uini nas plodnim gore/ uini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se vie raduju/ Koji u tankoj lanenoj odei hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubai sviraju. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ to Sjaj svoj esto nikome ne tedi hteti/ Zasvetli nad naim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoa i Sua nestanu/ Sad eznu/ sad ude/ ene i Mukarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. 11 Uini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da ume i Doline ozelene/ Oteraj Suu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce utei/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tuno zbori.

140

12 Daj da uma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam nita ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ uma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se plee/ S Radou/ s Krotkou/ Daj da se razmeste areni Kreveti. 13 Daj da Trava omeka/ i Cvet lep/ Daj da plee mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru. Daj da lep Vetar duva na eir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima to Nou putuju. 14 Daj da inovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreu/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meu svim Staleima/ Daj da se mnogi raduju. 15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da vau Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od ume/ Dokle god dosee/ Daj Volu da gleda i zuri. 16 Pusti Stoku na ispau/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u umu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Bojim kljuem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ etva bogata/ radost priinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele. 17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere.

141

18 Na Cvee i Lisje pusti Pele/ to Med slatki vuku/ A Vazduh se zaglui/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreu/ Smiri Bes/ daj Mir/ Boe budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo. 19 Ti vlada Ratom/ ti vlada svime/ Ti vlada i Nebom vrstim/ Jer ja elim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jaemo/ Uini bujnim/ hrabrim/ ta je sad pozvano/ Ti najbolje zna nae dobro. 20 Mi smo/ O Boe/ prema tebi greili/ Oprosti nam Nedostatke teke/ Mi hoemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane nae da ivimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve to nas sludeti moe. 21 Smiri Poudu/ tvoji nas Darovi ue/ Uvek ispravno da uivamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku to nosi/ Prazan i napukao Krag. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godinja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Utap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ to nikada bolesnom Izleenje ne daju. (1641-42)

142

Thomas Kingo
Umoran od ovoga sveta i eljan neba 1. Zbogom, Svete, zbogom idi, Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob, To breme to si mi natovario, Njega zbacujem i prezreu ga, Otrgnuu se i sad mi je dosadila Tatina, Tatina. 2. Pa ta je sve to svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo, To su samo mehuri i napukli probisveti, To su samo ledena kora, otpad i briga, Tatina, Tatina. 3. ta su moje godine, to unjajui se nestaju i krijui se odlaze? ta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave matanja? ta je moj rad? moj trud? moj znoj? Tatina, Tatina. 4. O bogatstvo i zlato, Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici, Ti i jesi od varljivih stvari sveta, to rastu, smanjuju se i menjaju, Ti i jesi zarad najvieg htenja, Tatina, Tatina. 5. Ah, ast, ta je? ta su tvoje krune i venci to ih nosi? Zavist ti uvek na grbai sedi, Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! esto se onde saplie, gde drugi lako kliznu, Tatina, Tatina. 6. Ah, naklonost i ljubav,
143

Ti hitro die ardak u vazduhu to pada, Ti izvetaeni naduvenko, nestalni vetre, to hiljade oiju ima pa ipak slep juri, ta si kada te na svetlu dana ovek vidi? Tatina, Tatina.

7. Ah, prijateljstvo i vera, to se prilino po srei kao vetrokaz okree! Ti lepi prevarantu, ankolizu bedni, to esto razoara kad se pehar jada ispije ti si, kao to iz iskustva znam149, Tatina, Tatina. 8. Ah, telesna eljo, Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila, Ti kuino to se pali, ti iskro to leti150, Mnoge si u veni plam oterala, Ti na med lii, ali je pie gadno Tatina, Tatina. 9. Pa onda idi, idi, Ti nee vie moju duu varati, Prevrtljivi svete, naputam te, I sputam te u grbo zaborava, eznem da iskupim svoju tugu i jad, U Avramovom krilu, U Avramovom krilu. 10. Onde e moje godine Zapoeti u venosti divno prolee, Onde nee dan sa suncem ustajati, Niti mi mesec menu i utap odmeravati, Jer ISus je sunce, to mu zraci sjaju U Avramovom krilu, U Avramovom krilu. 11. Moje bogatstvo i zlato Bie istom postojanou puno,
149 150

Kingo je doiveo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. Kuina i iskra kao simboli enske i muke ljubavi (v. Isaija 1.31).

144

Nee mi ih lopov ukrasti, Nee mi ih lukavost oteti, Moje bogatstvo je osloboeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu, U Avramovom krilu.

12. Ja u ast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi, Meni e krunu dati divotom ispunjenu, Krvlju jagnjetovom sve je pozlaeno152, Dobiu je pa makar se i sam satana razbesneo, U Avramovom krilu, U Avramovom krilu. 13. Divotom u ja Zablistati meu svetim brojem anela, Zavidno oko me nee videti, BOji lik e mi se uvek u oi smeiti, Tu u se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu, U Avramovom krilu. 14. Onde ja prijatelja jednoga imam, Moj ISus, to voli i to ga vole, Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je, On uvek nebesku luu ljubavi iznosi, Uz duh ljubav veno arom sjaji U Avramovom krilu, U Avramovom krilu. 15. Moja elja i moja radost Osveavaju se basunama anela i zvukom, Ali BOg je uvek sva elja za mene i njih! I digni se onda, duo moja, i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je elja vena i slatka U Avramovom krilu, U Avramovom krilu.

Ova i sledee strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII. Osveen pranjem u krvi jagnjeta, to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. Slika je oblikovana u duhu tadanjeg hrianstva pokajanja i iskajanja grehova.
152

151

145

Svako ima svoju sudbinu 1. Tuga i radost zajedno putuju, Srea, nesrea u redu se kreu, Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju, Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je praina, Nebo je jedino blaenstvom puno. 2. Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju, Ali igra ipak nije kraljevska odea! Hiljade tereta krune ljuljaju, Hiljade briga u moi skiptara! Stanite je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino ini blaenim i vedrim! 3. Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu nai! esto su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje, Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas liava! 4. Mo i mudrost i zemaljska ast, Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati, ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stii, Nebesko blaenstvo jedino opstaje! 5. Najdivnije rue najtvre trnje imaju, Najlepi cvetovi razjedajui otrov, Pod rumenim obrazom srce moe svesti to je sudbina ipak tako razliito podeljena! Po vodama opasnosti Naa zemlja pluta, Nebo jedino do blaenstva uzvisuje! 6. Pa neka! nikad se ja muiti neu to svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti nee,
146

Nita mome srcu hrabrost uzeti nee! Tuga e umreti, Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaenstva cvetati! 7. Strah e poroditi trajnu radost, Bol e svoju nit iz tuge izvlaiti! Beda krasiti najbogatiju odeu, Slabost se uzdii na najzdravijim nogama! Zavist e stajati U uglu stida zarobljena, Nebo jedino sve to moe srediti! 8. Neka onda moj usud i moja srea budu Kako moj BOg i moj GOspod eli, Neka samo zavist svoju u sipa, Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna e ipak ostati, Nebo e ovde sve preokrenuti!

Skogekr Bergbo
Iz zbirke Wenerid SVe je zalud, kao vetar i kao sen Sve stie i odlazi i nita ne ostaje I kad najdue traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li ovek plae ili peva. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad ovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva. Zato budi srena to k tebi srce moje posee to vreme ite neka ti se ne ini da mnogo otee Provesti u samoi svoju u mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. Ko nam zaborav dade taj nam i pamenje stvori Moda e i Venerid jednom duh moj prestati da mori.

147

Gunno Eurelius Dahlstierna

(1661-1709) XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. Podajte caru carevo, a Bogu Boje. Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas dri/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdiu dan i no/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one to ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ potujemo/ obavezu dajemo/ sluamo/ slubu i porezu; Ako hoemo da izbegnemo ono/ to je mnogo gore! ta nam je Gospod naloio, to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: Daj Bogu svoje srce; daj kralju svoju veru: Daj Bogu duu; i daj svome kralju blago/ ivot i krv: Daj Bogu i kralju to im pripada; tako avo svoje ne dobije!

Johan Runius
Nad tatinama sveta Air Anglois153 1 ta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno, otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasiuje, Srce ipak ostaje nezadovoljno. ta je svet? Samo sujeta, pouda, ast, bogatstvo, Sve o emu ovde snimo, Nema ga, Kad se probudimo Nagi smo. I naa je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno, Plata mala,
153 154

Engleski airen, u to vreme omiljena melodija. Rodnog greha 155 Kesa za novac. 148

Raun sasvim pun156 Ima sluga tatine, Triarije i nitice, Lake kao perje, Prolazne kao vetar, Ali s venim dugom. 2 ta je rod,157 Svilena odea, I poloaj, Svih je ljudi poreklo dobro poznato. Tenost je krv, Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. Odeom svojom I praocima Nee postati plemi, Sopstvena vrlina je plemstvo pravo; Ne dii krestu, Ko bee ishodite Pronai sad, Otac tvoj je orao, majka ti prela159. Idi Pismu160, Idi humku, Pogledaj ta mrtvi rodovi veruju, Zemlja je ta majka svih161: titi i ma, U grobu se sreu, Prosjaki tap Kao brata prepoznaju. 3 ta je zadovoljstvo? ta je sok162? Samo vetra dah, Ljuska bez jezgra, dom za crve: Nakon slasti, Nakon pia, Sledi trule, Crv savesti e tad rasti. Iza greha
156 157

Raun pred Bogom. Podrazumeva plemenit rod. 158 Po Svetom pismu: poticati od neijih bedara. O poreklu. 159 Upuuje na vedsku krilaticu: Kad je Adam orao, a Eva prela, gde tad bee plemstvo. 160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva, 3:19: Jer si prah i prahu e se vratiti. 162 Misli na vino u Bahusovoj slubi. 149

Sram sledi; Poudnie, pazi se pada, Seti se kako enskar nedavno zaluta, Kao od olakanja, Pa iz tatine, Zatim iz poude Pade i na stubu srama zavri. Ti, pijanice, Sluaj kakav udan sluaj Nedavno se zbi u Bahusovoj dravi: Pivopija silni, pjan kao klada, Ode od vina, Pade na tikvu, Srete svinju I glasno kriknu, dobar dan drue. 4 ta je zlato? Crveni glib U krinji? Kome dukati ne prijaju? itava kesa, Prilino teka, U gladi se daje Za smee i golubinji kal163 Gaji vraga uto sranje, Crne zemlje ekskrement. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva istee. Ti, krtice, to novac guta, Koji zbog zaarana duha uto smee u majoj koi165 Dole zakopava I s poau Tom se klanja; Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S oholou, Tatinom poude, Potpuno ba briga,
163 164

Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: a etvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu unitenja Jerusalima. 165 Kese za novac su pravljene od maje koe. 150

I za novac kovani, I ciciju tu Ba mi se fuka, Sve to prezirem: Kau mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlae. Nek tako bude, Nek se tako zbiva, Ja u odgovoriti: Svako misli da je pametan. Velika gospoda Imaju svoje lude, to ih prate tamo-amo; Ja i svet svaki imamo svoga; Ako hoe da uje, I da o tom pria, Mora uiniti; Ja sam njegova, on je moj167.

Hans Adolf Brorson

O Postanju 1 Ustajte! sve stvari, to ih BOg stvori, Njegova divotu da slave, I najmanje to on stvori, veliko je, Njegovu mo moe dokazati. 2 Da svi kraljevi krenu po redu, Sa svojom silom i moi, Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. 3 Da! velika sila svih anela, to skiptar nebesa nose, Nikada tu sposobnost ne imae Najmanju trun da stvori. 4 Najmanja travka nad kojom se udim Po umama i dolovima, Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 ta bih da ponem kad Malo proziram, Koliko mnogo ljudi hodae i hodi U svim carstvima sveta?
166 167

Kvari mogunosti za zaradu. Ja sam luda sveta, on je moja.

151

6 ta da kaem kad vidim Da sve ume vrve, Mnogi vratolomi to ih ptice ine Gore pod gospodovim nebom? 7 ta da kaem kad hodam Meu cveem na poljima, Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 ta da kaem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo moe da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 ta da kaem kad elim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 ta da kaem kad vidim Kako roj zvezda sja, Kako mi se svaka blago smei, I gore mi k nebu mae? 11 ta da kaem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anela ete? 12 ta da kaem? moje rei Ne ele mnogo da kau; O, BOe! kako je tvoja mudrost velika; Tvoja dobrota, snaga i mo! 13 Svem onom to duh ima Na e tvorac u susret krenuti, Njegov e zakon brda i doline ispuniti, I sve krajeve sveta. 14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji, Ko ima sposobnost i jezik, I svi koji na nebu ive, Naem tvorcu hvalu nek pevaju. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji, U tonu radosti zajedno, Haleluja! na Bog je velik, A nebo odgovara amen! Iz udna dragocenost vere (1739)
152

Georg Stiernhielm
(1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeu dve drijade)168 eljo srca! reci moru kako tiho Ono lei, kao svetlucavo Ogledalo, Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kaici, Sve je puno mira, ne uje se nita to smeta. Tlo cveta, i puno je ploda; I uma svoje lie nosi u divoti, Na Brdu se ivotinje pare, Dokle jutro ne zarudi. Sve zapadni vetar lagano poinje da umi, Ptiice se gnezde, cvrkuu, skau; Gospoa Nachtigal se zvuno glasa. Sve se raduje: jer ovde ive Paks i Muza.

Lars Johanson (Lucidor)

(1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se alio, lud bih bio/ Mada mi prilino loe ide/ Srea moja izgleda krivudavo hoda/ Oekujui Vreme ona izgleda pravo ide; Ta ceo Svet voli ono to je aroliko/ Mnogi moraju da ivi i to beli hleb ne jedu. 2 Nesrea se izgleda stalno sa sreom smenjuje/ Sve to Poetak ima jednom se zavrava; Pijan ovek nema uvek tap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom zavravaju; Onaj ko na Istinu tapom pokazuje Ipak moe lako sa Mostia Istine pasti. 3 Rosa nebeska obiava na Drvee da pada/ Ali im im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih moe sasei Kad sekira ni dralju nema? Crvotona se prstima mogu gnjeiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube.
168

Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan tw dryader)

153

4 Zato samo pusti Sreu da se s Nesreom bije Dok ne vidim/ Ko e za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jae Ako ga izmori muke e ti stvarati; Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije. 5 Zato e moja Krv i i Duh bezbrini ostati/ L a s s e se ne boji ni mrnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da ini vie nego zata moe da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ii Putem/ Nek izbegne ko moe takvu Omu Nesree/

6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da ivi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Srea se stalno okree/ retko kad moe da ostane/ Mada tek jue stie/ danas ve odlazi; Zato se nadam da ete jednom nauiti da piete Da ste Vi nesreni vedri kao Ja. (1669-1670)

Henrik Gerner169
Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.)170 Glava 4: O domainovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom, da ne bi postala tvoj gospodar. (Sir. 9,2)171 Kao to se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra, ili rebra onde gde je glava, tako mu i nije naredio da supruga nad muem ima vlast (5. Moj. 22,5): to je njemu gadost da se ena ili u muku odeu oblai ili oruje nosi, ali je jo odbojnije da se vidi obuena u muku vlast, i da se nad svojim muem nadvlauje. Jer time zamera Bojem delu, koji oveka stavi da joj bude njena glava i uini je njegovim pomonikom. uvaj se zato, ti obazrivi domaine, da ne povije svoj vrat pod enin jaram! jer to ti nije korisno, ali mora oekivati jednu od tri stvari: 1. Ili e postati idolopoklonik, jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom, onda e ti ona ubrzo postati i tvoj Bog; to se moe videti kod mudrog Salomona, koji je pustio da mu nepoznate i strane ene nad srcem zavladaju (1. Kr. 11,4). Tako se to

Henrik Gerner (1629-1700), upnik u Birkeredu kraj Kopenhagena. Re oeconomia je tada znaila gazdinstvo ili uenje tome kako valja voditi jedno domainstvo. practicosacra ukazuje na tesnu vezu izmeu svetovnog i duhovnog aspekta. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom anru, koji se naglo razvio nakon reformacije zbog sredinjeg znaaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet, tj. nisu kanonizirani.
170

169

154

dogodilo sinovima Izraelovima sa kerima moabitskim (4. Moj. 25,1-2). - 2. Ili si zapao u najveu opasnost: Gde Samsonova ena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem, a Dalida vlast nad njegovom snagom, to ga je prvo kotalo 30 sveanih haljina i ivota 30 mladia (Sud. 14,19); drugo ga je kotalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog ivota (Sud. 16,17.21). 3. Ili e zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja e te supruga prezirati, tvoj e blinji huliti na tebe, a iz ta dva proishodi tree: od toga e bol u srcu imati. I ta da se onda sudi o jedu koji e to kod drugih izazvati, da ki eli u majinoj koulji da hodi i sin da se navikne u oevoj da bude? Takav brak, u kome je mu ena, a ena mu, nalik je na gradnju Kule vavilonske, gde uzee opeke mesto kamena, i smolu zemljanu mesto kre, i niko nikoga ne razumee pravo (1. Moj. 11,3.7) Suvie je nisko za jednog oveka da bude kako ena, i suvie visoko za jednu enu da bude mukobanja

Olof von Dalin

Zadovoljstvo toga da zadri u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha umo i bistri izvore, Koji moj jad u usamljenosti uste. ini se da se i sam eho pita za njeno ime, koje je moje srce pokrenula. Vi mi moete svedoke dovesti, Da li jo kakav smrtnik postoji Koji moe vie ceniti, hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra. Mada mi srce pui mora, Da svu muku moju iskae; Ipak u sve do zadnjeg asa, Skrivenim zadrati svoj skupoceni izbor. Nena mi vatra srce nagriza, Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. Pesma Dragi Bahuse, otvori svoju bavu! Iz tvojih mi flaa podari pijanstvo! Sve do poslednjeg asa moe mi dati Da u buretu vina svoju kuu gradim. Dragi Bahuse, otvori svoju bavu itd. Najdivnija Venero, ne nanosi mi bol, Ti koja itav svet zadovoljnim ini! Zato si mi se u srce smestila, Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero, ne nanosi mi bol itd. Ko e me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje koe bore. Ali ipak za oboje mogu postojati:
155

Kad jedno izae, drugo unutra ue. Ko e me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje koe bore. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju, a gusku u lonac stavljaju; i onaj, to draganu ima, nema se zato zato hvaliti. Prijatelju dragi, hajde, u kolo se uhvati, i plesom pod razori; ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo. Podigni jedro, sad nam vetar duva, ja se na brod uvek usuujem; svako svoj uzima, pa i ja moj, jadan onaj koji nieg nema. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine; i kome je prijatelj u mislima ne moe besneti i cerekati se. Ptica peva u zelenom lugu, i grana poinje da raa; ja mislim na svaki lep trenutak to u ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nee mrznuti po elu; a da moj aneo nije lep, sigurno bih drugog uzeo. vedski Argus: List I:49 A poto sam pomenuo formalnosti, mogu priznati da sam sino uo neto to je vredno panje: Ako se eli primeniti na sneno otezanje kakvog suenja, ima se pravo na to: Dobio sam jednog smenog momka, koji me svako vee zabavlja svojim priama, a ovu mi je ispriao na starinski nain na koji se priaju bajke meu prostim ljudima. Bio jednom jedan kralj, koji je imao kraljicu, a imali su jednu ki, koja je bila tako lepa, tako lepa, kao sve ono to je lepo, i davali su joj tako sjajnu, sjajnu odeu od istog zlata i srebra, da je blistala kao sunce. I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljevi iz strane zemlje; ne, stani, zaboravio sam da kaem da je princeza imala jednog malog, malog psa, koji se zvao Pip. I sve je to bilo lepo i dobro, onaj kraljevi iz daleke zemlje je video princezu u crkvi, i onda se tako, tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije, i skroz je na smrt legao. Ne znam sad ba kako, ali princeza je izgubila svog psa, koji se zvao Pip, i niko nije gde je nestao, a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je tei. I dani su dolazili i odlazili, i ona nikako da ozdravi, pa je kralj pomislio da e ona umreti, i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko, ta da inimo? i
156

kraljica je odgovorila: Dragi oe, nita drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da e onaj ko povrati Pipa dobiti nau ki. I to se tako zbilo i dogodilo, i onda je kraljevi pomislio, onaj to je leao bolestan: oho, oho, mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. I onda je otiao preko celog sveta, preko 20 milja, dok nije stigao do jedne babe na jednom vojnikom imanjcetu: Dobar dan, ree on, bogteblagoslovio, ree baba. Babo, moe li da mi kae neto o Pipu, ree kraljevi. Da, ree baba: Ako oe da ostane u mom domu Dok ne izjede dvanaes iljada jaja, Saznae ono za im udi. Gde je Pip nestao. Dobro, dobro, pomisli kraljevi. I tu moj momak zavri svoju aavu bajku: Kad sam ga upitao zato ne ispria jo, odgovorio je: ekaj, ekaj dok kraljevi ne pojede sva jaja. Ne, ne, to ne ide tako brzo: mislite li da se to moe zavriti za etvrt godine? S m e n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a e k a m etvrt godine dok ne ujem kraj prie

Carl von Linn

Iz GOVORA o osobitostima insekata, odranom za Kralj. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172, kada je odrano prvo predsednitvo1739, dana 3. oktobra173 Moja gospodo! I. Sve to je svemoni Tvorac sredio na naoj planeti nainjeno je u tako udesnom redu da ne postoji nita emu nije potrebna podrka drugog da opstane; Zemlja sama sa svojim kamenjem, rudama i ljunkom, hrane se elementima i iz njih raaju174: Biljke, drvee, bilje, trava i mahovina, rastu iz planete i na kraju ivotinje iz biljaka. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari, zemlja postaje hrana biljkama, biljke crvima, crvi pticama i ptice esto grabljivicama; esto na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice, crvi pojedu ptice grabljivice, bilje pojede crve, zemlja pojede bilje: Da ovek, koji sve pretvara u svoje potrebe, esto postaje hrana grabljivica, ptica grabljivica, crva ili zemlje. I tako se sve kree u krug. Dakle, svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe, ve zarad drugih. Tigrovi, risovi, medvedi, deravci, lisice, hermelini &c. moraju da nose svoje skupocene koe drugima na korist. Psi moraju celoga dana da gone srndaa ili zeca, da bi ih ovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu; konj, slon, kamila moraju da nose najtee terete; vo vue plug; krava daje mleko; ovca nosi vunu; irvas vue saone; svinja i je riju zemlju; krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lake mogu sejati: soko hvata ptice za ljude; koko nas hrani jajima, petao nas izjutra budi; kukavica i eva danju; slavuj nam peva i poji nou. Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oi raduje. Veina ptica kao to su rode, dralovi, aplje, guske, labudovi, patke, vorci i zebe moraju da se svake godine s prolea sele ovamo nama na Severu; zamene svoja stanita s jeseni za zemlje junoga sveta, kako bi mogle da padnu u ruke vie naroda.

172 173

Auditorio Illustri Velika sala Vitekog doma Akademija je osnovana 2. juna 1739. godine, a Linn je rebom odreen a bude prvi predsednik; kada mu 3. prestaje mandat, on dri ovaj govor koji je bio poetak do danas neprekinutog niza predsednikih govora. 174 Elementi zemlja, vazduh, voda, vatra 157

Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala, plivaju uz reke, putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana, da bi ivotinje, ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. Ronci se u stotinama sputaju a jezera i kao mrea teraju ribu ka obali da bismo onde lake mogli da je lovimo. Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokau gde je ispod povrinom skrivena riba. Surinamska muica svetli nou da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obuemo. Pele s velikim trudom sisaju med za na izbirljiv jezik. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile pueva, ostriga i jastoga, sve na slubu oveka i ivotinja. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i naem ustrojstvu, zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi ivot umnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo; vojnici rtvuju krv svoga srca i jedini ivot za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. inovnici provedu sav svoj ivot sluei drugima. Vlastodrci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu, vreme, zadovoljstvo i snagu za dobro pastve. Tvrdice skupljaju ono to e drugi prohariti. Ratar ore, seje i anje ono zrno koje e od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom.
[ ]

158

Hedvig Chalotta Nordenflycht

(1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko to parnjaka Po boji, po sjaju, po divoti nema, Meu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najvie privlai.; Na tvojim listovima priroda svira, U umetnikom sjaju se iskazuje, Taj fini miris balzama to ga iri ini mi zadovoljstvo i oarava me. S vernom brigom ja te gajim, Blag vazduh da die ima, Otar udar vetra nikada te ne sree, Od vreline, mraza si bezbedan. ivahan lahor na tebe duva, to kroz list i pupoljak prodire, I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osvei. Ali kao to moju kolibu krasi I u svoj se svojoj divoti pokazuje, Uasan zakon promene ti slua, Ti vene, mre i nema te vie. Ti hitro sav moj trud zaboravlja I dosadi ti moja nena nega, Meu bedne tvari svoju krasotu krije, Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim, Da se na slabo bie alim, Njegova je sudbina da se menja, On mora biti kao to moe. On je trava, on mora propasti, Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi, To mora biti kako jeste.

Iz Obaveza enskinja da vebaju svoj razum Glupi zakonu, slepi obiaju, Koji bednu zavist slua Kad Evinom rodu brani Da Parnas dodirne. To to si isprva potekao
159

Iz slabog i mukog mozga, Koji htede da svoju vlast odbrani, Zacelo je, bez sumnje, jasno; Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoe uvek se borie i dokazuju da su pretrpeli tetu od kunog vazduha, Koji se u svom zaludnom mudrovanju udi da li ene imaju Plemenit duh, nebesku vatru, I od ega su nastale? Ta budala ne zasluuje Da mu se na glupa pitanja odgovara, Mora se dugo uvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti mukaraca I mnogih udica sumnji to ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlaie. [Moja ivotna elja je preseena] Mel. Ti, ponosna sreo, ta je itd. Moja ivotna elja je preseena, I smrt je moja enja, Tebi je, ti mrani, tihi grobe, Sva moja udnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zato da moja dua radost nosi, Moja radost je nestala; Moje vreme u plau otie, elja moje mladosti nestaje; Ja sam nesreno data U vlast grozne tuge. Lagana smrt pred oima stoji, nju koju ipak ne nalazim, Ti jadno bolno srce! Zar ne moe gorka bol, to te bez prestanka nagriza, Da ti smrtni udar zada, Da drvo ivota prepukne, I iskra plemenite due Svoju tamnicu izgubi?

160

Ambrosius Stub
Nikad se ne grozi, jer to pee Nikad se ne grozi jer to pee, Neprijatelj se smeje tvome bolu; Ne tedi tako da krtica postane, Jer tome e se naslednici smejati. Neprijatelj te najradije u nevolji gleda, Naslednik ti samo smrt eli. Budi dobro raspoloen, Sam sebi oduke daj, ivi i obojicu ih ismej. Ne tako, to skakue tako hitro? Ne tako, to skakue tako hitro? ta te to bode, asna devojko? Da trati tako hoe i vikati Ve na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima aneoska imena i ast, Ali trolovi i medvedi i vuci mukarci nikad ne ele biti, Nae druenje bez vetijih vetina Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi; Najveu divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i mukarca. Tvoja majka sama nae Da to istina bee. Razmisli, mladost kratko traje, Divna rua uskoro moe izbledeti, Lepota se moe skriti i muna biti , I neprimeena svenuti. Kada lepota nestane, a divno stvorenje se izgubi, Onda se smeju isuenom telu , nevrednom da se zagrli, Zato svoje srce ovamo prikloni, Voli, voli, sad je pravo vreme; Priroda je svakom polu dala svoju elju ljubavi i dozvolu, Jednom mladom drugo je mnogo potrebno; Tvoja majka sama nae Da to istina bee.

161

Ludvig Holberg
Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadri novu teoriju o naoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaenopoiveg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i nainu na koji ljudi misle Kneevina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemakih milja. Po njoj se lako moe proi bez putovoe ili tumaa, jer u njoj se posvuda govori jedan jezik, mada itelji Potua odstupaju od itelja drugih drava i provincija po naukama i obiajima. A kao to Evropljani na naoj planeti imaju prednost nad drugim narodima, tako su i Potuanci ovde uveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji oznaavaju milje; na njih su postavljene ispruene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovitu ili selu. Ali je zanimljivo i prilino udno da itelji te planete govore jedan jezik, mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama, navikama, naukama i prirodnoj obdarenosti. U tome je ta planeta iva slika promenljivosti prirode, koja ne moe nita drugo do da pokrene i oduevi posmatraa pristiglog iz daleka. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. Po njima se plovi uz pomo brodova na vesla, koja se pokreu takorei maginom silom, jer se ne pokreu kao naa ljudskim rukama, ve vetakim mainama koje se samo kreu. Ureaj i vetinu tih maina ja ne umem da objasnim, jer nisam ba vian matematici. Osim toga, ti drvenjaci su tako otroumni u svim svojim izumima, da niko, ko nema Argusove oi i skoro boanski razum, ne moe da otkrije njihovu vetinu. Ta planeta ima, kao i naa Zemlja, ima trostruko kretanje, tako da se vreme ovde, kao kod nas, deli na no i dan, leto i jesen, zimu i prolee, a ona mesta, koja su najblie polovima, hladnija su od ostalih. Ali kad je re o svetlu, zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeu noi i dana. Da, moglo bi se rei da je no prijatnija od dana, jer ne moe se zamisliti nita blistavije od svetlosti sa Sunca, koje se odbija od nepropusne polusfere, koja lii na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. itelji se sastoje od raznih vrsta drvea, kao to su hrast, lipa, topola, palme, trnovi i slino, po kojima esnaest meseci, na koje se dei podzemna godina, imaju svoja imena. Jer svakog esnaestog meseca Nazar se vraa na svoje mesto, ali ne u neki odreeni dan, zbog tog razliitog kretanja; jer kao i Mesec kod nas, ta planeta svojim razliitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. Raunanje vremena je razliito, a utvruje se na osnovu najudnijih zbivanja, posebno na osnovu jedne velike komete koja je, po njihovom miljenju, pre tri hiljade godina prouzrokovala optu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drvea, a sa njima i ostale ivotinje sa izuzetkom nekoliko njih, koji su se spasli od opte poplave po uzviicama i vrhovima brda, a od kojih potiu sadanji stanovnici. Zemlja je veoma bogata itaricama, biljem i drugim raslinjem, i ima skoro iste voke kao i naa Evropa; ipak, ne postoji zob, ali on nije ni nuan, jer na toj planeti nema konja. More i jezera daju divnu ribu, a du obala se nalaze najdivniji letnjikovci, as povezani u nizove, as rasuti ovde-onde. Pie stanovnika se pravi od odreenog bilja, koje se zeleni u sva godinja doba. Oni koji prodaju to pie, nazivaju se obino minhalpi, to su varioci bilja, kojih ima samo odreen
175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789. 176 Firmamentum lat.- nebeski svod.

162

broj u svakom gradu, i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. Oni koji su dobili tu privilegiju, ne smeju da imaju nikakvu drugu dravnu slubu, da privreuju neto drugo ili se bave nekim zanatom. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima, koji su javni inovnici i dobijaju za to platu; jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu, mogli bi da privuku sve kupce, a zbog prednosti koje imaju u dravi, mogli bi da prodaju njihovu robu po nioj ceni. U naem svetu esto vidimo da se inovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima, a na tetu drugih zanatlija i trgovaca. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece, koji mnogo podstie broj stanovnika. On poveava ili smanjuje slobode i prednosti u dravi prema broju dece. Tako se onaj ko je otac estoro dece oslobaa svih redovnih i vanrednih poreza. Zato su raanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego to su teki i tetni na naoj planeti, na kojoj se porez rauna po glavi deteta177. Kod njih niko nema ak ni dva inovnika poloaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja sluba zahteva pun trud. Zato se inovnitvo obavlja to moram rei uz dozvolu stanovnika naeg sveta bolje ovde nego kod nas. Takos e strogo dre tog zakona da se jedan lekar ne moe odjedanput baviti celom medicinom, ve se zadovoljava da prouava prirodu jedne jedine bolesti, a jedan muziar se ne trudi da svira vie od jednog jedinog instrumenta. To je sasvim drugaije u naem svetu, u kome ti razliiti inovniki poloaji vreaju stanovnitvo, ine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove, i gde niko nije jak ni u emu, jer bi svi da budu jaki u svemu. Kad lekar istovremeno hoe da izlei i ljudske bolesti i dravni slom, oljari i u jednom i u drugom; a kad jedan muziar hoe da bude i virtuoz i savetnik, ne moe se od njega oekivati nita drugo sem disonance. Mi se divimo onima koji se usuuju da istovremeno preuzmu najrazliitije poloaje, da se uguraju u najvanije poslove, i da se smatraju sposobnim za sve. Mi smo tako loi da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti iloem znanju o sopstvenim sposobnostima; jer kad bi poznavali znaaj poslova i svoje slabe snage, oni bi odbili te poloaje kad bi im ih ponudili, i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. Ali ovde, nasuprot tome, nema nikoga ko se laa neega u ta se ne razume. Ja se jo uvek seam da su uo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. Inae e glumci pokazati vie razuma od nas; jer oni ne biraju najbolje uloge, ve one koje najbolje mogu da odigraju. Zar da glumci budu pametniji u pozoritu nego mi u ivotu? Stanovnici te kneevine se ne dele na plemstvo i puk. Nekada je ta podela postojala, ali kad su kneevi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo, zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roenja, tako da se drvee sada potuje samo po svojim vrlinama, poloajima i radinosti. O tome u detaljnije govoriti kasnije. Jedina prednost koju roenje moe da prui, jesu brojne grane. Dete se potuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo; jer gomila grana ini drvee sposobnim za runi rad. Ja sam ve govorio poneto o prirodnoj obdarenosti i obiajima toga naroda, pa itaoca upuujem na to, a ovde zavravam poglavlje. SEDMA GLAVA Dravno ureenja kod Potuanaca U Kneevina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji. Tako je to ve itavo hiljadulee, i od toga se ne odstupa. U godinjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red, jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima, pojedini su smatrali da se mora vie polagati na duevne osobine nego na prednosti po poreklu, i izabrati za regenta onoga koji zasluuje tu prednost. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. On je u
177

U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaao po glavi lana porodice.

163

poetku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. Ali to nije dugo potrajalo, i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blaena ona drava u kojoj filozofi sede za kormilom. Jer kako je novi knez bio niskog porekla, njegove vrline i vetina vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono potovanje koi ine snagu drave. Oni, koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega, smatrali su ga takvim i kad je seo na presto, i nisu hteli da prihvate da ga sluaju kao svog kneza. Gunali su zbog njegovih uredbi im im se ne bi svidele ili bi im palo teko, i razmiljali su samo ta je nekad bio, a ne ta je sada. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslunost, ali ni tako nita nije uspevao da uini. Ostali su pri tome da preziru njegova nareenja, jer nisu potovali njega samog. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva, i poeo je da biva strog. U toj drugoj krajnosti se ona iskra, koja je tinjala pod pepelom, izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili, i za jednom zlom pobunom sledila je druga. Vremenom je uvideo da se drava ne moe odrati ako njom ne upravlja jedan regent koji potie iz velike porodice iji koreni mogu narodu uliti potovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu, koji je na nju imao pravo po roenju. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom, i ono nevreme, koje je tako dugo inilo zbrku u dravi, smirilo se. Zato je zapreeno smrtnom kaznom onome ko u budunosti i najmanje promeni nasledni red. Taj red u pravoj liniji e, da se pretpostaviti, zauvek ostati nepromenljiv u Potuu, tako da se prvoroeni nee zaobilaziti osim u krajnjoj nudi. Ipak, godinjaci kazuju o jednom filosofu, koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji nain. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobii kraljevsku kuu, ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najvie sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. Kad je izneo svoj predlog, podvrgao se toj proveri, kakva je bila uobiajena u njegovoj zemlji, i dao da mu oko vrata dre konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. Kad je veanje bilo okonano, a glasovi prebrojani, taj predlog je proglaen nerazumnim i krajnje tetnim po dravu. Naime, verovalo se da e on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeu kraljeve dece, i da je zato bolje zadrati stari poredak, koji odreuje prvoroenog princa za vladara, ak i kad je on za to manje sposoban od drugih. Predlog je dakle odbaen, a podnosilac obeen. Jer predlagai su jedini koje u toj kneevini kanjavaju smru, poto ljudi veruju da svaka, ak dobro promiljena promena daje povod za nemire i nerede u dravi, pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana. Mo potuanskih vladara je neograniena, ali je njihovo vladanje vie oinsko nego strogo. Jer kako oni izvravaju pravdu po principima, a ne samo po zakonima, uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu, dve stvari koje se inae tako lako razdvajaju. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko moe da odri jednakost izmeu podanika. Vrednost ovde nije vezana za neki stale, ve nii moraju samo da sluaju svoje nadreene, a mladi da potuju stare. Godinjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stolea meu njima bilo zakonom utvrenih stalea, ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima. Jer dogaalo se da je starijem bratu teko da popusti pred mlaim, a roditeljima je bilo teko da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog, i svo druenje i zabavljanje je prestalo. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. Vremenom je to otilo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta, koje je priroda opskrbila najveim duevnim sposobnostima i najveim brojem grana, moral da sede u zaelju stola na gozbama i i skupovima. Jer ono drvee, koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameu i vrlinom, nikada nije moglo da se natera da zatrai neki in ili titulu da bi steklo pravo da sedi u proelju. A loa i nesposobna drveta je na neki nain pokuavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim poasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. On im je povlaivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale nita drugo do oznake najnesposobnijih drveta. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i sveanim skupovima gledali trnovite bunove kako sede na najuglednijim klupama, a palme, kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju; jer dokle god je taj oblik vladavine trajao, skoro svi trnoviti bunovi su imali titulu. ene meu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika, kunog savetnika i
164

dvorskog savetnika, a to je kod tog pola stvaralo jo veu uznemirenost nego kod suprotnog. Neka drveta su toliko otila u svome tatom astoljublju da su, iako im priroda nije dala vie od dve ili tri grane, traila titule desetogranih ili dvanaestogranih, a trnovi su traili da ih zovu palmama. To je bilo toliko smeno kao da sakat zatrai titulu lepo roenog., ili da onaj ko je niska roda poeli da ga zovu visokorodnim. Kad je nesrea dola do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana, jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama, bez prave asti i zasluge, jedan graanin grada Keba usudio se da predloi zakon po kome bi taj obiaj valjalo ukinuti. Njega su, kako bee obiaj, odvukli na trg s konopcem oko vrata; ali kad je iskazao ta misli i prikupio glasove, njegov predlog je, bez i najmanje zamerke, prihvaen kao koristan za dravu. On je zatim ukraen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za dravu, imenovan je za kadokija ili velikog kancelara. Od tog vremena su se strogo drali onog zakona da su svi graani jednaki. Ali mada su titule ukinute, ipak nije nestala sva elja za takmienjem; jer sada se svako trudio da onog drugog nadmai u vrlini i istinskim zaslugama. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlaga projekata koji se dva puta tajno pokuao da uvede staro rangiranje; ali za prvi pokuaj je osuen na putanje krvi, a kako je kasnije optuen da i dalje radi na tome, prognan je u firmament. Sad ve rang i titule ne postoje u toj kneevini. Istina, najvia vlast daje odreenim profesijama prednost nad drugima, ali niko time ne stie pravo na prvo mesto na javnim skupovima. Ta se razlika moe videti iz kraljevskih uredbi koje se rado zavravaju reima: To mi nalaemo naim seljacima, fabrikantima, trgovcima, zanatlijama, filosofima, umetnicima, dvorskim slugama itd. Ja sam stigao nakon to je sledea uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli dravu svojom imovinom. 2. Oni koji dravi slue bez plate. 3. Seljaci i ratari sa osam grana i vie od toga. 4. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. 5. Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. 6. Oni koji se bave nunim zanatima. 7. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola. 8. Umetnici. 9. Trgovci. 10. Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. 11. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. Meni se ta uredba o rangiranju uinila neumereno smena, i ja sumnjam da bi je neko u naem svetu preporuio. Ipak sam nekako namirisao na ta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se jo to uvek ini udnim i da to ne mogu ba sasvim da shvatim. Meu drugim udnim stvarima sledea zasluuje da se pomene. to neko ovde vie dobra dobija od drave, to se skromnije i poniznije ponaa. Ja sam esto viao kako Bospolak, najbogatiji graanin Potua, svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka. Kad sam upitao za razlog, odgovorili su mi da je to njegova obaveza, jer on ima najvie koristi od drave, pa je zato i njen najvei dunik. Ipak, ne postoji nikakav zakon o toj utivosti, ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju, oni dobrovoljno upranjavaju tu utivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. Kod nas je to prilino razliito, jer oni kojima drava prua najveu ast i najvie prednosti, s prezirom gledaju popreko one nie. Oni koji imaju brojno potomstvo, smatraju se ovde najzaslunijim graanima, i svi ih bez razlike potuju. Oni su junaci podzemlja, a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. Kod nas naprotiv taj
165

nadimak dobijaju oni koji remete oveanstvo. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara, koji su obojica umrli bez potomaka, a ubili nekoliko miliona ljudi. Ja se ovom prilikom seam sledeeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: Ovde lei Jokan Veliki, junaks voga vremena, otac tridesetoro dece. Ipak, mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva vie od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa, a skoro kao kod Rimljana nekada. Nova uredba se prvo istie na venicama po svim gradovima, i tu su svakome na raspolaganju da ih proui, iskae zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. Tu se pomno odmerava sve to se predlae za jaanje, izmenu, podrku, poboljanje, suavanje ili proirenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima veti, alje se najzad vladaru na potvrdu i potpis, a pre nego to se objavi. Moda se mnogima ta sporost ini smenom; ali posledica te obazrivosti je da zakoni veno uvaju svoju snagu, , kao to je reeno, nijedan zakon nije u toj kneevini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina. Vladar uva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji, koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga, a izdali su ih ispitni karati, i dokazi o njegovom nainu razmiljanja i ponaanju koje su izdali naelnici kvartova i susedi. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne inovnike poloaje. Posebno je udno to da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kuite u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu, u kojima je dotad boravio, i podnese jemstvo za svoje dobro ponaanje u budunosti. Niko ne sme, pod pretnjom smrtne kazne, da neto zamera zakonu koji je ve objavljen. Postoji dakle manje slobode u politikim stvarima nego u religijskim. Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u lanovima religije ili vere, to ini samo na svoju sopstvenu tetu; ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumaenjem, teti celoj dravi. O dvorskoj dravi i njenoj privredi sam ve neto govorio. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najvie mesto meu slugama dvora. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu slubu. Njene nain razmiljanja pun vrline i velike duevne sposobnosti su je uzvisile na taj vaan poloaj. Ona ga je imala dugo, da, ak koju godinu pre smrti svoga mua; jer mada je on imao prilian uvid u stvari finansija, ipak je doputao da njime u svemu upravlja njegova ena, i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. Kad mu je supruga leala od babinja ili na kakav drugi nain bila bolesna, izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom, ali ih nisu smatrali vaeim ako ona ne bi dodala svoje ime i peat ispod. Rahagna ima dva brata, jedan je bio dvorski podrumar, a drugi dvorski mesar; ali oni se nisu usuivali da se uzdignu vie uz pomo svoje otmene sestre, jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju poloaja. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i vane poslove, ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga mua. Kad sam je upitao nije li suvie teak i neprilian rad za jednu tako znaajnu gospou, stanovnici su mi dali odgovor: ta misli, zato ej priroda enama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoe naravi dojilje i dobrote mleka, a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu, kidaju prirodne veze ljubavi i due. To je razlog to sve dobre ene u toj kneevini same doje svoju decu. Prestolonaslednik je bio dete od est godina, i pokazivao je znake odlinog razuma i velikih vrlina. Ve je imao est grana, to je neto neobino u njegovom dobu; jer niko se ne raa sa vie od pet ili najvie et grana, ostale izrastu s godinama. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneevini, i koji ga je poduavao u uenju o Bogu, povesti, matematici i filosofiji morala. Ja sam lino video moralnopolitiki sistem ili izvod iz uenja o obiajima i dravnikoj vetini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit, to na jeziku podzemlja znai Kormilar drave. On sadri mnoga temeljita i korisna pravila, od kojih se jo uvek seam sledeih:
166

1. ovek ne treba prebrzo da poveruje ni optubama ni preporukama, ve da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. 2. Kad nekog optue za neki zloin i vladar bude ubeen u to, mora da istrai da li je optueni ranije uinio neto dobro, uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima, i po njima se ravna u iskazivanju presude. 3. One lanove saveta, koji su svojim protivreenjem vladaru stalno na teretu, on treba da smatra svojim najestitijim podanicima, i da u njim ima poverenje; jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadbine draa od sopstvene. 4. Vladar ne treba da ukljui u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji; jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti drave, dok oni koji u dravi nemaju nekretnine, ne smatraju je svojom otadbinom ve sklonitem u kome kratko vreme borave. 5. Za neko kratko vreme se mirno moe posluiti uslugama nekog zlog oveka ako je taj veoma voljan za neke poslove, ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost; jer kad jedan zao ili grean ovek bude uvren u prijatelje vladara, uz njegovu e se pomo uzdii mnogi podjednako loi graani i prodreti na slubene poloaje. 6. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najvie dodvoravaju i esto se viaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju, ili su neto zlo uinili ili im je to na umu. 7. Najmanje treba da uzvisi one koji najustrije trae ast. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromaan, toliko je sigurno i da niko ustrije ne tei spoljnoj asti od onoga ko ne moe stei uvenje vrlinom i zaslugama. Sledee je jedno veoma korisno pravilo, ali ga ja ne bih mogao preporuiti zbog uvredljivog primera kojim je objanjeno. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. Nijedan se graanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. Niko nije toliko glup da se ne moe ni za ta upotrebiti, da, ak prevazilaziti druge u tome, kad ovek ume da odabere pravog. Neko moe imati veliku mo prosuivanja, neko duhovitost, jedan postojanost i stalnost due, a drugi snagu tela, jedan se moe koristiti kao sudija, a drugi kao pisar, jedan moe biti sposoban da ini izume i planove, drugi da ih izvodi; malo ih je potpuno neupotrebljivih. to mnoge takvima smatraju, nije Stvoriteljeva krivica, ve samo ljudska, jer ne istrae pravilno snagu i sposobnsot svakoga. I to onda objanjavam mojim primerom ovako: Mi smo u naem dobu vidimo jednu udnu ivotinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilino nesposobnom, ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. Kad sam proitao taj odeljak, samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar ovek, ali kraj jedan gad. 9. Jedna od najvanijih regentovih dunosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog uitelja. Kako dobrobit cele drave zavisi od nastave prestolonasledniku, mora onaj koji e ga uiti, biti ovek pun vrlina i uvida. ta neko naui u mladosti, kasnije postaje njegova priroda. Taj uitelj mora posebno voleti svoju otadbinu, i sva pravila koja daje princu, moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima.

167

MORALNA RAZMILJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. I. Epigr. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat, descendat Praeces victor ut cathedra. Vincitur at, qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus, Papile, victor abit. (Jedan sveti kolski zakon nalae da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. Ali onaj, koga niko ne moe ubediti reima, izgubio je. Onaj ko priznaje da je pobeen, odlazi odatle kao pobednik. Meu mnogim manama koje se meu ljudima shvataju kao vrline, jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja, te elja da se kae poslednja re. I jo manje se valja uditi optosti te greke, jer u kolama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo nita pohvalnije da kae svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj ivot nego to bi odustao od jedanput izreenog miljenja. Glavni kolski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muko i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao; to je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draa od istine; i zapui svoje ui pred najjasnijim dokazima sve dok stoji za cathedraom. Takva se informacija moe uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima, koji se tako ubijaju tako to do poslednjeg daha dre ono to prvo zagrizu. Jedan ovek je drugaija kreatura, i zato mu je potrebna drugaija informacija. Ono to se rekomandira omladini koja ui kao vrlina, treba da im se predstavi kao najodvratnija greka. Ali je nesrea to to da one studije koje nas ine ljudima, samo se povrno traktiraju u kolama, gde se vie ui maevanje nego dobri obiaji, i vie rei nego materije180, tako da se i sa svim predivnim testimoniis181, sa kojima se izae iz kole, ipak ne zna mnogo. I tu se dogaa ono to se dogodilo jednom odreenom doctoru, koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izleio. I kome moe biti od koristi da postane uen na takav nain. EPISTOLE udni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upuena ** udi se kako je jedna tako lepa gospoica kao N. N. mogla da zavoli gospodina M. M. i da se uda za jednu osobu tako loih kvaliteta o kojoj se ne moe rei nita drugo sem da je jedan od najveih puaa duvana u zemlji. Ja se, naprotiv, ne udim tome; moe biti da ga je upravo zato zavolela, jer moe se videti kako se mnogim ljudima vie svia puenje nego svee meso; i na isti nain da se mnogima dopada ono to je drugima odvratno. Ovome bih dodao jo dva udna primera; jedan iz stare, a jedan iz nove istorije. Jedna ugledna gospoica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u cininog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe,

178 179

Iz jedne scene iz Molirove komedije Uobraeni bolesnik. Propis 180 Predmeti 181 Svedoanstvima 182 Potvrdu 183 Grki filosof, iveo oko 300. godine p. n. e. 168

otmene i bogate prosce: da, njena ljubav je otila tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da e, ako ne dobije Cratesa za mua, sama sebi oduzeti ivot. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere, to je on i uinio: i, poto su njegova nagovaranja bila uzaludna, on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govorei da ona, ukoliko eli da bude njegova supruga, mora prihvatiti tu prljavtinu i taj bedni ivot. Na to se Hipparchia nije obazirala; ve obue prnje ciniareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom pratei njegov ivot u svemu i nije se libila da javno ini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinina filosofija nosi sa sobom. Jedan drugi primer iz istorije naeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je oseala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185, mada je meu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i ak najgalantniji gospodin; i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio, a nakon novog braka186, koji je takoe imao nesrean kraj, po trei put se upustila u brak sa jednim obinim matrozom; sa kojim, mada svakodnevno loe postupa sa njom, po njenim reima, ivi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. I to sam uo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kui, koja se nalazi kraj pristanita skele u Falsteru187, uvreme kada je njen mu bio u arestu zbog krivinog dela. Tako da izgleda da je upravo ono to je drugima odvratno, kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa; ali zadovoljiu se ovim dvama: zato me ne udi kada ujem da se govori o udnim brakovima. Jer i sa njima je kao sa hranom i piem, kod kojih neko nalazi uitak u onome to kod veine prouzrokuje gaenje. Zato se i kae da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoica uda, svaka hrana pojede i svaka knjiga proita. Ostajem tvoj etc. Uinci ratova Epistola CCCLXXX Upuena ** Sad je rat sreno okonan, i opti mir je sklopljen, ime su sukobljene strane, poto su zemlje ispranjene od ljudi i novca, zadrale ono to su imale i pre nego to je rat poeo. Ratovima i procesima obino se nita drugo ni ne postie. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima. Jer, mada sukobljene strane nita ne zadobijaju, a trokovi procesa se naplauju od obe strane, advokat ipak uvek dobije neto. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina, pa se u to uveriti. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti, pa se na osnovu toga moe izraunati da, ako svet opstane jo 1000 godina i stvari se nastave istim tokom, Savoja e postati mona zemlja hrianstva, a Turin ili amberi e se smatrati glavnim gradovima Evrope. Ali, kao to e postati najmonija, postae i najsiromanija, jer, ako se pri sklapanju mira moe estitati regentu, poto je uveao svoju zemlju, tako se, nasuprot tome, moe izraziti sauee zemlji, u kojoj se ne vidi nita drugo do pusta mesta i osiromaene stanovnike; tako da se Savoja moe uporediti da ovekom koji se spolja deblja, ali dobija jadnu i nezdravu utrobu; ili sa balonom koji se naduva i raiti, ali je prazan iznutra. Ja sam sam nakon prolog rata oko panske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju, ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saoseanja, jer sam svugde vide tune tragove ratom steknute prednosti, a to su rasturene tvrave i razoreni gradovi.
184 185

Marie Grubbe Ulriku Fr. Gyldenlveu, vanbranom sinu Fredrika III. 186 Sa plemiem Palleo Dyreom. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grnsunda. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistonu Francusku i severozapadnu Italiju. 189 Rat oko naslea vedske krune (1701-13). 169

Tako da podanici mogu da kau reima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeujemo, s nama je gotovo. Zato je verovatno da, ako stanovnici ispevaju ode, i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobednikom regentu, time ne mogu nita iskazati. Ostajem tvoj etc. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upuena ** Jedan vedski gospodin, koji je putovao kroz grad i poastvovao me svojom Visite, ispriao mi je da se u vedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno piu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri obiaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje, ali da je pluralitet bio protiv. I u toj se, kao i u veini drugih materija, navesti argumenti pro et contra. S jedne se strane moe rei da se mnogi loi i srdnje vredni spisi time spreavaju da izau na svetlo dana; a sa druge se strane moe rei da bi mnoge divne knjige, koje se smatraju ukrasima jedne zemlje, ostale esto skrivene da su cenzure svugde bile uvedene. Ja sam esto rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima uenog sveta. Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba, i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima jo ni brada nije izrasla, kako se laaju pera oko najdelikatnijih materija193, kako politikih tako i moralnih. O takvima valja rei kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. Protiv ovoga se svakako moe navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da ak i zelenom dobu steknu dovoljno paljivosti, ali je to toliko retko i, mada se takva sposobnost moe meu mladima nai, ipak se ovek oseti pogoenim kad mlade osobe agiraju uitelje u vanim stvarima i kad ele da reformiu svet pre nego to su nauili da ga poznaju. Ja zato aprobiram194 ureenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreena starost za takav poduhvat. Ja inae nisam neto posebno za uobiajene cenzure, jer primeujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana, a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. Jer prilino je sigurno da bi, kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus, Grotius, Montagne, Clericus, Bayle i odreeni drugi veliki ljudi iveli, njihovi manuskripti, koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima, ostali skriveni da ih moljci proderu, pa bi i ito propalo s kukoljem. Ostajem itd.

190 191

Antiki kralj Pir. Prvi put tampano u Epistole. etvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najteih stvari 194 Preporuujem 195 Ureenje iz podzemnog sveta - Holberg ovde upuuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. 196 Trivijalni - jednolini 197 Heterodoksija - krivouenje 170

[Knjievni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin pie da me ne moe podrati u onome to sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica, poto smatra da su urnali198 u kojima se objavljuju novi spisi, i izvodi koji se odatle uzimaju, korisni za sve osobe koje studiraju, a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise, koji se izdaju tokom godine. Ja to ne sporim; naprotiv, ja hvalim one koji su se prihvatili toga da piu za urnale. Ja samo elim da se gospoda urnalisti zadre unutar svojih granica, i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise, koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma teak rad, koji niti treba niti moe da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji, koji razume kritiku vetinu, i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego to donese presudu. Ali, kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima, i da se ljudi nasumice bavi, nedeljno ili meseno, prikazivanjem svih spisa koji se izdaju, ne moe se to posmatrati drugaije do li kao zloupotreba: Jer mora s zakljuiti da takvi prikazivai, mada mogu biti obdareni nunim kapacitetom199, ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju, a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200, kojima mnogi doputaju da se vide u tim presudama, i od kojih ni najvei kritiari nisu osloboeni. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. Ja u navesti samo ono to mi je nedavno dolo do ruku. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana, tada su, kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent, koji nije samo velikim delima, ve i retkim genijem stekao ugled u Evropi, novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom, ali kratko zatim, kada su obaveteni da je autor spisa Mr. Voltaire, isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoom ve i skroz ismejali njegovog autora. Pomenuti novinari se ipak oni, koji su danas od najveeg ugleda, i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. Osim toga, najbolji novinari su bili i dalje jesu u slubi knjiara, tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. I prilino je sigurno da bi mnogi spisi bili drugaije prikazani da ih nisu izdali odreeni knjiari. I kada se to tako dogaa sa velikim nouvelistima203, ta se onda moe prosuditi o mnogim malim, koji sada vrve po veini evropskih gradova, a meu kojima su mnogi mladi i upola ueni mukarci, i, osim toga, pomonici knjiara, tako da niti mogu ili se usuuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 , premda bi mogli. Bruyer zato ne grei, kada ovako govori o nouvellistima: . Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila, da je tampana kod Cramoisyja, s takvim i takvim karakterima205; da je dobro ukoriena, da je od dobrog papira; da se prodaje za takvu i takvu cenu. On takoe treba da poznaje firmu knjiare u kojoj se ona prodaje.. Loe je ako se on pozabavi ime drugim, a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. To je istina otro reeno, ako e se aplicirati na novinare iz naeg vremena. Ja, sa svoje strane, ne elim ukidanje uenih novina; ja samo elim ukidanje zloupotrebe: to mislim da se najbolje moe reiti onim sredstvom206, koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. Ostajem Va itd.

198 199

asopisi sa prikazima Sposobnou 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom. 202 Dela koja je izdao Clericus. 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivaima. 171

MORALNE BASNE 106. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako lei na hridi i zija. Jarac onda ree: Fuj, kako te nije sram, ti lenugo nijedna, to se stalno izleava na istom mestu. A ja sam danas ve preao nekoliko milja po stenju i kamenju i kreem se neprekidno od jutra do veeri. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema, ja sam, koji delujem sasvim besposlen i koga rue za umalost, stvorio jedan biser koji vie vredi nego hiljadu jaraca. Basna pokazuje da se mnogi ljudi niim ne bave i da oni, koji se najmanje kreu i koji su najmanje uzvrpoljeni, esto ostvaruju najvee stvari na svetu.

Carl Michael Bellman

Epistola br. 82 Ili neoekivani oprotaj objavljen na doruku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posveena Kralj. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana, na mali doruak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. Kakav zvek butelja, Ulla, u naim korpama popunim ispranjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno mirie! Tvoje vino za ruak iz ae emo izruiti s razdraganim izrazom. Odmor kraj tog izdana, posluaj naeg roga jek, roako! Corno --- Roga jek, roako! Divno se po polju sjaji as drebac s kobilom i drebetom, as bik se uje kako rie, a pokatkad se jagnje usudi da bleji. Kokot po krovu skae i kao to koko krilo trebi lasta svoju glavu zaranja, a svraka sedi na svojoj motki. Podigni lonac, sluaj! Daj nek se ar za kafu u umur onde dole pretvara!
207 U izvornom tekstu pimpinella, biljka, najee Pimpinella anix, anis, i Pimpinella saxifraga, bedrinac, koja se koristila kao zain u vinu.

172

Divno se po polju sjaji ono208 to oko najvie dira. Corno --- to oko nae najvie dira. Nebo, kako ta kupola sveim listopadom povezana iri ravan u gaju ratrkanim stazama i prijatnou! Bajno tu lie umi u crnim vihorima sivim i svetlim, drvee senku krza pod dahom i duvom oblaka209. Zgrabi, Ulla, zgrabi u ovom asu pia svoju au ko i ja! Nebo, kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --- Hiljade cvetova raznih. Nimfu, gle, kako hita i tako vredna u svom aru as jaja as maslinke na ruiastom tanjiru nosi. Ponekad kaikom prespe preko gomile vrhnje saspe; flor se na grudima nadima dok tortu s bademima see. Jedno pile onde, s kod krilce kida, tek se ohladilo. Nimfu, gle, kako hita i znoji se u dragom trudu. Corno --- I znoji se u trudu. Duvajte, muzikanti, Eolovim dahom s brda i litica; pevajte, malene zaloge ljubavi210, me zvocanjem matorih tetaka. Brao i sestre, gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan jo uz to! Krmar, ta bazilika212, danas veresiju do dna table pie213. Kliknimo, ti i ja! Kliknimo, Ullini amaranti214
208 209

U originalu mnen, tvari, po znaenju u tekstu najblia joj je re motiv, ali bi se ovde teko uklopila. Jeziki nejasna reenica, ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u liu. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje, devojke. 211 U najblioj krmi? 212 Opasna mitska ivotinja, ovde upotrebljeno kao uvreda. 213 Na tabli se kredom zapisivala veresija. 173

svekolikih vrsta! Duvajte, muzikanti, i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --- Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj e poslednji oprotaj iskusiti; Ulla, zbogom, moja lepotice, uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216, Kloto isto iz haljetka dugme jedno odsee na Haronov poziv217. Doi, Boe srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom.218 Najzad u zelenilu, Ulla stajae po poslednji put kao nevesta. Corno --- Poslednji put kao nevesta. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doe rok, moj kume, kucnu as! Odbaci taku, stari moj, ti mladi, ini to ti rijeh: pod ruku daj se vili toj, gle, krasan joj je smijeh! Misli da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu jo u drob, jednom jo, isto jo, dvije jo pa i tri pa e mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bavicom to voli dobar zalogaj tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. A ti to die urnebes s medaljama se ponose pripremio ti tesar lijes i blanja daske ve.
Amaranti su, u stvari, lanovi reda Amaranata; ovde bi se oekivalo da stoji amanti, ljubavnici, ali je Bellman verovatno izabrao dui oblik zbog rime. 215 Rakija se inae esto pila zagrejana. 216 Smatra da je duan da istog asa plati svoj dug prirodi, tj. da vrati svoj ivot koji je dobio samo na pozajmicu. 217 Kloto je jedna od suaja; moda je re o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. 218 Pesnik moli Kupidona, sina boginje ljubavi, da ovena vinovim liem svoje roake i oboavaoce (Frejinn rod, pre svega Ullu) na oprotajnoj zabavi. 174
214

Misli itd Ti to se samo mrtit zna za katancima cijeli dan, na krinji kuda poiva, a zakljuan ti stan a ti od ljubomore ut to kri sve uz bijes i krik daj ispij vr za sretan put, nek ivi suparnik! Misli! itd. A titule to skuplja ti da pozlati za pronju tap, uz odar stoje, jadni sin ne moe platit kap a ti to bijesan, mizeran proklinje zipku, ivot lo, svejedno svaki dan si pjan dok pie toe jo, Misli itd. Ti koji trublju sluae kroz mnogi krvav okraj, i ti to svilen kuae Klorindin zagrljaj, i ti sa zlatnom knjigom tom, kog budi zvon u rani sat, to tresu glavom uenom prot paklu vodi rat, Misli itd. A ti to uva svoju ast dok prijatelje grdi vijek, klevetat ti je prava slast to ko za alu tek, dok ti to utii kao smrt, premda si s njima piti rad, posrko si im aa pet, daj zauli meni sad Misli itd. A ti to nema naina na povratku iz svijeta, ti ne pozdravlja domaina premda ti vie: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav, ne daj mu vr i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misli Ud.
175

Je 1 sve u redu, kaider? Pohvali gazdu jo za kraj! jer svima nam je isti smjer, pa hajdmo do dna, daj! Al jednu jo natoimo u pohvalu domaice! pa tu do groba skoimo uz sjaj veernjice! Misli itd. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig)

Johan Henric Kellgren

Novo Postanje ili svet mate Ti, to Lepote i Prijatnosti istu i nebesku prasliku daje! Ja tebe videh i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Mrtva je Priroda pred mojim oima leala, Duboko je za moja oseanja bila mrtva Stie onda s visina jedan daak, I svetlo i ivot na svetu ponudi. I svetlo stie, i ivot nasta, Jedna dua u krutoj masi plutae; Sve uze crte lika prepoznatog, Jedan glas koji se do mog srca probi. Oko prostora se nova Nebesa rairie, I Zemlja novu odoru navue, I Mata i Genije se probudie, I Lepota se die i nasmeja. Tad se dua moja nae Nebom roena, Iz Boanskog plemena izrasla, I vide ona uda u Prirodi, to nikad Razum ne slutie. Ne samo veliina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja; Ne samo nisko u dubini doline, I samo visoko na liticama. Ali ivo mi do uha stie Visokih Sfera harmonija; Na brdu se harfe Anela uhu Iz dubina tamnih dua krik. Po polju se ue smehovi mira,
176

Uas se unjae po tmurnoj dolini, I gaj aputae o zadovoljstvu I uma uzdisae o bolu: I gnev bee u valima mora, I nenost u umu izdana, I velianstvenost u plamima sunca, I stid u sjaju meseca. Osvetom se strele munja otrie, Hrabrost protrese ruku orkana, I kedar jedno elo die, I cvet otvori jedan zagrljaj. O, ivo poimanje stvari! O, tajno genija, oseanja! Ko te je shvatio, Lepoto? niko Sem onoga to zna da voli. Za mene kad prirodu slika Nebesima svetla i dobra, ta si ti? prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj dui. Ona je to u mojoj dui, iji peat Postanju oparanost nosi; I Zemlja se u Hram uzdie U kom je ona Boanstvo. Ti, to od Lepote i Prijatnosti istu i nebesku prasliku daje! Ja tebe videh i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. U svemu se lik tvoj preuzet vidi, O, veno isti, veno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast, i njegov Svei sjaj od tvoje puti nasta. Tvoj pogled se s pogledima dana mea, Tvoj glas pesmu slavuja stee, Tebe u miomiru rua diem I zapadni lahor tvoj hod ima. I ne dovoljno ti sam uas obraduje, Ti bezdna svetlom puni; Ti pustinje cveem odeva, I prah ruevina oparava. I kad moja misao zaneta luta I hrli, i trai to joj treba, I traga kroz zemlju i nebesa
177

Za Tvorcem blaenoga praha; I pitam, u kom liku treba Nena, i dobra i vedra i blaga Nau najveu ljubav dostojno ceniti? Onda mi se On u tvojoj slici ukae. U Zamku Kraljeva, na Dvoru i u Gradovima, Ja meu hiljadama samo tebe vidim; I, kad moja noga u kuu kroi, Ti si tu ve pre mene. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam; Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istre. Ja krenuh da pesmu o Junacima zaponem; Ali citra samo tvoje ime naui. Ja htedoh da visine asti dosegnem, Ali skretoh na staze kojim ti hodae. Ja htedoh da blaga Sree naem, I sve ih u tvom pogledu naoh. Ti, to od Lepote i Prijatnosti istu i nebesku prasliku daje! Ja tebe videh i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Zaludu od pogleda na tebe sklonjen, Samo mi se misao na tebe prua: Na tvoje tragove uspomenom povuen, Ja samo tebe na svetu vidim.

Anna Maria Lenngren

Muni svet Naeg svetenika ovih dana videh jutra jednog dok jo u krevetu bee, izmoreno prostrt izmeu dva arava. Obrazi mu imahu boju rue, njegove oble ruke mesa i sri imahu, a stomak, okrugao kao brdo, ka podvaljku se dizae. Kraj kreveta stajae sto na kome taj ovek duha svoj doruak ve spremljen nae, od maslaca i piladi, tako divan i tako sjajan. Njegova uvaenost na stvar pree i liker nae ba udna njega.
178

I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom, on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Boe, ta je na bedni ivot? Stalna borba protiv greha i tatine. O, Gospode, daj mi Tvoju snagu u ovome munom svetu! Jedan nain pisanja pastorala Smesti pokraj reke, pod senkom drvea, Jednu Dafne219 sa eirom iroka oboda, U lanenoj bluzi kratkih rukava istu i pravu, S crvenom trakom u korsetu I mnogo rua na houlettu220; Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smei, Izgleda srdano jadno i drag, S flautom u ruci (flauta je nuna), I perjem na svom tapu i zlatastom kikom kose, i belim nogama i zelenim butinama; uma, polja, livada, sunce i prolee, Ovarski pas i stado ovaca, to povremeno preko ograde skau, povremeno hodaju Pod vostvom pastira pokorno i sigurno: Gle, to je idila, koja se bar razume, Toliko istinita i bezopasna da bleji.

Deaci222 Seam se tog divnog doba Seam se kao da jue bee, Kad nevinost i mir Moj trag verno pratie; Kad greh tek vetica bee I tuga namah nesta; Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah. Na mojim usnama bee ala, I zdravlje u mojoj krvi, U dui zadovoljstvo prebivae, Svaki ovek dobar bee;
219Daphn - grki lovor, po helenskoj mitologiji ki Geje i renog boga Peneja u Tesaliji, nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zatitio od Apolonovog gonjenja, inae uobiajeno ime za pastirice. 220 Pastirski tap. 221 Koridon pastirsko ime. 222 Prvi put tampano u listu Stockholms Posten 1797. Na jednu Gluckovu melodiju.

179

Svaki deak, vedar i razigran, Odmah mi dragim bratom posta; Svaka devojka moja sestra bee, Svaka ena moja majka. Seam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih, Gde esto junakom beh U igrama i utrkama; Hiljade ilih skokova Na sveem vetru leta, S leptirima na eiru I purpurom na obrazima. O lanosti i izneveri Ja nita jo ne znadoh, U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja; Za duge potmukle svae Jo ne znadosmo; Kad amar pue I bes sa njim proe. Nikakve razlike meu ljudima Ja ne videh u danima sree; Seljaii i baroni Svi mi behu isti; U radosti i razdraganosti Onaj to meu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji bee momak. Istina se od nas ne skrivae I za zaslugu i za greku; Nepristrasnost bee tu Uz najmanje kuglanje; Najritaviji deak Naom presudom nagradu dobi Kad kralja pravino pobedi, A grof promai. Kako se tek naa albu u, Naa mlada srca nas bolee Na grdnje i kazne to ih drugar iz igre dobi; Radost to je prut prekide, Moj jedini kolai S tunim drugom podelih. Ali moji drugari iz mladosti, Kako se vreme promenilo!
180

Ja vas vie ne znam, Vi vie ne znate mene. Vi ste postali ljudi od drave, Nekadanji deaci, I sad se oko hrane gloite I oko titula tuete. S etrdeset na pleima U mukama se hodate, Teko se uz strminu verete Gde Zamak sree stoji. Pa ta to ta slukinja daje, Tako traena u svim zemljama? Hladno srce pod zvezdama, utu put i arene trake. Nekolike rei mojoj dragoj Keri da je imam Moja draga Beti! sada si velika, Stigla sa da preraste svoju lutku; Od tvoje brine nene majke Primi za svoju budunost ovu pouku. Napolju u svetu to ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva; Ali s vedrim i asnim razumom Beti e ih sve pobediti. Po putu ivotnom oprezno hodaj, Ali ne veruj u sve zlo to ljudi kau; Na svet, moja Beti, ipak je Najbolji svet to ga imamo.

On je ono to oduvek jeste, Nastanjen pametnima i budalama; I pomno promiljeno ima Vie prava na smeh nego na suze. Previe sumnje raa mrnju, Previe poverenja bol kajanja: Ne zamiljaj u svakoj rui trn, Ne ast o svakom mukom srcu. Izaberi, ako stalno hoe da slua, Opreznost, pametnu staricu; talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. itanjem ne ari vreme, Naem Polu je to malo potrebno;
181

A ako e itati, ini to kratko, Da ti sos ne pokipi. Oplemenjen razum, prosveena dua, ta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee, dobro svet proui, On e ti dati dosta za misli. Svaki ovek, Beti, jeste jedna knjiga, Naui da dobro shvata njenu vrednost; I seti se da najee od glupaka Mudar neku mudrost naui. Ali ako te lektira zabavlja, Dobro! u oplemenjivau tvoga bia Pusti je da se smerno kree, Ali ne po tonu naitanom. Uena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne moe pobei, A znanje kod naeg pola Treba da spada samo u na nakit. Potuj Beti, potuj pravila, Ne trai da muka dela dosegne; I spoznaj svoju vrednost, moja drugo, U asti toga da bude ena. Gledaj tu enu u krugu kune to zna svoj pravi poziv da obavlja, U potpunosti zadovoljna au Da asna majka i supruga bude. Gledaj red, blagost, trudoljublje Cvee njeno tragove nogu prekriva, I ast, ljubav, zahvalnost Njen ivot i uspomenu na nju prate. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloi svoju ast; Neka asnost u tvojoj odei Postane oita slika tvojih navika. Prati, Beti, jednostavnu poruku ukusa, Ne daj nikada da te tatina sludi; Svi ukrasi do kinurenja doterani Samo su slika jedne lude. U drutvu praznina ogovaranja leti, Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka; Jer od besmislica se bei, Suvina pamet se ne oprata.
182

Biraj izraze bez nezgodnih izbora, Pazi da presude ne donosi; I govori, Beti, ne dri govore, Ne moe zamisliti kako nas to rui. Daj otrici ale svoj fini lik, Reima to prijatno iznenauju; Ali seti se, ovek se smeje duhovitom, Ali potovanje prema dobrom gaji. Jedna lentina, tupa duhom i telom, Jednom nae da je ivot teret; Onda jedna druga lentina smisli Da vreme igrajui karte ubije. Nerado tu zabavu biraj, Koja, mada po obiaju i tonu nije tetna, Jeste, veruj mi, sa delatnim ivotom I duhom i oseanjem nespojiva. Primeti kako je pogled Lepotice otar, Od truda da karte sreno baci; Primeti, kako uz jadnu re dalje, Gracije se u bekstvo daju. Oprezno jo izbegni Sve brino po novinama traganje: Nae domainstvo je naa drava, Naa politika toaleta. Ostani pri svome erefu, svojim trakama, Iscrtaj svoju aru prema uzoru, I veruj mi, dete, da narodom i zemljom Uz boju pomo bez nas upravljaju. Kad se jedna ena silno trudi Da upravljanje Dravama preispita, Bog zna, meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niu. Ne, takvi poslovi nama ne prilie, Nedaj nikad da ti oni duh zbune; Ti e da se uda i onda e tvoj mu Sa zahvalnou moje uenje da pominje. Udati se nema teme koja se U maksimama vie moe terati; Ali, dobra Beti, pouj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj mu koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!)
183

Budi blaga ako blagost zasluuje, Ako ne tad budi iz besa. Primi zbivanja i sudbu lako, Moje dete, pa ti nee biti teke; I, meu nama, to je nain Da i u starosti izgleda mlada. Moja Beti, ivot tako brzo leti, Kakav uas, kakva nenadoknadiva teta, Ako, uz ono malo to uinimo, Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nai; Mi smo za nas sreni. Nek ti se zadovoljstvo u kui nastani, Nek ti u srcu mirna savest vlada; Ona nam ini lice blagim i svetlim, Ona vlada brigama i vremenom. Da, Beti, uivaj u srei ivota uivaj, Ali obaveze ivota ne zanemari. Sad je moja mala pouka gotova, I ja se svome vezu vraam. Grofiina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Svetenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doi. Pastorica sa svojom se keri Lovisom savetuje Kako da postave i inije srede; Ona eli da svoj kuvarski razum uz potovanje pokae Sjajnim posluenjem i hranom. Sad se praina po dnevnoj sobi i sa portreta brie, Praoci otmeni meu njima; Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima, I Svetenici s Biblijom u ruci. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navue, Gospodin Pastor svoju najbolju periku;

223 224

Prvi put tampano u listu Stockholms Posten 1803. nattyg Vrsta enske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila nou ili preko dana za obine dane. 225 lngkoft Vrsta mantila ili ogrtaa sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine, ovde jasno dobrog kvaliteta. 184

Lovise svoju haljinu to u minulim vremenima U upotrebi se samo za roendan uze. Sad se Grofica i Gospoica kraj bate ukazae; Gospodin Pastor im u susret ode, Stalno kaftan i kragnu ispravljajui, Na uredan i sveteniki nain. Na stepenicama s poklonima estim i dubokim Stajae Svetenikova gospoa tako vedra na suncu; I ki i majka ponizno jurnue napred Da grofovsku haljinu poljube226. U dnevnu sobu visokorodni stranci uoe; Gospodin Pastor, s naklonima i ponizno, Opisae koliko se pokorno-srdano227 raduju asti koja je njegovoj kui ukazana. Grofovsko gospodstvo stolu privedoe, Bojih darova na njemu ne manjkae; Grofica onda snishodljivo milostivo re uze: Boe, kako ste se samo potrudili! Posluenje pastoricino blagoizvolee pohvaliti, Ree da je meso s miroijom divno i mlado; Istae kola od sira i s Lovisom se naali Povodom uenog domaeg pomonog svetenika. A Gospoica, prstiju belih da sneg zaslepe, Krilce jedno od pileta odlomi, I povremeno svoju lepu Belindu228 hranie, I malo se sama jelu predavae. Visokorodni gosti, meusobno se gledajui, Primetie Pastorov lik, S noem u peenju i znojem na elu, I nutkanje i klanjanje uz sve. Pastorica uze iniju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdanonutreno poslueno, Svaki tanjir ponudi kao breg prepun; Sve bogato, dovoljno i puno. Kolaii s maslom i krofnice i pontak229 i inije Vreme dobrano oduie; Grofovsko gospodstvo sedee kao na iglama; Ali najzad se obed zavri.
226 227

Nekada uobiajen nain iskazivanja potovanja prema viem staleu. Ovakve sloenice kojima se izraava utivost sreu se u kitnjastom inovnikom stilu, ovde su parodija. 228 Kue koje najee dre u krilu. 229 pontak Vino iz Bordeauxa, naziv i za druga, jednostavnija crna vina. 185

I unutra uoe deca, pocrnela od sunca i debela, Koju otac i majka dovedoe. I milostiva pitanja kako se deca zovu I spori i drski odgovori. Pastorica, tako smerna s rukama prekrtenim, Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju I Gospode kako je ta devojka veta! Lovisa se divie Gospoicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima, I razmiljae o slinom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukraen na starinski nain; I nad gospodinom Grofom, koji ga nekada na poklon dade, Pastor parenataciju230 iskaza. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima, I nape razum, i napikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma. S pristojnim uzdahom nad blaenopoivim, Grofica maramicu izvadi; Utivost jednu zarad svetenikog truda izree, Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati Njegova smerna ki i gospoa Na stepenitu se poklonie, kraj kapije, kraj ograde, I jo onde stoje i klanjaju se.

230 231

parentacija Sveani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrta od svile, esto bez rukava, koji se koristi leti preko ostale odee.

186

Malthe Conrad Bruun

(1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf, der topf ists Vaterland, Das brige sind Frazen. Voss 1. ta me briga za slobodu, Kad hranu i odeu imam? Kad se debljam i bogatim, moj me lanac ne pritiska. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti; I neograniena vlast namesto jednakosti uvesti. 2. to lupetate o otadbini? Naa je otadbina lonac. Kad slobodan ovek samo hleb i vodu ima Mi sluamo krkanje iz njega. O, ta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvuju krkanja? Odluni hod patriota Prema naem mekom uivanju! 3. Vi uvek hoete napred, I svet da poboljavate! O, budale, gde stojite, gde hodite! To injahu nai oevi. Onaj ko veno spava, Taj nikada ne zgrei; Uprkos kantovskoj prevari i izdaji, Treba tu poslovicu hvaliti. 4. Da, tiino, sestro sna, Tebe nazivaju zbrkom kraljeva, Mnogostrukou svetenika, Guvom plemstva. O, gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene panije! Doi s neba tvoje Rusije! 5. Ti lepo koi uzlet prosveenja
187

Kada se suvie visoko podigne. O, kako ti lepo saseca Krila patriotizma! O, doi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom, raketama, kricima oduevljenja Mi emo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796)

Johan Herman Wessel

(1742-1785) Kova i pekar Bio jedan mali grad, u gradu kova, Koji opasan bee kada se razljuti. On sebi neprijatelja stee (njih uvek moe stei, Ja nijednog nemam, nek tako i Mom itaocu bude!) Na nesreu za obojicu Sretoe se u kafani. Pia ispijahu (i ja sam u kafani piti hou; Za to drugo tu i ne zalazim. Ali zapamti, itaoe! ovo: Ja samo u otmene odlazim.) Kao to rekoh, pia ispijahu, I nakon mnogo uvreda, besnih rei, Kova neprijatelja po glavurdi tresnu. Tako jak bee taj udarac Da mu se pred oima smre, I dana vie nikad ne videe. Kovaa odmah u zatvor strpae. Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. Ubicu sasluae i on priznade. Njegova nada bee da e s one strane groba Od svoga protivnika oprotaj dobiti. Ali ujte sada petljavine! jer ba toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izrei, Istupie etiri graana Pred sudiju; najreitiji Ovako mu ree: Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite; Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad naeg kovaa dobijemo. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti nee?
188

Tako dobrog oveka nikad dobiti ne moemo. Za njegov zloin mi pregrozno ispatamo Ako mu se pomoi ne moe. Ali razmislite, dragi prijatelju! ivot se ivotom platiti mora. Tu ivi jedan siromah stari pekar Koji e ionako uskoro odapeti. Mi dvojicu imamo, da onda starijeg uzmemo? Tako e i ivot ivotom plaen biti. Da, ree sudija, ta vam ne bee loa. Morau stvar da odgodim; Jer u tako vanom sluaju mora se razmisliti, Da naem kovau ivot nekako poklonim! Zbogom, dobri ljudi! uiniu sve to mogu. Zbogom, veleumni ovee! On po zakonu svome pomno prebira; Ali tu nita ne pie Da pekara namesto kovaa pogubit ne smete; On odluku svoju tad donese I presudu potom iskae: (Ko eli da je uje nek sad doe!) Jeste da kova Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u venost posla; Ali kako u naem gradu samo jednog kovaa imamo, Morao bih sasvim s uma sii Kad bih njega mrtvog eleo videti. No ovde dvojica hleb peku. Te ja sad po pravu presuujem. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo to se desilo ivotom plati Zasluenu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk. Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoe. Naravouenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stie kada ti se najdaljom ini. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa; A to e jednom svi ljudi, Koliko god da ive oni hteli. I zlo je stvarno, Umreti, kad ovek to jo ne eli.
189

Taj gospodin o kom pevam, Onde, jadnik, nakon smrti stie, Gde nikom hladno nije, mada bi svi to hteli. I zlo je stvarno, Ne mrznuti se, mada bi to rado hteli. Tu srete svoga koijaa i zgranu se: ta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo. I zlo je stvarno, Videti ono to bi rado porei hteo. Zato sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano, Koliko god bih ja to rado hteo skriti. I zlo je stvarno, Poznate stvari neko rado hteo skriti. Moj sin se kurvanju i kocki odao I vie novca prohario No to je moja imovina izdrati htela. I zlo je stvarno, to ona vie nije izdrati htela. Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do koe drao I njihove uzdahe ne htedoh sluati. I zlo je stvarno, Uzdahe seljaka ne hteti sluati. Ali ti, to bee tako krotak i dobar I nikakvom biu ao ne nanese, Zato si ti ovde, hteo bih znati. I zlo je stvarno, Sve tako pomno hteti znati. Meni, odgovor bee, tako loe ide, Jer s one strane uinih ono to vi ne mogoste, mada ste hteli. I zlo je stvarno, Ne moi kada ovek to eli. Onaj sin, to uzrok bee, da ste sada tu, Na vrat Vam ja natovarih. Jer gospou odbiti ne mogoh hteti. I zlo je stvarno, Nita ne odbiti hteti. I tako ui svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi ena blinjega to htela. I zlo je stvarno,
190

to bi ena blinjega to htela. Ljubav i sendvii Da sendvii nisu hrana, I ljubav nije mrnja, To je trenutno sve to ja znam O sendviima i ljubavi. Epitaf Ovde lei porunik Stabel O, jadi, potpuno jadan, S nosom pravo na gore I nije vie u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdrae Pored rakije i prie. Porunik Stabel sad veni sanak sniva, O, potpuno jadan ovde on poiva, S nosem pravo k nebu to ga pokriva, I ne moe u ruci to je sad siva Vie da poigrava sablja kriva to mu za ivota najdraa biva Pored rakije, prie i piva. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roen za sitnice I neto vee nije ni postao. Za sitnice rodio se, bio sitno dete, Neto vee i ne posta od ovog poete. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio, nikada srean bio, Svoje je pete do kraja iskrivio; Nikada nita vala nije ni radio, Pa mu se na kraju i ivot omrzio. On je jeo i pio, nikada srean bio, Svoje je pete do kraja iskrivio; Nikada nita vala nije ni radio, Pa i od ivota na kraju se smorio.

191

Johannes Ewald
Blaenstva Rungsteda Oda 1 U sveim senkama, U tmini, koju rue ire; Gde pevaica gradi I cvrkuui otkriva svoje gnezdo Gde penuavi potoci as uspavljuju, as bude Ljubimca kamoena232, oseajnog pesnika, Stalno jednolinim padom. 2 Gde krda riu, Lakonogim sinovima uma, I diu, i oseaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meu zlatnim snopovima, I broji svoje blago, i die svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu. 3 Gde aljivi talasi Prskaju lutalicu ije oko as zurei prati Sive humove Helsinga; as udei se hita Meu umama katarki, I traga, i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan to se kraju blii. 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blaei bol drema esto nuae Louisi234 Zaborav ljubavnog jada Gde se radosti smee Odmoru putnika, Gde Rungsted ogradu oko najistije radosti stavlja; Tu su Kamoene moje grudi ispunile. 5 Gde jad i bol,
232 233

Kamoene - muze On - Bog 234 Louise, ena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potraila utoite na imanju Rungsted. 192

Radosni tvoj trag naoe, Ti Visoki235, Najplemenitije Srce Gde ljubaznost krasi Najstroe vrline; Tu je moja pesma rasla; i uma to se udila Odjekivala zakonom Stvaraoca. 6 Videh tvoje tronove, O, Svemoi! i dugo gledah Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnue Svaki list, gde moje oko Trag Visokog nae, Plamenom duu obuze tad se moja pesma die! Tad moni zvuk besnee! 7 O, Oe svetova! Tad pevah Ti Silni! Ti, Mudri! Boe! kao mirijade, Koga Monici neba236 slave! Gle prah237 moe da nosi Tvoje bogatstvo, Tvoju ast, Tvoju dobrotu, o, Oe! i ja pevah i radost Kidae uzdrhtali zvuk usana. 8 Blaeni pesnie, Koga je srea u svoju izbu pozvala; Na prijateljske obaveze; Na slobodu koju vrline brane! Kerubimi uju Njegov smeoni glas, A nebesa se okupljaju oko njega; i srea Ljudskim se grudima iri. 9 Ali Ti, to jedini Izazva tu elju iz mog bola, Reci! Moe li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? O, reci mi, Prijateljice! Moe li boginja pesme Tonovima to se tope nagraditi tvoje krilo, Iz kog je moje blaenstvo poteklo? (1775)
235 236

Visko - Bog Monici neba - aneli 237 Prah - ovek 193

Magarac i seljak Basna Jedan magarac, sviknut na terete i udarce. Nosio je, u veri da tako mora biti, Strpljivo, redovno, dan za danom, Sve to mu dadoe da tegli, Sve dok ne dobi vie da nosi Od onog to obino bee Ali nita zlo nije takvo da gore ne moe biti, ak magarcu o, plemeniti ljudi, Zapazite dobro ta ovde zborim! ak magarcu, ije prilike vi prezirete; Moe gore biti nego to jeste, Jer naem dugouhom se to i zbi; Onaj put kad gospodara promeni krti seljak, u iji vlast zapade Uze bezoseajno, im ga isplati, Naeg magarca Delo dobrote! samo za sebe, I loe, samo zato to mogae da nosi mnogo, Tvrdio je da sve moe da ponese Svakoga dana sve vie na naeg magarca tovario; I kao to se tako preesto zbiva, Umnoie se njegovi tereti i oiljci od bia O ta sad jadnik da ini? On svoje stanje loim nae i tako jadno njakae, Da i nebo na njegove krike u Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu Njegov gospodar ponosito jer ivotinja bee njegova, S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: Nekorisni drznie! dere li se? Onda e jo vie tegliti i jo vie batina dobiti On je svoje rei odrao ali s ostatkom nade, Koje jadnici tako retko ele da napuste, Nastavi magarac kukavno da krii; A kako to nikakvu tetu nije moglo da nanese Onda mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuuje, Drao se dokle je mogao stajati Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju no odmora pokazivalo, Onda krete voljno i prestade da se ali Ha! viknu seljak zadovoljno tako treba uiti Vas lenje magarce da nosite Sad vie nosi no ranije pa zato se ne dere? Ne, odgovori ponositi magarac: Ne! Nekad sam se olakanju samo od tebe nadao Tad sam se drao mada si mi izgledao neosetljiv Na sve moje muke na sve moje krike
194

Ali sad, ti bezduni, ali sad Vie mi ne treba smrt e mi sad pomoi I veruj, svejedno mi je Da li e te mi pomoi smrt ili ti. Kad potlaeni naue ta je magarac kasno shvatio, Tek tad: tad e podnositi Svoje uslove s vie bodrosti to da se deru kao budale, Na zadovoljstvo svojih neprijatelja; I liju reke suza, Po svakom kamenom srcu? Tirani su uvek slabi, I ne mogu, i kad hoe, Da stvore vee muke, Nego to imaju snage Svaki novi, svaki vei jad, Daje nam sve jau nadu; O utehi i blaenom spokoju, Nego svi nai uzvici Jer ako u nevolju potonemo, Tad se nasmei prijatelj siromaha I smrti ljubazno da, Znak da je okona Mome M***238
1 Fijuk maa i zvek titova Neke primorava na poj, a tvoje uivanje, Pesma o Bjarkiju i pozdrav suaja, Povlae duh u umni kovitlac, Ratnika Tor239! 2 Kada penuavi vr samo svetluca, Drugi se tope kao slana na suncu, Spomen-pie tekoe s plamenih usana, Bragi240 e uvek sa sokom Odrerija241 Meati medovinu. 3 Mnogi postoje, iji duh ne moe odoleti Smeim devojkama s bujnim grudima, U tvojoj dubravi, o, ti Frejo ljubavnika242, Uzdiu milozvuk i sniju i diu Vatrenu elju. 4
238

Meni jer esto su se pastiri iz dolina243

Verovatno napisana 1776., tampana 1780., poseveena Frederiku Moltkeu (1754-1836), pravniku, kamerjunkeru na dvoru kraljice udove, kome je Ewald bio uitelju, i koji je poseivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao. 239 Nordijski bog Tor. 240 Bragi, bog pesnika u nordijskoj mitologiji. 241 Kazan u kome je spravljeno pie koje daje mo pesnikog umea. 242 Nordijska boginja Freja. 195

Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumaile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek mono zaarali, ali nikada me Nisu pesmom ispunili; tvoje rumeno groe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. 6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme, Mene, o, najslai, bujni ponosu! Mene, koga poznavae i volee M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. 7 Tiha, srebrnastosiva, kao Mesec iza kinih oblaka, Bistra, kao osmeh, to se iz suza die, Visoka (tako izgledae uzdrhatala dojilja) Lebdee suaja, koja nekada u kolevci Grudi mi opara. 8 Oduevi se, tako ree bujna suaja, Oduevi se dobrotom i miroljubivim kraljevima, Prijateljima Zemlje, i vrline i umetnosti Prijateljima, i samilosnom braom siromatva; Oduevi se i poj! 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248, Svima koji su uli moju harfu to se topi, Smejahu se i plakahu. 10 Zato sam pevao umotan u kiu praine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu, Brino je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca; sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. 11 Zato, nasmeeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju, o, Ti, Zemlje Volitelju! Zato mi, moj najplemenitiji M***, Mono ispunjava grudi i moje harfe Uzdrhtale strune.

243 244

Dalens Hyrder, pastiri iz dolina, tj. ljudi. Mosel, pritoka Rajne, poznata po okolnim vinogradima. 245 cimbriske Halvguder, nordijski (danski) velikai, meu njima i Moltke. 246 venlige Dyder, lepe vrline, jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. 247 Stvets Forbarmer, Samilosnik prema prahu, Spasitelj (u spevu Adam i Eva), koji se smilostivio na ljude. 248 Rolf iz speva Rolf Krage, Balder iz speva Balders Dd; Christjan i Fredrik, prigodne pesme kraljevskoj kui. 249 indsvbt i en Stvregn, verovatno znai anonimno. 250 Philet (onaj koji voli, prijatelj ljudi). Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. godine u kojoj iskazuje sopstvenu i optu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. 251 Cherubim, ovde Bernstorff na nebu. 196

ivot i razmiljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? Ili je to bila jedna Dulineja, koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? Ne, u ime Kupida, imao sam jednu, ili tanije reeno imala me je jedna divna, fina i otroumna, plemenita, velianstvena Arendse jedna od tih senovitih lepotica iji je osmeh nalik suncu sa kiom otealog neba iji je mah jedan prodoran, jedan neizdriv zrak dubokoumne vrline jedna od onih nametnih, monih, oaravajuih brineta, u koju se ne moe gledati bez strahopotovanja i teko voleti bez oboavanja jedna Arendse, s krupnim tamnim, blistavim oima, malim povijenim nosom, usnama na kojima kao da se gracije ale, debeli kao kesten smei uvojci, koji sene snenobeli vrat, dve okrugle, elastine, bujne o, nebesa! ja se zaboravljam! ali najvanije! jedna Arendse, sa vrlinama punom, vedrom, postojanom i visokom duom jedna Arendse, sa najmekim srcem, koje je ikada kucalo u korsetu! Imao sam je O, nebesa! O, moji itaoci! O, ti, koga je bol uinio oseajnim i osetljivim, ti koga je svet namuio i napustio i koji sedi svojom usamljenoj kolibi i ita ovaj list, da ublai svoj emer pusti da samo jedna suza saaljenja na njega kane! Ja sam imao moju Arendse a sad je neko drugi ima! Otrov to je nekada pekao i muio, sad se prikrada i ubija! Uspomena na moj gubitak! koja nagriza, razara misao! Izdan moga oaja, mojih nereda i mojih nesrea! Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! kad e se isuiti? Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srena ona to nije, daleko od toga radije bih joj nego rado, izgleda mi, priutio onoga ko bi je bolje no to ja mogu uiniti, nagradio i sauvao njeno savrenstvo o, Boe! o, saaljenja! Jad, jad to grize, izjee moju rascvetalu Arendse Ona je sad otisak tuge, slika smrti Sad je jedna uasna bolest, ki i majka uasa svakodnevno dovode do ivice groba Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse dola dok sam leao u svojoj usamljenoj kolibi, bez drugog drutva sem svoga jada i svojih bola bledi u usahli su bili obrazi divote, a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre jo uvek je svetlucala samo u njenim oima Ona mi je izgledala kao vrlina to pati; kao Arija kad je, dok joj je smrt bila na usnama; s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pruila bode i rekla ne boli, moj Petije! Sa melanholinim, odmerenim, laganim hodom jedne Klementine, sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti, sa borbenom i nepobedivom uzvienou, hodala je ka mom leaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu aku Nekadanja vremena su nestala, Evalde, rekla je; i hitro otila kao da se bojala da je rekla suvie Da, ona su nestala, rekao sam, i zurio u ono mesto na kome je stajala; i ni jedna jedina suza nije htela da olaka moje zgreno srce O, moja Arendse! moja Arendse! Jednog prepodneva , najnezaboravnijeg, najblagoslovenijeg u mom ivotu, zamolila me je da nekoj od dece njene brae i sestara, koju dotad nikada nisam video, odnesem nekakve ipke Posluao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoicu H** Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izala pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uem ona je ula o, nebesa! o blaeni trenutku, kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju duu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike, sav moj jad, zbog tebe Ona je ula moja Arendse Usudio sam se na pokuaj da je opiem Ali i da posedujem umetnost jednog itavog Rafaela ili jednog Petrarke i da itav svoj ivot upotrebim da njen lik opiem, onako kako se odmah iznenada na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se ouvao nepromenjen u mom srcu; ipak bih proizveo samo njegovu mutnu, veoma nesavrenu kopiju To je bila moja Arendse, i ko onda moe da je vidi? ko moe da je oseti kao ja?

197

Ljubav je blistala u njenim oima, ljubav se alila na njenim usnama, ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi ljubav, ljubav, ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza priroda, nebo i zemlja su nestali, a moje nabujalo, rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan, blaeno grotlo neimenovane ljubavi O, moja Arendse! Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio Zato te onda ima neko drugi? Moda je to bogohulno neka mi Bog oprosti, ako je tako ali to zaista, zaista boli elim da zaboravim ako mogu Moji obrazi goree moja kolena klecae promucao sam svoju poruku, koliko sam to mogao, ne mislei ni na ta drugo do na Arendse, ne videi i ne oseajui nita drugo sem nje Ona mi je esto kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time to se tako lako moglo primetiti Kad sam po utanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao, usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu aku na svoje usne, i vatra bogova, blaeni plameni poleteli su iz njene ake do sredita moje due Nisam vie oseao sebe Izaao sam natrake i svakog se trena klanjao, i kad sam, i ne primeujui to, na kraju stigao do ivice jednog visokog stepenita, moja bi se ljubav, da nije bilo njenog uzvika, po svemu sudei ili odmah poela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tuan, svoj uasan uticaj na moju sudbinu Ali meni je bilo sueno vie patnji nego to najdublji pad moe prouzrokovati, i bilo je odreeno da u svojom ljubavlju izgubiti vie nego ivot

Jens Baggesen
Predgovor Postoji, meutim, jedno stanovite s koga bi itaoci mogli da posmatraju itav sadraj i najsloenije zbirke, naime, ono s koga pisac posmatra svoje itaoce: jezik, jedino to deli sa svima i svi dele s njim. Ali koliko je samo mali broj onih koji itaju knjige zarad jezika premda je on, bez sumnje, u svim pesnikim delima ono najvanije! Moda najviem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to otro logiko oko iji pogled otkriva vie od glavnih niti povezivanja zakljuaka i ideja, i to razmaeno muzikalno uho iji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblaem unju perioda i tonova. I neto u tome ukusu, taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne, moda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote naeg maternjeg jezika, ine to oblikovanje lakim nego kod drugih naroda ije jezike znam. Nemaka ima jednog Lessinga, jednog Wielanda i jednog Vossa, a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jeziki oseaj, ta kritika gracija, taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruevinama Atine, ali ne valja zaboraviti da nemaki genije svoje majstore koji e podizati hram ukusa bira meu stotinama, dok danski traga meu desetoricom. S podjednakim brojem pregalaca, pod podjednako srenim okolnostima, hiperborejski Apolo bi moda dobio svoj hram zavren pre bilo kog drugog, jer teko da bi ko drugi mogao pouzdanije raunati na podrku svih muza. Zato sam u svim mojim beznaajnim pokuajima mnogo manje gledao ta nego kako manje na grau nego na odeu onoga to sam hteo da kaem. S nutrenom radou iskreno priznajem da je jezik ono emu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti i neka posledica ovoga proitavanja bude ta da italac ostane ravnoduan prema njihovom piscu, ali da, ni ne primeujui, zagrejaniji za jezik kojim on pie, iznae da sam vie nego nagraen za onaj trud s kojim sam ih sainio. Neka svi nai danski pisci, a posebno pesnici ije sposobnosti znatno prevazilaze moje, budu oduhovljeni brigom za jezik, kome jedino dugujem ast da me ponekad uraunavaju u njihove redove! Neka budu sve vie svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama, kao naa Thaarupova himna, osete nagraenim njegovom zahvalnou!

198

Neka mi bude oproten ovaj mali izlet moje strasti koja uprkos svih neprijateljskih lanih optubi koje su mi upuene nikada nije ohladnela u mome srcu. Moda ja ne volim manje svoju otadbinu zato to volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj, i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato to je danska. Da ukratko iskaem svoje veruju u ovim stvarima, moram priznati da jezik smatram jedinim sutinskim ime priroda razlikuje jednu naciju od druge i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne drave. Jezik smatram duom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne moe previe preporuiti njegovo gajenje, tim pre to se nikako ne moe odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. Kako bi lako, kako prijatno, kako obogaujui bilo gajenje te due kod nas! O, kad bi se samo jednom u svim kolama uio danski, kad bi se svugde uio njegov izgovor, kad ga jednom opte prosveenje pokae u svoj njegovoj lepoti! O, ja sam siguran da bi i same gracije, kad bi meu ivim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeu nakon to su se ogledale u svakojakoj drugoj, zadrale bi danski; i neka sud naeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokrui moje ubeenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale rei za svoje melodije!

Frans Michael Franzn

O, svetlo nad grobom! On ivi, o, radosti! Savreno je Sveto pismo, O, visine blaenstva! S neba pozdravljen, U sjaju se javlja, I pobeda je njegova. Oboren je kamen i peat skren, A straara je sila daha njegovog oduvala, I bezdan drhe. Haleluja! Ovde se izmeu svetla I tmine bitka. Ipak svetlo pobedi Za vena vremena. Oborena je smrt, A vera se die Meu zemaljske usudi S nebeskom nadom. Vi, alosne ene, koga ovde traite? iv nije meu mrtvima. Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo, Tako grob posta Do sree staza. Vi, glave to se pognuste Kraj podnoja krsta, Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. Vrati se, rasterano stado, svome pastiru. On ivi, on ivi i stalno te prati
199

Nevidljiv s nebesa. Haleluja! Samo jurite, o, vremena! Njegova crkva je postojana. Kao svetlo se iri Njegovo uenje s hitnjom. Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoe meu maevima I lomaama o Bogu, I svedoe o njemu, o, uteho u svim nevoljama, Koji, mrtav zarad naih greha, kroz svoju smrt bi Prvi u ivotu. Haleluja! Vi poboni, zato kukate, Zato ste neuteni? Kako brzo i dan I no minue! Uskoro e zemlja dati Svoj zagrljaj vaem miru, Ubrzo ete vaskrsnuti Nalik semenu to klija. On sam, koji ih zasadi, na kraju e stii Da letinu skupi, ali prvo razdvoji Kukolj od ita. Haleluja! (vedski psaltir, 1819)

200