SADRŽAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROŠTVO PROROČICE .........................................

.............. 6 GOVOR VISOKOG .................................................................... 12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIČKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grímsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANðANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Bršljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o požudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIŽEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEŠKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST ................................................. 132 VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEŠKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROŠVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i željan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekär Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Božje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad taštinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 Švedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linné ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum .......................... 159 [Moja životna želja je presečena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to peče .................................................. 161 Ne tako, što skakućeš tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMIŠLJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

2

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mašte .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Mučni svet................................................................................ 178 Jedan način pisanja pastorala ................................................. 179 Dečaci ...................................................................................... 179 Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam ............................ 181 Grofičina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kovač i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaženstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 Život i razmišljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzén ................................................................ 199

3

RUNSKE STROFE
*** Eskil podiže ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobeže pred Upsalom1. Junaci podigoše za bratom svojim kamen na brdu čvrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, ženi svojoj. Doći neće supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu beše Odindis dobra sestra. *** Torgerd podiže ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On završi istočno u Grčkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, završi Asur istočno u Grčkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi »atuti5«. Boi takoñe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno čuvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisån koja protiče kroz današnju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivača runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraničnim područjima oblasti Södermanland i Västmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisån; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije isključeno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojnički logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - možda Holmgarðr (Novgorod?) a može biti i da a holmi znači „na steni”, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno značenje. Od više predloženih tumačenja dva privlače pažnju: rune se čitaju „Kari varþat uti”, kada at funkcioniše kao sufiksalna negacija, dakle, „Kari ne pogibe napolju”, ili „Kari varþ at Dundi”, dakle, „Kari bi ubijen kraj Dundeeja” (luka u Škotskoj). Ovo drugo tumačenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

1

4

Zemlja će pući i nebo gornje6. prebačena iz Ravene u Ahen. 5 . né upphiminn”. *** Jahaše Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. bratu Ingvarovu.*** Gunar podiže kamen Lidbjornu. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istočnogotskog kralja Teodorika Velikog (†526) koja je 801. sinu svome. Sad sedi naoružan na gotskom ždrepcu sa štitom na remenu prvi meñu Meringima. 7 Särkland .8 6 Slični stihovi su poznati iz Proroštva proročice: „iorð fannz æva. ‘zemlja ne postojaše nit nebo iznad’.zemlja saracena. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rökstenen ispisanog runama. hraiþmaraR znači „more reidgota”. raiþ može da znači i „jahaše” i „vladaše”. Oni idoše muški daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoše hranu umreše na jugu u Serklandu7. *** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu. muslimana.

Sve za pažnju molim svete rodove. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 7. silne i sitne. 6. 2. Jotunova se prvo sećam u prastarju roñenih. Sreću se Asi na Samocvet polju. patuljci mnoge čoveku slične od zemlje stvoriše. neba nemaše iznad nit zemlja postojaše. 5. oni što silni Midgard stvoriše. klešta stvoriše alat spraviše. Sa pločama u dvorištu presrećni behu. nakovnje napraviše. Oče palih. veče i vreme užine. njima zornima zlato ne manjkaše. da ispričam priče stare praoca. prve što se sećam.STARIJA EDA PROROŠTVO PROROČICE 1. mesec ne znade moć koju imade. 4. sveti i silni o tome se svetovahu: noći i menama nazive dadoše. sunce sija s juga na kamenje sale. išteš li. onih što me pradavno podigli behu. a Durin drugi. saputnik Mesečev. nit peska beše nit pučine nit prohladnih talasa. 9. 8. svetište i svetilište visoko stesaše. nadmoćno snažne iz Jotunhejma. 3. devet se sećam svetova i devet prostora. sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. Sunce baci s juga. sveta drvo čuveno pod zemljom stajaše. 6 . bezdan beše Ginunga. Doba beše davno dok Imir bejaše. 10. Tad svi odoše bogovi savet da drže. dok tri ne doñoše divovske neveste. nakit skovaše. Motsognir tamo beše najznatniji u plemenu patuljskom. zoru imenovaše i zračni dan. kao što Durin reče. Dok sinovi Burovi zemlju ne digoše. zemlja tad beše zelenim zalistala lukom. al trava ne rastijaše. godine da broji. Sunce ne znade gde sale imade. sinove Heimdalove. zvezde ne znadoše gde mesta imadoše. ruku onu desnu okolo vidokruga.

Fjalar i Frosti. An i Anar. 18. do Jorovola. 12. Train. triput je spališe triput roñenu. Lari. Nali. Dvalin. 21. Svior. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem. 16. mnogo. Nii i Nidi. Mladice stižu odande mnogoznalne tri. Fundin. 7 . iz izdana onog pod drvetom što stoji. Eikinskjaldi. Hlevang. Ai. krenuše oni od kamenja sale. Bombur. Veig i Gandalf. Skirnir. Austri i Vestri. Aurvang sedišta. Frar. Bitke se seti prve u svetu. Virvir. Gloi. duh oni ne imahu. Tek i Torin. na zemlji nañoše ne malo nemoćne Aska i Emblu sudbine neznane. Bivor. nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova. 14. Tror. 17. Bavor. Nar i Nirad – sad sam patuljke – Regin i Radsvid – redom nabrojala. belim zalivano belutkom. Haugspori. Nori. 13. Alf i Ingvi. Vindalf. 20. um dade Henir. potonja Verdandi. Dah oni ne disahu. stoji večno zelen iznad vrela Urdova. kad Gulveigu na kopljima držaše i u sali Harovoj plamenom sažegoše. Freg i Loni. Jasen znam da stoji.11. Vili. Hanar. 19. Hornbori. Aurvang. Urd se zvaše prva. zakone doneše. Ai. Fin i Ginar . dolazi od njega rosa dolinom što pada. Vit i Lit. – ivere srezivahu – a Skuld treća. pa ipak još živi. Nordri i Sudri. 15. Igdrasil se zove drvo visoko. ne malo puta. život dosudiše. Skafid. Kili. Hepti. ljudima sudbinu. ostareloj deci. dah dade Odin. Eikinskjaldi. Tamo beše Draupnir i Dolgtrasir. Har. Dok iz družbe one ne doñoše trojica domu onom Asa silna i dobrostiva. Mjodvitnir. Altjof. Fili. nit krv nit zbor nit boju zdravu. krv dade Lodur i boju dobru.

mogoše Vani proroštvo ratno po poprištu da gaze. radost ona rañaše zloj ženi. reči i zaveti. 23. Hod ga odapnu. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje. opasni. žrtvu krvavu. bitka poče prva u svetu. 8 .. u buljuk nanišani. Videh Baldra. Odine. porasla stajaše nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. Tad svi odoše bogovi savet da drže. ili ne? 28. Hild.22. Koplje baci Odin. ili bogovi svi žrtvu svečanu da prime. Posta od stabljike što slaba izgledaše hitac hudi. pogleda daleko i podalje u svetove postojeće. 24. vidi ona gde se lije vodopad bogati iz zaloga Odinovog – znate li dosta. vračaru vidovitu. čarobnjaštvo znaše. Sad su nabrojane sve žene Herjanove.Što me pitaš? Što me kušaš? Sve znam. Heidi prozvaše domu pristiglu. ili ne? 29. 30. ugovori svi postojani što izmeñu postojahu. Jedino Tor delaše. 27. jarosti prepun – on retko sedi slične vesti kad čuje! – pogaziše se zakletve. dobi predanja učena i proroštvo čini. Gondul i Geirskogul. sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smešao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao. Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jašu u svet ljudi. sudbina prikrita. a Skogul druga beše. i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog – znate li dosta. spremne su valkirije da jašu po sukobištu. Sama napolju sedeše. čini bacaše. sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate. As užasni u oči je pogleda: . 31. prastari kad stiže. čaraše pomamno. Skuld štit držaše. Gun. sina Odinova. provaljene behu podgrade na Asa gradini. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 25. 26. 32.

jedan od njih. 33. 38. presrećni Egter. ili ne? 42. crveni bogova stanište crvenom krvi. 9 . sunce svetlo omrknu sledećih leta. Vale tada splete veze jake užad behu čvrsto od creva upredena. uze. kukureknu nad njim na vešala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. druga sala na Okolni stajaše. sedi Sigin tamo. 35. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. uže će prsnuti. 39. prilika zlokobna na Lokia podsećaše. i oni što tuñe poverenice zavode. Sedeše stara na istoku u Gvozdenod šumi. budi on bojnike Oca rata. Puni se životima pomrlih ljudi. Stajaše tamo na severu. Salu vidi gde stoji. pivnica jotunska. Vezanoga vide kako leži u Vrč dubravi. Teče reka sa istoka kroz doline ledene. ljudi krivokletnici.Brat bi Baldrov brzo roñen. Brimir je posedovaše. na Sumornim poljima. 44. vetar zlokoban posta – znate li dosta. Mrvi Nidhog onde mrtvih leševe. osvetu. kida kurjak ljude – znate li dosta. vrata severu okrenuta. kukuriče dole treći duboko u zemlji. postade onaj mesec što skinu. ili ne? 40. Nit ruke praše nit kosu češljaše. sablje nosi i sečiva: Slid je nazivaju. al uprkos tome žena zlosrećna – znate li dosta. gigan garavocrven. od sunca daleku. sala od zlata Sindrova roda. 37. toliko je sala pletena zmijskim leñima. krvolije kurjaci. ili ne? 34. 41. rodi tamo rodove Fenriove. Sedeše na bregu na harfi sviraše divovki pastir. a Frig plakaše u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta. noć star. jotunski moćan. na lomaču dok ne baciše Baldrova ubicu. brojni ih pregazuju. kaplju graške otrova kroz badže i otvore. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti. na Obali leševa. Odinov sin. u domu Helinom. ili ne? 36. 43. Vidi ona brzake burne.

Šta bi s asima? Šta bi s alfima? Sede Asi na savetu. 10 . Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. a jotun se oslobaña. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom.a Freki hitati. Frigina će tada radost pasti. svet dok se ne sruši. Mnogo ona zna mudrosti. doba vukova. Stiže tad silni sin Odinov. sija mač suncem padaju padine kamene. lešine kida crnobleda. uže će prsnuti. huči sav Jotunheim. rog u vazduh pokazuje. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. kreće Naglfar. 45. 48. blud velika. Mnogo ona zna mudrosti. mnogo još vidim buduće. Loki ih predvodi. pred kamenim stenju patuljci kapijama. mnogo još vidim budućeg. znalci iz planinskih zidova znate li dosta. nijedan čovek neće nikog da poštedi. jeka odjekuje Gjalar-roga. 50. 53. Jaše Hrim s istoka. a sjajni protiv Surta ubica Belijev. 51. a Freki hitati. 54. štitovi popucali. teško je u svetu. drhće Igdrasil jasen uspravni. sudbina se budi. lipov štit pred sobom ima. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. sa njima je brat Bileiptov u družini. 46. Vidar. ili ne? 49. 55. ubi. mnogo još vidim buduće. uže će prsnuti. vesela klikće orlušina. visoko duva Heimdal. govori Odin s glavom Mimovom. vije se Jormungand u jotunskom besu. požuruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne sažeže. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. vek mača. 47. polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. od sestara deca krv skrnaviti. valja zmija valove. kad Odin ode u okršaj s vukom. potucaju se divovke. Mnogo ona zna mudrosti. 52. Hlinu tad dokuči nesreća druga. puca drvo prastaro. Braća će se boriti bratoubice postajati. doba vetra. a Freki hitati. Surt s juga stiže sa izdajom grane. hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi. Sinovi se kreću Mimovi. vreme sekire. Laña plovi s istoka Muspelova će pristići pučinom pratnja.

sin Odinov zmiju stupa da obori. Polja će nesejana plod nositi. Heni će tad ivere žrtvene da izbira. visoko leti orao. zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena. onaj što u planinama ribu lovi. padaju s neba zvezde sjajne. – proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog – preñe potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplašen. i o obruču zemlje moćnom zbore (i velikih se sećaju dogañaja) i Fimbultiovih drevnih runa. ili ne? 64. padaju vodopadi. bogova rata svetištu – znate li dosta. 62. Mrači se sunce. 11 . diže se vatra. 59. one što ih u prastarju plemena imaše. 61. plameni se visoki pod samim nebom igraju. Pristiže tad moćniji potomak Hlodinin. Tad dolazi leteći aždaja tmurna. vuka užasnog. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca. sinu zabi Hvedrungovu mač do srca obema rukama. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom uže će prsnuti a Freki hitati. i potomci brata oba zajedno da podižu vetrova dom veliki – znate li dosta. mnogo još vidim buduće. silni odozgo što svima vlada. nestaće nevolje. 66. verne će tamo u večnosti svoj družine da stanuju i dobrobit uživaju. 56. Ponovo će onda ploče čudesne od zlata načinjene naći u travi. 58. Baldr će doći. neman blistava. ubija je srčani stražar Midgardov. Tad stiže onaj moćni na sud glavni. ili ne? 63. odozdo iz Nid-planina. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. u more zemlja tone. 65. 57. dimi životonosac. Mnogo ona zna mudrosti. Vidi ona gde se podiže po drugi put zemlja iz mora zelena večno. 60.Sin Odinov. otac je tako osvećen. Sreću se Asi na Samocvet polju. nosi u perju Nidhog mrtve – – iznad polja leti – sad će ona da potone. živeće Baldr i Hod na bojištima Hroptovim.

gost kada doñe. na stranom imanju bolje je od zlata. radije pažljivo razum pokazuj. uši slušaju.GOVOR VISOKOG 1. jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. budi oprezan. tako se pametan čuva. 6. 5. 9. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim čulima. retko mu se zlo dogodi. govor i ćutanje nanovo. 8. kod kuće je život lak. goru užinu na putu niko nema od onog ko se prepije. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti. razum je uteha siromaha. 12. 11. Časni domaćini. gde da sedne. budi pažljiv. 7. . kad pametan i ćutljiv stigne na imanje. ipak pivo nije. hrana i odeća čoveku su potrebni kad stigne s puta preko planine. nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. oči tragaju. Kad vrata otvoriš kuće nepoznate. 10. 2. Tako dobro za ljude kako ljudi kažu. Srećan je onaj koji slobodno sluša pohvalu i tople reči. na poziv nerado kraj vrata čeka ako važan posao ima. 3. Razum je potreban onom što daleko putuje. 4. gostoljubiv duh rado bi sreo. Srećan je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu. što više piješ to manje možeš svojim malim razumom upravljati. Voda i ručnik i prijateljske reči čoveku su pre obeda potrebne. na porugu su svi koji ništa ne znaju a meñu pametne ljude doñu. loši saveti često mogu doći iz tuñih grudi. Vatra je potrebna onom ko je ušao i hladno mu je oko kolena. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma.

mrtav pijan. Nepametan čovek uvek bdi i mnoge misli premeće. vedar i veseo treba svaki čovek da bude sve do smrtnog dana. 24. 15.13. ali nerazuman čovek nikad ne zna meru svoga stomaka. 21. ako ga koplje poštedi. 16. a ne zna da iza ljubaznih reči pametan možda prevaru krije. da i sam ima mana. Nesmeo čovek veruje da će večno živeti. na pijanci je najbolje to što se razum vraća. često stomak čini čoveka smešnim kad je meñu pametnim ljudima. nazvati lošim niko neće ako onda rano odeš u krevet. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. Ptica zaborava kruži nad pijankom. 20. čim dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. ali starost mu nikad mira neće dati. ako se dobro pazi u borbi. njegovi dobri prijatelji. 18. kod umnoga Fjalara. Stoka zna kad je kod kuće čekaju. Proždrljivom čoveku. govori što treba ili ćuti. umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre. Jadan čovek naopake naravi stalno se žali i kudi. treba da zna. 13 . 19. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi. ali ne zna. perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. ali umeren s pićem budi. u životu se sveti. 14. na imanje se s paše vraća. 17. 23. ako razum manjka. Mučaljiv i pažljiv mora knežev sin biti i oružju vešt. 22. Rog s pivom isprazni. Mnogo meñu ljudima treba putovati pre no što se sigurno može znati šta se krije u duhu onog što razumom svojim ume da upravlja. Pijan bejah. svakom čoveku razum krade.

ne valja sedeti alav i nesit ni reč ne prozboriti. smatra da je pametan onaj koga ne pitaju.25. ali do pravog prijatelja prečice vode i najdalje kad stanuje. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. Oprosti se. brzo otkrije kad na sabor krene da će ga malo njih podržati. brzoplet jezik koji uzda nema često sebi navuče nesreću. 34. nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da drže. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ideš na gozbu. Mali je dom bolji no nikakav. Reč čoveka koji nikad ne ćuti često počiva na nesigurnom tlu. 29. ne ostaj u gostima stalno kod istog. 30. 33. Čoveka koji rado u kući kao gost biva poštedi prezrivih pogleda. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje. 27. Nepametan čovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe. sedi miran i ćuti. 14 . 28. niko ne zna da on ništa ne zna ako jezik drži za zubima. njegovi dobri prijatelji. s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne moraš da prosiš. ali reči za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. 31. Nepametnom je čoveku meñu drugim ljudima najbolje da ćuti. 35. lako se može dogoditi da i najdraži dosadi ako zaboravi da ode. sedeo i smejao se ne shvatajući bes što je oko njega rastao. kod kuće je svako svoj gospodar. 26. Prijatelji su mnogi i dobro se slažu dok se kao gosti na gozbi ne sretnu. 36. Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meñu ljudima ih širi. Smatra da je pametan kad najzad ode gost što gosta uvredi. 32. tako će doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaña.

48. to čini prijateljstvo vidljivim. lažju ga za prevaru nagradi. smeši mu se. kad prijatelji poklone razmenjuju. i hoćeš koristi od prijatelja da imaš. lepo zbori. njemu i njegovim prijateljima. 43. Odeća i oružje pokloni su za prijatelja. često ga posećuj. 46. lažju ga za prevaru nagradi. Odeću dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi. Darežljivi. jer neznano je znati po putu dok putuješ kad će koplje zatrebati. ili tako široke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije. stajaše onde kao delije s odećom koju dobiše. Niko ne treba ni koraka od oružja svog na polju da ode. a želiš da ga ipak iskoristiš. Tako darežljivog čoveka nikad ne sretoh da nije sam poželeo poklon. srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki. smej se i ti. ali skrivaj svoje misli. ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude. Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem. ali lažno misli. zalutah na putu. čovek je čoveku radost. nek uzdarje ide za dar. 38. Slušaj. i sam kretoh. škrtica se poklona kloni. Dobro svoje koje je sam stekao treba čovek na svoje dobro da troši. deli misli s njim i šalji mu darove. osećah se bogatim kad drugoga sretoh. I opet o onom kome ne veruješ: vidiš li prevaru u njegovom duhu. 40. ako sreća hoće. retko tugu nose. Prijatelju svome budi prijatelj.37. mnogo šta gore poñe no očekivano. Ako imaš koga kome ne veruješ. Mlad bejah nekad. 47. najduže traje. 44. 45. 42. kod kuće je svako svoj gospodar. ako prijatelja imaš i lepo o njemu misliš. hrabri ljudi najbolje žive. 49. ali bednik misli da je sve opasno. 39. često neprijatelj dobije ono što prijatelju beše namenjeno. 41. ali ako ti se smeje. bez smelosti je go čovek. 15 . Mali je dom bolji no nikakav.

usamljen čovek maloznan ostaje. bezbrižno je srce retko u grudima prepametnog. 60. svugde je sve različito. 53. Osrednje pametan treba da budeš.50. retko plen uhvati vuk što leži a spavalica pobedu. često zahvalnost nedostaje. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meñu nevernim prijateljima. takav je čovek 16 . Mala plima. plamen podstiče plamen. po tom se čovek meri. Osrednje pametan treba da budeš. ne suviše uman. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko želi život i bogatstvo da stekne. Nemoj stalno davati velike poklone. mala oseka: mali je duh ljudski. ne suviše uman. s pola pogače i polupraznom čašom dobih dobru pratnju na putu. 52. ne suviše uman. 55. 62. zašto dugo da živi? 51. 61. mnogo se gubi s jutarnjim snom. Suve cepanice i kora za krov. Mlad bor vene na posnom tlu. 56. niti su svi podjednako pametni. 58. ali šestog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva. po drvetu koje možda traje pola godine ili celu. to samo brigu u duhu stvara. ne stidi se obuće i kabanice niti konja kako god jadan bio. najlepši život onaj čovek živi koji zna umereno mnogo. zajedno s drugima znanje sabiraš. Čist i sit treba na sabor da jašeš čak i kad je odeća pohabana. 54. takav je čovek koji prijatelje nema. 57. ranoranilac je već upola bogataš. Gladan traga nad vodom leteći orao iznad mora prastara. bez kore i četina. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko ljude zapošljava. Osrednje pametan treba da budeš. unapred niko ne treba svoju sudbu da zna. Cepanica gori i pali cepanicu. 59.

73. 74. Moć svoju treba uman čovek s merom da koristi. 64. Dvoje je u istoj vojsci. ali dva buta visiše kod vernog prijatelja. i život bez mana. 71. retko kad nespreman vreme pogodi . Često prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno. ja pojedoh jedan. nekome dobro učinjen rad. što tri znaju. 70. bezruki pastir da bude. Ćopav može konja da jaše. nekome bogatstvo. nekome prijatelji. za pet dana često se menja. pivo beše popijeno ili još nespravljeno. 75. S bogatom užinom noć lako prolazi. Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja. ako si živ. gluv se bori i vredi. a smrt čekaše kraj vrata. Ne zna onaj ko ništa ne zna da zlato mnoge sludi. jedan nek zna. nemoj mu to zameriti.meñu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podržava. ako ga sačuvaš. ali ne dvojica. vetar se može okrenuti jesenje noći. zdravlje svoje. slep je bolje nego spaljen biti. Reč koju neko kaže drugim ljudima često mora gorko da okaje. 68. Dobro je imati sina pa makar kasno roñena. zna ceo svet. 67. 66. meñu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji. ali jezik je ubica glave. Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku. 65. 69. lako ćeš kravu steći. retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. 17 . kad jedriš s malim jedrima. Bolje živ nego neživ biti. neko je siromah. požar videh kako besni na imanju bogataša. nekome su sinovi radost. malo je od leša koristi. 72. a još češće za mesec. 63. Pozvaše me u kuću i ovde i onde ako mogadoh bez hrane. u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. neko je zlata pun. da ostane za palim čovekom. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo.

ženu kad je spaljena. kupi mač potamneo i mršavog konja. umiru ljudi. Rečima devojke niko da ne veruje. varljiv je to prijatelj. udarac od sečiva. bandoglavom robu. ali psa kod drugih. i sam tako umireš. 82. talasu što raste. ženskoj reči u krevetu. one koje dični bogovi sačiniše. 87. od broda brzinu traži. 18 . mamu proročice. ledu noć starom. pivo kad je popijeno. led kad ga preñeš. 85. sad stoje s prosjačkim štapom. tad raste njegova nadmenost. talasu što se obrušava. a ni svoje žene. jer na kolovratu im je srce stvoreno. a od štita zaštitu. 77. Umire stoka. 84. po lepom vremenu veslaj. 78. sigurno u glupost ide. 79. tek pobijenim ljudima. 81. streli što leti. ali sjaj reči nikad ne umire u časnom glasu po smrti svakoj. konja kod kuće gaji. To spozna onaj ko o runama pita. sud o smrti svakoj. vuku što zija. maču slomljenom. Umire stoka. mladu kad je udata. Po vetru drvo obaraj. plamenu što žeže. drvetu iz korena iščupanom. Ako nemudar čovek ljubav kod devojke stekne. igri medveda ili detetu kralju. po mraku sa ženom zbori.76. 80. a od žene poljubac. Luku što puca. bolesnoj teladi. ali nikad razum. – da je najsigurnije ćutati. lakoumnost u grudi smeštena. mač kad je upotrebljen. jedno znam što nikad ne umire. umiru ljudi. vrani što kriči. mnoge su oči dana. 83. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj. Pune torove videh kod Fitjungovih sinova. i dobije dobro i zlato. 86. S večeri dan hvali. zmiji sklupčanoj. svinji što grokće. i najmoćniji znalac sreza. i sam tako umireš. kotlu što vri. bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka. – rune sila što vladaju.

bratovom ubici ako ga sretneš na putu. svom željom i mislima. 95. lepo lice često zavede pametnog kad nemudar izdrži. ili kad hrom po visoravni irvase juri. i ne prebrzo sinu. poluizgoreloj kući. jer to i znam: prevrtljiv je muškarac prema ženi. ne budi samouveren da u sve to veruješ. doñi nanovo. ali nikad ne bi moja. laskanjem su mnogi pobedili. Ljubav neverne žene kao vožnja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljačnim dvogodcem loše ukroćenim. 91. mišljah da ugovor o ljubavi čvrst beše. 19 . najgora je boljka za čoveka svakog da ga ništa ne raduje. puno mi nje beše srce. Niko drugog nikad da ne ruži zbog ljubavi njegove. sve može poći naopako ako dvoje nije zajedno za to. – uzalud je konj. 90. 92. „S večeri. brzonogom konju. 94. i najpametniju to sludi. Niko drugog nikad da ne ruži za ono što se mnogima dogaña: lako može želja jaka od mudrog budalu da učini. kneževska čast ništa ne beše spram imati to belo telo. rano zasejanom polju. Odine. ako mene želiš da dobiješ. oboje mogu gadno da prevare. ako nogu slomi –. Sad otvoreno govorim. Ono što u srcu stanuje zna samo čovek sam. vreme poljem upravlja. 89. Ako želiš ljubav od žene da dobiješ: poklone daj i lepe reči. a razum sinom. najlepše govorimo kad najlažnije mislimo. reci koliko je za tebe lepa.” 99. 97. mišljah siguran. 96. Bilingovu devojku na dušeku nañoh kako spava kao sunce divna. u duhu je svako usamljen. moja je trebalo biti. ili premet jedra po oluji. 98.88. Tako sam osećao dok sam u šašu ležao i devojku čekao. Povukoh se nazad. 93. niko da ne veruje.

i često da o dobrome govori. 20 . Izbliza se može dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude. postigoh cilj uz mnogo reči u Sutungovim salama. 106. videh i ćutah. ko onda da mu na reč veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo piće. Kad veče pade i opet doñoh. Kad sunce izañe čuće divovi novosti o Visokom u Domu visokog. 105. da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. 108. jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. vešt na rečima i pamtljiv ako hoće mnogo znanja da ima. to je znak glupaka. dobre devojke. 107. videh i ćutah. 103. 101. cela garda beše budna. tako spasoh život i telo. malo što onde ćuteći dobih. za ranjeni duh njezin. sad sam opet kod kuće. kučku jednu nañoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavaše. onde napolju kraj Urdova izdana. Do jotuna odoh. 111. to iskusih onda kad pokušah da lukavu devojku namamim. Zakletvu na prsten verovah da Odin položi. raspituju se za Bolverka. – veštom mnogo ne manjka. budalom se može nazvati ako premalo govori. Gunlod mi onde dade na pozlaćenoj stolici gutljaj skupocene medovine. Pitanje je da li bih mogao čitav kući stići s jotunova imanja bez Gunlodine pomoći. Vedar u kući i dobar prema gostima i uman čovek treba da bude. Kad u svitanje nanovo doñoh. ona me samog prevari. podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh.100. a Gunlod ostade plačući. teškim putem moradoh da krenem. 102. iznad i ispod idoše jotunski puti. Dobra beše kupovina i dobro je iskoristih. Ratijeva usta za mene put načiniše. straža u sali spavaše. plamteće buktinje prema meni nosiše. 104. Vreme je za govor sa stolice umnih. progrizoše brdo. zlo uzdarje ja onde ostavih za celu njenu dušu. one što ruku oko mene svinu. 109.

slušah jezik ljudi; o runamo čuh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, čuh šta rekoše: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne ustaj po noći i napolju ne izlazi sem za stražu ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne odmaraj se u zagrljaju žene što mañija da te ne začara. 114. Može da učini da ne brineš više o putu na sabor i kraljevim rečima; hrana ti se gadi i društvo ljudi; zabrinut u san padaš. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: nikada nemoj zavesti tuñu ženu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako po planini ili fjordu hoćeš da putuješ, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikada nemoj nevernom čoveku dati da o nesreći tvojoj sazna; neverni čovek nikada zahvaliti neće što si mu iskreno dušu otvorio.
118.

Nevernu ženu videh da govori tako da jednom čoveku smrt navuče; lažni jezik mu smrsi konce, a ni reč ne beše istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako imaš prijatelja i lepo o njemu misliš, često ga potraži; jer šiprag raste i trava je visoka po pustom, negaženom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nañi radost meñu dobrim prijateljima i nauči da za druge brineš.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo krši; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome možeš dati celu dušu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nešto tako nemudro nikad nemoj činiti kao što je svaña sa budalom. 123. Nikada ti čovek zao za dobro delo zahvaliti neće, ali dobar čovek pohvalu ti donosi i čini da drugi do tebe drže. 124. Onaj kome možeš otvoriti dušu, biće ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi važan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: ne troši ni tri reči na svañu s ludim; pametan često popušta gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne pravi obuću ili dršku za oružje sem za sebe sama; ako se drška iskrivi ili obuća žulja nesreća je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Slutiš li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, već se raduj dobrome što je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne gledaj gore dok si u borbi – ludilo može često ratnika da zgrabi – pa te neće neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Želiš li vedre časove s dobrom ženom i njeno prijateljstvo da zadobiješ, lepo joj obećaj i obećanje održi, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Molim te oprezan budi, ali ne suviše oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa ženom drugoga čoveka, a treće je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. Često nisu sigurni oni što u kući sede kakav je čovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da ništa ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Prastarom mudracu nikad se ne smej, često je dobro što stari kažu; često pametan govor iz sasušenog meha stiže što visi meñu kožama i leži meñu krznima i ljulja se meñu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne šalji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okreće otvorena za sve; daješ li poklone, dobro će ti ići i niko se neće moliti da te zlo snañe. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Kad pivo piješ, tad traži snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv mañije, zovu protiv kućne svañe, – protiv mržnje mesec pomaže –, gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, čvrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noći, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoše rog; izviñah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i piće jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi beše; od reči me reči opet tražiše, od dela me dela opet tražiše.

23

142. rune ćeš naći, rune tumačiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sačiniše i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Znaš li kako da urezuješ, znaš li kako da tumačiš, znaš li kako da bojiš, znaš li kako da kušaš, znaš li kako da moliš, znaš li kako žrtvu da prinosiš, znaš li kako da šalješ, znaš li kako da kolješ? 145. Bolje je nemoljen nego da previše žrtvuješ, onaj ko daje, ište uzdarje, neposlato je bolje nego previše žrtvovano. Tako urezivaše Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva žena ni iko drugi ne zna; Pomoć se jedna zove, i ona će ti pomoći protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba što iscelitelji žele da budu.

148. Treću znam koja mi mnogo treba ako hoću da sprečim one koji me mrze; sečiva tupim svojim neprijateljima, tad oružje više ne grize. 149. Četvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za mañije pogodnog; onaj ko želi da podjari moju mržnju, od toga šteta ih stigne više nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih što su u njoj na klupama; koliko široko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima što je znaju radost i korist donosi; ako mržnja raste meñu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

režem i bojim rune tako da leš oživi i sa mnom govori. 156. Hroptatiju um i mudrost. Desetu znam ako vidim veštice kako se igraju u vazduhu. nek ih koristi ko ih sad nauči. takav je kraj bajalica – osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roñena. Lodfafnire. Šesnaestu znam ako kod žene lukave želju svu njenu želim da imam. Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima. na sreću ako naučiš. od mača ne pada. Sve bajalice moraš izbeći dugo. na korist ako prihvatiš. 157. alfima dobrobit. na nesreću sinovima jotunova. patuljak. Sad su reči Visokog iskazane u Domu visokog. Sedamnaestu znam da što kasnije mladu devojku izgubim. 159. Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod što tone. pod štitom bajam silno se kreću neranjeni u bitku. on ne gine ako se u borbi nañe. na uspeh ako zapamtiš. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva. 155. Osamnaestu znam. neranjeni iz bitke. 164. mogu da učinim na krive puteve da stignu od kuće i obličja. sreća za onoga ko ču. snagu on bogovima bajaše. neranjeni sve vreme. za dobrobit dece ljudi. 160. sreća za onoga ko ume. Trinaestu znam ako lično doñem i dečaka vodom posvetim.154. obrćem duh beloruke žene i um njen ceo preokrećem. Četrnaestu znam ako ljudima želim imena bogova da iskažem. Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu. 162. 25 . 158. kraj Delingovih vrata. oluju na moru zaustavljam i smirujem more čitavo. niko nepametan to ne zna. 163. Sreća onome ko ih kaza. koju nikad ne podučavam devojku ili ženu muškarca – sve je dobro ako samo jedan nju ume. 161. od doma i duha. sve ase i sve alfe ja poznajem.

star i snage pun. punu ljuski. po imenu Heimdal. lepo tele za gosta skuvaše. po zelenim putevima. 9. zatim leže u sred kreveta. prsti debeli. vatra na podu goreše. duge pete. sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. uñe u kuću. granje kući nosio po ceo dan. 4. jedan sedi par kraj ognjišta sedeše. Rig imade savete dobre da im da. opaljene ruke. iskrivljeni zglavci [nokti grubi]. ode zatim dalje. Ai i Eda s prastarom podvezačom. Dete dobi Eda. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1.RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. po sred puta. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. ustade u krevet ode. Na rad je išao snagom svom. Rig imade savete dobre da im da. po šakama njegovim koža beše rapava. devet meseci proñe od gostovanja njegova. Jednom stiže on. stajaše onde izba s vratima zatvorenim. 5. 3. 26 . ružno lice. 10. Hodaše tako dalje sredinom puta. konopac od like pleo. Uze onda Eda tešku pogaču. umni as. 2. na sred daske je ona iznese. 6. 8. spravljao terete. bogova. posuše ga vodom. pogrbljena leña. crnokožo. nazvaše ga Rob. beše na putovanju duž neke obale. moćan i hitar stiže Rig koračajući. 7. Vremenom poraste i lepo mu beše. a supružnici svako sa druge strane. debelu i grubu. na sto stavi činiju s vodom od skuvana mesa. Doñe do imanja žena hodajući s blatom po nogama.

Klur i Fjosni. Sede mirno na sred klupe. Isja i Ambat.. Reim i Klegi imena im behu. Avi i Ama posedovaše kuću. pojas oko grudi. spremaše tkanje. vatra na podu goreše. Decu dobiše. brada beše čista. uñe u sobu. [sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. zvaše se Ropkinja. devet meseci proñe od gostovanja njegova. Eikiplugin. kolovrat okretaše. koze čuvali i treset kopali. 13. sin u kući kod nje je sedeo. nakon radnih dana. zatim leže u sred kreveta. maramu oko vrata. Tri noći on ostade stanovaše kod njih.] 18. a supružnici svako sa druge strane. Okvinkalva i Arinevja. 27 . 17. mislim. Rig ode dalje pravo putem. na glavi kapu imaše. Lut i Legjaldi. Drumb. po sred puta. Kjefsi. Drot i Hosvi.] 19. košulja dobro stajaše. ustade u krevet ode. [Uze Ama. svinje gajili. Digralde. Od njih potiču svi rodovi roblja. Rig imade savete dobre da im da. dole beše drven pod. 11. 14. 12. gradili su i lepo im beše. čuperak na čelu imaše. Rob i Ropkinja. stajaše kuća s vratima zatvorenim. Fulne. govorio i šaputao. tu sedaše jedan par s poslom svojim. 15. Muž drvo za prečku na razboju deljaše. Kćeri im se zvahu Drumba i Kumba. 16. ode zatim dalje. njive gnojili. krevet spremiše. ograde su popravljali.iskrivljen nos.. [Rig imade savete dobre da im da]. na ramenima kopče. Totruhipja i Tronubeina. 20. Žena tu sedaše. rukama radiše.

beo od lana. stiže do sale. snaha. rukave zatezala. Tegn i Smid. 24. Brud. Fljod. Breid. 28 . Otac i Majka. uzeše se. Bui i Bodi. grudi svetlije. Dete dobi Ama. lan gladila. obrve blistave. vrat belji od svežega snega. prema jugu vrata okrenuta. Doma je odvezoše s ključevima za pojasom i haljinom od kozje kože. stavi ga na sto. sprund i Viv. udadoše za Momka. 27. crvene puti beše s budnim očima. Spraki. 31. Svani. Hal i Dreng. 22. igraše se prstima. Rig ode dalje pravo putem. se zvaše. Bondi. Kćeri dobiše s ovim imenima: Snot. senike gradio. spremiše krevet i stan stvoriše. posut beše pod. 23. široke rukave. gradiše i lepo im beše. tetivu uvrtao i na luk stavljao. domaćica je gledala ruke svoje. maramu podiže. plavošarenu potkošulju.21. Vremenom poraste i lepo mu beše. kuću tesao. Dete dobiše. zatvorena behu. Hauld. sedeše pod mladinim velom. ustade u krevet ode. na grudima broš imade. 29. zatim leže u sred kreveta. žena Momka u lan umota. a supružnici svako sa druge strane. Domaćin je sedeo i strele pravio. u stubu alka. Feima. ralo pravio. prstenjem se darovaše. Bratskegi i Seg. 30. kola pravio i za plugom hodao. 25. Unutra uñe. jedno u drugo gledaše. Svari. Snar. Onda uze Majka šareni zastirač. supružnici sedeše. 28. 26. bikove je krotio. Od njih potiču svi rodovi seljački. Rig imade savete dobre da im da. Bundinskegi. vodom ga posuše. Ristil.

pametna i beloputa. Sam je posedovao osamnaest imanja. 32. a supružnici svako sa druge strane. svetla mu beše kosa. Rig hodajući. baštiničke zidine. do kreveta ode. oči oštre kao u mladunčeta zmije. Zatim je jahao kroz crne šume. konja pusti da juri. naučio da pliva i mač je isukivao. po sred puta. džilit bacao i franačko koplje. devet meseci proñe od gostovanja njegova. urezivao štit. polje crveno oboji. Poslanici idoše po rosom ovlaženim putevima. sve do sale jedne. Rig imade savete dobre da im da. Knez ga nazvaše. pili su i zborili dok dan ne zañe. planine injem posute. bitku izazva. 35. nauči ga runama. konje jahao. zamoli ga da uzme baštiničke zidine. Na sto iznese prepune činije srebrom ukrašene. slaninu i bupce. vodom ga posuše. 37. strele pravio. delio blago. mač isuka. Iz šume izañe Rig hodajući. [zatim leže u sred kreveta. doñoše do sale gde Glavar živeše. ibrik s vinom. 39. stavi na sto ptice pečene. Stasa Knez u sali. 29 . lešine napravi. 33.zatim uze kriške tanke. beloputi obrazi. 34. bele od pšenice. vitkoprsta. 36. 38.] Tri noći on ostade stanovaše kod njih. prastara selišta. ime mu svoje dade. ustade. sinom ga nazva. na zastirač ih stavi. štedar sa zlatom i prstenjem beše. štitom je vitlao. Sina dobi majka. zemlju zadobi. u svilu ga umota. svima dade skupoceni nakit i vitke konje. kopljem vitlao. stavljao tetive na lukove svoje. zvaše se Erna. čaše srebrom okovane. ode zatim dalje. pse podbadao. kći tu sedeše.

41. Kone. više on znade: ljudski život da spase. Barn drugi. 44. udade se za Kneza. more da smiri. mladiću. Kund se zvaše jedan. Tad reče jedna vrana. lukavost koristio i bi bolji. zajedno su živeli srećni onde. večite rune. Dan i Danp imaju bogate sale. tad steče pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. Isprosiše je i kući je odvezoše. Jod i Adal. 47. konje krotili. 45. jašu brzo brod preko mora. povećaše rod. 48. snagu imaše kao osmorica ljudi. mač da isučeš i neprijatelja obaraš. Kon mladi je jahao kroz šipražje i šume.40. Nid i Nidjung – veštine sve naučiše – Son i Svein – plivanje i na tabli igru –. Arving i Mag. bolju baštinu nego što je tvoja. sečiva im grizu krvave rane. plamene da zgasi. 42. duhu mir da pruži. 30 . ode pod lan. nauči govor ptica. sečiva da otupi. Kon najmlañi. Tako su rasli sinovi Kneževi. sedeše na grani: zašto ti ptice. štitove oblikovali. rune vremena. Sa Rigom se nadmetao u veštini runa. brige da ublaži. 43. strele deljali. 46. puštao strele da lete i ptice zaćutaše. postadoše prastari. Ali Kon mladi znade rune. Bur se zvaše najstariji. obaraš? radije bi trebalo konja da mamuzneš. kopljem vitlali.

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i čekić svoj nigde ne nañe, tresaše bradom, bacaše kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipaše. 2. I uze reč i prvo reče: „Slušaj sad, Loki, šta se dogodilo, što niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: čekić je moj ukraden.” 3. Otidoše tad do Frejina lepa imanja i uze reč i prvo reče: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato obličje, da čekić svoj možda povratim?” Freja reče: 4. Rado ću ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra.” 5. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan imanja asa i stiže unutar imanja jotunova. 6. Trim sedeše na humu, kralj divova, pleteše traku od zlata

za kučke svoje i skraćivaše grivu na kobilama svojim. Trim reče: 7. „Šta se zbiva s asima? Šta se zbiva s alfima? Zašto sam stižeš u dom jotunova?” Loki reče: „Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj što krije Hloridov čekić?” 8. „Da, ja krijem Hloridov čekić dva dana hoda duboko pod zemljom; niko neće povratiti čekić odande ko mi ne dovede Freju za mladu.” 9. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan doma jotunova i stiže unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze reč i prvo reče: 10. „Nosiš li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! Čovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko leži, često laže.”

31

11. „Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je čekić tvoj, kralja divova, niko neće povratiti čekić odande ko mu ne dovede Freju za mladu.” 12. Zajedno divnoj Freji odoše, i uze reč i prvo reče: „Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova.” 13. Freja besneše, frktaše od ljutnje, soba se tresijaše i pod njom drhtaše, puče držač širokog ukrasa Brisinga: „Luda za muškarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otišla. 14. Skupiše se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako čekić Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze reč, najbelji bog, budućnost vidi kao svi bogovi vani: „Svezaćemo na Tora veo za mladu, dati mu široki ukras Brisinga,

16. neka mu veza ključeva za pojasom zvecka i ženska odeća preko kolena pada, na grudi mu učvrstimo široko kamenje i vešto maramu zavežimo.” 17. Ali onda reče Tor, pouzdani as: „Mene će asi zvati bednim ako veo za mladu na mene privežu.” 18. Tad reče Loki, Lauvejin sin: „Ćuti sad, Tore, s takvom pričom! Ubrzo će jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj čekić ne doneseš.” 19. Onda svezaše na Tora veo za mladu i široki ukras Brising, staviše vezu ključeva da za pojasom zvecka i žensku odeću preko kolena da pada, na grudi mu učvrstiše široko kamenje i vešto maramu svezaše. 20. Tad reče Loki, Lavejin sin: „Povedi me sa sobom kao sluškinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?”

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoše; Odinov sin teraše do Jotunheimena. 22. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, kći Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja još nedostaje.” 24. Veče brzo pade, tmina se steže i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene ženama, Sifin muž isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Gde vide mladu oštrije da grize? Nikad ne videh mladu jače da grize ili devojku više da pije medovinu od ove.”

26. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 27. On podiže veo željan poljupca, ali odskoči unazad pravo preko sale: „Zašto Freja ima tako užasne oči? Plamen mi se učini kako žeže iz njenih očiju!” 28. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 29. Unutra uñe jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: „Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoćeš da imaš svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo!” 30. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Unesite čekić, mladu treba posvetiti, položite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.”

33

31. Hloridovo srce smejaše se u grudima kad postojani čekić oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novčića i udarac čekića namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj čekić zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od očeve šupe do kuće. Od toga zadobi tešku muku na srcu. Skirne se zvaše Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad reče Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s našim sinom; pokušaj da saznaš šta to muči snažnoga momka. Skirni: 2. Gadne reči mogu da očekujem, čini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokušam da saznam, na kog je ljut taj snažni momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meñu bogovima, to želim da znam: zašto sam sediš u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zašto tebi da kažem, mlado momče, teške brižne misli? Svetlo vilenjačko svetli svih dana, ali ne na moju žudnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teške da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, možemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetleše, a svetlo s njih punjaše nebo i more.

34

Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kuće. Gerd: 14. Frei: 9. mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. i moj mač. Kakve su to buka i galama što čujem ovde u kući našoj? Zemlja se trese i sve se kuće na Gimijevu imanju drmaju. ili će nas obojicu oboriti prejaki jotun. Ona mi je tako draga da od pradavna jedan muškarac nije više voleo. onog što visoko nosi kroz mrak. palacavo plamenje. s konja je sjahao. Skirni: 13. Reci mu da uñe u našu kuću i popije skupocenu medovinu. Gerd: 16. Skirni ujaha u Jotunheim i stiže do Gimijevog imanja. onog što visoko nosi kroz mrak. Mračno je napolju.7. obojica ćemo stići na cilj. konj po polju pase. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana. Skirni: 8. 17. ali nijedan as i nijedan alf ne žele da zajedno budemo. Skirni reče konju: 10. Reci mi. a da me psi ne izujedaju? Pastir: 12. Bolje može da bira onaj ko napred sme nego ko prestrašen jadikuje. Konja tvog želim. Konja ćeš mog dobiti. Jesi li smrti posvećen ili si mrtvac možda? Nikad nećeš ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku. koji sam seče rod divova. koji sam seče ako je hrabar onaj što ga isuče. Ovde čovek jedan stoji. pravo preko buljuka divova. palacavo plamenje. kako da sretnem mladu devojku. neću izbeći onaj dan koji kraj života znači. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. ti što si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma? 35 . Jedna robinja reče: 15. tu gde sediš na humku i motriš na sve puteve. sad moramo krenuti pravo preko planina od kiša mokrih. pastiru. i tvoj mač.

sve od zlata. Prsten uzeti neću iako beše spaljen s Odinovim mladim sinom. osam podjednako teških s njega kapnu svake devete noći. devojko. Vidiš li ovaj mač. niti od sinova asa. Jedanaest jabuka ja imam. devojko. Trolovi će te tući po ceo dan Tvojih jedanaest jabuka ne želim da imam ni za čiju ljubav. onde gde zijaš iza kapije. ali verujem da sretneš li Gimija. 28. Skirni: 25. koji u ruci držim? od njegovog sečiva pašće prastari jotun. onda ćeš biti onde gde te niko više videti neće. devojko. Gerd: 24. Niti sam od roda alfa. 30. rastu sa suzama i tugom. biće borbe izmeñu borbe željnih. ja što sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga.sa tvog vrata ako mi sad reč ne daš. tanak i ukrašen. Ludilo i ošamućenost. Sedi sad dole jer hoću da ti kažem nadmoćnu žudnju i dvostruku tugu. koji u ruci držim? glavu ću odseći 36 . Gerd. Gerd: 22. nemoć i bol. Skirni: 18. Vidiš li ovaj mač. 27. niti od mudrih vana. znamenitija ćeš biti od čuvara bogova. 19. Za čuñenje ćeš biti kad napolje izañeš. 26. u tebe će Hrimni zuriti. ni za vek naš dok živimo oboje neću se staniti i živeti sa Frejem. Šibom za kroćenje ja udaram i tebe ću ukrotiti. zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju. u tebe će svi buljiti. tad je smrti posvećen otac tvoj. Skirni: 21. tanak i ukrašen. tebi ću ih dati. po svojoj volji. ja upravljam blagom svoga oca. Nasilje nikad neću u životu trpeti ni za čiju ljubav. Gerd: 20. Onda ti nudim prsten koji na vatri beše spaljen s Odinovim mladim sinom. kao uzdarje ako mi budeš rekla da Freju daješ celu svoju dušu. Skirni: 23.

onde će Gerd njemu dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. 40. do divovske kuće skakaćeš kad ideš. devojko. S troglavim trolom uvek ćeš se vući ili bez muža ostati. Hrimgrimni se zove onaj čija ćeš sada biti. grančicu za mañije uzeh. 32. Onda Skirni odjaše kući. sad si na sebe navukla bes svih asa. Besan je Odin. Frei će ti biti neprijatelj. 33. plemenitije piće nikad dobiti nećeš.gde hodiš po jotunskom imanju. njih mogu da razrežem ako povod za to dobijem. Bari se zove. sami asi. devojko. 37 . čujte me divovi. 34. evo ga pehar ledeni pun stare medovine. tih i miran lug. s mojom voljom. moja misao beše da boga vana nikada voleti neću. s tvojom voljom. devojčinu radost kod muškarca. ti bestidna ženo. čujte kako zabranjujem. kad ćeš sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav. dole ispod Kapije leševa. Frei stajaše napolju. teturati se bez smisla. Budi onda radije naš gost. Skirni: 38. Reci mi. kako oboje znamo. Čujte me jotuni. teranje će te žariti. čujte kako proklinjem. šta si učinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu. njih ja urezah. Gerd: 39. U šumu odoh do sveža drveta grančicu za mañije da uzmem. devojčinu želju kod muškarca. živećeš sa suzama i tugom. Zloduhe urezujem i tri štapa: ružnu blud i pustošenje i neutaživu pohotu. besan je Asa–Tor. Poslanstvo moje hoću do kraja da učinim pre no što odavde odjašem. batrgati se bez cilja. Sutungovi sinovi. 31. sušica izjedati! Kao čkalj ćeš biti što zgažen osta kad kraj žetvi doñe. 35. Gerd: 37. i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan načiniš. plač će biti tvoj umesto vedrog smeha. 36. Skirni. pre no što skineš sedlo s konja na jednom korenu od drveta robovi će ti njegovi dati kozju pišaćku.

prijatelj je kurjaka. gladan gavran na drvetu sedeše. 5. pruži luk mladome knezu. tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. one koje oblikovaše kneževu sudbu. Duga je jedna noć. tačno ga učvrstiše ispod sale mesečeve. prema severu baci Nerijeva kći jedan kraj naredi mu da uvek drži. kao kralj biće najbolji od svih. Ništa ne manjkaše Ilvingovom sinu. Dan je stigao! obučen u oklop stoji Sigmundov naslednik. sveta voda tekoše s Nebeske planine. 38 . U tmini noćnoj ležaše imanje. dok gradine padaše po Bralundu. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel. Frei: 42. kako obojica znamo. dan star! seva očima kako ratnici čine. 8. Snefjel i Sigarvol. Konce sudbine pletoše snažno.Skirni: 41. Hatun. mogu li izdržati da me jedu tri? mesec mi dana često kraći izgledaše nego sad noć čežnje. U prastarju vremena dok su orlovi kričaše. Krajeve svezaše na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladaše. PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. 2. duge su dve. suñaje doñoše. Bari se zove. kralj lično stiže iz buke bitke. Hringstad. pletoše i zatezaše konce od zlata. nadaleko znan postaće. nama će radost doneti. i dobre godine svi očekivaše. reče drugome: “Vidim ovde nešto! 6.” 7. rekoše. 4. zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata. 3. Garda pozdravi sina poglavice. kad Borghild rodi svoje voljeno dete. Himilvang. tih i miran lug. onde će Gerd tebi dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe.

valkirije jahaše preko Himilvanga. i munje sevahu iz svetla što stiže. ne štedeše plen iz krvave bitke. mnogo oni izgubiše u bitci. Hjorvard i Havard. Poglavice krenuše na susret mačeva. dao me za Granmarova užasna baštinika. Nikakvu globu ne htede da im plati. Zatim digoše Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati. Geirmimijev rod bi iskorenjen. druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza. 10. Stasa on u krugu prijatelja. Tad blesnu svetlo s Plamen planine. S leña konja dade Hognijeva kći – zvek štitova uminu – odgovor Helgiju: “Još uvek imamo. 15. a veze zrakova svetleše sa kopalja. 11. Knez se odmaraše pošto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena. što dugo vladaše nad zemljom i ljudima. mesto borbe odrediše na Plamen planini. Kralj ne dopusti ratnici da čekaju. Hundingovi sinovi. mislim. Iz Vučje šume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja – oružje zvečaše – kad veče pade. ali ja sam. 39 . 17. Helgi. poprskane krvlju po oklopima svojim. petnaest zima beše knez samo kad tvrdoga Hundinga obori. Frodijev mir prekidoše vojske neprijateljske. u radosti i vedrini. dade svojim gardistima zlato za nagradu.9. 16. kraljev sin. 14. i oca svog i očevu baštinu. Odinov bes on im nagovesti i oštru oluju čelično sivih vrhova. 13. 12. sama Hodbroda nazvala – neustrašivog kralja – mačjim sinom. preko tla ostrva juriše Odinov pas. od njega baštinici krvarinu ne dobiše. Moj sopstveni otac obećao me je drugome. 18.

“Zamoli ih da požure do bornih brodova. Dvanaest stotina vernih ljudi. Mladi kralj odgovori drugome: “Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove s dugim glavama koji ujedriše kroz Orvasund. – i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu. 25. Helgi naloži da jedra dignu. zlatom ukrašeni dobri dugi brodovi. bogato oni žežnog zlata ponudiše ratnicima i sinovima ratnika. 28. Vladar poslaše poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu. spreme se za put od Brandeisunda!” A poglavica čekaše dok ogromni buljuci ratnika ne stigoše sa Hedinseja.” 21. 27. 22. svoga prijatelja: “Jesi li pregledao hrabru vojsku?” 24. Takva beše buka kad se sudariše duge kobilice s Kolginom sestrom. ne odoše sa sabora talasa mada Agijeva zla kći htede da sruši konje pramaca.19. odjekivaše štitovi. 29. šumeći jurnu kraljeva flota daleko od zemlje. 23.” Helgi: 20. Kralj naredi pramčani šator s broda da bace. vikinzi veslaše. Vesla krckaše i gvožñe lupaše. “Nikad se ti nećeš bojati Isungovog ubice dok ja živim mač će zvoniti. i hrabri ljudi žmiriše na jutro. tako da se ceo buljuk ratnika probudi. Ponosni jedreše od Stavsneseta. poglavice podigoše visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu. kao bregovi pukoše u udaru talasa. ovde će biti borbe!” 26. Moj verenik stiže za nekoliko noći ako ti ne izabereš poprište za njega ili uzmeš devojku silom od kralja. 40 . Helgi upita Hjorleifa.

Sinfjotli reče – baci prema prečki crveni štit i ivicom od zlata. vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. 31.30. “Malo ti imaš životne mudrosti kad tako baljezgaš o jednom knezu. tvog sopstvenog brata ubica ti posta. Ali visoko iznad mora jahaše Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove. i laži govoraše.” Gudmund odgovori: 36. iz Raninih šaka istrže ona kraljeve dobre morske životinje kraj Gnipalunda. onaj koji često orlove nahrani. “Reci to večeras kad svinje budeš hranio i vukao na čabar kučke tvoje. sem Sinfjotlija. željni borbe kraj Gnipalunda. Štetu ti izazva. ti gadna ženturačo. reče jednom. Onde će Hodbrod sresti Helgija. on beše zaliva čuvar koji umede da odvrati i reči izmenja sa plemenitim knezovima –. ti nikog drugog ne htede da imaš. svima ja otac bejah. rane si sisao hladan oko njuške. 32. sad su Ilvingi s istoka stigli. 39. 38. onaj što zemlji jedri s tom jakom flotom?” 33. 34. trolovska valikirijo. u sred flote. “Ti beše proročica na Varinseiju. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova. Tako leže s večeri u Unavagiru kneževa flota lepo ukrašena. 35.” Gudmund: 41 . odvratan i pohotan kod Alfara bejaše! Svi Odinovi ratnici se tukoše da tebe uhvate lažna ženo. dok ti ljubljaše usne robinja kraj mlina. mrzilac bekstva. Bogoroñeni Gudmund upita: “Ko je vladar. ali neprijatelji gledaše sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku.” Sinfjotli: 27. sam ti imaš jednu hranu za vukove.

da li još da govorimo?” Sinfjotli: 44. Nisu dobri Granmarovi sinovi. to jasno pokazivahu. ali istinit govor kneževima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajaše želje za mačeve. spreman da kasaš. javiše da neprijatelja treba časom očekivati. sav jad tebi zapade. umoran i splasnut kao ženka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosaše.” 47. 41. kroz orošene doline i sumračne padine. orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se rečima svañati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mržnja gorela. Kneza sretoše na dvorištu.” Gudmund: 42 . – gubi se sad!” Helgi: 45. ljubavnica odevena. 48. sa kacigom na glavi stajaše Hodbrod napolju. “Ti ne posta otac vukova fenrira. znamenit postade zbog dela niskoga. Ratnicvi jahaše besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima. Skodemoen drhtaše onde gde projahaše. 46. osećaše na rastojanju jahanje ljudi od roda: “Sad su besni. sa zlatnim žvalama. tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa uštrojiše. tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa. Sinfjotli.40. “Bilo bi bolje. “Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu. “Ti beše bedan radnik: Gulnije koze ti muzaše.” Sinfjotli: 42. Nivlungi. “Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima leš tvoj nego vukao na čabar kučke tvoje ili svinje hranio.” Gudmund: 43. Sigejrov posinče! provuče se ispod čekića uñe u šumu gde vukovi zavijahu. jedan drugi put beše ti Imdijeva kći. mada si stariji od svih njih.

sasvim si zaslužio zlato da zadobiješ i valkiriju uz to. divalj od želje za borbom.” 53. Sporvitni na Sparinsheiju. “Sad ćeš. a Sigrun vikaše: 55. 50. 56. Ingveov baštiniku. Hognijevu kći sad si dobio. Na obalu izlazi petnaest buljuka. Pozovit Hognija i Ringove sinove. 52. jeleni prstena s dugim prečkama. vojska Volsunga pamtiće susret. štitova gomila. i sreću imati. kneže. dobri kraljevi ljudi. Melni i Milni do Merkskoga. poglavico. “Nek konji jure na glavne sabore. na miru vladati. neuplašen beše.49. 54. A ti. kraj Gnipalunda u luci leže plavocrne životinje talasa zlatom opremljene. Divljaše oluja čeličnosivih vrhova kad se neprijatelji sretoše kraj Frekastejna. Dole s neba Helgiju u zaštitu stigoše valkirije – buka bitke jačaše – konje divovki jedoše Huginovo seme. gotova je bitka!” 43 . nek nijedan čovek kod kuće ne ostane. ali eno u Sognu stoji sedam hiljada. ti koji si oborio kneza onog beg što mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju. vile rana leteše. Atlija i Ingvija. to je najveća snaga njihova. kao kamen beše srce u grudima njegovim. Alfa starog! Oni će s radošću u bitku krenuti. “Ovamo jedre brodovi brzo prema obali. srećan ti vladaš u ringstadu sad kao pobednik. rezana vesla.” Hodbrod: 51. uvek beše Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi boriše. veseli Ilvingi. Ubrzo će Helgi stići na sabor mačeva. ako još može plamenom rane da vitla.

Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u šumi. svako vidi kako bespomoćan usamljen starac stoji. moga roda štit. jakoga Egija. brata oluje. Da mi u osveti mač pomože. prijatelja nikakvog nemam više. Mene je more teško opljačkalo.SKALDIČKA POEZIJA Egill Skalla-Grímsson GUBITAK SINA Teško je tasom jezika meriti blago Oca palih tužan sad prizivam Vidurovu pljačku iz zakutka misli. 44 . prazan stoji ničim ispunjen gubitak sina more što mi dade. Sad teče jotunova reka rane kraj mrtvoga roñaka vrata. nesreća bi stigla tog pivara. bez izdaje. bez nade ide čovek koji nosi leš svoga sina na zadnje mesto. bezbedan ne bi bio da mi snage dotiče. otkad mi sin. u mojoj pesmi mrtvi će časno večno živeti. Zgrčen bolom s mukom mogu dići na svetlo medovinu skupu koju Frigin muž u prastarju iznese iz Jotunhejma. Teško je Ran udarila po meni. Svog mrtvog oca i majku ipak iz sećanja prizivam. teško se peva o smrti roda. leš sina što besprekoran čovek posta. Bolan je bio udar talasa kroz očevo imanje roda. Ali moć osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve. niti moga roda more je pokidalo žicu što je od mene istkana. blažen iz života nesta.

jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog. samo da ga u stasala čoveka sudbina pusti da odraste. Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mržnje pun. kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba. mada moje pravo niko ne dira. Na Bilejgovo imanje dečak je naš stigao. oprezan postajem u četi bez prijatelja. gde prijatelji obitavaju. tragajući pita oko moje. Neko kome bezbrižno veru možeš dati. dno šlema gde rune rastu ja više podići nikako ne mogu. ruka što drži moju snagu. Oca svoga reči pomno slušaše i kad protiv mene svi govoraše.Dobro znam: u dečku mome bedniku traga ne beše. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je rečeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina postati može. znam da je svoje ime časno od poruge čuvao. sin moje žene. S prezirom gledam dela ljudi. jedva postoji meñu ljudima na zemlji. Često u mislima napred hrli da brat moj otide. koji se može zvati uskrsnulim čovekom namesto roñaka. Sećanje dobro takoñe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah. dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu. jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz života otrgnu. moja ga žena na svet donese. beše mi štap na mnogoljudoj stazi. 45 .

Ingolfa htela da imam. Pesmu želim da spevam pre no što na brod odem i u Svinadal je pošaljem. Stenje i kamenje će plutati lako kao zrnevlje po vodi . 9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu. 46 . a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline. Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oči k meni preko praga od devojke . vitka devojka . reče baba. Nepoznati skald Sve odrasle devojke žele da imaju Ingolfa. Ako sve ove reči do njenih ušiju dopru. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajaše mlada. Bedni živote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -. ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik veštinu jednu bez mane kakve. gde ona ogrlicu sjajnu okreće. bogova zaštitniku. ipak ću vedar i bez straha kao čovek smrt susresti. pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9. i duh onaj što izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. naći sebi mesto u dubinama.pre no što mi devojka dosadi zemlja će u more potonuti i velike planine se pomeriti. pre no što devojka bude roñena lepa kao Stejngerd i njoj ravna. I ja bih. stalno se žali ona što bi suviše mala. Dvostruko kao sebe sama pa i više ja volim nju.Ne od želje žrtvu prinosim Vilijevom bratu.to nas ne može radovati.nikad se moja čežnja neće ugasiti.

gvožñem pretiše. gavrane. visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoše s istoka. rukavice paperjem punjene i tople odaje.Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Slušajte. 15 Torir Haklang. i veliku bitku vodi. Kralj flotu pusti jer rat očekivaše. Stade udaranje po štitovima pre no što Haklang15 pade. 11 Nije sigurno utvrñeno gde je to mesto bilo. megdandžije urlahu na bitku izazivahu. Noćas mora da su bili gde znadoše da palih ima. Ptica krilima tresnu pobratim orla. borbe behu željni. kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandžama nose. glavar nad norvežanima. koja mogaše dobro da govor ptica razabire. Muškarce ne voleše. Okušaše uznapredovalog. kad sam vlada bitke željan kralj. čuh je. obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo. hvali. o velikim delima želim da kazujem koje devica gavranu. iskeženih čeljusti i ukrašenih strana. Ču li kako se oštro u Hafsfjordu boraše. za ostrvljane čovek iz Norveške. sjajnokosa. Halvdanova sina. mlad vatru preziraše i u kući sedenje. smrad leševa iz kljunova izbija. Mislim da kralja znaš. beloputa. katranisanim veslima. Puni behu boraca i belih štitova. Čovek iz istočnih zemalja. Kratkodnevicu nazdravlja napolju. zapadna koplja i valandski12 mačevi. 14 Ostrvo u fjordu Boknfjord. potomka mladog od kako se izlegosmo. gospodar istočnjaka13 koji življaše na Utsteinu14. po Snoriju sin Kjotvijev. izbledelim natkrovima. koji ih nauči da beže. . 10 Zbog pominjanja gavrana. na Kvinaru11 stoluje. crvenim štitovima. Mudra izgledaše valkirija. i šta mogu da jave. kurjački zavijahu. velike brodove vodi sa zlatnim obodima. ova se pesma zove još i Pesma o gavranu. koji visoko na bregu sedeše10. gardisti. dok o Haraldu Lepokosom junačka dela kazujem. Tad se umori protiv Luve16 12 13 Poreklom iz Vallanda (Francuska). Belovrata stajaše blistavih očiju i gavrana pozdravljaše. (VALKIRIJA) Odakle dolaze.

pozlaćeno remenje26 Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. Uzbuñeni su kad bitku očekuju. 23 „Hunski” se odnosi na južne zemlje. 19 Deo Norveške u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. 21) stoji da se Harald. na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati. Odinovo stanište Valhala je bilo pokriveno štitovima. Pali ležahu onde na pesku poklonjeni jednookom. izgleda nakon bitke. robinja. 24 U tekstu stoji „man”. O čemu će drugom sad zboriti Ragnhildine služavke21. ovde verovatnije. (VALKIRIJA) Koliko izdašan može biti nadaleko čuveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je drži junačku vojsku. hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. 16 visokorodni kralj.zemlju da brani. koji ženu iz Danske uze. Otud se štitovi nazivaju „Svafnijeva brezova šindra”. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke. i uze hrid za štit. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland. 25 Bronja. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro znaš četu ljudi što Haraldovu pratnju čini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukrašene štitove. 26 Remen za nošenje mača. što znači „devojka” i. delo za čuvenje to beše. Friginom zagrljaju20. od prstenja ispletene košulje25 i posrebrene mačeve. one koji u dvoru kocke bacaju. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. oženio Ragnhildom. hvalisave devojke. gl. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. dok njihove muževe bogato hraniše. „Onaj sa čupavom kosom” . ćerkom kralja Eirika sa Jilanda. Juriše preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kući iz Hafrsfjorda željni medovine. verižnjača. debelovrati gospodar17. orni hitaju veslima da zamahnu. 18 Svafni je bog Odin. Žalosni momci Svafnijevu brezovu šindru18 staviše da blista na leñima. sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22. blaga dobijaju puno i lepih darova. kamenje kao kiša padaše.nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. omču habaju i držač za veslo lome. hunska ruda je bez sumnje zlato. i da je ona majka Eirika Krvave sekire. napred jure brodovi na kraljevu naredbu. hordi su stanovnici Hordalanda. s glavama ka dnu i stražnjicama na gore. Pod sedišta se zavukoše ranjeni ratnici. a 48 .

ti pijaču krvi mrtvačke. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje. bezuhog. one koji u štitove udaraju. i ludosti pravi kralj da se smeje. prstenje na rukama koje im Harald izabra. (VALKIRIJA) O životu megdandžija. Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slični u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad. 49 . Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku. plamene treske pod pojasom kriju.i gravirane šlemove. o onima koji u središte bitke idu. Samo se u ratnike velike on pouzda. Ubij takve varalice! (VALKIRIJA) O sviračima i ludama malo sam te pitala: 27 Jedna od dvorskih luda. za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni što u sudaru vojski krvave štitove nose. možeš li mi štogod reći. razumni kralj.

A kako se njima dopala takva kakva je ili da je nešto proširim. ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve. Ali gde god je nešto pogrešno predstavljeno u podacima koji su dati ovde. VI. koje Ari koristi u svome tekstu po tadašnjem načinu pisanja. kako to piše u sagi o njemu. U prevodu sam sve rimske brojeve. otac Godroda Lovačkog kralja. O uspostavi Altinga. otac Haralda Lepokosog. Dodao sam i nekoliko najnužnijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. moj brat po uzgoju. VIII. IV. Ovaj prevod je urañen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. O stranim biskupima. to se zbilo u vreme kad je Ivar. In hoc codice continentur capitǔla Ova knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. a drugi put nekoliko 28 Ari Þorgilsson hinn fróði Íslendingabók. ja sam napisao ovu knjigu na isti način. Po onome što smatraju i što su izračunali Teit. i povećao je onim što sam bolje saznao kasnije i sad je šire ispričano u ovoj knjizi nego u onoj. Ingolf se zvao jedan norenski čovek za koga je istinito rečeno da je prvi put otišao iz Norveške za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina. O računanju vremena. IX. V. sin švedskoga kralja Olafa Tesara. VII. godine. kći Snorija Dobrog. koji beše prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveške29. Island je naseljen iz Norveške u danima Haralda Lepokosog. O biskupu Gisuru. onda se treba radije držati onoga što se pokaže kao istinitije. koji se seća daleko u prošlost. Incipit Libellus Islandorum I. i Torkel Gelijev sin. . moj stric. kralj Engleske30. otac Halfdana Blagog i Hranoškrtog. kralj Oplanda. preneo u arapske. Svesabora. A to beše 870 zima po roñenju Hristovom. i Torid. O naseljavanju Grenlanda. Halvdan Belokosti. otac Halfdana Crnog. O naseljavanju Islanda. bejaše otac Eisteina Prde. koji su oboje znali mnogo i imali poštovanja vredna znanja. sin Ragnara Čupave nogavice. 30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. dao da se ubije Eadmund Sveti. O naseljenicima i zakonodavstvu. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. O uvoñenju hrišćanstva na Islandu. II.SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANðANIMA28 Schedæ Ara prests Knjigu o islanñanima sam sačinio prvo za biskupe naše Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu svešteniku. III. sina Halfdana Crnog. O podeli zemlje na četvrtine. sin biskupa Isleifa i najumniji čovek koga ja poznajem.

A on je taj novac kasnije dao za svetilište. To mi je ispričao Torkel Gelijev sin. Mesto na koje je tad prvo izašao na kopnu. nastanio se zapadno u Breidafjordu.zima kasnije. morao kralju da plati 5 era. nastanio se južno na gornjem Mosfelu. nazvano je Ingolfshovde. naselio se istočno na Sidi. sin Ragnvalda kneza od Merea. Ali oni su kasnije otišli. norenskog kneza. Ali rečeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. Aud. o tome gde bi trebalo što dodati ili što oduzeti ili utvrditi na kakav drugi način. sin Eivinda Istočnjaka. Ali ponekad se plaćalo manje. oni koje su norvežani zvali pape. Ketilbjorn Ketilov sin. Za to mu je svaki čovek ovde u zemlji dao po jedan novčić. Tad je Island bio pod šumom od planina do obalo dokle dopire plima. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajviše dati u skladu s onim što beše zakon za sabor za Gulating. kći Ketila Ravnonosog. a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso. Po tome se moglo videti da behu irci. stigao jedan čovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveške. To je poreklo ljudi iz Mosfela. Ulfljot beše otac Gunara od koga potiču ljudi iz Djupdala u Eijafjordu. II. ako ne bi bio posebno osloboñen toga. sina Horda-Karija. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. 51 . ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog. To je poreklo ljudi iz Side. onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego što je Svesabor uspostavljen. To mi je ispričao Teit. zvončiće i biskupske štapove. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. A tad poče veliko iseljavanje ovamo iz Norveške. Onda su ovde bili hrišćani. držao zajedno sa glavarima koji su u njemu učestvovali. onom koji je Torstein. Rolaug. jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima. Rečeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju. sve dok Olaf Krupni nije odlučio da svako ko putuje izmeñu Norveške i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev žena ili muškaraca koje on od toga oslobodi. Onda su se namirili tako što je svaki čovek koji je odande išao ovamo. Jedan čovek je osuñen da bude 31 Zakonokazivač je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo običajno pravo i naglas ga kazati pre nego što bi počeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga. On se nastanio južno u Reikjaviku. a ponekad više. i ostavili su za sobom irske knjige. Dimnom zalivu. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu. koje je kasnije prisvojio. nastanio se severno u Eijafjordu. sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivača31 Torkela Meseca. Helgi Suvi. Ulfljot je stanovao istočno u Lonu. Ali kad Island bi široko nastanjen. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. sve dok kralj Harald nije stavio zabranu. To je početak one dažbine koja se sad zove namet na iseljenje. III. norenski čovek. jer je smatrao da će zemlja ostati bez ljudi. istočno od Mintakseira. jedan norenski čovek.

po računanju umnih ljudi. On je to bio 20 leta. Umni ljudi su ispričali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima. svi će hvaliti ono što bude rekao. sin Halsteinov. i to odmah bi zakonom utvrñeno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. umro kralj Harald Lepokosi. A njegov unuk po ćerci je nazvan Torvald Krivobradi. a svi se drugi probudiše. 52 . postade zakonokazivač nakon Ramna. Zvao se Torir Krivobradi. Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao reći da li je u ta dva polugodišta jedan dan više ili cele nedelje. IV. Ali bio je jedan čovek po imenu Torstein Crni. onaj koji je kasnije otišao za Istočne fjordove i svoga brata Gunara spalio u kući. deda po majci Gelija Torkelovog sina. On je posedovao zemlju u Crnim šumama. To mi je ispričao Ulfhedin. pa da se vidi hoće li to što pomoći. Oni su obojica bili veoma učeni ljudi. Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlači ka proleću. tako da će svi ljudi ćutati dok Torstein govori na brdu od zakona. a ne bude povećana po onom računanju. On je bio iz Breidafjorda. tako da kasnije više nije bilo slobodne zemlje. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su našli leš. postao zakonokazivač nakon Ulfljota. onda VII godina budu podjednako 32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle različit tekst u ovom delu. Taj je san protumačio Osvif Helgijev sin. a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. sin Olafa Doručja.van zakona zbog dužničkog ubistva jednog roba ili osloboñenika. sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske. to znači 52 nedelje i 12 meseci po 30 noći svaki. Najumniji ljudi ovde u zemlji izračunali su da u dve polugodine ima 364 dana. i 4 dana preko32. godina nakon ubistva kralja Eadmunda. On se od tada zove Kolov rascep. To mi je ispričao Hal Orekjason. a zimu ili dve pre nego što je. kad su ljudi stigli na sabor. kad on zaćuti. zvao se Kol. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim šumama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. Otprilike u to vreme je Ramn. Torarin Ragijev brat. a ja sam izabrao sadržaj uobičajen u prevodima na savremeni jezik. Ali kad se svaka sedma godina po našem računanju produži za jednu nedelju. Pravilno računato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. sin naseljenika Henga. Ta je zemlja posle postala zajednička i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. Tada ima jedan dan više. A kasnije. A onaj čovek što je ubijen. I on je to bio 20 godina. Ali. I bi kako je Osvif protumačio san. kći Torsteina Crvenog. Torstein predloži sa brda od zakona da se godina poveća jednom nedeljom svakog sedmog leta. A posle. Po našem računanju ipak ima 364 dana. svi vrlo pohvališe taj predlog. on kasnije zaspa. On beše iz oblasti Rangahverfi. To je bilo LX. On beše iz Borgarfjorda. činilo mu se.

sin Odov. onoga što beše nazvan Jezik-Od. a i više drugih koji su učestvovali u spaljivanju. brat Alfa iz dolina. nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor. Nabrojao je sve prepreke na koje je naišao dok nije postigao svoje pravo u tome slučaju. Tada padoše Toralf Lisac. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeñu onih godina koje treba produžiti. onda treba produžiti sedmu godinu. Saborski rt. i tu se opet potukoše. sin Torkela Blundketila sina. Zelena zemlja. sin Torsteina Ingolfovog sina. trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. imao za ženu Torun.duge po oba računanja. njegovu sestričinu. Ali Tord Geli je vodio tužbu. Na saboru beše veliki sukob izmeñu Torda Gelija. Ali tužba je podneta na onom saboru koji je držan za ljude u Borgarfjordu. Torvald. jer je Herstein. Tada su podelili zemlju u četvrti. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland. Ali onda počeše da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se održi u skladu sa zakonom. VI. ali to nisam posebno komentarisao. Tada je zakon bio takav da je tužbu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najbliži mestu ubistva. Tada padoše mnogi iz Odove čete. Tada je Tord Geli održao s brda od zakona govor o tome kako je teško za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tužbu za ubistvo ili poniženje. koja beše žena Torsteina Egilova sina. Rekao je Keltski: vučić Zapaliti kuću u koju se protivnik sklonio tako da živ izgori u njoj bio je jedan od uobičajenih načina ubijanja na Islandu u to doba. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veću bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih četvrti. i to ostao 15 leta. To mi je ispričao zakonokazivač Ulfhedin Gunarov sin. i Oda. Eirik Crveni se zvao jedan čovek iz Breidafjorda koji je otišao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. iz Borgarfjorda. iz čete Torda Gelija. na onom mestu koje se od tada zove Tingnes. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna beše zakonokazivač 17 leta. a oni koji su pripadali istome saboru. sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda. Kasnije su osnovani četvrtinski sabori. pronašli su i naselili sa Islanda. V. i rekao da će biti teško za mnoge ljude ako se to ne popravi. Ali u četvrti Nordlending osnovaše četiri sabora. Veći broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi. a oni što žive zapadno od Skagafjorda. Ona je bila kći Helge i Gunara i sestra Jofride. koji je zajedno sa Kokoš-Torijem spalio u kući Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. Oni što žive istočno od Eijafjorda. 34 33 53 . postao je zakonokazivač nakon Torarina Ragijevog brata. pominje se i u jednom broju saga o Islanñanima. jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugačiji način. tako da su u svakoj četvrti bila tri sabora. Onu zemlju koju nazivaju Grenland. Ali stvar iza toga ode na Svesabor. nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. i tada Kokoš-Tori bi osuñen na izgon i kasnije ubijen. Torkel Mesec. Po Sagi o Kokoš-Toriju je inače sam Blund-Ketil spaljen u toj kući.

ispričao Torkelu Gelijevom sinu. pošto je prethodnog leta bio osuñen na Svesaboru za bogoskvrnuće. A kada je stigao na istok35. to jest letnja polovina godine. Uzrok je bio što je na brdu od zakona ispevao sledeću strofu: Na bogove neću da lajem. sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrišćanstvo. i koje su grenlanñani nazivali skrelinzima. 38 Sam dvanaesti znači da je sa sobom vodio jedanaest ljudi 36 35 54 . VII. Putnici odmah otploviše od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoše na Svesabor. A kad je Eirik počeo da gradi zemlju. i 24. Oni mu obećaše da će se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrišćanstvo. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz naše zemlje koji tada behu na istoku. Teit reče da je tako ispričao jedan koji je lično bio tu. počinjala je najranije 9. Otići na istok značilo je otploviti u Norvešku Namolili su kralja da ih ne ubije. juna. ispričao je kralju Olafu sve čemu je ovde bio izložen. a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala. ali mi Freija izgleda kao kučka. On je ovamo poslao jednog sveštenika po imenu Tangbrand koji učio narod hrišćanstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. sin Trigvija. Oni su onde u zemlji našli i na istoku i na zapadu ljudska staništa i komade čamaca od kože i stvari spravljene od kamena. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. Vreme od 10 nedelja od početka leta je padalo izmeñu 18. sin Teitov. aprila. a najkasnije 15. sina Haralda Lepokosog. ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. bilo je to 18 zima ili 15 pre nego što je ovde na Islandu uvedeno hrišćanstvo. i sve je proteklo dobro. Ali nakon što je proveo ovde jednu zimu ili dve. kako je to jedan čovek koji je lično pratio Eirika Crvenog na tom putu. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prošlo deset nedelja od leta37. po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland. Tangbrand ode. i rekoše da imaju puno nade da će se u tome uspeti. sina Olafa. uveo je hrišćanstvo u Norvešku i na Island. Ali ipak je bilo više onih koji su odgovarali od toga i odbili. Prethodnog leta je odlučeno da se ljudi skupe na Svesabor kad proñe 10 nedelja od leta. Vinovu zemlju. 37 Leto. A leto nakon odoše na zapad zajedno sa jednim sveštenikom po imenu Tormod.da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. Ali istoga leta stigoše u Norvešku Gisur i Hjalti i izmoliše ih od kralja36. Kralj Olaf. i Gisur Beli. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste. I nagovoriše Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38.

podizao bi šator. Njihovi roñaci i prijatelji im unapred izañoše u susret. on uze da govori i reče da će biti nesrećno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. onaj koji se slaže sa hrišćanstvom. ako raskinemo zajednički zakon. dok je hrišćansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo. To je učinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane. 41 U Sagi o pohrišćavanju piše da se norveški kralj zvao Trigvi. da ga naglas kaže. Ali dan iza toga odoše Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoše onde svoje poslanstvo. a danski Dag. On je tada još bio paganin. onako kao su ih zamolili. i kaže se da su neuobičajeno dobro sročili svoje reči. 42 Po starom islandskom običajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neželjena deca i deca roñena sa ozbiljnim manama. i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meñu ljudima da bi zemlja ostala pusta. kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40. hrišćani i pagani. I ispriča da su kraljevi u Norveškoj i Danskoj dugo bili u meñusobnom sukobu i borili se. Na Tingveliru. ako to To se jezero danas zove Þingvallavatn. Ljudi će imati pravo da prinose žrtve u potaji. Jer pokazaće se da. ali da budu stavljeni van zakona. Torgeir leže dole i prostre svoj kožuh preko sebe i odmaraše se celog tog dana i cele noći i ne reče ni reč. Ali pagani su se skupili pod punim oružjem. Ali kad je reč o iznošenju dece i jedenju konjskog mesa. ako to žele. onaj koji on bude rekao. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meñu njima vladao dok su bili živi41. kako bi ko pristigao. Ali on se toga iskaza odreče tako što uze Torgeira. mada to sami nisu želeli. sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir. Tad bi utvrñeno zakonom da svi budu hrišćani i da budu kršteni oni koji ovde u zemlji nisu kršteni. „I sad smatram da valja preporučiti” – reče on – „da ni mi ne dozvolimo da odlučuju oni koji su najratoborniji. Ali posle. Zatim odoše sa brda od zakona. ostaje da važi stari zakon42. i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti šta se dogaña. pa da imamo jedan zakon i jednu veru. te jesti konjsko meso. On im na razne načine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi. neistorijski. zakonokazivača. Onda hrišćani zamole Hala iz Side da kaže naglas njihov zakon. tako da obe strane dobiju nešto od svoga. gde je držan Svesabor.” I on je tako govorio da se na kraju obe strane složiše da svi treba da imaju jedan zakon. Ali pre nego što su krenuli odatle. po svemu sudeći. jer su čuli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomoć oružja drže podalje od saborskog polja. otkazaše jedna drugoj zajednički zakon. treba da im izañu u susret. A kad su ljudi stigli onde. Odatle poslaše poruku saboru da svi koji ih podržavaju. Pomenuti dogañaj je.Gisur i oni drugi odoše onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. 40 39 55 . stigao je Hjalti na konju sa onima što su ostali zajedno sa njim. već da radije smanjujemo suprotnosti meñu njima. Ali sledećeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. raskinućemo i mir. i reče da bi to dovelo do velikih sukoba. Zatim odjahaše na sabor. a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja.

kako je to ispričao sveštenik Semund. i Jon iz Holara. 56 . koji beše istočno u Viki47. Dvojica njih su kasnije rukopoloženi za biskupe. sin Haraldov. jer on sam je imao promukao glas. sin Haralda Lepokosog. Teit je 43 Ako bi neko bio stavljen van zakona. Johan Irski malo godina. sin Bjarnija. Bernhard 19 godina. Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. Rolf 19 godina. 44 „ermskir” može biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. rukopoložen je za biskupa u danima Haralda. izmeñu ostalog. Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih sveštenika koji su bili ovde u zemlji. predadoše mu mnogi svoje sinove da ih uči i da ih rukopoloži za sveštenike. VIII. a sve zbog toga što je on oštro upravljao zemljom. i Eirikom Hakonovim sinom. Meni je Teit ispričao to kako je onda hrišćanstvo uvedeno na Islandu. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin. a onda Geli Bolverkov sin 9 leta. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. 30 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin. IX. koji je posle bio knez u Norveškoj. sin Godroda. On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom Šveñaninom. bio apelacioni sud za sudove po četvrtima. Kol. otac Halov. sin Gisura Belog. nije morao da plati odštetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je.učine pred svedocima43. Osim njih ovde stigoše još petorica koji kazahu da su biskupi. 46 Jedno ubistvo je važilo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on počinio. Petrus i Abraham i Stefanus44. sina Sigurda Diva. sinom kralja svea Eirikom iz Upsale. Isleif. i Torvald. bude zakonokazivač. A ranije je ovde važio isti zakon za to kao i u Norveškoj. Skafti je bio zakonokazivač 27 leta. kralja Norveške. a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokazivač 20 leta. sina Sigurda. 47 Vika. kako mi je Teit ispričao. Kol malo godina. njegov sestrić. Ornolf i Gotskalk i tri ermska. onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta. U njegovim danima mnogo je moćnih ljudi i glavara osuñeno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i sveštenik Teit. sina Haralda Lepokosog. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokazivač nakon Torgeira i bio to dva leta. deo Norveške oko fjorda na čijem je kraju Oslo. a proteže se od pokrajine Telemark na zapadu do švedske pokrajine Bohuslen. i ono se posebno oštro kažnjavalo. Isleif je imao tri sina. Henrik 2 godine. sina Halfdana. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu.

A to je bilo na dan svečanosti za biskupa Martina51. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom. Zatim je Geli zakonokazivač bio po drugi put 3 leta. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji. on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja sećam. Biskup Gisur. ispričao. moj deda po ocu i uzgojitelj. Zatim je Sigvat sin Crnoga. Tih dana je došao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopolože za sveštenika. novembra. Gunar Umni je postao zakonokazivač kada je Geli prestao. Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu. I ja sam došao kod Hala kad mi je bilo 7 zima. a drugu u Gautlandu. i zbog 48 Semund mudri kome je dugo pogrešno pripisivano autorstvo Starije Ede. sestrić Kolbeina. 12 zima star. Hal je podigao kuću kada mu je bilo 30 godin i živeo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. desete zime nakon što je biskup Isleif izdahnuo. deda njihov po ocu. Biskupa Gisura je narod cenio više no što se kazuje za ikog drugog čoveka ovde u zemlji. otac njihov. 57 . i bo je zakonokazivač 24 leta. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu. 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoložen za biskupa. brat njegov. Sva vremena za zakonokazivače napisane u ovoj knjizi. da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. To mi je ispričao Teit. A to je bilo u zimu pre nego što je hrišćanstvo ovde uneto u zakon. Onog leta kada je postao zakonokazivač. Zimu kasnije bio je u Norveškoj i opet doputovao ovamo. Isleif je. pao je kralj Harald u Engleskoj. X. jula. To je bilo u nedelju 6 noći nakon svečanosti za Petra i Pavla50. 51 Martinova misa je 11. Ali Hal mi je ispričao to. mojim bratom po odgoju.odrastao kod Hala u Haukadalu. i bio sam onde 14 zima. sin Isleifov. i Skegi. umro 5. u zimu nakon što je Geli Torkelov sin. bio zakonokazivač 8 godina. Markus Skegijev sin postao je zakonokazivač nakon Sigvata. 49 To je pogrešno. i kazivao istinu i sam se sećao dana kada je kršten. Tada je Leo septimus49 bio papa. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod. juni. a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i čarobnjakom. i bio je to 3 leta. rukopoložen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime pošto je Isleif izdahnuo. Tako mi je on rekao. onoga čoveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od neškolovanih ljudi. izdahnuo. a on je i imao dobro pamćenje. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. dakle. on je bio deveti papa. i više drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivači pre nego što se on mogao setiti. Uz njega su i Torarin. 50 Ta svečanost pada na 29. po onome što je Bjarni Umni.

On je onda poslao poruku Svesaboru. To što je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i dâ desetak od toga. Tada ih je bilo celih 7 stotina u četvrti Austfjording. i 10 u četvrti Rangeing. zatim zakonokazivač i kasnije oba biskupa. ukupno 147 ljudi. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreñen broj seljaka. a to su ga žitelji sa severa zamolili. da on pristane da ga rukopolože za biskupa. a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. I to su tako učinili svi oni Ovde je reč o takozvanim „velikim” stotinama. Seljaci sa imovinom preko neke odreñene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreñen porez. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin. zakonom je utvrñeno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina. a u dogovoru sa zakonokazivačem Markusom. da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokazivač. i devet u četvrti Breidfjording i 12 u četvrti Eijafjording52. Ulfhedin. da niko nije govorio protiv. porez za put na sabor. i da zatim daju desetak od toga. 53 52 58 . i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen. bude u Skalholtu. i sveštenici su to kazali u zakonodavnom veću sledećeg leta. dao je on više od četvrtine svoje biskupije. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreñeno mesto na Islandu. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. svojim prijateljima i glavarima. a one broje 120. od koga je davan novac za trošak puta onima koji su išli na sabor. postao je zakonokazivač nakon Markusa i bio to 9 leta. Njih su trebali da kažu sledećeg leta u zakonodavnom veću55. 55 Zakonodavno veće je donosilo zakone. tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna. sina Torleikovog. prihvaćeno je da se zakoni zapišu u knjigu u kući Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga što kažu Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. a zadržaće se svi propisi protiv kojih ne bude govorila većina ljudi. sina Runolfovog. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokazivač. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. Biskup Gisur je takoñe dao da se unese u zakon da sedište onoga biskupa koji je na Islandu. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokazivač 6 leta. da zamole Torlaka. A na celom Islandu ne behu uračunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. sin Gunara Umnog.onoga što su on i Semund govorili. jeste jako svedočanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili poslušni prema Gisuru. A to se svima tako dopalo. a brata Hala iz Haukadala56. Ali kada je zaključio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom.

beše otac Osura. Torlak je toga leta otputova iz zemlje. Godine 1118. koji je bio prvi biskup u Holaru. dugo koliko i njegov otac. i Jerusalimski kralj Balduin. Tad je Torlak imao 32 zime. sina Olafa Haraldovog sina. kako je to računato. maja58. oca Olafa Feilana. oca Torda Gelija. oca Snorija. majke Torda Konjostene. u utorak 28. oca Karlefnija. Njega je Gisur dao za ga rukopolože sa sedištem u Skalholtu još dok je sam bio u životu. koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. A dve zime kasnije bi mesečeva smena60. majke Hala iz Side. majke Torlaka. majke Jona. 604 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Zatim je prve zime bio u Danskoj. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norveškoj 17 godina posle Magnusa. i Arnald. Naseljenik Helgi Suvi. oca Eijolfa Valgerdinog sina. Torlak je rukopoložen za biskupa. kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima. pre biskupa Gisura. oca Halfride. otac Isleifa. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa. beše otac Helgin. koja se nastanio na Kvamu. otac Tordis. majke Einara. period od 19 godina. Naseljenica Aud. kralja Engleske. otac biskupa Gisura. 60 Smena mesečevog ciklusa. I to je ukupno 1120 godina. Tada je imao 54 zime. To je bilo 120 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda.kojima je poslao poruku. a to je uspelo zato što je Gisur lično unapred mnogo molio. oca Torhild Jarebice. Tada je Gregoris septimus bio papa. oca Egila. On je tada bio na prestolu u Miklagardu. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noći kasnije. patrijarh u Jerusalimu. U svakom takvom periodu različite mesečeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. oca Torgerde. otac Gisura Belog. ali je došao ovde u zemlju sledećeg leta. a kasnije istoga leta grčki kralj Aleksius. 38 zima. Velikom gradu59. 58 57 59 . Kad je Gisur bio biskup 24 zima57. ali se opet vratio sledećeg leta i tada je rukopoložen za biskupa. Ovde se završava ova knjiga. beše otac Teita. koji se nastanio na Breidabolstadu istočno u Sidi. Naseljenik Rolaug. 61 Gregorijus veliki. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. koji beše prvi biskup u Skalholtu. i kralj svea Filip. onaj što se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda. Gisur je bio rukopoložen za biskupa kad je imao 40 godina. Godine 1106. i 516 zima nakon što je izdahnuo papa Gregorius61. Jon Ogmundov sin je rukopoložen za biskupa kao prvi sa sedištem u Holaru. onaj što je uveo hrišćanstvo u Englesku. svoga oca. beše majka Torsteina Crvenog. Ali 12 zima kasnije.

34. 35. Fjolni. 32. Torstein Crveni. Alrek. Egil Vendilkraka. koji beše moj otac. Torkel. 13. 29. Eijolf. Adisl iz Upsale. 62 Islandski državnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug. Braut-Onund. Frej. kralj svea Njord. Geli. 36. 14. Aun Stari. 17.oca Gudmunda. 12. Olaf Beli. kralj Uplanda. 33. Olaf. Svegder. 60 . 18. 26. Turski kralj Ingve. Otar. Digvi. Ingve. Domald. Vanlandi. Agne. a ja se zovem Ari. Ingjald. 9. oca Eijolfa. 6. 5. Ovo su imena očeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. 27. Visbru. 30. 11. koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. Domar. 15. 19. 2. Helgi. Ingjald Neobuzdani. 21. 20. oca Torsteina. Olaf Tesar. Ingvar. Olaf Feilan. Dag. 4. 28. 25. Godrod. koji bi kršten kao starac kad hrišćanstvo bi uvedeno na Islandu. 3. koji beše otac Branda i Torgils. Tord Geli. 23. prvi koji se naseli na Islandu. istoriji norveških kraljeva. Halfdan Belokosti. sina Ragnara Čupavih nogavica. 16. 8. onaj što je umro kod Fredfrodija. 10. 31. Jorund. Eistein. sestrić Sigurda. 7. 24. 22. oca Ketila. otac Torkelov.

Njegova žena u Hundhamar pobeže65. izdanje R. oženjen njegovom sestrom Ingeborg. ona imaše tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj duši. Birger jarl. R.DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST HRONIKA O ERIKU (Erikskrönikan. Jon nadbiskup beše tu ubijen. I onda stade plemenita čista gospa i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi. tako mi je rekoše. N. sve urañeno onako kako naredi. za Božje ime i svetu veru. Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Ståhle & E. To je tako istinito kako ja ovde čitam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64. jednu divnu kuću i dobar grad. ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). sve potajno izmeñu švedskih brda i najčešće sa skrivenom vojskom. jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu južno od mesta Kungshatt. 65 Hundhammar kraj današnjeg Norsborga u župi Botkyrka na južnoj obali jezera Mälren nasuprot Asknäsa. Medeltidens och reformationstidens litteratur.) Karelci pljačkaju. godine. u kome su izdavači preuzeli pojedina tumačenja reči iz drugih rukopisa. nad tim se mnogi paganin radovaše.Lj. gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 — svi onde ostaviše život — i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. a da u to vreme nije bio kod kuće. Osnivanje Stokholma Švedskoj su puno štete karelci naneli i mnogo nemira. Pipping. 64 Jon jarl je živeo verovatno negde početkom 1200-tih godina. SFS 47 (1921). D2 iz 1470-tih. Prve noći kad kući stiže ubiše ga oni. 66 Eesta skär sad Estbröte. Da se hrišćanima tako loše zbilo to radovaše zemlju karelaca i rusa. 61 . Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. Holm. umro 1260. zet kralja Erika Eriksson. 1968. Oni juriše od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji. jer tuga je tada stiže. . i borio se sa rusima i ingermanima 63 Po beleškama u analima to se dogodilo 1187. 67 Birger jarl. taj umni čovek67: naloži da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. Takve nesreće umanji on. glavni rukopis cod. Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spališe je svu tako do temelja da se taj grad još nije povratio63. Askaness je imanje Asknäs na južnoj obali jezera Mälaren zapadno od Stockholma. pet kilometara od mesta Hundhamar. Hronika o Eriku. i to sve obodri da krenu i neprijateljstva čine. koji onde beše devet godina.

1931. dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog. koji samo treba da ukaže na ton i sadržaj dela. da si kao svetište pun nebeskoga blaga. pre nego što je moj rad završen. slabo je bilo vrednoće. S obzirom na dostupno vreme. neki preterano arhaizirani. dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje. da kao takav budeš otac i staratelj moga dela. koji si u jednom srećnom trenutku jednoglasno ovenčan da ga naslediš u njegovoj visokoj službi kao poglavar naše Crkve. Sve si to Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. I taj prevod ima odreñenih manjkavosti. tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. dao je meni. (…) Sada je on otišao. ja sam se odlučio da za ovaj prozni prevod. Winkel Horn. a samo u nekoliko slučajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. Blatt: Index Verborum. Time nije rečeno da su drugi delovi manje vredni kao književnost. svome najbednijem slugi. već su. neki preslobodni. H.To je ključ onoga jezera. kao kad je reč o Pesmi o Bjarkiju. Saxo Grammaticus DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Pošto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce. Ja sam se odlučio za taj prevod kao osnovu zato što je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje običan obrazovan danac. gospodine Anderse. koristio sam metrički korektan prevod Jørgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV. 68 62 . pre svega što stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. sad je mnogo sreće i radosti gde pre beše tuga i mnogo priče o paganima koje učini tužnim. Ovaj je prevod inače urañen kao grubi prevod bez većih umetničkih pretenzija. kao što je prethodno vladalo neznanje. tako što je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono što prevazilazi moje moći. ja ću reći zašto: devetnaest crkvenih župa leže u njemu. i tom II F. i ja te zato molim. Olrik. koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadžbinu. Ræder: Saxonis Gesta Danorum I. To jezero je dobro. moraju da se uzdrže kad vide da si mi ti moćni zaštitnik. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrišćanstvo. takvo preobilje divnoga znanja. prevod na savremeni danski jezik. taj zadatak. 1957. neki nedosledni. Jedini pravi način bi bio jedan sasvim nov prepev ili. tako da zavidnici i sitničavi kritičari svega i svačega što je neobično. Ni za jedan se ne može reći da u potpunosti zadovoljava: neki su jezički potpuno zastareli. a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proširilo. jer ti poseduješ takvu raznovrsnost umenja. novo izdanje 1925. jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare književnosti. Stvar je u tome da je tek sada moguće napisati jednu hroniku Danske. a oko jezera sedam trgovišta. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske. uzmem kao ishodište prevod koji je 1898. u manje ambicioznoj varijanti. a inače su rekonstruisani. Kada je reč o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije. a obim posla. iznašao je da je neizdržljivo da ona nema takav spis za sećanje i glas da se čuje u budućnosti. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga. A to važi i za prevod na srpski. a 1985. danski nadbiskup Absalon. uradio Fr.

bojim da pod teretom težine zadatka više pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego što opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo činiti. od kojih potiču danci. da prevedem stih po stih i na taj način podržim svoje kazivanje. onako kao to činjahu rimljani. već ih kazivali u obliku odabranih reči koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena. ja se. i nakon tih dugotrajnih studija dobio si časni zadatak da upravljaš jednim stranim visokim učilištem i tako si to radio. Italiju i Englesku. koje tako na lak način učini besmrtnim. uvek su živeli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i širili znanja o delima drugih naroda. Njihove riznice u obliku veličanstvenih svedočanstava o dogañajima iz prošlosti ja sam pomno proučio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom grañom kao osnovicom.stekao putovanjima u Francusku. i ne treba očekivati da se pronañe prazna priča koja divno izgleda. (…) Ni trud islanñana ne treba zaboraviti. da nisu samo. koje su stekli svojom hrabrošću. (…) Ja se zatim obraćam tebi. za koga se kaže da od njega potiču angli. Moje kazivanje nanovo stvara ono što potiče iz davnina. na taj način duhovnim zanimanjima nadoknañuju svoje siromaštvo. kada su naši očevi izvodili važne poduhvate dostojne muškaraca. naime. kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu 63 . Dan i Angel su takoñe bili prvi koji su vladali u našoj zemlji. Ja sam istražio ta svedočanstva iz prošlosti i učinio sve što sam mogao da im u svojem prenošenju budem veran. naime. nisu nosili kraljevsko ime. Angel. Njegovi su potomci. koliko god mi je nedovoljno uspelo. Pošto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdržava od sveg preobilja. čiji čuveni rod želim da opišem od najstarijih vremena. kralju Valdemare. ali mada su snagom velikih zasluga. jesu začetnici našeg naroda. tako da ne služim novo i samosmišljeno. (…) Prva knjiga Dan i Angel Dan i Angel. da te zamolim da s blagošću posmatraš moje delo. tako su mnogo polagali na čast i slavu. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budućnost i smatraju da je podjednako časno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam činiti. Humbleovi sinovi. već pouzdani podaci o prošlosti. od celog naroda dobili kraljevsku moć i vlast. lepim rečima i jednom vrstom pesničke umetnosti opisivali svoja izuzetna dela. da si više ti bio ukras službi no što je služba bila ukras tebi. našem blagoslovenom glavaru i ocu. mada normanski hroničar Dudo smatra da mi potičemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. (…) Ovde će na svom mestu biti da se pomene da. najsjajnijem svetlu otadžbine. dade onome delu zemlje kojim vladaše svoje ime. jer to tada još ne beše običaj meñu našim dedovima.

jedan posebno stasit i obdaren muškarac. Kako je Švedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom.ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali – a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma značajnim. takoñe polagao na to da piše o istoriji svoje otadžbine. i koji je. on je. smatrao dužnošću hrišćanina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj život samo time što se odrekao prestola. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. On je još od detinjstva prezirao svaku 64 . Na taj način je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon očeve smrti. da je on u svakome. O ovome svedoči čuveni duhovni pisac Beda. mada je u kraljevskom dvorcu više sjaja i divote nego u izbi. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. Loter nije postupao manje bezočno kao kralj nego što je činio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenošću. koji se isticao još i vrlinom i hrabrošću. (…) Druga knjiga (…) Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf. dao je ljudima dokaz da je. koji je roñen u Engleskoj. što je prouzrokovano time. naime. Njegov brat Loter je. koji od tog divnog začetka sedi na tronu Danske. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loša dela. zauzvrat u njemu manje sigurnosti. A inače je nosio tu nepravdu koja mu je učinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske časti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. naime. sem što je pisao psalme i tumačenja Svetoga pisma. Time što je nasiljem i nepravednošću svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja. da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodične veze oprosti porez koji je dugovao. bio im je običaj da stoje na velikom kamenu koji je čvrsto usañen u zemlju. Od Dana potiče po starim svedočanstvima naš kraljevski rod. što je trebalo da iskaže da je izbor podjednako neizmenjiv kao što je taj kamen nepomerljiv. jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao što se i on sam uzdigao nasiljem. Humble i Loter Kad bi naši dedovi birali kralja. nije se libio da počini grube nepravde i nije se stideo da ubije najviñenije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra. video suparnika na prestolu. ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske časti dole da bude podanik. što mu je i uspelo. koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu. Hodbrodov sin Adils pokušao je na lep način da obezbedi svojoj zemlji slobodu time što je oženio Rolfovu majku Yrsu.

Tu njenu lukavu nameru. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre. naime. on je rekao: „Teško je naći pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra neće za brata da šije!” Na taj način ju je on ukorio i učinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. pravila kao da mrzi svoga sina. Jedna sluškinja. kad sin dobije poočimovo zlato. i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije što je mu je bilo lakše da sebi umisli da je ona neverna sinu. pošto je svoju želju da se reši muža skrivala pod plaštom čežnje za slobodom. ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog. odgovor je glasio „Darežljivost”. Onda su od obojice zatražili da dokažu da svaki od njih poseduje tvrñene osobine. mislila da će najbolje postići cilj svojih želja tako što će. zaštitio štitom. on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod plaštom mržnje prema sinu smišljeni da se reši njega samog. Rolf je otputovao Adilsu. jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno. a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju. Kad se Adils zatim za stolom požalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim. to je bila jedina zaštita koju je mogao da pruži. Ona je. Drugu je štitio strpljenjem. napala je nezaštićenu stranu. nije ga njegova majka odmah prepoznala. a verna njemu samom. koja je ujedala gore od kakvog koplja. Ona se. već i svoj novac. Čovek ne treba da veruje jednoj ženi. naime. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreću gajila u svojim mislima. podgurivala svoga muža da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obećanje o velikim poklonima navela Rolfa da doñe u Švedsku. nije mogla da prodre do one strane s koje je bio štit. a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polaže. koja je stajala tik uz ognjište i videla kako vatra samo što nije zapalila njegovo telo. odlučila je da ga se reši. gde je onu stranu s koje je grejalo najviše. jer se on na taj način branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time što je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. Podstaknut pomenutim obećanjima. jer ona je smatrala da nema boljeg načina da ga kazni za njegov tvrdičluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. On ju je prvo iz šale zamolio za nešto da jede.darežljivost i bio tako škrt da je smatrao sramotom biti široke ruke. koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnošću. ali da za to upotrebi lukavstvo. Rolf je odgovorio da je časno da majka glavu spusti sinu na grudi. pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zašije. izvukla je čep iz bureta s medovinom tako da je piće ugasilo vatru pre 65 . i kad je Yrsa to shvatila. nije bilo lako otkriti. odgovorio je „Strpljenje”. kad je ona odbila i tu molbu. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najviše ceni. Bilo je pametno od njega što se poslužio štitom da se zaštiti na takav način kakvim se u borbi štiti od koplja što juri. pobeći s kraljevim blagom. pa je svoje planove o tome skrivala posebno vešto. Kad je vrelina. tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju. Da.

no što je učinila kakvu veliku štetu. Trećega dana gošćenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se. njima još odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne težine. izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti. tako da niko nije morao da moli drugi put. a da njen muž ništa nije slutio. jer je ovaj pokvario 66 . a to zvuči razumno da je jedna žena. koji se zbog toga naljutio i optužio Bjarkija. svom silom legli na vesla i na taj način pobegli. video šta se dogodilo i krenuo u poteru. jer hrabrost se podstiče pohvalom. iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da beži zajedno sa svojim sinom. Da bi što pre umakli. a potiljak unapred. pošto je svome posinku dao bogate darove. Adils se u meñuvremenu probudio. Za Adilsovu darežljivost kaže se da je. Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. više voleo da preduhitri takvo ponavljanje time što bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time što bi pustio da se na njega čeka. Istovremeno s onim što je ovde ispričano. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promašila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da će je zacelo dostići. onda je to potpuno razuman ulog. koja je mogla da smisli tako zle i vešte planove. ispraznili džepove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. pa su se zabavljali i tako što su teškim životinjskim kostima gañali u glavu jednog čoveka po imenu Hjalti. kraljevo blago natovari na kola. kaže se. veliku svadbu da proslavi svoje venčanje sa Rolfovom sestrom Rude. uz bol. naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivši im da je to jedini način na koji mogu da spasu život. da se čovekovo lice okrenulo unazad. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako leži meñu drugim zlatnim nakitom. Taj dogañaj je prekinuo tu divlju i nepriličnu igru i gosti se digoše. mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. Zato su mu dolazili brojni ratnici. Mladoženja. a gaji poklonima. imenom Agnar. priredio je jedan čovek. i to je učinio takvom silinom. svi su poslušali nareñenje kraljice Yrse. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne može ništa navesti protiv toga da šveñani povrate svoju imovinu – stvar je bila samo u tome da se odreknu tuñeg dobra i da ne izlože svoje gubitku. bio mu je običaj da odmah ispuni molbu. Dok su se šveñani radovali plenu. toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na čoveka koji ju je bacio. Ratnici meñu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i šala. Za Rolfa se uostalom kaže da šta god bi ga neko zamolio. nije mogao da odvoji oči od svoga najdražeg blaga i u svojem tvrdičluku je kleknuo da je pokupi. Ingelsov sin. a ako se time može spasti život. Neki tvrdi da je Yrsa zadržala zlato i da je ono što je rasula pred progonioce bio samo pozlaćeni bakar. on je. a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao. To izrugivanje. To je inače bilo isto sredstvo kojim je. danci su požurili do svojih brodova. Bjarkija. naime. Rolf se smejao kada ga je video kako leži u prašini i skuplja darove koje je prevaren poklonio.

zabavu. tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeñenoga. učini ga svojim zetom tako što mu dade za ženu svoju drugu sestru. kojim je šaljivim rečima mislio na kraljev neobično visok stas. a još se i mač zaglavio u jednom od srednjih otvora na šlemu. on odgovori da se njegova leva šaka. srećan i kad najmanji poklon dobije. koji mu doñe u susret u trnjaku. Tako je išao unaokolo i izgledao smešno. Reč „kraki” znači. osloni nogom na jedan panj. i više se časti zasluživalo jačinom udaraca nego njihovim brojem. koji beše podjednako dragocen kao i prvi. udaralo se odreñenim redom i nije se žurilo od udarca do udarca – bilo je važno zadati svega nekoliko udaraca. srami zbog svog siromaštva gledajući desnu šaku. koji se. na kojoj ne beše nikakav ukras da se pravi važna. Kad ga upitaše za razlog njegovog čudnog ponašanja. beše neobično dug i retko oštar. ko je tako dugo živeo u siromaštvu. a da bi sprečio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar. da bi dao veću snagu maču. jednim ogromnim medvedom. dugo su se svañali ko treba da zada prvi udarac. nije bilo glavno da se razmeni što više udaraca. i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog šlema i ranio ga po vrhu glave. jer se Rolf pobrinu da može slobodno da pokaže obe šake. Mladić ga odmah stavi na svoju desnu šaku i diže je u vazduh dok je drugu ruku držao na leñima da bi izgledalo kao da je se stidi. on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv životinje. jer je govorio da je neko. jer kad su se tad održavali dvoboji. 67 . Vog nije izostavio da pruži uzdarje. Zatim upita u šali. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac. List. Sad doñe red na Bjarkija. Rolf odmah uze tu reč kao nadimak i nagradi Voga za šalu jednim skupim prstenom. zadobio je novu pobedu nad jednom od šumskih životinja. ali im Bjarki priredi sličnu smrt. ali žestokih. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio još jedan prsten. koji mu dade svoju sestru Rude za ženu. naime. pobedi njegove ratnike i ubi ga. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu. kakvo je to „kraki” koje je priroda u svojoj obilatosti učinila tako velikim. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladića imenom Hjartvar da bude namesnik u Švedskoj s time da plaća godišnji porez. na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se može penjati tako što se stopala premeštaju s jednog odsečka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. Kad je dvoboj trebalo da počne. jer njegov mač. Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto. pa izvanredno oštrim sečivom svoga mača raseče Agnara na pola. Neki kažu da je Agnar izdahnuo smejući se da niko ne bi otkrio kako ga boli. Skuld. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa. Ovde je na mestu da se ispriča jedna smešna priča: Jedan mladić imenom Vog doñe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim čuñenjem kraljevu stasitu priliku. jer se verovalo da takvo piće daje snagu. Agnarovi borci tad zatraže osvetu.

On joj onda odgovori da već odmah može da bira po želji. Dok su danci spavali. Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj nešto šapne i u svojoj ljutnji što je ona odmah progovorila o njegovom mogućem nasledniku. kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj otežao da nastavi svoj raskalašni život. pozva ga ovim stihovima. Neki se suprotstaviše mada su bili ošamućeni snom i u mraku im beše teško da razlikuju prijatelja od neprijatelja. gde je imao naložnicu. oprobani poglavičini ljudi i svi koji želite kralju čast da ukažete! Plemeniti. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi. provališe u sobe gde su danci spavali i počeše da ih ubijaju. ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti. ustajte. jedan od najboljih kraljevih ljudi. Probudite se iz sna svi koji želite da se nazovete prijateljem svoga kralja. dok su gosti nasuprot tadašnjem običaju izbegli da se opiju. ako ko Rolfa ubije. naložnica ga upita koliko starog muškarca da uzme ako njega izgubi. nije vreme za san i dremež! 68 . upravo za tu noć otišao do jednog mesta nedaleko od zamka. osvetiti njegovu smrt. Rolf je primio Hjartvara s radošću. odseče joj nos. Ona u potaji natovari brodove mnogim oružjem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da će da plati uobičajeni porez. zbog čega je daleko nadmašivao sve druge gradove u širokoj okolini. Kad tako stiže do sobe u kojoj je Bjarki još uvek ležao i spavao. izvukao se iz zagrljaja željne žene i uputio u opasnost borbe. koji se daju u službu na nekom dvoru. iskradoše se iz spavaćih soba. S tim lažnim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom. Snažna mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloži svoj život nego da ga sačuva za putene radosti. šveñani. Time što ju je tako unakazio. odmah pri stupanju kao svečan uvod u vreme učenja dadnu obećanje kralju da će učiniti kakav veliki podvig. Kad je iz daljine čuo buku borbe.jer dade svečanu obavezu da će. baci se u borbu gde beše najžešće i rani ili ubi mnogo neprijatelja. U meñuvremenu je Skuld iznašla da je sramotno da njen muž plaća porez i dade se na smišljanje zlih planova. ali je namera bila da on po noći napadne i ubije kralja. dade mu predlog da počini grubu izdaju. Kad se spremao da krene. jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim ušima. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao šta se zbiva. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on počeo da smišlja spletke. koji su goreli od želje da izvedu svoje podlo delo. Ona je molećivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima – tako je ona to nazivala – i obodravala ga da odbaci ropski jaram. A zatim požuri natrag u grad. jer tvrdila je da slobodu treba ceniti više od prijateljstva i roda. U meñuvremenu je Hjalti. sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere. doneše oružje skriveno na brodovima.

nek oružje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne muškost se junačka iskušava. al’ bednik tek sramotu i loš glas. igri i žudnji sad je kraj. u krug oko kralja da stanu i časno ga čuvaju i brane. u boju časno koriste mačeve što nam vladar dade. već u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku. Čast je u borbi nagrada i svako sebi može da zadobije časno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oružje. da zurite u snežnobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite. uzmi grančice i počisti laki pepeo sa ognjišta. i razduvaj vatru koliko god možeš. a ne žene što jadikuju. Niko ko se borcem želi zvati. plamen na vatrištu prizovi da tinjajući žar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije. a ne za radost i miloštu.S pažnjom nek plamti naša hrabrost! Ko muški mačem hoće da vitla. odlučni su junaci duhom da širokorukog kneza prate. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki. Hjalti onda opet reče: Radost je uzdarje dati za ono čime nas poglavica obdari. blistavi kalpaci i sjajno prstenje. malo je čovek vredan kad su mu ruke i noge vlažne od hladnoće. da devojke po obrazima tapšete i mladice po usnama ljubite. Ne pozivam vas na mazno očijukanje sa ženama. Mrtvi ćemo biti noćas ako ne osvetimo podlo delo. Na te reči Bjarki se probudi. moj mladiću. nabacaj granje i čvorove na plamen! Ubrzo užareni ugalj pucketati svetlim plamenom. Ko god vernošću želi kralju da služi. sad mač treba da fijuče. Čezneš li za čašću i imenom. zadobije čast i pohvalu. razdrma iz sna svoga paža Skalka i reče mu ovako: Ustaj. nije sad vreme da praznite vrčeve bistroga vina. ne. Vatra je snena i slaba. strogo nas poziva da okrenemo opasnu nečast. bez zazora ljude sretni. nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nežne da stiskate. ne sme u bitci da posrne i ustukne. ozbiljan je čas. Kratki dvoseci. nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena sečiva ugledaš. borci su kralju potrebni. tom divnom nagradom bitke. bez straha stupaj. Lepo će biti ugrejati smrzle prste kraj ognjišta: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoćeš da zagrliš i pozdraviš. 69 .

grabljivice se kandžama kidaju. Mora se priznati da ratnici odlučuju o časti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati. Geti u bitku stupaju. Hita napred četa neprijatelja. Sve što obećasmo u veselom društvu i pivom ošamućeni. njega prate hrabri! Kukavice i strašljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji.do stopala duge gvozdene verižnjače Rolf je svojim borcima dao. od besa frkće. naoštreni su im mačevi i izbrušena sečiva sekira. na glavi zlatni šlem se blista. malo se pristoji muškarcu da robuje prevrtljivoj sreći. Vladar danaca je moj gospodar i domaćin. ne. izgledom grozni i divlji. Šta da kažem o njemu koji najgore nedelo počini? 70 . hrbatom im šlemovi ukrašeni. bornom sekirom se borci ujedaju. Niko se ne usuñuje da odstupi i kukavički leña okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stražnjici nanese i mač ga za vrat ugrize. Čvrsto momci drške stišću i mačevi fijuču čvrsto u snažnim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju. zajedno ćemo u zlu i u dobru biti s knezom zornim. koplja zveče i treskaju. smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska šveñana nas jadne dance ne primećuje. muški ćemo steći pravo na blago koje bez muke stekosmo. ogromne rane zadaju i život s krvlju ističe. u gvožñu od glave do pete. verno mu služimo ne samo u času nesreće kako u danima napretka. drska bez premca. njemu trebaju odvažni i čvrsti ljudi koji u nevolji ne okreću leña niti se boje sekira i strela što lete. grudi odvažno on nudi i čvrsto stoji pred ubodom i udarcem mačem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku. jer rana se malo boje. Sve što u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stiče. treba sad ispuniti s nepobedivom muškom hrabrošću i održati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. Nesreću i sreću plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose. sigurni u pobedu prema sredi naše vojske idu. rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane. štitove na leña zabacuju. prilike nedaća kao dane napretka s vladarem delimo. ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo. tako što mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. nikad se ne plaše časnog udarca u bitci razmenjenog.

A mi nek zakletvu održimo koju svečano poglavaru obrekosmo: 69 Rut je Rolfova sestra. mrtav je poglavar. u ramenima zijajuće rane seku i grudi raspolućuju. lud i divalj si. najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabiš. nadaleko ječi zveket oružja kad nas sekira i udarni mač zagrizu. nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo. ali Hjarvard je izdaju smutio. Sasečen je i skršen poglavičin štit ogromnim sekirama. Pošto je napravio pravu seču meñu neprijateljima i prolio reku krvi. takvo nedelo kad činiš. Ko onda sa strahom leña da okrene i okleva mač svoj da isuče? Već bez ljudi kapija stoji i juriši neprijatelja je pune. Kapije od udara drhte i borni red se više ne može držati. i izlazi napolje69! Pokaži te zlatne kovrdže! Napusti svoj kavez. Skuld ga na zlo navede. nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i duž zidova! Nek se krov sruši! Bolje će tad naša vatra goreti i grede će plamen samo ojačati. utvrda je njegova bolu i propasti posvećena. bezumlje je ono što te na izdajničke savete obodri i podiže. utvrda već pada. sunce poslednji put videsmo – sem ako meñu nama takvog slabića ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani. stavi ga na probu time što mu se obrati na ovaj način: Bjarki. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. gole su sad muževne grudi i udari gusto padaju. Verižnjače sečivo grize. Bednik neka ti bude ime za jad i bol što nam nanese. sad je reč o životu i smrti. koja je sa svojim mužem još uvek u tvrdini. već prsteni spleteni pucaju. Rut. Zgrada je bolu posvećena i ne vredi više nego da sagori. Budala si ti što dance izdade i kneza divnoga. Kraji se sad naša život. poslednja kupa je sad napunjena. ošamućen i bezuman si ti. ako se još zadržiš! Napolje te sad priziva bitka što se bije: gledaj. gde si ti? Je li te rune za san snažne vežu? Reci mi. Bjarkijeva žena. 71 . kukavički ga izda i ne prati ga kako mu čast nalaže.Hjarvard tu izdaju izazva. zašto čekaš? Izañi napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji čast nalaže! Medvede plaše plamenom. Ustaj sad. neobuzdan i gadan u svojoj zlobi. ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u času njegove smrti. sramota i prestup su Skuldovi.

za razliku od umrlih od rane u boju. pa ju je tako pogrešno preveo. Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnöggvanbaugi. hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina škrtoga Boka70: strašljivog muškarca u Hel71 posla i obori kukavicu. i obori ga. Utvrdu razori kojoj samo blago beše odbrana. koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi liši. neumoran. hrabar bez premca. gomile blaga moraše da raspe i protraći prastaro zlato. ali siromašan beše uz sve svoje zlato. to jest škrt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). šipke od zlata iznese i škrinje najdivnijeg blaga. jer čast i ime mu behu jedini cilj života. div rastom i telom i div snagom i mišicom. lično ime. 71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanište u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti. tad iz škrinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije. boriše se i pade muževno i sa sjajem okonča svoje dane. Pobedi vičan beše i smeo. nemuževan i škrt. kao da mu bogatstvo pomaže da pobedi u boju. ne radovaše se prijateljima i siromašan ratnicima smelim. da pratimo našeg kneza. hitri kralj. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi. On. divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. skupljaše blago na gomile. ništa tako skupo da to ne dade drugome i ne gledaše zlato više no prah. napred. te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. Bogat beše Rorik imanjem i radost mu beše stoka. nesrećne za njega jer samo blago sebi skupljaše: siromašan ratnicima beše i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji. Od blaga teške škrinje razbiše i otvoriše prepune riznice. prsten. Takav beše divni poglavar koji sad leži mrtav na poprištu: dostojno život napusti. ali zaboravljaše da skuplja borce. a ne ratnici smeli. koji odlaze u Valhalu. kako nam kralj kaže. s čašću u smrt ode. Ništa tkao divno ne nañe da sa svojom pratnjom ne podeli. 70 72 . ljudstvo ne imade. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete. Saxo je očevidno mislio da je staroskandinavska reč baugr. Hajde.čvrsto ćemo našu četu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. neprijatelja poklonima da sretne izgledaše mu najbolje. na hrabru se bitku ne usudi. svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve što škrti poglavar godinama skupljaše. Ali malo ga ceniše Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i život: samo nesreću škrti kralj zadobi od svega blaga što ga godinama skupljaše. razmišljaše samo o malu i čast ne vrednovaše.

Često na borbu pozivaše kao što reka moru hita; spreman na bitku beše i rado se u boj bacaše, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama trči. Ljude vidim oborene na poprištu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glača, za blato se kače i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko teče krv danaca, iz žila što se puše ističe, sve se više širi i jakim strujama juri: crvena teče reka rana i kvasi kamare tela na poprištu. Oštro Hjarvard na dance stupa u boju, teško jača Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meñu gomilama leševa ja poglavara vidim gde se smeši: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srećan, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglavičin osmeh, na muškost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s čašću ćemo život dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo počinimo koga će se do krajnjih vremena sećati. Nek strah bude daleko od našeg pogleda i duha! Hajde da se borimo čvrst, s neoborivom hrabrošću, ni na najmanji način da ne pokažemo sramotnu strašljivost ili strah otkrijemo. Merićemo sad našu hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak život izgubi čast će palog pratiti; spomen u zemlju ne tone već do krajnjih vremena živi: reč će se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoše. Još uvek vidim vrata bravom i šipkom zatvorena, čudim se, Bjarki, da vrata još zatvorena držiš kad te molim i zovem po treći put iz kuće i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dični Hjalti, što toliko glas dižeš kad zoveš mene Hrolfova zeta, da u bitku uñem? Ko druge poziva u bitku što stiže i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da život izloži da pokaže da je i na delu a ne samo na rečima hrabar. Ali polako! Ubrzo ćeš me videti u opremi za bitku; blistavu verižnjaču pritežem okolo pojasa i mač odmah opasujem britki;

73

čeličnu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvrñi oklop od gvožña oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam željan da u sobi izgorim: da čekam zakatančen i zakračunat dok se plameni oko kuće spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roñen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao čast pokloni; tako ću ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Slušajte sad, junaci, moje reči!S tela verižnjače strgnite! Smrti smo ionako posvećeni: nek se bednici u čelične haljine oblače! Štitove na leña zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama će se nizati, najteže ploče oko doručja uviti da snažna desnica udar s težinom zada i sečiva što oštrije zaseče. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov mač i zašiljeno koplje i u junaštvu se naticati ovde gde je reč o osveti za našeg najvrednijeg gospodara i domaćina. Blažen je onaj koji ima moći da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i sečivom izricati. Hoću vam istinu reći: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim mačem što se Snirtir zove, mač kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevaše, u glavu me mač pogodi; sečivo ipak puče, jer istupljena mu beše oštrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi čelik ne puče. Mač po njemu ošinuh tako da ga sečivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred očima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedeše i ne sruši se, već na lakat naslonjen smejući se život ispusti, samo malo ga smrt brinuše, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost beše: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjaču bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejaše. Sad istim mačem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan boðvar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak već veoma rano počeo da se shvata kao lično ime Boðvarr. 74 Ime Agnirova mača.
73 72

74

visokorodan beše i divan, u srce ga čelikom pogodih, duboko mu se u grudi useče oštri, sjajni vrh mača. Kraljević beše po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verižnjača ga slabo zakrili, ne pomože mu pletena čelična haljina, ni njegov mač ni okovani štit ga u borbi ne zaštitiše: hitar je moj Snirtir u udaru i teško ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okršaj, u krvavu bitku, da snage vaše oprobate! Ko vitla kopljem i džilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreću; malo sad vredi što se puk u bitci izlaže; u bitci je samo o životu i smrti poglavara reč. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci već pali po poprištu leže; najplemenitiji rodovi se sada nište; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, već najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne sećam se nijedne bitke u kojoj udari padaše tako gusto; sečiva se tako hitro ukrštaju, kao kiša padaju ubodi i udari mačem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraća: udare mačem nam s kamatama neprijatelj pobednički vraća. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leševa se i udova diže ogromna gomila na poprištu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdiže, kao zidina je gomila leševa što raste. Gde sad naći onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima život i snaga dvanaestorice muževa beše. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomoć treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne beše veća potreba za čvrstim drugovima u bitci. Isečen je štit u borbi i vrhovima i sečicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim sečivima u delove i komade, uništen udarima neprijatelja i nagrižen sekirama ljutim. Mirno mi na reč veruj jer i sam to očima vidiš; delo namesto priče vidiš, sigurniji je oko svedok od ušiju:

75

gledaj, od razbijena štita samo mi je držak preostao; izbušen je okov i polomljen i samo mi je drška u šaci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoćeš li sad muškim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se više psovkama! Što-šta čoveka može u delu prečiti; vrhovi me švedskih mačeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije šaka bila nežna i slaba što čvrsto dršku stezaže: verižnjača više ne beše zaštita, da i bez oružja i odbrane u bitku kretoh; tako oštro beše sečivo što ga sretoh: raseče najtvrñi ćelik lako kao vodu što odstupa; debeo mi beše oklop i težak, ali me ipak loše u borbi zaštiti. Reci mi gde da nañem onoga što ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oružju u borbi vičan uvek se jednook kretaše; pokaži mi ga, Rut, ako ga gde na poprištu vidiš. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled označi moćnim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj moćnoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina muža, užasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi štiti a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi živ iz Lejrea otišao; Pravo je samo to da boga rata lično pazi pale u bitci. Dični Hjalti, sad se našega dana kraj primiče; pašćemo kraj našeg glavara, s čašću ćemo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam život ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem naše dane okončati. Ovde kraj glave moga poglavice s čašću ja ću na poprište pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i ležište sebi nañi; svaki će tad momak potvrditi, što po poprištu meñu gomilama leševa traga: tako smo našeg izdašnog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo ćemo biti plen gavranova i grabljive ptice poprišta: najgladniji orlovi kandže u naša tela zabijaće i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

koji poznaju dogañaje iz minulih vremena. Tako sudbina najčešće kazni one koji delaju voñeni izdajom i lažju. jer nedelo nosi kaznu u samome sebi. jasno kako su sa velikom odanošću voleli svoga kralja. jer ljude takvoga kova rado bi imao. U starim danima je naime bio običaj da onaj koji je stupao u službu kod kralja. kad nisu želeli da ga nadžive. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu. bio je Vogg.verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. stavi ruku na dršku mača i zakune se na vernost. Na taj način gozba se pretvorila u sahranu. S velikom čašću se treba sećati Vogga za sva vremena. svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da žive. videlo se. Kad su zatim Vogga izveli pred njega. iskazao je svoje iznenañenje što se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe. pošlo im je naopako. obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu službu. Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato što jedna danska pesma istog sadržaja još uvek živi u sećanju mnogih. Hjartvar mu je pružio svoj isukani mač. Vogg zgrabi dršku i istom sjuri vrh mača kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obećao Rolfu. i dugo neće čovek imati koristi od onoga što je grehom i prevarom stečeno. Kratko nakon što su šveñani zagospodarili Danskom. Na taj je način Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu. kad je video da se ono mesto gde je Rolf obično sedeo. Nije se povukao pred ubicama. Kada je Vogg odgovorio potvrdno. i da je velika šteta što nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu službu. On reče da je njegova radost što je ubio prevrtljivog nasilnika veća nego njegova žalost što će sam izgubiti život. jedini koji je preživeo. Šveñani su pobedili i čitava vojska Rolfovih ratnika je pala. slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. jer sjelanñani ih napadoše i poubijaše da se osvete za paloga kralja. 77 . Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da. Tako ponosan i srećan beše zbog tog dela da žurno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oružje kad jurnuše ka njemu. kad je on pao. ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio mač svojim ratnicima kod drške. Kad se najeo i napio. crveni od krvi jednog ubice. kazao je. jer on je hrabro održao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon što je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika.

Onaj već pomenuti danac. jer su bile spletene jedna u drugu. Hardvendel i Fenge Kuri i šveñani su sad nameravali da napadnu Dansku. odlučili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. kao što se i više drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. koji se nije pouzdao u sreću. a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu. u budućnosti ćemo biti osloboñeni poreze. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara. tako da se opasnost za mnoge predupredi time što će se nekolicina žrtvovati. ja oslobañam moju zemlju ropskog jarma. koji ništa nisu znali o tom porazu što su ga doživeli njihovi drugovi. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razrešila njihovih dažbina. porez ćemo plaćati kao i dosad. Da bi se odbranio od te gadne nepravde. naredio je da se odsuče i izvuče u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. Rorik je imao šest narukvica koje se nisu mogle odvojiti. kao pobednik. one je s ostatkom vojske počeo da napreduje preko otvorenog polja. tada bi moglo biti. ostavljam tvojoj darežljivosti da odluči kojim će se darom pobeda nagraditi. šta će kao nagradu dobiti onaj čovek koji prihvati poziv na dvoboj. Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujućeg. Meñu napadačima je bio jedan čovek koji je bio mnogo viši od drugih i koji je još bio i čarobnjak. Kad su izbliza ugledali dance. čija je hrabrost bila veća od veličine njegovog tela. Rorik je pozvao dance na oružje. kojoj su svake godine običavali doneti porez. kralju Roriče. rekao je: „Neka jedan megdan prethodi većoj bitci.Treća knjiga (…) Rorik. i njih obeća onome ratniku koji prihvati izazov. kad krene u napad na brodove. nisu mogli da shvate zašto Rorik okleva toliko.” Jedan od danaca. nudim se kao zalog da će biti onako kako kažem. Kako god da se sudbina odluči. i pošto su ga dugo čekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo teže. ali ako ja izgubim. reče on. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoče neprijatelja s leña. jer su uvideli da to ne mogu izbeći. naima taj: Ako ja pobedim. Pošto je sakrio dva odeljenja. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi. Ja neću izbegavati jedan takav obračun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi. Ostatak venda. bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. ona ostaje neslobodna. nije znao koliko su se danci pametno poneli. ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen. podsetio ih na podvige predaka i snažnim ih obodravanjem podjarivao da se pokažu kao hrabri ratnici. ali ako izgubim. odvrati na to: „Ako dobro proñem u borbi. neprijatelji su izabrali jednog kralja. da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. upita Rorika nakon što je čuo te reči. i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu. ali ako ne bude 78 .

Ko plete vence onome ko podlegne u borbi. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih. nasuprot kraljevskog običaja uzme nazad poklon ili porekne obećanje. slomio snagu cele danske vojske. Glupost je mašiti se za nezrelim voćem i hteti ga ubrati pre nego što čovek sazna ima li pravo na njega. ne želim da primim ni dobra ni zlato. šta misliš koju nagradu duguješ pobeñenom. Nesreću prati dakle ili nečasna smrt ili život u sramoti. ali Rorik. i zato ne želim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. narukvice padoše u vodu i to dade povod da kralja za budućnost nazovu Rorik Rukobacač. ali njegova sreća je bila slabija od njegove hrabrosti. Ne znam na koju će se stranu ratna sreća okrenuti. On je bio jači i snažniji od većine drugih i vešt u čarolijama. ne za slabost. s kim nije sreća. koji su ranije zadobili tako mnogo čuvenja svojim pobedama. Koja je nagrada namenjena. Ubbeu se. bila potpuno strana. čija će sudba biti ili užasna smrt ili grozna sramota. jer ništa toliko ne podstiče nadmenost kao sreća. 79 . jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstiče hrabrost borca. verovao da je ubio najhrabrijeg čoveka u Danskoj i da niko drugi neće imati smelosti da mu izañe na megdan. naime. a kralj mu obeća narukvice. „Kako da se pouzdam u tvoje obećanje. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to što je izazivačko ponašanje jednog jedinog čoveka paralisalo hrabrost cele vojske. Tu sramotnu uzdržanost danaca ispravio je svojom plemenitošću jedan čovek imenom Ubbe. To mu. jer ta se dva pratioca rado sa slabošću druže? Velika ljaga čeka pobeñenoga. „Daj neka je neko drugi uzme na čuvanje da ne povučeš svoje obećanje. već i preziru onih koje su ranije pobedili. htede da sa broda jednim jakim zamašajem baci narukvicu do njega. Ova će mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. Sve dok je ishod neizvesan. i napredak je najjači podstrek da se čovek preceni. dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. jer bi odbijen i pade od prvog udarca. oborivši toga jednog borca. koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za život. On je bio siguran da je. Za dance je bilo tužno da to gledaju. I on je pametno upitao šta će dobiti za nagradu za megdan.” On je to zacelo rekao iz šale. ne samo da su sad bili izloženi nadmenom ponašanju. ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika svečanom povorkom. kad sam zadržavaš nagradu umesto da je daš na čuvanje?” reče Ubbe. Njega je mučilo i to što meñu njegovim mnogim ratnicima nije bilo još jednog koji bi bio toliko hrabar ili snažan da se rado žrtvuje za otadžbinu. nije uspelo zbog prevelikog rastojanja. ne zadobija nikakvu čast.išlo po želji. meñutim. kao i to da danci. ko mu pruža nagradu? Nagrada se daje za hrabrost. koja se zahvalnost pruža onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. a onaj. i mislio da će sve sad biti sitnica za njega šta god da preduzme. da li zato što ga je pobeda učinila nadmenim ili zato što je bio nameran da izvojuje još jednu. koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa. on je. i kome je pomisao da.” Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim mačem. jer ga je sama hrabrost terala da izloži svoj život za ugled svoje zemlje.

mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. čiji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu. uostalom. borci jurnuše jedan na drugog uz veliku galamu. Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. Odmah je označen jedan krug. a posmatrači su nadvikivali jedni druge svojim različitim željama za ishodom. nije ga odvratila od njegove namere. Pobedniku će služiti na čast da pobeñenom priredi divnu sahranu. treba da se jedan prema drugome ponašamo časno i da ne dopustimo da nas naša strast u toj meri povuče da izostavimo da jedan drugome ukažemo poslednju počast. da kralju Kollu u Norveškoj. Pošto je naširoko i nadugačko jedrio i izgledao ga. pade na pamet da bi on. jer tu se zna šta čovek vredi. pobrine za sahranu pobeñenog. jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno. Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinškim pohodima. Sad su naši duhovi ispunjeni mržnjom. Hardvendel prvi uze reč i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe više voleo. Obe naše vojske treba da bez mržnje i složno prihvate taj zadatak. on nije želeo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. Kako je ishod neizvesan. Pošto je bio namesnik tri godine. neka nas pravo prirode pomiri. zadobija ljubav onih koji ga nasleñuju. Neka zato bude sveti dogovor izmeñu nas da se onaj koji pobedi. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo. pobedivši ga. Obala je bila tako lepa da su obojica zaželeli da se iskrcaju. najzad je naišao na njegovu flotu. jer niko mu ne može priteći u pomoć. jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono što mu pripada. Ta dva borca smrtno raniše jedan drugoga i izdahnuše u isto vreme. naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaćaju porez kao i dotad. to je poslednja dužnost pristojnosti koju nijedan pravedan čovek ne bi izbegao. svaki sa svoje strane. tako da ona može kasnije da zameni gorka osećanja. jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona osećanja koja nas dele. Tu htede slučaj da se ta dva čoveka sretoše bez pratnje drugih. Ishod je. a i unutrašnjost ostrva ih je svojom lepotom uvlačila sve dublje. pružila prilika da dokaže svoju hrabrost na najlepši način. smatram da je dvoboj na steni bez pomoći drugih najbolji. Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za života meñu nama bilo mržnje.meñutim. ali u njima treba da se nañe mesta i za ljubav. jer on zahteva najviše hrabrosti i najbrže vodi pobedi. verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije čast i radost od smrti onoga drugog. jer ako izmeñu nas postoji razdor. i onaj ko se 80 . Koll se začudi nad smelim rečima mlañega čoveka i odgovori: „Kad već meni prepuštaš da odredim način borbe. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju braću Hardvendela i Fengea. i u tome se slažemo i obojica smo do toga sami stigli. koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i čuvenja. ratnici se postaviše oko njega. a primeti da sam najviše ceni da što manje ljudi učestvuje u borbi – dvoboj daje najbolju mogućnost da se hrabrošću izvojuje pobeda. i uz njega su pristala obojica vikinga. da upravljaju tom zemljom.

koja beše bez ikakvog zla u sebi.pobrine da pokaže pristojnost u odnosu na mrtve. što se računa kao teža sudbina od smrti. koja je bila iskusna u svemu što je imalo veze sa vikinškim pohodima i ratnom veštinom. ali da izgubi svoju pokretljivost. Ta hrabrost bi nagrañena. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu. jer ga jedan nagoni na drugi. Hardvendel. Nakon što je tri godine izvodio veoma velike podvige. Hardvendel pokloni Roriku svo oružje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao još više njegove naklonosti. dakle. koji neretko 81 . a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za ženu svoju kći Gerut. odseče mu jednu nogu. pridoda još i rodoskvrnuće. a sakat ne može da napusti svoje osakaćeno telo. s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoše ime Amlet. Zamisliva je i jedna druga i manje tužna sudbina. a uz ubistvo brata. ako neko od nas dvojice bude osakaćen. da kad jedan čovek počini jedan zločin. mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila. ni lepota od proleća ozelenile šume nije ih uzdržala od toga da ukrste mačeve. njen muž mrzeo celim svojim srcem. pridobija preživele tim svojim činom ljubavi. jer mu je izgledalo bezočno da jedna tako blaga žena. I za takvu nesreću treba naći što boljeg leka. i ja smatram da čovek treba da pokaže istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj način kao i za onog kome dosudi smrt. i daj zato da se dogovorimo. a ako to ne čini. U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. koliko li nam više nalaže da se sažalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela. sve je zaboravljeno. da mu dade lik kao da ga počini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time što ga lažno opravda govoreći da ju je. počeše borbu. ni okolnost da su se tad po prvi put sreli. jer čak i za nju važi da je prijatelj najgori neprijatelj. jer kad je čovek mrtav. tvrdio da je ubio brata da je spase. Fenge je. Ta neistina zadobi poverenje. jer ako nam ljubav nalaže da se sažalimo nad tuñom nesrećom. izazvaše zavist kod njegovog brata. naime da čovek sačuva život pošto bude osakaćen. što bi kraljeva smrt. odmah je spreman da počini još jedan. jer plemenite gospodare. Čim vide priliku za to. Često se dogaña da neko preživi borbu. i Fenge odluči da ga ubije. neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu. To se najčešće tako zbiva. koji je u svojoj divljoj strasti više mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zaštiti svoje telo. ne oklevaše da ispuni zlu želju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju. jer pošto je toliko dugo sekao Kollov štit da od njega nije ostalo skoro ništa. Eto tako se vrlina može malo osećati bezbednom.” Pošto jedan drugome stegoše ruku i dadoše reč za dogovor. I beše još tako drzak i lukav da prikrije svoje užasno nedelo. trpi njegovo zlo biće i surovost. jer uze za svoju njegovu ženu. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo. nije bolji od samoubice. bacio je štit i obema rukama vitlao mač.

ako želi da izbegne sumnju kod svog strica. jer opogani bračni krevet svoga brata nakon što ga ubi. nije ni tren sumnjao u to da će. to značiti njegovu smrt. tako daje bilo užasno gledati ga. Kao što je već kazano. meñutim. Kada Amlet to vide. jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka. To je i Amletu odmah bilo jasno i čim mu je rečeno da se popne na konja. ako se Amlet na ikakav način otkrije. onaj trud i pažnja s kojima je radio. već tek životinja bez razuma. sumnju da je on pametniji nego što izgleda. trebalo bi da se pravi kao da ništa ne razume. kod onih koji su dublje mislili o stvarima. on im odgovori da pravi oštra koplja da osveti svoga oca. izgubio razum. da se ne može pameću sakriti. 82 . Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru. da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. a naravno da je izgledalo smešno kad je konj pojurio s jahačem koji je upravljao njegovim repom. naime. Ukratko rečeno. dremao u prljavštini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom. a nisu ni mogli znati da mu to pomaže da sprovede plan koji je smislio. To shvatanje bi osnaženo time što je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brižno krio. nije teško ubediti da poveruju u jednu laž. pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kače jedna na drugu. seo je tako da je okrenuo leña glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta. Kada ga jednoga dana upitaše zašto to čini. koji je tako vešto koristio svoje ruke. da je čak izgubio razum. Po mišljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako što bi mu krišom doveli jednu lepu ženu koja bi pokušala da uzbudi njegovu put. kao da namerava da na taj način upravlja konjem. već i d spase svoj sopstveni život. i on odluči da mu radije da mig nego da ga uvuče u klopku. Za tog je čoveka sećanje na nju značilo više od zadatka koji mu bi dodeljen. i izgledalo je neverovatno da je onaj. Jedan od njih je. da. On je stalno bio kraj ognjišta svoje majke. nije se moglo verovati da je on čovek. i da na taj način ne samo skrije da zna šta se zbilo. on je grčio svoje zabrljano lice u odbojne grimase. On. a posebno ako ga vide kako ima snošaj sa nekom ženom. ukazivali su na mudrost koju je krio. jer su svi smatrali da je rad bio besmislen. probudila je. Zato naložiše nekim ljudima da odjašu s njim daleko u jednu šumu i da iz skrovišta gledaju kako će da izdrži kušnju. i neki su čak smatrali da ništa ne manjka njegovom razumu. reče samome sebi da. meñutim. govorio smušeno i celim svojim ponašanjem se činio kao da je um ozbiljno poremećen. Ta dosetka je učinila da su ga i dalje smatrali sumanutim. bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meñu njima u ranom detinjstvu. Kada bi tako sedeo kraj ognjišta i džarao po pepelu. Fenge nije oklevao da sa podjednakom zločinačkom namerom učini sebe krivim za dvostruku bezbožnost. to izazva smeh.poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju čast ogovaračima.

Njegove reči behu pozdravljene smehom. a ona to voljno obeća. gde se predadoše ljubavnim radostima. i dosetio se da jednu slamku. ali opasnoj naklonosti. trudio da kaže samo ono što misli. koju je podigao sa zemlje. mada behu u skladu sa istinom. Kad Amlet stiže kući i ljudi ga iz šale upitaše da li mu je dala što je hteo. zabije u stražnjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. da je to namerno tako rekao. a kad Amletovi pratioci rekoše da je to ždrebe. naravno. Na pitanje na čemu su ležali. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krečnjaka i ljudi rekoše da su načinjene od brašna. Kako je žena u njemu probudila jaku želju. a on sam reče da je to bilo pametno rečeno. „on i treba da reže veliku šunku”. odgovori Amlet. ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru. Kada drugi na to primetiše da je to razuman odgovor. Time je onome koji nije ni slutio nesreću. Amletov brat po dojenju tad reče da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost – on je time želeo da pokaže da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje – i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stražnjici. kako se za njega ne bi reklo da govori laži. i u to ljudi rado poverovaše. on odgovori da su to bili podbel. on odgovori da je on ležao u zagrljaju te žene. Drugi opet prasnuše u smeh. on je te biljke poneo sa sobom. već se uputio s njom do jednog usamljenog i teško pristupačnog mesta na kome je rasla mahovina. čime je. naime. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoše da je to jedan veliki nož. i tim odgovorom potajno dade do znanja da želi zlo svemu što pripada njegovom stricu. mislio na more. da ne bi bio prinuñen da laže. jer niko ne beše video šta se dogodilo. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije šta se dogodilo. On je razmišljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj. Na jednom proplanku u šumi ljudi ga napustiše onako kako beše unapred dogovoreno. naime. ali ništa drugo. on odgovori da Fenge ima premalo takvih meñu svojom stokom. 83 . „Da”. nije odustao od svoje namere. odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. a to je govorio na takav vešt način da niko nije mogao reći da laže. učinio veliku uslugu. on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. prečica i sita. i na tom pustom mestu Amlet kao slučajno srete jednu ženu koju je njegov stric ostavio kao mamac. Kad zatim upitaše ženu.Usput jahači ugledaše jednog vuka u žbunju. ali se niko nije mogao ni dosetiti šta je pravi smisao. on reče. Pratioci pohvališe taj odgovor. ona isto tako izjavi da nije bilo reči o završenom snošaju. jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stražnjici. jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek držala do njega. Amlet se. on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brašno.

da običan um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum. izvuče ga iz slame. Zato ti ne treba da kukaš nad mojom ludošću. koji je bilo lako upotrebiti. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. a ne nad tuñom. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama. tako da izdajnikovo telo završi u gnoju i prljavštini. neće se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. koji beše pametniji po sopstvenom ubeñenju nego u stvarnosti. Amlet uspe da izbegne i tu klopku. koji je ubio svoga brata. Ne pravim se ja bez razloga lud. Unutar u sebi stalno razmišljam o tome da osvetim oca. kukurikao kao petao. sramotna ženo. jer kod neumnih životinja je običaj da se redom pare čas s jednim čas s drugim. 84 . reče jedan od Fengeovih prijatelja. već bi pre trebalo da plačeš nad svojom sramotom. ali tek pošto bi se krišom postavio jedan čovek da prisluškuje šta će govoriti jedno drugome. zabi u slamu svoj mač. ali tvoj sopstveni duh je nagrižen. Nakon zrelog vaganja on beše pronašao jedan bolji način. lepetao rukama kao da su krila i trčao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. a time što se pravim sumanut. Protiv jednog prevrtljivog i surovog čoveka mora se ići veoma umno. probode čoveka. ako je Amletov razum ostao neoštećen. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan. s istom surovošću to učinio i s drugim roñacima.” Govoreći tako oštro svojoj majci. a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavaću sobu njegove majke. Ali nemoj nikome govoriti o ovome što sam ti rekao. iseče njegov leš na komade. spasavam svoj život. Prijatelj se ušunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. jer on beše suviše tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stići s njim stavljajući ga na lake probe. da lažnim suzama skriješ svoj grubi greh. ti. koja kao kakva drska bludnica poganiš i prljaš svoj krevet time što se u zloj grešnosti kurvaš s ubicom svoga muža i bestidnim milovanjem maziš onoga čoveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para. skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. ali čekam pogodnu priliku. vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poče da plače i kuka nad njegovom ludošću. jer ja ne sumnjam da bi on. a ti svojim postupcima pokazuješ da si zaboravila svoga prvog muža.Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha. Pošto ga je Amlet na takav način uklonio s puta. on reče: „Zašto pokušavaš ti. jer pošto se plašio da ga ne uhode. i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim važnim poslom. jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. prvo se ponašao na svoj uobičajen budalast način. naveo ju je da se povrati vrlini i časti i da uvidi da je njena stara ljubav više vredela nego greh kome se ona kasnije predala.

Kad stigoše u Englesku i Amletove pratioce pustiše pred kralja. kako rekoše. on svojom umnošću dodade u Fengeovo ime i lažnu molbu da tome veoma razumnom mladom čoveku da svoju kći za ženu. kao da je to neka najjadnija hrana. pivo imalo ukus na metal. on odgovori. Za šalu upitaše i Amleta da li zna gde je nestao taj čovek. Amlet bi zato poslat u Englesku. Dok su oni spavali. a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo učini namesto njega. ali Amlet se uopšte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji beše iznet. To beše sušta istina. kralj naloži da se jedan čovek skrije u njihovu spavaću sobu da sasluša njihov razgovor. da se kraljica na tri načina ponašala kao robinja. on se. što začudi sve. s uzdržavanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. oni ga izgrdiše. izabra za taj cilj engleskoga kralja. naime. Fenge je stalno sumnjičio svoga posinka da smišlja izdaju i hteo je da ga ubije. jer je govorio loše o onome što je trebalo da hvali i što je naružio svoje domaćine i 85 . Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloženo da sredi da ubiju mladića. Amlet pretrese njihova skrovišta. odmah ih izravna i zameni drugima. da je otišao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. mnoge je poslao da tragaju za njim. tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv. ali ga niko nije niti čuo niti video. što je u drevna vremena bio običan način slanja poruka. nañe štap i pročita rune na njemu. već se uzdržao od nje kao da je otrov. a on je nosio poruku o njihovoj smrti. ali zvučalo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smešan. da je hleb bio zagañen krvlju. a kad ga Amletovi saputnici upitaše zašto za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu. on. ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuñivao da sam to učini. a on odgovori. Kralj se napravi kao da nije ništa i primi ih prijateljski i gostoljubivo.Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao naći čoveka koji je trebalo da uhodi majku i sina. na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca. Kad se obed završi i gosti odoše na počinak. On dalje reče da kralj ima robovske oči. a on obeća da će se u to vreme vratiti. a meso smrdelo na lešinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog čoveka i od toga se pokvarilo. Ali ne beše mu dovoljno što se na taj način spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu. Ta poruka beže urezana u jedan štap s runama. njegovim budalastim izjavama. Njegovi pratioci mu zameriše na. Svi su s čuñenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljačka hrana. oni mu predadoše štap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku. i on iskaza na taj način omalovažavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. ali pre puta naloži svojoj majci da nakon godinu dana izveša tepihe u sali i održi posmrtnu gozbu kao da je on mrtav.

On je tu. 86 . a Amlet ga istopi i nali u par šupljih štapova. pa je neki loš ukus tako sa meda prešao na medovinu. a kad se Amlet lažno napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je pričinjena nepravda. u njoj našao neke pčele koje su jele od sala nekog mrtvog čoveka.govorio nedolično o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja. tako da to mora da je bilo teško uvredljivo za taj divni par. jer zemlja beše plodnija no drugde. kad mu je natočena. ona priznade da je njegov otac jedan rob. upita šta je mislio s omalovažavajućim rečima o njegovim očima. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac. na koje je on ukazao. pa Amlet i u tome bi u pravu. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu. već i da je takvoga porekla. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci. te je sad želeo da čuje otkud je stiglo meso. u nadi da će biti bogata žetva. zbog čega je bilo moguće da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. On mu dade svoju kći za ženu i uze sve što mu ovaj reče kao da dolazi sa nebesa. Kad kralj to ču. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika. Amlet ispriča kralju da je kraljičina majka postala robinja pošto je zarobljena u jednom ratu. Kralj se. A da bi pokazao kralju da ne samo što pokazuje ponašanje robinje. kralj upita gde je raslo ono žito od koga je spravljen i da li nešto ukazuje na to da na tome mestu beše počinjeno kakvo ubistvo. Ona odgovori da nije imala snošaj s drugima sem s kraljem. ali kad joj on pripretio mučenjem. uvide da je ono što je Amlet rekao. naredio da se zaseje prolećno žito. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. on reče – i tim rečima pokaza kako je pametan – da je taj stranac ili lud ili ima više razuma od drugih. stideo toga. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika. Kad ovaj čovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar. Amlet mu na to ispriča da je kraljičina majka stvarno bila robinja i da tri stvari. jer nisu bile dobro čuvane. jer je. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o božanskoj mudrosti. tačno. to pokazuju: to da po običaju robinja podiže maramu oko glave. čačka zube i žvaće ostatke hrane. Drugi kažu da je medovina bila ono o čemu je Amlet loše govorio. kralj mu dade zlato kao krvarinu. kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu nañoše zakopane brojne mačeve čija je rña mogla da pivu da loš ukus. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu. naravno. upita najzad od čega je pivo spravljeno. da podvrće haljinu dok hoda i da. a kad domar objasni da su upotrebljeni ječam i voda iz jednog tačno odreñenog izvora. pa je možda zato hleb povukao ukus na lešinu. konačno. a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju. Domar objasni da su se svinje. ali se istovremeno radovao nad pameću mladićevom i najzad ga upita zašto je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaša kao robinja.

ne zna se da li je taj odgovor bio više istinit ili šaljiv. ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao. 87 . jer su verovali da je mrtav. Zatim zapali kuću. on zabi u njih štapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih. Da bi što bezbednije sproveo svoj plan. jer ma koliko je većina smatrala taj odgovor budalastim. Kad stiže na Jiland. a da je on. pametno spasavši sebe i smeono osvetivši oca. to izazva veliko iznenañenje kod svih. i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama. vredno je dosipao gardistima. koji je bio pripremio. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meñu gostima i popi mnogo činija s njima. on je podiže i veza svojim opasačem za mač. Umom davši sebi izgled bedastog čoveka i zadivljujuće hinjenim ludilom sakrivši svoju pamet ne samoda je spasao svoj život. Užas se ipak brzo pretvori u veselje. koji behu ispod. napusti svoje pristojno ponašanje i poče da se opet ponaša onako budalasto i smešno kao ranije. on jeste bio istinit. Amlet je bio hrabar čovek i vredan večite slave. ne mogaše da ustane koliko god se naprezao. plamenovi hitro ojačaše. zbog čega neki od gostiju zabiše jedan gvozdeni klin kroz mač i korice tako da više nije mogao da se isuče. Fenge skoči iz kreveta. pa se vatra proširi i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokušavali da ustanu. On zatim preseče konope koji su držali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okačila po zidovima sale. i ljudi su zbijali šale jedan s drugim. a salu za gozbe upotrebiše kao spavaću sobu. Zato se sad ne može reći da li je. ne ponese ništa drugo sa sobom doli one štapove sa zlatom. i kad oni popadaše preko ljudi. skide sa sebe svoju lepu odeću. Kad u siromaškoj odeći i veoma zaprljan stupi u salu. Da mu njegova široka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda. Kad ga upitaše gde su ona dvojica ljudi što su ga pratila u Englesku. zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvuče. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan beše stigla. jer su tu držali posmrtnu gozbu za čoveka koji je živ živcat stajao meñu njima. dakle Amlet. Zatim ode u Fengeovu spavaću sobu. gde su kralja bili odneli njegovi ljudi. istrže mač koji je visio kraj njegovog kreveta. navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim. donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuću gde su gardisti ležali u gadnom neredu po podu i povraćali ako već nisu spavali. već je i našao priliku da osveti svoga oca. već legoše da spavaju u dvorcu. a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni.Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana. ali bi ubijen. jer je on umesto leševa pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. kad umesto svoga vlastitog mača. on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio. Najzad probudi svoga strica i reče mu da njegovi gardisti gore. zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kući. došao sa svojim starim kukama i da sad želi da uzme osvetu koja ga čeka za ubistvo njegovog oca. Mač više puta izvuče iz korica i tako se poseče po prstima. pokazao najviše hrabrosti ili najviše oštroumlja. on pokaza štapove i reče da su tu. gde se upravo održavala posmrtna gozba za njega.

njega jednoglasno izabraše za kralja. da je u svoje vreme obećao da će osvetiti Fengea u slučaju njegove smrti – oni su se naime zarekli da će jedan osvetiti drugoga. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. a opet treće potajnom radošću što je učinjen kraj nasilničkom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom. Za te brodove je odabrao posadu od lepih. jer se on utom seti. Nakon što je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu. dobro oružanih mladića. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro. što je neke ispunilo jakim besom. druge tugom. sad na sve načine iskazivaše veliki sjaj. tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najživotniji način. koji su videli požar po noći. očekivali mnogo od njegove mudrosti. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog 88 . Ljudi iz okoline. To učini kralja nemim od užasa i iznenañenja. ali kad su pretražili zgarište. On je ranije želeo da se pokaže siromašnim. rano ujutro su došli da saznaju šta se zbilo. koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti. a kad se opšte uzbuñenje smirilo. druge čak na suze. On izañe na skup i održa sledeći govor: (…) Te su reči ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saosećanje. tako da on. koje je još uvek bilo toplo. Svi su. još je više doprineo njegovom čuvenju. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica. naložio je da mu naprave jedan štit sa izvanrednim slikama. saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. A da bi izgledala što bolje.Četvrta knjiga Amlet i Viglet Pošto je ubio poočima. odjedri s tri raskošno opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama. Izmeñu ostalog. nisu našli ništa drugo sem ugljenisanih leševa. koji nekada beše tako siromašan i neugledan u svem svom ponašanju. Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokaže kako će puk reagovati na njegovo delo. (…) Sve je to jedan vešt umetnik s izvanrednim umećem naslikao na štitu. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo različita osećanja. pošto je on ubijen. naime. sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovište i sazove one za koje je znao da su sačuvali njegovog oca u vernoj uspomeni. Kad je Amlet video da je puk ostao miran. njegova posada je na putovanju nosila štitove obložene zlatom. i ništa nije moglo da pokaže kako se ta velika nesreća dogodila. osim toga. Fengeov leš je pronañen u krvavoj odeći i proboden mačem. i taj štit. ali je sada polagao na sjaj i krasotu.

Jedan od njih. on nije hteo da se izvlači i on se uputi na putovanje pouzdajući se delimice u svoje sopstvene ljude. gde je – kako on reče – živela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za ženu. Pošto se smatralo sramnim prekršiti zakone gostoprimstva. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim životom plati svoju želju za njenim telom. a da bi štit mogao da posluži kao potvrda i poruka kao objašnjenje štita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na štitu.kralja prema kćeri i odanost zetu. već da je bila i tako tvrda i naduta. čiju je posetu ubrzo mogla da očekuje. U toj lažnoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke. a više je želela jednog mladića. ona uputi desetoricu mladića da izvide ko su stranci i šta hoće. bilo sasvim jasno da ta žena nije samo iz sramežljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinošću. delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. napravi konačište na jednom polju kraj puta da se konji odmore. Ona je pročitala i onu poruku kojom je engleski kralj tražio da mu ona postane žena. Čovek zato ne samo da je mogao da ispriča kraljici šta je video. onaj čovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca. ali ostavila pečat i potpis nedirnutim. s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i. osim toga. koji je bio posebno bistre glave. čovek je vešto uzeo iz skrovišta. izgledalo kao da je nevin. prevari stražare. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na 89 . Konačno je prevladala vernost zakletvi. mada bi on u potaji bio uzročnikom. njemu je najviše odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu. neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku. Njemu je. a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti. tako da to. tako da on zanemari rodbinske veze i odluči da ispuni svoju svetu dužnost makar ona bila na štetu zeta. zamolio je Amleta da za njegov račun krene na put i zaprosi jednu ženu u njegovo ime. A i to pismo koje je Amlet nosio. iskoristivši pritom dobar razum mladićev kao povod za to poslanstvo. ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca. to bio opasan zadatak koji je dat Amletu. Kad kraljici stiže obaveštenje o tome šta se zbiva. dakle. a to beše učinio s takvom veštinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavača ne probudiše. meñutim. koji on beše stavio pod glavu. on leže da se odmori pošto postavi ljude na stražu da izgledaju okolo. razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zaključila da je vlasnik štita. Put je trebalo d ga odvede u Škotsku. da je stvarno mrzela svoje udvarače i kažnjavala svakog ko bi pokušao da podeli krevet s njom. već joj je i doneo vidljiv dokaz. Kad je prešao škotsku granicu i nije više bio daleko od mesta gde je bio kraljičin zamak. On je zato svojim prijateljskim i obezoružavajućim ponašanjem krio svoju izdaju i svoju žudnju da uzme Amletu život. Kraljica je detaljno pregledala štit. a kako ga je radovala lepota mesta i žubor jednog potoka mu dala želju da odspava. Mada je. prišunja se do Amleta i ukrade njegov štit.

koji je imao znatniji ugled od većine drugih. I s tim rečima priñe Amletu i zagrli ga.mesto da prevare Amleta. U tome i nije pogrešio. da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice. reče ona dalje. Mada je ona imala dovoljno razloga da se žali što ju je ponizio dovodeći novu suprugu. prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila. iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige. postaće kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. Tu se onda održi gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i škotske velikaše. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonošću to što je ona. Ona je. Zato se ona začudila. već na plemenito poreklo i. poljubi je i reče da je njena volja ujedno i njegova. naime. On je u meñuvremenu otkrio da je štit krišom izvučen ispod njegove glave. taj pametni čovek ne bi trebalo da polaže na lepotu. zgrabi ga i naredi da ga vežu. da joj pol nije prepreka. a kad je valjalo birati suprugu. postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. Amlet skoči. jer u svom je sinu videla zalogu 90 . ali koja je još uvek imala kraljev pečat i potpis. koja je nalagala da se njeni udvarači ubiju. jer ne samo što je neverovatnom umnošću smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke. i tako bogata i tako otmenog roda. koje može biti mamac i često kao lažna šminka skrije pravo lice te osobe. On se obradova njenim veoma predusretljivim rečima. ta njeni su roditelji bili robovskog roda. već i svojim veličanstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. a onaj. svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki slučaj za petama išla jedna velika škotska vojska. sve to pročita. pokušati nanovo nešto novo. kad je počinitelj tako lako prošao sa svojim poduhvatom. dobio tako običnu i neuglednu suprugu. koga ona izabere za muža. mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeću. drugačije rečeno. Kad kraljica. da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moći i vlasti ni po znamenitosti predaka. on reče da je Fenge dobio zasluženu kaznu i da je Amlet s nadljudskom veštinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti. Meñutim. Ona je kraljica i mogla bi. ipak je mislila da je joj ispod časti to – reče ona – da dozvoli da joj mržnja nadjača ljubav prema mužu. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoložena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema. uze je u zagrljaj. što je jedan tako pametan čovek u toj meri pogrešio sklapajući brak da je on. Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljičin zamak. koja je mogla da se označi samo kao ljubavnica. biti smatrana i kraljem. Ona ga zato obodri da joj učini po volji i podari joj svoju vernost tako što će više gledati na plemeniutost roda nego na lepotu. jer je računao da će na taj način dobiti nazad ono što je uzeto – on je pošao od toga da će. i kad se škot prikrao da stavi na mesto štit i lažnu poruku. ali je odmah zatvorio oči i napravio se kao da spava. čije ime beše Hermdrude. sama poslednjem ponudila svoju ljubav.

koji su izgubili život. pod okriljem blagonaklonosti. posumnjao je da li ima dovoljno ratnika. zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge. Dok je to govorila. Kad englezi to videše. razmišljao samo o sopstvenoj koristi i zaobišao njegovu želju time što si za sebe uzeo ono što je trebalo da bude njegovo. „Samo nek on mrzi drugu ženu svoga oca” – reče ona – „ali ja ću je voleti. tako da prikrijem ono što se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. Kralja. 91 . Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi čekali. onoga koga je ranije bio zarobio. jer kad sunčevi zraci padoše na mrtve.njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga muža. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo. i oni koji nisu znali o čemu je reč. Ti treba da se čuvaš od moga oca.” Iz tih se njenih reči jasno vidi da je njena ljubav prema mužu bila jača od ljubavi prema ocu. vrati se u Dansku s svoje dve žene. koji je sad znao šta može da očekuje s te strane. prikrije onu izdaju koju je smišljao. pošto si na onome putovanju na koje te je on poslao. morali su da poveruju da je vojska sačuvala punu snagu i da je mali gubitci ništa nisu oslabili. i ne znam može li se reći da je ta pobeda više izvojevana srećom nego li razumom. stiže i kralj Engleske. Nikakav neuspeh neće ugasiti moju ljubav prema tebi” – nastavi ona – „nikakva je gorčina neće pobediti. kao da će oni. i na taj ih način su pobedili mrtvi. opet stupiti u bitku. postavio je leševe nekih od svojih palih ratnika da stoje učvrstivši ih gredama. jer je više voleo da se izloži opasnosti prihvatajući kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na način koji bi mu mogao naneti sramotu – on je na sve načine silno polagao da sačuva svoj ugled. navuče jednu verižnjaču ispod odeće i prihvati poziv. treće pak postavio na konje kao da su živi. Da bi naizgled povećao broj vojnika. ubiše danci koji su krenuli u poteru. naoko srdačno primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da. Bilo je čudno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj. čije su obe strane bile otvorene. kada je Amlet sledećeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao život. da mu ispriča kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovišta. a Amlet bio osloboñen optužbe da je počinio izdajstvo. pa im onda navukao pun oklop i poreñao ih u običan bojni red. Amlet. Posledica je bila ta da. koje su oni sami pre toga nadvladali dok su još bili u životu. nije dozvolio da se primeti da se oseća ugrožen. izgledali su kao neka silna vojska. Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u četi živih. koji je oklevao da pobegne. kralj ga napade i bio bi ga probo svojim špicastim kopljem da se ono nije odbilo od verižnjače. ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio. tako da je na Hermdrude pala sva krivica. pobegoše i ne počinjući bitku. već uze dve stotine jahača sa sobom. Kad stiže jašući pod svod kapije. i ovaj ubi većinu njegovih ljudi. druge privezao za veliko kamenje. Pošto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljačkao po Engleskoj.

njemu je. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao što je priroda bila darežljiva kad ga je opremila sposobnostima. uvide svojom izuzetno neuobičajenom pameću da stoji ispred dve teške mogućnosti od kojih će mu jedna doneti sramotu. Ona još dodade. dugo odvagajući to pitanje. koji je bio namesnik u Skoneu. on se žalio da je njen sin. i slučajne prilike potkopavaju žensku vernost. koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. umro Amlet. dakle Amlet. bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevazišao podvizima i samoga Herkula. jer je njemu pripadalo da daje tu čast onome kome hoće i od njega je uzima. Ona je brza na obećanju. da je više gajio brigu za njeno buduće udovištvo nego za svoju sopstvenu smrt. s velikom drskošću je na sve načine mučio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i moć. ona se bez ijednog udara mačem predala tome neprijatelju i imala snošaj s njim. promenljivost vremena pretvara ih u ništavilo. i kaže se da je taj čovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker. Kada je kasnije našao zgodnu priliku da se osveti. dakle. Fjalira. Viglet je umro od bolesti nakon što je mnogo godina vladao u miru. povredio pravo kralja iz Lejrea. krenuo je ipak u rat s njim. (…) 92 . Hermdrude na to reče da ona poseduje mušku hrabrost i srce i obeća glasno i zareče se da se neće od njega odvajati u žestini bitke. pa se tako i mnogo potrudio da joj. gubi svoju ratničku čast. ali nerado ispunjava ono što je obećala.U meñuvremenu je Rorik umro i Viglet. zaboravlja ono što je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu čulnost. jer dopušta da je namami i zavede njena put. On je. on. ulaže život. ako prihvati izazov. On beše tako stigao i do tog mišljenja da je razlika izmeñu nečasnog života i divne smrti podjednako velika koliko i izmeñu časti i sramote. da se samo jedna bedna žena može bojati da svoga muža prati i u smrt. za koje niko u naše vreme ne zna gde je. uzevši gospodstvo nad Jilandom. Kako je on. otera u progonstvo. častoljublje je ipak prevagnulo i njegova žudnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. Na taj način nepostojanost sreće potire sva ženska obećanja. bilo jasno da. nañe novog muža. pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom. koji je seo na presto. Njegov se grob može videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. a druga opasnost. meñutim. Tako je. Kad ga zatim Viglet. koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat. naime. toliko jako voleo Hermdrude. On nije želeo da strahom od smrti potre onu čast i čuvenje koje je stekao. preko poslanika izazva u borbu. Ali tu svečanu i retku zakletvu ipak nije nikako održala. uvek pred očima imao vrlinu. pre nego što krenu u rat. a ako ga odbije. To je Amlet primio s takvom smirenošću da je čak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je način na njegovu zloću odvratio dobročinstvom.

a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. Ungvin posluša njegov savet. Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled držale okrenut i nikada nisu lakomisleno očijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao. da mu čak ni to nije dovoljno. Čim se pojavi u kraljevskoj sali. kći gotskoga kralja Ungvina. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrčini. pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja.Sedma knjiga (…) Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je. Haldan odustane od svoje kraljevske spoljašnosti. već i traži deo i nasleñe tuñeg kraljevstva. ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne može navesti pozni noćni čas kao opravdanje da odbije borbu. Tako je naterao Ebea na dvoboj. uplašili su se i čudili se kakav je to ogroman div stigao na imanje. i svi koji su ga sreli. obuče se u ružan i stran lik i kad noć uznapredova stiže na svadbenu svečanost. verujući u svoju muškost. a ona beše tako stidljiva i čista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote. ljudi po dnevnom svetlu. a za sobom je ostavio sina Sivalda. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budući zet. da. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald. i ljudi su cenili uzdržan lik koji otkriva čistotu srca. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak. podigao pogled tako visoko da je poželeo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud. a Haldan mu reče da pristane iz šale. obeća da će se pobrinuti da od toga braka ne bude ništa i zatraži da mu ovaj zadrži slobodno mesto za stolom na slavlju. ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za ženu koji uspe da je slatkim ljubavnim rečima navede da ga pogleda. Zatim ga pozva na dvoboj rečima da će tek kad pobedi u toj borbi postići cilj svojih želja. 93 . proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. --Sivald je imao kći po imenu Sigrid. Haldan ga upita besnim rečima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuñuje da umeša svoju nečistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuñuje se da stavi svoje grube seljačke ruke na jedno kraljevsko dete. pa su sa imanja odneli leš umesto da odvedu mladu. da. okrenuo slavlje u borbu i oborio ga.

pobegni od grozne žene koju gospodaricom nazivaš! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi žena i moju dugu čežnju dragano mi nagradi! Ti.No. i kada je video da mu je sreća podjednako malo pomogla. punoćo mojih čežnji. pokušao je da nañe devojku i tražio je po unutrašnjost planine sve dok je nije našao. Ali div je s velikim trudom upetljao devojčinu kosu u takav zapetljan čvor. jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time što bi legao kod nje u potaji. ali to je bio zaludan trud i razočaran u svojoj nadi diže ruke od svoje namere. Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. podigni oko i daj da ga vidim kako sja. samo jedan brzi pogle podari svome proscu! 94 . Drugi pak kažu da se to on lično preobratio u ženski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. beše jedan div koji je takoñe želeo devojku. oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. Ebeov sin. Ova je posla da joj čuva stado koza. da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo moguće razvezati osim špicom i oštricom. navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja. moj živote i željo. posla jednu ženu da joj se na prevaru umilostivi. beše jedan mladić imenom Od. I opet pokuša da na razne načine navede devojku da podigne oči i pogleda ga. ne skrivaj smerno svoj pogled. On je pokušavao iz sve snage i na sve načine da je izmami jedan pogled. te ode od nje pun čuñenja što nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. Vilenjakinji odvratnoj i zloj više ne služiš. i kad je ona neko vreme služila Sigrid kao služavka i umilila joj se. koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujući u svoja velika dela ili u svoj privlačni duh i britki jezik. i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanište u unutrašnjosti planine. ali nikakvom veštinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled. da postaneš mlada i svoga prosca pratiš? Bolje bi to bilo nego po šumi paziti smrdljive koze. ali Od joj opet pomože da se oslobodi i pokuša nanovo da je privoli sledećim rečima: Zašto nećeš da se mojim molbama prikloniš. Čim je Od ču za to. No.

a vrela žudnja koju je nosila u svome srcu oduzela je moć onom plamenu koji joj je palio šaku. za nagradom česnem. posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima. već je i svoga oca nagovorila da se oženi njegovom sestrom. jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih očiju. ne budi tako tvrda. Tri dana je trajala bitka s 95 . ako svetlinom oka samo jednom želju svoga prosca nagradiš! Iz vlasti podzemnjaka još te jedanput spasoh. ali Sigrid odmah ispriča kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem. – Kad je Od ugledao. Luča je bila skoro sagorela i plamen joj ožeže šaku. već se s jadom seti svega što sam učinio! „Kako možeš da budeš tako smušena i nerazumna da radije čuvaš tuñu stoku i brojiš se meñu roblje gamadi nego da pristaneš na dobar i pristojan brak?” Ali devojka je i dalje zadržavala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila očne kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time što bi slobodno gledala unaokolo. Sigrid tad ko i pre lutaše nadaleko meñu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja.Do imanja tvoga oca ići ćeš sa mnom. uprkos bleda lika i jadne odeće potekla iz plemenita korena. Time se završila lažna svadba i sama Sigrid uñe u bračni krevet. jer se stidela svoje pocepane odeće i svog jadnog stanja. delo moje trudno beše. a da bi još više isprobao njen duh on naizgled napravi venčanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luču kad krenuše u bračni krevet. upita je zašto krije svoje lice u ogrtač. i ona onda podiže pogled i blago uperi svoje oči u njega. u koju su bitku obojica pozvali najviñenije borce. Tu se kaza siromahom. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeñu Sivalda i Regnalda. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na vešanje na grani za to što mu je silom odveo kći. Kako su samo časne žene onda bile kad ih ni najslañe ljubavne reči nisu mogle navesti da makar žmirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomoću dve dobre usluge koje je učinio devojci ne može da joj izmami jedan pogled. i zato je s počašću stavi za pročelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju šaku. ali njeno strpljenje je izdržalo kušnju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne oseća nikakvu bol od sažižuće vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj duši ona nije primećivala spoljnju vatru. u zagrljaj svoje majke radosna ćeš se skriti. ali Odova majka dobro vide da je ona.

bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu užasnu bravu. ali onda Od. i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome će se pobeda prikloniti. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevaše nagradu za svoju pobedu. Najznatniji meñu njima beše Starkad koji inače nikada nije dozvoljavao da ga uplaše ni najgora trpnja i preteća opasnost. Ali Alf Sigerson je ovako razmišljao: što veća opasnost. ali ne uspe.ogromnim gubicima ljudi na obe strane. ako neko pokuša da se probije unutra. to veća čast. najznamenitijem meñu vikinškim poglavicama. Alfa i Algera. ali Sivard odgovori da će uzeti za zeta onoga muškarca koga njegova kći sama nañe po želji svoga srca. Njen otac je držao pod strogom pažnjom i dao joj da odgaja jednog guštera i jednu zmiju da. on htede da oproba sreću. bio je dovoljan da na uzdi zadrži mladiće. prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora poseći zveri koje čuvaju stražu pred njenim devojkinim vratima. tako da ovaj pade mrtav. leže na straži pred njenom devojačkom sobom. uputiše se Hakiju. ulete u najgušće redove neprijatelja – da li zato što mu beše dosadila ta beskrajna bitka ili ga je častoljublje navelo – obori Regnalda u sred kruga njegovih najviñenijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. Meñu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljašnošću i mnogo je išao na vikinške pohode. Devojčina majka je bila jedina 96 . Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukavičluka koji su najbolji plemići pokazali: tako su se voñe prestrašile da je toga dana ne manje nego četrdeset najhrabrijih šveñana okrenulo leña. tako obučen uñe u dvorište i odmah zabi u gušterovu razjapljenu čeljust komad usijana gvožña koji je držao kleštima. On je takoñe odlučio i. naime. Onaj strah koji je takvo junačenje izazivalo. Njegova kosa je bila tako čudno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro. Nije. da mu se glava odmah odseče i nabije na kolac. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivši joj svoj mač pravo u usta. kada odrastu. ali ga je toga puta začudo uhvatio strah i odjurio je bežeći sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. jer po kraljevom nareñenju. – Svi oni koji su u toj bitci ostali živi. kao i kći Signi. jer retko čoveku zapadne da zadobije sreću sasvim bez mane. ne mareći za smrt i opasnost. devojka će pripasti onome ko ih pobedi. koja od detinjstva beše tako sramežljiva da je svoje lice uvek krila u ogrtač kako ne bi svojom lepotom budila tuñu požudu. Verovatno su mu više sile ulile užas da ne bi poverovao da je opskrbljen natčovečanskom hrabrošću. on se umota u krvavu kožu. i daše se u službu u njegovoj gardi. --Nakon Sivalda je došao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda. Kako bi zaista izazvao zloću zveri. – Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i kći Alvild.

jer nije pazila na svoju čast. jer joj se činilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga čeka. Borkar 97 . i ovi doñoše s vestima da tu u luci već od ranije ima nekoliko brodova. Blakmani poverovaše da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustiše se u borbu s nima. i jedne zime nalete na blakmansku flotu. To beše Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord. majka je izgrdi grubim rečima.koja mu je zamerila njegovu prosidbu. Kasnije je sa njom dobio kći Girid. stidna devojka posta divlji viking. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove. naložila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret. kao i da je najbolje da vrati mač u korice i blaže se ophodi s neprijateljem. led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izañe na njega. bolje su stajali na površini leda. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je našao. Ubrzo su naišli na jednu četu vikinga koja ja žalila za svojim palim poglavicom. i ona sad krišom potraži razgovor sa svojom kćeri da isproba njen duh. Kako kći stade da hvali prosca za njegovu muškost. i kad ugleda njenu glatku bradu. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemoguće terati ih napred koliko god da su jako veslali. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem šlem s Alvildine glave. i uz nju se svrsta nekoliko sličnih devojaka koje joj se staviše u službu. Ovde uploviše u jedan uzak zaliv i odaslaše svoje izviñače. Radostan bi Alf kada tako iznenada nañe onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor. Kako je jak mraz potrajao. a Alf naloži svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u čarapama na nogama. on je zagrli i natera je da svoju mušku odeću zameni ženskom. i kako više nisu imali glatke cipele. uvide da ovde ima više potrebe za poljupcima i tapšanju po obrazu nego za oružjem i odbranom. oni je zbog njene lepote izabraše za kraljicu mora i ona je izvela mnogo veće muške podvige nego što bi se od jedne žene moglo očekivati. Danci se nikako nisu mogli načuditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiću i zamenila svoju žensku odeću muškom. već dopustila da je namami lepa spoljašnost. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj površini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. Sad se spremiše za bitku i Alf odmah skoči na pramac Alvildinog broda sekući sve pred sobom i krčeći put ka nadgradnji. zaboravila je da odmeri njegove vrline i muškost i lakomisleno se zagledala u njegovu očaravajuću lepotu. Alfovi sadruzi pokušaše da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmoćnom. Nakon te pobede okrenuše pramac ka Finskoj. ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki ñonovi učinili nesigurnim na nogama. ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild čuje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica neće načeti čast koju su zadobili velikim delima.

greška jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove kćeri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zečjom usnom). te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. A da se sada niko ne čudi što su se žene dale u borbu i ratovanje ukratko ću se osvrnuti na život i prilike takvih žena. naiñoše na Helvina. Preko noći su vojske ostavile oružje da se odmara. stezale oružje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju. po svemu sudeći. tačniji oblik predanja. sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara. razmišljale više o obaranju nego o zagrljajima i oštrim kopljima pretile mladićima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. Oni pozvaše na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli mačeve u kanije. zaprosio Sigerovu kći Signi. a sledećeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima. Hagbarda i Hamunda. One su prezirale svakojak razuzdan život i najradije čeličile svoja tela i duše raznoraznim naporima i trudom. ne čeznuvše za maznim tapšanjima već za ratnim delima.. Posebno su se žene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posvećivale takvom životu. pouzdavši se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo. oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni. Njena je naklonost ponajviše bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela. izgleda. i kako su sad lutali nadaleko po morima. žudele za krvlju. odbacivši svu žensku slabost i prevrtljivost i uteravši u ženske duše mušku divljačnost.uze za ženu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji naraštaji nazvaše Hildetand75. koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. jer ona je više cenila borbene muškarce nego mazne mladiće i nije Ovde je. Ovo drugo je. U starim danima je meñu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblačile u mušku odeću i stalno svih dana vežbale borbene veštine. One su takoreći zaboravljale sudbinu koja im roñenjem beše namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milošte. ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muške hrabrosti. – A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. da. jer obe behu zadobile tako strašne rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku. U to vreme je jedan visokorodan nemački mladić imenom Hildegisl. već hteo da ostvari svoju sreću pomoću tuñih velikih dela. --S proleća Alf i Alger opet poñoše na vikinški pohod. birale zvek oružja umesto ljubavne želje. a ne poljupcima. i one su bile tako vične oružju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota. one su se tako revnosno bacale na ratne vežbe da bi čovek teško poverovao da su prave žene. 75 98 . sinove malog kralja Hamunda.

Ima. ali s prezirom o lepoj spoljašnosti govorim. jer čast osta kad koža svenu. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrdža.zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu. već hvali muškarca koji hrabrost u grudima ima! Ne traži on pohvalu u svojoj spoljašnosti. već vrednu unutrašnjost. – Kasnije. jer hrabrost blista više no lik. tvrdim rukama on je čast zadobio. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku. Grubo je i tvrdo njegovo telo. devojaka koje više privlače proščevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled. već na izvanrednom delu. Lice mu sja hrabrošću i muškost u očima plamti. Nijednog muškarca za lep lik ne hvali ako želiš pravedan biti. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporište: ne preti mu i ne obara ga udar. već i ispeva sledeće: Nije on blistavo lep. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali. jer dobro je znala da očaravajuća spoljašnost nikada ne može da nadomesti vrlinu i muškost već nestaje kada se s njima poredi. Lažan je i najlepši lik i malo što raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. kada se meñu sluškinjama povela reč o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemićem. koja nadomešćuje svaku telesnu manu. zauzvrat njegova duša ima snagu. ali plemenit po duhu i srcu. ali da Hakijeva divna duša u potpunosti uravnotežava njegovo lice puno ožiljaka. u imenu junaka i čuvenju ubojnika. Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i reče da kod potonjeg nema ničega da se hvali doli njegove lepe spoljašnosti. i koje ne cene glatko lice. tako da su raspoložene da se obećaju onome mladiću u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muževnosti. već u delu i smelosti. jer brzo vene divni lik prolazne mladosti. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeñu muškosti i lepote. Ali Hildegisl je teško primio to što je ona 99 . Spoljni sjaj može da razočara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. naime. dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje reč i veru da će mu se u tajnosti obećati.

daleko preko mora mora jedrim. Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije. Signi je bez oklevanja shvatila njegove reči i urotila se s njim. Tokom noći njemu spremiše krevet kod Signinih devojaka. Oni su bili toliko različiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav. reče ona. Sigerovi sinovi Alf i Alger započeše borbu za Helvinom i Hamundom i oboriše ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. obučene u skupocene haljine. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobučen u ženu i ode do Sigerove kći u njenu sobu držeći se obećanja kao da joj nikada nije pričinio bol ubivši joj braću. tako da je bolje držati ih na uzdi silom nego milom. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladića. usput sam često po čičku i trnju gazila. jer ljubav se ničega ne boji. on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela. koje ne tkaju već rane zadaju. koža otvrdla od takvoga posla. naime.radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeñu Sigerovih i Hamundovih sinova. Hildegisl je pobegao. Nisam se koncima i vretenom bavila. a drugi rado sejao neslogu izmeñu prijatelja i budio meñusobnu mržnju i sukobe. on se kaza Hakijevom ratnicom i reče da ima poruku da prenese Sigeru. pa nije nežna kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su 76 Ne zna se koje je to mesto. upitaše ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove šake tako tvrde na dodir. naviknuta samo na tresak oružja. više sviknutim na borbu nego na greben. očvrsla na udare i ubode. što je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na račun nemaca. već krvavo oružje često u rukama držala. nadaleko se po zemlji krećem. Ponekad po žbunju i šumi lutam ili talase sečem. 100 . dok je Hagbard bio daleko na putu. Kralj Siger je. On onda odgovori stihovima: Je li je tako čudno što mi je taban očvrsnuo i koža otvrdla? Čudite li se videvši maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala. ali ga pogodiše kopljem u stražnjicu. u bitci svojim kopljem vitlala. jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako ružnu i jadnu ranu. a bilo je razumno. a kad su mu sluškinje prale i sušile noge. platno i najfiniji lan. u okcima verižnjače. zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoña i devojaka. Kasnije je stigao Hagbard sa svežim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje braće. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio običaj da drže obećanja data prijateljima. a jedan od njih je bio Bolvis. imao običaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca. da je na tim rukama. Zatvorene su čelikom moje grudi.

jer ovde na postelji bi vezana tako čvrsta veza. već su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zatežu. jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za ženske poslove. smrt sinova se mora kazniti. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo. a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kući i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka. ako te krvnik odvuče. tako žilavi i kruti na dodir. ako ti mač smrt donese ili bolest bleda. za drugoga muškarca da se udaš? Je li moja sreća tako loša i zla. ti. lepa diklo: kamo će najradije tvoj duh krenuti kad više ne budeš grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala. baš kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. i da su oni tabani. spuste u tamnu zemlju. Ako smrt gorku treba da okusim. odmerio ih na mokrom poprištu. neću izdati 101 . ti. jer nimalo ne želim da ovde živim kad te u grob skriju. sad ja. grubo ti život otme. nagoveštava nam bol i smrt. smelo krevet s ćerkom delim. Reci mi sad. srcu mome dragi. izmeñu ostalih ljubavnih reči. Uzrok sam smrti tvoje braće. ne nadam se milosti: očeva osveta ne poznaje sažaljenje. spletene dve niti života i smrti. čak i kad je sreća zla. zacelo bi mi smrtne rane naneo. ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati. Zato ne bi trebalo da se čude d su noge očvrsle od dugih putovanja. Zatim je Hagbarda trebalo počastvovati najfinijim krevetom. ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od želje i požude ja sa stidom glavu okrećem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem.otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem. da li bi poželela kad budem mrtav brzo da zadatu reč izneveriš. bez očeva pristanka. koje je često ranjavilo oštro stenje na obali. a kad su on i Signi zajedno legli u krevet. on joj.

– Zatim kraljica pruži Hagbardu piće i reče mu da njima ugasi žeñ i istovremeno mu ispeva sledeću rugalicu: No. gde Hel u svojoj mračnoj sali stoluje. već mu i čast pogazio namamivši mu kći? – Većina naroda podrža te njegove reči. 102 . već ispij poslednjega dana života s vedrom hrabrošću ovu čašu koja te posvećuje patnji smrti. Te reči su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on više obradovao zbog njenoga obećanja nego što se bojao opasnosti rastanka. Kad rog ispiješ na obale Helheima ćeš krenuti. I kako može biti govora. ko u proleću mladosti salomi njen sveži cvet. uzmi ovo piće i utoli žeñ i osveži svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga. kog ljudi ovde na saboru osudiše krivim na smrt. Ali onda istupi Bolvis i reče da su loši saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluženu kaznu. Hagbarda osudiše na smrt i podigoše vešala da ga na njima obese.onoga koga slobodno izabrah. – Kasnije. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost. Ne daj da te strah smete. i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega. kome devojka po prvi put usne pruži za poljubac. zarobili i izveli na sabor. bili su blaže raspoloženi prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. nañoh vrednog moje ljubavi. u zemlju smrti u dubini. da Sigera navedu na sažaljenje ili milosrñe prema čoveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podršku dvojice sinova. Bolvisov brat. ako u ženske reči hoćeš da veruješ. tvoje telo na vešalima trune. kad su ga sluškinje izdale i Sigerovi momci ga napali. on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima. kao i mnogi drugi. reče on. Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti životom. tvrdi Hagbarde. ali najzad su ga savladali. ali Bilvis. Mladić uze rog iz njenih ruku i kaza sledeće stihove: Poslednju zdravicu ću vedro i radosno ispiti. sada se svi okrenuše protiv njega i proglasiše ga krivim. tvoja duša u kraljevstvo senki odlazi. da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost.

a ona im natoči vina i napi ih da im ublaži strah od smrti. odgurnuše podnožnike ispod nogu i zategoše užad oko svojih vratova. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom. on obodri prisutne da mu okončaju život i kao znak koliko se malo boji smrti. tvoju decu koju si sama na svet donela. One odmah zapališe kulu. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smrću i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. zalogu Helheima nikada nećeš nazad dobiti. zategnu ih oko vrata i odbiju podnožnike. Da bi isprobao vernost svoje zaručnice. zamak smrti ne možeš nikada srušiti. njih ubistveni čelik više ne štedeše.rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrtač. Bez osvete neću odavde otići. Oni i učiniše kako on zamoli. U meñuvremenu je Signi sedela meñu svojim uplakanim sluškinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome što je naumila. naknadu za smrt ti sreća nikada dati neće. ali Signin izviñač poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi šta vidi. u svome ludilu divlje besniš. Ona onda briznu u plač i reče za jedinoga muškarca koga je u životu zagrlila i u smrt otpratiti. unapred sam ih na obale Helheima poslao. grubo te sudbina bez sinova ostavi. uzviknu da se raduje još više zbog vernosti svoje zaručnice nego što ga muči misao na skoru smrt. zato ih zamoli da zapale kulu čim čuvar da znak sa vatrišta. želi da iz šale samoga sebe vidi kako leži mrtav pre nego što izgubi život. Ljuta ženo. on ispeva ovo: 103 . Zatim Hagbarda izvedoše na onu uzvišicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na vešala. One obećaše da će učiniti sve što kraljeva kći zaželi i na to joj se zarekoše. kao i da od svojih velova naprave užad. da. ova ih je šaka u proleću mladosti oborila. reče on. jer. ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: mač sam vitlao koji obojici braće smrt donese. One joj to obećaju. Ovu šaku u krv tvoga poroda sam potopio.

ali je to pogrešna etimologija. A i jedan je čovek ispričao Absalonu da je lično video jedan stub koji je nañen na tome mestu tako što ga je jedan seljak izorao. što u smrt zajedno kretosmo. verno se moja voljena devojka seća zakletve koju dadosmo. a drugi se setio korena iz koga potiče. – I tek što reče te reči. 77 Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda. Srećan sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neću usamljen s mukom u Hel otići. gde je bio na ratnom pohodu. Vigerov sin. s radošću primam činiju koja mi se daje. ne. zajedno smo u svemu. jer zakletva nas je spojila. on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka. i s ove i s one strane slaviće našu vernost. I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani. Zajedno život ostavljamo. jedno su naša ljubav i vera. momci. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku. život se sada kreće kraju. rado u grob odlazim. a na jednom mestu u blizini Sigerstada podiže se jedan nasip iznad okolnog zemljišta i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. jedino za smrću svojom čeznem: siguran sam u veri i nadi da će naša ljubav i s one strane trajati. jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja. jer u oba sveta važi zakon ljubavi. namerio se da svoje oružje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje braće. koji mu je verno služio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana. a krvnici ga zadaviše užetom. a i Starkad. smrt nas ne razdvaja. ova se kazivanja potvrñuju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreñenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77. Haki se. reče on.Uhvatite me sad. ali onda ga je napustio Haki Selandsfar. setio šta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju. Nabacite mi omču na vrat! Nek mi uže grlo stegne! Život s radošću napuštam. jer tako je jaka moć ljubavi da ni smrt ne može da skrši njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. čvrsto nas je naša veridba vezala. ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim žarom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako učinio iz prijateljstva. Gle. rukama i bacite me hitro na vešala! Srećan sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti. 104 . Nisi izdala svoju reč. pratimo se i u životu i u smrti. naime.

Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paža Skalka kome reče: Skalk. 105 . mada je sačuvan samo jedan njen mali fragment. Hladne ruke ne treba prijatelju pružiti. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilački pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. Rolf što nam dade. šta uz medovinu obećasmo. zaklesmo se. Vatra još tinja pod pepelom. Slušajte me. Nije više vreme za ležanje. probudite se svi kraljevi ljudi. dela nas čekaju. Sećate li se.) Probudite se svi prijatelji Rolfovi. ništa ne mari – njegovo dobro i zlo s njim će prijatelji podeliti. vi divni junaci svi. ljudi. Ako se sudba promeni. Hjalti onda reče: Vreme je zahvaliti podvigom našem kralju dobrom za bogate poklone. – Lj. U vreme mira naše plate dobismo. Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo. Pohvala i čast udeo naš nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna. plemeniti ljudi. ustaj i oganj spremi. kad radosni sedosmo i zajedno se šalismo? Nikad. Svako. ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj mač i silno njime mahni. dan se raña. već na besni govor oružja. Nek plameni vedri svetle na ognjištu. Ne budim vas na zabavu i vino.PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA (U prevodima na savremeni danski jezik često se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju. za crveno prstenje. za nemačke mačeve i švedske štitove. R. što nikad ne pobegoste.

probudi se iz sna! Ostaneš li ovde. slušaj me: Rolf je pao. ne bojimo se švedskih prevara. momci! Snažnim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima srešćemo ga. ti lenji. Osvetimo kao junaci glavara dobrog. Kralju danaca delo dugujemo. pomozi mi da spalim Ostatak ćemo krvavim 106 . uhvaćenih neprijatelja. U pobedu ili pad njega verno pratimo. Požuri napolje za prevaru nagradićemo ih i osveti svog kralja. oštro mu reče: švedske medvede. sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. kad je kralju potrebna verna pratnja. jer u boj ja tebe sad zovem.nećemo Rolfa izneveriti. kralj je već smrt našao. slušaj me. Još nam oklopi nisu popucali i mačevi se istupili. kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. smrću u plamenu. besnim rečima dance ruži. Pošto je napravio pravo krvoproliće meñu neprijateljima. jak i čvrst k nama juri. Bjarki. oružje mu buči. Zlatan mu šlem blista. Hjartvaru. ali osvetu ćeš dobiti u bogatoj meri. vojska uplašiti. Oprost dobiti nećeš za bratovu smrt. sestro Rolfova: Doñi. Zamak je pun ubrzo ćeš izgoreti unutra. Jad kukavici koji bežati hoće. čuvaj svoju mladu. još jaki stojimo opremljeni za borbu. Ne mlati jadno šveñanin mačem. kogod dobar i čestiti želi biti. Rude. Čuvaj se. Rude. koja na laž tebe navede! Ubrzo će čas nam poslednji stići. Mačem i sekirama Neće nas geta šveñane obaramo. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. Zato: Mač s bedra. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim.

Ne za boj on ratnike opremi. u bitku te zovem! Sećaš li se Rolfa. Divno beše junaka videti. Podvig sad i ja Ubrzo ću kralju dugujem s tobom krenuti. kad Rorika pobedismo. darežljiv ga dade svojim junacima. odmah oborismo kukavnog bednika. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora 107 . ubrzo ćeš videti što priča kazuje. samo zvečaše zlatnim prstenovima. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nañe. Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo našeg sjajnog junačkog kralja! Po treći put. što pohlepan samo na zlato mišljaše? Čast i slavu stalno bacaše. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti. Bjarki. da mu ovaj mir podari. puna su usta Zatim šlem – kolko čujem tvoja.ranama označiti. mač moram ti hitri momče. uvek ispred u času opasnom brz kao jelen iñaše Rolf u borbu. spreman sam. o pojas staviti. osvetiti kralja koga volesmo tako silno. doñi. strah ga zgrabi kad Rolfa srete. kad mačevi zapevaše i strele zazujaše. Hjalti. Ne želim kao lisca ako hrabrosti imaš da me neprijatelj dimom iz rupe istera. onog. kao usta i reči velike. Posečen sad leži kralj iz Lejra na krvavom poprištu s ranama tako dubokim. Ne viči tako glasno. Kralj tada uze skupi metal. Zlato u gomilama kralju ponudi. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejaše. molim i zapovedam: Hajde najzad.

Oklop puče od mog snažnog udara. Jak i moćan on stajaše u bitci. i sa osmehom nañe junak svoju smrt. Stalno ih sve više u boj žuri. pale ljude oko sebe u gomilama gledam. Glas što ga Agnar dobi. dok ga sečivo ne pogodi i bled on pade. S Hodingom moju glavu čovek udari. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. beše lep. dobro svojim mačevima vitlaju. starog plemstva. Oklop bacimo. svetimo se za pad našeg kralja. ni štit sjajni. Nedavno jednog drugog velikana oborih. mač moj okušajte. Oružje mu ne pomože. U Hjartvarovoj krvi sečivo ću okupati. dobra i zlato kralj mi dade. svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. mač će se napojiti tvojom krvlju. Ogromno rastu ubijeni oko mene. ali njegovo telo zatim ja mačem raspolutih. četu neprijatelja plemenitog roda. Agnarov život uze moj silni mač. Triput udarac izgleda zadobih. jurimo sad napred sa štitom na leñima. Švedski momci. grudi obnažimo. mladog godinama. Je li je pobegao kukavički od neprijatelja mada se s muškom hrabrošću tuceta ljudi hvalio? 108 . jurišamo ponosno na krvavi sastanak. grudi ko leña njegovo sečivo grize! Hjartvare doñi sa svojim borcima. Četama dvanaest upravljah sam. I ne vidim onog hitrog momka što me tako ponosno u boj pozva.koju mi pokaza. Divnu će pratnju dobiti kralj Rolf.

jer često čovek. teške mi uslove boj nudi. jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. neprijateljski su ga udari na komade isekli. Vidiš li ga. onog s jednim okom. Rado bih sad da ugledam Oca pobednika. postojan ipak stoji u sred bitke. Vlasnika palih na poprištu obaram. Kraj kraljeve glave leći ću i ja.Na to odgovori Hjalti: Slabo pomoć Hjaltiju ovde stiže. da s čašću umremo. Ne zovem ja ipak loše momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. Bjarki. Pogledaj sad pod ruku što svijam. niti mu njegov visok konj sad pomoći. njegov ga štit zaštititi neće. S radošću te gledam. raseče oklop. pokaži mi onog pale što poseduje! 109 . prijatelju. kasno stižeš. Bjarki: Frig. što se za dan ne zaboravlja. Oca pobednika. mora da okleva. vlasnika palih. kunem se. Bjarki: Ne tereti me što te pustih da čekaš. Nije moj štit meni odbrana. Rude: U znaku čekića pokazuješ se. Mač i koplje oko mene zuje. reci mi odmah. Hjalti. Odina. Odina tu vidiš. Upravo me jedan mač nekog šveñanina ujede. ako tvog domaćina ovde vidim. ali za sedmoricu sečeš. umnog i ogromnog. kao d od vune beše. živ izjahati iz Lejrea neće. ti dragi. Dok nam je život dat jedno samo želimo. Rude.

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad će videti, kad pale pogledaju: Život mi dadosmo za zlato što dobismo.

Nek gavran i orao mirno naša tela čupaju, jer kralja u smrt s čašću ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST PESME UZ STRUNE
Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sačuvanih tekstova prevedenih na staronorveški sa starofrancuskog. Reč je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najčešće se opeva neka nežna i dirljiva ljubavna priča, ali je spektar tema daleko širi. Teme su keltskog porekla kao i u većini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima „Okruglog stola”. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priču, kojoj je sačuvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetnički obrañeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevači. Od 13. do 15. veka lirska poučna pesma se često izvodi uz pratnju muzike. Sama reč lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoñena uz muziku instrumenata sa žicom. Keltski pevači su, po svemu sudeći, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajačima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadržaj kazivali na francuskom, pa je reč lai kod anglonormana počela da se koristi kao naziv za francusko prepričavanje keltskih pesama. Kad je norveški kralj Hakon Hakonsson poželeo da francusko junačko i ritersko pesništvo učini poznatim u Norveškoj, učinio je to verovatno da bi svoj dvor približio evropskim običajima, kao što je i inače činio s mnogim drugim stvarima. Jedini sačuvani rukopis staronorveškog prevoda potiče verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je moguće da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa još tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar eða Lióðabók (Christiania, 1850) po tome što se pesme, lais, u njoj naizmenično nazivaju lióð, lióðsongar, strengleikar, strengleikslióð ili strengleikssogur. Većina naučnika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveški prevodilac. On kaže da prevodi „jednu knjigu”, ali sasvim je moguće da su prevodilac ili prepisivač dodali nešto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to baš onde gde su Pesme uz strunu. Nešto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronañeni kao uložak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a pošto poznajemo starofrancuski original većine pesama, možemo nadoknaditi bar deo onoga što nedostaje. Odnos izmeñu starofrancuskog originala i staronorveškog prevoda je veoma složen. Ovaj izbor obuhvata tekstove različitog sadržaja da bi se pokazala tematska širina i različitog stila da bi se pokazala šarolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predložak je poslužilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Venåsa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su naučili pesme uz strune, a ja ću vam ispričati dogañaj o kome je sačinjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u Škotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, živela jedna devojka, prelepa i posebno učtiva. Njeno nasleñe iza oca beše cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se važna veličinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su živeli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno širokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da čuje kakvu reč o tome. Ona je govorila da nikakvog muškarca ne želi, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovaše u Škotskoj. Njega će, reče ona, uzeti, i taj će, reče ona, nju imati. No, kada se to raščulo i oni koji su živeli u toj zemlji saznaše za to, istina je da su mnogi pokušali da taj put prejašu za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izašla pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivačima i bogatom odećom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i ležali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rašču naširoko, pa se proširi preko cele Bretanje, koja leži u zemlji francuskog kralja južno od Engleskog mora. Jedan bogat i darežljiv vitez, koji je živeo u Bretanji, takoñe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I pošto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi može li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i poruči gde se iskrcao i reče da mu ona pošalje svog poverenika. Ona mu, čim ugleda njegova poklisara i ču njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun počeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stiže pre večeri. A kad stiže u Edinburg, bi bogato primljen s velikim počastima i čašću. Kada je zatim završio razgovor sa devojkom o onome što mu je priličilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuću da se odmori čim to poželi. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavaću sobu, i oni i učiniše kako im je rekao. Zatim zaključa vrata i leže kraj vatre da ga greje, tako da te noći uopšte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji beše spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, čeznu za tim da leže udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu štetu, jer što na tvrñem umoran čovek leži, to se brže obnavljaju snaga i moć njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obuče se i ode da razgovara sa devojkom i zatraži da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: „Dragi” – reče ona – „još ne može da bude tako, jer prvo treba da otputuješ toliko daleko koliko moj labud leti, a onda ćeš me dobiti bez protivljenja, tako da se to više neće otezati.” Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do četvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trčao, ali labud je leteo i pravo je čudo da od toga nije prepukao. S večeri stigoše do jednog moćnog zamka. Doun se tu odmori dok je želeo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono što mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogaše više da mu to odriče. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i učini ga gospodarem cele zemlje s bogatom čašću i velikim počastima. Tri dana nakon svadbe Doun upriliči bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pića. Ali sasvim izrana četvrtog dana ustane i obuče se i izvedoše mu konja. Zatim reče zbogom ženi svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadžbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u južnoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u šest, jer se smatralo da dan tada počinje (prima hora, prvi sat).

112

žena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen čovek htede da se rastane od nje. „Gospoño” – reče Doun – „ja te sad napuštam i ne znam hoćemo li se više ikada videti. Sa mnom si začela dete. Ako je onako kako verujem, rodićeš jednog sina. Ovaj zlatni prsten ćeš sačuvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao čovek.” Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadržavaše se više onde. Sada treba reći da je gospoña stvarno bila s detetom. A u času kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovaše. Ona ga zadrža kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jaše i odlazi u lov na ptice i životinje. Onda mu mati dade zlatni prsten očev i zamoli ga da ga dobro čuva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro naučenog svima lepim običajima i ponašanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne učini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se držale viteške igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s oružjem. Zato je postao čuven i glasovit više od svih drugih u družbi i službi i s njim je uvek jahala velika četa vitezova. Kasnije krene on sa svojom družinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteške igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike čete, a u četi što stajaše nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo žudeo za tim da iskusi svoje oružje s mladim vitezom. Kada on sa četom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoše se silnim udarima. Ali mladić obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladić mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteške igre završile, Doun posla poruku mladiću da doñe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stiže jašući. Doun mu se odmah obrati. „Prijatelju” – reče – „kakav si ti to čovek koji je mene s konja oborio?” „Gospodaru” – reče ovaj – „ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najbliže.” „Prijatelju” – reče Doun – „dojaši ovde do mene i daj da ti vidim šake!” Mladić je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i šake i podlaktice. Kada Doun vide šake mladićeve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. „Mladiću moj” – reče on – „ kada smo se danas sreli u viteškim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjači i najborbeniji u boju. Doñi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je žena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oženio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad više nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosiš na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku.” „Gospodaru” – reče on – „istinu govorite.” Onda se oni poljubiše i zagrliše. Zatim odoše sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladić povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo čeznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82. i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. Pesma o dvoje zaljubljenih Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogañaj koji se nadaleko raščuo. Zatim su živeli u velikom miru i časti mnogo zima. ali otac uopšte nije hteo da je uda. Zato prestadoše s tim. razljuti se. a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skončali svoj život od preterane ljubavi. Razni moćnici su je prosili i hteli za ženu. O to dvoje mladih bretonci su sačinili jednu pesmu uz strune koju nazvaše Pesma o dvoje zaljubljenih. onde gde je jedna velika planina koja je čudnovato visoka. Grad se danas zove Pître i leži kraj Sene (Seine) nešto iznad Ruana (Rouen). Taj kralj. veoma blizu nje. imao je kći. On se čvrsto odlučio da zadobije kraljevu kći. Mnogo ih je mučilo to što nisu mogli da se sreću i budu zajedno. pa da više niko ne zaprosi njegovu kći. Kad se ta vest rašču po celoj zemlji.njegovim povratkom kući. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu kći iznese na planinu na rukama. ali niko više. tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. Ali i to selo i sve kuće su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. Mladić je smatrao da je za njega bolje da čeka sa strpljenjem nego da se zaleće s glupim preterivanjem i sve 81 82 Neystric. On ju je cenio i voleo više no išta na svetu. jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje. lep i svime obdaren više od drugih. Ona je bila kod njega i dan i noć da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. ali nije imao druge dece. na vrhu. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81. jer ga je to jako pogodilo. te su ga svi teretili i grdili. mnogi pokušaše da je iznesu. Na njoj. ali su to skrivali što su bolje umeli. Kada je čuo da o tome zbore i ruže ga. složno i pristojno. On je bio darežljiv i viteške časti. lepu i učtivu devojku. Ali mnogi su zlo govorili o tome što je on toliko voli. sin jednog uglednog čoveka. I tako bretonci sačiniše o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdraži onu pesmu uz strune koju zovu Doun. On je često dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu kći i često joj je govorio da mu podari svoju ljubav. 114 . ali nikako nisu uspevali u tome. Nekoliki uspeše da je iznesu do pola planine. U tom kraljevstvu je živeo jedan mladić. u francuskom tekstu Neustrie. Ali sa one strane planine. koji je tu stolovao. a kralj reče da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao. jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. Ona ga primi s velikom počašću kao svog muža i gospodara. pistri Ovde je reč narod (þióð) pogrešno iskorišćena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. a da se usput ne odmori. I dugo je bilo tako s kraljevom kćeri da niko nije hteo da je zaprosi. koji se sad zove Normandija. taj će je dobiti. To dvoje mladih su često razgovarali i verno su se voleli. Zato se rastužio i razbesnio i stao da smišlja kako da od toga pobegne. počiva ono dvoje mladih. jedan kralj je naložio da se s mnogo pažnje podigne jedan veliki zamak.

lep i bogato obdaren. koji je hteo da pokuša da je iznese na vrh planine. On će te sigurno nazvati detinjastim i reći će ti uslove. mladić stiže tu prvi od svih i ne zaboravi svoje piće. Ali to mu nije pomoglo. reče da mladić ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve što treba da čini. Ali ako odem s tobom. Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim veštinama. znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. Ona ga ojača lekarskim savetima i dade mu jedno takvo piće da se nikad ne umori i premori pošto ga okusi. moj će otac zauvek ostati da živi u ljutnji i duševnoj muci. Kad stiže kući. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su želeli da vide taj dogañaj. vrlo se obradova i zahvali joj. tako se zagledao u devojku. jer uopšte nije bio pažljiv. a i nju za njega. zadrža se jedno kraće vreme u svojoj krajini. ali ti ćeš ih sve voljno prihvatiti. Ti moraš smisliti nešto drugo. ali ipak reče da će to biti velika ludost i nesreća za mladića. Njega je za nju vezivala velika ljubav. Kada je to iskusio. jer drugačije ne može biti.manjom nadom izgubi i cilj i buduće nade. i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. 83 84 Salernaborg je Salerno u Italiji. i reče joj da ga više ne muči okovima ljubavi. da nikako ne želim da mu nanesem bol. Hoćeš li da odeš do nje i da joj poneseš jedno pismo od mene i objasniš joj svoje stanje. a onda ode kralju i odmah ga zamoli za kćer. On odmah dobi punu snagu i svu moć i sve sposobnosti. Sada je mladić srećan i radostan. zamolićeš mog oca da me da tebi. A kada bi je zatražio i to izneo ocu njenom. tad zaboravi na piće. i požali joj se na svoj ljubavni jad. a kad stiže do sredine planine. Ja imam jednu moćnu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83. i zatraži odobrenje za put od svoje drage. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad kćeri svoje i mladića. Kad se dan zbora približio. jer je znao da ga ona neće prevariti. Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag. i ode u svoju krajinu. jer toliko moćan i snažan nisi. Onda reče devojka: „Dragi” – reče ona – „ja znam da me ne možeš izneti. i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. jer tada može da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono piće koje ti može dati veliku snagu i moć. Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene). 115 . jer to mi se stvarno ne dopada. a ona nije imala na sebi druge odeće do jedne haljine.” Kad mladić ču njene reči i savet. Ona živi onde već preko pedeset zima. Kada je pročitala pismo. ode kući u svoju otadžbinu i sakri piće u jednu posudicu koju je nosio sa sobom. Kralj reče da dovedu njegovu kći. Trčao je s njom što je brže mogao. Kralj mu ne odbi molbu. Zatim se dogodilo da mladić doñe svojoj dragoj. besan i brižan. Mladić je uze na ruke i dade joj piće. Kad se zatim vratiš u ovu krajinu. i zamoli je da krene s njim i reče da više ne može da izdrži tu muku.

i on tu tako ostade prepukla srca. Od toga dogañaja s decom. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama. Tada bi napravljen jedan kameni kovčeg za njih.” Kad preñe dve trećine planine. koja im je pružila mnoge bolne brige. reče mu: „Dragi” – reče ona – „popij svoje piće. tako da se cela krajina od toga popravi. Bršljan Volja mi je i rado ću vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velškom zove chevrefuill. A bretonci načiniše kasnije od ovoga dogañaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih. Onde pade na tlo i više nikad ne ustade. Tri dana s držali leševe njihove iznad zemlje. popij i obnovi svoju snagu!” Onda on odgovori: „Imam još mnogo snage. Zatim se odluči da krene pa makar život koštalo. tako da nije dobio dozvolu da se vrati. Ali kada oni koji su ih čekali. Ne zamara se srce. i zato mi i ne treba odmora. pade u nesvest. I kada to bi urañeno. jer osećam kako se zamaraš. i oboje ih staviše u njega. Ali to ne 85 Sudvales može biti Južni Wales ili možda u bretonskom leu Galija. već umre na način na koji je sada kazano. planinu nazvaše Planina dvoje zaljubljenih. i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivaše znake života. srce izlete iz njega. On nastavi tim velikim putem s njom i stiže na vrh planine s njom uz velike muke. ona pomisli da on leži u nesvesti. krenuše gore za njima i nañoše ih oboje mrtve.Kad devojka oseti kako se umara. ne videše da silaze dole. svoga prijatelja. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj beše piće i piće isteče i raširi se široko po planini. gde beše roñen. Tada kralj pade dole i dugo ležaše u nesvesti. gde je ta pesma sačinjena i pevana i kako se to dogodilo. draga. tugovali su mnogo zbog njihove smrti. i tu je bio punih dvanaest meseci. geitelauv na norenskom. svi odoše. Kada devojka vide svoga dragog takvog. I svi rekoše da ih treba sahraniti onde u planini. i on onda ode u svoju otadžbinu. I svi ljudi koji se tu behu skupili. On ne mogaše uopšte da govori. da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. Pročitao sam u knjizi ono što mnogi kažu i istina potvrñuje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj. spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji pićem. A sada treba da vam kažem o toj devojci koja je bila tako umna i učtiva i lepa. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: „Dragi” – zamoli ga – „popij svoje piće za snagu. jer je voleo kraljicu. tako da su na kraju oboje umrli istoga dana. i zabranio mu je da doñe u njegovo kraljevstvo. 116 . Sudvales85.” Ali on uopšte ne htede ni da sluša reči njene ni da im poveruje. tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izlečili koji su pilu od tog pića.

Tristram je bio strašno tužan i zato ode iz otadžbine i krenu za Kornbretaland. Ona reče da želi da sjaše i onde se odmori neko vreme. Dok god su te dve biljke zajedno. jer onaj ko verno voli. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu što su želeli. Ali kada je došao rastanak. u francuskom originalu Tintagel. jer nikako ne mogaše da živi bez nje. velšani chevrefuill. Bretonci je nazivaju gotulaef. i ureza svoje ime u štap. jer on se i ranije tako ponašao prema njoj. i ne listaju. Onda oni koji su to saznali. ne pošalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje.treba da vas čudi. Tristram je došao do šume kraj puta gde je znao da će kraljica projahati. Tada odseče jednu leskovu grančicu i izreže je svojim nožem da bude četvrtasta. bršljan. a mi je nazivamo geitelauv. Ona podigne štap i pročita šta je na njemu pisalo. Ona siñe s puta i išla je sve dok nije našla onoga koga je volela više od svega na svetu. i onde će biti i kraljica. 117 . Zatim se rastade od svoga dragog. sačini Tristram jednu novu pesmu uz strune. No. već se suše. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj. i taj ih je susret oboje veoma obradovao. 86 Tintajol. ali ako se razdvoje. pomislila bi na svog dragog. i zamoli ih da je sačekaju. Zatim mu reče kako da se ponaša da se pomiri s gospodarem svojim. I oni učiniše kako ona reče. nepoznato je mesto. gde je kraljica ranije stigla.” Kraljica tako naiñe jašući i vide štap na putu. jer se ona neće kretati tako da je on nikako ne vidi. i spremao se da je potraži i da sazna kako da je vidi. veoma se obradovao. i koja je uvek bila pouzdana i verna. onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo. Kada je Tristram to čuo. leska umire. i tu se sakri u šumu. njegov ujak. o toj sreći koju je stekao u šumi od utehe koju mu dade kraljica i od toga što ju je sreo i sećao se reči koje je rekla. Niti ja mogu živeti bez tebe. a zatim i bršljan. i da se kralj veoma kaje što ga je oterao i što je verovao lošim savetima zlih ljudi. žive i listaju. tako je to i na taj način i s nama. on izañe iz šume i ode na prenoćište i upita kako je kralj. jer on beše sasvim vešt u svekolikim pesmama koje se čine uz harfu. i obe umiru. a i on s njom. jer tu će kralj održati svečanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. Na štapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu. rekoše mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86. postaje strašno tužan kad mu se volja ne ispuni i žudnja ne zadovolji. Najlepša draga moja. A kad se veče prikuči. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda štap. Na Duhove treba svi da budu onde i neće nedostajati ni zabaveni bogata prijema. No. niti ti možeš živeti bez mene. oboje su plakali. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva služavku koja se zvala Brengvein. „S nama se” – reče on – „zbiva što i s bršljanom koji se svija oko leske. kraljem.

I onda rekoše svi koji se u to razumeju da nikada nisu čuli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu. Zatim proñe neko vreme. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirače harfe koji su bili s njim. naložio je da sačine ovu pesmu. koji je s vojskom osvojio Englesku. Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio stražu na granicama zemlje. i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila još od detinjstva. poželeo je da se opet vrati preko Engleskog mora. Po toj pesmi uz strune on će se onda sećati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i čekao na vetar. Onda ona sačini onu pesmu uz strune koju je kralj zatražio u svome pismu i po svojim poklisarima. hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strašno dugo i svakoga dana je išao sa sokolovima i lovio ždralove. i kako je ona nastala. Viljem kralj87. A pošto se kralju ta pesma dopala više nego ikoja druga. te da se ona nazove Pesma o obali. a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu sviñalo. opkolio je njihove zamkove i srušio ih. Onda je razumno pomislio da bi trebalo da pošalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoñi koja je znala šta treba o svim pesmama uz strune. 118 . Tu je dugo sedeo da sačeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske darežljivosti. koji su imali zamkove unutar granica Normandije. da ona za njega sačini jednu novu pesmu uz strune s najlepšim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronañe. opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu.Pesma o obali Sad se pristoji da kao sledeće ispričamo onu koja se zove Pesma o obali. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zaštitio. on je radije čekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale. do 1087. jer su dobro i brzo uradili ono što im se dopadalo. Barbeflear je grad Barfleur. ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnošću. jer beše saznao da su se namesnici. a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja. skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. u to vreme grad u koji se obično pristajalo pri plovidbi za Southampton u Južnoj Engleskoj. i nauči svirače na harfi da znaju Pesmu o obali. Ali kralj nije želeo da posluša savete kormilara i požurio je po opasnom vremenu. Kada je stigao u Normandiju. i uhvatio ih je veliki broj. Kada oni stigoše do nje u Bretanju i iznesoše pred nju bogata poslanja kraljeve milošte. Onda oni odoše kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti. i da je što pre pošalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu. naložio je da se nijedan svirač na harfi ili svirač ne mogu smatrati 87 88 Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvajač.

zbog koga se oblače u novu odeću? Zbog koga šalju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zašto se ne ponašaju sramotno? Zašto vole da daju. gospe. učtive i visoko poštovane. jedno po jedno su izlazili ispred. za koga se vitezovi ukrašavaju. ne drže nikakve govore. i ne želim dodati ništa drugo do li to da je Bog posvetio kralja i poštovanje mu dao da zaštiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski. To je istina. hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. Osam devojaka je sedelo za sebe. o ljubavi. o tome da umoljavaju svoje prijateljice. Bile su cvet Bretanje. bezbrižne. O njoj za koju su velika dela učinjena. te milost ukaže onome ko to napisa! Amen! Pesma o požudniku Tako kazuju Bretonci da u stara vremena beše običaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede svečanost svecu. jer oni koji su umeli da sviraju na violini. o avanturama. zorne. Za tu zabavu o kojoj ću ovde kazivati. živu i na radost. nijedna visokorodna gospoña nije propuštala priliku da se tu pojavi toga dana. Od toga su i pesme činili. milošti i plemenitim viteškim delima. gospoñe i devojke iz zemlje behu tu. tako su često bile prepričane da su ih svi hvalili. Najbolje doživljaje su sve pamtile i prepričavale ih nanovo i nanovo. I još i u našim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. sve su imale na sebi svoju najbolju odeću i najfinije ukrase. Bile su u svojim najlepšim haljinama. Kome možemo da zahvalimo za dobre vitezove. govorio tako lepo. Pošto izañoše iz manastira. a druge ih slušale. Jedna od njih reče svoje mišljenje i reče ga bez uzdržanosti: „Sada mi vi. bili su tada običaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doživeo avanturu. Osim toga. behu skupljeni na onome mestu koje je rečeno. bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini. kad vam kažem. svi dogañaji su bili kazivani i zapamćeni. da bi svi bolje čuli. Sad ja nisam pročitao ništa više o toj pesmu uz strune na velškom jezku. Najplemenitije i najlepše gospe. Mnogi sveštenici i vitezovi su bili tu. molio tako predano pre nego što bi od njega odustao. plemenite i predivne mlade devojke i device. Gomila ljudi drugih zanimanja takoñe je bila tu. i ne beše nijedne kraljice. 119 . ugled i blago zemlje. svako kazivao svoju avanturu. da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo. Svako je ispričala svoje doživljaje. Svako je kazivao o svojim velikim delima. one su kazivale šta misle. dajte savet o nečemu o čemu sam oduvek razmišljala: Ja čuh vitezove kako zbore o turnirima i viteškim igrama. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata. harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su posećivali. Držali su se govori i kazivalo se o ljubavi. Bile su umne i lepog držanja. To se proču kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova.dobrim ako je ne znaju dobro i tačno. zašto vole da se susreću na viteškim igrama. Pa zatim stadoše da procenjuju koje veliko delo najviše vrednuju. tu behu gospoñe.

ona beše voljena i rado pevana. koji ne bi bili ni za dugme da pička nije cilj zbog koga se iskušavaju. Govorio je da bi voleo njeno ponašanje. pošalje Naboreis. svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom. Onda kretoše s pesmom. Hajde da sačinimo novu pesmu o pički. ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi pičku svoju. Naboreis. samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukrašava svoju odeću i marame za glavu trakama i gajtanima. ništa o njoj ne kazujemo. No. On je često bio ljut na nju i krišom od drugih je grdio oštrim rečima. Naboreis beše jedan učtiv i velikodušan vitez vičan oružju. i činili pesmu zajedno sa njima. o razmetljivosti i nakinñurenosti njenoj. domaćin njen. i govorio da to nije zbog njega. vrednu i znatnu. Mnogo su hvalili delo njihovo. jednu izdašnu i bogatu baštinu za ocem. stavi gajtane i trake na svoju odeću i da glavu svoju pokrije svakojakim ženskim kapama za koje mišljaše da je za lepotu i divotu jedne žene. Neka nam doñe onaj koji najbolje ume da sastavlja note . već što se takvom pred drugima pokazuje. Ali čujte šta je ona odgovorila na poruku svoga muža! „Gospodo” – reče ona – „ako se mome mužu ne sviña i ako se ljuti zato što se ja oblačim i što se nosim onako kako dolikuje i kao što je običaj kod lepih i finih žena. Vitezovi i klerici dadoše pesmi zaštitu i ljubav. Ne želim da kažem pravo ime da se ne iskrivi i pogrešno ne protumači. domaćin njen. On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj. Onda im se on požali na ono što nije voleo u njenom ponašanju. video je tu njenu naviku i nikako mu se nije sviñalo što se ona tako preterano kiti. surov prema neprijateljima. koliko god da joj je lice bilo lepo. Svi koji su bili na zabavi. jer ona beše bezmerno naduta žena. rekoše da to beše izuzetno lep govor. Ako joj se dopadne.Otuda dolazi ona velika. onda ne znam ništa drugo da učinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim 120 .svi će se zacelo nama okrenuti. pesmu napraviše učtivu i dobru. dobar prema prijateljima. poruku mnogim od najuglednijih ljudi. još uvek je niko ne omrznu. tako ovde pesmu završih. On je dobio ženu iz velikog roda. lepu i učtivu i stasalu. Pesma o Naboreisu U Kornbretlandu beše jedan kralj koji se zvaše Naboreis. Kako ja čuh priču. Jer pošto su sva dela učinjena zarad nje. Dajem vam moju reč da nijedna žena. slatka čežnja koja je razlog za časna dela. Mnogi muškarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu. i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti što ona neće da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. on bi rado da ona posluša njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavošću. On su imali veliku kraljevinu. i sa takvom spoljnom ukrašenošću kakvu nosi na sebi. da mogu da je čuju oni koji to zažele. kad su čuli za tu dobru temu.” Njih sedam se složiše s njom. Tu pesmu većina naziva pesmom o požudniku. kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutošću. digoše ruke od pesama koje su pravili i okretoše se damama. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obuče i ukrasi. a stigli su i njeni najbliži srodnici.

i za to se svuda saznalo. napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim.” Oni koji su čuli gospoñin odgovor. i da zatim odseče i bradu i brkove. 121 . Onda će se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar.da pusti bradu i brkove da rastu dugo. i to se rašču naširoko. odoše od nje i mnogo su se smejali njenim rečima i zabavljali se njenim odgovorom. Oni koji su držali školu za činjenje pesama uz strune.

on je bio i kralj njihov kada je reč o upravljanju zemljom. Ali onda im posla naš Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obeća svima koji verovaše u Boga večni život i večno trajnu radost. jer Satana ih beše potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja. prorok Božji. On beše roñen u Norveškoj i onde mu beše rod.” Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod. I ljudi su onde išli za ñavolovim krivoučenjem. On beše veliki svetac. Istom kad bi opran svetim krštenjem. odbaci ovaj svet i grešne želje i postade primeran u veri. Takvo veliko znanje i takav besednički dar dade naš Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove reči. ali zapreti zlim ljudima i zločincima užasima strašnoga suda i Božjim sudom i mukama u paklu. i učinio je apostolska dela svojim svetim uputama. 122 . i malo ih je verovalo u milost Božju. Ali tada ustadoše protiv njega mnogi zli. postade sasvim drugi čovek i – kako to kaže sveti apostol Pavle – ubi i ublaži zlu prirodu svoju u ime Božje. Oni se svim silama okretoše protiv poruka Božjih i omalovažavaše njegovo sveto učenje. privede Bogu. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemoćnom Bogu.u Vulgati. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u širokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu. uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu što podsticaše dobrotu. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na čuvanje. propovedi i njegovo divno ponašanje. Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljaštvo i mnogo surovosti. Ali sve to sveti kralj Olaf primaše sa strpljenjem zarad Boga i stade još vernije da 89 90 In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti . On se držao daleko od svega što zakon Božji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve što mu je On nalagao. moćni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana. Tad je vladao u Norveškoj sveti kralj Olaf. On je smatrao da je zemaljsko kićenje ružno i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Božju. U Engleskoj je počeo da veruje u Boga. s velikom željom. On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veličinom najsvetijeg.CRKVENA KNJIŽEVNOST STARONORVEŠKI HOMILIJAR Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUČENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu leži zemlja koja se zove Norveška. koji gradi svetu tvrdinu i podiže grešne i nakazne ljude. I kako to retko biva. mnogi se ljudi pokajaše za grehe svoje i odbaciše paganstvo. a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohrišćane. i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. htede da. oponaša reči Satanine i kaže nam: „Ja ću svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeću na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i ličiti na najlepšega boga.

velika gomila uz pomoć Nečastivog. Niko ne može potpuno reći kolika je radost išla s tim dobrim čovekom i koju je on osećao kada je gledao kako se narod u Norveškoj okreće od paganske vere i Sataninih stranputica – a zatim nalazi milost kod svemoćnog stvaraoca. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Božjim mukama i putovanjima svetih ljudi. Onde je postao poznat meñu svim ljudima zarad svoje vere. videće koliko je on tvrdo verovao u Boga. Grdio je i kraljeve i dvorjane. i koliko je bio pun milosrña i saosećaja prema svim malim i siromašnim. Niko ne sme da optuži Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. davao im tople savete i ubeñivao stare i mlade. to mu behu sve neverniji. da svako radije vlada svojim. U zakon je stavio i koje su u ime Božje obaveze učenih91 prema neukima. i ne htede da ima išta više sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. Bolje da se čovek okrene onome što je mnogo istinitije.propoveda dobro svakome čoveku nego što to činjaše ranije. Kada je to bilo gotovo. koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji. zakone kojih su se potom pridržavali po celoj zemlji: da moćni ne pljačkaju one koji su siromasi. 123 . Garðariki . i da uživa u onome što mu je Bog dao. e da bi tako unapredio hrišćanstvo i bio zemlji odbrana. 91 92 Sveštenici. kako je i pravedno. Tada on ode jednom kralju istočno u Gardariki koji se zvaše Jaroslav. Onda je skršio i spalio paganska svetilišta i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih sveštenicima i učiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hrišćansku i drže službu božju. Onaj ko potraži po tim zakonima. a to je da nije hteo da prekrši veru svoju hrišćansku i izloži pogibelji živote ljudi koji su ga pratili. Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Božjoj i svih svetih ljudi. ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima. On se onda povuče pred tom olujom na istok u Gardarike92. ružio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgreše prema onome što je istinito i pravedno. Niko ne može pravedno reći koliko je mnogo dobra taj sveti čovek učinio za ljude dok je vladao zemljom i odreñivao zakone. odreče se paganstva i svekolikih zabluda. on uspostavi zakone meñu ljudima.tadanja Rusija. i ostade mnogo dana kod njega uz velike počasti. karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom. Ali što im je više dobrote pokazivao. Onda se sav narod okrete poslušnosti prema Bogu s velikim pokajanjem. i jeretici i zlonamernici se podigoše protiv njega. Utvrdio je i šta učeni da od onih drugih dobiju za to kao platu i štovanje. On bi radije da izgubi život svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije večnu sreću nego da se poda Sataninom bespuću i ne-snazi paganstva.

i podlošću je pobedio svoga gospodara. slepac. godine. jer je ovaj imao manje vojske. I Gospod naš mu ovako govoraše: „Moj dobri prijatelju. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95. I on i drugi što tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog Sviþjóð . godine. Taj čovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom. Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad. Noć pre nego što je trebalo da se sukobe. koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu što su njome oprali telo i rane. On ustade i protrlja oči i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajaše. i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima. Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson. I taj dan. urotiše se svi protiv njega i htedoše da ga na prevaru ubiju. Tada naiñe jedan jadnik. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuću i njegovi ga sopstveni gardisti opraše i paziše ga što najbolje umehu. 96 Po našem računanju vremena to se dogodilo 1030. Ali čim neprijatelji i protivnici njegovi saznadoše da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu. bi pogoñen u koleno i zasečen po obrazu pre nego što pade i izgubi život istoga dana. Krunu. jedan čovek od velikoga roda. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvañen iz groba i kanoniziran 1031. On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnažio snagom Božjom. opasao se oštrim i britkim mačem koji se zove reč Božja. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izračunato je 1024 zima96. on svojim najbližim prijateljima ispriča prelepo snoviñenje i toplo zahvali svemoćnom Bogu za divan poziv. doñi čim pre da budeš sa mnom i svetim ljudima. I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da život položi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norveškoj najvišega kralja. Za trud tvoj i rad sačiniću ti jednu divnu koronu94. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proživeo na ovome svetu. i kao pravi borac spremao se za dvoboj.” Kad se probudio.Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istočnim putem preko Svitjuda93. svojim protivnicima i Božjim neprijateljima. koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik. I on je sam verovao da će ga Bog prvo pozvati da zadobije veću čast i vlast. zao i nevernik. te mu se ruke skvasiše u toj vodi. podariti večni život. i to beše jedna sreda. 94 93 124 . ukaza se kralju naš Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domašivahu nebo. kako to obično bivaju oni koji izdaju kralja. nebesko blaženstvo i radost. Kada ke dan odmaknuo.Švedska.

i istovremeno ukrasi kuću svečevu tom divotom za pomoć u nevolji što mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf pruži uz snagu i moć svetoga trojstva. prijatelja svoga. veliki poglavar i čuven po hrabrosti. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje.pokazao. 28. juli. 125 . I svi ljudi iskreno zahvališe Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zaslužili. sa svim plenom. a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. i mladog i starog. On je bio sestrić Olafa svetog. ako mu spase život i pobrine se da se iz izvuče. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teška. Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97. Odmah naloži da se napravi raspeće od srebra toliko veliko da je i duže i veće od odrasla čoveka. Oca. proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. i zamoli ih za podršku i pomoć. vedar i radostan. i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meñu njima. i prijateljstvo meñu njima je bilo izuzetno. onda izabra da radije umre hrabro i napusti život muški nego da živi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beščašće što je izgubio tako mnogo blaga. 2 U Irskoj beše jedan hertug po imenu Gudtorm. Ali čim mu bi jasno da ni rečima ni prijateljskim savetima ne može kralja da otrgne od stranputice. koji vlada i upravlja sad i navek. glave 54-55). Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu količinu blaga. Onda kralj htede oba dela samo za sebe. On je mislio da će za to vreme uspeti da omekša kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice. I zahvaljujući pomoći Olafa svetoga obori kralja i svakoga čoveka što ga je pratio. dok su bili na putu kući. 97 98 Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla. Onda pozva svemoćnog Boga i svetog kralja Olafa. trebalo je da izmeñu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko može. Tolika je bila razlika u snazi momčadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova. ili da započne bitku sa njim. ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedničko vlasništvo i napusti svoje brodove. a hertug ne više od pet. Jednoga dana. Sina i Gospodovog Svetog Duha. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noći da razmotri stanje sa svojim prijateljima. Ali toga dana je bilo veče na misu svetoga Olafa98. Nakon te blistave pobede vrati se kući iz bitke. Ali beše i preopasno potući se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. On obeća svecu da će napraviti divno raspeće od srebra za svetu kuću u kojoj on počiva.

1968. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. da za mene svet i njegova zadovoljstva već tada počeše da gube svoju vrednost. Na putu ču misu u jednom manastiru koji beše podignut i posvećen časti Naše Gospoñe. i toliko je tu ostao da se turnir završio. i nije mogao naučiti išta više do „Ave Maria”. govorio ju je dan i noć. 126 . koji je vredno hvalio Našu Gospoñu.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek osećao duboku radost kada bih čuo priče o životu. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreñena čežnja. On nije znao ni da čita ni da peva. Prevod na savremeni švedski jezik Tryggvea Lundéna. te sam često razgovarao sa svojom krvnom braćom o tome da bi trebalo da se povučemo iz sveta. I kad sam zatim razmišljao o onome što sam čuo. Vitez je želeo da čuje sve mise i da nijednu ne izgubi. pa on srete učesnike na putu. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. osećao sam u svome srcu takvu utehu. i na svakom listu ljiljana je stajalo „Ave Maria” napisano zlatnim slovima. gde god da je bio i šta god da je radio. a posebno Našeg Gospoda Hrista i njegove časne majke. Tu malu reč. sigurno i jasno da naučim živote njegovih svetaca. Medeltidens och reformationstidens litteratur. Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99 Prva poseta (20. Jedan hitri vitez. Numeracija pisama po Lundénu zasnovana na hronologiji Jarla Galléna. pojahao je na turnir. I kad je umro i bi stavljen u zemlju. kroz čije bih se vrline mogao izgraditi. i da je danas sam zadobio nagradu. počeo sam da težim i žudim za tim da mi Gospod dokaže svoju milost tako što bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo rečima već i delom i primerom. Mnoge je sreo i oni rekoše da su njegovi zarobljenici i svi rekoše da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan. nekoga kome bih se u srdačnoj ljubavi mogao pridružiti. stalno je nosio na jeziku. izdanje Joh. delima. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde služenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana. iz njegova groba je izrastao najlepši ljiljan. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. patnjama i smrti svetaca. kroz čiju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me 99 Petrus de Dacia je živeo izmeñu 1230-tih i 1289. jedinu koju je umeo da pročita. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis. Onda ljudi iskopaše zemlju do korena i pronañoše da je koren ishodio iz njegova jezika. Ovde uzeto iz Carl Ivar Ståhle & E. decembra 1267. Paulsson.STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM (Kraj XIII veka) Marijina čudesa Jedan moćan i visokorodan vitez otide u manastir. N. On shvati da mu je Naša Gospoña svojom moći i blagosti pružila tu čast preko anñela svoga sina zato što je okasnio slaveći je.

jednog ženskog društva nalik na manastirski red. moje srce nañe utehu i moja duša se začudi. to sam više čeznuo da vidim i druge. jer ono što osetih svojim spoljnim čulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost. Pa ipak moja čežnja nikada nije bila utažena. videvši da su moje sopstvene zasluge nedostatne. poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz čiji me lik i reči svekoliko radovaše. 127 . Dok sam sedeo i čekao ga u toj kući. kako verujem. to sam više želeo da ih posmatram. Ja sam se još na putu u svome srcu odlučio da oćutim ako li ugledam što neobično ili čudesno. Stigosmo kasno s večeri. naprotiv: ja osetih ñavolovo prisustvo. Brat Walter. jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja. Gospoña Alfradia. ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogućnošću da se iz njega izañe. Prisutni se strašno uplašiše od ovoga. ali shvatih da će se dogoditi nešto neobično. i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izložena. ali još više od muka za koje su znali da ovome slede.pritiska od mojega detinjstva. i kretnje moga srca njima smirene. mnoge dane i. i on sede i sasluša ispovest te gospoñe. kroz čije bih se društvo utešio i kroz čiji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboñen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome što se tiče života svetih ljudi. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju žudnju.”101 Onda ona reče: „O. plemenitog roda i udata za istaknutog muža. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj školi (studium generale) dominikanskog reda u Kölnu. videh tugu čeljadi i jadno stanje devojke. koji je odavno bio njen ispovednik. bojadoh se njegova besa. mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost. više od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti – ne kroz moje zasluge i želje – pokazao više ljudi oba pola koja su često mome srcu donosili radost. onoj kući u kojoj je župski pastir stanovao. trebalo bi da ste bili u našem gradu102 i videli ona čuda koja se dogañaju sa jednom mladom devojkom!” S večeri sledećeg dana nas se dvojica uputismo. koji joj je još od detinjstva bio ispovednik. On me povede sa sobom društva radi i naveče na dan apostola Tome uputismo se njenoj kući. uñe u sveštenikovu kuću da je poseti. i što sam više takvih skrušenih ljudi video. upitah se. i to ne samo u njenoj blizini već i kada sam je se sećao. kako je to brat Walter želeo. tužne ljude i jednu mladu devojku koja je sedela nešto po strani lica prekrivenog redovničkom maramom. Na kraju me milosrdni Otac. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera. Ja odgovorih: „Iz Kölna. bila je teško obolela i poslala po brata Waltera. Jer što sam ih pomnije posmatrao. U tim osećanjima provedoh tako dugo vreme. 102 Stommeln blizu Kölna. Ali. Pokušah da obuzdam svoje duševno uzbuñenje i postideh se toga da ga neko primeti. I dok su svi tugovali nad patnjama koje će ona morati da izdrži. Kada uñoh u sveštenikovo dvorište. zgrabi je jedan ñavo. otkuda su onda mogli doći ona neobična radost i promena u mojoj suštini? 100 Begina je članica beginskog zaveta. kroz čije bih se razgovore prosvetlio. jer ni kod jednog ne nañoh ono što sam tražio. baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese. ugledah jedan siromašan dom. priñe mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim.

Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je ležala na srcu. dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku. U meñuvremenu je počela noć nakon dana svetoga apostola Tome. Kada smo to završili. ja sam se najviše čudio tome što devojka uprkos svim tim žestokim udarcima nije ni uzdahnula ni zaječala. to se završilo tako što ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih četiri sveže rane koje su krvarile. to čuše. želeo je da čitamo kompletorijum103. a na istom delu drugoga stopala tri rane. 128 . 103 Completorium je poslednja od božjih službi s molitvom tokom dnevnih službi (obično osam). ne znam da li vidite kako ñavo žestoko napada devojku koja sedi kraj vas. ako je on opet baci nauzak. Kako posle svakog ječanja pronañoše nove rane. u prisustvu devojke i sa svom pažnjom po pravilima reda. jer u svakom stopalu nañoše po jednu svežu ranu kako krvari. da. Brat Walter. isto tako sveže prokrvavljene. jer izmeñu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obično protekne jedan tren.” Onda pogledaše i videše da je to tako.Da bih skrio šta sam osećao. koje su sedele kraj nje. – I dok sam tako sedeo i slušao reči porodice i tu i tamo ubacivao po koju šaljivu ili ozbiljnu reč. što ni rečima ni ponašanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola već ostala nepomična bez jadikovki i žalbi. već je i sad osećam podjednako jako kao i onda. i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kući beše spreman za njega iz poštovanja prema njegovoj starosti i smernosti. On mi to dozvoli. dadoh se u razgovor sa čeljadi iz kuće.” Tako se i zbi. Ona još četiri puta jeknu uz saučesne suze prisutnih. to jest. da i danas. primetio sam da se broj rana svaki put povećavao. dva poslednja puta. koja će mi kasnije biti tako draga. bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom već i pažnjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam osećao da svojim prisustvom menja moju suštinu. ako se dobro sećam. brat Walter klečeći stavi obe ruke na devojčinu glavu i pročita jevanñelje „U početku beše Reč” kao zaštitu od napada zloga neprijatelja. Meñutim. Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim noć s tom porodicom. sa pastirom crkve. Ali ja više nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: „Dragi oče. četiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu škrinju kraj njene leve strane. pre nego što je krv stigla da se probije napolje. i to tako silno da su se udari o zid i škrinju mogli čuti nadaleko. jer mi beše jasno da mi je zbog nje. uznapredovao i u starosti i u milosti. Pošto smo tako sedeli neko vreme. njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kući. videh da je ñavo sedam puta baci dole. Jer on je bio veoma smeran čovek. poče sad da obuzima saučešće. Tada. pri čemu otkrih rane čim su nastale. čuh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. koji sam preñe bio ispunjen radošću. i mene. moj drug. ne samo da je sačuvana u mojim uspomenama. Ali radost je tako duboko prodrla u moju dušu. Ona im odgovori: „Ranjena sam u noge. Kada žene. i ja ustadoh i pogledah. a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznoseći joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. Što se mene tiče. upitaše je zašto je jeknula. Jer toga časa sam istinski iskusio blagodat Božju. mada je od tada prošlo jedanaest godina. bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i škrinje i stavili jedan jastuk izmeñu nje i njih tako da padne na meko. Gospod podario taj dar.

izvuče jedan gvozdeni klin vlažan od sveže krvi i stavi ga na moj dlan. od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica naučila jednog kartezijanskog redovnika da joj služi i da je voli. vratih onde. a da niko nije otišao u krevet. o blažena noći. poučna dogañaja uzeta iz „Života braće”. po mome mišljenju. a u drugom kako je jedan od braće iz reda braće propovednika osloboñen petnaestogodišnjeg čistilišta i to zahvaljujući misi koju je čitao jedan stariji brat. Pošto sam tako sedeo neko vreme u tišini. ispričaj mi štogod o Bogu. smiluj mi se). i prisutni me primiše s radošću. [---] Izjutra se vratih u Köln odakle sam i došao. grozan i neizdržljiv za ljude. jer ja tako rado slušam kada se govori o njemu. iako nisam vladao potpuno jezikom. neko vreme sam ćutao. blaga i radosna noći tokom koje mi se po prvi put pruži blaženstvo da 104 Miserere Psalm 51. ona odgovori: „Ranjena sam u prevoj kolena. nije iz rane mogao izvući ili iščupati bilo ko sem ñavola samoga. i sedam osoba koje su bdele cele noći. blag izgledom i poštovan kako od sveštenika tako i od laika. pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug. bio je. zatim opet uzdahnu. To bdenje je bilo nužno. “Miserere mei deus…”. a što se jasno videlo iz onoga što je sledilo. Na žalost. a njegov prijatelj. dva. stavi desnu ruku pod haljinu. zbog muka kojima sam sada izložena ne mogu biti onako pažljiva kako bih to htela. A to meñuvreme beše uzrokovano time što to oruñe (mora biti da je bilo od gvožña ili drveta). Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je utešim i od nje dobijem utehu kroz čudesa Gospodnja.”105 O. jer se svako pojedinačno mogao plašiti za svoj život zbog ñavolova besa koji je bio tako žestok. koja za mene posta početkom božanskog prosvećenja koje ne poznaje razliku izmeñu dana i noći! O. (Gospode. dakle. Taj ekser. ne na smenu već sve odjedanput.osedeo. toliko vreo. da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin čuvan u šaci ili na grudima.” Onda ona reče: „Dobri brate Petruse. Nakon što sam to ispričao. 129 . na žalost. devojka me upita: „Kako se zovete?” Ja odgovorih: „Petrus.” Na zahtev njen i drugih. Nisam žudeo ni za čime više od toga da celebriram misu u čast Svete Device kao zahvalnost za božanski blagodar koji sam dobio. srećna noći. kojim ju je ñavo ranio. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio reči: „Noć je meni svetlo u mojoj radosti. koji sam na takav način dobio. Onda devojka poče da uzdiše snažnije no ranije. Ja se. mada ja. Ne znam da li sam se ikada u celome svom životu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloženju. A kada je upitah šta joj se dogodilo. osetio sam to kada sam ga dodirnuo.” Onda proteče onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom pročita Miserere104. po manastirima psalam pevan kao psalam za lečenje. ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. ja im ispričah. jer mrak nije mrak pred tobom i noć sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana. 105 Noć… Psalam 139:11-12. nañoh u sobi dve sveće koje su gorele sve do svitanja.

tako sedela na klupi jedno tri ili četiri sata. ali ono vreme koje je proticalo izmeñu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (što deluje protivrečno) mnogo duže nego u običnom slučaju. poče polako da diše sve dublje i onako kao se obično diše. ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su pažljivo slušali. čini mi se. [---] 130 . [---] Druga poseta (24. jer se nije dogañalo na običan način. da. „ti najmiliji” ili „mladoženja” i pritom je likovala tako čudnim trzajima. da joj se celo telo treslo. dakle. sve u istome dahu. Ona je. ali ipak sporije i lakše nego što ljudi obično dišu. kao što rekoh. onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere. drhtanja. iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri. već u razdvojenim nadimcima od milja i rečima ljubavi kao „ti najvoljeniji”. ushićenja ili radosti – ja ne znam kako da ga imenujem. „ti najdraži”.iskusim kako je predivan Gospod! To je ona noć tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom pažnjom moglo primetiti. i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno duže vreme nego što traje smeh. i to ne u povezanim rečenicama. Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. februara 1268) [---] Kada je. onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. nakon čega ponovo beše nepokretna podjednako dugo. jer tako što nikada ranije nisam video – trajalo je. To stanje smeha. udisala na mnogo tiši i lakši način nego što se to obično dogaña. Poče lagano da diše. Zatim poče da govori.

danskog kralja 1340-1375.BIRGITTA (oko 1302—1373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Božji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj želeo uzdići108 i uzeti za savetnika: „Taj čovek. Razlike izmeñu latinskog i starošvedskog prevoda nisu date u komentarima. 107 Upozorenje na vuka. E. tekst 8:16. koga ti znaš i koga kralj sad hoće da uzme za savetnika. i izvrći se na sveopšti podsmeh. A šta će drugo vuk učiniti doli prevariti.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter. Upozorenje je upućeno švedskom kralju Magnusu. i zgrabiti i progutati. onda ću ga ja odbaciti i mnogima će postati uzrečica. Bonniers.” Samo su dva otkrovenja sačuvana u svojeručnom Birgittinom zapisu. oblast koju je Magnus kupio 1332. Klemming (ed. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik. on je vuk. Najkasnije 1380tih godina započelo je prevoñenje nazad na starošvedski. onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druženja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ište. ako kralj hoće moje prijateljstvo. 1492). kralj je više nalik na krunisanog magarca nego na glavara. 108 uzdići Ne može se odnositi na Valdemara. latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck. 109 one zemlje Odnosi se na Skåne. verovatno greška redaktora Alfonsa od Jaena. Sredinom petnaestog stoleća prevod je prerañen u prirodniji švedski jezik. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokförlaget. i moći će da kažu: „Gledaj. Zato ja kažem. I ne sme mu pomoći ni ljudima ni poklonima. 1968). 1857-84. od koga je Magnus zatražio pomoć protiv svoga sina Erika i švedskih velikaša na čijoj je strani bila Birgitta. SFS 14:I-IV. a Valdemar hteo da povrati. a odnosi se na Valdemara Atterdaga. ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377. ali u njegovom srcu je nezajažljiva žeñ i otrov izdaje. I razloga ima da se boji da će izgubiti svoje kraljevstvo. 131 106 .. Švedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Ståhle & E. Postoje odreñene razlike izmeñu latinskog i švedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoñenja. N. Ali ako kralj posluša njegove savete i potraži njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraničnoj naivnosti slobodno s njime zbori. starošvedska verzija u G. a konačno izdanje je štampano 1492. doslovno i izrazito latinizirano. koji je formulisao početnu rečenicu ne znajući na koga se tekst odnosi. jer on ima kožu jagnjeću. Prevod na osnovu tog teksta.

110 Originalan tekst sačuvan u cod. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. Noreen: Fornsvensk läsebok. Ovde prevod iz izdanja E. Četvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. On u njih umeša vino i biber i ñumbir. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana. Treći put pije gospodin gvardijan za grehove i oproštaj svoj braći. jer one su bezukusna. Dozvoljeno mu je da pije. on naloži da mu spreme raznorazna pića da ga ne uhvati gušenje. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prženih. On onda dâ se to pirja u tiganju dok ne izañe sav sok iz toga. a jedno veveričje. i još pet puta pet jaja. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu. jer u njemu je loše pivo: – „Iznesite taj prokleti bokal!” A za onaj drugi. da Bog podari dobru godinu seljacima. jedno jagnjeće. On ima četiri obične kabanice i četiri kabanice sa kapuljačom. a tekst nastao verovatno početkom 15. Onda kaže gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci. Pošto onda pročita molitve. zato što je to dobra. deus!” – i zahvali Bogu što je dobro sit i što je dobro popio. Zatim pojede još deset riba i još deset puta deset riba. Holm. Onda gospodin gvardijan šeta napred-nazad sve dok ne doñe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. 111 nistor Verovatno bokal ili sličan sud. da je Bog spasi. i popije jedan junački gutljaj. i pet jaja skuvanih. veka. popije malo i odmeri koliko mu prija. On onda smakne kapuljaču sa svoje glave. a jedan u desnu ruku. ili nešto ranije. I zbog te stvari su svi gvardijani ćelavi. taj deo napisan 1457. on jede guske. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. Zato se za gvardijana iznesu jaja. A najzad se i sto postavi. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku. Zatim da se to prespe u jednu činiju i kuša od toga. On ima dva krzna. A gospodin gvardijan ne jede ono što je četvoronožno. i šesnaest prženih i devet spremljenih na biberu.ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110 Ovde se kazuje velika šala o svim gvardijanima. on vidi redovnike svoje lepo obučene. i jede osam riba kuvanih. Onda uzme oba bokala. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoñe Märete). da mu čelo zasija po celom manastiru. talasa se okolo njegovog čela i cele glave. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja. Kada gospodin gvardijan uñe u manastir. Nikada gospodin gvardijan ne jede palačinke. pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice. i lososa i deverike. i kokoške. Svinjetinu ne sme da jede. I nikakav jezik ne može da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. 132 . Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kaže: – „Miserere mei. i pet skuvanih u kupusu i pet pečenih na žaru. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. Gospodin gvardijan je lepo obučen. moj dragi oče!” – i zagrli ga. On ih učini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. koji je u njegovoj desnoj ruci. i pet na tiganju. i patke i svekolike ptice. on jede i ribu: štuku. I znajte to pouzdano da ta para uništava svu kosu na gospodinu gvardijanu. jer to je četvoronožno. kaže gospodin gvardijan. masna supa. jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: – „Ovamo. i pet spremljenih u loncu. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu. Tako se završava ova priča.

može se takoñe uvesti u rod. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju baštinicu. Ima li sinove. a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveško vreme. ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. na kakvu rodovsku svečanost. prvi da stane u cipelu. 114 Sold i mel su stare norveške mere za zapreminu. Uvoñenje u rod je važilo za ceo rod i činjeno je. ako je samo jedan punoletan i on se saglasi. onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljača iz 1274. da uzme i nasleñe i zemlju baštinicu. zatim onaj koji biva uveden u rod. član 58. Niko da nekome učini podvalu s nasleñem. Niko da ne da drugome nasleñe drugih. On da kaže ovako „Ovoga muškarca uvodim u dobro koje mu dajem. onda kad oni umru. Ako nema sina.3 l i u Nordhordlandu 40.5 l. da se saglasi na baštinskom sudu.2 l. Onda da nasleñe bude potvrñeno za njega za veka i vaveka. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97. Onaj ko s njima poseduje zemlju baštinicu. ako se saglasi onaj ko je najbliži naslednik. ali je kasnije prošireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca). godine. ali ako je otac bio slobodan čovek. i u sva prava kao da mu je majka dobijena bračnim poklonom”. Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina. šest mela je činilo jedan sold. Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom. u Sunhordlandu 24. Oko 1600. Onaj ko uvodi čoveka u rod. On treba da odere kožu sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bačve s pivom. onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. i u sedište i stanište.2 l. Onako kako sam sad rekao. Onda on da ima sve u šta je uveden dok žive oni koji su s njim stali u cipelu.PREDMETNI TEKSTOVI NORVEŠKI ZAKONI Uvoñenje u rod112 Sad muškarac može da poboljša uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najbliži naslednik. i u globu i u pramac. a stric bratića. odnosno decu koju je imao krišom (takozvana deca začeta u šiblju). pa onaj koji mu daje nasleñe. a majka je njihova dobijena bračnim poklonom. To je isprva važilo samo za decu koju je imao sa robinjama. Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda. Onaj kome otac da slobodu pre nego što je sin živeo 15 božićnih noći. pa onaj koji mu daje baštinicu i onda druga rodbina. i u kaznu i u poklon. po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu. To je punovažno uvoñenje u rod. 113 112 133 . ugovori s podvalom da ne važe. On da oglasi svoje uvoñenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme nasleñe. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). mogao je da dete uvede u svoj rod. Kurvinski sin i sin iz šiblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. mogu i drugi roñaci da uvedu u rod i učine punopravnim za nasleñe. a njegov punoletni sin da učini isto. odeljak o ugovorima. da stane u cipelu onaj koji mu daje nasleñe.

onda oni da uñu samo u košulji i bez pojasa. odeljak o krañi. na mestu do kog se spolja ne može dopreti. onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatraži pomoć od ljudi da tera trag i da prati trag do kuće koga čoveka. član 255. ali ako niko od njih nije kod kuće. 117 Rob koji odgovara za domaće poslove i rad na imanju. Ako oni nisu kod kuće. 116 115 134 . ako seljak nije kod kuće. i to zakletva sa pet suzaklinjača uz onog koji da je zakletvu. onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. onda je lomilac lopov. onda je to kućni osloboñenik116. 118 Podrazumeva se krañom. a da se u ne provali. Od glagola bryta. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje. punoletna kći. Ali ako niko od njih nije tu. onda se kazao krivim za krañu. ali punoletni sin njegov. onda je rob predradnik117 lopov. Onda on učini ponudu za pretres i ode po svoje susede. lomiti. ali žena ako je nañeno u ženskoj odeći. onda je seljak lopov. onda se može poreći i važe zakletve119. Kad može biti da je kradeno stavio neki stranac. onaj koji lomi hleb i deli ga. Isto i za naslagana drva. Nañe li se kradeno u krevetu. onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. Sad ukućani dobiju pečenje118. Ali ako ne jede. onda je lopov onaj ko čuva ključ. ako nije domaćica.O pretresu115 Sad ako je roba ukradena čoveku i on vidi da trag vodi od mesta. Nañe li se kradeno u senari. onda je žena najboljeg čoveka u kući lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. i zakletva sa dva suzaklinjača uz onoga ko daje zakletvu. ako je kod kuće. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). onda je domaćica. Rob osloboñenik koji je uzet za člana domaćinstva. Muškarac je lopov ako je kradeno nañeno u muškoj odeći. Onda oni da sednu ispred ograde i pošalju jednog u kuću i kažu svoj posao i zatraže pretres. Nañe li se kradeno pod ključem ili rezom. ako je kod kuće. Ako odbije pretres. u stvari. Sad ako nañu kradeno izmeñu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja.

da se plati za njega pola globe. 128 Ertug i marka su starošvedske novčane jedinice. U starošvedskim zakonima sistem je bio sledeći: 1 marka = 8 era. sem ako odbije da plati126. 1 ere = 3 ertuga. Novčane kazne su obično deljene u tri dela: jedan deo tužiocu. ali nikakvu krvarinu rodu. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. 121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu Švedska hronika i lično ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu. 13 marki i 8 ertuga su tako trećina od 40 maraka. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokazivač Eskil. “ärua bot ok ättar bot”.” – „Ja sam muškarac kao i ti. a ne doñe onaj što je dobio reč. Devet marki kralju od ubistva čoveka i takoñe svim ljudima128. jezik je najveći ubica”. Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu. Doñe li onaj što je rekao reč. to jest šest plus šest maraka. Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa životinjskom glavom uz kazivanje pogrda. on ne može da položi zakletvu i dovede svedoke. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. 1 ertug = 8 peninga. Onda da bude još gori muškarac onaj što je govorio. Holm. onda on da vikne tri puta “Podlac!” i da učini znak za njega u zemlji122. Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetleća 13. 124 Starinski aliteracioni izraz „i vgildum akri” znači „bez prava naslednika na krvarinu”. 120 Prevod starošvedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Ståhle & E. a ne doñe onaj što rekao reč. ovde ono što se naziva svim ljudima. bilo za muškarca ili ženu. 127 Šveñanin je oved čovek iz srednje ©vedske. 122 Verovatno neki ritualni čin kojim se ponižava protivnik. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke. jezik je smrt glavi123 – da leži u neplaćenoj njivi124. godine. da ne bude van zakona. Doñe li onaj što je dobio reč. jedan deo seoskoj zajednici (obično župi). a nije smeo da održi. 1968. padne li onaj što je dobio reč. iz oblasti nazvanih “svea”. padne li onaj što je rekao reč – dernjala su najveći na rečima. čoveka iz kraljevstva. 135 . Is Smolanda je ovde čovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. stoleća (cod. onda da bude kako je nazvan. ejdan deo kralju (u odreñenim slučajevima biskupu). verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. Krvarinu rodu plaćao je ubičin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo “sve do sedmoga muškarca”. ali ne zapadnojetskog. veka.” Da se sretnu na utočištu tri puta. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. da plati za to osam ertuga i trinaest marki. da se ne zove ubica čoveka. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka „O ubistvu” [4] Rob ubije čoveka od roda. N.STAROŠVEDSKI ZAKONI120 PAGANSKI ZAKON121 Kaže muškarac muškarcu pogrdu: „Ti nisi jednak muškarcu i nisu muškarac u grudima. Sad se sretnu obojica pod punim oružjem. B59). Medeltidens och reformationstidens litteratur. tunga houudbani” može da se prevede i “nedelo je najveće u rečima. 123 „glöper orda wärster. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. [5] Ubije neko šveñanina ili čoveka iz Smolanda127.

ubije u kadi ili kupatilu. izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. Pobije neko nekome stoku. Ubije neko stranog sveštenika. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi. to je podlo delo. to je podlo delo135. 136 . Podlo je delo nositi štiti preko obale134. Gaña li neko kroz badñu za dim i ubije čoveka. to je podlo delo. digne tužbu protiv mrtvaca i podrži je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaćanje132. kad s njim deli nož i komad mesa. Ubije neko svoga gazdu. [11] Ubije neko muškarca u krevetu kod svoje žene ili na drugom mestu zakonito uhvaćenog sa svedocima. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. pravo da živi u zemlji i pokretnu imovinu. [9] Ode neko nečijoj kući. da da se vide krv i ubistvena rana. Veže li neko nekog za drvo u šumi. donese ih na sabor. 132 Svedok ovde nije očevidac. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeñu muškaraca. da plati devet maraka. sve je to podlo delo. on ga ubije u nužnoj odbrani na uglu kuće. prekrši mir doma. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. da digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. onda da plate za njega četiri marke onome ko digne tužbu i dve marke kralju. to je podlo delo. osveti se neko lopovu. to je podlo delo. odseču čoveku obe noge. Odseče neko obe šake nekome. Ubije neko muškarca na klupi s pivom nožem. Sveštenik mora da bude u seoskoj zajednici. Niko nema od toga pravo sem tužioca. ubije neko ženu. to je podlo delo. već čovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. da plati za njega tri marke. ako ne potvrdi da vredi četiri marke. da plati za njega koliko za čoveka iz zemlje. Ubije neko nečijeg roba. ubije nekog na spavanju. izgubio je zemlju. iseče čoveku jezik iz glave. 130 Južnjak je ovde nemac. 129 Stranac je ovde čovek iz druge pokrajine — ubica ne mora da bude izložen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). ubije ga dok vrši nuždu. drži se šume i pljačka. [10] Neko postane skitnica. to je podlo delo. da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. Ubije neko danca ili norvežanina. Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji. ubije ga neko u nužnoj odbrani. Ubije neko stranca. onda da se digne tužba protiv najsrodnijeg muškarca. 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se slučaju ne isplaćuje. ranom ili ubistvom ili paljevinom. Ubije neko nekog na saboru. digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje.Ubije žena čoveka. to je podlo delo. osveti se neko za kaznu dosuñenu na saboru. Ako ubiju južnjaka130 ili engleza. iskopa čoveku oba oka. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131. učini se kao kurjak na njom. da uzme jastuk i čaršav. Prekrši neko mir ili nagodbu. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaćanjem krvarine.

jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brügge) u Flandriji i onde zalaže sve četiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. 138 19. avgusta (VI kalendas Septembris). Obznanjujem za Vaše gospodstvo da sam po pismu Vaše milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po križnoj misi s proleća u šestoj godini Vaše vladavine141. maja 1489. I stavljam na zalogu kako sebe. Diplomatarium Norvegicum I. zemlju i pokretnu imovinu da će to biti ispunjeno138. 961. Digestum vetus na 4 marke. koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson. Ali za Codex i Digestum novum. Diplomatarium Norvegicum II. 137 135 . obećavam da ću vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu. kralju Hansu. 136 Bergen. Stormarska i Ditmarska. 27. koje su nestale. Dve od pomenutih knjiga. stoji li na vratu drugoga ili glavi i počini nasilje nad njim. 139 Skien. godine. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano. na koliko su procenjene. avgusta 1317. godine (?). Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz škole. 6. moj vrli i visokorodni glavaru. venda i gota. 140 U sredu. obećavam da ću kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za četiri marke žeženog srebra. Od sada više neće važiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige. ISKAZ SVEDOKA139 Vas. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiču od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534). tako i moje naslednike. hertugu Slesviga i hertugu Holstena. izabranom za kralja Švedske. grofu Oldenborga i Delmenhorsta. Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara četiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. s Božjom milošću kralja Norveške. One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka žeženog srebra. to je podlo delo. pozdravljam ja Tjostolf Sveinson. maj. koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona. STAROSKANDINAVSKE DIPLOME POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili čuju ovo pismo šalje Olav Endridson Božji i svoj pozdrav.Ode neko na ratnički brod i učini se pljačkašem na moru. A za istinitu potvrdu stavljam svoj pečat na ovo pismo koji bi sačinjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona. zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. Inforciatum i Digestum vetus. i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord došao do njih istoga dana i kazao im da je ono što Počinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. s Božjom milošću kralju Norveške i Danske. 141 Križna misa s proleća pada na 3. 129. ponizno s Bogom kao Vaš dužni sluga. gospodina Oda Alvsona podknez u namesništvu Skien. dana 27.

koje je sačinjeno na onaj dan one godine kako je to već rečeno. sveto mesto. kad se ne sme izvršiti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. ili sveto vreme.” Onda Lidvord ustade i uze helebardu i reče Torgeiru: „Hajde da…”145. na primer božićni praznici. gde se. ali on htede opet u kuću i zaseče vrata udarcem.” Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku što ga je kralj odredio.je Arne Toleivson dobio. koji je naneo povredu. odgovori: „Ja ne mogu da slušam to blebetanje. onaj što je optužen da je učestvovao143. Mi ne želimo taj jezik. onaj što je pao. Arne onda reče: „I reči na to ukazuju. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i treći put u preponu.” Lidvord izañe i otrča svojim putem u šumu. i ništa nije rekao. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord. Bog nek se smiluje duši njegovoj. a moramo pomisliti i da momku može srce biti ranjeno.” Helge. a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. nećemo biti finiji no što oni behu. svako se svoga seća. tu bio gost od ranije. mi što kabret144 jedemo. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaćivala kralju za gubitak jednog podanika. a Arne.” Lidvord je onda seo za sto i dobio čašu i nazdravio Arneu. ušao je u kuću i sreo seljaka na vratima i upitao: „Mogu li da uñem u kuću?” Seljak je odgovorio: „Zašto ne bi ušao? I tebi ću pružiti čašu kako i drugima. to sam ja učinio i niko drugi. Lidvord. ako se lepo ponašaš. koji je pao. koji je naneo povredu." Misli se u ubistvu. On147 je takoñe stavio zalogu za Vašu milost za globu za gubitak podanika148 i plaćanje oprosta. oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson.”142 Arne. reče tada: „Pa ipak treba nešto da pričamo. ali Arne ne dobi od toga povredu. na primer crkva. Ovo ubistvo je počinjeno u Beu u južnom delu Telemarka naveče na križnu misu s proleća van svakog svetog mesta146. a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio. Seljak reče Sveinu: „Ne ubadaj čoveka dok ga držim. 144 Reč kabrette označava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira. 146 Staronorveški “griƒastaƒr”. došao pešice do Bea.” Arne odgovori: „Onda treba da govorimo jezik naših otaca i jezik naših majki. Arne onda ustade i obojica isukaše noževe i ubodoše jedan drugoga i raniše jedan drugoga. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga saslušanja. 145 Tekst oštećen. a Helge ode gore na gornje imanje. a rodbini za krvarinu. i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea. Onda je Lidvord rekao: „Got synth ju. onome što je pao. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja. 138 . ali ga zadrža seljak sa imanja. tada česte hrane na norveškom selu. a kao potvrdu toga stavljam svoj pečat na ovo pismo. 142 143 Donjenemački: “Neka te Bog blagoslovi. i ovaj je od toga odmah umro. Ranije pomenutog Helgea odvedoše do vrata.

Na Cveće i Lišće/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuću/ daj da pevaju/ Štiglici mali/ Uz divne Švedske bele Pliske. 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Suša tvrda/ Oštete ruže crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne može. 2 Dobru Majsku Kišu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlaži/ I Sušu proteraj/ ne daj Mrazu više Da nežno Cveće kažnjava. Nanovo štampana/ Godine 1673. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ Što GOSPoda služim i njega se bojim. 1 SUvo i hladno Proleće/ čini Leto kratkim/ I hranu za Zimu uništava/ Bože/ pomozi/ što vladaš/ reci Proleće odlazi/ I malo nam Radosti pruža/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoća Leto kvari. 5 Daj da u nizu plešu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepršaju Leptiri Leta. Sačuvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nežne Zemlje Plodove. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proširi/ Pomozi Oblaku da se više digne/ Daj nam da brzo čujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoća tera da ćuti. 139 .KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius (1605-1669) Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni Čas &c. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da plešu i klanjaju se.

6 Daj Radost i Utehu/ ne daj Ševa da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da živi. Daj Leto/ daj Cveće/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica viče i kuka. 7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad Noć se i Dan dele/ Daj da se čuje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ Životinje da plešu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nañu. 11 Učini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da Šume i Doline ozelene/ Oteraj Sušu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce uteši/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tužno zbori. 140 . 8 Učini nam Dan dugim/ učini nam Noć kratkom/ Daj da Dažd topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu što beše/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ Što Sjaj svoj često nikome ne štediš hteti/ Zasvetli nad našim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoća i Suša nestanu/ Sad čeznu/ sad žude/ Žene i Muškarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. Uteši svake Grudi na Ostrvu Švedskom/ Koje sad tužno zbori. 9 Učini nas plodnim gore/ učini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se više raduju/ Koji u tankoj lanenoj odeći hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubači sviraju.

16 Pusti Stoku na ispašu/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u Šumu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Božjim ključem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ Žetva bogata/ radost pričinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele. Daj da lep Vetar duva na Šešir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima što Noću putuju. 17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere. 13 Daj da Trava omekša/ i Cvet lep/ Daj da pleše mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru. 15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da žvaću Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od Šume/ Dokle god doseže/ Daj Volu da gleda i zuri. 141 . 14 Daj da Činovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreću/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meñu svim Staležima/ Daj da se mnogi raduju.12 Daj da Šuma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam ništa ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ Šuma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se pleše/ S Radošću/ s Krotkošću/ Daj da se razmeste šareni Kreveti.

18 Na Cveće i Lisje pusti Pčele/ Što Med slatki vuku/ A Vazduh se zagluši/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreću/ Smiri Bes/ daj Mir/ Bože budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godišnja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Uštap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ Što nikada bolesnom Izlečenje ne daju. 19 Ti vladaš Ratom/ ti vladaš svime/ Ti vladaš i Nebom čvrstim/ Jer ja želim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jašemo/ Učini bujnim/ hrabrim/ Šta je sad pozvano/ Ti najbolje znaš naše dobro. 21 Smiri Požudu/ tvoji nas Darovi uče/ Uvek ispravno da uživamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku što nosi/ Prazan i napukao Krčag. 20 Mi smo/ O Bože/ prema tebi grešili/ Oprosti nam Nedostatke teške/ Mi hoćemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane naše da živimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve što nas sludeti može. (1641-42) 142 .

smanjuju se i menjaju. Pa šta je sve Što svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo. šta je? Šta su tvoje krune i venci što ih nosiš? Zavist ti uvek na grbači sedi. To su samo mehuri i napukli probisveti. 4. Ti i jesi od varljivih stvari sveta. Taština. Taština. zbogom idi. Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob. Svete. 6. Njega zbacujem i prezreću ga. Zbogom. Taština. O bogatstvo i zlato.Thomas Kingo Umoran od ovoga sveta i željan neba 1. Taština. gde drugi lako kliznu. Ti i jesi zarad najvišeg htenja. Šta su moje godine. Otrgnuću se i sad mi je dosadila Taština. 3. Taština. Taština. 143 . Taština. Što rastu. 2. Što šunjajući se nestaju i krijući se odlaze? Šta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave maštanja? Šta je moj rad? moj trud? moj znoj? Taština. Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! Često se onde saplićeš. Ah. čast. otpad i briga. Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici. To su samo ledena kora. Taština. Ah. 5. To breme što si mi natovario. naklonost i ljubav.

što mu zraci sjaju U Avramovom krilu. kao što iz iskustva znam149. Taština. Ti na med ličiš. Čeznem da iskupim svoju tugu i jad. 7. Taština. Jer ISus je sunce. čankolizu bedni. Onde će moje godine Započeti u večnosti divno proleće. Isaija 1. Taština. 8. Moje bogatstvo i zlato Biće čistom postojanošću puno. Šta si kada te na svetlu dana čovek vidi? Taština. idi. ti iskro što letiš150. Što se prilično po sreći kao vetrokaz okrećeš! Ti lepi prevarantu. 9. Mnoge si u večni plam oterala. U Avramovom krilu. 10. Što često razočaraš kad se pehar jada ispije ti si. Taština. napuštam te. Ah. Onde neće dan sa suncem ustajati. I spuštam te u grbo zaborava. prijateljstvo i vera. Ti izveštačeni naduvenko. Kučina i iskra kao simboli ženske i muške ljubavi (v. U Avramovom krilu. Ti kučino što se pališ. Što hiljade očiju imaš pa ipak slep juriš. 144 . Niti mi mesec menu i uštap odmeravati. U Avramovom krilu. Prevrtljivi svete. ali je piće gadno Taština. Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila. telesna željo. 149 150 Kingo je doživeo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. Pa onda idi. Ti nećeš više moju dušu varati.31). Ah. 11.Ti hitro dižeš čardak u vazduhu što pada. nestalni vetre.

U Avramovom krilu. Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je. to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. 12. Krvlju jagnjetovom sve je pozlaćeno152. Moja želja i moja radost Osvežavaju se basunama anñela i zvukom. On uvek nebesku luču ljubavi iznosi. Ova i sledeće strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII. BOžji lik će mi se uvek u oči smešiti. Zavidno oko me neće videti. Onde ja prijatelja jednoga imam. 152 151 145 . Neće mi ih lukavost oteti. U Avramovom krilu. 15. što voli i što ga vole. Osvećen pranjem u krvi jagnjeta. Divotom ću ja Zablistati meñu svetim brojem anñela. U Avramovom krilu. 14. Meni će krunu dati divotom ispunjenu. Ja ću čast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi. U Avramovom krilu. Ali BOg je uvek sva želja za mene i njih! I digni se onda. Dobiću je pa makar se i sam satana razbesneo. U Avramovom krilu. dušo moja. Uz duh ljubav večno šarom sjaji U Avramovom krilu. Tu ću se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu. U Avramovom krilu.Neće mi ih lopov ukrasti. 13. Moj ISus. i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je želja večna i slatka U Avramovom krilu. Slika je oblikovana u duhu tadašnjeg hrišćanstva pokajanja i iskajanja grehova. Moje bogatstvo je osloboñeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu.

nesreća u redu se kreću. Pod rumenim obrazom srce može svesti Što je sudbina ipak tako različito podeljena! Po vodama opasnosti Naša zemlja pluta. Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu naći! Često su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje. Sreća. Nebesko blaženstvo jedino opstaje! 5. Ali igra ipak nije kraljevska odeća! Hiljade tereta krune ljuljaju. Tuga i radost zajedno putuju. Nebo je jedino blaženstvom puno. 2. Najdivnije ruže najtvrñe trnje imaju. Nebo jedino do blaženstva uzvisuje! 6. Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je prašina. Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju. Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas lišava! 4. Hiljade briga u moći skiptara! Stanište je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino čini blaženim i vedrim! 3. Pa neka! nikad se ja mučiti neću Što svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti neće.Svako ima svoju sudbinu 1. Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati. ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stići. Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju. Moć i mudrost i zemaljska čast. Najlepši cvetovi razjedajući otrov. 146 .

Nebo će ovde sve preokrenuti! Skogekär Bergbo Iz zbirke Wenerid SVe je zalud. Nebo jedino sve to može srediti! 8. Ko nam zaborav dade taj nam i pamćenje stvori Možda će i Venerid jednom duh moj prestati da mori. Neka samo zavist svoju žuč sipa. Bol će svoju nit iz tuge izvlačiti! Beda krasiti najbogatiju odeću. kao vetar i kao sen Sve stiže i odlazi i ništa ne ostaje I kad najduže traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li čovek plače ili peva. Slabost se uzdići na najzdravijim nogama! Zavist će stajati U uglu stida zarobljena. 147 . Strah će poroditi trajnu radost. Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna će ipak ostati.Ništa mome srcu hrabrost uzeti neće! Tuga će umreti. Zato budi srećna što k tebi srce moje poseže Što vreme ište neka ti se ne čini da mnogo oteže Provesti u samoći svoju ću mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad čovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva. Neka onda moj usud i moja sreća budu Kako moj BOg i moj GOspod želi. Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaženstva cvetati! 7.

tako ðavo svoje ne dobije! Johan Runius Nad taštinama sveta Air Anglois153 1 Šta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno. 153 154 Engleski airen. daj kralju svoju veru: „Daj Bogu dušu. Podajte caru carevo. čast. Ako hoćemo da izbegnemo ono/ što je mnogo gore! Šta nam je Gospod naložio. Plata mala. požuda. a Bogu Božje. Sve o čemu ovde snimo. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. Nema ga. Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas drži/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdižu dan i noć/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one što ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ poštujemo/ obavezu dajemo/ slušamo/ službu i porezu. 148 . Srce ipak ostaje nezadovoljno.Gunno Eurelius Dahlstierna (1661-1709) XXIII. XXII. I naša je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno. i daj svome kralju blago/ život i krv: „Daj Bogu i kralju što im pripada. otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasićuje. Rodnog greha 155 Kesa za novac. bogatstvo. to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: „Daj Bogu svoje srce.21. u to vreme omiljena melodija. Kad se probudimo Nagi smo. Šta je svet? Samo sujeta.

Idi Pismu160. a Eva prela. majka ti prela159. Ljuska bez jezgra. Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. Ne diži krestu. 149 . 159 Upućuje na švedsku krilaticu: Kad je Adam orao. dom za crve: Nakon slasti. Sopstvena vrlina je plemstvo pravo. Svih je ljudi poreklo dobro poznato.” 162 Misli na vino u Bahusovoj službi. Zemlja je ta majka svih161: Štiti i mač.157 Svilena odeća. Sledi trulež. Ko beše ishodište Pronañi sad. 2 Šta je rod. Podrazumeva plemenit rod. Pogledaj šta mrtvi rodovi veruju. gde tad beše plemstvo. U grobu se sreću.Račun sasvim pun156 Ima sluga taštine. Idi humku. Ali s večnim dugom. Tečnost je krv. I položaj. Prolazne kao vetar. Odećom svojom I praocima Nećeš postati plemić. Iza greha 156 157 Račun pred Bogom. Crv savesti će tad rasti. Otac tvoj je orao. 3:19: „Jer si prah i prahu ćeš se vratiti. 3 Šta je zadovoljstvo? Šta je sok162? Samo vetra dah. Prosjački štap Kao brata prepoznaju. Nakon pića. O poreklu. Lake kao perje. 160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva. 158 Po Svetom pismu: poticati od nečijih bedara. Tričarije i ništice.

Pade na tikvu. Što novac gutaš. Slušaj kakav čudan slučaj Nedavno se zbi u Bahusovoj državi: Pivopija silni. Ode od vina. 165 Kese za novac su pravljene od mačje kože. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva isteče.Sram sledi. U gladi se daje Za smeće i golubinji kal163 Gaji vraga Žuto sranje. škrtice. Taštinom požude. Srete svinju I glasno kriknu. Zatim iz požude Pade i na stubu srama završi. Crne zemlje ekskrement. pijanice. Pa iz taštine. Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S ohološću. Ti. 150 . Koji zbog začarana duha Žuto smeće u mačjoj koži165 Dole zakopavaš I s počašću Tom se klanjaš. 163 164 Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: „a četvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra”. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu uništenja Jerusalima. dobar dan druže. pjan kao klada. Ti. 4 Šta je zlato? Crveni glib U škrinji? Kome dukati ne prijaju? Čitava kesa. Seti se kako ženskar nedavno zaluta. Požudniče. Kao od olakšanja. Potpuno baš briga. pazi se pada. Prilično teška.

on je moj167.I za novac kovani. što ih BOg stvori. veliko je. Što ih prate tamo-amo. Ja i svet svaki imamo svoga. Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 Šta bih da počnem kad Malo proziram. Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. 2 Da svi kraljevi krenu po redu. on je moja. Sa svojom silom i moći. I ciciju tu Baš mi se fućka. Hans Adolf Brorson O Postanju 1 Ustajte! sve stvari. Njegova divotu da slave. I najmanje što on stvori. 4 Najmanja travka nad kojom se čudim Po šumama i dolovima. Nek tako bude. Ako hoćeš da čuješ. Nek se tako zbiva. Ja ću odgovoriti: Svako misli da je pametan. 3 Da! velika sila svih anñela. Koliko mnogo ljudi hodaše i hodi U svim carstvima sveta? 166 167 Kvari mogućnosti za zaradu. Što skiptar nebesa nose. Ja sam njegova. I da o tom pričaš. Sve to prezirem: Kažu mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlaže. Velika gospoda Imaju svoje lude. Nikada tu sposobnost ne imaše Najmanju trun da stvori. 151 . Ja sam luda sveta. Njegovu moć može dokazati. Moraš učiniti.

I sve krajeve sveta. Njegov će zakon brda i doline ispuniti. Mnogi vratolomi što ih ptice čine Gore pod gospodovim nebom? 7 Šta da kažem kad hodam Meñu cvećem na poljima. I svi koji na nebu žive. Tvoja dobrota. Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 Šta da kažem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo može da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 Šta da kažem kad želim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 Šta da kažem kad vidim Kako roj zvezda sja. A nebo odgovara amen! Iz Čudna dragocenost vere (1739) 152 . Ko ima sposobnost i jezik. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji. snaga i moć! 13 Svem onom što duh ima Naš će tvorac u susret krenuti. I gore mi k nebu maše? 11 Šta da kažem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anñela čete? 12 Šta da kažem? moje reči Ne žele mnogo da kažu. U tonu radosti zajedno. Našem tvorcu hvalu nek pevaju. 14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji.6 Šta da kažem kad vidim Da sve šume vrve. O. Kako mi se svaka blago smeši. BOže! kako je tvoja mudrost velika. Haleluja! naš Bog je velik.

skaču. ne čuje se ništa što smeta. Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kašici. Pijan Čovek nema uvek štap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom završavaju. lud bih bio/ Mada mi prilično loše ide/ Sreća moja izgleda krivudavo hoda/ Očekujući Vreme ona izgleda pravo ide. Sve je puno mira. 3 Rosa nebeska običava na Drveće da pada/ Ali čim im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih može saseći Kad sekira ni držalju nema? Crvotočna se prstima mogu gnječiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube. Onaj ko na Istinu Štapom pokazuje Ipak može lako sa Mostića Istine pasti.Georg Stiernhielm (1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeñu dve drijade)168 Željo srca! reci moru kako tiho Ono leži. 2 Nesreća se izgleda stalno sa srećom smenjuje/ Sve što Početak ima jednom se završava. Lars Johanson (Lucidor) (1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se žalio. Na Brdu se životinje pare. Dokle jutro ne zarudi. Svež zapadni vetar lagano počinje da šumi. Sve se raduje: jer ovde žive Paks i Muza. 168 Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan twå dryader) 153 . cvrkuću. kao svetlucavo Ogledalo. Tlo cveta. i puno je ploda. Ta ceo Svet voli ono što je šaroliko/ Mnogi moraju da živi i što beli hleb ne jedu. Ptičice se gnezde. Gospoña Nachtigal se zvučno glasa. I šuma svoje lišće nosi u divoti.

4). što se može videti kod mudrog Salomona. 22. Čuvaj se zato. Kr. Reč „oeconomia” je tada značila gazdinstvo ili učenje tome kako valja voditi jedno domaćÊinstvo. ali moraš očekivati jednu od tri stvari: 1. koji je pustio da mu nepoznate i strane žene nad srcem zavladaju (1. (Sir. 11.)170 Glava 4: O domaćinovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom. Ili ćeš postati idolopoklonik.2)171 Kao što se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra. Tako se to Henrik Gerner (1629-1700). koji se naglo razvio nakon reformacije zbog središnjeg značaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. onda će ti ona ubrzo postati i tvoj Bog. da ne poviješ svoj vrat pod ženin jaram! jer to ti nije korisno. 170 169 154 . tj. 5 Zato će moja Krv i i Duh bezbrižni ostati/ L a s s e se ne boji ni mržnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da čini više nego zašta može da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ići Putem/ Nek izbegne ko može takvu Omču Nesreće/ 6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da živi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Sreća se stalno okreće/ retko kad može da ostane/ Mada tek juče stiže/ danas već odlazi. (1669-1670) Henrik Gerner169 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662. tako mu i nije naredio da supruga nad mužem ima vlast (5. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha. 9. Zato se nadam da ćete jednom naučiti da pišete Da ste Vi nesrećni vedri kao Ja. Moj. jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom. da ne bi postala tvoj gospodar. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet. Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije. ti obazrivi domaćine. i da se nad svojim mužem nadvlašćuje. koji čoveka stavi da joj bude njena glava i učini je njegovim pomoćnikom.4 Zato samo pusti Sreću da se s Nesrećom bije Dok ne vidim/ Ko će za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jaše Ako ga izmoriš muke će ti stvarati. Jer time zamera Božjem delu. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom žanru.5): to je njemu gadost da se žena ili u mušku odeću oblači ili oružje nosi. župnik u Birkeredu kraj Kopenhagena. „practicosacra” ukazuje na tesnu vezu izmeñu svetovnog i duhovnog aspekta. ali je još odbojnije da se vidi obučena u mušku vlast. ili rebra onde gde je glava. nisu kanonizirani.

otvori svoju bačvu itd. Ili si zapao u najveću opasnost: Gde Samsonova žena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem. 11. Koji moj jad u usamljenosti čuste. Mada mi srce pući mora. I šta da se onda sudi o jedu koji će to kod drugih izazvati. Vi mi možete svedoke dovesti. Da li još kakav smrtnik postoji Koji može više ceniti. u kome je muž žena. Moj. Ipak ću sve do zadnjeg časa. a Dalida vlast nad njegovom snagom. . a iz ta dva proishodi treće: od toga ćeš bol u srcu imati. 14. 16. Najdivnija Venero. Ko će me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje kože bore. Čini se da se i sam eho pita za njeno ime. Skrivenim zadržati svoj skupoceni izbor.dogodilo sinovima Izraelovima sa kćerima moabitskim (4. da kći želi u majčinoj košulji da hodi i sin da se navikne u očevoj da bude? Takav brak.21).7) Suviše je nisko za jednog čoveka da bude kako žena. Nežna mi vatra srce nagriza. Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero. i niko nikoga ne razumeše pravo (1.17. nalik je na gradnju Kule vavilonske. Dragi Bahuse. Ti koja čitav svet zadovoljnim činiš! Zašto si mi se u srce smestila. 25. otvori svoju bačvu! Iz tvojih mi flaša podari pijanstvo! Sve do poslednjeg časa možeš mi dati Da u buretu vina svoju kuću gradim. koje je moje srce pokrenula. Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. i suviše visoko za jednu ženu da bude muškobanja… Olof von Dalin Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha šumo i bistri izvore. Da svu muku moju iskaže. i smolu zemljanu mesto kreč. a žena muž. tvoj će bližnji huliti na tebe. gde uzeše opeke mesto kamena. ne nanosi mi bol. hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra.19).1-2). Moj.2. Ali ipak za oboje mogu postojati: 155 . to ga je prvo koštalo 30 svečanih haljina i života 30 mladića (Sud. Ili ćeš zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja će te supruga prezirati. – 3. Pesma Dragi Bahuse. drugo ga je koštalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog života (Sud. ne nanosi mi bol itd.3.

I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljević iz strane zemlje. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine. ima se pravo na to: Dobio sam jednog smešnog momka. svako svoj uzima. a gusku u lonac stavljaju. jadan onaj koji ničeg nema. tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije. ne. koji se zvao Pip. i plesom pod razori. I dani su dolazili i odlazili. što draganu ima. Ne znam sad baš kako. I sve je to bilo lepo i dobro. u kolo se uhvati. šta da činimo? i 156 . Podigni jedro. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju. da je blistala kao sunce. a imali su jednu kći. i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko. ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo. i onda se tako. mogu priznati da sam sinoć čuo nešto što je vredno pažnje: Ako se želi primeniti na sneno otezanje kakvog suñenja. ali princeza je izgubila svog psa. ja se na brod uvek usuñujem. a ovu mi je ispričao na starinski način na koji se pričaju bajke meñu prostim ljudima. ja mislim na svaki lep trenutak što ću ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nećeš mrznuti po čelu. koji se zvao Pip. kao sve ono što je lepo. i davali su joj tako sjajnu. Ptica peva u zelenom lugu. sjajnu odeću od čistog zlata i srebra. zaboravio sam da kažem da je princeza imala jednog malog. Ko će me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje kože bore. koji je imao kraljicu. nema se zato zašto hvaliti. stani. i kome je prijatelj u mislima ne može besneti i cerekati se. a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je teši. drugo unutra uñe. i niko nije gde je nestao. sigurno bih drugog uzeo. hajde. malog psa. i ona nikako da ozdravi. Švedski Argus: List I:49 A pošto sam pomenuo formalnosti. pa je kralj pomislio da će ona umreti. tako lepa. i grana počinje da raña. onaj kraljević iz daleke zemlje je video princezu u crkvi.Kad jedno izañe. i skroz je na smrt legao. i onaj. koja je bila tako lepa. pa i ja moj. Bio jednom jedan kralj. koji me svako veče zabavlja svojim pričama. sad nam vetar duva. Prijatelju dragi. a da moj anñeo nije lep.

slon. kukavica i ševa danju. I to se tako zbilo i dogodilo. svinja i jež riju zemlju. Psi moraju celoga dana da gone srndaća ili zeca. dobro. 172 173 Auditorio Illustri Velika sala Viteškog doma Akademija je osnovana 2. on drži ovaj govor koji je bio početak do danas neprekinutog niza predsedničkih govora. Ne. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu. patke. I tu moj momak završi svoju šašavu bajku: Kad sam ga upitao zašto ne ispriča još. da bi ih čovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. kamila moraju da nose najteže terete. žderavci. vazduh. hrane se elementima i iz njih rañaju174: Biljke.kraljica je odgovorila: Dragi oče. pomisli kraljević. bogteblagoslovio. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari. krava daje mleko. Većina ptica kao što su rode. reče on. svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe. Babo. već zarad drugih. Dakle. I tako se sve kreće u krug. ništa drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da će onaj ko povrati Pipa dobiti našu kći. ovca nosi vunu. odgovorio je: Čekaj. trava i mahovina. crva ili zemlje. crvi pojedu ptice grabljivice. krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lakše mogu sejati: soko hvata ptice za ljude. Da. moraju da nose svoje skupocene kože drugima na korist. lisice. vatra 157 . Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oči raduje. prestaje mandat. kokoš nas hrani jajima. kako bi mogle da padnu u ruke više naroda. konj. godine. zemlja pojede bilje: Da čovek. rastu iz planete i na kraju životinje iz biljaka. ždralovi. oktobra173 Moja gospodo! I. dana 3. Saznaćeš ono za čim žudiš. reče baba. labudovi. voda. irvas vuče saone. a Linné je žrebom odreñen a bude prvi predsednik. Tigrovi. biljke crvima. reče kraljević. drveće. bilje pojede crve. dok nije stigao do jedne babe na jednom vojničkom imanjcetu: Dobar dan. medvedi. čvorci i zebe moraju da se svake godine s proleća sele ovamo nama na Severu. guske. čekaj dok kraljević ne pojede sva jaja. zamene svoja staništa s jeseni za zemlje južnoga sveta. zemlja postaje hrana biljkama. mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. oho. Dobro. 174 Elementi zemlja. preko 20 milja. crvi pticama i ptice često grabljivicama. vo vuče plug. to ne ide tako brzo: mislite li da se to može završiti za četvrt godine? S m e š n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a č e k a m četvrt godine dok ne čujem kraj priče Carl von Linné Iz GOVORA o osobitostima insekata. ptica grabljivica. i onda je kraljević pomislio. Gde je Pip nestao. reče baba: Ako oćeš da ostaneš u mom domu Dok ne izjedeš dvanaes iljada jaja. ne. bilje. možeš li da mi kažeš nešto o Pipu. čaplje. hermelini &c. petao nas izjutra budi. onaj što je ležao bolestan: oho. slavuj nam peva i poji noću. risovi. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172. često na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice. održanom za Kralj. rudama i šljunkom. kada je održano prvo predsedništvo1739. I onda je otišao preko celog sveta. koji sve pretvara u svoje potrebe. kada mu 3. Sve što je svemoćni Tvorac sredio na našoj planeti načinjeno je u tako čudesnom redu da ne postoji ništa čemu nije potrebna podrška drugog da opstane. juna 1739. Zemlja sama sa svojim kamenjem. često postaje hrana grabljivica.

Tvrdice skupljaju ono što će drugi proharčiti. [– – –] 158 . sve na službu čoveka i životinja. Ronci se u stotinama spuštaju a jezera i kao mreža teraju ribu ka obali da bismo onde lakše mogli da je lovimo. Ratar ore. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obučemo. da bi životinje. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile puževa. seje i žanje ono zrno koje će od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom. putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana. plivaju uz reke. zadovoljstvo i snagu za dobro pastve. ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i našem ustrojstvu. Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokažu gde je ispod površinom skrivena riba. ostriga i jastoga. Vlastodršci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu.Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala. zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi život šumnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo. vreme. Surinamska mušica svetli noću da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. Pčele s velikim trudom sisaju med za naš izbirljiv jezik. vojnici žrtvuju krv svoga srca i jedini život za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. Činovnici provedu sav svoj život služeći drugima.

. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi. Ti hitro sav moj trud zaboravljaš I dosadi ti moja nežna nega. on mora propasti. On mora biti kao što može. Od vreline. Oštar udar vetra nikada te ne sreće. Što kroz list i pupoljak prodire. Ti veneš. To mora biti kako jeste. Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim. U umetničkom sjaju se iskazuje. Koji bednu zavist slušaš Kad Evinom rodu braniš Da Parnas dodirne. Njegova je sudbina da se menja. I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osveži. Da se na slabo biće žalim. Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. Na tvojim listovima priroda svira. S vernom brigom ja te gajim. mraza si bezbedan. Blag vazduh da dišeš imaš. Užasan zakon promene ti slušaš. Meñu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najviše privlači. Živahan lahor na tebe duva. po divoti nemaš. Ali kao što moju kolibu krasiš I u svoj se svojoj divoti pokazuješ. Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum Glupi zakonu. On je trava. po sjaju. mreš i nema te više.Hedvig Chalotta Nordenflycht (1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko što parnjaka Po boji. To što si isprva potekao 159 . Taj fini miris balzama što ga širiš Čini mi zadovoljstvo i očarava me. Meñu bedne tvari svoju krasotu kriješ. slepi običaju.

I od čega su nastale? Ta budala ne zaslužuje Da mu se na glupa pitanja odgovara. Moja životna želja je presečena. Koji se u svom zaludnom mudrovanju Čudi da li žene imaju Plemenit duh. [Moja životna želja je presečena] Mel. Da ti smrtni udar zada. Zacelo je. nju koju ipak ne nalazim. Ja sam nesrećno data U vlast grozne tuge. Ti jadno bolno srce! Zar ne može gorka bol. nebesku vatru. tihi grobe.Iz slabog i muškog mozga. Lagana smrt pred očima stoji. Da drvo života prepukne. Koji htede da svoju vlast odbrani. jasno. I smrt je moja čežnja. ponosna srećo. bez sumnje. Sva moja žudnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zašto da moja duša radost nosi. Želja moje mladosti nestaje. Moje vreme u plaču otiče. ti mračni. Ti. Što te bez prestanka nagriza. Mora se dugo čuvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti muškaraca I mnogih udica sumnji Što ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlačiše. šta je itd. Moja radost je nestala. I iskra plemenite duše Svoju tamnicu izgubi? 160 . Tebi je. Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoće uvek se boriše i dokazuju da su pretrpeli štetu od kužnog vazduha.

mladost kratko traje.Ambrosius Stub Nikad se ne grozi. Onda se smeju isušenom telu . Priroda je svakom polu dala svoju želju ljubavi i dozvolu. Zato svoje srce ovamo prikloni. I neprimećena svenuti. Divna ruža uskoro može izbledeti. što skakućeš tako hitro? Ne tako. Jer tome će se naslednici smejati. Kada lepota nestane. Naše druženje bez veštičjih veština Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi. Voli. Neprijatelj se smeje tvome bolu. Živi i obojicu ih ismej. nevrednom da se zagrli. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Ne tako. Najveću divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i muškarca. Ne štedi tako da škrtica postaneš. Razmisli. časna devojko? Da trčati tako hoćeš i vikati Već na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima anñeoska imena i čast. Jednom mladom drugo je mnogo potrebno. jer to peče Nikad se ne grozi jer to peče. Naslednik ti samo smrt želi. voli. Ali trolovi i medvedi i vuci muškarci nikad ne žele biti. sad je pravo vreme. Lepota se može skršiti i mučna biti . a divno stvorenje se izgubi. što skakućeš tako hitro? Šta te to bode. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Neprijatelj te najradije u nevolji gleda. Budi dobro raspoložen. 161 . Sam sebi oduške daj.

. jer kao i Mesec kod nas. ne može da otkrije njihovu veštinu. Ureñaj i veštinu tih mašina ja ne umem da objasnim. kojih ima samo odreñen 175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. nazivaju se obično minhalpi. koja ne može ništa drugo do da pokrene i oduševi posmatrača pristiglog iz daleka. po njihovom mišljenju. a ona mesta. Računanje vremena je različito. deli na noć i dan. mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama. biljem i drugim raslinjem. jer nisam baš vičan matematici. izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i načinu na koji ljudi misle Kneževina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti. Ali je zanimljivo i prilično čudno da žitelji te planete govore jedan jezik. čas rasuti ovde-onde. kao i naša Zemlja. Po njoj se lako može proći bez putovoñe ili tumača. ta planeta svojim različitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. trnovi i slično. tako su i Potuanci ovde čuveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. a duž obala se nalaze najdivniji letnjikovci.Ludvig Holberg Podzemno putovanje Nilsa Klima. U tome je ta planeta živa slika promenljivosti prirode. na njih su postavljene ispružene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovištu ili selu. jer na toj planeti nema konja. na koje se dei podzemna godina. ti drvenjaci su tako oštroumni u svim svojim izumima. Po njima se plovi uz pomoć brodova na vesla. hladnija su od ostalih.nebeski svod. Zemlja je veoma bogata žitaricama. po kojima šesnaest meseci. koja se pokreću takoreći magičnom silom. palme. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789. More i jezera daju divnu ribu. topola. koje se zeleni u sva godišnja doba. Osim toga. Ta planeta ima. mada žitelji Potua odstupaju od žitelja drugih država i provincija po naukama i običajima. a utvrñuje se na osnovu najčudnijih zbivanja. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. navikama. zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeñu noći i dana. Da. čas povezani u nizove. Žitelji se sastoje od raznih vrsta drveća. koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije. koja su najbliže polovima. kao što su hrast. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemačkih milja. ali on nije ni nužan. tako da se vreme ovde. 176 Firmamentum lat. koje se odbija od nepropusne polusfere. to su varioci bilja. ne postoji zob. kao kod nas. Piće stanovnika se pravi od odreñenog bilja. a od kojih potiču sadašnji stanovnici. posebno na osnovu jedne velike komete koja je. lipa. koji su se spasli od opšte poplave po uzvišicama i vrhovima brda. već veštačkim mašinama koje se samo kreću. jer se ne pokreću kao naša ljudskim rukama. moglo bi se reći da je noć prijatnija od dana. a sa njima i ostale životinje sa izuzetkom nekoliko njih. jer ne može se zamisliti ništa blistavije od svetlosti sa Sunca. 162 . koja liči na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. Ali kad je reč o svetlu. da niko. naukama i prirodnoj obdarenosti. ali ne u neki odreñeni dan. imaju svoja imena. A kao što Evropljani na našoj planeti imaju prednost nad drugim narodima. Jer svakog šesnaestog meseca Nazar se vraća na svoje mesto. pre tri hiljade godina prouzrokovala opštu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drveća. Oni koji prodaju to piće. zbog tog različitog kretanja. ko nema Argusove oči i skoro božanski razum. leto i jesen. ima trostruko kretanje. jer u njoj se posvuda govori jedan jezik. ipak. i ima skoro iste voćke kao i naša Evropa. zimu i proleće. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji označavaju milje.

jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu. a ovde završavam poglavlje. jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima. ne smeju da imaju nikakvu drugu državnu službu. Jedina prednost koju roñenje može da pruži. već one koje najbolje mogu da odigraju. i izabrati za regenta onoga koji zaslužuje tu prednost. i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. jer bi svi da budu jaki u svemu. pojedini su smatrali da se mora više polagati na duševne osobine nego na prednosti po poreklu. nasuprot tome. U našem svetu često vidimo da se činovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima. Zato su rañanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego što su teški i štetni na našoj planeti. ošljari i u jednom i u drugom. a na štetu drugih zanatlija i trgovaca. mogli bi da prodaju njihovu robu po nižoj ceni. Ali ovde. već se zadovoljava da proučava prirodu jedne jedine bolesti. da se uguraju u najvažnije poslove. jer kad bi poznavali značaj poslova i svoje slabe snage. mogli bi da privuku sve kupce. 163 . Mi smo tako loši da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti ilošem znanju o sopstvenim sposobnostima. jer gomila grana čini drveće sposobnim za ručni rad. Inače će glumci pokazati više razuma od nas. tako da se drveće sada poštuje samo po svojim vrlinama. na kojoj se porez računa po glavi deteta177. nema nikoga ko se laća nečega u šta se ne razume. Zato se činovništvo obavlja – to moram reći uz dozvolu stanovnika našeg sveta – bolje ovde nego kod nas. O tome ću detaljnije govoriti kasnije. On povećava ili smanjuje slobode i prednosti u državi prema broju dece. a kad jedan muzičar hoće da bude i virtuoz i savetnik. u kome ti različiti činovnički položaji vreñaju stanovništvo. a zbog prednosti koje imaju u državi. On je u 177 U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaćao po glavi člana porodice. Kod njih niko nema čak ni dva činovnička položaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja služba zahteva pun trud.broj u svakom gradu. SEDMA GLAVA Državno ureñenja kod Potuanaca U Kneževina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima. Takos e strogo drže tog zakona da se jedan lekar ne može odjedanput baviti celom medicinom. zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roñenja. Tako je to već čitavo hiljaduleće. Mi se divimo onima koji se usuñuju da istovremeno preuzmu najrazličitije položaje. da privreñuju nešto drugo ili se bave nekim zanatom. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. Dete se poštuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo. položajima i radinosti. Nekada je ta podela postojala. i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. Kad lekar istovremeno hoće da izleči i ljudske bolesti i državni slom. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece. koji mnogo podstiče broj stanovnika. i od toga se ne odstupa. pa čitaoca upućujem na to. i gde niko nije jak ni u čemu. a jedan muzičar se ne trudi da svira više od jednog jedinog instrumenta. Ja sam već govorio ponešto o prirodnoj obdarenosti i običajima toga naroda. U godišnjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red. Ja se još uvek sećam da su čuo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: „Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. Tako se onaj ko je otac šestoro dece oslobaña svih redovnih i vanrednih poreza. ne može se od njega očekivati ništa drugo sem disonance. jer oni ne biraju najbolje uloge. koji su javni činovnici i dobijaju za to platu. To je sasvim drugačije u našem svetu. čine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove. Oni koji su dobili tu privilegiju. Zar da glumci budu pametniji u pozorištu nego mi u životu?” Stanovnici te kneževine se ne dele na plemstvo i puk. ali kad su kneževi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo. i da se smatraju sposobnim za sve. oni bi odbili te položaje kad bi im ih ponudili. jesu brojne grane.

Ali to nije dugo potrajalo. već niži moraju samo da slušaju svoje nadreñene. a ne šta je sada. A loša i nesposobna drveta je na neki način pokušavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim počasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobići kraljevsku kuću. Zato je zaprećeno smrtnom kaznom onome ko u budućnosti i najmanje promeni nasledni red. izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili. Ostali su pri tome da preziru njegova nareñenja. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. tako da se prvoroñeni neće zaobilaziti osim u krajnjoj nuždi. koji je na nju imao pravo po roñenju. Kad je izneo svoj predlog. da se pretpostaviti. Godišnjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stoleća meñu njima bilo zakonom utvrñenih staleža. Predlog je dakle odbačen. pošto ljudi veruju da svaka. i ono nevreme. a ne samo po zakonima. ali je njihovo vladanje više očinsko nego strogo. Ipak. i za jednom zlom pobunom sledila je druga. koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji način. koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega. skoro svi trnoviti žbunovi su imali titulu. dve stvari koje se inače tako lako razdvajaju. Vrednost ovde nije vezana za neki stalež. Žene meñu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika. godišnjaci kazuju o jednom filosofu. koje je tako dugo činilo zbrku u državi.početku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. kakva je bila uobičajena u njegovoj zemlji. verovalo se da će on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeñu kraljeve dece. i počeo je da biva strog. ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najviše sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. moral da sede u začelju stola na gozbama i i skupovima. i dao da mu oko vrata drže konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i svečanim skupovima gledali trnovite žbunove kako sede na najuglednijim klupama. ali ni tako ništa nije uspevao da učini. i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blažena ona država u kojoj filozofi sede za kormilom. a roditeljima je bilo teško da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog. Taj red u pravoj liniji će. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslušnost. i razmišljali su samo šta je nekad bio. Kad je većanje bilo okončano. taj predlog je proglašen nerazumnim i krajnje štetnim po državu. jer dokle god je taj oblik vladavine trajao. koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameću i vrlinom. čak i kad je on za to manje sposoban od drugih. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva. i svo druženje i zabavljanje je prestalo. Vremenom je uvideo da se država ne može održati ako njom ne upravlja jedan regent koji potiče iz velike porodice čiji koreni mogu narodu uliti poštovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu. koji odreñuje prvoroñenog princa za vladara. nikada nije moglo da se natera da zatraži neki čin ili titulu da bi steklo pravo da sedi u pročelju. uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu. Jer dogañalo se da je starijem bratu teško da popusti pred mlañim. Jer ono drveće. Moć potuanskih vladara je neograničena. Jer kako je novi knez bio niskog porekla. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko može da održi jednakost izmeñu podanika. kućnog savetnika i 164 . a podnosilac obešen. U toj drugoj krajnosti se ona iskra. a glasovi prebrojani. i nisu hteli da prihvate da ga slušaju kao svog kneza. smatrali su ga takvim i kad je seo na presto. pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana. njegove vrline i veština vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono poštovanje koi čine snagu države. čak dobro promišljena promena daje povod za nemire i nerede u državi. podvrgao se toj proveri. i da je zato bolje zadržati stari poredak. a mladi da poštuju stare. On im je povlañivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale ništa drugo do oznake najnesposobnijih drveta. koja je tinjala pod pepelom. koje je priroda opskrbila najvećim duševnim sposobnostima i najvećim brojem grana. Naime. jer nisu poštovali njega samog. kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju. a palme. smirilo se. Gunñali su zbog njegovih uredbi čim im se ne bi svidele ili bi im palo teško. Oni. Jer kako oni izvršavaju pravdu po principima. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom. Vremenom je to otišlo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta. Jer predlagači su jedini koje u toj kneževini kažnjavaju smrću. zauvek ostati nepromenljiv u Potuu. ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima.

a trnovi su tražili da ih zovu palmama. Oni koji se bave nužnim zanatima. 7. Seljaci i ratari sa osam grana i više od toga. kako beše običaj. Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. jedan grañanin grada Keba usudio se da predloži zakon po kome bi taj običaj valjalo ukinuti. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlagač projekata koji se dva puta tajno pokušao da uvede staro rangiranje. Ta se razlika može videti iz kraljevskih uredbi koje se rado završavaju rečima: „To mi nalažemo našim seljacima. i ja sumnjam da bi je neko u našem svetu preporučio. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli državu svojom imovinom. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. bez prave časti i zasluge. 4. Kad je nesreća došla do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana. odvukli na trg s konopcem oko vrata. 3. Sad već rang i titule ne postoje u toj kneževini. ali niko time ne stiče pravo na prvo mesto na javnim skupovima. trgovcima. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za državu. Oni su junaci podzemlja. s prezirom gledaju popreko one niže. ali kad je iskazao šta misli i prikupio glasove. Meñu drugim čudnim stvarima sledeća zaslužuje da se pomene. ipak nije nestala sva želja za takmičenjem. a kako je kasnije optužen da i dalje radi na tome. Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. jer on ima najviše koristi od države. njegov predlog je. to se skromnije i poniznije ponaša. On je zatim ukrašen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. jer oni kojima država pruža najveću čast i najviše prednosti. a to je kod tog pola stvaralo još veću uznemirenost nego kod suprotnog. 2. odgovorili su mi da je to njegova obaveza. 6. Od tog vremena su se strogo držali onog zakona da su svi grañani jednaki. Oni koji imaju brojno potomstvo. Ipak sam nekako namirisao na šta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se još to uvek čini čudnim i da to ne mogu baš sasvim da shvatim. jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama. najbogatiji grañanin Potua. i svi ih bez razlike poštuju. Trgovci. oni dobrovoljno upražnjavaju tu učtivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. ali za prvi pokušaj je osuñen na puštanje krvi. pa je zato i njen najveći dužnik. prihvaćen kao koristan za državu. prognan je u firmament. najviša vlast daje odreñenim profesijama prednost nad drugima. umetnicima. bez i najmanje zamerke. 11. jer sada se svako trudio da onog drugog nadmaši u vrlini i istinskim zaslugama. Meni se ta uredba o rangiranju učinila neumereno smešna. Kod nas naprotiv taj 165 .” Ja sam stigao nakon što je sledeća uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1. Ali mada su titule ukinute. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. 10. zanatlijama. Ja sam često viñao kako Bospolak. Ipak. ili da onaj ko je niska roda poželi da ga zovu visokorodnim. Istina. To je bilo toliko smešno kao da sakat zatraži titulu lepo roñenog. dvorskim slugama itd. Njega su. a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. Kad sam upitao za razlog. 5.. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. smatraju se ovde najzaslužnijim grañanima. ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju. 8. Kod nas je to prilično različito. 9. ne postoji nikakav zakon o toj učtivosti. tražila titule desetogranih ili dvanaestogranih. fabrikantima. Neka drveta su toliko otišla u svome taštom častoljublju da su. Umetnici. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola. filosofima. Oni koji državi služe bez plate. Što neko ovde više dobra dobija od države. iako im priroda nije dala više od dve ili tri grane. imenovan je za kadokija ili velikog kancelara.dvorskog savetnika. svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka.

u kojima je dotad boravio. a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu. izmenu. Posebno je čudno što da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kućište u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu. a ubili nekoliko miliona ljudi. mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva više od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. Kad sam je upitao nije li suviše težak i nepriličan rad za jednu tako značajnu gospoñu. ali oni se nisu usuñivali da se uzdignu više uz pomoć svoje otmene sestre. Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u članovima religije ili vere. da. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik. ipak je dopuštao da njime u svemu upravlja njegova žena. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najviše mesto meñu slugama dvora. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i važne poslove. stanovnici su mi dali odgovor: „Šta misliš. On sadrži mnoga temeljita i korisna pravila. šteti celoj državi. čak koju godinu pre smrti svoga muža. Niko ne sme. i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. kidaju prirodne veze ljubavi i duše. Ja sam lično video moralnopolitički sistem ili izvod iz učenja o običajima i državničkoj veštini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. Vladar čuva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji. a izdali su ih ispitni karati. zašto ej priroda ženama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoće naravi dojilje i dobrote mleka. Možda se mnogima ta sporost čini smešnom. što je nešto neobično u njegovom dobu. ali posledica te obazrivosti je da zakoni večno čuvaju svoju snagu. jer niko se ne raña sa više od pet ili najviše šet grana. O dvorskoj državi i njenoj privredi sam već nešto govorio. što na jeziku podzemlja znači Kormilar države. ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga muža. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara. Tu se pomno odmerava sve što se predlaže za jačanje. i tu su svakome na raspolaganju da ih prouči. a skoro kao kod Rimljana nekada. i dokazi o njegovom načinu razmišljanja i ponašanju koje su izdali načelnici kvartova i susedi. a pre nego što se objavi.” Ipak. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneževini. Prestolonaslednik je bio dete od šest godina. i koji ga je podučavao u učenju o Bogu. poboljšanje. Već je imao šest grana. i pokazivao je znake odličnog razuma i velikih vrlina. to čini samo na svoju sopstvenu štetu. šalje se najzad vladaru na potvrdu i potpis. koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga. matematici i filosofiji morala. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne činovničke položaje. Njene način razmišljanja pun vrline i velike duševne sposobnosti su je uzvisile na taj važan položaj. i podnese jemstvo za svoje dobro ponašanje u budućnosti. ali ih nisu smatrali važećim ako ona ne bi dodala svoje ime i pečat ispod. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu službu. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa. jedan je bio dvorski podrumar. sužavanje ili proširenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima vešti. Ja se ovom prilikom sećam sledećeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: „Ovde leži Jokan Veliki. ostale izrastu s godinama. jer mada je on imao priličan uvid u stvari finansija. junaks voga vremena. povesti. . koji su obojica umrli bez potomaka. jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju položaja. podršku. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit. da nešto zamera zakonu koji je već objavljen. iskaže zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. Ona ga je imala dugo. Nova uredba se prvo ističe na većnicama po svim gradovima. otac tridesetoro dece. kao što je rečeno. nijedan zakon nije u toj kneževini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina.nadimak dobijaju oni koji remete čovečanstvo. pod pretnjom smrtne kazne. od kojih se još uvek sećam sledećih: 166 . izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom. Kad mu je supruga ležala od babinja ili na kakav drugi način bila bolesna.” To je razlog što sve dobre žene u toj kneževini same doje svoju decu. ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumačenjem. Postoji dakle manje slobode u političkim stvarima nego u religijskim. a drugi dvorski mesar. Rahagna ima dva brata.

Šta neko nauči u mladosti. a drugi snagu tela. ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. toliko je sigurno i da niko žustrije ne teži spoljnoj časti od onoga ko ne može steći čuvenje vrlinom i zaslugama. već da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. već samo ljudska. uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima. Kako dobrobit cele države zavisi od nastave prestolonasledniku. jer kad jedan zao ili grešan čovek bude uvršćen u prijatelje vladara. i da u njim ima poverenje.1. Kad nekog optuže za neki zločin i vladar bude ubeñen u to. moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima. Niko nije toliko glup da se ne može ni za šta upotrebiti. 2. jedan može biti sposoban da čini izume i planove. on treba da smatra svojim najčestitijim podanicima. Jedna od najvažnijih regentovih dužnosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog učitelja. drugi da ih izvodi. mora onaj koji će ga učiti. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromašan. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najviše dodvoravaju i često se viñaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju. malo ih je potpuno neupotrebljivih. 7. ili su nešto zlo učinili ili im je to na umu. Za neko kratko vreme se mirno može poslužiti uslugama nekog zlog čoveka ako je taj veoma voljan za neke poslove. jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti države. jedan postojanost i stalnost duše. Nijedan se grañanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadžbine draža od sopstvene. Taj učitelj mora posebno voleti svoju otadžbinu. i po njima se ravna u iskazivanju presude. ali ga ja ne bih mogao preporučiti zbog uvredljivog primera kojim je objašnjeno. čak prevazilaziti druge u tome. Što mnoge takvima smatraju. da. a drugi kao pisar. One članove saveta. samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar čovek. uz njegovu će se pomoć uzdići mnogi podjednako loši grañani i prodreti na službene položaje. Vladar ne treba da uključi u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji. 9. ne smatraju je svojom otadžbinom već skloništem u kome kratko vreme borave. Kad sam pročitao taj odeljak. 6. Sledeće je jedno veoma korisno pravilo. ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost. koji su svojim protivrečenjem vladaru stalno na teretu. Neko može imati veliku moć prosuñivanja. ali kraj jedan gad. Čovek ne treba prebrzo da poveruje ni optužbama ni preporukama. I to onda objašnjavam mojim primerom ovako: Mi smo u našem dobu vidimo jednu čudnu životinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilično nesposobnom. jer ne istraže pravilno snagu i sposobnsot svakoga. 4. nije Stvoriteljeva krivica. 3. mora da istraži da li je optuženi ranije učinio nešto dobro. 5. biti čovek pun vrlina i uvida. neko duhovitost. kasnije postaje njegova priroda. jedan se može koristiti kao sudija. dok oni koji u državi nemaju nekretnine. Najmanje treba da uzvisi one koji najžustrije traže čast. kad čovek ume da odabere pravog. i sva pravila koja daje princu. 167 .

M. I kome može biti od koristi da postane učen na takav način. samo se površno traktiraju u školama. živeo oko 300. jer u školama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo ništa pohvalnije da kaže svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj život nego što bi odustao od jedanput izrečenog mišljenja. i zapuši svoje uši pred najjasnijim dokazima sve dok stojiš za cathedraom. i zato mu je potrebna drugačija informacija.” Meñu mnogim manama koje se meñu ljudima shvataju kao vrline. odlazi odatle kao pobednik. mogla da zavoli gospodina M. qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus. Glavni školski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muško i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao. i da se uda za jednu osobu tako loših kvaliteta o kojoj se ne može reći ništa drugo sem da je jedan od najvećih pušača duvana u zemlji. Vincitur at. što je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draža od istine. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat. n. može biti da ga je upravo zato zavolela. I. EPISTOLE Čudni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upućena ** Čudiš se kako je jedna tako lepa gospoñica kao N. Onaj ko priznaje da je pobeñen. koji se tako ubijaju tako što do poslednjeg daha drže ono što prvo zagrizu. a jedan iz nove istorije. gde se više uči mačevanje nego dobri običaji. i na isti način da se mnogima dopada ono što je drugima odvratno. Epigr. Takva se informacija može uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima. victor abit. koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izlečio. naprotiv. Propis 180 Predmeti 181 Svedočanstvima 182 Potvrdu 183 Grčki filosof. descendat Praeces victor ut ècathedra. tako da se i sa svim predivnim testimoniis181. N. sa kojima se izañe iz škole. 168 . Jedna ugledna gospoñica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u ciničnog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe. treba da im se predstavi kao najodvratnija greška. ne čudim tome. te želja da se kaže poslednja reč. Jedan čovek je drugačija kreatura. koga niko ne može ubediti rečima. jer može se videti kako se mnogim ljudima više sviña pušenje nego sveže meso. ipak ne zna mnogo. I tu se dogaña ono što se dogodilo jednom odreñenom doctoru. e. („Jedan sveti školski zakon nalaže da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. Ono što se rekomandira omladini koja uči kao vrlina. godine p. jedan iz stare. Ja se. izgubio je.MORALNA RAZMIŠLJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. I još manje se valja čuditi opštosti te greške. jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja. Ali onaj. Papile. Ovome bih dodao još dva čudna primera. Ali je nesreća to što da one studije koje nas čine ljudima. i više reči nego materije180. 178 179 Iz jedne scene iz Molièrove komedije Uobraženi bolesnik.

svaka hrana pojede i svaka knjiga pročita. Gyldenløveu. njena ljubav je otišla tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da će. po njenim rečima. već obuče prnje ciničareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom prateći njegov život u svemu i nije se libila da javno čini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinična filosofija nosi sa sobom. mada svakodnevno loše postupa sa njom. a to su rasturene tvrñave i razoreni gradovi. vanbračnom sinu Fredrika III. pa se na osnovu toga može izračunati da. tako se. a troškovi procesa se naplaćuju od obe strane. zadržale ono što su imale i pre nego što je rat počeo. ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saosećanja. Ali. Ostajem tvoj etc. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere. čime su sukobljene strane. mora prihvatiti tu prljavštinu i taj bedni život. tako da se Savoja može uporediti da čovekom koji se spolja deblja. kod kojih neko nalazi užitak u onome što kod većine prouzrokuje gañenje. živi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govoreći da ona. postaće i najsiromašnija. pošto su njegova nagovaranja bila uzaludna. jer. Učinci ratova Epistola CCCLXXX Upućena ** Sad je rat srećno okončan. ali dobija jadnu i nezdravu utrobu. što je on i učinio: i. ali je prazan iznutra. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima. i opšti mir je sklopljen. Jer i sa njima je kao sa hranom i pićem. Savoja će postati moćna zemlja hrišćanstva. 184 185 Marie Grubbe Ulriku Fr. koji je takoñe imao nesrećan kraj. ako se pri sklapanju mira može čestitati regentu. ako ne dobije Cratesa za muža. u kojoj se ne vidi ništa drugo do pusta mesta i osiromašene stanovnike. Tako da izgleda da je upravo ono što je drugima odvratno. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina. ili sa balonom koji se naduva i rašiti. sa kojim. advokat ipak uvek dobije nešto. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistočnu Francusku i severozapadnu Italiju. i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio. pošto je uvećao svoju zemlju. mada je meñu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i čak najgalantniji gospodin. kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. Jer. a nakon novog braka186. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grønsunda. nasuprot tome. kao što će postati najmoćnija. I to sam čuo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kući. ukoliko želi da bude njegova supruga. Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa.otmene i bogate prosce: da. po treći put se upustila u brak sa jednim običnim matrozom. pa se u to uveriti. Zato se i kaže da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoñica uda. a Turin ili Šamberi će se smatrati glavnim gradovima Evrope. ako svet opstane još 1000 godina i stvari se nastave istim tokom. može izraziti saučešće zemlji. mada sukobljene strane ništa ne zadobijaju. koja se nalazi kraj pristaništa skele u Falsteru187. Na to se Hipparchia nije obazirala. sama sebi oduzeti život. Jedan drugi primer iz istorije našeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je osećala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185. 189 Rat oko nasleña švedske krune (1701-13). 169 . Ja sam sam nakon prošlog rata oko španske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju. uvreme kada je njen muž bio u arestu zbog krivičnog dela. ali zadovoljiću se ovim dvama: zato me ne čudi kada čujem da se govori o čudnim brakovima. pošto su zemlje ispražnjene od ljudi i novca. 186 Sa plemićem Palleo Dyreom. jer sam svugde vide tužne tragove ratom steknute prednosti. Ratovima i procesima obično se ništa drugo ni ne postiže.

196 Trivijalni . ali je to toliko retko i. Ja sam često rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima učenog sveta. ako stanovnici ispevaju ode. Grotius.Tako da podanici mogu da kažu rečima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeñujemo. Četvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najtežih stvari 194 Preporučujem 195 Ureñenje iz podzemnog sveta . jer primećujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana. ostali skriveni da ih moljci prožderu. I u toj se. mada se takva sposobnost može meñu mladima naći. Clericus. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje. Ja zato aprobiram194 ureñenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreñena starost za takav poduhvat. time ne mogu ništa iskazati. Ostajem tvoj etc. Zato je verovatno da. ali da je pluralitet bio protiv. kako političkih tako i moralnih. koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima. kako se laćaju pera oko najdelikatnijih materija193. kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus. ispričao mi je da se u Švedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno pišu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri običaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. 190 191 Antički kralj Pir. pa bi i žito propalo s kukoljem. S jedne se strane može reći da se mnogi loši i srdnje vredni spisi time sprečavaju da izañu na svetlo dana. njihovi manuskripti. Montagne.jednolični 197 Heterodoksija . navesti argumenti pro et contra. koje se smatraju ukrasima jedne zemlje. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upućena ** Jedan švedski gospodin. Prvi put štampano u Epistole.krivoučenje 170 . Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba. a sa druge se strane može reći da bi mnoge divne knjige. Bayle i odreñeni drugi veliki ljudi živeli. i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima još ni brada nije izrasla. kao i u većini drugih materija. ipak se čovek oseti pogoñenim kad mlade osobe agiraju učitelje u važnim stvarima i kad žele da reformišu svet pre nego što su naučili da ga poznaju. Ja inače nisam nešto posebno za uobičajene cenzure. O takvima valja reći kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. ostale često skrivene da su cenzure svugde bile uvedene. s nama je gotovo. i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobedničkom regentu. Ostajem itd.Holberg ovde upućuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. Protiv ovoga se svakako može navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da čak i zelenom dobu steknu dovoljno pažljivosti. Jer prilično je sigurno da bi. a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. koji je putovao kroz grad i počastvovao me svojom Visite.

Ja samo želim da se gospoda žurnalisti zadrže unutar svojih granica. sa svoje strane. nedeljno ili mesečno. kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent. ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju.. tada su. koji su danas od najvećeg ugleda. prikazivanjem svih spisa koji se izdaju. Pomenuti novinari se ipak oni. i od kojih ni najveći kritičari nisu osloboñeni. najbolji novinari su bili i dalje jesu u službi knjižara. To je istina oštro rečeno. da je štampana kod Cramoisyja. naprotiv. Osim toga. On takoñe treba da poznaje firmu knjižare u kojoj se ona prodaje.[Književni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin piše da me ne može podržati u onome što sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica. Ostajem Vaš itd. tako da niti mogu ili se usuñuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 . I prilično je sigurno da bi mnogi spisi bili drugačije prikazani da ih nisu izdali odreñeni knjižari. Loše je ako se on pozabavi čime drugim. premda bi mogli. osim toga. a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200. Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila. koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. ne želim ukidanje učenih novina. da je od dobrog papira. 198 199 Časopisi sa prikazima Sposobnošću 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom. Ja. već i retkim genijem stekao ugled u Evropi. i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego što donese presudu. ne može se to posmatrati drugačije do li kao zloupotreba: Jer mora s zaključiti da takvi prikazivači. a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise. a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. ali kratko zatim. Ali. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma težak rad. šta se onda može prosuditi o mnogim malim. koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. korisni za sve osobe koje studiraju. tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana. ja hvalim one koji su se prihvatili toga da pišu za žurnale. ja samo želim ukidanje zloupotrebe: Što mislim da se najbolje može rešiti onim sredstvom206. kada su obavešteni da je autor spisa Mr. ako će se aplicirati na novinare iz našeg vremena. s takvim i takvim karakterima205. i da se ljudi nasumice bavi. a meñu kojima su mnogi mladi i upola učeni muškarci. pošto smatra da su žurnali198 u kojima se objavljuju novi spisi. kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima. da je dobro ukoričena. 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivačima. novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom. koji se izdaju tokom godine. da se prodaje za takvu i takvu cenu. i. pomoćnici knjižara. koji razume kritičku veštinu. kada ovako govori o nouvellistima: ……………………………………. Ja to ne sporim. Ja ću navesti samo ono što mi je nedavno došlo do ruku. 202 Dela koja je izdao Clericus. Voltaire. koji niti treba niti može da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji. I kada se to tako dogaña sa velikim nouvelistima203. koji sada vrve po većini evropskih gradova. 171 . i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. Bruyer zato ne greši. kojima mnogi dopuštaju da se vide u tim presudama. i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise. i izvodi koji se odatle uzimaju. mada mogu biti obdareni nužnim kapacitetom199. isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoćom već i skroz ismejali njegovog autora. koji nije samo velikim delima.

Ulla. što se stalno izležavaš na istom mestu. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako leži na hridi i zija. a svraka sedi na svojoj motki. koja se koristila kao začin u vinu. slušaj! Daj nek se žar za kafu u ćumur onde dole pretvara! 207 U izvornom tekstu „pimpinella”. roñako! Divno se po polju sjaji čas ždrebac s kobilom i ždrebetom. bedrinac. Kakav zvek butelja. stvorio jedan biser koji više vredi nego hiljadu jaraca. čas bik se čuje kako riče. anis. često ostvaruju najveće stvari na svetu. roñako! Corno --. koji delujem sasvim besposlen i koga ruže za učmalost. kako te nije sram. 82 Ili neočekivani oproštaj objavljen na doručku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posvećena Kralj. i Pimpinella saxifraga.MORALNE BASNE 106. Basna pokazuje da se mnogi ljudi ničim ne bave i da oni. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema. Carl Michael Bellman Epistola br. biljka. a pokatkad se jagnje usudi da bleji. Kokot po krovu skače i kao što kokoš krilo trebi lasta svoju glavu zaranja. Jarac onda reče: Fuj. u našim korpama popunim ispražnjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno miriše! Tvoje vino za ručak iz čaše ćemo izručiti s razdraganim izrazom. koji se najmanje kreću i koji su najmanje uzvrpoljeni. Odmor kraj tog izdana. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana. Podigni lonac. 172 . poslušaj našeg roga jek. A ja sam danas već prešao nekoliko milja po stenju i kamenju i krećem se neprekidno od jutra do večeri. najčešće Pimpinella anix. naš mali doručak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. ti lenčugo nijedna. ja sam.Roga jek.

Ullini amaranti214 208 209 U originalu ämnen. gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan još uz to! Krčmar. po značenju u tekstu najbliža joj je reč motiv. muzikanti.I znoji se u trudu. ta bazilika212. Zgrabi. Ulla. danas veresiju do dna table piše213. tek se ohladilo.Što oko naše najviše dira. Nebo. zgrabi u ovom času pića svoju čašu ko i ja! Nebo. malene zaloge ljubavi210. Eolovim dahom s brda i litica. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje. Jedno pile onde. s kod krilce kida. Nimfu. ti i ja! Kliknimo. flor se na grudima nadima dok tortu s bademima seče. 173 . kako ta kupola svežim listopadom povezana širi ravan u gaju raštrkanim stazama i prijatnošću! Bajno tu lišće šumi u crnim vihorima sivim i svetlim. Corno --. 211 U najbližoj krčmi? 212 Opasna mitska životinja. Kliknimo. 213 Na tabli se kredom zapisivala veresija. kako hita i znoji se u dragom trudu. Braćo i sestre. Duvajte. drveće senku krza pod dahom i duvom oblaka209. gle. ali bi se ovde teško uklopila. gle. devojke. Jezički nejasna rečenica.Divno se po polju sjaji ono208 što oko najviše dira. Corno --. Nimfu. ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u lišću. ovde upotrebljeno kao uvreda. tvari. pevajte.Hiljade cvetova raznih. Ponekad kašikom prespe preko gomile vrhnje saspe. meñ zvocanjem matorih tetaka. kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --. kako hita i tako vredna u svom žaru čas jaja čas maslinke na ružičastom tanjiru nosi.

isto još. sina boginje ljubavi.218 Najzad u zelenilu. moja lepotice. da vrati svoj život koji je dobio samo na pozajmicu. 217 Kloto je jedna od suñaja. ti mladi. zbogom. kucnu čas! Odbaci štaku. 218 Pesnik moli Kupidona. krasan joj je smijeh! Misliš da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu još u drob. stari moj.svekolikih vrsta! Duvajte. uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216. pre svega Ullu) na oproštajnoj zabavi. čini što ti rijeh: pod ruku daj se vili toj. članovi reda Amaranata. Kloto čisto iz haljetka dugme jedno odseče na Haronov poziv217. Ulla stajaše po poslednji put kao nevesta. Bože srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom. 174 214 . 216 Smatra da je dužan da istog časa plati svoj dug prirodi. u stvari.Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj ćeš poslednji oproštaj iskusiti. Ulla. gle. Doñi. da ovenča vinovim lišćem svoje roñake i obožavaoce (Frejinn rod. ovde bi se očekivalo da stoji „amanti”. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doñe rok. A ti što dižeš urnebes s medaljama se ponoseć — pripremio ti tesar lijes i blanja daske već. moj kume. tj.Poslednji put kao nevesta. muzikanti. jednom još. ali je Bellman verovatno izabrao duži oblik zbog rime. Corno --. dvije još pa i tri pa ćeš mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bačvicom što voliš dobar zalogaj — tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. 215 Rakija se inače često pila zagrejana. ljubavnici. i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --. možda je reč o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. Amaranti su.

premda si s njima piti rad. što tresuć glavom učenom prot paklu vodiš rat. A titule što skupljaš ti da pozlatiš za prošnju štap. Misliš itd. dok ti što šutiiš kao smrt.Misliš itd Ti što se samo mrštit znaš za katancima cijeli dan. klevetat ti je prava slast — to ko za šalu tek. A ti što nemaš načina na povratku iz svijeta. život loš. i ti sa zlatnom knjigom tom. na škrinji škuda počivaš. daj začuli meni sad — Misliš itd. jadni sin ne može platit kap — a ti što bijesan. Ti koji trublju slušaše kroz mnogi krvav okršaj. a zaključan ti stan — a ti od ljubomore žut što kršiš sve uz bijes i krik — daj ispij vrč za sretan put. kog budi zvon u rani sat. 175 . ti ne pozdravljaš domaćina premda ti viče: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav. svejedno svaki dan si pjan dok piće toče još. nek živi suparnik! Misli! itd. ne daj mu vrč i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misliš Ud. posrko si im čaša pet. mizeran proklinješ zipku. Misliš itd. A ti što čuvaš svoju čast dok prijatelje grdiš vijek. i ti što svilen kušaše Klorindin zagrljaj. uz odar stojeć.

I Mašta i Genije se probudiše. Tad se duša moja nañe Nebom roñena. Iz Božanskog plemena izrasla. daj! Al jednu još natočimo u pohvalu domaćice! pa tu do groba skočimo uz sjaj večernjice! Misliš itd. što Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. I Lepota se diže i nasmeja. I svetlo i život na svetu ponudi. i život nasta. Sve uze crte lika prepoznatog. Oko prostora se nova Nebesa raširiše. kažider? Pohvali gazdu još za kraj! jer svima nam je isti smjer. Po polju se čuše smehovi mira. Ali živo mi do uha stiže Visokih Sfera harmonija. Na brdu se harfe Anñela čuhu Iz dubina tamnih duša krik. pa hajdmo — do dna. Jedan glas koji se do mog srca probi. Duboko je za moja osećanja bila mrtva – Stiže onda s visina jedan dašak. I vide ona čuda u Prirodi. 176 .Je 1’ sve u redu. Jedna duša u krutoj masi plutaše. Što nikad Razum ne slutiše. Ne samo veličina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja. Ne samo nisko u dubini doline. Mrtva je Priroda pred mojim očima ležala. I svetlo stiže. I Zemlja novu odoru navuče. I samo visoko na liticama. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig) Johan Henric Kellgren Novo Postanje ili svet mašte Ti.

Za mene kad prirodu slikaš Nebesima svetla i dobra. Tvoj pogled se s pogledima dana meša. Ona je to u mojoj duši. – O. tajno genija. živo poimanje stvari! O. I ne dovoljno – ti sam užas obraduješ. Ti bezdna svetlom puniš. I prah ruševina opčaravaš.Užas se šunjaše po tmurnoj dolini. Šta si ti? – prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj duši. I nežnost u šumu izdana. Tvoj glas pesmu slavuja steče. I gaj šaputaše o zadovoljstvu I šuma uzdisaše o bolu: I gnev beše u valima mora. Osvetom se strele munja oštriše. I kedar jedno čelo diže. i njegov Sveži sjaj od tvoje puti nasta. i traži što joj treba. večno isti. Ti. Hrabrost protrese ruku orkana. I Zemlja se u Hram uzdiže U kom je ona Božanstvo. U svemu se lik tvoj preuzet vidi. Ti pustinje cvećem odevaš. čiji pečat Postanju opčaranost nosi. Tebe u miomiru ruža dišem I zapadni lahor tvoj hod ima. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. osećanja! Ko te je shvatio. I kad moja misao zaneta luta I hrli. I stid u sjaju meseca. večno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast. I traga kroz zemlju i nebesa 177 . I veličanstvenost u plamima sunca. Lepoto? – niko Sem onoga što zna da voli. O. I cvet otvori jedan zagrljaj.

Zaludu od pogleda na tebe sklonjen. U Zamku Kraljeva. Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istrže. 178 . izmoreno prostrt izmeñu dva čaršava. Ja htedoh da visine Časti dosegnem. Ja samo tebe na svetu vidim. Obrazi mu imahu boju ruže. ka podvaljku se dizaše. a stomak. i dobra i vedra i blaga Našu najveću ljubav dostojno ceniti? – Onda mi se On u tvojoj slici ukaže. tako divan i tako sjajan.Za Tvorcem blaženoga praha. Ti. njegove oble ruke mesa i srži imahu. Ja htedoh da blaga Sreće nañem. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam. Ja krenuh da pesmu o Junacima započnem. Ali skretoh na staze kojim ti hodaše. I. u kom liku treba Nežna. I sve ih u tvom pogledu nañoh. okrugao kao brdo. Ti si tu već pre mene. na Dvoru i u Gradovima. Ja meñu hiljadama samo tebe vidim. Njegova uvaženost na stvar preñe i liker nañe baš žudna njega. I pitam. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. kad moja noga u kuću kroči. od maslaca i piladi. Ali citra samo tvoje ime nauči. Anna Maria Lenngren Mučni svet Našeg sveštenika ovih dana videh jutra jednog dok još u krevetu beše. Samo mi se misao na tebe pruža: Na tvoje tragove uspomenom povučen. Kraj kreveta stajaše sto na kome taj čovek duha svoj doručak već spremljen nañe.

Kad nevinost i mir Moj trag verno pratiše. U duši zadovoljstvo prebivaše. povremeno hodaju Pod voñstvom pastira pokorno i sigurno: – Gle. daj mi Tvoju snagu u ovome mučnom svetu! Jedan način pisanja pastorala Smesti pokraj reke. pod senkom drveća. i belim nogama i zelenim butinama. Ovčarski pas i stado ovaca. inače uobičajeno ime za pastirice.grčki lovor. po helenskoj mitologiji kći Geje i rečnog boga Peneja u Tesaliji.I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom. 179 . šta je naš bedni život? Stalna borba protiv greha i taštine. Svaki čovek dobar beše. livada. sunce i proleće. – Šuma. što povremeno preko ograde skaču. Kad greh tek veštica beše I tuga namah nesta. koja se bar razume. Na mojim usnama beše šala. I zdravlje u mojoj krvi. S flautom u ruci (flauta je nužna). 221 Koridon – pastirsko ime. O. Gospode. on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Bože. Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah. Izgleda srdačno jadno i drag. 222 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1797. nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zaštitio od Apolonovog gonjenja. I perjem na svom štapu – i zlatastom kikom kose. polja. Dečaci222 Sećam se tog divnog doba Sećam se kao da juče beše. Jednu Dafne219 sa šeširom široka oboda. Toliko istinita i bezopasna da bleji. U lanenoj bluzi kratkih rukava čistu i pravu. S crvenom trakom u korsetu I mnogo ruža na houlettu220. 220 Pastirski štap. Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smeši. 219Daphné . Na jednu Gluckovu melodiju. to je idila.

Kako se vreme promenilo! 180 . S leptirima na šeširu I purpurom na obrazima. Svaka žena moja majka. O lažnosti i izneveri Ja ništa još ne znadoh. Seljačići i baroni Svi mi behu isti. Kad šamar puče I bes sa njim proñe. U radosti i razdraganosti Onaj što meñu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji beše momak. Svaka devojka moja sestra beše. Nikakve razlike meñu ljudima Ja ne videh u danima sreće.Svaki dečak. Moj jedini kolačić S tužnim drugom podelih. Radost što je prut prekide. Hiljade čilih skokova Na svežem vetru leta. Kako se tek naša žalbu ču. U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja. A grof promaši. Ali moji drugari iz mladosti. Naša mlada srca nas boleše Na grdnje i kazne Što ih drugar iz igre dobi. Istina se od nas ne skrivaše I za zaslugu i za grešku. Sećam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih. Odmah mi dragim bratom posta. vedar i razigran. Za duge potmukle svañe Još ne znadosmo. Najritaviji dečak Našom presudom nagradu dobi Kad kralja pravično pobedi. Gde često junakom beh U igrama i utrkama. Nepristrasnost beše tu Uz najmanje kuglanje.

Vi ste postali ljudi od države. – Pa šta to ta sluškinja daje. talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. I sad se oko hrane gložite I oko titula tučete. Stigla sa da prerasteš svoju lutku. Tako tražena u svim zemljama? – Hladno srce pod zvezdama. Našem Polu je to malo potrebno. Previše poverenja bol kajanja: Ne zamišljaj u svakoj ruži trn. moja Beti. Od tvoje brižne nežne majke Primi za svoju budućnost ovu pouku. Napolju u svetu što ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva. Izaberi. Teško se uz strminu verete Gde Zamak sreće stoji. Vi više ne znate mene. Po putu životnom oprezno hodaj. On je ono što oduvek jeste. Previše sumnje raña mržnju. Opreznost. Ali ne veruj u sve zlo što ljudi kažu. Naš svet. ipak je Najbolji svet što ga imamo. Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam Moja draga Beti! sada si velika. S četrdeset na plećima U mukama se hodate. Ali s vedrim i časnim razumom Beti će ih sve pobediti. Žutu put i šarene trake. Čitanjem ne arči vreme.Ja vas više ne znam. 181 . pametnu staricu. Nekadašnji dečaci. ako stalno hoćeš da slušaš. Nastanjen pametnima i budalama. Ne čast o svakom muškom srcu. I pomno promišljeno ima Više prava na smeh nego na suze.

čini to kratko.A ako ćeš čitati. jednostavnu poruku ukusa. ljubav. trudoljublje Cveće njeno tragove nogu prekriva. Gledaj tu ženu u krugu kućne ©to zna svoj pravi poziv da obavlja. Ali ako te lektira zabavlja. Prati. zahvalnost Njen život i uspomenu na nju prate. U društvu praznina ogovaranja leti. Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka. Gledaj red. Svaki čovek. blagost. I čast. poštuj pravila. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloži svoju čast. I spoznaj svoju vrednost. Neka časnost u tvojoj odeći Postane očita slika tvojih navika. Nauči da dobro shvataš njenu vrednost. Šta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee. Poštuj Beti. U potpunosti zadovoljna čašću Da časna majka i supruga bude. Dobro! u oplemenjivaču tvoga bića Pusti je da se smerno kreće. I seti se da najčešće od glupaka Mudar neku mudrost nauči. Beti. Da ti sos ne pokipi. 182 . jeste jedna knjiga. Oplemenjen razum. Suvišna pamet se ne oprašta. Beti. moja drugo. dobro svet prouči. Učena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne može pobeći. Ne traži da muška dela dosegneš. Jer od besmislica se beži. Svi ukrasi do kinñurenja doterani Samo su slika jedne lude. prosvećena duša. A znanje kod našeg pola Treba da spada samo u naš nakit. U časti toga da budeš žena. On će ti dati dosta za misli. Ali ne po tonu načitanom. Ne daj nikada da te taština sludi.

veruj mi. kako uz jadnu reč dalje. Bog zna. dobra Beti. Kad se jedna žena silno trudi Da upravljanje Državama preispita.Biraj izraze bez nezgodnih izbora. Ostani pri svome ñerñefu. Jednom nañe da je život teret. Udati se – nema teme koja se U maksimama više može terati. Onda jedna druga lenština smisli Da vreme igrajući karte ubije. dete. Od truda da karte srećno baci. Gracije se u bekstvo daju. čovek se smeje duhovitom. Rečima što prijatno iznenañuju. Naša politika toaleta. Primeti kako je pogled Lepotice oštar. Beti. da narodom i zemljom Uz božju pomoć bez nas upravljaju. Primeti. počuj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj muž koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!) 183 . Jeste. Ali seti se. Ti ćeš da se udaš – i onda će tvoj muž Sa zahvalnošću moje učenje da pominje. meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niču. mada po običaju i tonu nije štetna. Oprezno još izbegni Sve brižno po novinama traganje: Naše domaćinstvo je naša država. Ali poštovanje prema dobrom gaji. I govori. I veruj mi. tupa duhom i telom. Ne. Koja. Ne možeš zamisliti kako nas to ruži. svojim trakama. Iscrtaj svoju šaru prema uzoru. Pazi da presude ne donosiš. Daj oštrici šale svoj fini lik. ne drži govore. Nerado tu zabavu biraj. takvi poslovi nama ne priliče. Ali. Jedna lenština. Nedaj nikad da ti oni duh zbune. sa delatnim životom I duhom i osećanjem nespojiva.

Da. Praoci otmeni meñu njima. 223 224 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1803. to je način Da i u starosti izgledaš mlada. Nek ti se zadovoljstvo u kući nastani. Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima. Mi smo za nas srećni. ovde jasno dobrog kvaliteta. Gospodin Pastor svoju najbolju periku. Ako. Ona želi da svoj kuvarski razum uz poštovanje pokaže Sjajnim posluženjem i hranom. Pastorica sa svojom se kćeri Lovisom savetuje Kako da postave i činije srede. 184 . uz ono malo što učinimo. kakva nenadoknadiva šteta. Ako ne – tad budi iz besa. Moja Beti. Moje dete. Kakav užas. Grofičina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Sveštenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doći. I ja se svome vezu vraćam. Ona vlada brigama i vremenom. život tako brzo leti. Sad se prašina po dnevnoj sobi i sa portreta briše. Ali obaveze života ne zanemari. uživaj u sreći života uživaj. Beti. Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuñem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nañi.Budi blaga ako blagost zaslužuje. Nek ti u srcu mirna savest vlada. 225 långkoft Vrsta mantila ili ogrtača sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine. meñu nama. Ona nam čini lice blagim i svetlim. Primi zbivanja i sudbu lako. I. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navuče. – Sad je moja mala pouka gotova. I Sveštenici s Biblijom u ruci. pa ti neće biti teške. nattyg Vrsta ženske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila noću ili preko dana za obične dane.

Lovise svoju haljinu što u minulim vremenima U upotrebi se samo za roñendan uze. Svaki tanjir ponudi kao breg prepun. S nožem u pečenju i znojem na čelu. A Gospoñica. Na stepenicama s poklonima čestim i dubokim Stajaše Sveštenikova gospoña tako vedra na suncu. ovde su parodija. Na uredan i sveštenički način. 226 227 Nekada uobičajen način iskazivanja poštovanja prema višem staležu. Istače kolač od sira i s Lovisom se našali Povodom učenog domaćeg pomoćnog sveštenika. meñusobno se gledajući. 228 Kuče koje najčešće drže u krilu. Ali najzad se obed završi. naziv i za druga. Pastorica uze činiju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdačnonutreno posluženo. U dnevnu sobu visokorodni stranci uñoše. Stalno kaftan i kragnu ispravljajući. 229 pontak Vino iz Bordeauxa. s naklonima i ponizno. Kolačići s maslom i krofnice i pontak229 i činije Vreme dobrano odužiše. Opisaše koliko se pokorno-srdačno227 raduju Časti koja je njegovoj kući ukazana. 185 . Grofovsko gospodstvo sedeše kao na iglama. Ovakve složenice kojima se izražava učtivost sreću se u kitnjastom činovničkom stilu. I povremeno svoju lepu Belindu228 hraniše. I malo se sama jelu predavaše. Božjih darova na njemu ne manjkaše. dovoljno i puno. I kći i majka ponizno jurnuše napred Da grofovsku haljinu poljube226. Gospodin Pastor. I nutkanje i klanjanje uz sve. Primetiše Pastorov lik. jednostavnija crna vina. prstiju belih da sneg zaslepe. Sad se Grofica i Gospoñica kraj bašte ukazaše. Grofovsko gospodstvo stolu privedoše. Reče da je meso s miroñijom divno i mlado. Krilce jedno od pileta odlomi. Gospodin Pastor im u susret ode. Sve bogato. kako ste se samo potrudili! Posluženje pastoricino blagoizvoleše pohvaliti. Grofica onda snishodljivo milostivo reč uze: Bože. Visokorodni gosti.

pocrnela od sunca i debela. I nad gospodinom Grofom. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima. i našpikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma. I nape razum. kraj kapije. Pastorica. S pristojnim uzdahom nad blaženopočivšim. 186 . kraj ograde. Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju – I Gospode kako je ta devojka vešta! Lovisa se diviše Gospoñicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima. tako smerna s rukama prekrštenim. često bez rukava. Grofica maramicu izvadi.I unutra uñoše deca. Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. Koju otac i majka dovedoše. Učtivost jednu zarad svešteničkog truda izreče. – I milostiva pitanja kako se deca zovu – I spori i drski odgovori. I još onde stoje i klanjaju se. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati – Njegova smerna kći i gospoña Na stepeništu se pokloniše. koji se koristi leti preko ostale odeće. 230 231 parentacija Svečani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrtač od svile. koji ga nekada na poklon dade. Pastor parenataciju230 iskaza. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukrašen na starinski način. I razmišljaše o sličnom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola.

der topf ist’s Vaterland. tišino. Što lupetate o otadžbini? Naša je otadžbina lonac. Uprkos kantovskoj prevari i izdaji. Tebe nazivaju zbrkom kraljeva. Šta me briga za slobodu. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti. Vi uvek hoćete napred. Gužvom plemstva. šta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvučju krčkanja? — Odlučni hod patriota Prema našem mekom uživanju! 3. I svet da poboljšavate! — O. gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene Španije! Doñi s neba tvoje Rusije! 5. Taj nikada ne zgreši. gde stojite. O. Onaj ko večno spava. gde hodite! To činjahu naši očevi. Treba tu poslovicu hvaliti. 2. I neograničena vlast namesto jednakosti uvesti. sestro sna. Da. Ti lepo kočiš uzlet prosvećenja 187 . Mnogostrukošću sveštenika. Kad slobodan čovek samo hleb i vodu ima Mi slušamo krčkanje iz njega.Malthe Conrad Bruun (1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf. Das übrige sind — Frazen. 4. O. Voss 1. moj me lanac ne pritiska. Kad hranu i odeću imam? Kad se debljam i bogatim. budale.

Ubicu saslušaše i on priznade. raketama. Koji opasan beše kada se razljuti. Njegova nada beše da će s one strane groba Od svoga protivnika oproštaj dobiti. Tako jak beše taj udarac Da mu se pred očima smrče. Istupiše četiri grañana Pred sudiju. besnih reči. O. Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad našeg kovača dobijemo. Kovača odmah u zatvor strpaše. pića ispijahu. u gradu kovač. Ali zapamti. kako ti lepo sasecaš Krila patriotizma! O. Pića ispijahu (i ja sam u kafani piti hoću. Kovač neprijatelja po glavurdi tresnu. I dana više nikad ne videše. Ali čujte sada petljavine! jer baš toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izreći.Kada se suviše visoko podigne. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti neće? 188 . nek tako i Mom čitaocu bude!) Na nesreću za obojicu Sretoše se u kafani. Ja nijednog nemam. On sebi neprijatelja steče (njih uvek možeš steći. kricima oduševljenja Mi ćemo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. čitaoče! ovo: Ja samo u otmene odlazim. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796) Johan Herman Wessel (1742-1785) Kovač i pekar Bio jedan mali grad. najrečitiji Ovako mu reče: „Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite.) Kao što rekoh. Za što drugo tu i ne zalazim. Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. doñi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom. I nakon mnogo uvreda.

” „Te ja sad po pravu presuñujem. Da našem kovaču život nekako poklonim! Zbogom. Ali tu ništa ne piše Da pekara namesto kovača pogubit ne smete. On odluku svoju tad donese I presudu potom iskaže: (Ko želi da je čuje nek sad doñe!) „Jeste da kovač Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u večnost posla. Umreti. da onda starijeg uzmemo? Tako će i život životom plaćen biti. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo što se desilo životom plati Zasluženu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk. Jer u tako važnom slučaju mora se razmisliti. Ali kako u našem gradu samo jednog kovača imamo. dobri ljudi! učiniću sve što mogu.” — „Ali razmislite.” Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoše.” — „Da. Moraću stvar da odgodim. veleumni čoveče!” — On po zakonu svome pomno prebira.” — „Tu živi jedan siromah stari pekar Koji će ionako uskoro odapeti. Morao bih sasvim s uma sići Kad bih njega mrtvog želeo videti. Za njegov zločin mi pregrozno ispaštamo Ako mu se pomoći ne može. dragi prijatelju! život se životom platiti mora.” reče sudija.Tako dobrog čoveka nikad dobiti ne možemo. Koliko god da žive oni hteli. „ta vam ne beše loša.” — „Zbogom. A to će jednom svi ljudi. kad čovek to još ne želi. I zlo je stvarno. Mi dvojicu imamo. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa. No ovde dvojica hleb peku. Naravoučenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stiže kada ti se najdaljom čini. 189 .

” I zlo je stvarno. nakon smrti stiže. Gde nikom hladno nije. mada bi svi to hteli. Na vrat Vam ja natovarih. I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. jadnik. „Onaj sin.Taj gospodin o kom pevam. „Zašto sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano. Jer s one strane učinih ono Što vi ne mogoste. Uzdahe seljaka ne hteti slušati. Koliko god bih ja to rado hteo skriti. Ne mrznuti se. „tako loše ide. Sve tako pomno hteti znati.” I zlo je stvarno. 190 . Onde. I tako uči svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi žena bližnjega to htela. „Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do kože drao I njihove uzdahe ne htedoh slušati. Ništa ne odbiti hteti. Ne moći kada čovek to želi. mada ste hteli. „Ali ti. Tu srete svoga kočijaša i zgranu se: „Šta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo. hteo bih znati. što uzrok beše. odgovor beše. Što ona više nije izdržati htela. mada bi to rado hteli.” I zlo je stvarno. da ste sada tu. Jer gospoñu odbiti ne mogoh hteti. Poznate stvari neko rado hteo skriti. „Moj sin se kurvanju i kocki odao I više novca proharčio No što je moja imovina izdržati htela.” I zlo je stvarno. I zlo je stvarno. „Meni”.” I zlo je stvarno. Videti ono što bi rado poreći hteo. Zašto si ti ovde. što beše tako krotak i dobar I nikakvom biću žao ne nanese.” I zlo je stvarno.

Što bi žena bližnjega to htela. Svoje je pete do kraja iskrivio. S nosem pravo k nebu što ga pokriva. Epitaf Ovde leži poručnik Stabel O. Za sitnice rodio se. Nikada ništa vala nije ni radio. Svoje je pete do kraja iskrivio. jadi. nikada srećan bio. bio sitno dete. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roñen za sitnice I nešto veće nije ni postao. Nikada ništa vala nije ni radio. Nešto veće i ne posta od ovog poete. O. priče i piva. nikada srećan bio. potpuno jadan. Pa i od života na kraju se smorio. I ne može u ruci što je sad siva Više da poigrava sablja kriva Što mu za života najdraža biva Pored rakije. To je trenutno sve što ja znam O sendvičima i ljubavi. S nosom pravo na gore I nije više u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdraže Pored rakije i priče. Pa mu se na kraju i život omrzio. Ljubav i sendviči Da sendviči nisu hrana. 191 . I ljubav nije mržnja. potpuno jadan ovde on počiva. Poručnik Stabel sad večni sanak sniva. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio. On je jeo i pio.

Tu su Kamoene moje grudi ispunile.Bog 234 Louise. – 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blažeći bol drema Često nuñaše Louisi234 Zaborav ljubavnog jada – Gde se radosti smeše Odmoru putnika. i diže svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu. I broji svoje blago. Gde Rungsted ogradu oko najčistije radosti stavlja. I dišu. žena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potražila utočište na imanju Rungsted. koju ruže šire. i osećaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meñu zlatnim snopovima.Johannes Ewald Blaženstva Rungsteda Oda 1 U svežim senkama. Čas čudeći se hita Meñu šumama katarki. Gde pevačica gradi I cvrkućući otkriva svoje gnezdo – Gde penušavi potoci Čas uspavljuju. 192 . i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan što se kraju bliži. Stalno jednoličnim padom. 232 233 Kamoene . – 2 Gde krda riču. čas bude Ljubimca kamoena232. osećajnog pesnika. Lakonogim sinovima šuma. – 5 Gde jad i bol. U tmini. – 3 Gde šaljivi talasi Prskaju lutalicu čije oko Čas zureći prati Sive humove Helsinga. – I traga.muze On .

Oče svetova! – Tad pevah – Ti Silni! – Ti. gde moje oko Trag Visokog nañe. A nebesa se okupljaju oko njega. Tvoju dobrotu. Na slobodu koju vrline brane! – Kerubimi čuju Njegov smeoni glas. što jedini Izazva tu želju iz mog bola. Prijateljice! – Može li boginja pesme Tonovima što se tope nagraditi tvoje krilo. i šuma što se čudila Odjekivala zakonom Stvaraoca. O. Koga Moćnici neba236 slave! – Gle prah237 može da nosi Tvoje bogatstvo. Na prijateljske obaveze. – 8 Blaženi pesniče. i sreća Ljudskim se grudima širi. Reci! – Može li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? – O. Tu je moja pesma rasla. Koga je sreća u svoju izbu pozvala. Mudri! – Bože! – kao mirijade. Iz kog je moje blaženstvo poteklo? – (1775) 235 236 Visko . – 9 Ali Ti. o. – 6 Videh tvoje tronove.anñeli 237 Prah . Najplemenitije Srce – Gde ljubaznost krasi Najstrože vrline.Radosni tvoj trag nañoše. Ti Visoki235. Svemoći! – i dugo gledah – Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnuše – Svaki list.čovek 193 . reci mi.Bog Moćnici neba . Tvoju čast. Plamenom dušu obuze – tad se moja pesma diže! – Tad moćni zvuk besneše! – 7 O. Oče! – i ja pevah – i radost Kidaše uzdrhtali zvuk usana.

I loše. – I kao što se tako prečesto zbiva. u čiji vlast zapade – Uze bezosećajno.Magarac i seljak Basna Jedan magarac. čije prilike vi prezirete. Nosio je. Da i nebo na njegove krike ču – Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu – Njegov gospodar ponosito – jer životinja beše njegova. Čak magarcu – o. plemeniti ljudi. A kako to nikakvu štetu nije moglo da nanese Onda – mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuñuje. Tvrdio je da sve može da ponese – Svakoga dana sve više na našeg magarca tovario. Sve dok ne dobi više da nosi Od onog što obično beše – Ali – ništa zlo nije takvo da gore ne može biti. Nastavi magarac kukavno da kriči. Jer našem dugouhom se to i zbi. Može gore biti nego što jeste. u veri da tako mora biti. Strpljivo. Koje jadnici tako retko žele da napuste. Onaj put kad gospodara promeni – Škrti seljak. redovno. Sve što mu dadoše da tegli. čim ga isplati. S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: „Nekorisni drzniče! dereš li se? – „Onda ćeš još više tegliti i još više batina dobiti – On je svoje reči održao – ali s ostatkom nade. odgovori ponositi magarac: Ne! – „Nekad sam se olakšanju samo od tebe nadao „Tad sam se drao – mada si mi izgledao neosetljiv „Na sve moje muke – na sve moje krike – 194 . dan za danom. Zapazite dobro šta ovde zborim! – Čak magarcu. Umnožiše se njegovi tereti i ožiljci od biča – O šta sad jadnik da čini? – On svoje stanje lošim nañe – i tako jadno njakaše. Našeg magarca – Delo dobrote! samo za sebe. Onda krete voljno i prestade da se žali „Ha! viknu seljak zadovoljno – tako treba učiti Vas lenje magarce da nosite – „Sad više nosiš no ranije – pa zašto se ne dereš? „Ne. sviknut na terete i udarce. samo zato što mogaše da nosi mnogo. Drao se dokle je mogao stajati – Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla – kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju noć odmora pokazivalo.

„Ali sad. čiji duh ne može odoleti Smeñim devojkama s bujnim grudima. O utehi i blaženom spokoju. Drugi se tope kao slana na suncu. svaki veći jad. 240 Bragi. 4 238 Meni – jer često su se pastiri iz dolina243 Verovatno napisana 1776. štampana 1780. Znak da je okonča – Mome M***238 1 Fijuk mača i zvek štitova Neke primorava na poj. 239 Nordijski bog Tor. ti Frejo ljubavnika242. Nego što imaju snage – Svaki novi. pravniku. kome je Ewald bio učitelju. Pesma o Bjarkiju i pozdrav suñaja. svejedno mi je „Da li će te mi pomoći smrt ili ti. ali sad „Više mi ne trebaš – smrt će mi sad pomoći – „I veruj. 3 Mnogi postoje. kamerjunkeru na dvoru kraljice udove. Tad se nasmeši prijatelj siromaha – I smrti ljubazno da. 195 . Nego svi naši uzvici – Jer ako u nevolju potonemo. Kad potlačeni nauče Šta je magarac kasno shvatio. Ratnika Tor239! 2 Kada penušavi vrč samo svetluca. I liju reke suza. Tek tad: tad će podnositi Svoje uslove s više bodrosti – Što da se deru kao budale. a tvoje uživanje.. Uzdišu milozvuk i sniju i dišu Vatrenu želju.. ti bezdušni. bog pesnika u nordijskoj mitologiji. I ne mogu. Povlače duh u šumni kovitlac. Spomen-piće tekoše s plamenih usana. o. Da stvore veće muke. Bragi240 će uvek sa sokom Odrerija241 Mešati medovinu. i kad hoće. Na zadovoljstvo svojih neprijatelja. 242 Nordijska boginja Freja. posevećena Frederiku Moltkeu (1754-1836). 241 Kazan u kome je spravljeno piće koje daje moć pesničkog umeća. U tvojoj dubravi. Daje nam sve jaču nadu. Po svakom kamenom srcu? – Tirani su uvek slabi. i koji je posećivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao.

Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumačile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. verovatno znači anonimno. nasmešeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju. srebrnastosiva. 245 cimbriske Halvguder. 246 venlige Dyder. „Prijateljima Zemlje. i samilosnom braćom siromaštva. bujni ponosu! Mene. moj najplemenitiji M***. prijatelj ljudi). o. Brižno je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca. ali nikada me Nisu pesmom ispunili. o. Mosel. tj. koji se smilostivio na ljude. 243 244 Dalens Hyrder. 251 Cherubim. pastiri iz dolina. Spasitelj (u spevu Adam i Eva). Visoka (tako izgledaše uzdrhatala dojilja) Lebdeše suñaja. 250 Philet („onaj koji voli”. Smejahu se i plakahu. Balder iz speva Balders Død. Ti. Bistra. – sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. i vrline i umetnosti „Prijateljima. poznata po okolnim vinogradima. Moćno ispunjavaš grudi i moje harfe Uzdrhtale strune. prigodne pesme kraljevskoj kući. 10 Zato sam pevao umotan u kišu prašine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu. „Oduševi se i poj!” 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248. godine u kojoj iskazuje sopstvenu i opštu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. što se iz suza diže. 8 „Oduševi se. jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. „Oduševi se dobrotom i miroljubivim kraljevima. Svima koji su čuli moju harfu što se topi. Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. tako reče bujna suñaja. Christjan i Fredrik. meñu njima i Moltke. najslañi. 248 Rolf iz speva Rolf Krage. 249 indsvøbt i en Støvregn. koga poznavaše i voleše M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. 11 Zato. nordijski (danski) velikaši. ljudi. 6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme. pritoka Rajne. Samilosnik prema prahu. lepe vrline. kao Mesec iza kišnih oblaka. tvoje rumeno grožñe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. Mene. 7 Tiha. – 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek moćno začarali. Zemlje Volitelju! Zato mi. koja nekada u kolevci Grudi mi opčara. 196 . ovde Bernstorff na nebu. kao osmeh. 247 Støvets Forbarmer.

veličanstvena Arendse – jedna od tih senovitih lepotica čiji je osmeh nalik suncu sa kišom otežalog neba – čiji je mah jedan prodoran. odnesem nekakve čipke – Poslušao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoñicu H** – Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izašla pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uñem – ona je ušla – o. s krupnim tamnim. priuštio onoga ko bi je bolje no što ja mogu učiniti. sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti. izješće moju rascvetalu Arendse – Ona je sad otisak tuge.Život i razmišljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? – Ili je to bila jedna Dulčineja. blistavim očima. dve okrugle. hodala je ka mom ležaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu šaku – „Nekadašnja vremena su nestala. izgleda mi. s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pružila bodež – i rekla – ne boli. mojih nereda i mojih nesreća! – Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! – kad ćeš se isušiti? – Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srećna – ona to nije. i zurio u ono mesto na kome je stajala. da ublažiš svoj čemer – pusti da samo jedna suza sažaljenja na njega kane! – Ja sam imao moju Arendse – a sad je neko drugi ima! – Otrov što je nekada pekao i mučio. – kao Arija kad je. sa borbenom i nepobedivom uzvišenošću. i ni jedna jedina suza nije htela da olakša moje zgrčeno srce – O. kći i majka užasa svakodnevno dovode do ivice groba – Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse došla dok sam ležao u svojoj usamljenoj kolibi. fina i oštroumna. Bože! – o. rekla je. nebesa! – O. rekao sam. ti koga je svet namučio i napustio i koji sediš svojom usamljenoj kolibi i čitaš ovaj list. dok joj je smrt bila na usnama. odmerenim. nagradio i sačuvao njeno savršenstvo – o. moj Petije! – Sa melanholičnim. u koju se ne može gledati bez strahopoštovanja i teško voleti bez obožavanja – jedna Arendse. kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju dušu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike. moji čitaoci! – O. bez drugog društva sem svoga jada i svojih bola – bledi u usahli su bili obrazi divote. i ko onda može da je vidi? – ko može da je oseti kao ja? 197 . ti. jad što grize. koji senče snežnobeli vrat. u ime Kupida. koje je ikada kucalo u korsetu! – Imao sam je – O. veoma nesavršenu kopiju – To je bila moja Arendse. daleko od toga – radije bih joj nego rado. moćnih. bujne – – o. nebesa! – ja se zaboravljam! – ali najvažnije! – jedna Arendse. malim povijenim nosom. sad se prikrada i ubija! – Uspomena na moj gubitak! – koja nagriza. usnama na kojima kao da se gracije šale. moja Arendse! – moja Arendse! – – Jednog prepodneva . sa najmekšim srcem. ili tačnije rečeno imala me je jedna divna. debeli kao kesten smeñi uvojci. sav moj jad. plemenita. postojanom i visokom dušom – jedna Arendse. ona su nestala. koju dotad nikada nisam video. najnezaboravnijeg. razara misao! – Izdan moga očaja. onako kako se odmah – iznenada – na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se očuvao nepromenjen – u mom srcu. očaravajućih brineta. ipak bih proizveo samo njegovu mutnu. i hitro otišla kao da se bojala da je rekla suviše – Da. imao sam jednu. zbog tebe – Ona je ušla – – – moja Arendse – – Usudio sam se na pokušaj da je opišem – Ali i da posedujem umetnost jednog čitavog Rafaela ili jednog Petrarke – i da čitav svoj život upotrebim da njen lik opišem. najblagoslovenijeg u mom životu. a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre još uvek je svetlucala samo u njenim očima – Ona mi je izgledala kao vrlina što pati. vedrom. jedan neizdrživ zrak dubokoumne vrline – jedna od onih nametnih. koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? – Ne. laganim hodom jedne Klementine. elastične. zamolila me je da nekoj od dece njene braće i sestara. nebesa! – o blaženi trenutku. koga je bol učinio osećajnim i osetljivim. Evalde”. slika smrti – Sad je jedna užasna bolest. sa vrlinama punom. sažaljenja! – Jad.

moja Arendse! – Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio – Zašto te onda ima neko drugi? – Možda je to bogohulno – neka mi Bog oprosti. i ne primećujući to. možda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote našeg maternjeg jezika. taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruševinama Atine. blaženo grotlo neimenovane ljubavi – O. zaista boli – Želim da zaboravim – – ako mogu – … Moji obrazi goreše – moja kolena klecaše – promucao sam svoju poruku. ljubav. hiperborejski Apolo bi možda dobio svoj hram završen pre bilo kog drugog. S nutrenom radošću iskreno priznajem da je jezik ono čemu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti — i neka posledica ovoga pročitavanja bude ta da čitalac ostane ravnodušan prema njihovom piscu.Ljubav je blistala u njenim očima. meñutim. osete nagrañenim njegovom zahvalnošću! 198 . Zato sam u svim mojim beznačajnim pokušajima mnogo manje gledao šta nego kako — manje na grañu nego na odeću onoga što sam hteo da kažem. ne misleći ni na šta drugo do na Arendse. i vatra bogova. ono s koga pisac posmatra svoje čitaoce: jezik. ne videći i ne osećajući ništa drugo sem nje – Ona mi je često kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost – a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time što se tako lako moglo primetiti – Kad sam po ćutanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao. rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan. po svemu sudeći ili odmah počela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tužan. naime. svoj užasan uticaj na moju sudbinu – Ali meni je bilo suñeno više patnji nego što najdublji pad može prouzrokovati. ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi – ljubav. ako je tako – ali to zaista. jednog Wielanda i jednog Vossa. jedino što deli sa svima i svi dele s njim. taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne. Nemačka ima jednog Lessinga. koliko sam to mogao. jer teško da bi ko drugi mogao pouzdanije računati na podršku svih muza. i kad sam. a posebno pesnici čije sposobnosti znatno prevazilaze moje. i to razmaženo muzikalno uho čiji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblažem šušnju perioda i tonova. kao naša Thaarupova himna. na kraju stigao do ivice jednog visokog stepeništa. moja bi se ljubav. i bilo je odreñeno da ću svojom ljubavlju izgubiti više nego život – Jens Baggesen Predgovor — Postoji. ni ne primećujući. ta kritika gracija. Neka svi naši danski pisci. blaženi plameni poleteli su iz njene šake do središta moje duše – Nisam više osećao sebe – Izašao sam natraške i svakog se trena klanjao. ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza – priroda. usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu šaku na svoje usne. ljubav se šalila na njenim usnama. budu oduhovljeni brigom za jezik. I nešto u tome ukusu. kome jedino dugujem čast da me ponekad uračunavaju u njihove redove! Neka budu sve više svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama. iznañe da sam više nego nagrañen za onaj trud s kojim sam ih sačinio. a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jezički osećaj. Ali koliko je samo mali broj onih koji čitaju knjige zarad jezika premda je on. nebo i zemlja su nestali. zagrejaniji za jezik kojim on piše. pod podjednako srećnim okolnostima. ali da. bez sumnje. čine to oblikovanje lakšim nego kod drugih naroda čije jezike znam. jedno stanovište s koga bi čitaoci mogli da posmatraju čitav sadržaj i najsloženije zbirke. S podjednakim brojem pregalaca. u svim pesničkim delima ono najvažnije! Možda najvišem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to oštro logičko oko čiji pogled otkriva više od glavnih niti povezivanja zaključaka i ideja. da nije bilo njenog uzvika. a moje nabujalo. ali ne valja zaboraviti da nemački genije svoje majstore koji će podizati hram ukusa bira meñu stotinama. dok danski traga meñu desetoricom.

A stražara je sila daha njegovog oduvala. I bezdan drhće. Da ukratko iskažem svoje veruju u ovim stvarima.Neka mi bude oprošten ovaj mali izlet moje strasti koja — uprkos svih neprijateljskih lažnih optužbi koje su mi upućene — nikada nije ohladnela u mome srcu. radosti! Savršeno je Sveto pismo. Oboren je kamen i pečat skršen. Vi. kad ga jednom opšte prosvećenje pokaže u svoj njegovoj lepoti! O. Vrati se. kako prijatno. kako obogaćujući bilo gajenje te duše kod nas! O. Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. Ipak svetlo pobedi Za večna vremena. On živi. A vera se diže Meñu zemaljske usudi S nebeskom nadom. Možda ja ne volim manje svoju otadžbinu zato što volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj. Vi. žalosne žene. Tako grob posta Do sreće staza. on živi i stalno te prati 199 . Jezik smatram dušom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne može previše preporučiti njegovo gajenje. U sjaju se javlja. i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato što je danska. ja sam siguran da bi i same gracije. kad bi se samo jednom u svim školama učio danski. I pobeda je njegova. Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo. kad bi meñu živim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeću nakon što su se ogledale u svakojakoj drugoj. O. rasterano stado. moram priznati da jezik smatram jedinim suštinskim čime priroda razlikuje jednu naciju od druge — i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadžbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne države. tim pre što se nikako ne može odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. koga ovde tražite? Živ nije meñu mrtvima. o. svome pastiru. glave što se pognuste Kraj podnožja krsta. kad bi se svugde učio njegov izgovor. svetlo nad grobom! On živi. visine blaženstva! S neba pozdravljen. Kako bi lako. Oborena je smrt. Haleluja! Ovde se izmeñu svetla I tmine bitka. zadržale bi danski. i neka sud našeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokruži moje ubeñenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale reči za svoje melodije! Frans Michael Franzén O.

Haleluja! (Švedski psaltir.Nevidljiv s nebesa. kroz svoju smrt bi Prvi u životu. ali prvo razdvoji Kukolj od žita. o. Haleluja! Samo jurite. On sam. Zašto ste neutešni? Kako brzo i dan I noć minuše! Uskoro će zemlja dati Svoj zagrljaj vašem miru. mrtav zarad naših greha. Ubrzo ćete vaskrsnuti Nalik semenu što klija. zašto kukate. Haleluja! Vi pobožni. 1819) 200 . o. Kao svetlo se širi Njegovo učenje s hitnjom. koji ih zasadi. vremena! Njegova crkva je postojana. Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoče meñu mačevima I lomačama o Bogu. I svedoče o njemu. Koji. uteho u svim nevoljama. na kraju će stići Da letinu skupi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful