SADRŽAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROŠTVO PROROČICE .........................................

.............. 6 GOVOR VISOKOG .................................................................... 12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIČKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grímsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANðANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Bršljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o požudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIŽEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEŠKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST ................................................. 132 VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEŠKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROŠVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i željan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekär Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Božje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad taštinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 Švedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linné ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum .......................... 159 [Moja životna želja je presečena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to peče .................................................. 161 Ne tako, što skakućeš tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMIŠLJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

2

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mašte .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Mučni svet................................................................................ 178 Jedan način pisanja pastorala ................................................. 179 Dečaci ...................................................................................... 179 Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam ............................ 181 Grofičina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kovač i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaženstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 Život i razmišljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzén ................................................................ 199

3

RUNSKE STROFE
*** Eskil podiže ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobeže pred Upsalom1. Junaci podigoše za bratom svojim kamen na brdu čvrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, ženi svojoj. Doći neće supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu beše Odindis dobra sestra. *** Torgerd podiže ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On završi istočno u Grčkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, završi Asur istočno u Grčkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi »atuti5«. Boi takoñe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno čuvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisån koja protiče kroz današnju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivača runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraničnim područjima oblasti Södermanland i Västmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisån; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije isključeno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojnički logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - možda Holmgarðr (Novgorod?) a može biti i da a holmi znači „na steni”, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno značenje. Od više predloženih tumačenja dva privlače pažnju: rune se čitaju „Kari varþat uti”, kada at funkcioniše kao sufiksalna negacija, dakle, „Kari ne pogibe napolju”, ili „Kari varþ at Dundi”, dakle, „Kari bi ubijen kraj Dundeeja” (luka u Škotskoj). Ovo drugo tumačenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

1

4

8 6 Slični stihovi su poznati iz Proroštva proročice: „iorð fannz æva. raiþ može da znači i „jahaše” i „vladaše”. bratu Ingvarovu. muslimana. prebačena iz Ravene u Ahen.*** Gunar podiže kamen Lidbjornu. Sad sedi naoružan na gotskom ždrepcu sa štitom na remenu prvi meñu Meringima. hraiþmaraR znači „more reidgota”. sinu svome. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istočnogotskog kralja Teodorika Velikog (†526) koja je 801. 7 Särkland . 5 . Zemlja će pući i nebo gornje6. né upphiminn”.zemlja saracena. *** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu. Oni idoše muški daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoše hranu umreše na jugu u Serklandu7. *** Jahaše Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. ‘zemlja ne postojaše nit nebo iznad’. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rökstenen ispisanog runama.

8. sunce sija s juga na kamenje sale. njima zornima zlato ne manjkaše. silne i sitne. devet se sećam svetova i devet prostora. godine da broji. sveti i silni o tome se svetovahu: noći i menama nazive dadoše. 7. Sunce ne znade gde sale imade. Motsognir tamo beše najznatniji u plemenu patuljskom. zvezde ne znadoše gde mesta imadoše. Tad svi odoše bogovi savet da drže. Dok sinovi Burovi zemlju ne digoše. bezdan beše Ginunga. nadmoćno snažne iz Jotunhejma. mesec ne znade moć koju imade. ruku onu desnu okolo vidokruga. 10. al trava ne rastijaše. Sunce baci s juga. 4. sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. 3. patuljci mnoge čoveku slične od zemlje stvoriše. a Durin drugi. oni što silni Midgard stvoriše. nakit skovaše. veče i vreme užine. Sreću se Asi na Samocvet polju. zoru imenovaše i zračni dan. onih što me pradavno podigli behu. 6. kao što Durin reče. nakovnje napraviše. neba nemaše iznad nit zemlja postojaše. zemlja tad beše zelenim zalistala lukom. dok tri ne doñoše divovske neveste.STARIJA EDA PROROŠTVO PROROČICE 1. sveta drvo čuveno pod zemljom stajaše. 5. Sa pločama u dvorištu presrećni behu. nit peska beše nit pučine nit prohladnih talasa. sinove Heimdalove. Tad svi odoše bogovi savet da drže. svetište i svetilište visoko stesaše. prve što se sećam. 2. saputnik Mesečev. Oče palih. da ispričam priče stare praoca. Sve za pažnju molim svete rodove. 9. 6 . klešta stvoriše alat spraviše. Jotunova se prvo sećam u prastarju roñenih. Doba beše davno dok Imir bejaše. išteš li.

Frar. 16. Bombur. Vili. triput je spališe triput roñenu. Skirnir. nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova. ostareloj deci. Hornbori. do Jorovola. mnogo. ljudima sudbinu. Mjodvitnir. Har. Dok iz družbe one ne doñoše trojica domu onom Asa silna i dobrostiva. Tek i Torin. duh oni ne imahu. An i Anar. Dah oni ne disahu. kad Gulveigu na kopljima držaše i u sali Harovoj plamenom sažegoše. Skafid. Vit i Lit. stoji večno zelen iznad vrela Urdova. Bitke se seti prve u svetu. Tror. pa ipak još živi. Austri i Vestri. dah dade Odin. Bavor. Train. Altjof. iz izdana onog pod drvetom što stoji. Eikinskjaldi. nit krv nit zbor nit boju zdravu. Alf i Ingvi. Igdrasil se zove drvo visoko. Urd se zvaše prva. 19. Jasen znam da stoji. Mladice stižu odande mnogoznalne tri. 7 . krenuše oni od kamenja sale. dolazi od njega rosa dolinom što pada. Ai. život dosudiše. Aurvang. Tamo beše Draupnir i Dolgtrasir. 15. Hlevang. 21. 17. Nordri i Sudri. Vindalf. Gloi. Nii i Nidi. belim zalivano belutkom. Fundin. Kili. zakone doneše. Hepti. Nori. Svior. 12. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem. potonja Verdandi. Fjalar i Frosti. Ai. um dade Henir. Veig i Gandalf. krv dade Lodur i boju dobru.11. Eikinskjaldi. Lari. 18. Dvalin. Aurvang sedišta. 14. Freg i Loni. Fili. Bivor. Haugspori. Nali. na zemlji nañoše ne malo nemoćne Aska i Emblu sudbine neznane. – ivere srezivahu – a Skuld treća. Fin i Ginar . ne malo puta. Hanar. Nar i Nirad – sad sam patuljke – Regin i Radsvid – redom nabrojala. 13. 20. Virvir.

u buljuk nanišani. 25. Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom. vidi ona gde se lije vodopad bogati iz zaloga Odinovog – znate li dosta. Koplje baci Odin. čini bacaše. Heidi prozvaše domu pristiglu. dobi predanja učena i proroštvo čini.22. Posta od stabljike što slaba izgledaše hitac hudi. i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog – znate li dosta. Gondul i Geirskogul. Sad su nabrojane sve žene Herjanove. ili bogovi svi žrtvu svečanu da prime. Hod ga odapnu. prastari kad stiže. čaraše pomamno. pogleda daleko i podalje u svetove postojeće. 32. As užasni u oči je pogleda: . porasla stajaše nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. Sama napolju sedeše. opasni. sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smešao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao. mogoše Vani proroštvo ratno po poprištu da gaze. sina Odinova. Skuld štit držaše. provaljene behu podgrade na Asa gradini. Odine. 8 . a Skogul druga beše. Jedino Tor delaše. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 26. radost ona rañaše zloj ženi. vračaru vidovitu. žrtvu krvavu. ugovori svi postojani što izmeñu postojahu. Tad svi odoše bogovi savet da drže. jarosti prepun – on retko sedi slične vesti kad čuje! – pogaziše se zakletve. sudbina prikrita. 31. ili ne? 29. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jašu u svet ljudi.Što me pitaš? Što me kušaš? Sve znam. Videh Baldra. 27. 30. sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate. Hild. čarobnjaštvo znaše. 23. reči i zaveti. bitka poče prva u svetu. Gun. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje. spremne su valkirije da jašu po sukobištu. ili ne? 28.. 24.

Stajaše tamo na severu. 38. kida kurjak ljude – znate li dosta. rodi tamo rodove Fenriove. 43. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti. toliko je sala pletena zmijskim leñima. Odinov sin. ili ne? 34. budi on bojnike Oca rata. u domu Helinom.Brat bi Baldrov brzo roñen. na Sumornim poljima. jedan od njih. 35. pivnica jotunska. a Frig plakaše u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta. Sedeše na bregu na harfi sviraše divovki pastir. postade onaj mesec što skinu. i oni što tuñe poverenice zavode. vetar zlokoban posta – znate li dosta. 33. uze. kukuriče dole treći duboko u zemlji. na lomaču dok ne baciše Baldrova ubicu. Vale tada splete veze jake užad behu čvrsto od creva upredena. vrata severu okrenuta. jotunski moćan. brojni ih pregazuju. Brimir je posedovaše. Nit ruke praše nit kosu češljaše. uže će prsnuti. 41. Teče reka sa istoka kroz doline ledene. Vidi ona brzake burne. kukureknu nad njim na vešala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. Vezanoga vide kako leži u Vrč dubravi. 9 . Puni se životima pomrlih ljudi. ljudi krivokletnici. na Obali leševa. presrećni Egter. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. Salu vidi gde stoji. Mrvi Nidhog onde mrtvih leševe. sablje nosi i sečiva: Slid je nazivaju. ili ne? 42. sala od zlata Sindrova roda. gigan garavocrven. ili ne? 40. druga sala na Okolni stajaše. 44. osvetu. krvolije kurjaci. 37. 39. ili ne? 36. noć star. sunce svetlo omrknu sledećih leta. od sunca daleku. al uprkos tome žena zlosrećna – znate li dosta. crveni bogova stanište crvenom krvi. prilika zlokobna na Lokia podsećaše. Sedeše stara na istoku u Gvozdenod šumi. sedi Sigin tamo. kaplju graške otrova kroz badže i otvore.

vije se Jormungand u jotunskom besu. sija mač suncem padaju padine kamene. kreće Naglfar. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. od sestara deca krv skrnaviti. Vidar. Mnogo ona zna mudrosti. hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi. 55. Mnogo ona zna mudrosti. vesela klikće orlušina. teško je u svetu. 53. a sjajni protiv Surta ubica Belijev. 46. doba vetra. a Freki hitati. huči sav Jotunheim. uže će prsnuti. 51.a Freki hitati. govori Odin s glavom Mimovom. Braća će se boriti bratoubice postajati. Surt s juga stiže sa izdajom grane. Stiže tad silni sin Odinov. vreme sekire. 45. 47. sa njima je brat Bileiptov u družini. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. mnogo još vidim budućeg. požuruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne sažeže. lešine kida crnobleda. svet dok se ne sruši. Loki ih predvodi. Hlinu tad dokuči nesreća druga. 52. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. blud velika. uže će prsnuti. Šta bi s asima? Šta bi s alfima? Sede Asi na savetu. Jaše Hrim s istoka. jeka odjekuje Gjalar-roga. puca drvo prastaro. kad Odin ode u okršaj s vukom. mnogo još vidim buduće. vek mača. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. pred kamenim stenju patuljci kapijama. 54. sudbina se budi. drhće Igdrasil jasen uspravni. Laña plovi s istoka Muspelova će pristići pučinom pratnja. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. znalci iz planinskih zidova znate li dosta. nijedan čovek neće nikog da poštedi. a Freki hitati. Mnogo ona zna mudrosti. visoko duva Heimdal. lipov štit pred sobom ima. doba vukova. Sinovi se kreću Mimovi. potucaju se divovke. 50. mnogo još vidim buduće. štitovi popucali. valja zmija valove. polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. 48. ili ne? 49. ubi. 10 . a jotun se oslobaña. Frigina će tada radost pasti. rog u vazduh pokazuje.

diže se vatra. i potomci brata oba zajedno da podižu vetrova dom veliki – znate li dosta. padaju vodopadi. mnogo još vidim buduće. zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena. Sreću se Asi na Samocvet polju. nosi u perju Nidhog mrtve – – iznad polja leti – sad će ona da potone. padaju s neba zvezde sjajne. Mrači se sunce. Baldr će doći. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. ili ne? 64. Mnogo ona zna mudrosti. u more zemlja tone. Tad stiže onaj moćni na sud glavni. Ponovo će onda ploče čudesne od zlata načinjene naći u travi. 66. 58. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom uže će prsnuti a Freki hitati. živeće Baldr i Hod na bojištima Hroptovim. sinu zabi Hvedrungovu mač do srca obema rukama. 61. 62. Tad dolazi leteći aždaja tmurna. – proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog – preñe potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplašen. nestaće nevolje. 11 . silni odozgo što svima vlada. 60. onaj što u planinama ribu lovi. otac je tako osvećen. dimi životonosac. Polja će nesejana plod nositi. odozdo iz Nid-planina. Vidi ona gde se podiže po drugi put zemlja iz mora zelena večno. one što ih u prastarju plemena imaše. ili ne? 63. 59. vuka užasnog. verne će tamo u večnosti svoj družine da stanuju i dobrobit uživaju. 65. visoko leti orao. 57. bogova rata svetištu – znate li dosta. Heni će tad ivere žrtvene da izbira. sin Odinov zmiju stupa da obori.Sin Odinov. ubija je srčani stražar Midgardov. neman blistava. plameni se visoki pod samim nebom igraju. 56. Pristiže tad moćniji potomak Hlodinin. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca. i o obruču zemlje moćnom zbore (i velikih se sećaju dogañaja) i Fimbultiovih drevnih runa.

na stranom imanju bolje je od zlata. Razum je potreban onom što daleko putuje. tako se pametan čuva. nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. goru užinu na putu niko nema od onog ko se prepije. 5. oči tragaju. . jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. Kad vrata otvoriš kuće nepoznate.GOVOR VISOKOG 1. gost kada doñe. hrana i odeća čoveku su potrebni kad stigne s puta preko planine. Časni domaćini. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. 8. 11. kod kuće je život lak. 4. budi oprezan. na porugu su svi koji ništa ne znaju a meñu pametne ljude doñu. 12. budi pažljiv. gde da sedne. kad pametan i ćutljiv stigne na imanje. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. radije pažljivo razum pokazuj. loši saveti često mogu doći iz tuñih grudi. Voda i ručnik i prijateljske reči čoveku su pre obeda potrebne. 9. ipak pivo nije. Tako dobro za ljude kako ljudi kažu. retko mu se zlo dogodi. Srećan je onaj koji slobodno sluša pohvalu i tople reči. 10. 3. govor i ćutanje nanovo. 2. uši slušaju. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti. Vatra je potrebna onom ko je ušao i hladno mu je oko kolena. gostoljubiv duh rado bi sreo. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim čulima. na poziv nerado kraj vrata čeka ako važan posao ima. što više piješ to manje možeš svojim malim razumom upravljati. 6. 7. razum je uteha siromaha. Srećan je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu.

nazvati lošim niko neće ako onda rano odeš u krevet. 21. 22. govori što treba ili ćuti. Nesmeo čovek veruje da će večno živeti. 15. Jadan čovek naopake naravi stalno se žali i kudi. 18. Pijan bejah. Proždrljivom čoveku. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi. u životu se sveti. umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre. čim dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. ako ga koplje poštedi. svakom čoveku razum krade. vedar i veseo treba svaki čovek da bude sve do smrtnog dana. da i sam ima mana. treba da zna. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. 20.13. 13 . Mučaljiv i pažljiv mora knežev sin biti i oružju vešt. 23. ako se dobro pazi u borbi. Nepametan čovek uvek bdi i mnoge misli premeće. mrtav pijan. 24. ako razum manjka. ali ne zna. ali starost mu nikad mira neće dati. Rog s pivom isprazni. perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. 14. 17. 16. često stomak čini čoveka smešnim kad je meñu pametnim ljudima. a ne zna da iza ljubaznih reči pametan možda prevaru krije. na pijanci je najbolje to što se razum vraća. njegovi dobri prijatelji. ali umeren s pićem budi. na imanje se s paše vraća. ali nerazuman čovek nikad ne zna meru svoga stomaka. 19. kod umnoga Fjalara. Ptica zaborava kruži nad pijankom. Mnogo meñu ljudima treba putovati pre no što se sigurno može znati šta se krije u duhu onog što razumom svojim ume da upravlja. Stoka zna kad je kod kuće čekaju.

34. nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da drže. Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meñu ljudima ih širi. tako će doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaña. lako se može dogoditi da i najdraži dosadi ako zaboravi da ode. 27. Čoveka koji rado u kući kao gost biva poštedi prezrivih pogleda. 14 . 29. 30. ali do pravog prijatelja prečice vode i najdalje kad stanuje. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. Prijatelji su mnogi i dobro se slažu dok se kao gosti na gozbi ne sretnu. smatra da je pametan onaj koga ne pitaju. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ideš na gozbu. brzo otkrije kad na sabor krene da će ga malo njih podržati. Nepametan čovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe. niko ne zna da on ništa ne zna ako jezik drži za zubima. 32. sedi miran i ćuti. ne ostaj u gostima stalno kod istog. ne valja sedeti alav i nesit ni reč ne prozboriti. brzoplet jezik koji uzda nema često sebi navuče nesreću. Reč čoveka koji nikad ne ćuti često počiva na nesigurnom tlu.25. sedeo i smejao se ne shvatajući bes što je oko njega rastao. kod kuće je svako svoj gospodar. 33. Nepametnom je čoveku meñu drugim ljudima najbolje da ćuti. 31. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje. 28. ali reči za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. Mali je dom bolji no nikakav. 36. 26. njegovi dobri prijatelji. 35. Smatra da je pametan kad najzad ode gost što gosta uvredi. s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne moraš da prosiš. Oprosti se.

48. ako prijatelja imaš i lepo o njemu misliš. jer neznano je znati po putu dok putuješ kad će koplje zatrebati.37. najduže traje. 49. često neprijatelj dobije ono što prijatelju beše namenjeno. Ako imaš koga kome ne veruješ. zalutah na putu. 39. 15 . često ga posećuj. deli misli s njim i šalji mu darove. a želiš da ga ipak iskoristiš. 43. Dobro svoje koje je sam stekao treba čovek na svoje dobro da troši. čovek je čoveku radost. kod kuće je svako svoj gospodar. 46. Prijatelju svome budi prijatelj. Darežljivi. I opet o onom kome ne veruješ: vidiš li prevaru u njegovom duhu. mnogo šta gore poñe no očekivano. Mlad bejah nekad. bez smelosti je go čovek. 47. 44. ali skrivaj svoje misli. to čini prijateljstvo vidljivim. Tako darežljivog čoveka nikad ne sretoh da nije sam poželeo poklon. njemu i njegovim prijateljima. i hoćeš koristi od prijatelja da imaš. 40. Slušaj. i sam kretoh. 41. Odeću dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi. škrtica se poklona kloni. 38. ali bednik misli da je sve opasno. 42. Odeća i oružje pokloni su za prijatelja. smej se i ti. Mali je dom bolji no nikakav. nek uzdarje ide za dar. hrabri ljudi najbolje žive. kad prijatelji poklone razmenjuju. ali lažno misli. ali ako ti se smeje. ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude. 45. ili tako široke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije. lepo zbori. ako sreća hoće. smeši mu se. lažju ga za prevaru nagradi. osećah se bogatim kad drugoga sretoh. Niko ne treba ni koraka od oružja svog na polju da ode. Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem. stajaše onde kao delije s odećom koju dobiše. retko tugu nose. srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki. lažju ga za prevaru nagradi.

to samo brigu u duhu stvara. 57. zajedno s drugima znanje sabiraš. takav je čovek koji prijatelje nema. najlepši život onaj čovek živi koji zna umereno mnogo. 52. mala oseka: mali je duh ljudski. Gladan traga nad vodom leteći orao iznad mora prastara. Cepanica gori i pali cepanicu. 53. bez kore i četina. Čist i sit treba na sabor da jašeš čak i kad je odeća pohabana. Osrednje pametan treba da budeš.50. Osrednje pametan treba da budeš. niti su svi podjednako pametni. 55. usamljen čovek maloznan ostaje. ne suviše uman. Mala plima. 61. Mlad bor vene na posnom tlu. često zahvalnost nedostaje. Suve cepanice i kora za krov. po tom se čovek meri. Nemoj stalno davati velike poklone. unapred niko ne treba svoju sudbu da zna. ranoranilac je već upola bogataš. 56. plamen podstiče plamen. 58. 60. 54. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko ljude zapošljava. bezbrižno je srce retko u grudima prepametnog. 59. ne stidi se obuće i kabanice niti konja kako god jadan bio. zašto dugo da živi? 51. ali šestog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva. mnogo se gubi s jutarnjim snom. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko želi život i bogatstvo da stekne. retko plen uhvati vuk što leži a spavalica pobedu. po drvetu koje možda traje pola godine ili celu. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meñu nevernim prijateljima. takav je čovek 16 . s pola pogače i polupraznom čašom dobih dobru pratnju na putu. ne suviše uman. Osrednje pametan treba da budeš. ne suviše uman. 62. svugde je sve različito.

74. Pozvaše me u kuću i ovde i onde ako mogadoh bez hrane. i život bez mana. a još češće za mesec. 66. ako ga sačuvaš. Dvoje je u istoj vojsci. 64. pivo beše popijeno ili još nespravljeno. 65. ali jezik je ubica glave. Dobro je imati sina pa makar kasno roñena. Moć svoju treba uman čovek s merom da koristi. 75. Često prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno. lako ćeš kravu steći. 68. Ćopav može konja da jaše. ja pojedoh jedan. a smrt čekaše kraj vrata. malo je od leša koristi. Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku. neko je zlata pun. gluv se bori i vredi. vetar se može okrenuti jesenje noći. retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. neko je siromah. Reč koju neko kaže drugim ljudima često mora gorko da okaje. bezruki pastir da bude. 72. slep je bolje nego spaljen biti.meñu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podržava. Ne zna onaj ko ništa ne zna da zlato mnoge sludi. Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja. što tri znaju. Bolje živ nego neživ biti. 67. u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. 70. požar videh kako besni na imanju bogataša. retko kad nespreman vreme pogodi . 17 . ako si živ. kad jedriš s malim jedrima. nemoj mu to zameriti. nekome prijatelji. nekome su sinovi radost. 63. da ostane za palim čovekom. zna ceo svet. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo. nekome bogatstvo. 69. meñu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji. ali ne dvojica. jedan nek zna. 73. 71. zdravlje svoje. za pet dana često se menja. nekome dobro učinjen rad. S bogatom užinom noć lako prolazi. ali dva buta visiše kod vernog prijatelja.

Pune torove videh kod Fitjungovih sinova. ali nikad razum. ženu kad je spaljena. zmiji sklupčanoj. bolesnoj teladi. ali sjaj reči nikad ne umire u časnom glasu po smrti svakoj. tad raste njegova nadmenost. Rečima devojke niko da ne veruje. vuku što zija. sad stoje s prosjačkim štapom. bandoglavom robu. 82.76. 85. mamu proročice. a od štita zaštitu. S večeri dan hvali. – rune sila što vladaju. – da je najsigurnije ćutati. jedno znam što nikad ne umire. varljiv je to prijatelj. i najmoćniji znalac sreza. sigurno u glupost ide. udarac od sečiva. streli što leti. ledu noć starom. 78. a ni svoje žene. lakoumnost u grudi smeštena. sud o smrti svakoj. i sam tako umireš. Luku što puca. maču slomljenom. To spozna onaj ko o runama pita. po mraku sa ženom zbori. pivo kad je popijeno. Umire stoka. Umire stoka. konja kod kuće gaji. 79. 81. 87. igri medveda ili detetu kralju. vrani što kriči. mladu kad je udata. i dobije dobro i zlato. plamenu što žeže. umiru ljudi. i sam tako umireš. talasu što raste. mnoge su oči dana. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj. mač kad je upotrebljen. tek pobijenim ljudima. kotlu što vri. a od žene poljubac. 80. kupi mač potamneo i mršavog konja. ženskoj reči u krevetu. led kad ga preñeš. umiru ljudi. jer na kolovratu im je srce stvoreno. Ako nemudar čovek ljubav kod devojke stekne. 83. 84. ali psa kod drugih. 86. po lepom vremenu veslaj. svinji što grokće. bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka. talasu što se obrušava. one koje dični bogovi sačiniše. 18 . 77. drvetu iz korena iščupanom. Po vetru drvo obaraj. od broda brzinu traži.

bratovom ubici ako ga sretneš na putu. kneževska čast ništa ne beše spram imati to belo telo. ako mene želiš da dobiješ. ali nikad ne bi moja. ne budi samouveren da u sve to veruješ. Odine. Ono što u srcu stanuje zna samo čovek sam. 19 . najgora je boljka za čoveka svakog da ga ništa ne raduje. mišljah da ugovor o ljubavi čvrst beše. 91. Sad otvoreno govorim. svom željom i mislima. 95. 98. „S večeri. mišljah siguran. vreme poljem upravlja. doñi nanovo. a razum sinom. laskanjem su mnogi pobedili. ako nogu slomi –. i najpametniju to sludi. niko da ne veruje. Povukoh se nazad. moja je trebalo biti. Bilingovu devojku na dušeku nañoh kako spava kao sunce divna. reci koliko je za tebe lepa. lepo lice često zavede pametnog kad nemudar izdrži. Niko drugog nikad da ne ruži zbog ljubavi njegove. ili kad hrom po visoravni irvase juri. 89. brzonogom konju. Niko drugog nikad da ne ruži za ono što se mnogima dogaña: lako može želja jaka od mudrog budalu da učini. poluizgoreloj kući. jer to i znam: prevrtljiv je muškarac prema ženi. 97. oboje mogu gadno da prevare. rano zasejanom polju. – uzalud je konj. 92. sve može poći naopako ako dvoje nije zajedno za to. Ako želiš ljubav od žene da dobiješ: poklone daj i lepe reči. Ljubav neverne žene kao vožnja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljačnim dvogodcem loše ukroćenim. puno mi nje beše srce.88. 90. i ne prebrzo sinu. Tako sam osećao dok sam u šašu ležao i devojku čekao. ili premet jedra po oluji.” 99. 93. 94. u duhu je svako usamljen. najlepše govorimo kad najlažnije mislimo. 96.

zlo uzdarje ja onde ostavih za celu njenu dušu. postigoh cilj uz mnogo reči u Sutungovim salama. a Gunlod ostade plačući. 20 . 106. teškim putem moradoh da krenem. Dobra beše kupovina i dobro je iskoristih. 104. Vedar u kući i dobar prema gostima i uman čovek treba da bude. jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. 101. videh i ćutah. cela garda beše budna. videh i ćutah. plamteće buktinje prema meni nosiše. kučku jednu nañoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavaše. tako spasoh život i telo. 105. Kad sunce izañe čuće divovi novosti o Visokom u Domu visokog. Izbliza se može dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude. Pitanje je da li bih mogao čitav kući stići s jotunova imanja bez Gunlodine pomoći. malo što onde ćuteći dobih. 109. 107. Kad u svitanje nanovo doñoh. progrizoše brdo. da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. 111. Ratijeva usta za mene put načiniše. iznad i ispod idoše jotunski puti. one što ruku oko mene svinu. straža u sali spavaše. to je znak glupaka. raspituju se za Bolverka. ko onda da mu na reč veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo piće. Do jotuna odoh. podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh. onde napolju kraj Urdova izdana. Zakletvu na prsten verovah da Odin položi. Gunlod mi onde dade na pozlaćenoj stolici gutljaj skupocene medovine. to iskusih onda kad pokušah da lukavu devojku namamim. vešt na rečima i pamtljiv ako hoće mnogo znanja da ima. budalom se može nazvati ako premalo govori. dobre devojke. i često da o dobrome govori. za ranjeni duh njezin. ona me samog prevari. sad sam opet kod kuće. 103.100. Kad veče pade i opet doñoh. 108. Vreme je za govor sa stolice umnih. 102. – veštom mnogo ne manjka.

slušah jezik ljudi; o runamo čuh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, čuh šta rekoše: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne ustaj po noći i napolju ne izlazi sem za stražu ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne odmaraj se u zagrljaju žene što mañija da te ne začara. 114. Može da učini da ne brineš više o putu na sabor i kraljevim rečima; hrana ti se gadi i društvo ljudi; zabrinut u san padaš. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: nikada nemoj zavesti tuñu ženu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako po planini ili fjordu hoćeš da putuješ, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikada nemoj nevernom čoveku dati da o nesreći tvojoj sazna; neverni čovek nikada zahvaliti neće što si mu iskreno dušu otvorio.
118.

Nevernu ženu videh da govori tako da jednom čoveku smrt navuče; lažni jezik mu smrsi konce, a ni reč ne beše istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako imaš prijatelja i lepo o njemu misliš, često ga potraži; jer šiprag raste i trava je visoka po pustom, negaženom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nañi radost meñu dobrim prijateljima i nauči da za druge brineš.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo krši; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome možeš dati celu dušu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nešto tako nemudro nikad nemoj činiti kao što je svaña sa budalom. 123. Nikada ti čovek zao za dobro delo zahvaliti neće, ali dobar čovek pohvalu ti donosi i čini da drugi do tebe drže. 124. Onaj kome možeš otvoriti dušu, biće ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi važan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: ne troši ni tri reči na svañu s ludim; pametan često popušta gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne pravi obuću ili dršku za oružje sem za sebe sama; ako se drška iskrivi ili obuća žulja nesreća je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Slutiš li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, već se raduj dobrome što je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne gledaj gore dok si u borbi – ludilo može često ratnika da zgrabi – pa te neće neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Želiš li vedre časove s dobrom ženom i njeno prijateljstvo da zadobiješ, lepo joj obećaj i obećanje održi, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Molim te oprezan budi, ali ne suviše oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa ženom drugoga čoveka, a treće je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. Često nisu sigurni oni što u kući sede kakav je čovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da ništa ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Prastarom mudracu nikad se ne smej, često je dobro što stari kažu; često pametan govor iz sasušenog meha stiže što visi meñu kožama i leži meñu krznima i ljulja se meñu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne šalji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okreće otvorena za sve; daješ li poklone, dobro će ti ići i niko se neće moliti da te zlo snañe. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Kad pivo piješ, tad traži snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv mañije, zovu protiv kućne svañe, – protiv mržnje mesec pomaže –, gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, čvrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noći, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoše rog; izviñah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i piće jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi beše; od reči me reči opet tražiše, od dela me dela opet tražiše.

23

142. rune ćeš naći, rune tumačiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sačiniše i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Znaš li kako da urezuješ, znaš li kako da tumačiš, znaš li kako da bojiš, znaš li kako da kušaš, znaš li kako da moliš, znaš li kako žrtvu da prinosiš, znaš li kako da šalješ, znaš li kako da kolješ? 145. Bolje je nemoljen nego da previše žrtvuješ, onaj ko daje, ište uzdarje, neposlato je bolje nego previše žrtvovano. Tako urezivaše Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva žena ni iko drugi ne zna; Pomoć se jedna zove, i ona će ti pomoći protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba što iscelitelji žele da budu.

148. Treću znam koja mi mnogo treba ako hoću da sprečim one koji me mrze; sečiva tupim svojim neprijateljima, tad oružje više ne grize. 149. Četvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za mañije pogodnog; onaj ko želi da podjari moju mržnju, od toga šteta ih stigne više nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih što su u njoj na klupama; koliko široko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima što je znaju radost i korist donosi; ako mržnja raste meñu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

Osamnaestu znam. na sreću ako naučiš. od mača ne pada. Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima. na nesreću sinovima jotunova. od doma i duha. Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod što tone. kraj Delingovih vrata. mogu da učinim na krive puteve da stignu od kuće i obličja.154. alfima dobrobit. Šesnaestu znam ako kod žene lukave želju svu njenu želim da imam. Sreća onome ko ih kaza. 162. 163. 161. nek ih koristi ko ih sad nauči. oluju na moru zaustavljam i smirujem more čitavo. Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu. niko nepametan to ne zna. 156. sve ase i sve alfe ja poznajem. 157. režem i bojim rune tako da leš oživi i sa mnom govori. sreća za onoga ko ume. 158. takav je kraj bajalica – osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roñena. za dobrobit dece ljudi. 155. 25 . neranjeni sve vreme. sreća za onoga ko ču. patuljak. Sedamnaestu znam da što kasnije mladu devojku izgubim. obrćem duh beloruke žene i um njen ceo preokrećem. 160. na korist ako prihvatiš. koju nikad ne podučavam devojku ili ženu muškarca – sve je dobro ako samo jedan nju ume. na uspeh ako zapamtiš. Sad su reči Visokog iskazane u Domu visokog. pod štitom bajam silno se kreću neranjeni u bitku. Sve bajalice moraš izbeći dugo. Lodfafnire. snagu on bogovima bajaše. Hroptatiju um i mudrost. 159. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva. Četrnaestu znam ako ljudima želim imena bogova da iskažem. Desetu znam ako vidim veštice kako se igraju u vazduhu. neranjeni iz bitke. Trinaestu znam ako lično doñem i dečaka vodom posvetim. 164. on ne gine ako se u borbi nañe.

ružno lice. debelu i grubu. nazvaše ga Rob. beše na putovanju duž neke obale. moćan i hitar stiže Rig koračajući. crnokožo. na sred daske je ona iznese. iskrivljeni zglavci [nokti grubi]. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. Rig imade savete dobre da im da. devet meseci proñe od gostovanja njegova.RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa. Doñe do imanja žena hodajući s blatom po nogama. Na rad je išao snagom svom. Rig imade savete dobre da im da. 8. 7. Ai i Eda s prastarom podvezačom. spravljao terete. pogrbljena leña. konopac od like pleo. umni as. Uze onda Eda tešku pogaču. 9. zatim leže u sred kreveta. 2. uñe u kuću. prsti debeli. 4. duge pete. po zelenim putevima. po imenu Heimdal. na sto stavi činiju s vodom od skuvana mesa. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1. Jednom stiže on. 6. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. 3. Hodaše tako dalje sredinom puta. vatra na podu goreše. 26 . posuše ga vodom. sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. po sred puta. star i snage pun. jedan sedi par kraj ognjišta sedeše. 5. granje kući nosio po ceo dan. opaljene ruke. Vremenom poraste i lepo mu beše. po šakama njegovim koža beše rapava. ode zatim dalje. 10. Dete dobi Eda. bogova. stajaše onde izba s vratima zatvorenim. punu ljuski. lepo tele za gosta skuvaše. a supružnici svako sa druge strane. ustade u krevet ode.

zvaše se Ropkinja. Kćeri im se zvahu Drumba i Kumba. Drumb. Okvinkalva i Arinevja. svinje gajili. 15. krevet spremiše. [sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. tu sedaše jedan par s poslom svojim. Kjefsi.iskrivljen nos. [Rig imade savete dobre da im da]. [Uze Ama. 11. sin u kući kod nje je sedeo. Klur i Fjosni. Lut i Legjaldi..] 18. 20. mislim. govorio i šaputao. 12. spremaše tkanje. Digralde. dole beše drven pod. stajaše kuća s vratima zatvorenim. na glavi kapu imaše. a supružnici svako sa druge strane. kolovrat okretaše. ograde su popravljali. Sede mirno na sred klupe. gradili su i lepo im beše. ustade u krevet ode. 14. rukama radiše. 16. Drot i Hosvi. Rig imade savete dobre da im da. devet meseci proñe od gostovanja njegova. Eikiplugin. Reim i Klegi imena im behu. Rob i Ropkinja. Žena tu sedaše. vatra na podu goreše. 17. Muž drvo za prečku na razboju deljaše. brada beše čista. uñe u sobu.] 19. Rig ode dalje pravo putem. košulja dobro stajaše. maramu oko vrata. Isja i Ambat. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. ode zatim dalje. Avi i Ama posedovaše kuću. nakon radnih dana. njive gnojili. Fulne. na ramenima kopče. 13. Od njih potiču svi rodovi roblja.. čuperak na čelu imaše. pojas oko grudi. koze čuvali i treset kopali. zatim leže u sred kreveta. Totruhipja i Tronubeina. 27 . Decu dobiše. po sred puta.

Tegn i Smid. vodom ga posuše. Spraki. lan gladila. grudi svetlije. Dete dobiše. 28. Rig imade savete dobre da im da. Od njih potiču svi rodovi seljački. ustade u krevet ode. Brud. široke rukave. crvene puti beše s budnim očima. 25. spremiše krevet i stan stvoriše. žena Momka u lan umota. Svani. 22. Bui i Bodi. kuću tesao. posut beše pod. 30. Breid. 27. stavi ga na sto.21. 26. obrve blistave. Bondi. Unutra uñe. Svari. rukave zatezala. gradiše i lepo im beše. prstenjem se darovaše. prema jugu vrata okrenuta. plavošarenu potkošulju. Snar. bikove je krotio. zatvorena behu. ralo pravio. Rig ode dalje pravo putem. Hauld. 28 . Kćeri dobiše s ovim imenima: Snot. Hal i Dreng. kola pravio i za plugom hodao. maramu podiže. zatim leže u sred kreveta. vrat belji od svežega snega. 24. 29. Dete dobi Ama. Onda uze Majka šareni zastirač. uzeše se. Fljod. Bratskegi i Seg. Vremenom poraste i lepo mu beše. 23. tetivu uvrtao i na luk stavljao. 31. jedno u drugo gledaše. supružnici sedeše. se zvaše. Doma je odvezoše s ključevima za pojasom i haljinom od kozje kože. u stubu alka. na grudima broš imade. udadoše za Momka. senike gradio. snaha. sprund i Viv. a supružnici svako sa druge strane. Ristil. igraše se prstima. stiže do sale. beo od lana. domaćica je gledala ruke svoje. Bundinskegi. Domaćin je sedeo i strele pravio. Otac i Majka. sedeše pod mladinim velom. Feima.

ime mu svoje dade. bele od pšenice. 38. bitku izazva. Rig hodajući. vitkoprsta. planine injem posute. pili su i zborili dok dan ne zañe. kopljem vitlao. Poslanici idoše po rosom ovlaženim putevima. 33. devet meseci proñe od gostovanja njegova. delio blago. konje jahao.zatim uze kriške tanke. Zatim je jahao kroz crne šume. 32. baštiničke zidine. prastara selišta. doñoše do sale gde Glavar živeše. urezivao štit. naučio da pliva i mač je isukivao. Sina dobi majka. u svilu ga umota. ode zatim dalje. Sam je posedovao osamnaest imanja. lešine napravi. Knez ga nazvaše. oči oštre kao u mladunčeta zmije. ibrik s vinom. 36. zemlju zadobi. vodom ga posuše.] Tri noći on ostade stanovaše kod njih. kći tu sedeše. 39. konja pusti da juri. sinom ga nazva. Stasa Knez u sali. [zatim leže u sred kreveta. Iz šume izañe Rig hodajući. stavljao tetive na lukove svoje. beloputi obrazi. na zastirač ih stavi. Na sto iznese prepune činije srebrom ukrašene. svetla mu beše kosa. pametna i beloputa. a supružnici svako sa druge strane. ustade. Rig imade savete dobre da im da. zvaše se Erna. sve do sale jedne. štedar sa zlatom i prstenjem beše. slaninu i bupce. čaše srebrom okovane. strele pravio. stavi na sto ptice pečene. 37. džilit bacao i franačko koplje. polje crveno oboji. po sred puta. 29 . 34. do kreveta ode. 35. mač isuka. svima dade skupoceni nakit i vitke konje. nauči ga runama. štitom je vitlao. pse podbadao. zamoli ga da uzme baštiničke zidine.

47. Isprosiše je i kući je odvezoše. lukavost koristio i bi bolji.40. Bur se zvaše najstariji. Tako su rasli sinovi Kneževi. Sa Rigom se nadmetao u veštini runa. kopljem vitlali. povećaše rod. strele deljali. više on znade: ljudski život da spase. 46. nauči govor ptica. 41. Arving i Mag. rune vremena. Dan i Danp imaju bogate sale. 30 . puštao strele da lete i ptice zaćutaše. sečiva da otupi. ode pod lan. 43. mač da isučeš i neprijatelja obaraš. 42. Barn drugi. postadoše prastari. Kone. more da smiri. Kund se zvaše jedan. bolju baštinu nego što je tvoja. mladiću. jašu brzo brod preko mora. udade se za Kneza. 45. Tad reče jedna vrana. konje krotili. Kon mladi je jahao kroz šipražje i šume. štitove oblikovali. večite rune. Nid i Nidjung – veštine sve naučiše – Son i Svein – plivanje i na tabli igru –. obaraš? radije bi trebalo konja da mamuzneš. plamene da zgasi. 44. sedeše na grani: zašto ti ptice. snagu imaše kao osmorica ljudi. brige da ublaži. duhu mir da pruži. tad steče pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. 48. zajedno su živeli srećni onde. Kon najmlañi. sečiva im grizu krvave rane. Jod i Adal. Ali Kon mladi znade rune.

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i čekić svoj nigde ne nañe, tresaše bradom, bacaše kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipaše. 2. I uze reč i prvo reče: „Slušaj sad, Loki, šta se dogodilo, što niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: čekić je moj ukraden.” 3. Otidoše tad do Frejina lepa imanja i uze reč i prvo reče: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato obličje, da čekić svoj možda povratim?” Freja reče: 4. Rado ću ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra.” 5. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan imanja asa i stiže unutar imanja jotunova. 6. Trim sedeše na humu, kralj divova, pleteše traku od zlata

za kučke svoje i skraćivaše grivu na kobilama svojim. Trim reče: 7. „Šta se zbiva s asima? Šta se zbiva s alfima? Zašto sam stižeš u dom jotunova?” Loki reče: „Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj što krije Hloridov čekić?” 8. „Da, ja krijem Hloridov čekić dva dana hoda duboko pod zemljom; niko neće povratiti čekić odande ko mi ne dovede Freju za mladu.” 9. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan doma jotunova i stiže unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze reč i prvo reče: 10. „Nosiš li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! Čovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko leži, često laže.”

31

11. „Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je čekić tvoj, kralja divova, niko neće povratiti čekić odande ko mu ne dovede Freju za mladu.” 12. Zajedno divnoj Freji odoše, i uze reč i prvo reče: „Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova.” 13. Freja besneše, frktaše od ljutnje, soba se tresijaše i pod njom drhtaše, puče držač širokog ukrasa Brisinga: „Luda za muškarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otišla. 14. Skupiše se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako čekić Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze reč, najbelji bog, budućnost vidi kao svi bogovi vani: „Svezaćemo na Tora veo za mladu, dati mu široki ukras Brisinga,

16. neka mu veza ključeva za pojasom zvecka i ženska odeća preko kolena pada, na grudi mu učvrstimo široko kamenje i vešto maramu zavežimo.” 17. Ali onda reče Tor, pouzdani as: „Mene će asi zvati bednim ako veo za mladu na mene privežu.” 18. Tad reče Loki, Lauvejin sin: „Ćuti sad, Tore, s takvom pričom! Ubrzo će jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj čekić ne doneseš.” 19. Onda svezaše na Tora veo za mladu i široki ukras Brising, staviše vezu ključeva da za pojasom zvecka i žensku odeću preko kolena da pada, na grudi mu učvrstiše široko kamenje i vešto maramu svezaše. 20. Tad reče Loki, Lavejin sin: „Povedi me sa sobom kao sluškinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?”

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoše; Odinov sin teraše do Jotunheimena. 22. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, kći Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja još nedostaje.” 24. Veče brzo pade, tmina se steže i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene ženama, Sifin muž isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Gde vide mladu oštrije da grize? Nikad ne videh mladu jače da grize ili devojku više da pije medovinu od ove.”

26. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 27. On podiže veo željan poljupca, ali odskoči unazad pravo preko sale: „Zašto Freja ima tako užasne oči? Plamen mi se učini kako žeže iz njenih očiju!” 28. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 29. Unutra uñe jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: „Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoćeš da imaš svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo!” 30. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Unesite čekić, mladu treba posvetiti, položite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.”

33

31. Hloridovo srce smejaše se u grudima kad postojani čekić oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novčića i udarac čekića namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj čekić zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od očeve šupe do kuće. Od toga zadobi tešku muku na srcu. Skirne se zvaše Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad reče Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s našim sinom; pokušaj da saznaš šta to muči snažnoga momka. Skirni: 2. Gadne reči mogu da očekujem, čini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokušam da saznam, na kog je ljut taj snažni momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meñu bogovima, to želim da znam: zašto sam sediš u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zašto tebi da kažem, mlado momče, teške brižne misli? Svetlo vilenjačko svetli svih dana, ali ne na moju žudnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teške da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, možemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetleše, a svetlo s njih punjaše nebo i more.

34

ti što si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma? 35 . Gerd: 16. s konja je sjahao. Skirni: 8. Bolje može da bira onaj ko napred sme nego ko prestrašen jadikuje. koji sam seče ako je hrabar onaj što ga isuče. Reci mi. i tvoj mač. Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kuće. Ona mi je tako draga da od pradavna jedan muškarac nije više voleo. koji sam seče rod divova. a da me psi ne izujedaju? Pastir: 12. pravo preko buljuka divova. Reci mu da uñe u našu kuću i popije skupocenu medovinu. sad moramo krenuti pravo preko planina od kiša mokrih. Jedna robinja reče: 15.7. obojica ćemo stići na cilj. Skirni reče konju: 10. Gerd: 14. Konja ćeš mog dobiti. kako da sretnem mladu devojku. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana. konj po polju pase. Skirni ujaha u Jotunheim i stiže do Gimijevog imanja. mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. palacavo plamenje. 17. Kakve su to buka i galama što čujem ovde u kući našoj? Zemlja se trese i sve se kuće na Gimijevu imanju drmaju. i moj mač. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. neću izbeći onaj dan koji kraj života znači. ali nijedan as i nijedan alf ne žele da zajedno budemo. tu gde sediš na humku i motriš na sve puteve. Skirni: 13. pastiru. Jesi li smrti posvećen ili si mrtvac možda? Nikad nećeš ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku. Ovde čovek jedan stoji. Konja tvog želim. Frei: 9. palacavo plamenje. Mračno je napolju. onog što visoko nosi kroz mrak. ili će nas obojicu oboriti prejaki jotun. onog što visoko nosi kroz mrak.

28. biće borbe izmeñu borbe željnih. Vidiš li ovaj mač. 26. devojko. ni za vek naš dok živimo oboje neću se staniti i živeti sa Frejem. Prsten uzeti neću iako beše spaljen s Odinovim mladim sinom. u tebe će Hrimni zuriti. po svojoj volji. Ludilo i ošamućenost. niti od mudrih vana. ali verujem da sretneš li Gimija. tad je smrti posvećen otac tvoj. znamenitija ćeš biti od čuvara bogova. ja što sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga. devojko. koji u ruci držim? glavu ću odseći 36 . Gerd: 20. 19. tanak i ukrašen. 27. Šibom za kroćenje ja udaram i tebe ću ukrotiti. u tebe će svi buljiti. Onda ti nudim prsten koji na vatri beše spaljen s Odinovim mladim sinom. kao uzdarje ako mi budeš rekla da Freju daješ celu svoju dušu. koji u ruci držim? od njegovog sečiva pašće prastari jotun. niti od sinova asa. onda ćeš biti onde gde te niko više videti neće. Skirni: 21. rastu sa suzama i tugom. osam podjednako teških s njega kapnu svake devete noći. ja upravljam blagom svoga oca. Za čuñenje ćeš biti kad napolje izañeš. devojko. Jedanaest jabuka ja imam. nemoć i bol. Gerd: 24. 30. Trolovi će te tući po ceo dan Tvojih jedanaest jabuka ne želim da imam ni za čiju ljubav. sve od zlata. Gerd: 22. Nasilje nikad neću u životu trpeti ni za čiju ljubav. Gerd. zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju. Skirni: 18. tebi ću ih dati.sa tvog vrata ako mi sad reč ne daš. Skirni: 23. Vidiš li ovaj mač. onde gde zijaš iza kapije. Sedi sad dole jer hoću da ti kažem nadmoćnu žudnju i dvostruku tugu. Niti sam od roda alfa. Skirni: 25. tanak i ukrašen.

moja misao beše da boga vana nikada voleti neću. Onda Skirni odjaše kući. s mojom voljom. 31. 35. Bari se zove. batrgati se bez cilja. besan je Asa–Tor. šta si učinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu. evo ga pehar ledeni pun stare medovine. čujte me divovi. Zloduhe urezujem i tri štapa: ružnu blud i pustošenje i neutaživu pohotu. i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan načiniš. Frei stajaše napolju. Skirni. 34. devojčinu radost kod muškarca. 32. ti bestidna ženo. s tvojom voljom. devojko. tih i miran lug. 40. sami asi. S troglavim trolom uvek ćeš se vući ili bez muža ostati. kad ćeš sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav. Gerd: 37. čujte kako proklinjem. Sutungovi sinovi. Frei će ti biti neprijatelj. Budi onda radije naš gost. 37 . dole ispod Kapije leševa. čujte kako zabranjujem. sušica izjedati! Kao čkalj ćeš biti što zgažen osta kad kraj žetvi doñe. U šumu odoh do sveža drveta grančicu za mañije da uzmem. grančicu za mañije uzeh. Reci mi. teranje će te žariti. do divovske kuće skakaćeš kad ideš.gde hodiš po jotunskom imanju. živećeš sa suzama i tugom. 33. njih mogu da razrežem ako povod za to dobijem. devojčinu želju kod muškarca. plemenitije piće nikad dobiti nećeš. onde će Gerd njemu dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. Čujte me jotuni. Poslanstvo moje hoću do kraja da učinim pre no što odavde odjašem. Skirni: 38. njih ja urezah. kako oboje znamo. pre no što skineš sedlo s konja na jednom korenu od drveta robovi će ti njegovi dati kozju pišaćku. devojko. Hrimgrimni se zove onaj čija ćeš sada biti. 36. Gerd: 39. Besan je Odin. teturati se bez smisla. plač će biti tvoj umesto vedrog smeha. sad si na sebe navukla bes svih asa.

Garda pozdravi sina poglavice. Snefjel i Sigarvol. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel. 4. one koje oblikovaše kneževu sudbu. nadaleko znan postaće. 3. dan star! seva očima kako ratnici čine. zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata. Himilvang. sveta voda tekoše s Nebeske planine. prijatelj je kurjaka. pletoše i zatezaše konce od zlata. Bari se zove. nama će radost doneti. tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. Krajeve svezaše na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladaše. 8. reče drugome: “Vidim ovde nešto! 6. gladan gavran na drvetu sedeše. rekoše. Hatun.” 7. 5. 38 . Dan je stigao! obučen u oklop stoji Sigmundov naslednik. pruži luk mladome knezu. U prastarju vremena dok su orlovi kričaše. prema severu baci Nerijeva kći jedan kraj naredi mu da uvek drži. i dobre godine svi očekivaše. kako obojica znamo. suñaje doñoše. kao kralj biće najbolji od svih. U tmini noćnoj ležaše imanje. 2.Skirni: 41. Konce sudbine pletoše snažno. tih i miran lug. duge su dve. PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. tačno ga učvrstiše ispod sale mesečeve. dok gradine padaše po Bralundu. kralj lično stiže iz buke bitke. Ništa ne manjkaše Ilvingovom sinu. Hringstad. kad Borghild rodi svoje voljeno dete. mogu li izdržati da me jedu tri? mesec mi dana često kraći izgledaše nego sad noć čežnje. onde će Gerd tebi dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. Duga je jedna noć. Frei: 42.

11. Frodijev mir prekidoše vojske neprijateljske. a veze zrakova svetleše sa kopalja. 39 . Helgi. Stasa on u krugu prijatelja. Nikakvu globu ne htede da im plati. ali ja sam. od njega baštinici krvarinu ne dobiše. sama Hodbroda nazvala – neustrašivog kralja – mačjim sinom. što dugo vladaše nad zemljom i ljudima. Moj sopstveni otac obećao me je drugome. dade svojim gardistima zlato za nagradu. 17. S leña konja dade Hognijeva kći – zvek štitova uminu – odgovor Helgiju: “Još uvek imamo.9. preko tla ostrva juriše Odinov pas. 14. 10. kraljev sin. petnaest zima beše knez samo kad tvrdoga Hundinga obori. mislim. Hjorvard i Havard. Iz Vučje šume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja – oružje zvečaše – kad veče pade. 15. dao me za Granmarova užasna baštinika. druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza. valkirije jahaše preko Himilvanga. Tad blesnu svetlo s Plamen planine. 13. Poglavice krenuše na susret mačeva. Kralj ne dopusti ratnici da čekaju. poprskane krvlju po oklopima svojim. mesto borbe odrediše na Plamen planini. 16. Hundingovi sinovi. ne štedeše plen iz krvave bitke. 12. i munje sevahu iz svetla što stiže. i oca svog i očevu baštinu. Odinov bes on im nagovesti i oštru oluju čelično sivih vrhova. Geirmimijev rod bi iskorenjen. Knez se odmaraše pošto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena. Zatim digoše Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati. 18. u radosti i vedrini. mnogo oni izgubiše u bitci.

odjekivaše štitovi.19. Dvanaest stotina vernih ljudi. ovde će biti borbe!” 26. svoga prijatelja: “Jesi li pregledao hrabru vojsku?” 24. 40 . 23. Helgi naloži da jedra dignu. poglavice podigoše visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu.” Helgi: 20. 22. vikinzi veslaše. 27.” 21. 25. zlatom ukrašeni dobri dugi brodovi. Vesla krckaše i gvožñe lupaše. Mladi kralj odgovori drugome: “Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove s dugim glavama koji ujedriše kroz Orvasund. kao bregovi pukoše u udaru talasa. Ponosni jedreše od Stavsneseta. Vladar poslaše poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu. ne odoše sa sabora talasa mada Agijeva zla kći htede da sruši konje pramaca. Takva beše buka kad se sudariše duge kobilice s Kolginom sestrom. Kralj naredi pramčani šator s broda da bace. tako da se ceo buljuk ratnika probudi. 29. i hrabri ljudi žmiriše na jutro. Helgi upita Hjorleifa. – i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu. Moj verenik stiže za nekoliko noći ako ti ne izabereš poprište za njega ili uzmeš devojku silom od kralja. šumeći jurnu kraljeva flota daleko od zemlje. spreme se za put od Brandeisunda!” A poglavica čekaše dok ogromni buljuci ratnika ne stigoše sa Hedinseja. “Zamoli ih da požure do bornih brodova. bogato oni žežnog zlata ponudiše ratnicima i sinovima ratnika. “Nikad se ti nećeš bojati Isungovog ubice dok ja živim mač će zvoniti. 28.

iz Raninih šaka istrže ona kraljeve dobre morske životinje kraj Gnipalunda. mrzilac bekstva.” Sinfjotli: 27.30. 34. ali neprijatelji gledaše sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku. 39. reče jednom. onaj što zemlji jedri s tom jakom flotom?” 33. Bogoroñeni Gudmund upita: “Ko je vladar. svima ja otac bejah. sem Sinfjotlija.” Gudmund: 41 . Onde će Hodbrod sresti Helgija. “Malo ti imaš životne mudrosti kad tako baljezgaš o jednom knezu. 38. 32. “Reci to večeras kad svinje budeš hranio i vukao na čabar kučke tvoje. dok ti ljubljaše usne robinja kraj mlina. tvog sopstvenog brata ubica ti posta. on beše zaliva čuvar koji umede da odvrati i reči izmenja sa plemenitim knezovima –. željni borbe kraj Gnipalunda.” Gudmund odgovori: 36. sad su Ilvingi s istoka stigli. ti gadna ženturačo. u sred flote. onaj koji često orlove nahrani. Tako leže s večeri u Unavagiru kneževa flota lepo ukrašena. odvratan i pohotan kod Alfara bejaše! Svi Odinovi ratnici se tukoše da tebe uhvate lažna ženo. Ali visoko iznad mora jahaše Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove. rane si sisao hladan oko njuške. sam ti imaš jednu hranu za vukove. trolovska valikirijo. 31. 35. vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. ti nikog drugog ne htede da imaš. “Ti beše proročica na Varinseiju. Štetu ti izazva. Sinfjotli reče – baci prema prečki crveni štit i ivicom od zlata. i laži govoraše. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova.

” Gudmund: 42 . ali istinit govor kneževima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajaše želje za mačeve. orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se rečima svañati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mržnja gorela.40. jedan drugi put beše ti Imdijeva kći. znamenit postade zbog dela niskoga. Ratnicvi jahaše besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima. 48. osećaše na rastojanju jahanje ljudi od roda: “Sad su besni. da li još da govorimo?” Sinfjotli: 44. Nivlungi. tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa uštrojiše. “Ti beše bedan radnik: Gulnije koze ti muzaše. to jasno pokazivahu.” Sinfjotli: 42. Sinfjotli. Nisu dobri Granmarovi sinovi. kroz orošene doline i sumračne padine. “Bilo bi bolje. “Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima leš tvoj nego vukao na čabar kučke tvoje ili svinje hranio. sav jad tebi zapade. sa kacigom na glavi stajaše Hodbrod napolju. “Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu.” 47. spreman da kasaš. ljubavnica odevena. mada si stariji od svih njih.” Gudmund: 43. tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa. sa zlatnim žvalama. – gubi se sad!” Helgi: 45. 46. Kneza sretoše na dvorištu. “Ti ne posta otac vukova fenrira. 41. Sigejrov posinče! provuče se ispod čekića uñe u šumu gde vukovi zavijahu. javiše da neprijatelja treba časom očekivati. umoran i splasnut kao ženka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosaše. Skodemoen drhtaše onde gde projahaše.

56. Dole s neba Helgiju u zaštitu stigoše valkirije – buka bitke jačaše – konje divovki jedoše Huginovo seme. veseli Ilvingi. ako još može plamenom rane da vitla. “Sad ćeš. divalj od želje za borbom. ali eno u Sognu stoji sedam hiljada. vile rana leteše. poglavico. 54. “Nek konji jure na glavne sabore. Ingveov baštiniku. kraj Gnipalunda u luci leže plavocrne životinje talasa zlatom opremljene. Pozovit Hognija i Ringove sinove. Hognijevu kći sad si dobio. ti koji si oborio kneza onog beg što mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju. Atlija i Ingvija. na miru vladati. vojska Volsunga pamtiće susret. štitova gomila. Divljaše oluja čeličnosivih vrhova kad se neprijatelji sretoše kraj Frekastejna. Na obalu izlazi petnaest buljuka. nek nijedan čovek kod kuće ne ostane. Ubrzo će Helgi stići na sabor mačeva. srećan ti vladaš u ringstadu sad kao pobednik. gotova je bitka!” 43 . 52. rezana vesla. 50. uvek beše Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi boriše. to je najveća snaga njihova. A ti. kao kamen beše srce u grudima njegovim. Sporvitni na Sparinsheiju. Melni i Milni do Merkskoga. sasvim si zaslužio zlato da zadobiješ i valkiriju uz to. kneže. dobri kraljevi ljudi.49. a Sigrun vikaše: 55. i sreću imati. Alfa starog! Oni će s radošću u bitku krenuti. neuplašen beše.” Hodbrod: 51.” 53. “Ovamo jedre brodovi brzo prema obali. jeleni prstena s dugim prečkama.

bez izdaje. Da mi u osveti mač pomože. Teško je Ran udarila po meni. svako vidi kako bespomoćan usamljen starac stoji. nesreća bi stigla tog pivara.SKALDIČKA POEZIJA Egill Skalla-Grímsson GUBITAK SINA Teško je tasom jezika meriti blago Oca palih tužan sad prizivam Vidurovu pljačku iz zakutka misli. moga roda štit. teško se peva o smrti roda. Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u šumi. brata oluje. Mene je more teško opljačkalo. otkad mi sin. prazan stoji ničim ispunjen gubitak sina more što mi dade. bez nade ide čovek koji nosi leš svoga sina na zadnje mesto. Sad teče jotunova reka rane kraj mrtvoga roñaka vrata. 44 . leš sina što besprekoran čovek posta. prijatelja nikakvog nemam više. Zgrčen bolom s mukom mogu dići na svetlo medovinu skupu koju Frigin muž u prastarju iznese iz Jotunhejma. bezbedan ne bi bio da mi snage dotiče. Ali moć osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve. Svog mrtvog oca i majku ipak iz sećanja prizivam. blažen iz života nesta. Bolan je bio udar talasa kroz očevo imanje roda. jakoga Egija. u mojoj pesmi mrtvi će časno večno živeti. niti moga roda more je pokidalo žicu što je od mene istkana.

samo da ga u stasala čoveka sudbina pusti da odraste. koji se može zvati uskrsnulim čovekom namesto roñaka. beše mi štap na mnogoljudoj stazi. jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog. gde prijatelji obitavaju. Na Bilejgovo imanje dečak je naš stigao. znam da je svoje ime časno od poruge čuvao. mada moje pravo niko ne dira. kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba. dno šlema gde rune rastu ja više podići nikako ne mogu. S prezirom gledam dela ljudi. oprezan postajem u četi bez prijatelja. jedva postoji meñu ljudima na zemlji. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega. dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu.Dobro znam: u dečku mome bedniku traga ne beše. sin moje žene. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je rečeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina postati može. ruka što drži moju snagu. Oca svoga reči pomno slušaše i kad protiv mene svi govoraše. Često u mislima napred hrli da brat moj otide. Sećanje dobro takoñe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah. Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mržnje pun. tragajući pita oko moje. 45 . jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz života otrgnu. moja ga žena na svet donese. Neko kome bezbrižno veru možeš dati.

stalno se žali ona što bi suviše mala. Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oči k meni preko praga od devojke . gde ona ogrlicu sjajnu okreće.to nas ne može radovati. reče baba.pre no što mi devojka dosadi zemlja će u more potonuti i velike planine se pomeriti. I ja bih. vitka devojka .nikad se moja čežnja neće ugasiti. Nepoznati skald Sve odrasle devojke žele da imaju Ingolfa. pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9. pre no što devojka bude roñena lepa kao Stejngerd i njoj ravna. Ingolfa htela da imam. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajaše mlada. Bedni živote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -. naći sebi mesto u dubinama. ipak ću vedar i bez straha kao čovek smrt susresti. i duh onaj što izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. Ako sve ove reči do njenih ušiju dopru. Pesmu želim da spevam pre no što na brod odem i u Svinadal je pošaljem. Stenje i kamenje će plutati lako kao zrnevlje po vodi . bogova zaštitniku. Dvostruko kao sebe sama pa i više ja volim nju. ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik veštinu jednu bez mane kakve. a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline.Ne od želje žrtvu prinosim Vilijevom bratu. 9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu. 46 .

14 Ostrvo u fjordu Boknfjord. visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoše s istoka. kad sam vlada bitke željan kralj. po Snoriju sin Kjotvijev.Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Slušajte. dok o Haraldu Lepokosom junačka dela kazujem. potomka mladog od kako se izlegosmo. gvožñem pretiše. kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandžama nose. zapadna koplja i valandski12 mačevi. o velikim delima želim da kazujem koje devica gavranu. Čovek iz istočnih zemalja. borbe behu željni. Mudra izgledaše valkirija. ova se pesma zove još i Pesma o gavranu. i šta mogu da jave. gavrane. koji ih nauči da beže. gospodar istočnjaka13 koji življaše na Utsteinu14. obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo. Stade udaranje po štitovima pre no što Haklang15 pade. koji visoko na bregu sedeše10. i veliku bitku vodi. Belovrata stajaše blistavih očiju i gavrana pozdravljaše. crvenim štitovima. Kratkodnevicu nazdravlja napolju. . hvali. Ču li kako se oštro u Hafsfjordu boraše. sjajnokosa. čuh je. glavar nad norvežanima. 11 Nije sigurno utvrñeno gde je to mesto bilo. Mislim da kralja znaš. Okušaše uznapredovalog. koja mogaše dobro da govor ptica razabire. Tad se umori protiv Luve16 12 13 Poreklom iz Vallanda (Francuska). rukavice paperjem punjene i tople odaje. megdandžije urlahu na bitku izazivahu. Ptica krilima tresnu pobratim orla. Muškarce ne voleše. iskeženih čeljusti i ukrašenih strana. velike brodove vodi sa zlatnim obodima. 15 Torir Haklang. 10 Zbog pominjanja gavrana. (VALKIRIJA) Odakle dolaze. Kralj flotu pusti jer rat očekivaše. Halvdanova sina. na Kvinaru11 stoluje. za ostrvljane čovek iz Norveške. mlad vatru preziraše i u kući sedenje. Puni behu boraca i belih štitova. katranisanim veslima. izbledelim natkrovima. beloputa. kurjački zavijahu. Noćas mora da su bili gde znadoše da palih ima. smrad leševa iz kljunova izbija. gardisti.

O čemu će drugom sad zboriti Ragnhildine služavke21. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland. robinja. Juriše preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kući iz Hafrsfjorda željni medovine. 25 Bronja. Pod sedišta se zavukoše ranjeni ratnici. od prstenja ispletene košulje25 i posrebrene mačeve. Otud se štitovi nazivaju „Svafnijeva brezova šindra”. što znači „devojka” i. hunska ruda je bez sumnje zlato. Pali ležahu onde na pesku poklonjeni jednookom. Uzbuñeni su kad bitku očekuju. orni hitaju veslima da zamahnu. verižnjača. blaga dobijaju puno i lepih darova. „Onaj sa čupavom kosom” . hvalisave devojke. pozlaćeno remenje26 Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. kamenje kao kiša padaše. na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati. Odinovo stanište Valhala je bilo pokriveno štitovima. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro znaš četu ljudi što Haraldovu pratnju čini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukrašene štitove. 21) stoji da se Harald. s glavama ka dnu i stražnjicama na gore. delo za čuvenje to beše. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug. one koji u dvoru kocke bacaju. dok njihove muževe bogato hraniše. 23 „Hunski” se odnosi na južne zemlje. Žalosni momci Svafnijevu brezovu šindru18 staviše da blista na leñima. debelovrati gospodar17. napred jure brodovi na kraljevu naredbu. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke. sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22. izgleda nakon bitke.nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. 24 U tekstu stoji „man”. 26 Remen za nošenje mača. i uze hrid za štit. (VALKIRIJA) Koliko izdašan može biti nadaleko čuveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je drži junačku vojsku. gl. 18 Svafni je bog Odin. koji ženu iz Danske uze.zemlju da brani. Friginom zagrljaju20. hordi su stanovnici Hordalanda. 19 Deo Norveške u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. i da je ona majka Eirika Krvave sekire. omču habaju i držač za veslo lome. ovde verovatnije. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. ćerkom kralja Eirika sa Jilanda. a 48 . 16 visokorodni kralj. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. oženio Ragnhildom.

Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slični u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad. Ubij takve varalice! (VALKIRIJA) O sviračima i ludama malo sam te pitala: 27 Jedna od dvorskih luda. o onima koji u središte bitke idu. (VALKIRIJA) O životu megdandžija. razumni kralj. one koji u štitove udaraju. Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku.i gravirane šlemove. 49 . prstenje na rukama koje im Harald izabra. Samo se u ratnike velike on pouzda. plamene treske pod pojasom kriju. možeš li mi štogod reći. i ludosti pravi kralj da se smeje. za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni što u sudaru vojski krvave štitove nose. bezuhog. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje. ti pijaču krvi mrtvačke.

i Torkel Gelijev sin. ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve. koje Ari koristi u svome tekstu po tadašnjem načinu pisanja. kći Snorija Dobrog. i povećao je onim što sam bolje saznao kasnije i sad je šire ispričano u ovoj knjizi nego u onoj. O naseljavanju Grenlanda. V. godine. sin biskupa Isleifa i najumniji čovek koga ja poznajem. O uvoñenju hrišćanstva na Islandu. VII. Ingolf se zvao jedan norenski čovek za koga je istinito rečeno da je prvi put otišao iz Norveške za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina. koji beše prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveške29. O podeli zemlje na četvrtine. bejaše otac Eisteina Prde. VIII. i Torid. O stranim biskupima.SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANðANIMA28 Schedæ Ara prests Knjigu o islanñanima sam sačinio prvo za biskupe naše Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu svešteniku. kralj Oplanda. O uspostavi Altinga. sin Ragnara Čupave nogavice. 30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. O biskupu Gisuru. sina Halfdana Crnog. moj brat po uzgoju. kako to piše u sagi o njemu. Ovaj prevod je urañen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. II. A kako se njima dopala takva kakva je ili da je nešto proširim. III. In hoc codice continentur capitǔla Ova knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. IV. ja sam napisao ovu knjigu na isti način. a drugi put nekoliko 28 Ari Þorgilsson hinn fróði Íslendingabók. kralj Engleske30. O računanju vremena. IX. Dodao sam i nekoliko najnužnijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. koji su oboje znali mnogo i imali poštovanja vredna znanja. U prevodu sam sve rimske brojeve. . Svesabora. Halvdan Belokosti. otac Godroda Lovačkog kralja. A to beše 870 zima po roñenju Hristovom. Island je naseljen iz Norveške u danima Haralda Lepokosog. sin švedskoga kralja Olafa Tesara. preneo u arapske. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. dao da se ubije Eadmund Sveti. Po onome što smatraju i što su izračunali Teit. koji se seća daleko u prošlost. onda se treba radije držati onoga što se pokaže kao istinitije. O naseljenicima i zakonodavstvu. Incipit Libellus Islandorum I. moj stric. otac Haralda Lepokosog. to se zbilo u vreme kad je Ivar. otac Halfdana Crnog. O naseljavanju Islanda. otac Halfdana Blagog i Hranoškrtog. VI. Ali gde god je nešto pogrešno predstavljeno u podacima koji su dati ovde.

A on je taj novac kasnije dao za svetilište. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu. To je poreklo ljudi iz Mosfela. istočno od Mintakseira. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. Ali rečeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. Ali ponekad se plaćalo manje. nastanio se južno na gornjem Mosfelu. Ali kad Island bi široko nastanjen. norenski čovek. jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima. Onda su se namirili tako što je svaki čovek koji je odande išao ovamo. To je poreklo ljudi iz Side. norenskog kneza. sve dok kralj Harald nije stavio zabranu. On se nastanio južno u Reikjaviku. Ulfljot beše otac Gunara od koga potiču ljudi iz Djupdala u Eijafjordu. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. nazvano je Ingolfshovde. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajviše dati u skladu s onim što beše zakon za sabor za Gulating. Dimnom zalivu. Ali oni su kasnije otišli. sin Eivinda Istočnjaka. Tad je Island bio pod šumom od planina do obalo dokle dopire plima. oni koje su norvežani zvali pape. ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog. To mi je ispričao Torkel Gelijev sin. nastanio se zapadno u Breidafjordu. Ulfljot je stanovao istočno u Lonu. II. sina Horda-Karija. Mesto na koje je tad prvo izašao na kopnu. sin Ragnvalda kneza od Merea. onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego što je Svesabor uspostavljen. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. Ketilbjorn Ketilov sin. jedan norenski čovek. sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivača31 Torkela Meseca. Po tome se moglo videti da behu irci. III. Jedan čovek je osuñen da bude 31 Zakonokazivač je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo običajno pravo i naglas ga kazati pre nego što bi počeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga. Onda su ovde bili hrišćani. 51 . koje je kasnije prisvojio. Helgi Suvi. A tad poče veliko iseljavanje ovamo iz Norveške. a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso. To mi je ispričao Teit. stigao jedan čovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveške. i ostavili su za sobom irske knjige. držao zajedno sa glavarima koji su u njemu učestvovali. Za to mu je svaki čovek ovde u zemlji dao po jedan novčić. Aud. Rolaug. sve dok Olaf Krupni nije odlučio da svako ko putuje izmeñu Norveške i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev žena ili muškaraca koje on od toga oslobodi. onom koji je Torstein. o tome gde bi trebalo što dodati ili što oduzeti ili utvrditi na kakav drugi način. nastanio se severno u Eijafjordu. naselio se istočno na Sidi. Rečeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju. morao kralju da plati 5 era. ako ne bi bio posebno osloboñen toga. a ponekad više. To je početak one dažbine koja se sad zove namet na iseljenje. zvončiće i biskupske štapove. kći Ketila Ravnonosog. jer je smatrao da će zemlja ostati bez ljudi.zima kasnije.

a svi se drugi probudiše. Umni ljudi su ispričali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima. onaj koji je kasnije otišao za Istočne fjordove i svoga brata Gunara spalio u kući. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlači ka proleću. kći Torsteina Crvenog. kad su ljudi stigli na sabor. svi vrlo pohvališe taj predlog. IV. a ne bude povećana po onom računanju. To mi je ispričao Ulfhedin. A posle. sin Halsteinov. umro kralj Harald Lepokosi. A kasnije. Ali kad se svaka sedma godina po našem računanju produži za jednu nedelju. A njegov unuk po ćerci je nazvan Torvald Krivobradi. I on je to bio 20 godina. Po našem računanju ipak ima 364 dana. tako da će svi ljudi ćutati dok Torstein govori na brdu od zakona. zvao se Kol. On se od tada zove Kolov rascep. On je posedovao zemlju u Crnim šumama. To mi je ispričao Hal Orekjason. Oni su obojica bili veoma učeni ljudi. Otprilike u to vreme je Ramn. postao zakonokazivač nakon Ulfljota. Ali bio je jedan čovek po imenu Torstein Crni. A onaj čovek što je ubijen. po računanju umnih ljudi. a zimu ili dve pre nego što je. on kasnije zaspa. Tada ima jedan dan više. svi će hvaliti ono što bude rekao. On je bio iz Breidafjorda. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su našli leš. On je to bio 20 leta. Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi. kad on zaćuti. deda po majci Gelija Torkelovog sina. Najumniji ljudi ovde u zemlji izračunali su da u dve polugodine ima 364 dana. to znači 52 nedelje i 12 meseci po 30 noći svaki. Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao reći da li je u ta dva polugodišta jedan dan više ili cele nedelje. onda VII godina budu podjednako 32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle različit tekst u ovom delu. Zvao se Torir Krivobradi. On beše iz oblasti Rangahverfi. On beše iz Borgarfjorda. pa da se vidi hoće li to što pomoći. postade zakonokazivač nakon Ramna. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim šumama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. 52 . Torstein predloži sa brda od zakona da se godina poveća jednom nedeljom svakog sedmog leta. a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. Ta je zemlja posle postala zajednička i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske. To je bilo LX. činilo mu se.van zakona zbog dužničkog ubistva jednog roba ili osloboñenika. sin Olafa Doručja. tako da kasnije više nije bilo slobodne zemlje. a ja sam izabrao sadržaj uobičajen u prevodima na savremeni jezik. i 4 dana preko32. I bi kako je Osvif protumačio san. Pravilno računato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. i to odmah bi zakonom utvrñeno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. Taj je san protumačio Osvif Helgijev sin. Torarin Ragijev brat. godina nakon ubistva kralja Eadmunda. Ali. sin naseljenika Henga.

Tada padoše Toralf Lisac. Torvald. i Oda. Zelena zemlja. Ona je bila kći Helge i Gunara i sestra Jofride. tako da su u svakoj četvrti bila tri sabora. Kasnije su osnovani četvrtinski sabori. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeñu onih godina koje treba produžiti. brat Alfa iz dolina. Ali tužba je podneta na onom saboru koji je držan za ljude u Borgarfjordu. Rekao je Keltski: vučić Zapaliti kuću u koju se protivnik sklonio tako da živ izgori u njoj bio je jedan od uobičajenih načina ubijanja na Islandu u to doba. Nabrojao je sve prepreke na koje je naišao dok nije postigao svoje pravo u tome slučaju. V. Onu zemlju koju nazivaju Grenland. pronašli su i naselili sa Islanda. i to ostao 15 leta. Tada je Tord Geli održao s brda od zakona govor o tome kako je teško za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tužbu za ubistvo ili poniženje. onoga što beše nazvan Jezik-Od. na onom mestu koje se od tada zove Tingnes. Ali onda počeše da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se održi u skladu sa zakonom. sin Torsteina Ingolfovog sina. ali to nisam posebno komentarisao. To mi je ispričao zakonokazivač Ulfhedin Gunarov sin. 34 33 53 . postao je zakonokazivač nakon Torarina Ragijevog brata. Na saboru beše veliki sukob izmeñu Torda Gelija. sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland. Ali stvar iza toga ode na Svesabor. Torkel Mesec. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna beše zakonokazivač 17 leta. sin Odov. trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugačiji način. i tada Kokoš-Tori bi osuñen na izgon i kasnije ubijen. nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. Eirik Crveni se zvao jedan čovek iz Breidafjorda koji je otišao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. i tu se opet potukoše. koji je zajedno sa Kokoš-Torijem spalio u kući Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. Saborski rt. Tada padoše mnogi iz Odove čete. a oni koji su pripadali istome saboru. onda treba produžiti sedmu godinu. Veći broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi. Ali Tord Geli je vodio tužbu. Tada je zakon bio takav da je tužbu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najbliži mestu ubistva.duge po oba računanja. VI. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veću bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih četvrti. Ali u četvrti Nordlending osnovaše četiri sabora. sin Torkela Blundketila sina. i rekao da će biti teško za mnoge ljude ako se to ne popravi. Oni što žive istočno od Eijafjorda. iz čete Torda Gelija. njegovu sestričinu. iz Borgarfjorda. a i više drugih koji su učestvovali u spaljivanju. Tada su podelili zemlju u četvrti. pominje se i u jednom broju saga o Islanñanima. nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor. koja beše žena Torsteina Egilova sina. jer je Herstein. imao za ženu Torun. a oni što žive zapadno od Skagafjorda. Po Sagi o Kokoš-Toriju je inače sam Blund-Ketil spaljen u toj kući.

Prethodnog leta je odlučeno da se ljudi skupe na Svesabor kad proñe 10 nedelja od leta. A leto nakon odoše na zapad zajedno sa jednim sveštenikom po imenu Tormod. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prošlo deset nedelja od leta37. Vinovu zemlju. počinjala je najranije 9. ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. kako je to jedan čovek koji je lično pratio Eirika Crvenog na tom putu. 37 Leto. po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland. Vreme od 10 nedelja od početka leta je padalo izmeñu 18. pošto je prethodnog leta bio osuñen na Svesaboru za bogoskvrnuće. Tangbrand ode. i sve je proteklo dobro. Putnici odmah otploviše od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoše na Svesabor. Ali istoga leta stigoše u Norvešku Gisur i Hjalti i izmoliše ih od kralja36. bilo je to 18 zima ili 15 pre nego što je ovde na Islandu uvedeno hrišćanstvo. ispričao Torkelu Gelijevom sinu. uveo je hrišćanstvo u Norvešku i na Island. i 24. Otići na istok značilo je otploviti u Norvešku Namolili su kralja da ih ne ubije. VII. sina Olafa. Ali nakon što je proveo ovde jednu zimu ili dve. a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala. A kad je Eirik počeo da gradi zemlju. sin Teitov. ali mi Freija izgleda kao kučka. sin Trigvija. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz naše zemlje koji tada behu na istoku. 38 Sam dvanaesti znači da je sa sobom vodio jedanaest ljudi 36 35 54 . ispričao je kralju Olafu sve čemu je ovde bio izložen. Kralj Olaf. Oni su onde u zemlji našli i na istoku i na zapadu ljudska staništa i komade čamaca od kože i stvari spravljene od kamena. aprila. i rekoše da imaju puno nade da će se u tome uspeti. i Gisur Beli.da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. I nagovoriše Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38. i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrišćanstvo. sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. juna. On je ovamo poslao jednog sveštenika po imenu Tangbrand koji učio narod hrišćanstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. Uzrok je bio što je na brdu od zakona ispevao sledeću strofu: Na bogove neću da lajem. Oni mu obećaše da će se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrišćanstvo. Ali ipak je bilo više onih koji su odgovarali od toga i odbili. to jest letnja polovina godine. i koje su grenlanñani nazivali skrelinzima. A kada je stigao na istok35. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. sina Haralda Lepokosog. Teit reče da je tako ispričao jedan koji je lično bio tu. a najkasnije 15. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste.

onaj koji se slaže sa hrišćanstvom. Ali pagani su se skupili pod punim oružjem. stigao je Hjalti na konju sa onima što su ostali zajedno sa njim. jer su čuli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomoć oružja drže podalje od saborskog polja. otkazaše jedna drugoj zajednički zakon. Tad bi utvrñeno zakonom da svi budu hrišćani i da budu kršteni oni koji ovde u zemlji nisu kršteni. gde je držan Svesabor. Jer pokazaće se da. 40 39 55 .” I on je tako govorio da se na kraju obe strane složiše da svi treba da imaju jedan zakon. po svemu sudeći. te jesti konjsko meso. i kaže se da su neuobičajeno dobro sročili svoje reči. on uze da govori i reče da će biti nesrećno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. i reče da bi to dovelo do velikih sukoba. Ali posle. tako da obe strane dobiju nešto od svoga. 41 U Sagi o pohrišćavanju piše da se norveški kralj zvao Trigvi. pa da imamo jedan zakon i jednu veru. Ljudi će imati pravo da prinose žrtve u potaji. Zatim odoše sa brda od zakona. Onda hrišćani zamole Hala iz Side da kaže naglas njihov zakon. Ali sledećeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. Ali on se toga iskaza odreče tako što uze Torgeira. A kad su ljudi stigli onde. i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meñu ljudima da bi zemlja ostala pusta. podizao bi šator. ali da budu stavljeni van zakona. onako kao su ih zamolili. ako to žele. dok je hrišćansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo. „I sad smatram da valja preporučiti” – reče on – „da ni mi ne dozvolimo da odlučuju oni koji su najratoborniji. da ga naglas kaže. kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40. a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja. Odatle poslaše poruku saboru da svi koji ih podržavaju. I ispriča da su kraljevi u Norveškoj i Danskoj dugo bili u meñusobnom sukobu i borili se. neistorijski. ako to To se jezero danas zove Þingvallavatn. već da radije smanjujemo suprotnosti meñu njima. On je tada još bio paganin. Ali kad je reč o iznošenju dece i jedenju konjskog mesa. sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir. On im na razne načine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi. ako raskinemo zajednički zakon. ostaje da važi stari zakon42. Njihovi roñaci i prijatelji im unapred izañoše u susret. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meñu njima vladao dok su bili živi41. onaj koji on bude rekao. kako bi ko pristigao.Gisur i oni drugi odoše onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. Pomenuti dogañaj je. hrišćani i pagani. raskinućemo i mir. Zatim odjahaše na sabor. Torgeir leže dole i prostre svoj kožuh preko sebe i odmaraše se celog tog dana i cele noći i ne reče ni reč. i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti šta se dogaña. mada to sami nisu želeli. To je učinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane. treba da im izañu u susret. zakonokazivača. 42 Po starom islandskom običajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neželjena deca i deca roñena sa ozbiljnim manama. Na Tingveliru. a danski Dag. Ali pre nego što su krenuli odatle. Ali dan iza toga odoše Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoše onde svoje poslanstvo.

U njegovim danima mnogo je moćnih ljudi i glavara osuñeno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja. kako mi je Teit ispričao. predadoše mu mnogi svoje sinove da ih uči i da ih rukopoloži za sveštenike. bio apelacioni sud za sudove po četvrtima. bude zakonokazivač. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokazivač 20 leta. Ornolf i Gotskalk i tri ermska. rukopoložen je za biskupa u danima Haralda. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokazivač nakon Torgeira i bio to dva leta. otac Halov. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta. i Jon iz Holara. sin Gisura Belog. jer on sam je imao promukao glas. i Torvald. Isleif je imao tri sina.učine pred svedocima43. 46 Jedno ubistvo je važilo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on počinio. koji beše istočno u Viki47. a sve zbog toga što je on oštro upravljao zemljom. sin Godroda. kako je to ispričao sveštenik Semund. On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom Šveñaninom. Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme. nije morao da plati odštetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti. a proteže se od pokrajine Telemark na zapadu do švedske pokrajine Bohuslen. izmeñu ostalog. sina Sigurda Diva. sina Sigurda. Meni je Teit ispričao to kako je onda hrišćanstvo uvedeno na Islandu. Bernhard 19 godina. onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio. 47 Vika. a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni. 30 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin. Rolf 19 godina. sin Haraldov. Kol malo godina. A ranije je ovde važio isti zakon za to kao i u Norveškoj. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. njegov sestrić. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Petrus i Abraham i Stefanus44. sina Halfdana. 56 . Osim njih ovde stigoše još petorica koji kazahu da su biskupi. a onda Geli Bolverkov sin 9 leta. sin Haralda Lepokosog. Skafti je bio zakonokazivač 27 leta. VIII. sin Bjarnija. sina Haralda Lepokosog. deo Norveške oko fjorda na čijem je kraju Oslo. Isleif. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. IX. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i sveštenik Teit. kralja Norveške. koji je posle bio knez u Norveškoj. 44 „ermskir” može biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. sinom kralja svea Eirikom iz Upsale. Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih sveštenika koji su bili ovde u zemlji. Kol. Johan Irski malo godina. Dvojica njih su kasnije rukopoloženi za biskupe. i ono se posebno oštro kažnjavalo. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin. Teit je 43 Ako bi neko bio stavljen van zakona. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je. i Eirikom Hakonovim sinom. Henrik 2 godine.

jula. Onog leta kada je postao zakonokazivač. brat njegov. Isleif je. 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina.odrastao kod Hala u Haukadalu. Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu. i bio je to 3 leta. u zimu nakon što je Geli Torkelov sin. 12 zima star. umro 5. izdahnuo. i bio sam onde 14 zima. Sva vremena za zakonokazivače napisane u ovoj knjizi. Hal je podigao kuću kada mu je bilo 30 godin i živeo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. Zimu kasnije bio je u Norveškoj i opet doputovao ovamo. Uz njega su i Torarin. i kazivao istinu i sam se sećao dana kada je kršten. Biskup Gisur. Ali Hal mi je ispričao to. 51 Martinova misa je 11. i zbog 48 Semund mudri kome je dugo pogrešno pripisivano autorstvo Starije Ede. Tada je Leo septimus49 bio papa. a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i čarobnjakom. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. Zatim je Sigvat sin Crnoga. Biskupa Gisura je narod cenio više no što se kazuje za ikog drugog čoveka ovde u zemlji. i bo je zakonokazivač 24 leta. mojim bratom po odgoju. moj deda po ocu i uzgojitelj. Markus Skegijev sin postao je zakonokazivač nakon Sigvata. on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja sećam. juni. sestrić Kolbeina. Gunar Umni je postao zakonokazivač kada je Geli prestao. Tako mi je on rekao. Zatim je Geli zakonokazivač bio po drugi put 3 leta. on je bio deveti papa. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu. otac njihov. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom. To mi je ispričao Teit. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. desete zime nakon što je biskup Isleif izdahnuo. a drugu u Gautlandu. A to je bilo na dan svečanosti za biskupa Martina51. da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. sin Isleifov. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod. Tih dana je došao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopolože za sveštenika. deda njihov po ocu. bio zakonokazivač 8 godina. To je bilo u nedelju 6 noći nakon svečanosti za Petra i Pavla50. pao je kralj Harald u Engleskoj. po onome što je Bjarni Umni. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji. onoga čoveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od neškolovanih ljudi. i više drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivači pre nego što se on mogao setiti. I ja sam došao kod Hala kad mi je bilo 7 zima. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoložen za biskupa. novembra. 50 Ta svečanost pada na 29. dakle. i Skegi. 57 . a on je i imao dobro pamćenje. ispričao. 49 To je pogrešno. rukopoložen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime pošto je Isleif izdahnuo. A to je bilo u zimu pre nego što je hrišćanstvo ovde uneto u zakon. X.

I to su tako učinili svi oni Ovde je reč o takozvanim „velikim” stotinama. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. jeste jako svedočanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili poslušni prema Gisuru. dao je on više od četvrtine svoje biskupije. To što je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i dâ desetak od toga. Ulfhedin. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokazivač 6 leta. porez za put na sabor. On je onda poslao poruku Svesaboru. sin Gunara Umnog. a brata Hala iz Haukadala56. tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima. i devet u četvrti Breidfjording i 12 u četvrti Eijafjording52. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokazivač. da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. a one broje 120. svojim prijateljima i glavarima. a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. A to se svima tako dopalo. i da zatim daju desetak od toga. ukupno 147 ljudi. postao je zakonokazivač nakon Markusa i bio to 9 leta. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. Ali kada je zaključio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreñen broj seljaka. Biskup Gisur je takoñe dao da se unese u zakon da sedište onoga biskupa koji je na Islandu. i sveštenici su to kazali u zakonodavnom veću sledećeg leta. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokazivač. sina Runolfovog. zatim zakonokazivač i kasnije oba biskupa. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin. A na celom Islandu ne behu uračunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. sina Torleikovog. Tada ih je bilo celih 7 stotina u četvrti Austfjording. da on pristane da ga rukopolože za biskupa. Seljaci sa imovinom preko neke odreñene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreñen porez. Njih su trebali da kažu sledećeg leta u zakonodavnom veću55. i 10 u četvrti Rangeing. a zadržaće se svi propisi protiv kojih ne bude govorila većina ljudi. A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. od koga je davan novac za trošak puta onima koji su išli na sabor.onoga što su on i Semund govorili. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. da niko nije govorio protiv. a to su ga žitelji sa severa zamolili. 53 52 58 . zakonom je utvrñeno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina. 55 Zakonodavno veće je donosilo zakone. i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen. prihvaćeno je da se zakoni zapišu u knjigu u kući Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga što kažu Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. bude u Skalholtu. a u dogovoru sa zakonokazivačem Markusom. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreñeno mesto na Islandu. da zamole Torlaka.

i 516 zima nakon što je izdahnuo papa Gregorius61. u utorak 28. Ali 12 zima kasnije. beše otac Osura. Naseljenik Rolaug. Naseljenik Helgi Suvi. Velikom gradu59. koji beše prvi biskup u Skalholtu. oca Olafa Feilana. onaj što je uveo hrišćanstvo u Englesku. kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi. a kasnije istoga leta grčki kralj Aleksius. beše majka Torsteina Crvenog.kojima je poslao poruku. oca Eijolfa Valgerdinog sina. majke Torda Konjostene. koji je bio prvi biskup u Holaru. koji se nastanio na Breidabolstadu istočno u Sidi. 604 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norveškoj 17 godina posle Magnusa. oca Snorija. oca Halfride. i Arnald. koja se nastanio na Kvamu. dugo koliko i njegov otac. koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. beše otac Teita. otac Tordis. patrijarh u Jerusalimu. Torlak je rukopoložen za biskupa. Ovde se završava ova knjiga. maja58. i kralj svea Filip. otac biskupa Gisura. U svakom takvom periodu različite mesečeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. otac Gisura Belog. Gisur je bio rukopoložen za biskupa kad je imao 40 godina. oca Egila. pre biskupa Gisura. On je tada bio na prestolu u Miklagardu. Njega je Gisur dao za ga rukopolože sa sedištem u Skalholtu još dok je sam bio u životu. oca Karlefnija. Jon Ogmundov sin je rukopoložen za biskupa kao prvi sa sedištem u Holaru. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa. Torlak je toga leta otputova iz zemlje. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. a to je uspelo zato što je Gisur lično unapred mnogo molio. majke Hala iz Side. Godine 1106. A dve zime kasnije bi mesečeva smena60. majke Torlaka. kako je to računato. To je bilo 120 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda. 60 Smena mesečevog ciklusa. 58 57 59 . oca Torda Gelija. beše otac Helgin. kralja Engleske. i Jerusalimski kralj Balduin. I to je ukupno 1120 godina. period od 19 godina. svoga oca. Tada je imao 54 zime. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noći kasnije. otac Isleifa. Tad je Torlak imao 32 zime. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu. majke Jona. Zatim je prve zime bio u Danskoj. ali je došao ovde u zemlju sledećeg leta. oca Torhild Jarebice. ali se opet vratio sledećeg leta i tada je rukopoložen za biskupa. Tada je Gregoris septimus bio papa. Naseljenica Aud. 61 Gregorijus veliki. Godine 1118. Kad je Gisur bio biskup 24 zima57. sina Olafa Haraldovog sina. oca Torgerde. majke Einara. onaj što se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda. 38 zima.

Torstein Crveni. Otar. istoriji norveških kraljeva. Agne. Geli. 8. 12. Olaf Beli. Eistein. Adisl iz Upsale. 3. Ingjald. 29. Torkel. 15. sestrić Sigurda. 26. Tord Geli. Svegder. Braut-Onund. 31. otac Torkelov. Aun Stari. 10. 11. Alrek. 30. 35. 6. Egil Vendilkraka. sina Ragnara Čupavih nogavica. koji beše otac Branda i Torgils. 24. Godrod. 62 Islandski državnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug. 21. Dag. Ovo su imena očeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. prvi koji se naseli na Islandu. oca Torsteina. 28. Domald. 13. 33. 20. 5. oca Eijolfa. Helgi. kralj Uplanda. koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. Digvi. 23. Fjolni. 36. 9. Ingvar. Turski kralj Ingve. oca Ketila. Jorund. 27. Ingjald Neobuzdani. onaj što je umro kod Fredfrodija. 32. koji bi kršten kao starac kad hrišćanstvo bi uvedeno na Islandu. Halfdan Belokosti.oca Gudmunda. Visbru. Olaf. 19. 60 . 25. Ingve. 4. 18. 7. 34. Vanlandi. 22. 16. koji beše moj otac. Olaf Feilan. kralj svea Njord. Domar. Olaf Tesar. 17. Eijolf. 14. 2. Frej. a ja se zovem Ari.

SFS 47 (1921). D2 iz 1470-tih. oženjen njegovom sestrom Ingeborg. zet kralja Erika Eriksson. 61 . nad tim se mnogi paganin radovaše. 66 Eesta skär sad Estbröte. Jon nadbiskup beše tu ubijen. Oni juriše od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji. sve potajno izmeñu švedskih brda i najčešće sa skrivenom vojskom. .DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST HRONIKA O ERIKU (Erikskrönikan. jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu južno od mesta Kungshatt. glavni rukopis cod. za Božje ime i svetu veru. sve urañeno onako kako naredi. Askaness je imanje Asknäs na južnoj obali jezera Mälaren zapadno od Stockholma. Njegova žena u Hundhamar pobeže65.Lj. Prve noći kad kući stiže ubiše ga oni. Birger jarl. 67 Birger jarl. taj umni čovek67: naloži da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti. a da u to vreme nije bio kod kuće. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. i to sve obodri da krenu i neprijateljstva čine. tako mi je rekoše. Osnivanje Stokholma Švedskoj su puno štete karelci naneli i mnogo nemira. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. Medeltidens och reformationstidens litteratur. jer tuga je tada stiže. ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). Hronika o Eriku. 65 Hundhammar kraj današnjeg Norsborga u župi Botkyrka na južnoj obali jezera Mälren nasuprot Asknäsa. Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spališe je svu tako do temelja da se taj grad još nije povratio63. pet kilometara od mesta Hundhamar. izdanje R. Holm. Da se hrišćanima tako loše zbilo to radovaše zemlju karelaca i rusa. I onda stade plemenita čista gospa i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi. ona imaše tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj duši. 1968. R. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. jednu divnu kuću i dobar grad. gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 — svi onde ostaviše život — i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale. To je tako istinito kako ja ovde čitam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64. umro 1260. 64 Jon jarl je živeo verovatno negde početkom 1200-tih godina. N. Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Ståhle & E. Takve nesreće umanji on. Pipping. i borio se sa rusima i ingermanima 63 Po beleškama u analima to se dogodilo 1187. u kome su izdavači preuzeli pojedina tumačenja reči iz drugih rukopisa. koji onde beše devet godina.) Karelci pljačkaju. godine.

I taj prevod ima odreñenih manjkavosti. već su. Stvar je u tome da je tek sada moguće napisati jednu hroniku Danske. koristio sam metrički korektan prevod Jørgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV. tako što je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono što prevazilazi moje moći. da si kao svetište pun nebeskoga blaga. slabo je bilo vrednoće. prevod na savremeni danski jezik. koji si u jednom srećnom trenutku jednoglasno ovenčan da ga naslediš u njegovoj visokoj službi kao poglavar naše Crkve. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. kao što je prethodno vladalo neznanje. a samo u nekoliko slučajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. Time nije rečeno da su drugi delovi manje vredni kao književnost. neki preterano arhaizirani.To je ključ onoga jezera. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga. A to važi i za prevod na srpski. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrišćanstvo. Winkel Horn. kao kad je reč o Pesmi o Bjarkiju. moraju da se uzdrže kad vide da si mi ti moćni zaštitnik. a obim posla. a 1985. 68 62 . Sve si to Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. takvo preobilje divnoga znanja. uradio Fr. Ovaj je prevod inače urañen kao grubi prevod bez većih umetničkih pretenzija. sad je mnogo sreće i radosti gde pre beše tuga i mnogo priče o paganima koje učini tužnim. a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proširilo. danski nadbiskup Absalon. gospodine Anderse. To jezero je dobro. ja ću reći zašto: devetnaest crkvenih župa leže u njemu. Olrik. uzmem kao ishodište prevod koji je 1898. tako da zavidnici i sitničavi kritičari svega i svačega što je neobično. 1931. Ja sam se odlučio za taj prevod kao osnovu zato što je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje običan obrazovan danac. taj zadatak. novo izdanje 1925. a inače su rekonstruisani. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske. i ja te zato molim. neki preslobodni. Ræder: Saxonis Gesta Danorum I. i tom II F. dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje. svome najbednijem slugi. pre nego što je moj rad završen. jer ti poseduješ takvu raznovrsnost umenja. tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. u manje ambicioznoj varijanti. da kao takav budeš otac i staratelj moga dela. a oko jezera sedam trgovišta. Jedini pravi način bi bio jedan sasvim nov prepev ili. dao je meni. iznašao je da je neizdržljivo da ona nema takav spis za sećanje i glas da se čuje u budućnosti. S obzirom na dostupno vreme. Kada je reč o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije. pre svega što stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala. 1957. neki nedosledni. Saxo Grammaticus DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Pošto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce. ja sam se odlučio da za ovaj prozni prevod. Ni za jedan se ne može reći da u potpunosti zadovoljava: neki su jezički potpuno zastareli. (…) Sada je on otišao. jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare književnosti. Blatt: Index Verborum. H. koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadžbinu. koji samo treba da ukaže na ton i sadržaj dela. dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog.

naime. da prevedem stih po stih i na taj način podržim svoje kazivanje. uvek su živeli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i širili znanja o delima drugih naroda. jesu začetnici našeg naroda. već pouzdani podaci o prošlosti. nisu nosili kraljevsko ime. tako su mnogo polagali na čast i slavu. da nisu samo. Dan i Angel su takoñe bili prvi koji su vladali u našoj zemlji. Humbleovi sinovi. Njihove riznice u obliku veličanstvenih svedočanstava o dogañajima iz prošlosti ja sam pomno proučio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom grañom kao osnovicom. i ne treba očekivati da se pronañe prazna priča koja divno izgleda. mada normanski hroničar Dudo smatra da mi potičemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. (…) Ni trud islanñana ne treba zaboraviti. Angel. da si više ti bio ukras službi no što je služba bila ukras tebi. za koga se kaže da od njega potiču angli. od kojih potiču danci. već ih kazivali u obliku odabranih reči koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena. našem blagoslovenom glavaru i ocu. Italiju i Englesku. jer to tada još ne beše običaj meñu našim dedovima. čiji čuveni rod želim da opišem od najstarijih vremena. koje tako na lak način učini besmrtnim.stekao putovanjima u Francusku. dade onome delu zemlje kojim vladaše svoje ime. od celog naroda dobili kraljevsku moć i vlast. ja se. da te zamolim da s blagošću posmatraš moje delo. kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu 63 . tako da ne služim novo i samosmišljeno. (…) Ja se zatim obraćam tebi. lepim rečima i jednom vrstom pesničke umetnosti opisivali svoja izuzetna dela. na taj način duhovnim zanimanjima nadoknañuju svoje siromaštvo. Njegovi su potomci. Ja sam istražio ta svedočanstva iz prošlosti i učinio sve što sam mogao da im u svojem prenošenju budem veran. (…) Ovde će na svom mestu biti da se pomene da. bojim da pod teretom težine zadatka više pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego što opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo činiti. kralju Valdemare. koliko god mi je nedovoljno uspelo. najsjajnijem svetlu otadžbine. i nakon tih dugotrajnih studija dobio si časni zadatak da upravljaš jednim stranim visokim učilištem i tako si to radio. Pošto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdržava od sveg preobilja. naime. koje su stekli svojom hrabrošću. onako kao to činjahu rimljani. (…) Prva knjiga Dan i Angel Dan i Angel. Moje kazivanje nanovo stvara ono što potiče iz davnina. kada su naši očevi izvodili važne poduhvate dostojne muškaraca. ali mada su snagom velikih zasluga. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budućnost i smatraju da je podjednako časno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam činiti.

jedan posebno stasit i obdaren muškarac. Od Dana potiče po starim svedočanstvima naš kraljevski rod. bio im je običaj da stoje na velikom kamenu koji je čvrsto usañen u zemlju. on je. što je prouzrokovano time. Humble i Loter Kad bi naši dedovi birali kralja. i koji je. O ovome svedoči čuveni duhovni pisac Beda. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. sem što je pisao psalme i tumačenja Svetoga pisma. naime. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. Na taj način je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon očeve smrti. takoñe polagao na to da piše o istoriji svoje otadžbine. koji je roñen u Engleskoj. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loša dela. naime. A inače je nosio tu nepravdu koja mu je učinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske časti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. Njegov brat Loter je. koji se isticao još i vrlinom i hrabrošću. Loter nije postupao manje bezočno kao kralj nego što je činio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenošću. da je on u svakome. video suparnika na prestolu. što je trebalo da iskaže da je izbor podjednako neizmenjiv kao što je taj kamen nepomerljiv. nije se libio da počini grube nepravde i nije se stideo da ubije najviñenije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra. zauzvrat u njemu manje sigurnosti. ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske časti dole da bude podanik. (…) Druga knjiga (…) Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf. smatrao dužnošću hrišćanina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu. Time što je nasiljem i nepravednošću svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja. Hodbrodov sin Adils pokušao je na lep način da obezbedi svojoj zemlji slobodu time što je oženio Rolfovu majku Yrsu. poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj život samo time što se odrekao prestola. Kako je Švedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom. On je još od detinjstva prezirao svaku 64 . da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodične veze oprosti porez koji je dugovao. mada je u kraljevskom dvorcu više sjaja i divote nego u izbi.ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali – a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma značajnim. što mu je i uspelo. koji od tog divnog začetka sedi na tronu Danske. dao je ljudima dokaz da je. jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao što se i on sam uzdigao nasiljem.

Rolf je otputovao Adilsu. on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod plaštom mržnje prema sinu smišljeni da se reši njega samog. Rolf je odgovorio da je časno da majka glavu spusti sinu na grudi. i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije što je mu je bilo lakše da sebi umisli da je ona neverna sinu. tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju. nije mogla da prodre do one strane s koje je bio štit. on je rekao: „Teško je naći pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra neće za brata da šije!” Na taj način ju je on ukorio i učinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. pošto je svoju želju da se reši muža skrivala pod plaštom čežnje za slobodom. ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog. a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polaže. jer se on na taj način branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time što je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. to je bila jedina zaštita koju je mogao da pruži. kad sin dobije poočimovo zlato. već i svoj novac. pobeći s kraljevim blagom. a verna njemu samom. pravila kao da mrzi svoga sina. odlučila je da ga se reši.darežljivost i bio tako škrt da je smatrao sramotom biti široke ruke. napala je nezaštićenu stranu. Kad je vrelina. a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju. Bilo je pametno od njega što se poslužio štitom da se zaštiti na takav način kakvim se u borbi štiti od koplja što juri. gde je onu stranu s koje je grejalo najviše. kad je ona odbila i tu molbu. nije ga njegova majka odmah prepoznala. naime. jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre. On ju je prvo iz šale zamolio za nešto da jede. odgovor je glasio „Darežljivost”. naime. mislila da će najbolje postići cilj svojih želja tako što će. nije bilo lako otkriti. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najviše ceni. podgurivala svoga muža da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obećanje o velikim poklonima navela Rolfa da doñe u Švedsku. Čovek ne treba da veruje jednoj ženi. Onda su od obojice zatražili da dokažu da svaki od njih poseduje tvrñene osobine. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreću gajila u svojim mislima. izvukla je čep iz bureta s medovinom tako da je piće ugasilo vatru pre 65 . Da. koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnošću. pa je svoje planove o tome skrivala posebno vešto. Kad se Adils zatim za stolom požalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim. jer ona je smatrala da nema boljeg načina da ga kazni za njegov tvrdičluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. ali da za to upotrebi lukavstvo. Ona se. koja je ujedala gore od kakvog koplja. koja je stajala tik uz ognjište i videla kako vatra samo što nije zapalila njegovo telo. Jedna sluškinja. pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zašije. Ona je. Drugu je štitio strpljenjem. odgovorio je „Strpljenje”. zaštitio štitom. i kad je Yrsa to shvatila. Podstaknut pomenutim obećanjima. Tu njenu lukavu nameru.

a potiljak unapred. mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. Adils se u meñuvremenu probudio. To izrugivanje. njima još odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne težine. koji se zbog toga naljutio i optužio Bjarkija. Za Adilsovu darežljivost kaže se da je. Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. pa su se zabavljali i tako što su teškim životinjskim kostima gañali u glavu jednog čoveka po imenu Hjalti. nije mogao da odvoji oči od svoga najdražeg blaga i u svojem tvrdičluku je kleknuo da je pokupi. bio mu je običaj da odmah ispuni molbu. kraljevo blago natovari na kola. veliku svadbu da proslavi svoje venčanje sa Rolfovom sestrom Rude. video šta se dogodilo i krenuo u poteru. Mladoženja. uz bol. iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da beži zajedno sa svojim sinom. imenom Agnar. priredio je jedan čovek. Taj dogañaj je prekinuo tu divlju i nepriličnu igru i gosti se digoše. Rolf se smejao kada ga je video kako leži u prašini i skuplja darove koje je prevaren poklonio. danci su požurili do svojih brodova. jer je ovaj pokvario 66 . i to je učinio takvom silinom. izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti. Bjarkija. svi su poslušali nareñenje kraljice Yrse. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da će je zacelo dostići. a gaji poklonima. a da njen muž ništa nije slutio. Zato su mu dolazili brojni ratnici. on je. više voleo da preduhitri takvo ponavljanje time što bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time što bi pustio da se na njega čeka. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako leži meñu drugim zlatnim nakitom. a to zvuči razumno da je jedna žena. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promašila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda. Da bi što pre umakli. Za Rolfa se uostalom kaže da šta god bi ga neko zamolio. ispraznili džepove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. kaže se. Neki tvrdi da je Yrsa zadržala zlato i da je ono što je rasula pred progonioce bio samo pozlaćeni bakar. Dok su se šveñani radovali plenu. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne može ništa navesti protiv toga da šveñani povrate svoju imovinu – stvar je bila samo u tome da se odreknu tuñeg dobra i da ne izlože svoje gubitku. svom silom legli na vesla i na taj način pobegli. Istovremeno s onim što je ovde ispričano. pošto je svome posinku dao bogate darove. a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao.no što je učinila kakvu veliku štetu. da se čovekovo lice okrenulo unazad. naime. Ingelsov sin. tako da niko nije morao da moli drugi put. Ratnici meñu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i šala. naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivši im da je to jedini način na koji mogu da spasu život. onda je to potpuno razuman ulog. a ako se time može spasti život. koja je mogla da smisli tako zle i vešte planove. toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na čoveka koji ju je bacio. Trećega dana gošćenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se. To je inače bilo isto sredstvo kojim je. jer hrabrost se podstiče pohvalom.

koji mu doñe u susret u trnjaku. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa. na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se može penjati tako što se stopala premeštaju s jednog odsečka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. Mladić ga odmah stavi na svoju desnu šaku i diže je u vazduh dok je drugu ruku držao na leñima da bi izgledalo kao da je se stidi. i više se časti zasluživalo jačinom udaraca nego njihovim brojem. Ovde je na mestu da se ispriča jedna smešna priča: Jedan mladić imenom Vog doñe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim čuñenjem kraljevu stasitu priliku. on odgovori da se njegova leva šaka. on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv životinje. koji se. na kojoj ne beše nikakav ukras da se pravi važna. pa izvanredno oštrim sečivom svoga mača raseče Agnara na pola. a da bi sprečio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar. dugo su se svañali ko treba da zada prvi udarac. Kad je dvoboj trebalo da počne. jer se verovalo da takvo piće daje snagu. Sad doñe red na Bjarkija. Tako je išao unaokolo i izgledao smešno. 67 . a još se i mač zaglavio u jednom od srednjih otvora na šlemu. učini ga svojim zetom tako što mu dade za ženu svoju drugu sestru. kojim je šaljivim rečima mislio na kraljev neobično visok stas. tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeñenoga. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladića imenom Hjartvar da bude namesnik u Švedskoj s time da plaća godišnji porez. koji beše podjednako dragocen kao i prvi. Rolf odmah uze tu reč kao nadimak i nagradi Voga za šalu jednim skupim prstenom. da bi dao veću snagu maču. nije bilo glavno da se razmeni što više udaraca. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac. Vog nije izostavio da pruži uzdarje. Reč „kraki” znači. koji mu dade svoju sestru Rude za ženu. jer se Rolf pobrinu da može slobodno da pokaže obe šake. List. srami zbog svog siromaštva gledajući desnu šaku. naime. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio još jedan prsten. beše neobično dug i retko oštar. ali im Bjarki priredi sličnu smrt. zadobio je novu pobedu nad jednom od šumskih životinja. osloni nogom na jedan panj. jednim ogromnim medvedom. Agnarovi borci tad zatraže osvetu. jer je govorio da je neko. udaralo se odreñenim redom i nije se žurilo od udarca do udarca – bilo je važno zadati svega nekoliko udaraca. jer njegov mač. kakvo je to „kraki” koje je priroda u svojoj obilatosti učinila tako velikim. pobedi njegove ratnike i ubi ga. Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto. ali žestokih. srećan i kad najmanji poklon dobije. Zatim upita u šali.zabavu. Kad ga upitaše za razlog njegovog čudnog ponašanja. jer kad su se tad održavali dvoboji. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu. Neki kažu da je Agnar izdahnuo smejući se da niko ne bi otkrio kako ga boli. Skuld. ko je tako dugo živeo u siromaštvu. i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog šlema i ranio ga po vrhu glave.

Snažna mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloži svoj život nego da ga sačuva za putene radosti. ustajte. Ona u potaji natovari brodove mnogim oružjem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da će da plati uobičajeni porez. izvukao se iz zagrljaja željne žene i uputio u opasnost borbe. odmah pri stupanju kao svečan uvod u vreme učenja dadnu obećanje kralju da će učiniti kakav veliki podvig. Kad tako stiže do sobe u kojoj je Bjarki još uvek ležao i spavao. nije vreme za san i dremež! 68 . šveñani. baci se u borbu gde beše najžešće i rani ili ubi mnogo neprijatelja. dok su gosti nasuprot tadašnjem običaju izbegli da se opiju. pozva ga ovim stihovima. oprobani poglavičini ljudi i svi koji želite kralju čast da ukažete! Plemeniti.jer dade svečanu obavezu da će. osvetiti njegovu smrt. odseče joj nos. ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti. On joj onda odgovori da već odmah može da bira po želji. Ona je molećivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima – tako je ona to nazivala – i obodravala ga da odbaci ropski jaram. zbog čega je daleko nadmašivao sve druge gradove u širokoj okolini. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on počeo da smišlja spletke. ako ko Rolfa ubije. jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim ušima. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao šta se zbiva. U meñuvremenu je Hjalti. provališe u sobe gde su danci spavali i počeše da ih ubijaju. A zatim požuri natrag u grad. jer tvrdila je da slobodu treba ceniti više od prijateljstva i roda. koji su goreli od želje da izvedu svoje podlo delo. sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere. ali je namera bila da on po noći napadne i ubije kralja. U meñuvremenu je Skuld iznašla da je sramotno da njen muž plaća porez i dade se na smišljanje zlih planova. doneše oružje skriveno na brodovima. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi. upravo za tu noć otišao do jednog mesta nedaleko od zamka. Kad se spremao da krene. koji se daju u službu na nekom dvoru. Kad je iz daljine čuo buku borbe. Neki se suprotstaviše mada su bili ošamućeni snom i u mraku im beše teško da razlikuju prijatelja od neprijatelja. jedan od najboljih kraljevih ljudi. Dok su danci spavali. Probudite se iz sna svi koji želite da se nazovete prijateljem svoga kralja. Time što ju je tako unakazio. dade mu predlog da počini grubu izdaju. S tim lažnim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom. Rolf je primio Hjartvara s radošću. kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj otežao da nastavi svoj raskalašni život. gde je imao naložnicu. naložnica ga upita koliko starog muškarca da uzme ako njega izgubi. iskradoše se iz spavaćih soba. Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj nešto šapne i u svojoj ljutnji što je ona odmah progovorila o njegovom mogućem nasledniku.

bez zazora ljude sretni. u krug oko kralja da stanu i časno ga čuvaju i brane. nije sad vreme da praznite vrčeve bistroga vina. ne sme u bitci da posrne i ustukne. uzmi grančice i počisti laki pepeo sa ognjišta. al’ bednik tek sramotu i loš glas. sad mač treba da fijuče. ozbiljan je čas. a ne za radost i miloštu. nek oružje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne muškost se junačka iskušava. nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nežne da stiskate. Kratki dvoseci. ne. plamen na vatrištu prizovi da tinjajući žar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije. Lepo će biti ugrejati smrzle prste kraj ognjišta: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoćeš da zagrliš i pozdraviš. da devojke po obrazima tapšete i mladice po usnama ljubite. Mrtvi ćemo biti noćas ako ne osvetimo podlo delo. Niko ko se borcem želi zvati. moj mladiću. blistavi kalpaci i sjajno prstenje. tom divnom nagradom bitke. Čezneš li za čašću i imenom. a ne žene što jadikuju.S pažnjom nek plamti naša hrabrost! Ko muški mačem hoće da vitla. da zurite u snežnobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite. Čast je u borbi nagrada i svako sebi može da zadobije časno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oružje. malo je čovek vredan kad su mu ruke i noge vlažne od hladnoće. nabacaj granje i čvorove na plamen! Ubrzo užareni ugalj pucketati svetlim plamenom. Hjalti onda opet reče: Radost je uzdarje dati za ono čime nas poglavica obdari. 69 . Na te reči Bjarki se probudi. odlučni su junaci duhom da širokorukog kneza prate. bez straha stupaj. Ne pozivam vas na mazno očijukanje sa ženama. i razduvaj vatru koliko god možeš. zadobije čast i pohvalu. Ko god vernošću želi kralju da služi. nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena sečiva ugledaš. Vatra je snena i slaba. u boju časno koriste mačeve što nam vladar dade. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki. već u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku. borci su kralju potrebni. igri i žudnji sad je kraj. strogo nas poziva da okrenemo opasnu nečast. razdrma iz sna svoga paža Skalka i reče mu ovako: Ustaj.

tako što mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. naoštreni su im mačevi i izbrušena sečiva sekira. štitove na leña zabacuju. Geti u bitku stupaju. jer rana se malo boje. u gvožñu od glave do pete. smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska šveñana nas jadne dance ne primećuje. Šta da kažem o njemu koji najgore nedelo počini? 70 . grabljivice se kandžama kidaju. grudi odvažno on nudi i čvrsto stoji pred ubodom i udarcem mačem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku. nikad se ne plaše časnog udarca u bitci razmenjenog. hrbatom im šlemovi ukrašeni. sigurni u pobedu prema sredi naše vojske idu. drska bez premca. Mora se priznati da ratnici odlučuju o časti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati. verno mu služimo ne samo u času nesreće kako u danima napretka.do stopala duge gvozdene verižnjače Rolf je svojim borcima dao. koplja zveče i treskaju. bornom sekirom se borci ujedaju. ne. Nesreću i sreću plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose. ogromne rane zadaju i život s krvlju ističe. prilike nedaća kao dane napretka s vladarem delimo. Vladar danaca je moj gospodar i domaćin. na glavi zlatni šlem se blista. od besa frkće. Niko se ne usuñuje da odstupi i kukavički leña okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stražnjici nanese i mač ga za vrat ugrize. ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo. muški ćemo steći pravo na blago koje bez muke stekosmo. treba sad ispuniti s nepobedivom muškom hrabrošću i održati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. Hita napred četa neprijatelja. njemu trebaju odvažni i čvrsti ljudi koji u nevolji ne okreću leña niti se boje sekira i strela što lete. Sve što u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stiče. Čvrsto momci drške stišću i mačevi fijuču čvrsto u snažnim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju. izgledom grozni i divlji. malo se pristoji muškarcu da robuje prevrtljivoj sreći. njega prate hrabri! Kukavice i strašljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji. Sve što obećasmo u veselom društvu i pivom ošamućeni. zajedno ćemo u zlu i u dobru biti s knezom zornim. rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane.

takvo nedelo kad činiš. Kapije od udara drhte i borni red se više ne može držati. ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u času njegove smrti. lud i divalj si. poslednja kupa je sad napunjena. zašto čekaš? Izañi napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji čast nalaže! Medvede plaše plamenom. u ramenima zijajuće rane seku i grudi raspolućuju. gole su sad muževne grudi i udari gusto padaju. Bjarkijeva žena. Skuld ga na zlo navede. nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo. A mi nek zakletvu održimo koju svečano poglavaru obrekosmo: 69 Rut je Rolfova sestra. Budala si ti što dance izdade i kneza divnoga. Bednik neka ti bude ime za jad i bol što nam nanese. 71 . stavi ga na probu time što mu se obrati na ovaj način: Bjarki. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. sramota i prestup su Skuldovi. neobuzdan i gadan u svojoj zlobi. nadaleko ječi zveket oružja kad nas sekira i udarni mač zagrizu. i izlazi napolje69! Pokaži te zlatne kovrdže! Napusti svoj kavez. ali Hjarvard je izdaju smutio. Kraji se sad naša život. utvrda je njegova bolu i propasti posvećena. bezumlje je ono što te na izdajničke savete obodri i podiže. koja je sa svojim mužem još uvek u tvrdini. Sasečen je i skršen poglavičin štit ogromnim sekirama. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio.Hjarvard tu izdaju izazva. sad je reč o životu i smrti. Verižnjače sečivo grize. kukavički ga izda i ne prati ga kako mu čast nalaže. Rut. Ustaj sad. Ko onda sa strahom leña da okrene i okleva mač svoj da isuče? Već bez ljudi kapija stoji i juriši neprijatelja je pune. Zgrada je bolu posvećena i ne vredi više nego da sagori. utvrda već pada. već prsteni spleteni pucaju. Pošto je napravio pravu seču meñu neprijateljima i prolio reku krvi. najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabiš. ošamućen i bezuman si ti. ako se još zadržiš! Napolje te sad priziva bitka što se bije: gledaj. sunce poslednji put videsmo – sem ako meñu nama takvog slabića ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani. mrtav je poglavar. nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i duž zidova! Nek se krov sruši! Bolje će tad naša vatra goreti i grede će plamen samo ojačati. gde si ti? Je li te rune za san snažne vežu? Reci mi.

71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanište u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi. nemuževan i škrt. hitri kralj. tad iz škrinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije. kako nam kralj kaže. ali siromašan beše uz sve svoje zlato. ne radovaše se prijateljima i siromašan ratnicima smelim. Ništa tkao divno ne nañe da sa svojom pratnjom ne podeli. Takav beše divni poglavar koji sad leži mrtav na poprištu: dostojno život napusti. koji odlaze u Valhalu. kao da mu bogatstvo pomaže da pobedi u boju. da pratimo našeg kneza. za razliku od umrlih od rane u boju. nesrećne za njega jer samo blago sebi skupljaše: siromašan ratnicima beše i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji. Od blaga teške škrinje razbiše i otvoriše prepune riznice. Pobedi vičan beše i smeo. prsten. jer čast i ime mu behu jedini cilj života. Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnöggvanbaugi.čvrsto ćemo našu četu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi liši. Bogat beše Rorik imanjem i radost mu beše stoka. 70 72 . a ne ratnici smeli. Hajde. divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete. lično ime. pa ju je tako pogrešno preveo. svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve što škrti poglavar godinama skupljaše. Utvrdu razori kojoj samo blago beše odbrana. s čašću u smrt ode. to jest škrt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). On. Saxo je očevidno mislio da je staroskandinavska reč baugr. skupljaše blago na gomile. neprijatelja poklonima da sretne izgledaše mu najbolje. ali zaboravljaše da skuplja borce. napred. na hrabru se bitku ne usudi. boriše se i pade muževno i sa sjajem okonča svoje dane. razmišljaše samo o malu i čast ne vrednovaše. gomile blaga moraše da raspe i protraći prastaro zlato. neumoran. hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina škrtoga Boka70: strašljivog muškarca u Hel71 posla i obori kukavicu. te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. ljudstvo ne imade. i obori ga. šipke od zlata iznese i škrinje najdivnijeg blaga. hrabar bez premca. Ali malo ga ceniše Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i život: samo nesreću škrti kralj zadobi od svega blaga što ga godinama skupljaše. div rastom i telom i div snagom i mišicom. ništa tako skupo da to ne dade drugome i ne gledaše zlato više no prah.

Često na borbu pozivaše kao što reka moru hita; spreman na bitku beše i rado se u boj bacaše, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama trči. Ljude vidim oborene na poprištu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glača, za blato se kače i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko teče krv danaca, iz žila što se puše ističe, sve se više širi i jakim strujama juri: crvena teče reka rana i kvasi kamare tela na poprištu. Oštro Hjarvard na dance stupa u boju, teško jača Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meñu gomilama leševa ja poglavara vidim gde se smeši: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srećan, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglavičin osmeh, na muškost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s čašću ćemo život dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo počinimo koga će se do krajnjih vremena sećati. Nek strah bude daleko od našeg pogleda i duha! Hajde da se borimo čvrst, s neoborivom hrabrošću, ni na najmanji način da ne pokažemo sramotnu strašljivost ili strah otkrijemo. Merićemo sad našu hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak život izgubi čast će palog pratiti; spomen u zemlju ne tone već do krajnjih vremena živi: reč će se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoše. Još uvek vidim vrata bravom i šipkom zatvorena, čudim se, Bjarki, da vrata još zatvorena držiš kad te molim i zovem po treći put iz kuće i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dični Hjalti, što toliko glas dižeš kad zoveš mene Hrolfova zeta, da u bitku uñem? Ko druge poziva u bitku što stiže i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da život izloži da pokaže da je i na delu a ne samo na rečima hrabar. Ali polako! Ubrzo ćeš me videti u opremi za bitku; blistavu verižnjaču pritežem okolo pojasa i mač odmah opasujem britki;

73

čeličnu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvrñi oklop od gvožña oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam željan da u sobi izgorim: da čekam zakatančen i zakračunat dok se plameni oko kuće spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roñen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao čast pokloni; tako ću ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Slušajte sad, junaci, moje reči!S tela verižnjače strgnite! Smrti smo ionako posvećeni: nek se bednici u čelične haljine oblače! Štitove na leña zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama će se nizati, najteže ploče oko doručja uviti da snažna desnica udar s težinom zada i sečiva što oštrije zaseče. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov mač i zašiljeno koplje i u junaštvu se naticati ovde gde je reč o osveti za našeg najvrednijeg gospodara i domaćina. Blažen je onaj koji ima moći da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i sečivom izricati. Hoću vam istinu reći: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim mačem što se Snirtir zove, mač kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevaše, u glavu me mač pogodi; sečivo ipak puče, jer istupljena mu beše oštrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi čelik ne puče. Mač po njemu ošinuh tako da ga sečivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred očima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedeše i ne sruši se, već na lakat naslonjen smejući se život ispusti, samo malo ga smrt brinuše, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost beše: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjaču bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejaše. Sad istim mačem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan boðvar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak već veoma rano počeo da se shvata kao lično ime Boðvarr. 74 Ime Agnirova mača.
73 72

74

visokorodan beše i divan, u srce ga čelikom pogodih, duboko mu se u grudi useče oštri, sjajni vrh mača. Kraljević beše po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verižnjača ga slabo zakrili, ne pomože mu pletena čelična haljina, ni njegov mač ni okovani štit ga u borbi ne zaštitiše: hitar je moj Snirtir u udaru i teško ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okršaj, u krvavu bitku, da snage vaše oprobate! Ko vitla kopljem i džilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreću; malo sad vredi što se puk u bitci izlaže; u bitci je samo o životu i smrti poglavara reč. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci već pali po poprištu leže; najplemenitiji rodovi se sada nište; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, već najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne sećam se nijedne bitke u kojoj udari padaše tako gusto; sečiva se tako hitro ukrštaju, kao kiša padaju ubodi i udari mačem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraća: udare mačem nam s kamatama neprijatelj pobednički vraća. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leševa se i udova diže ogromna gomila na poprištu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdiže, kao zidina je gomila leševa što raste. Gde sad naći onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima život i snaga dvanaestorice muževa beše. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomoć treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne beše veća potreba za čvrstim drugovima u bitci. Isečen je štit u borbi i vrhovima i sečicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim sečivima u delove i komade, uništen udarima neprijatelja i nagrižen sekirama ljutim. Mirno mi na reč veruj jer i sam to očima vidiš; delo namesto priče vidiš, sigurniji je oko svedok od ušiju:

75

gledaj, od razbijena štita samo mi je držak preostao; izbušen je okov i polomljen i samo mi je drška u šaci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoćeš li sad muškim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se više psovkama! Što-šta čoveka može u delu prečiti; vrhovi me švedskih mačeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije šaka bila nežna i slaba što čvrsto dršku stezaže: verižnjača više ne beše zaštita, da i bez oružja i odbrane u bitku kretoh; tako oštro beše sečivo što ga sretoh: raseče najtvrñi ćelik lako kao vodu što odstupa; debeo mi beše oklop i težak, ali me ipak loše u borbi zaštiti. Reci mi gde da nañem onoga što ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oružju u borbi vičan uvek se jednook kretaše; pokaži mi ga, Rut, ako ga gde na poprištu vidiš. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled označi moćnim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj moćnoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina muža, užasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi štiti a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi živ iz Lejrea otišao; Pravo je samo to da boga rata lično pazi pale u bitci. Dični Hjalti, sad se našega dana kraj primiče; pašćemo kraj našeg glavara, s čašću ćemo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam život ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem naše dane okončati. Ovde kraj glave moga poglavice s čašću ja ću na poprište pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i ležište sebi nañi; svaki će tad momak potvrditi, što po poprištu meñu gomilama leševa traga: tako smo našeg izdašnog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo ćemo biti plen gavranova i grabljive ptice poprišta: najgladniji orlovi kandže u naša tela zabijaće i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato što jedna danska pesma istog sadržaja još uvek živi u sećanju mnogih. stavi ruku na dršku mača i zakune se na vernost. Na taj je način Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu. kad je video da se ono mesto gde je Rolf obično sedeo. Šveñani su pobedili i čitava vojska Rolfovih ratnika je pala. svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da žive. iskazao je svoje iznenañenje što se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe. U starim danima je naime bio običaj da onaj koji je stupao u službu kod kralja. jedini koji je preživeo. koji poznaju dogañaje iz minulih vremena. jer on je hrabro održao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon što je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika. Nije se povukao pred ubicama. Kratko nakon što su šveñani zagospodarili Danskom. jer ljude takvoga kova rado bi imao. jer nedelo nosi kaznu u samome sebi. Kada je Vogg odgovorio potvrdno. videlo se. Na taj način gozba se pretvorila u sahranu. pošlo im je naopako. jasno kako su sa velikom odanošću voleli svoga kralja. bio je Vogg. i dugo neće čovek imati koristi od onoga što je grehom i prevarom stečeno. 77 . slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. Hjartvar mu je pružio svoj isukani mač. Tako sudbina najčešće kazni one koji delaju voñeni izdajom i lažju. obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu službu. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu. Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da. On reče da je njegova radost što je ubio prevrtljivog nasilnika veća nego njegova žalost što će sam izgubiti život. Vogg zgrabi dršku i istom sjuri vrh mača kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obećao Rolfu. Kad su zatim Vogga izveli pred njega. Tako ponosan i srećan beše zbog tog dela da žurno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oružje kad jurnuše ka njemu. i da je velika šteta što nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu službu. kad nisu želeli da ga nadžive. ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio mač svojim ratnicima kod drške.verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. crveni od krvi jednog ubice. Kad se najeo i napio. kad je on pao. S velikom čašću se treba sećati Vogga za sva vremena. jer sjelanñani ih napadoše i poubijaše da se osvete za paloga kralja. kazao je.

koji se nije pouzdao u sreću. upita Rorika nakon što je čuo te reči. ali ako ne bude 78 . jer su bile spletene jedna u drugu. neprijatelji su izabrali jednog kralja. nije znao koliko su se danci pametno poneli. naima taj: Ako ja pobedim. kad krene u napad na brodove. nisu mogli da shvate zašto Rorik okleva toliko. ali ako ja izgubim. da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu. čija je hrabrost bila veća od veličine njegovog tela. kralju Roriče. i pošto su ga dugo čekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo teže. Ja neću izbegavati jedan takav obračun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi. nudim se kao zalog da će biti onako kako kažem. ona ostaje neslobodna. Onaj već pomenuti danac. naredio je da se odsuče i izvuče u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. reče on. Rorik je imao šest narukvica koje se nisu mogle odvojiti. bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujućeg. koji ništa nisu znali o tom porazu što su ga doživeli njihovi drugovi. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razrešila njihovih dažbina. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara. tada bi moglo biti. Rorik je pozvao dance na oružje. porez ćemo plaćati kao i dosad. a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoče neprijatelja s leña. Ostatak venda. tako da se opasnost za mnoge predupredi time što će se nekolicina žrtvovati. ja oslobañam moju zemlju ropskog jarma. odvrati na to: „Ako dobro proñem u borbi. Pošto je sakrio dva odeljenja.” Jedan od danaca. Kako god da se sudbina odluči. ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen.Treća knjiga (…) Rorik. Kad su izbliza ugledali dance. i njih obeća onome ratniku koji prihvati izazov. one je s ostatkom vojske počeo da napreduje preko otvorenog polja. ali ako izgubim. ostavljam tvojoj darežljivosti da odluči kojim će se darom pobeda nagraditi. kao što se i više drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. jer su uvideli da to ne mogu izbeći. Hardvendel i Fenge Kuri i šveñani su sad nameravali da napadnu Dansku. šta će kao nagradu dobiti onaj čovek koji prihvati poziv na dvoboj. Meñu napadačima je bio jedan čovek koji je bio mnogo viši od drugih i koji je još bio i čarobnjak. kojoj su svake godine običavali doneti porez. Da bi se odbranio od te gadne nepravde. kao pobednik. u budućnosti ćemo biti osloboñeni poreze. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi. rekao je: „Neka jedan megdan prethodi većoj bitci. odlučili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. podsetio ih na podvige predaka i snažnim ih obodravanjem podjarivao da se pokažu kao hrabri ratnici.

Ova će mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. Ko plete vence onome ko podlegne u borbi. a onaj. kad sam zadržavaš nagradu umesto da je daš na čuvanje?” reče Ubbe. da li zato što ga je pobeda učinila nadmenim ili zato što je bio nameran da izvojuje još jednu. Za dance je bilo tužno da to gledaju. ali njegova sreća je bila slabija od njegove hrabrosti. Njega je mučilo i to što meñu njegovim mnogim ratnicima nije bilo još jednog koji bi bio toliko hrabar ili snažan da se rado žrtvuje za otadžbinu. čija će sudba biti ili užasna smrt ili grozna sramota. već i preziru onih koje su ranije pobedili. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to što je izazivačko ponašanje jednog jedinog čoveka paralisalo hrabrost cele vojske. 79 . htede da sa broda jednim jakim zamašajem baci narukvicu do njega. jer ta se dva pratioca rado sa slabošću druže? Velika ljaga čeka pobeñenoga. kao i to da danci. Tu sramotnu uzdržanost danaca ispravio je svojom plemenitošću jedan čovek imenom Ubbe. jer bi odbijen i pade od prvog udarca. Sve dok je ishod neizvesan. meñutim. dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. ne želim da primim ni dobra ni zlato. nije uspelo zbog prevelikog rastojanja. šta misliš koju nagradu duguješ pobeñenom. i napredak je najjači podstrek da se čovek preceni. naime. ne samo da su sad bili izloženi nadmenom ponašanju. slomio snagu cele danske vojske. koja se zahvalnost pruža onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih.išlo po želji. „Daj neka je neko drugi uzme na čuvanje da ne povučeš svoje obećanje.” Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim mačem. I on je pametno upitao šta će dobiti za nagradu za megdan. Koja je nagrada namenjena. koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za život.” On je to zacelo rekao iz šale. „Kako da se pouzdam u tvoje obećanje. jer ništa toliko ne podstiče nadmenost kao sreća. bila potpuno strana. nasuprot kraljevskog običaja uzme nazad poklon ili porekne obećanje. ne zadobija nikakvu čast. koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa. ali Rorik. verovao da je ubio najhrabrijeg čoveka u Danskoj i da niko drugi neće imati smelosti da mu izañe na megdan. ko mu pruža nagradu? Nagrada se daje za hrabrost. a kralj mu obeća narukvice. On je bio jači i snažniji od većine drugih i vešt u čarolijama. oborivši toga jednog borca. i mislio da će sve sad biti sitnica za njega šta god da preduzme. On je bio siguran da je. i kome je pomisao da. on je. narukvice padoše u vodu i to dade povod da kralja za budućnost nazovu Rorik Rukobacač. s kim nije sreća. koji su ranije zadobili tako mnogo čuvenja svojim pobedama. Ne znam na koju će se stranu ratna sreća okrenuti. Ubbeu se. To mu. Glupost je mašiti se za nezrelim voćem i hteti ga ubrati pre nego što čovek sazna ima li pravo na njega. ne za slabost. i zato ne želim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika svečanom povorkom. Nesreću prati dakle ili nečasna smrt ili život u sramoti. jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstiče hrabrost borca. jer ga je sama hrabrost terala da izloži svoj život za ugled svoje zemlje.

i uz njega su pristala obojica vikinga. naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaćaju porez kao i dotad. Koll se začudi nad smelim rečima mlañega čoveka i odgovori: „Kad već meni prepuštaš da odredim način borbe. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju braću Hardvendela i Fengea. Obala je bila tako lepa da su obojica zaželeli da se iskrcaju. tako da ona može kasnije da zameni gorka osećanja. Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za života meñu nama bilo mržnje. jer ako izmeñu nas postoji razdor. to je poslednja dužnost pristojnosti koju nijedan pravedan čovek ne bi izbegao. Hardvendel prvi uze reč i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe više voleo. Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinškim pohodima. jer on zahteva najviše hrabrosti i najbrže vodi pobedi. treba da se jedan prema drugome ponašamo časno i da ne dopustimo da nas naša strast u toj meri povuče da izostavimo da jedan drugome ukažemo poslednju počast. smatram da je dvoboj na steni bez pomoći drugih najbolji. jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona osećanja koja nas dele. da kralju Kollu u Norveškoj. borci jurnuše jedan na drugog uz veliku galamu. ali u njima treba da se nañe mesta i za ljubav. ratnici se postaviše oko njega. jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno. Pošto je bio namesnik tri godine. Ishod je. jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono što mu pripada. jer niko mu ne može priteći u pomoć. Pošto je naširoko i nadugačko jedrio i izgledao ga. čiji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu. i u tome se slažemo i obojica smo do toga sami stigli. Tu htede slučaj da se ta dva čoveka sretoše bez pratnje drugih. najzad je naišao na njegovu flotu. pobrine za sahranu pobeñenog. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo. on nije želeo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. jer tu se zna šta čovek vredi. svaki sa svoje strane. nije ga odvratila od njegove namere. mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. Odmah je označen jedan krug. a posmatrači su nadvikivali jedni druge svojim različitim željama za ishodom. i onaj ko se 80 . a primeti da sam najviše ceni da što manje ljudi učestvuje u borbi – dvoboj daje najbolju mogućnost da se hrabrošću izvojuje pobeda. pružila prilika da dokaže svoju hrabrost na najlepši način.meñutim. Neka zato bude sveti dogovor izmeñu nas da se onaj koji pobedi. zadobija ljubav onih koji ga nasleñuju. Pobedniku će služiti na čast da pobeñenom priredi divnu sahranu. pobedivši ga. Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. da upravljaju tom zemljom. verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije čast i radost od smrti onoga drugog. Kako je ishod neizvesan. neka nas pravo prirode pomiri. Sad su naši duhovi ispunjeni mržnjom. uostalom. a i unutrašnjost ostrva ih je svojom lepotom uvlačila sve dublje. Obe naše vojske treba da bez mržnje i složno prihvate taj zadatak. pade na pamet da bi on. koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i čuvenja. Ta dva borca smrtno raniše jedan drugoga i izdahnuše u isto vreme.

ako neko od nas dvojice bude osakaćen. jer pošto je toliko dugo sekao Kollov štit da od njega nije ostalo skoro ništa. a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za ženu svoju kći Gerut. a sakat ne može da napusti svoje osakaćeno telo. nije bolji od samoubice. Često se dogaña da neko preživi borbu. da kad jedan čovek počini jedan zločin. Ta hrabrost bi nagrañena. a ako to ne čini. Čim vide priliku za to. što se računa kao teža sudbina od smrti. Hardvendel pokloni Roriku svo oružje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao još više njegove naklonosti. jer ga jedan nagoni na drugi. ni okolnost da su se tad po prvi put sreli. Hardvendel. počeše borbu. neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu. Zamisliva je i jedna druga i manje tužna sudbina. tvrdio da je ubio brata da je spase. I za takvu nesreću treba naći što boljeg leka. sve je zaboravljeno. Fenge je. jer mu je izgledalo bezočno da jedna tako blaga žena. što bi kraljeva smrt. pridoda još i rodoskvrnuće. jer plemenite gospodare. s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoše ime Amlet. jer čak i za nju važi da je prijatelj najgori neprijatelj. ne oklevaše da ispuni zlu želju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju. pridobija preživele tim svojim činom ljubavi. mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila. i Fenge odluči da ga ubije. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo. odseče mu jednu nogu. jer kad je čovek mrtav. Eto tako se vrlina može malo osećati bezbednom. Ta neistina zadobi poverenje. koji je u svojoj divljoj strasti više mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zaštiti svoje telo. trpi njegovo zlo biće i surovost. koji neretko 81 . jer ako nam ljubav nalaže da se sažalimo nad tuñom nesrećom. naime da čovek sačuva život pošto bude osakaćen. odmah je spreman da počini još jedan.” Pošto jedan drugome stegoše ruku i dadoše reč za dogovor. jer uze za svoju njegovu ženu. da mu dade lik kao da ga počini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time što ga lažno opravda govoreći da ju je. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu. koja beše bez ikakvog zla u sebi. To se najčešće tako zbiva. izazvaše zavist kod njegovog brata. I beše još tako drzak i lukav da prikrije svoje užasno nedelo. koja je bila iskusna u svemu što je imalo veze sa vikinškim pohodima i ratnom veštinom. U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. i ja smatram da čovek treba da pokaže istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj način kao i za onog kome dosudi smrt. ali da izgubi svoju pokretljivost. njen muž mrzeo celim svojim srcem.pobrine da pokaže pristojnost u odnosu na mrtve. koliko li nam više nalaže da se sažalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela. ni lepota od proleća ozelenile šume nije ih uzdržala od toga da ukrste mačeve. bacio je štit i obema rukama vitlao mač. dakle. Nakon što je tri godine izvodio veoma velike podvige. a uz ubistvo brata. i daj zato da se dogovorimo.

Kada bi tako sedeo kraj ognjišta i džarao po pepelu. onaj trud i pažnja s kojima je radio. a naravno da je izgledalo smešno kad je konj pojurio s jahačem koji je upravljao njegovim repom. Kao što je već kazano. ukazivali su na mudrost koju je krio. On. i izgledalo je neverovatno da je onaj. i on odluči da mu radije da mig nego da ga uvuče u klopku. sumnju da je on pametniji nego što izgleda. To je i Amletu odmah bilo jasno i čim mu je rečeno da se popne na konja. jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka. koji je tako vešto koristio svoje ruke. reče samome sebi da. Fenge nije oklevao da sa podjednakom zločinačkom namerom učini sebe krivim za dvostruku bezbožnost. jer opogani bračni krevet svoga brata nakon što ga ubi. on im odgovori da pravi oštra koplja da osveti svoga oca. On je stalno bio kraj ognjišta svoje majke. to izazva smeh. Ukratko rečeno. pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kače jedna na drugu. nije teško ubediti da poveruju u jednu laž. Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru. da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. nije se moglo verovati da je on čovek. to značiti njegovu smrt. već tek životinja bez razuma. kao da namerava da na taj način upravlja konjem. da se ne može pameću sakriti. a posebno ako ga vide kako ima snošaj sa nekom ženom. bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meñu njima u ranom detinjstvu. probudila je. dremao u prljavštini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom. Kada ga jednoga dana upitaše zašto to čini. nije ni tren sumnjao u to da će. meñutim. ako se Amlet na ikakav način otkrije. i neki su čak smatrali da ništa ne manjka njegovom razumu. naime. da. meñutim. Ta dosetka je učinila da su ga i dalje smatrali sumanutim. izgubio razum. a nisu ni mogli znati da mu to pomaže da sprovede plan koji je smislio. jer su svi smatrali da je rad bio besmislen. govorio smušeno i celim svojim ponašanjem se činio kao da je um ozbiljno poremećen. trebalo bi da se pravi kao da ništa ne razume. i da na taj način ne samo skrije da zna šta se zbilo.poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju čast ogovaračima. Za tog je čoveka sećanje na nju značilo više od zadatka koji mu bi dodeljen. tako daje bilo užasno gledati ga. 82 . Po mišljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako što bi mu krišom doveli jednu lepu ženu koja bi pokušala da uzbudi njegovu put. Kada Amlet to vide. Jedan od njih je. ako želi da izbegne sumnju kod svog strica. To shvatanje bi osnaženo time što je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brižno krio. Zato naložiše nekim ljudima da odjašu s njim daleko u jednu šumu i da iz skrovišta gledaju kako će da izdrži kušnju. seo je tako da je okrenuo leña glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta. on je grčio svoje zabrljano lice u odbojne grimase. kod onih koji su dublje mislili o stvarima. da je čak izgubio razum. već i d spase svoj sopstveni život.

Amletov brat po dojenju tad reče da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost – on je time želeo da pokaže da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje – i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stražnjici. on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. Na jednom proplanku u šumi ljudi ga napustiše onako kako beše unapred dogovoreno. Kad Amlet stiže kući i ljudi ga iz šale upitaše da li mu je dala što je hteo. „Da”. mislio na more. koju je podigao sa zemlje. jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek držala do njega. on odgovori da je on ležao u zagrljaju te žene. a on sam reče da je to bilo pametno rečeno. i tim odgovorom potajno dade do znanja da želi zlo svemu što pripada njegovom stricu. 83 . prečica i sita.Usput jahači ugledaše jednog vuka u žbunju. on odgovori da Fenge ima premalo takvih meñu svojom stokom. trudio da kaže samo ono što misli. Kako je žena u njemu probudila jaku želju. i dosetio se da jednu slamku. da je to namerno tako rekao. jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stražnjici. već se uputio s njom do jednog usamljenog i teško pristupačnog mesta na kome je rasla mahovina. naravno. on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brašno. da ne bi bio prinuñen da laže. Na pitanje na čemu su ležali. a to je govorio na takav vešt način da niko nije mogao reći da laže. ona isto tako izjavi da nije bilo reči o završenom snošaju. ali se niko nije mogao ni dosetiti šta je pravi smisao. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoše da je to jedan veliki nož. Kada drugi na to primetiše da je to razuman odgovor. mada behu u skladu sa istinom. Time je onome koji nije ni slutio nesreću. ali opasnoj naklonosti. Pratioci pohvališe taj odgovor. naime. „on i treba da reže veliku šunku”. ali ništa drugo. on odgovori da su to bili podbel. odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. Kad zatim upitaše ženu. učinio veliku uslugu. ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru. kako se za njega ne bi reklo da govori laži. zabije u stražnjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. čime je. nije odustao od svoje namere. Amlet se. a ona to voljno obeća. On je razmišljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije šta se dogodilo. on je te biljke poneo sa sobom. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krečnjaka i ljudi rekoše da su načinjene od brašna. Drugi opet prasnuše u smeh. odgovori Amlet. i u to ljudi rado poverovaše. gde se predadoše ljubavnim radostima. naime. jer niko ne beše video šta se dogodilo. on reče. a kad Amletovi pratioci rekoše da je to ždrebe. i na tom pustom mestu Amlet kao slučajno srete jednu ženu koju je njegov stric ostavio kao mamac. Njegove reči behu pozdravljene smehom.

koji je bilo lako upotrebiti. reče jedan od Fengeovih prijatelja. iseče njegov leš na komade. jer pošto se plašio da ga ne uhode. Nakon zrelog vaganja on beše pronašao jedan bolji način. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan. već bi pre trebalo da plačeš nad svojom sramotom. kukurikao kao petao. on reče: „Zašto pokušavaš ti. izvuče ga iz slame. jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. probode čoveka. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama. ti. da običan um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum. lepetao rukama kao da su krila i trčao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. ali čekam pogodnu priliku. skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama. a time što se pravim sumanut.” Govoreći tako oštro svojoj majci. a ne nad tuñom. tako da izdajnikovo telo završi u gnoju i prljavštini. prvo se ponašao na svoj uobičajen budalast način. Pošto ga je Amlet na takav način uklonio s puta. s istom surovošću to učinio i s drugim roñacima. ali tvoj sopstveni duh je nagrižen. Zato ti ne treba da kukaš nad mojom ludošću. a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavaću sobu njegove majke. koji beše pametniji po sopstvenom ubeñenju nego u stvarnosti. ako je Amletov razum ostao neoštećen. vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poče da plače i kuka nad njegovom ludošću. jer kod neumnih životinja je običaj da se redom pare čas s jednim čas s drugim. Prijatelj se ušunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. spasavam svoj život. Protiv jednog prevrtljivog i surovog čoveka mora se ići veoma umno. jer ja ne sumnjam da bi on. Ali nemoj nikome govoriti o ovome što sam ti rekao. i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim važnim poslom. Ne pravim se ja bez razloga lud. sramotna ženo. Unutar u sebi stalno razmišljam o tome da osvetim oca. koji je ubio svoga brata. da lažnim suzama skriješ svoj grubi greh. koja kao kakva drska bludnica poganiš i prljaš svoj krevet time što se u zloj grešnosti kurvaš s ubicom svoga muža i bestidnim milovanjem maziš onoga čoveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para. zabi u slamu svoj mač. a ti svojim postupcima pokazuješ da si zaboravila svoga prvog muža. 84 . neće se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. naveo ju je da se povrati vrlini i časti i da uvidi da je njena stara ljubav više vredela nego greh kome se ona kasnije predala. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. Amlet uspe da izbegne i tu klopku. ali tek pošto bi se krišom postavio jedan čovek da prisluškuje šta će govoriti jedno drugome. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. jer on beše suviše tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stići s njim stavljajući ga na lake probe.Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha.

tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. a on obeća da će se u to vreme vratiti. Dok su oni spavali. već se uzdržao od nje kao da je otrov. a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo učini namesto njega. a on je nosio poruku o njihovoj smrti.Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao naći čoveka koji je trebalo da uhodi majku i sina. a meso smrdelo na lešinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog čoveka i od toga se pokvarilo. Ta poruka beže urezana u jedan štap s runama. Amlet pretrese njihova skrovišta. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv. da se kraljica na tri načina ponašala kao robinja. Ali ne beše mu dovoljno što se na taj način spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu. Kralj se napravi kao da nije ništa i primi ih prijateljski i gostoljubivo. nañe štap i pročita rune na njemu. ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuñivao da sam to učini. odmah ih izravna i zameni drugima. on odgovori. a kad ga Amletovi saputnici upitaše zašto za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu. oni ga izgrdiše. a on odgovori. Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloženo da sredi da ubiju mladića. on svojom umnošću dodade u Fengeovo ime i lažnu molbu da tome veoma razumnom mladom čoveku da svoju kći za ženu. ali pre puta naloži svojoj majci da nakon godinu dana izveša tepihe u sali i održi posmrtnu gozbu kao da je on mrtav. s uzdržavanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. kao da je to neka najjadnija hrana. ali Amlet se uopšte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji beše iznet. Amlet bi zato poslat u Englesku. da je otišao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. pivo imalo ukus na metal. Kad stigoše u Englesku i Amletove pratioce pustiše pred kralja. On dalje reče da kralj ima robovske oči. mnoge je poslao da tragaju za njim. izabra za taj cilj engleskoga kralja. Fenge je stalno sumnjičio svoga posinka da smišlja izdaju i hteo je da ga ubije. on. Kad se obed završi i gosti odoše na počinak. na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca. jer je govorio loše o onome što je trebalo da hvali i što je naružio svoje domaćine i 85 . njegovim budalastim izjavama. To beše sušta istina. Njegovi pratioci mu zameriše na. kako rekoše. kralj naloži da se jedan čovek skrije u njihovu spavaću sobu da sasluša njihov razgovor. Za šalu upitaše i Amleta da li zna gde je nestao taj čovek. naime. oni mu predadoše štap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku. ali zvučalo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smešan. on se. da je hleb bio zagañen krvlju. ali ga niko nije niti čuo niti video. što začudi sve. Svi su s čuñenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljačka hrana. i on iskaza na taj način omalovažavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. što je u drevna vremena bio običan način slanja poruka.

kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu nañoše zakopane brojne mačeve čija je rña mogla da pivu da loš ukus. 86 . pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci. Kad kralj to ču. u nadi da će biti bogata žetva. u njoj našao neke pčele koje su jele od sala nekog mrtvog čoveka. On mu dade svoju kći za ženu i uze sve što mu ovaj reče kao da dolazi sa nebesa. pa je možda zato hleb povukao ukus na lešinu. a kad domar objasni da su upotrebljeni ječam i voda iz jednog tačno odreñenog izvora. ona priznade da je njegov otac jedan rob. uvide da je ono što je Amlet rekao. da podvrće haljinu dok hoda i da. jer zemlja beše plodnija no drugde. te je sad želeo da čuje otkud je stiglo meso. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika. izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika. upita najzad od čega je pivo spravljeno. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac. Kad ovaj čovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar. stideo toga. to pokazuju: to da po običaju robinja podiže maramu oko glave. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. ali se istovremeno radovao nad pameću mladićevom i najzad ga upita zašto je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaša kao robinja. a kad se Amlet lažno napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je pričinjena nepravda. pa je neki loš ukus tako sa meda prešao na medovinu. ali kad joj on pripretio mučenjem. upita šta je mislio s omalovažavajućim rečima o njegovim očima. konačno. naravno. tako da to mora da je bilo teško uvredljivo za taj divni par. čačka zube i žvaće ostatke hrane. zbog čega je bilo moguće da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. već i da je takvoga porekla. jer je. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. a Amlet ga istopi i nali u par šupljih štapova. Ona odgovori da nije imala snošaj s drugima sem s kraljem. Amlet ispriča kralju da je kraljičina majka postala robinja pošto je zarobljena u jednom ratu. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu. jer nisu bile dobro čuvane. kad mu je natočena. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu. Amlet mu na to ispriča da je kraljičina majka stvarno bila robinja i da tri stvari. on reče – i tim rečima pokaza kako je pametan – da je taj stranac ili lud ili ima više razuma od drugih. A da bi pokazao kralju da ne samo što pokazuje ponašanje robinje. Domar objasni da su se svinje. tačno. Kralj se. a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju. On je tu. kralj upita gde je raslo ono žito od koga je spravljen i da li nešto ukazuje na to da na tome mestu beše počinjeno kakvo ubistvo.govorio nedolično o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja. pa Amlet i u tome bi u pravu. na koje je on ukazao. kralj mu dade zlato kao krvarinu. naredio da se zaseje prolećno žito. Drugi kažu da je medovina bila ono o čemu je Amlet loše govorio. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o božanskoj mudrosti.

skide sa sebe svoju lepu odeću. ali bi ubijen. Umom davši sebi izgled bedastog čoveka i zadivljujuće hinjenim ludilom sakrivši svoju pamet ne samoda je spasao svoj život. on je podiže i veza svojim opasačem za mač.Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana. gde se upravo održavala posmrtna gozba za njega. Da bi što bezbednije sproveo svoj plan. i kad oni popadaše preko ljudi. Kad u siromaškoj odeći i veoma zaprljan stupi u salu. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meñu gostima i popi mnogo činija s njima. pokazao najviše hrabrosti ili najviše oštroumlja. to izazva veliko iznenañenje kod svih. već legoše da spavaju u dvorcu. plamenovi hitro ojačaše. on jeste bio istinit. donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuću gde su gardisti ležali u gadnom neredu po podu i povraćali ako već nisu spavali. jer je on umesto leševa pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. kad umesto svoga vlastitog mača. on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio. a da je on. i ljudi su zbijali šale jedan s drugim. a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni. ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao. vredno je dosipao gardistima. zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kući. on zabi u njih štapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih. Kad stiže na Jiland. koji je bio pripremio. ne zna se da li je taj odgovor bio više istinit ili šaljiv. Da mu njegova široka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda. jer su tu držali posmrtnu gozbu za čoveka koji je živ živcat stajao meñu njima. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan beše stigla. koji behu ispod. jer su verovali da je mrtav. a salu za gozbe upotrebiše kao spavaću sobu. i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama. jer ma koliko je većina smatrala taj odgovor budalastim. Fenge skoči iz kreveta. On zatim preseče konope koji su držali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okačila po zidovima sale. Kad ga upitaše gde su ona dvojica ljudi što su ga pratila u Englesku. pametno spasavši sebe i smeono osvetivši oca. istrže mač koji je visio kraj njegovog kreveta. zbog čega neki od gostiju zabiše jedan gvozdeni klin kroz mač i korice tako da više nije mogao da se isuče. Najzad probudi svoga strica i reče mu da njegovi gardisti gore. navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim. došao sa svojim starim kukama i da sad želi da uzme osvetu koja ga čeka za ubistvo njegovog oca. Mač više puta izvuče iz korica i tako se poseče po prstima. već je i našao priliku da osveti svoga oca. gde su kralja bili odneli njegovi ljudi. 87 . dakle Amlet. ne ponese ništa drugo sa sobom doli one štapove sa zlatom. napusti svoje pristojno ponašanje i poče da se opet ponaša onako budalasto i smešno kao ranije. Amlet je bio hrabar čovek i vredan večite slave. zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvuče. Zato se sad ne može reći da li je. Zatim ode u Fengeovu spavaću sobu. Zatim zapali kuću. pa se vatra proširi i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokušavali da ustanu. ne mogaše da ustane koliko god se naprezao. on pokaza štapove i reče da su tu. Užas se ipak brzo pretvori u veselje.

ali kad su pretražili zgarište. ali je sada polagao na sjaj i krasotu. Izmeñu ostalog. sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovište i sazove one za koje je znao da su sačuvali njegovog oca u vernoj uspomeni. pošto je on ubijen. tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najživotniji način. druge čak na suze. i ništa nije moglo da pokaže kako se ta velika nesreća dogodila. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica. koji nekada beše tako siromašan i neugledan u svem svom ponašanju. Nakon što je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu. sad na sve načine iskazivaše veliki sjaj. Kad je Amlet video da je puk ostao miran. što je neke ispunilo jakim besom. A da bi izgledala što bolje. naložio je da mu naprave jedan štit sa izvanrednim slikama. nisu našli ništa drugo sem ugljenisanih leševa. i taj štit. On izañe na skup i održa sledeći govor: (…) Te su reči ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saosećanje. odjedri s tri raskošno opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. njegova posada je na putovanju nosila štitove obložene zlatom. Za te brodove je odabrao posadu od lepih. tako da on. rano ujutro su došli da saznaju šta se zbilo. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama. Svi su. jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom. Ljudi iz okoline. jer se on utom seti. osim toga. Fengeov leš je pronañen u krvavoj odeći i proboden mačem. dobro oružanih mladića. saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. očekivali mnogo od njegove mudrosti. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog 88 . koji su videli požar po noći. koje je još uvek bilo toplo. mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. On je ranije želeo da se pokaže siromašnim. naime. a kad se opšte uzbuñenje smirilo. još je više doprineo njegovom čuvenju. koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti. njega jednoglasno izabraše za kralja. Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokaže kako će puk reagovati na njegovo delo. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo različita osećanja.Četvrta knjiga Amlet i Viglet Pošto je ubio poočima. a opet treće potajnom radošću što je učinjen kraj nasilničkom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. (…) Sve je to jedan vešt umetnik s izvanrednim umećem naslikao na štitu. druge tugom. To učini kralja nemim od užasa i iznenañenja. da je u svoje vreme obećao da će osvetiti Fengea u slučaju njegove smrti – oni su se naime zarekli da će jedan osvetiti drugoga.

U toj lažnoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke.kralja prema kćeri i odanost zetu. on nije hteo da se izvlači i on se uputi na putovanje pouzdajući se delimice u svoje sopstvene ljude. dakle. koji on beše stavio pod glavu. Jedan od njih. Kad kraljici stiže obaveštenje o tome šta se zbiva. Kraljica je detaljno pregledala štit. već da je bila i tako tvrda i naduta. tako da to. izgledalo kao da je nevin. njemu je najviše odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu. a kako ga je radovala lepota mesta i žubor jednog potoka mu dala želju da odspava. Čovek zato ne samo da je mogao da ispriča kraljici šta je video. a to beše učinio s takvom veštinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavača ne probudiše. a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti. Konačno je prevladala vernost zakletvi. prišunja se do Amleta i ukrade njegov štit. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na 89 . ona uputi desetoricu mladića da izvide ko su stranci i šta hoće. izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku. a da bi štit mogao da posluži kao potvrda i poruka kao objašnjenje štita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na štitu. gde je – kako on reče – živela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za ženu. Put je trebalo d ga odvede u Škotsku. Ona je pročitala i onu poruku kojom je engleski kralj tražio da mu ona postane žena. čiju je posetu ubrzo mogla da očekuje. onaj čovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca. On je zato svojim prijateljskim i obezoružavajućim ponašanjem krio svoju izdaju i svoju žudnju da uzme Amletu život. neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i. delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zaključila da je vlasnik štita. mada bi on u potaji bio uzročnikom. tako da on zanemari rodbinske veze i odluči da ispuni svoju svetu dužnost makar ona bila na štetu zeta. napravi konačište na jednom polju kraj puta da se konji odmore. a više je želela jednog mladića. osim toga. zamolio je Amleta da za njegov račun krene na put i zaprosi jednu ženu u njegovo ime. bilo sasvim jasno da ta žena nije samo iz sramežljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinošću. Mada je. on leže da se odmori pošto postavi ljude na stražu da izgledaju okolo. da je stvarno mrzela svoje udvarače i kažnjavala svakog ko bi pokušao da podeli krevet s njom. ali ostavila pečat i potpis nedirnutim. meñutim. A i to pismo koje je Amlet nosio. prevari stražare. Njemu je. čovek je vešto uzeo iz skrovišta. iskoristivši pritom dobar razum mladićev kao povod za to poslanstvo. Pošto se smatralo sramnim prekršiti zakone gostoprimstva. to bio opasan zadatak koji je dat Amletu. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim životom plati svoju želju za njenim telom. Kad je prešao škotsku granicu i nije više bio daleko od mesta gde je bio kraljičin zamak. već joj je i doneo vidljiv dokaz. koji je bio posebno bistre glave. ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca.

već i svojim veličanstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. ali koja je još uvek imala kraljev pečat i potpis. Ona ga zato obodri da joj učini po volji i podari joj svoju vernost tako što će više gledati na plemeniutost roda nego na lepotu. i kad se škot prikrao da stavi na mesto štit i lažnu poruku. poljubi je i reče da je njena volja ujedno i njegova. svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki slučaj za petama išla jedna velika škotska vojska. on reče da je Fenge dobio zasluženu kaznu i da je Amlet s nadljudskom veštinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti. Mada je ona imala dovoljno razloga da se žali što ju je ponizio dovodeći novu suprugu. što je jedan tako pametan čovek u toj meri pogrešio sklapajući brak da je on. već na plemenito poreklo i. da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice. naime. postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. I s tim rečima priñe Amletu i zagrli ga. koji je imao znatniji ugled od većine drugih. dobio tako običnu i neuglednu suprugu. Kad kraljica. biti smatrana i kraljem. sve to pročita. kad je počinitelj tako lako prošao sa svojim poduhvatom. jer je računao da će na taj način dobiti nazad ono što je uzeto – on je pošao od toga da će. a onaj. uze je u zagrljaj. Zato se ona začudila. Amlet skoči. postaće kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. pokušati nanovo nešto novo. ta njeni su roditelji bili robovskog roda. iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige. Ona je kraljica i mogla bi. Ona je. Tu se onda održi gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i škotske velikaše. koje može biti mamac i često kao lažna šminka skrije pravo lice te osobe. On se obradova njenim veoma predusretljivim rečima. a kad je valjalo birati suprugu. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoložena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema. koja je mogla da se označi samo kao ljubavnica. mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeću. Meñutim. jer ne samo što je neverovatnom umnošću smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke. Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljičin zamak. zgrabi ga i naredi da ga vežu. On je u meñuvremenu otkrio da je štit krišom izvučen ispod njegove glave. čije ime beše Hermdrude. da joj pol nije prepreka. da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moći i vlasti ni po znamenitosti predaka. ipak je mislila da je joj ispod časti to – reče ona – da dozvoli da joj mržnja nadjača ljubav prema mužu. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonošću to što je ona. taj pametni čovek ne bi trebalo da polaže na lepotu. ali je odmah zatvorio oči i napravio se kao da spava. koja je nalagala da se njeni udvarači ubiju.mesto da prevare Amleta. prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila. sama poslednjem ponudila svoju ljubav. U tome i nije pogrešio. koga ona izabere za muža. i tako bogata i tako otmenog roda. drugačije rečeno. reče ona dalje. jer u svom je sinu videla zalogu 90 .

i ovaj ubi većinu njegovih ljudi. jer kad sunčevi zraci padoše na mrtve. treće pak postavio na konje kao da su živi. tako da je na Hermdrude pala sva krivica. naoko srdačno primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da. kralj ga napade i bio bi ga probo svojim špicastim kopljem da se ono nije odbilo od verižnjače. pod okriljem blagonaklonosti. „Samo nek on mrzi drugu ženu svoga oca” – reče ona – „ali ja ću je voleti. Dok je to govorila. Kad stiže jašući pod svod kapije. da mu ispriča kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovišta. i ne znam može li se reći da je ta pobeda više izvojevana srećom nego li razumom. Ti treba da se čuvaš od moga oca. koji je sad znao šta može da očekuje s te strane. navuče jednu verižnjaču ispod odeće i prihvati poziv. zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge. onoga koga je ranije bio zarobio. Kralja. Bilo je čudno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj. koje su oni sami pre toga nadvladali dok su još bili u životu. pobegoše i ne počinjući bitku. kao da će oni. koji je oklevao da pobegne. i na taj ih način su pobedili mrtvi. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo. i oni koji nisu znali o čemu je reč. posumnjao je da li ima dovoljno ratnika. morali su da poveruju da je vojska sačuvala punu snagu i da je mali gubitci ništa nisu oslabili. postavio je leševe nekih od svojih palih ratnika da stoje učvrstivši ih gredama. kada je Amlet sledećeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao život. druge privezao za veliko kamenje. tako da prikrijem ono što se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. vrati se u Dansku s svoje dve žene. Kad englezi to videše. izgledali su kao neka silna vojska. koji su izgubili život. već uze dve stotine jahača sa sobom. Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u četi živih. nije dozvolio da se primeti da se oseća ugrožen. pošto si na onome putovanju na koje te je on poslao. 91 . ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio.njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga muža. pa im onda navukao pun oklop i poreñao ih u običan bojni red. Amlet. jer je više voleo da se izloži opasnosti prihvatajući kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na način koji bi mu mogao naneti sramotu – on je na sve načine silno polagao da sačuva svoj ugled. razmišljao samo o sopstvenoj koristi i zaobišao njegovu želju time što si za sebe uzeo ono što je trebalo da bude njegovo. Nikakav neuspeh neće ugasiti moju ljubav prema tebi” – nastavi ona – „nikakva je gorčina neće pobediti. Pošto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljačkao po Engleskoj. ubiše danci koji su krenuli u poteru. a Amlet bio osloboñen optužbe da je počinio izdajstvo. prikrije onu izdaju koju je smišljao. čije su obe strane bile otvorene. Posledica je bila ta da. opet stupiti u bitku. stiže i kralj Engleske. Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi čekali. Da bi naizgled povećao broj vojnika.” Iz tih se njenih reči jasno vidi da je njena ljubav prema mužu bila jača od ljubavi prema ocu.

i slučajne prilike potkopavaju žensku vernost. on. ona se bez ijednog udara mačem predala tome neprijatelju i imala snošaj s njim. meñutim. Ona je brza na obećanju. jer je njemu pripadalo da daje tu čast onome kome hoće i od njega je uzima. koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat. On beše tako stigao i do tog mišljenja da je razlika izmeñu nečasnog života i divne smrti podjednako velika koliko i izmeñu časti i sramote. dakle. i kaže se da je taj čovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker. ali nerado ispunjava ono što je obećala. Viglet je umro od bolesti nakon što je mnogo godina vladao u miru. za koje niko u naše vreme ne zna gde je. Kada je kasnije našao zgodnu priliku da se osveti. Ali tu svečanu i retku zakletvu ipak nije nikako održala. dugo odvagajući to pitanje. Hermdrude na to reče da ona poseduje mušku hrabrost i srce i obeća glasno i zareče se da se neće od njega odvajati u žestini bitke. koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. njemu je. On je. bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevazišao podvizima i samoga Herkula. pa se tako i mnogo potrudio da joj. jer dopušta da je namami i zavede njena put. jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom. koji je bio namesnik u Skoneu. Kad ga zatim Viglet. naime. krenuo je ipak u rat s njim. s velikom drskošću je na sve načine mučio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i moć. Na taj način nepostojanost sreće potire sva ženska obećanja. Fjalira. To je Amlet primio s takvom smirenošću da je čak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je način na njegovu zloću odvratio dobročinstvom. ako prihvati izazov. uvide svojom izuzetno neuobičajenom pameću da stoji ispred dve teške mogućnosti od kojih će mu jedna doneti sramotu. a ako ga odbije. zaboravlja ono što je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu čulnost. uzevši gospodstvo nad Jilandom. dakle Amlet. nañe novog muža. toliko jako voleo Hermdrude. da je više gajio brigu za njeno buduće udovištvo nego za svoju sopstvenu smrt.U meñuvremenu je Rorik umro i Viglet. častoljublje je ipak prevagnulo i njegova žudnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. (…) 92 . da se samo jedna bedna žena može bojati da svoga muža prati i u smrt. promenljivost vremena pretvara ih u ništavilo. Tako je. On nije želeo da strahom od smrti potre onu čast i čuvenje koje je stekao. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao što je priroda bila darežljiva kad ga je opremila sposobnostima. povredio pravo kralja iz Lejrea. Ona još dodade. ulaže život. Njegov se grob može videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. on se žalio da je njen sin. Kako je on. uvek pred očima imao vrlinu. koji je seo na presto. preko poslanika izazva u borbu. bilo jasno da. a druga opasnost. gubi svoju ratničku čast. otera u progonstvo. pre nego što krenu u rat. pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. umro Amlet.

okrenuo slavlje u borbu i oborio ga. pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak. Tako je naterao Ebea na dvoboj. ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne može navesti pozni noćni čas kao opravdanje da odbije borbu. obeća da će se pobrinuti da od toga braka ne bude ništa i zatraži da mu ovaj zadrži slobodno mesto za stolom na slavlju. 93 . a Haldan mu reče da pristane iz šale. --Sivald je imao kći po imenu Sigrid. pa su sa imanja odneli leš umesto da odvedu mladu. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao. podigao pogled tako visoko da je poželeo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud. a ona beše tako stidljiva i čista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote. verujući u svoju muškost. već i traži deo i nasleñe tuñeg kraljevstva. Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled držale okrenut i nikada nisu lakomisleno očijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha. a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. Čim se pojavi u kraljevskoj sali. Zatim ga pozva na dvoboj rečima da će tek kad pobedi u toj borbi postići cilj svojih želja. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrčini. proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. Ungvin posluša njegov savet.Sedma knjiga (…) Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je. ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za ženu koji uspe da je slatkim ljubavnim rečima navede da ga pogleda. obuče se u ružan i stran lik i kad noć uznapredova stiže na svadbenu svečanost. a za sobom je ostavio sina Sivalda. kći gotskoga kralja Ungvina. i svi koji su ga sreli. da. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budući zet. da. Haldan ga upita besnim rečima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuñuje da umeša svoju nečistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuñuje se da stavi svoje grube seljačke ruke na jedno kraljevsko dete. ljudi po dnevnom svetlu. uplašili su se i čudili se kakav je to ogroman div stigao na imanje. Haldan odustane od svoje kraljevske spoljašnosti. i ljudi su cenili uzdržan lik koji otkriva čistotu srca. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald. da mu čak ni to nije dovoljno.

Vilenjakinji odvratnoj i zloj više ne služiš. i kad je ona neko vreme služila Sigrid kao služavka i umilila joj se. Drugi pak kažu da se to on lično preobratio u ženski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. beše jedan div koji je takoñe želeo devojku. ali nikakvom veštinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled. da postaneš mlada i svoga prosca pratiš? Bolje bi to bilo nego po šumi paziti smrdljive koze. Ova je posla da joj čuva stado koza. I opet pokuša da na razne načine navede devojku da podigne oči i pogleda ga. Ebeov sin. podigni oko i daj da ga vidim kako sja. ne skrivaj smerno svoj pogled. samo jedan brzi pogle podari svome proscu! 94 . Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. Čim je Od ču za to. jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time što bi legao kod nje u potaji. punoćo mojih čežnji.No. ali to je bio zaludan trud i razočaran u svojoj nadi diže ruke od svoje namere. i kada je video da mu je sreća podjednako malo pomogla. ali Od joj opet pomože da se oslobodi i pokuša nanovo da je privoli sledećim rečima: Zašto nećeš da se mojim molbama prikloniš. koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujući u svoja velika dela ili u svoj privlačni duh i britki jezik. oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. pokušao je da nañe devojku i tražio je po unutrašnjost planine sve dok je nije našao. beše jedan mladić imenom Od. On je pokušavao iz sve snage i na sve načine da je izmami jedan pogled. posla jednu ženu da joj se na prevaru umilostivi. Ali div je s velikim trudom upetljao devojčinu kosu u takav zapetljan čvor. i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanište u unutrašnjosti planine. te ode od nje pun čuñenja što nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. moj živote i željo. No. da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo moguće razvezati osim špicom i oštricom. navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja. pobegni od grozne žene koju gospodaricom nazivaš! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi žena i moju dugu čežnju dragano mi nagradi! Ti.

u zagrljaj svoje majke radosna ćeš se skriti. Luča je bila skoro sagorela i plamen joj ožeže šaku. posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima. a vrela žudnja koju je nosila u svome srcu oduzela je moć onom plamenu koji joj je palio šaku. ali Odova majka dobro vide da je ona. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju šaku. delo moje trudno beše. – Kad je Od ugledao. u koju su bitku obojica pozvali najviñenije borce. već je i svoga oca nagovorila da se oženi njegovom sestrom. upita je zašto krije svoje lice u ogrtač. jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih očiju. ako svetlinom oka samo jednom želju svoga prosca nagradiš! Iz vlasti podzemnjaka još te jedanput spasoh. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeñu Sivalda i Regnalda. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na vešanje na grani za to što mu je silom odveo kći. uprkos bleda lika i jadne odeće potekla iz plemenita korena. i zato je s počašću stavi za pročelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje. jer se stidela svoje pocepane odeće i svog jadnog stanja. Tu se kaza siromahom.Do imanja tvoga oca ići ćeš sa mnom. ali njeno strpljenje je izdržalo kušnju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne oseća nikakvu bol od sažižuće vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj duši ona nije primećivala spoljnju vatru. već se s jadom seti svega što sam učinio! „Kako možeš da budeš tako smušena i nerazumna da radije čuvaš tuñu stoku i brojiš se meñu roblje gamadi nego da pristaneš na dobar i pristojan brak?” Ali devojka je i dalje zadržavala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila očne kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time što bi slobodno gledala unaokolo. ne budi tako tvrda. Tri dana je trajala bitka s 95 . a da bi još više isprobao njen duh on naizgled napravi venčanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luču kad krenuše u bračni krevet. Kako su samo časne žene onda bile kad ih ni najslañe ljubavne reči nisu mogle navesti da makar žmirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomoću dve dobre usluge koje je učinio devojci ne može da joj izmami jedan pogled. Sigrid tad ko i pre lutaše nadaleko meñu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja. Time se završila lažna svadba i sama Sigrid uñe u bračni krevet. i ona onda podiže pogled i blago uperi svoje oči u njega. ali Sigrid odmah ispriča kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem. za nagradom česnem.

Njegova kosa je bila tako čudno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro.ogromnim gubicima ljudi na obe strane. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevaše nagradu za svoju pobedu. Ali Alf Sigerson je ovako razmišljao: što veća opasnost. Kako bi zaista izazvao zloću zveri. prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora poseći zveri koje čuvaju stražu pred njenim devojkinim vratima. tako da ovaj pade mrtav. Verovatno su mu više sile ulile užas da ne bi poverovao da je opskrbljen natčovečanskom hrabrošću. ako neko pokuša da se probije unutra. jer retko čoveku zapadne da zadobije sreću sasvim bez mane. kao i kći Signi. ali ne uspe. leže na straži pred njenom devojačkom sobom. da mu se glava odmah odseče i nabije na kolac. ne mareći za smrt i opasnost. i daše se u službu u njegovoj gardi. uputiše se Hakiju. Onaj strah koji je takvo junačenje izazivalo. bio je dovoljan da na uzdi zadrži mladiće. devojka će pripasti onome ko ih pobedi. on se umota u krvavu kožu. Meñu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljašnošću i mnogo je išao na vikinške pohode. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivši joj svoj mač pravo u usta. bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu užasnu bravu. on htede da oproba sreću. naime. najznamenitijem meñu vikinškim poglavicama. ali Sivard odgovori da će uzeti za zeta onoga muškarca koga njegova kći sama nañe po želji svoga srca. ulete u najgušće redove neprijatelja – da li zato što mu beše dosadila ta beskrajna bitka ili ga je častoljublje navelo – obori Regnalda u sred kruga njegovih najviñenijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. tako obučen uñe u dvorište i odmah zabi u gušterovu razjapljenu čeljust komad usijana gvožña koji je držao kleštima. kada odrastu. Devojčina majka je bila jedina 96 . Njen otac je držao pod strogom pažnjom i dao joj da odgaja jednog guštera i jednu zmiju da. --Nakon Sivalda je došao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda. jer po kraljevom nareñenju. Alfa i Algera. Najznatniji meñu njima beše Starkad koji inače nikada nije dozvoljavao da ga uplaše ni najgora trpnja i preteća opasnost. Nije. – Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i kći Alvild. to veća čast. ali onda Od. ali ga je toga puta začudo uhvatio strah i odjurio je bežeći sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome će se pobeda prikloniti. koja od detinjstva beše tako sramežljiva da je svoje lice uvek krila u ogrtač kako ne bi svojom lepotom budila tuñu požudu. – Svi oni koji su u toj bitci ostali živi. On je takoñe odlučio i. Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukavičluka koji su najbolji plemići pokazali: tako su se voñe prestrašile da je toga dana ne manje nego četrdeset najhrabrijih šveñana okrenulo leña.

To beše Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord. Borkar 97 . oni je zbog njene lepote izabraše za kraljicu mora i ona je izvela mnogo veće muške podvige nego što bi se od jedne žene moglo očekivati. i kako više nisu imali glatke cipele. uvide da ovde ima više potrebe za poljupcima i tapšanju po obrazu nego za oružjem i odbranom. već dopustila da je namami lepa spoljašnost. Kako kći stade da hvali prosca za njegovu muškost. jer nije pazila na svoju čast. Danci se nikako nisu mogli načuditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. Nakon te pobede okrenuše pramac ka Finskoj. i ovi doñoše s vestima da tu u luci već od ranije ima nekoliko brodova. led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izañe na njega. stidna devojka posta divlji viking. i uz nju se svrsta nekoliko sličnih devojaka koje joj se staviše u službu. naložila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret. i kad ugleda njenu glatku bradu. i jedne zime nalete na blakmansku flotu. Sad se spremiše za bitku i Alf odmah skoči na pramac Alvildinog broda sekući sve pred sobom i krčeći put ka nadgradnji. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj površini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je našao. zaboravila je da odmeri njegove vrline i muškost i lakomisleno se zagledala u njegovu očaravajuću lepotu. Ovde uploviše u jedan uzak zaliv i odaslaše svoje izviñače. bolje su stajali na površini leda. Ubrzo su naišli na jednu četu vikinga koja ja žalila za svojim palim poglavicom. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove. jer joj se činilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga čeka. a Alf naloži svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u čarapama na nogama. Kasnije je sa njom dobio kći Girid. kao i da je najbolje da vrati mač u korice i blaže se ophodi s neprijateljem. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemoguće terati ih napred koliko god da su jako veslali. Kako je jak mraz potrajao. Radostan bi Alf kada tako iznenada nañe onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor. on je zagrli i natera je da svoju mušku odeću zameni ženskom. i ona sad krišom potraži razgovor sa svojom kćeri da isproba njen duh. majka je izgrdi grubim rečima. ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki ñonovi učinili nesigurnim na nogama. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiću i zamenila svoju žensku odeću muškom. ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild čuje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica neće načeti čast koju su zadobili velikim delima. Alfovi sadruzi pokušaše da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmoćnom.koja mu je zamerila njegovu prosidbu. Blakmani poverovaše da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustiše se u borbu s nima. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem šlem s Alvildine glave.

žudele za krvlju. One su takoreći zaboravljale sudbinu koja im roñenjem beše namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milošte. One su prezirale svakojak razuzdan život i najradije čeličile svoja tela i duše raznoraznim naporima i trudom. izgleda. da. koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. a sledećeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima. --S proleća Alf i Alger opet poñoše na vikinški pohod. Posebno su se žene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posvećivale takvom životu. Oni pozvaše na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli mačeve u kanije. po svemu sudeći. pouzdavši se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo. odbacivši svu žensku slabost i prevrtljivost i uteravši u ženske duše mušku divljačnost. već hteo da ostvari svoju sreću pomoću tuñih velikih dela. – A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. razmišljale više o obaranju nego o zagrljajima i oštrim kopljima pretile mladićima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. i one su bile tako vične oružju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota.. U starim danima je meñu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblačile u mušku odeću i stalno svih dana vežbale borbene veštine. i kako su sad lutali nadaleko po morima. ne čeznuvše za maznim tapšanjima već za ratnim delima. jer obe behu zadobile tako strašne rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku. Ovo drugo je.uze za ženu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji naraštaji nazvaše Hildetand75. a ne poljupcima. zaprosio Sigerovu kći Signi. greška jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove kćeri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zečjom usnom). 75 98 . stezale oružje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju. birale zvek oružja umesto ljubavne želje. U to vreme je jedan visokorodan nemački mladić imenom Hildegisl. naiñoše na Helvina. A da se sada niko ne čudi što su se žene dale u borbu i ratovanje ukratko ću se osvrnuti na život i prilike takvih žena. tačniji oblik predanja. te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. Njena je naklonost ponajviše bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela. sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara. Preko noći su vojske ostavile oružje da se odmara. Hagbarda i Hamunda. oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni. one su se tako revnosno bacale na ratne vežbe da bi čovek teško poverovao da su prave žene. ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muške hrabrosti. sinove malog kralja Hamunda. jer ona je više cenila borbene muškarce nego mazne mladiće i nije Ovde je.

dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje reč i veru da će mu se u tajnosti obećati. već i ispeva sledeće: Nije on blistavo lep. ali da Hakijeva divna duša u potpunosti uravnotežava njegovo lice puno ožiljaka. jer dobro je znala da očaravajuća spoljašnost nikada ne može da nadomesti vrlinu i muškost već nestaje kada se s njima poredi. ali s prezirom o lepoj spoljašnosti govorim. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrdža. kada se meñu sluškinjama povela reč o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemićem. – Kasnije. zauzvrat njegova duša ima snagu. jer čast osta kad koža svenu. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim. i koje ne cene glatko lice. jer hrabrost blista više no lik. Ali Hildegisl je teško primio to što je ona 99 . tako da su raspoložene da se obećaju onome mladiću u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muževnosti. u imenu junaka i čuvenju ubojnika. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost. već hvali muškarca koji hrabrost u grudima ima! Ne traži on pohvalu u svojoj spoljašnosti. Nijednog muškarca za lep lik ne hvali ako želiš pravedan biti. naime. Lice mu sja hrabrošću i muškost u očima plamti. jer brzo vene divni lik prolazne mladosti.zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu. već na izvanrednom delu. Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i reče da kod potonjeg nema ničega da se hvali doli njegove lepe spoljašnosti. devojaka koje više privlače proščevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled. tvrdim rukama on je čast zadobio. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporište: ne preti mu i ne obara ga udar. Ima. već vrednu unutrašnjost. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. već u delu i smelosti. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku. Lažan je i najlepši lik i malo što raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali. Grubo je i tvrdo njegovo telo. koja nadomešćuje svaku telesnu manu. Spoljni sjaj može da razočara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeñu muškosti i lepote. ali plemenit po duhu i srcu.

Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije. Oni su bili toliko različiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav. u okcima verižnjače. platno i najfiniji lan. Tokom noći njemu spremiše krevet kod Signinih devojaka. Kasnije je stigao Hagbard sa svežim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje braće. što je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na račun nemaca. očvrsla na udare i ubode. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladića. koje ne tkaju već rane zadaju. zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoña i devojaka. već krvavo oružje često u rukama držala. u bitci svojim kopljem vitlala. on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela. koža otvrdla od takvoga posla. On onda odgovori stihovima: Je li je tako čudno što mi je taban očvrsnuo i koža otvrdla? Čudite li se videvši maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala. Signi je bez oklevanja shvatila njegove reči i urotila se s njim. on se kaza Hakijevom ratnicom i reče da ima poruku da prenese Sigeru. daleko preko mora mora jedrim. pa nije nežna kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su 76 Ne zna se koje je to mesto. obučene u skupocene haljine. 100 . Ponekad po žbunju i šumi lutam ili talase sečem. a jedan od njih je bio Bolvis. da je na tim rukama. reče ona. upitaše ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove šake tako tvrde na dodir. tako da je bolje držati ih na uzdi silom nego milom. Zatvorene su čelikom moje grudi.radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeñu Sigerovih i Hamundovih sinova. a drugi rado sejao neslogu izmeñu prijatelja i budio meñusobnu mržnju i sukobe. a kad su mu sluškinje prale i sušile noge. naviknuta samo na tresak oružja. dok je Hagbard bio daleko na putu. imao običaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca. Sigerovi sinovi Alf i Alger započeše borbu za Helvinom i Hamundom i oboriše ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. Nisam se koncima i vretenom bavila. Kralj Siger je. naime. jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako ružnu i jadnu ranu. ali ga pogodiše kopljem u stražnjicu. usput sam često po čičku i trnju gazila. više sviknutim na borbu nego na greben. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio običaj da drže obećanja data prijateljima. a bilo je razumno. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobučen u ženu i ode do Sigerove kći u njenu sobu držeći se obećanja kao da joj nikada nije pričinio bol ubivši joj braću. Hildegisl je pobegao. nadaleko se po zemlji krećem. jer ljubav se ničega ne boji.

on joj.otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem. da li bi poželela kad budem mrtav brzo da zadatu reč izneveriš. već su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zatežu. ako ti mač smrt donese ili bolest bleda. a kad su on i Signi zajedno legli u krevet. zacelo bi mi smrtne rane naneo. ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od želje i požude ja sa stidom glavu okrećem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem. spletene dve niti života i smrti. Reci mi sad. čak i kad je sreća zla. bez očeva pristanka. a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kući i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka. spuste u tamnu zemlju. nagoveštava nam bol i smrt. ne nadam se milosti: očeva osveta ne poznaje sažaljenje. odmerio ih na mokrom poprištu. sad ja. koje je često ranjavilo oštro stenje na obali. Zatim je Hagbarda trebalo počastvovati najfinijim krevetom. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo. neću izdati 101 . i da su oni tabani. smelo krevet s ćerkom delim. Zato ne bi trebalo da se čude d su noge očvrsle od dugih putovanja. grubo ti život otme. ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati. ti. lepa diklo: kamo će najradije tvoj duh krenuti kad više ne budeš grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala. tako žilavi i kruti na dodir. ako te krvnik odvuče. jer ovde na postelji bi vezana tako čvrsta veza. smrt sinova se mora kazniti. Ako smrt gorku treba da okusim. srcu mome dragi. baš kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. ti. jer nimalo ne želim da ovde živim kad te u grob skriju. izmeñu ostalih ljubavnih reči. za drugoga muškarca da se udaš? Je li moja sreća tako loša i zla. Uzrok sam smrti tvoje braće. jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za ženske poslove.

sada se svi okrenuše protiv njega i proglasiše ga krivim. kad su ga sluškinje izdale i Sigerovi momci ga napali. Kad rog ispiješ na obale Helheima ćeš krenuti. ali najzad su ga savladali.onoga koga slobodno izabrah. zarobili i izveli na sabor. Bolvisov brat. kome devojka po prvi put usne pruži za poljubac. i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega. tvoja duša u kraljevstvo senki odlazi. u zemlju smrti u dubini. ako u ženske reči hoćeš da veruješ. tvrdi Hagbarde. 102 . Te reči su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on više obradovao zbog njenoga obećanja nego što se bojao opasnosti rastanka. da Sigera navedu na sažaljenje ili milosrñe prema čoveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podršku dvojice sinova. da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost. Hagbarda osudiše na smrt i podigoše vešala da ga na njima obese. on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima. uzmi ovo piće i utoli žeñ i osveži svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga. Ne daj da te strah smete. – Kasnije. nañoh vrednog moje ljubavi. tvoje telo na vešalima trune. kao i mnogi drugi. Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti životom. već mu i čast pogazio namamivši mu kći? – Većina naroda podrža te njegove reči. ali Bilvis. Ali onda istupi Bolvis i reče da su loši saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluženu kaznu. kog ljudi ovde na saboru osudiše krivim na smrt. I kako može biti govora. već ispij poslednjega dana života s vedrom hrabrošću ovu čašu koja te posvećuje patnji smrti. bili su blaže raspoloženi prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. ko u proleću mladosti salomi njen sveži cvet. Mladić uze rog iz njenih ruku i kaza sledeće stihove: Poslednju zdravicu ću vedro i radosno ispiti. gde Hel u svojoj mračnoj sali stoluje. – Zatim kraljica pruži Hagbardu piće i reče mu da njima ugasi žeñ i istovremeno mu ispeva sledeću rugalicu: No. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost. reče on.

ova ih je šaka u proleću mladosti oborila. ali Signin izviñač poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi šta vidi. Ljuta ženo. Da bi isprobao vernost svoje zaručnice. njih ubistveni čelik više ne štedeše.rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. uzviknu da se raduje još više zbog vernosti svoje zaručnice nego što ga muči misao na skoru smrt. zato ih zamoli da zapale kulu čim čuvar da znak sa vatrišta. želi da iz šale samoga sebe vidi kako leži mrtav pre nego što izgubi život. on ispeva ovo: 103 . Zatim Hagbarda izvedoše na onu uzvišicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na vešala. U meñuvremenu je Signi sedela meñu svojim uplakanim sluškinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome što je naumila. ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: mač sam vitlao koji obojici braće smrt donese. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom. Bez osvete neću odavde otići. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smrću i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. jer. reče on. One odmah zapališe kulu. on obodri prisutne da mu okončaju život i kao znak koliko se malo boji smrti. grubo te sudbina bez sinova ostavi. zalogu Helheima nikada nećeš nazad dobiti. One obećaše da će učiniti sve što kraljeva kći zaželi i na to joj se zarekoše. zategnu ih oko vrata i odbiju podnožnike. unapred sam ih na obale Helheima poslao. tvoju decu koju si sama na svet donela. da. u svome ludilu divlje besniš. on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrtač. kao i da od svojih velova naprave užad. One joj to obećaju. odgurnuše podnožnike ispod nogu i zategoše užad oko svojih vratova. naknadu za smrt ti sreća nikada dati neće. Oni i učiniše kako on zamoli. zamak smrti ne možeš nikada srušiti. Ona onda briznu u plač i reče za jedinoga muškarca koga je u životu zagrlila i u smrt otpratiti. a ona im natoči vina i napi ih da im ublaži strah od smrti. Ovu šaku u krv tvoga poroda sam potopio.

Nabacite mi omču na vrat! Nek mi uže grlo stegne! Život s radošću napuštam. a krvnici ga zadaviše užetom. rado u grob odlazim. jer tako je jaka moć ljubavi da ni smrt ne može da skrši njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. a drugi se setio korena iz koga potiče. verno se moja voljena devojka seća zakletve koju dadosmo. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku. i s ove i s one strane slaviće našu vernost. s radošću primam činiju koja mi se daje. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti. A i jedan je čovek ispričao Absalonu da je lično video jedan stub koji je nañen na tome mestu tako što ga je jedan seljak izorao. što u smrt zajedno kretosmo. Zajedno život ostavljamo. ali je to pogrešna etimologija. Haki se. 104 . jer u oba sveta važi zakon ljubavi. rukama i bacite me hitro na vešala! Srećan sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. ali onda ga je napustio Haki Selandsfar. Srećan sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neću usamljen s mukom u Hel otići.Uhvatite me sad. zajedno smo u svemu. – I tek što reče te reči. koji mu je verno služio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana. ne. jer zakletva nas je spojila. jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja. pratimo se i u životu i u smrti. a na jednom mestu u blizini Sigerstada podiže se jedan nasip iznad okolnog zemljišta i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. reče on. I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani. ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim žarom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako učinio iz prijateljstva. jedino za smrću svojom čeznem: siguran sam u veri i nadi da će naša ljubav i s one strane trajati. ova se kazivanja potvrñuju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreñenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77. Nisi izdala svoju reč. jedno su naša ljubav i vera. Vigerov sin. naime. on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka. život se sada kreće kraju. Gle. 77 Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda. momci. a i Starkad. namerio se da svoje oružje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje braće. gde je bio na ratnom pohodu. smrt nas ne razdvaja. setio šta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju. čvrsto nas je naša veridba vezala.

Vatra još tinja pod pepelom. mada je sačuvan samo jedan njen mali fragment. 105 . zaklesmo se. probudite se svi kraljevi ljudi. za crveno prstenje. Nije više vreme za ležanje.PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA (U prevodima na savremeni danski jezik često se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju. što nikad ne pobegoste. Pohvala i čast udeo naš nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna. za nemačke mačeve i švedske štitove. Slušajte me. dela nas čekaju. Svako. ustaj i oganj spremi. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilački pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. U vreme mira naše plate dobismo. Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paža Skalka kome reče: Skalk. Rolf što nam dade. R. vi divni junaci svi. već na besni govor oružja. plemeniti ljudi. Hjalti onda reče: Vreme je zahvaliti podvigom našem kralju dobrom za bogate poklone.) Probudite se svi prijatelji Rolfovi. Hladne ruke ne treba prijatelju pružiti. ljudi. Nek plameni vedri svetle na ognjištu. šta uz medovinu obećasmo. dan se raña. – Lj. kad radosni sedosmo i zajedno se šalismo? Nikad. Sećate li se. ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj mač i silno njime mahni. Ako se sudba promeni. ništa ne mari – njegovo dobro i zlo s njim će prijatelji podeliti. Ne budim vas na zabavu i vino. Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo.

koja na laž tebe navede! Ubrzo će čas nam poslednji stići. Hjartvaru. sestro Rolfova: Doñi. Oprost dobiti nećeš za bratovu smrt. kogod dobar i čestiti želi biti. Požuri napolje za prevaru nagradićemo ih i osveti svog kralja. kad je kralju potrebna verna pratnja. Jad kukavici koji bežati hoće. Zlatan mu šlem blista. probudi se iz sna! Ostaneš li ovde. Rude. Čuvaj se. ne bojimo se švedskih prevara. Ne mlati jadno šveñanin mačem. Rude. još jaki stojimo opremljeni za borbu. ti lenji. slušaj me: Rolf je pao. pomozi mi da spalim Ostatak ćemo krvavim 106 . čuvaj svoju mladu. slušaj me. Zamak je pun ubrzo ćeš izgoreti unutra. Osvetimo kao junaci glavara dobrog. Još nam oklopi nisu popucali i mačevi se istupili. smrću u plamenu. kralj je već smrt našao. Kralju danaca delo dugujemo. Zato: Mač s bedra. oštro mu reče: švedske medvede. oružje mu buči. vojska uplašiti.nećemo Rolfa izneveriti. uhvaćenih neprijatelja. besnim rečima dance ruži. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. momci! Snažnim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima srešćemo ga. jer u boj ja tebe sad zovem. ali osvetu ćeš dobiti u bogatoj meri. Mačem i sekirama Neće nas geta šveñane obaramo. U pobedu ili pad njega verno pratimo. jak i čvrst k nama juri. sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. Pošto je napravio pravo krvoproliće meñu neprijateljima. Bjarki. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim.

onog. o pojas staviti. molim i zapovedam: Hajde najzad. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejaše. darežljiv ga dade svojim junacima. Ne viči tako glasno. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti. Hjalti. kao usta i reči velike. spreman sam. mač moram ti hitri momče. Zlato u gomilama kralju ponudi. Kralj tada uze skupi metal. Divno beše junaka videti. puna su usta Zatim šlem – kolko čujem tvoja. Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo našeg sjajnog junačkog kralja! Po treći put. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora 107 . što pohlepan samo na zlato mišljaše? Čast i slavu stalno bacaše. osvetiti kralja koga volesmo tako silno. Ne želim kao lisca ako hrabrosti imaš da me neprijatelj dimom iz rupe istera. samo zvečaše zlatnim prstenovima. Bjarki. Podvig sad i ja Ubrzo ću kralju dugujem s tobom krenuti. uvek ispred u času opasnom brz kao jelen iñaše Rolf u borbu. da mu ovaj mir podari. kad mačevi zapevaše i strele zazujaše. strah ga zgrabi kad Rolfa srete.ranama označiti. Posečen sad leži kralj iz Lejra na krvavom poprištu s ranama tako dubokim. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nañe. u bitku te zovem! Sećaš li se Rolfa. odmah oborismo kukavnog bednika. doñi. ubrzo ćeš videti što priča kazuje. Ne za boj on ratnike opremi. kad Rorika pobedismo.

četu neprijatelja plemenitog roda. Divnu će pratnju dobiti kralj Rolf. dobra i zlato kralj mi dade. Ogromno rastu ubijeni oko mene. mladog godinama. ali njegovo telo zatim ja mačem raspolutih. mač moj okušajte. Oružje mu ne pomože. dok ga sečivo ne pogodi i bled on pade. Švedski momci. grudi obnažimo. S Hodingom moju glavu čovek udari. I ne vidim onog hitrog momka što me tako ponosno u boj pozva. Glas što ga Agnar dobi. Triput udarac izgleda zadobih. beše lep. Je li je pobegao kukavički od neprijatelja mada se s muškom hrabrošću tuceta ljudi hvalio? 108 . svetimo se za pad našeg kralja. grudi ko leña njegovo sečivo grize! Hjartvare doñi sa svojim borcima. mač će se napojiti tvojom krvlju. jurimo sad napred sa štitom na leñima. pale ljude oko sebe u gomilama gledam. Oklop puče od mog snažnog udara. jurišamo ponosno na krvavi sastanak. dobro svojim mačevima vitlaju. ni štit sjajni. Jak i moćan on stajaše u bitci.koju mi pokaza. svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. Oklop bacimo. Četama dvanaest upravljah sam. Agnarov život uze moj silni mač. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. i sa osmehom nañe junak svoju smrt. U Hjartvarovoj krvi sečivo ću okupati. Stalno ih sve više u boj žuri. Nedavno jednog drugog velikana oborih. starog plemstva.

niti mu njegov visok konj sad pomoći. neprijateljski su ga udari na komade isekli. Dok nam je život dat jedno samo želimo. ti dragi. Odina tu vidiš. jer često čovek. pokaži mi onog pale što poseduje! 109 . Pogledaj sad pod ruku što svijam. Rude. Upravo me jedan mač nekog šveñanina ujede. vlasnika palih. kao d od vune beše. Bjarki. Bjarki: Frig. živ izjahati iz Lejrea neće. ako tvog domaćina ovde vidim. kunem se.Na to odgovori Hjalti: Slabo pomoć Hjaltiju ovde stiže. Hjalti. Kraj kraljeve glave leći ću i ja. S radošću te gledam. Rude: U znaku čekića pokazuješ se. Mač i koplje oko mene zuje. Oca pobednika. raseče oklop. umnog i ogromnog. prijatelju. Nije moj štit meni odbrana. Vlasnika palih na poprištu obaram. Ne zovem ja ipak loše momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. Odina. teške mi uslove boj nudi. što se za dan ne zaboravlja. da s čašću umremo. ali za sedmoricu sečeš. Bjarki: Ne tereti me što te pustih da čekaš. postojan ipak stoji u sred bitke. Vidiš li ga. Rado bih sad da ugledam Oca pobednika. kasno stižeš. njegov ga štit zaštititi neće. onog s jednim okom. mora da okleva. jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. reci mi odmah.

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad će videti, kad pale pogledaju: Život mi dadosmo za zlato što dobismo.

Nek gavran i orao mirno naša tela čupaju, jer kralja u smrt s čašću ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST PESME UZ STRUNE
Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sačuvanih tekstova prevedenih na staronorveški sa starofrancuskog. Reč je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najčešće se opeva neka nežna i dirljiva ljubavna priča, ali je spektar tema daleko širi. Teme su keltskog porekla kao i u većini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima „Okruglog stola”. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priču, kojoj je sačuvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetnički obrañeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevači. Od 13. do 15. veka lirska poučna pesma se često izvodi uz pratnju muzike. Sama reč lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoñena uz muziku instrumenata sa žicom. Keltski pevači su, po svemu sudeći, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajačima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadržaj kazivali na francuskom, pa je reč lai kod anglonormana počela da se koristi kao naziv za francusko prepričavanje keltskih pesama. Kad je norveški kralj Hakon Hakonsson poželeo da francusko junačko i ritersko pesništvo učini poznatim u Norveškoj, učinio je to verovatno da bi svoj dvor približio evropskim običajima, kao što je i inače činio s mnogim drugim stvarima. Jedini sačuvani rukopis staronorveškog prevoda potiče verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je moguće da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa još tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar eða Lióðabók (Christiania, 1850) po tome što se pesme, lais, u njoj naizmenično nazivaju lióð, lióðsongar, strengleikar, strengleikslióð ili strengleikssogur. Većina naučnika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveški prevodilac. On kaže da prevodi „jednu knjigu”, ali sasvim je moguće da su prevodilac ili prepisivač dodali nešto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to baš onde gde su Pesme uz strunu. Nešto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronañeni kao uložak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a pošto poznajemo starofrancuski original većine pesama, možemo nadoknaditi bar deo onoga što nedostaje. Odnos izmeñu starofrancuskog originala i staronorveškog prevoda je veoma složen. Ovaj izbor obuhvata tekstove različitog sadržaja da bi se pokazala tematska širina i različitog stila da bi se pokazala šarolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predložak je poslužilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Venåsa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su naučili pesme uz strune, a ja ću vam ispričati dogañaj o kome je sačinjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u Škotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, živela jedna devojka, prelepa i posebno učtiva. Njeno nasleñe iza oca beše cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se važna veličinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su živeli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno širokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da čuje kakvu reč o tome. Ona je govorila da nikakvog muškarca ne želi, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovaše u Škotskoj. Njega će, reče ona, uzeti, i taj će, reče ona, nju imati. No, kada se to raščulo i oni koji su živeli u toj zemlji saznaše za to, istina je da su mnogi pokušali da taj put prejašu za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izašla pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivačima i bogatom odećom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i ležali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rašču naširoko, pa se proširi preko cele Bretanje, koja leži u zemlji francuskog kralja južno od Engleskog mora. Jedan bogat i darežljiv vitez, koji je živeo u Bretanji, takoñe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I pošto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi može li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i poruči gde se iskrcao i reče da mu ona pošalje svog poverenika. Ona mu, čim ugleda njegova poklisara i ču njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun počeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stiže pre večeri. A kad stiže u Edinburg, bi bogato primljen s velikim počastima i čašću. Kada je zatim završio razgovor sa devojkom o onome što mu je priličilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuću da se odmori čim to poželi. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavaću sobu, i oni i učiniše kako im je rekao. Zatim zaključa vrata i leže kraj vatre da ga greje, tako da te noći uopšte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji beše spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, čeznu za tim da leže udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu štetu, jer što na tvrñem umoran čovek leži, to se brže obnavljaju snaga i moć njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obuče se i ode da razgovara sa devojkom i zatraži da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: „Dragi” – reče ona – „još ne može da bude tako, jer prvo treba da otputuješ toliko daleko koliko moj labud leti, a onda ćeš me dobiti bez protivljenja, tako da se to više neće otezati.” Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do četvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trčao, ali labud je leteo i pravo je čudo da od toga nije prepukao. S večeri stigoše do jednog moćnog zamka. Doun se tu odmori dok je želeo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono što mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogaše više da mu to odriče. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i učini ga gospodarem cele zemlje s bogatom čašću i velikim počastima. Tri dana nakon svadbe Doun upriliči bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pića. Ali sasvim izrana četvrtog dana ustane i obuče se i izvedoše mu konja. Zatim reče zbogom ženi svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadžbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u južnoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u šest, jer se smatralo da dan tada počinje (prima hora, prvi sat).

112

žena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen čovek htede da se rastane od nje. „Gospoño” – reče Doun – „ja te sad napuštam i ne znam hoćemo li se više ikada videti. Sa mnom si začela dete. Ako je onako kako verujem, rodićeš jednog sina. Ovaj zlatni prsten ćeš sačuvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao čovek.” Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadržavaše se više onde. Sada treba reći da je gospoña stvarno bila s detetom. A u času kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovaše. Ona ga zadrža kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jaše i odlazi u lov na ptice i životinje. Onda mu mati dade zlatni prsten očev i zamoli ga da ga dobro čuva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro naučenog svima lepim običajima i ponašanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne učini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se držale viteške igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s oružjem. Zato je postao čuven i glasovit više od svih drugih u družbi i službi i s njim je uvek jahala velika četa vitezova. Kasnije krene on sa svojom družinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteške igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike čete, a u četi što stajaše nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo žudeo za tim da iskusi svoje oružje s mladim vitezom. Kada on sa četom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoše se silnim udarima. Ali mladić obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladić mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteške igre završile, Doun posla poruku mladiću da doñe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stiže jašući. Doun mu se odmah obrati. „Prijatelju” – reče – „kakav si ti to čovek koji je mene s konja oborio?” „Gospodaru” – reče ovaj – „ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najbliže.” „Prijatelju” – reče Doun – „dojaši ovde do mene i daj da ti vidim šake!” Mladić je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i šake i podlaktice. Kada Doun vide šake mladićeve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. „Mladiću moj” – reče on – „ kada smo se danas sreli u viteškim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjači i najborbeniji u boju. Doñi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je žena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oženio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad više nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosiš na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku.” „Gospodaru” – reče on – „istinu govorite.” Onda se oni poljubiše i zagrliše. Zatim odoše sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladić povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo čeznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

I dugo je bilo tako s kraljevom kćeri da niko nije hteo da je zaprosi. U tom kraljevstvu je živeo jedan mladić. ali otac uopšte nije hteo da je uda. onde gde je jedna velika planina koja je čudnovato visoka. Na njoj. Zatim su živeli u velikom miru i časti mnogo zima. koji se sad zove Normandija. ali su to skrivali što su bolje umeli. lepu i učtivu devojku. taj će je dobiti. jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje. pistri Ovde je reč narod (þióð) pogrešno iskorišćena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81. i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. te su ga svi teretili i grdili. počiva ono dvoje mladih. jer ga je to jako pogodilo. ali nije imao druge dece. složno i pristojno. Razni moćnici su je prosili i hteli za ženu. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu kći iznese na planinu na rukama. Taj kralj. On ju je cenio i voleo više no išta na svetu. Grad se danas zove Pître i leži kraj Sene (Seine) nešto iznad Ruana (Rouen). na vrhu. Zato prestadoše s tim. To dvoje mladih su često razgovarali i verno su se voleli. a da se usput ne odmori. Zato se rastužio i razbesnio i stao da smišlja kako da od toga pobegne. Kada je čuo da o tome zbore i ruže ga. u francuskom tekstu Neustrie. razljuti se. I tako bretonci sačiniše o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdraži onu pesmu uz strune koju zovu Doun. Mladić je smatrao da je za njega bolje da čeka sa strpljenjem nego da se zaleće s glupim preterivanjem i sve 81 82 Neystric. pa da više niko ne zaprosi njegovu kći. a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skončali svoj život od preterane ljubavi. O to dvoje mladih bretonci su sačinili jednu pesmu uz strune koju nazvaše Pesma o dvoje zaljubljenih. koji je tu stolovao. On je često dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu kći i često joj je govorio da mu podari svoju ljubav. Ali i to selo i sve kuće su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82. Kad se ta vest rašču po celoj zemlji. Ona je bila kod njega i dan i noć da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. Pesma o dvoje zaljubljenih Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogañaj koji se nadaleko raščuo. Mnogo ih je mučilo to što nisu mogli da se sreću i budu zajedno.njegovim povratkom kući. jedan kralj je naložio da se s mnogo pažnje podigne jedan veliki zamak. ali niko više. mnogi pokušaše da je iznesu. Nekoliki uspeše da je iznesu do pola planine. On se čvrsto odlučio da zadobije kraljevu kći. lep i svime obdaren više od drugih. ali nikako nisu uspevali u tome. imao je kći. sin jednog uglednog čoveka. Ona ga primi s velikom počašću kao svog muža i gospodara. On je bio darežljiv i viteške časti. tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. Ali sa one strane planine. veoma blizu nje. 114 . Ali mnogi su zlo govorili o tome što je on toliko voli. a kralj reče da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao.

tad zaboravi na piće. Sada je mladić srećan i radostan. Kad se zatim vratiš u ovu krajinu. a onda ode kralju i odmah ga zamoli za kćer. Kada je pročitala pismo. Zatim se dogodilo da mladić doñe svojoj dragoj. tako se zagledao u devojku. Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. a i nju za njega. 83 84 Salernaborg je Salerno u Italiji. Kada je to iskusio. jer toliko moćan i snažan nisi. a ona nije imala na sebi druge odeće do jedne haljine. i reče joj da ga više ne muči okovima ljubavi. i zamoli je da krene s njim i reče da više ne može da izdrži tu muku. koji je hteo da pokuša da je iznese na vrh planine. jer drugačije ne može biti. jer tada može da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono piće koje ti može dati veliku snagu i moć. i požali joj se na svoj ljubavni jad. A kada bi je zatražio i to izneo ocu njenom. i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag.manjom nadom izgubi i cilj i buduće nade. i ode u svoju krajinu. i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. Kralj reče da dovedu njegovu kći. mladić stiže tu prvi od svih i ne zaboravi svoje piće. Njega je za nju vezivala velika ljubav. Ja imam jednu moćnu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83. i zatraži odobrenje za put od svoje drage. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad kćeri svoje i mladića. ode kući u svoju otadžbinu i sakri piće u jednu posudicu koju je nosio sa sobom. Trčao je s njom što je brže mogao. Kralj mu ne odbi molbu. Ali ako odem s tobom. vrlo se obradova i zahvali joj. zadrža se jedno kraće vreme u svojoj krajini. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su želeli da vide taj dogañaj. besan i brižan. On će te sigurno nazvati detinjastim i reći će ti uslove. 115 . Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene). Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. reče da mladić ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve što treba da čini. jer uopšte nije bio pažljiv. jer je znao da ga ona neće prevariti. moj će otac zauvek ostati da živi u ljutnji i duševnoj muci. On odmah dobi punu snagu i svu moć i sve sposobnosti. Kad se dan zbora približio. Ti moraš smisliti nešto drugo. Hoćeš li da odeš do nje i da joj poneseš jedno pismo od mene i objasniš joj svoje stanje. zamolićeš mog oca da me da tebi. Mladić je uze na ruke i dade joj piće. a kad stiže do sredine planine. Ona živi onde već preko pedeset zima. Ali to mu nije pomoglo. ali ti ćeš ih sve voljno prihvatiti. Onda reče devojka: „Dragi” – reče ona – „ja znam da me ne možeš izneti. lep i bogato obdaren.” Kad mladić ču njene reči i savet. i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim veštinama. da nikako ne želim da mu nanesem bol. jer to mi se stvarno ne dopada. Kad stiže kući. Ona ga ojača lekarskim savetima i dade mu jedno takvo piće da se nikad ne umori i premori pošto ga okusi. ali ipak reče da će to biti velika ludost i nesreća za mladića.

Od toga dogañaja s decom. popij i obnovi svoju snagu!” Onda on odgovori: „Imam još mnogo snage. Ali kada oni koji su ih čekali. da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. I kada to bi urañeno. planinu nazvaše Planina dvoje zaljubljenih. Kada devojka vide svoga dragog takvog. i oboje ih staviše u njega. spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji pićem. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama. gde beše roñen. On nastavi tim velikim putem s njom i stiže na vrh planine s njom uz velike muke. Ne zamara se srce. tako da se cela krajina od toga popravi. 116 . srce izlete iz njega. krenuše gore za njima i nañoše ih oboje mrtve. i on tu tako ostade prepukla srca. Tri dana s držali leševe njihove iznad zemlje. Bršljan Volja mi je i rado ću vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velškom zove chevrefuill. Ali to ne 85 Sudvales može biti Južni Wales ili možda u bretonskom leu Galija. koja im je pružila mnoge bolne brige. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj beše piće i piće isteče i raširi se široko po planini. Tada bi napravljen jedan kameni kovčeg za njih. A sada treba da vam kažem o toj devojci koja je bila tako umna i učtiva i lepa. tako da su na kraju oboje umrli istoga dana. Tada kralj pade dole i dugo ležaše u nesvesti. On ne mogaše uopšte da govori. A bretonci načiniše kasnije od ovoga dogañaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: „Dragi” – zamoli ga – „popij svoje piće za snagu. tako da nije dobio dozvolu da se vrati. već umre na način na koji je sada kazano. jer osećam kako se zamaraš. i zabranio mu je da doñe u njegovo kraljevstvo. pade u nesvest. svoga prijatelja. geitelauv na norenskom. Pročitao sam u knjizi ono što mnogi kažu i istina potvrñuje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj. I svi ljudi koji se tu behu skupili. i zato mi i ne treba odmora.” Kad preñe dve trećine planine. i tu je bio punih dvanaest meseci. reče mu: „Dragi” – reče ona – „popij svoje piće. Onde pade na tlo i više nikad ne ustade. i on onda ode u svoju otadžbinu. Sudvales85. jer je voleo kraljicu. gde je ta pesma sačinjena i pevana i kako se to dogodilo. Zatim se odluči da krene pa makar život koštalo. tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izlečili koji su pilu od tog pića.” Ali on uopšte ne htede ni da sluša reči njene ni da im poveruje. draga. ne videše da silaze dole. svi odoše. i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivaše znake života. tugovali su mnogo zbog njihove smrti. ona pomisli da on leži u nesvesti. I svi rekoše da ih treba sahraniti onde u planini.Kad devojka oseti kako se umara.

postaje strašno tužan kad mu se volja ne ispuni i žudnja ne zadovolji. rekoše mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86. Tristram je došao do šume kraj puta gde je znao da će kraljica projahati. bršljan. a zatim i bršljan. jer se ona neće kretati tako da je on nikako ne vidi. tako je to i na taj način i s nama. onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo. Ona podigne štap i pročita šta je na njemu pisalo. sačini Tristram jednu novu pesmu uz strune. Zatim mu reče kako da se ponaša da se pomiri s gospodarem svojim. velšani chevrefuill. žive i listaju. i tu se sakri u šumu. već se suše. i zamoli ih da je sačekaju. i ne listaju. u francuskom originalu Tintagel. Na štapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio. jer tu će kralj održati svečanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. Ona reče da želi da sjaše i onde se odmori neko vreme. Onda oni koji su to saznali. a i on s njom. a mi je nazivamo geitelauv. kraljem. i obe umiru. jer nikako ne mogaše da živi bez nje. i onde će biti i kraljica. A kad se veče prikuči. 86 Tintajol. jer on se i ranije tako ponašao prema njoj. Bretonci je nazivaju gotulaef. i koja je uvek bila pouzdana i verna. gde je kraljica ranije stigla. ne pošalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje.” Kraljica tako naiñe jašući i vide štap na putu. leska umire. i da se kralj veoma kaje što ga je oterao i što je verovao lošim savetima zlih ljudi. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu što su želeli. Tristram je bio strašno tužan i zato ode iz otadžbine i krenu za Kornbretaland. ali ako se razdvoje.treba da vas čudi. niti ti možeš živeti bez mene. Kada je Tristram to čuo. i spremao se da je potraži i da sazna kako da je vidi. Najlepša draga moja. Zatim se rastade od svoga dragog. oboje su plakali. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva služavku koja se zvala Brengvein. i ureza svoje ime u štap. „S nama se” – reče on – „zbiva što i s bršljanom koji se svija oko leske. No. Niti ja mogu živeti bez tebe. I oni učiniše kako ona reče. on izañe iz šume i ode na prenoćište i upita kako je kralj. pomislila bi na svog dragog. No. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda štap. Ali kada je došao rastanak. jer onaj ko verno voli. 117 . Na Duhove treba svi da budu onde i neće nedostajati ni zabaveni bogata prijema. veoma se obradovao. i taj ih je susret oboje veoma obradovao. Ona siñe s puta i išla je sve dok nije našla onoga koga je volela više od svega na svetu. Tada odseče jednu leskovu grančicu i izreže je svojim nožem da bude četvrtasta. nepoznato je mesto. jer on beše sasvim vešt u svekolikim pesmama koje se čine uz harfu. Dok god su te dve biljke zajedno. o toj sreći koju je stekao u šumi od utehe koju mu dade kraljica i od toga što ju je sreo i sećao se reči koje je rekla. njegov ujak.

on je radije čekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale. Zatim proñe neko vreme. i da je što pre pošalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku. i nauči svirače na harfi da znaju Pesmu o obali. koji su imali zamkove unutar granica Normandije. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja. Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini. a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. I onda rekoše svi koji se u to razumeju da nikada nisu čuli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu. do 1087. Onda oni odoše kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti. Kada je stigao u Normandiju. i kako je ona nastala. Kada oni stigoše do nje u Bretanju i iznesoše pred nju bogata poslanja kraljeve milošte. A pošto se kralju ta pesma dopala više nego ikoja druga. Ali kralj nije želeo da posluša savete kormilara i požurio je po opasnom vremenu. te da se ona nazove Pesma o obali. poželeo je da se opet vrati preko Engleskog mora. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio stražu na granicama zemlje. a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu sviñalo. jer su dobro i brzo uradili ono što im se dopadalo. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu. koji je s vojskom osvojio Englesku. Po toj pesmi uz strune on će se onda sećati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i čekao na vetar. naložio je da sačine ovu pesmu. On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strašno dugo i svakoga dana je išao sa sokolovima i lovio ždralove. a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske darežljivosti. skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. opkolio je njihove zamkove i srušio ih.Pesma o obali Sad se pristoji da kao sledeće ispričamo onu koja se zove Pesma o obali. Tu je dugo sedeo da sačeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zaštitio. naložio je da se nijedan svirač na harfi ili svirač ne mogu smatrati 87 88 Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvajač. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirače harfe koji su bili s njim. 118 . Onda je razumno pomislio da bi trebalo da pošalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoñi koja je znala šta treba o svim pesmama uz strune. hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. i uhvatio ih je veliki broj. i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila još od detinjstva. Onda ona sačini onu pesmu uz strune koju je kralj zatražio u svome pismu i po svojim poklisarima. u to vreme grad u koji se obično pristajalo pri plovidbi za Southampton u Južnoj Engleskoj. ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnošću. opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu. jer beše saznao da su se namesnici. da ona za njega sačini jednu novu pesmu uz strune s najlepšim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronañe. Viljem kralj87. Barbeflear je grad Barfleur.

zorne. Gomila ljudi drugih zanimanja takoñe je bila tu. Osam devojaka je sedelo za sebe. dajte savet o nečemu o čemu sam oduvek razmišljala: Ja čuh vitezove kako zbore o turnirima i viteškim igrama. za koga se vitezovi ukrašavaju. ugled i blago zemlje. Svako je ispričala svoje doživljaje. i ne želim dodati ništa drugo do li to da je Bog posvetio kralja i poštovanje mu dao da zaštiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski. tu behu gospoñe. Najbolje doživljaje su sve pamtile i prepričavale ih nanovo i nanovo. Pa zatim stadoše da procenjuju koje veliko delo najviše vrednuju. Bile su umne i lepog držanja. Svako je kazivao o svojim velikim delima. kad vam kažem. hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. svi dogañaji su bili kazivani i zapamćeni. Za tu zabavu o kojoj ću ovde kazivati. harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su posećivali. Jedna od njih reče svoje mišljenje i reče ga bez uzdržanosti: „Sada mi vi. Najplemenitije i najlepše gospe. O njoj za koju su velika dela učinjena. tako su često bile prepričane da su ih svi hvalili. To je istina. gospe. Držali su se govori i kazivalo se o ljubavi. plemenite i predivne mlade devojke i device. bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini. jer oni koji su umeli da sviraju na violini. gospoñe i devojke iz zemlje behu tu. a druge ih slušale. zašto vole da se susreću na viteškim igrama. zbog koga se oblače u novu odeću? Zbog koga šalju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zašto se ne ponašaju sramotno? Zašto vole da daju. Osim toga. Bile su u svojim najlepšim haljinama. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata. svako kazivao svoju avanturu. To se proču kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova. milošti i plemenitim viteškim delima. bili su tada običaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doživeo avanturu. 119 . sve su imale na sebi svoju najbolju odeću i najfinije ukrase. Mnogi sveštenici i vitezovi su bili tu. o avanturama. Kome možemo da zahvalimo za dobre vitezove. molio tako predano pre nego što bi od njega odustao. živu i na radost. nijedna visokorodna gospoña nije propuštala priliku da se tu pojavi toga dana. o ljubavi. o tome da umoljavaju svoje prijateljice. ne drže nikakve govore. Pošto izañoše iz manastira. I još i u našim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. govorio tako lepo. te milost ukaže onome ko to napisa! Amen! Pesma o požudniku Tako kazuju Bretonci da u stara vremena beše običaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede svečanost svecu. i ne beše nijedne kraljice. one su kazivale šta misle.dobrim ako je ne znaju dobro i tačno. učtive i visoko poštovane. Sad ja nisam pročitao ništa više o toj pesmu uz strune na velškom jezku. bezbrižne. Od toga su i pesme činili. Bile su cvet Bretanje. jedno po jedno su izlazili ispred. da bi svi bolje čuli. behu skupljeni na onome mestu koje je rečeno. da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo.

svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom. on bi rado da ona posluša njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavošću. Vitezovi i klerici dadoše pesmi zaštitu i ljubav. Jer pošto su sva dela učinjena zarad nje. Neka nam doñe onaj koji najbolje ume da sastavlja note . On je često bio ljut na nju i krišom od drugih je grdio oštrim rečima. Mnogi muškarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu. dobar prema prijateljima.svi će se zacelo nama okrenuti. Mnogo su hvalili delo njihovo. Naboreis beše jedan učtiv i velikodušan vitez vičan oružju. onda ne znam ništa drugo da učinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim 120 . surov prema neprijateljima. On su imali veliku kraljevinu. vrednu i znatnu. da mogu da je čuju oni koji to zažele. i govorio da to nije zbog njega. Govorio je da bi voleo njeno ponašanje. kad su čuli za tu dobru temu. Pesma o Naboreisu U Kornbretlandu beše jedan kralj koji se zvaše Naboreis. koliko god da joj je lice bilo lepo. ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi pičku svoju. Naboreis. jer ona beše bezmerno naduta žena. digoše ruke od pesama koje su pravili i okretoše se damama. a stigli su i njeni najbliži srodnici. slatka čežnja koja je razlog za časna dela. Ne želim da kažem pravo ime da se ne iskrivi i pogrešno ne protumači. i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti što ona neće da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. pesmu napraviše učtivu i dobru. i sa takvom spoljnom ukrašenošću kakvu nosi na sebi. kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutošću. tako ovde pesmu završih. ništa o njoj ne kazujemo. lepu i učtivu i stasalu. još uvek je niko ne omrznu. domaćin njen. rekoše da to beše izuzetno lep govor. Dajem vam moju reč da nijedna žena. Ako joj se dopadne. Onda im se on požali na ono što nije voleo u njenom ponašanju. Kako ja čuh priču. već što se takvom pred drugima pokazuje. poruku mnogim od najuglednijih ljudi. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obuče i ukrasi.Otuda dolazi ona velika. No. Tu pesmu većina naziva pesmom o požudniku.” Njih sedam se složiše s njom. On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj. Hajde da sačinimo novu pesmu o pički. domaćin njen. pošalje Naboreis. stavi gajtane i trake na svoju odeću i da glavu svoju pokrije svakojakim ženskim kapama za koje mišljaše da je za lepotu i divotu jedne žene. samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukrašava svoju odeću i marame za glavu trakama i gajtanima. On je dobio ženu iz velikog roda. ona beše voljena i rado pevana. jednu izdašnu i bogatu baštinu za ocem. i činili pesmu zajedno sa njima. Onda kretoše s pesmom. Svi koji su bili na zabavi. koji ne bi bili ni za dugme da pička nije cilj zbog koga se iskušavaju. Ali čujte šta je ona odgovorila na poruku svoga muža! „Gospodo” – reče ona – „ako se mome mužu ne sviña i ako se ljuti zato što se ja oblačim i što se nosim onako kako dolikuje i kao što je običaj kod lepih i finih žena. o razmetljivosti i nakinñurenosti njenoj. video je tu njenu naviku i nikako mu se nije sviñalo što se ona tako preterano kiti.

121 . i to se rašču naširoko.da pusti bradu i brkove da rastu dugo. i da zatim odseče i bradu i brkove. napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim. Onda će se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar. Oni koji su držali školu za činjenje pesama uz strune. i za to se svuda saznalo.” Oni koji su čuli gospoñin odgovor. odoše od nje i mnogo su se smejali njenim rečima i zabavljali se njenim odgovorom.

Ali tada ustadoše protiv njega mnogi zli. Ali onda im posla naš Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obeća svima koji verovaše u Boga večni život i večno trajnu radost. Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljaštvo i mnogo surovosti. 122 . Istom kad bi opran svetim krštenjem. on je bio i kralj njihov kada je reč o upravljanju zemljom. On je smatrao da je zemaljsko kićenje ružno i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Božju. ali zapreti zlim ljudima i zločincima užasima strašnoga suda i Božjim sudom i mukama u paklu. On se držao daleko od svega što zakon Božji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve što mu je On nalagao. Tad je vladao u Norveškoj sveti kralj Olaf. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemoćnom Bogu. On beše veliki svetac.CRKVENA KNJIŽEVNOST STARONORVEŠKI HOMILIJAR Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUČENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu leži zemlja koja se zove Norveška. postade sasvim drugi čovek i – kako to kaže sveti apostol Pavle – ubi i ublaži zlu prirodu svoju u ime Božje. privede Bogu. Oni se svim silama okretoše protiv poruka Božjih i omalovažavaše njegovo sveto učenje. I kako to retko biva. U Engleskoj je počeo da veruje u Boga. Ali sve to sveti kralj Olaf primaše sa strpljenjem zarad Boga i stade još vernije da 89 90 In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti . propovedi i njegovo divno ponašanje. i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. I ljudi su onde išli za ñavolovim krivoučenjem. moćni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana. prorok Božji. On beše roñen u Norveškoj i onde mu beše rod. i malo ih je verovalo u milost Božju. koji gradi svetu tvrdinu i podiže grešne i nakazne ljude. On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veličinom najsvetijeg. Takvo veliko znanje i takav besednički dar dade naš Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove reči. s velikom željom.u Vulgati. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u širokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu. htede da. odbaci ovaj svet i grešne želje i postade primeran u veri. uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu što podsticaše dobrotu.” Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod. jer Satana ih beše potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja. oponaša reči Satanine i kaže nam: „Ja ću svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeću na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i ličiti na najlepšega boga. a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohrišćane. mnogi se ljudi pokajaše za grehe svoje i odbaciše paganstvo. i učinio je apostolska dela svojim svetim uputama. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na čuvanje.

91 92 Sveštenici. i ostade mnogo dana kod njega uz velike počasti. Tada on ode jednom kralju istočno u Gardariki koji se zvaše Jaroslav.propoveda dobro svakome čoveku nego što to činjaše ranije. davao im tople savete i ubeñivao stare i mlade. U zakon je stavio i koje su u ime Božje obaveze učenih91 prema neukima. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Božjim mukama i putovanjima svetih ljudi. Grdio je i kraljeve i dvorjane. velika gomila uz pomoć Nečastivog. ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima. i da uživa u onome što mu je Bog dao. odreče se paganstva i svekolikih zabluda. Bolje da se čovek okrene onome što je mnogo istinitije. Onda je skršio i spalio paganska svetilišta i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih sveštenicima i učiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hrišćansku i drže službu božju. karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom. i jeretici i zlonamernici se podigoše protiv njega. da svako radije vlada svojim. i ne htede da ima išta više sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. Utvrdio je i šta učeni da od onih drugih dobiju za to kao platu i štovanje. Garðariki . Onda se sav narod okrete poslušnosti prema Bogu s velikim pokajanjem. on uspostavi zakone meñu ljudima. zakone kojih su se potom pridržavali po celoj zemlji: da moćni ne pljačkaju one koji su siromasi.tadanja Rusija. Niko ne može pravedno reći koliko je mnogo dobra taj sveti čovek učinio za ljude dok je vladao zemljom i odreñivao zakone. to mu behu sve neverniji. On se onda povuče pred tom olujom na istok u Gardarike92. 123 . Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Božjoj i svih svetih ljudi. koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji. Ali što im je više dobrote pokazivao. ružio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgreše prema onome što je istinito i pravedno. a to je da nije hteo da prekrši veru svoju hrišćansku i izloži pogibelji živote ljudi koji su ga pratili. kako je i pravedno. Onde je postao poznat meñu svim ljudima zarad svoje vere. i koliko je bio pun milosrña i saosećaja prema svim malim i siromašnim. videće koliko je on tvrdo verovao u Boga. Niko ne može potpuno reći kolika je radost išla s tim dobrim čovekom i koju je on osećao kada je gledao kako se narod u Norveškoj okreće od paganske vere i Sataninih stranputica – a zatim nalazi milost kod svemoćnog stvaraoca. On bi radije da izgubi život svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije večnu sreću nego da se poda Sataninom bespuću i ne-snazi paganstva. Niko ne sme da optuži Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. Onaj ko potraži po tim zakonima. e da bi tako unapredio hrišćanstvo i bio zemlji odbrana. Kada je to bilo gotovo.

doñi čim pre da budeš sa mnom i svetim ljudima. jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95. koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu što su njome oprali telo i rane. Taj čovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom.Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istočnim putem preko Svitjuda93. I Gospod naš mu ovako govoraše: „Moj dobri prijatelju. On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnažio snagom Božjom. Tada naiñe jedan jadnik. godine. I on je sam verovao da će ga Bog prvo pozvati da zadobije veću čast i vlast. Ali čim neprijatelji i protivnici njegovi saznadoše da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu. i kao pravi borac spremao se za dvoboj. nebesko blaženstvo i radost. svojim protivnicima i Božjim neprijateljima. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. On ustade i protrlja oči i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajaše. zao i nevernik.” Kad se probudio. i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima. Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad. podariti večni život. 96 Po našem računanju vremena to se dogodilo 1030. on svojim najbližim prijateljima ispriča prelepo snoviñenje i toplo zahvali svemoćnom Bogu za divan poziv. slepac. I taj dan. Kada ke dan odmaknuo. Za trud tvoj i rad sačiniću ti jednu divnu koronu94. jer je ovaj imao manje vojske. opasao se oštrim i britkim mačem koji se zove reč Božja. I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da život položi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norveškoj najvišega kralja. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proživeo na ovome svetu. koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik. i podlošću je pobedio svoga gospodara. Noć pre nego što je trebalo da se sukobe. kako to obično bivaju oni koji izdaju kralja. jedan čovek od velikoga roda. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izračunato je 1024 zima96. te mu se ruke skvasiše u toj vodi. Krunu. 94 93 124 .Švedska. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvañen iz groba i kanoniziran 1031. urotiše se svi protiv njega i htedoše da ga na prevaru ubiju. ukaza se kralju naš Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domašivahu nebo. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuću i njegovi ga sopstveni gardisti opraše i paziše ga što najbolje umehu. godine. I on i drugi što tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog Sviþjóð . bi pogoñen u koleno i zasečen po obrazu pre nego što pade i izgubi život istoga dana. Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson. i to beše jedna sreda.

Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97. ili da započne bitku sa njim. i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meñu njima. a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. i zamoli ih za podršku i pomoć. Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu količinu blaga. Sina i Gospodovog Svetog Duha. 125 . trebalo je da izmeñu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko može. onda izabra da radije umre hrabro i napusti život muški nego da živi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beščašće što je izgubio tako mnogo blaga. Ali toga dana je bilo veče na misu svetoga Olafa98. glave 54-55). a hertug ne više od pet. Tolika je bila razlika u snazi momčadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova. Jednoga dana. ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedničko vlasništvo i napusti svoje brodove. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice. ako mu spase život i pobrine se da se iz izvuče. Onda pozva svemoćnog Boga i svetog kralja Olafa. Ali beše i preopasno potući se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. koji vlada i upravlja sad i navek. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. 28. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teška. On je mislio da će za to vreme uspeti da omekša kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. I zahvaljujući pomoći Olafa svetoga obori kralja i svakoga čoveka što ga je pratio. sa svim plenom. Onda kralj htede oba dela samo za sebe. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noći da razmotri stanje sa svojim prijateljima. On je bio sestrić Olafa svetog. juli. On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje. On obeća svecu da će napraviti divno raspeće od srebra za svetu kuću u kojoj on počiva. 97 98 Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla. prijatelja svoga. Ali čim mu bi jasno da ni rečima ni prijateljskim savetima ne može kralja da otrgne od stranputice. i prijateljstvo meñu njima je bilo izuzetno. 2 U Irskoj beše jedan hertug po imenu Gudtorm. i istovremeno ukrasi kuću svečevu tom divotom za pomoć u nevolji što mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf pruži uz snagu i moć svetoga trojstva.pokazao. Oca. dok su bili na putu kući. vedar i radostan. Nakon te blistave pobede vrati se kući iz bitke. veliki poglavar i čuven po hrabrosti. proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. i mladog i starog. I svi ljudi iskreno zahvališe Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zaslužili. Odmah naloži da se napravi raspeće od srebra toliko veliko da je i duže i veće od odrasla čoveka.

gde god da je bio i šta god da je radio. i toliko je tu ostao da se turnir završio. delima. Prevod na savremeni švedski jezik Tryggvea Lundéna. On shvati da mu je Naša Gospoña svojom moći i blagosti pružila tu čast preko anñela svoga sina zato što je okasnio slaveći je. a posebno Našeg Gospoda Hrista i njegove časne majke. kroz čiju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me 99 Petrus de Dacia je živeo izmeñu 1230-tih i 1289. i nije mogao naučiti išta više do „Ave Maria”. Numeracija pisama po Lundénu zasnovana na hronologiji Jarla Galléna. da za mene svet i njegova zadovoljstva već tada počeše da gube svoju vrednost. nekoga kome bih se u srdačnoj ljubavi mogao pridružiti. izdanje Joh. Vitez je želeo da čuje sve mise i da nijednu ne izgubi. Jedan hitri vitez. govorio ju je dan i noć. i na svakom listu ljiljana je stajalo „Ave Maria” napisano zlatnim slovima. stalno je nosio na jeziku. iz njegova groba je izrastao najlepši ljiljan. Paulsson. N. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis. počeo sam da težim i žudim za tim da mi Gospod dokaže svoju milost tako što bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo rečima već i delom i primerom. Tu malu reč. 126 . Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. Medeltidens och reformationstidens litteratur. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde služenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana. Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99 Prva poseta (20. Mnoge je sreo i oni rekoše da su njegovi zarobljenici i svi rekoše da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan. kroz čije bih se vrline mogao izgraditi. Onda ljudi iskopaše zemlju do korena i pronañoše da je koren ishodio iz njegova jezika. koji je vredno hvalio Našu Gospoñu. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. 1968. patnjama i smrti svetaca. jedinu koju je umeo da pročita. I kad je umro i bi stavljen u zemlju. sigurno i jasno da naučim živote njegovih svetaca. decembra 1267. pojahao je na turnir. On nije znao ni da čita ni da peva. pa on srete učesnike na putu. i da je danas sam zadobio nagradu. osećao sam u svome srcu takvu utehu.STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM (Kraj XIII veka) Marijina čudesa Jedan moćan i visokorodan vitez otide u manastir. Ovde uzeto iz Carl Ivar Ståhle & E. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreñena čežnja.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek osećao duboku radost kada bih čuo priče o životu. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. I kad sam zatim razmišljao o onome što sam čuo. Na putu ču misu u jednom manastiru koji beše podignut i posvećen časti Naše Gospoñe. te sam često razgovarao sa svojom krvnom braćom o tome da bi trebalo da se povučemo iz sveta.

Ja sam se još na putu u svome srcu odlučio da oćutim ako li ugledam što neobično ili čudesno. Na kraju me milosrdni Otac. jer ono što osetih svojim spoljnim čulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost. onoj kući u kojoj je župski pastir stanovao. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj školi (studium generale) dominikanskog reda u Kölnu. naprotiv: ja osetih ñavolovo prisustvo. Stigosmo kasno s večeri. ugledah jedan siromašan dom. zgrabi je jedan ñavo. kroz čije bih se razgovore prosvetlio. više od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti – ne kroz moje zasluge i želje – pokazao više ljudi oba pola koja su često mome srcu donosili radost. mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost. kako je to brat Walter želeo. bila je teško obolela i poslala po brata Waltera. On me povede sa sobom društva radi i naveče na dan apostola Tome uputismo se njenoj kući. jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja.”101 Onda ona reče: „O. Gospoña Alfradia. Pa ipak moja čežnja nikada nije bila utažena. I dok su svi tugovali nad patnjama koje će ona morati da izdrži. jednog ženskog društva nalik na manastirski red. kroz čije bih se društvo utešio i kroz čiji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboñen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome što se tiče života svetih ljudi. mnoge dane i. trebalo bi da ste bili u našem gradu102 i videli ona čuda koja se dogañaju sa jednom mladom devojkom!” S večeri sledećeg dana nas se dvojica uputismo. uñe u sveštenikovu kuću da je poseti. plemenitog roda i udata za istaknutog muža. to sam više čeznuo da vidim i druge. priñe mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim. 127 . Dok sam sedeo i čekao ga u toj kući. Jer što sam ih pomnije posmatrao. i kretnje moga srca njima smirene. to sam više želeo da ih posmatram. bojadoh se njegova besa. 102 Stommeln blizu Kölna. otkuda su onda mogli doći ona neobična radost i promena u mojoj suštini? 100 Begina je članica beginskog zaveta. Prisutni se strašno uplašiše od ovoga. tužne ljude i jednu mladu devojku koja je sedela nešto po strani lica prekrivenog redovničkom maramom. i on sede i sasluša ispovest te gospoñe. i što sam više takvih skrušenih ljudi video. Pokušah da obuzdam svoje duševno uzbuñenje i postideh se toga da ga neko primeti. videvši da su moje sopstvene zasluge nedostatne. i to ne samo u njenoj blizini već i kada sam je se sećao. Ja odgovorih: „Iz Kölna. koji joj je još od detinjstva bio ispovednik. koji je odavno bio njen ispovednik. poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz čiji me lik i reči svekoliko radovaše. moje srce nañe utehu i moja duša se začudi. i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izložena. jer ni kod jednog ne nañoh ono što sam tražio. upitah se. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju žudnju. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera. Kada uñoh u sveštenikovo dvorište. kako verujem. Ali. Brat Walter. ali shvatih da će se dogoditi nešto neobično. videh tugu čeljadi i jadno stanje devojke. baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese.pritiska od mojega detinjstva. ali još više od muka za koje su znali da ovome slede. ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogućnošću da se iz njega izañe. U tim osećanjima provedoh tako dugo vreme.

” Onda pogledaše i videše da je to tako. Ali ja više nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: „Dragi oče. da. želeo je da čitamo kompletorijum103. sa pastirom crkve. Kako posle svakog ječanja pronañoše nove rane. primetio sam da se broj rana svaki put povećavao. pre nego što je krv stigla da se probije napolje. Gospod podario taj dar. isto tako sveže prokrvavljene. dva poslednja puta. bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i škrinje i stavili jedan jastuk izmeñu nje i njih tako da padne na meko. a na istom delu drugoga stopala tri rane. već je i sad osećam podjednako jako kao i onda. a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznoseći joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. Ali radost je tako duboko prodrla u moju dušu. to čuše. ne znam da li vidite kako ñavo žestoko napada devojku koja sedi kraj vas. Jer toga časa sam istinski iskusio blagodat Božju. i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kući beše spreman za njega iz poštovanja prema njegovoj starosti i smernosti. u prisustvu devojke i sa svom pažnjom po pravilima reda. pri čemu otkrih rane čim su nastale. i to tako silno da su se udari o zid i škrinju mogli čuti nadaleko. brat Walter klečeći stavi obe ruke na devojčinu glavu i pročita jevanñelje „U početku beše Reč” kao zaštitu od napada zloga neprijatelja. Tada.” Tako se i zbi. moj drug. Pošto smo tako sedeli neko vreme. što ni rečima ni ponašanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola već ostala nepomična bez jadikovki i žalbi. ne samo da je sačuvana u mojim uspomenama. Kada smo to završili. upitaše je zašto je jeknula. ako se dobro sećam. On mi to dozvoli. videh da je ñavo sedam puta baci dole. da i danas. – I dok sam tako sedeo i slušao reči porodice i tu i tamo ubacivao po koju šaljivu ili ozbiljnu reč. dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku. Što se mene tiče. to jest. 128 . Kada žene. jer izmeñu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obično protekne jedan tren. to se završilo tako što ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih četiri sveže rane koje su krvarile. i mene.Da bih skrio šta sam osećao. 103 Completorium je poslednja od božjih službi s molitvom tokom dnevnih službi (obično osam). Jer on je bio veoma smeran čovek. dadoh se u razgovor sa čeljadi iz kuće. U meñuvremenu je počela noć nakon dana svetoga apostola Tome. jer u svakom stopalu nañoše po jednu svežu ranu kako krvari. Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim noć s tom porodicom. Meñutim. Brat Walter. koje su sedele kraj nje. jer mi beše jasno da mi je zbog nje. mada je od tada prošlo jedanaest godina. bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom već i pažnjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam osećao da svojim prisustvom menja moju suštinu. ako je on opet baci nauzak. uznapredovao i u starosti i u milosti. ja sam se najviše čudio tome što devojka uprkos svim tim žestokim udarcima nije ni uzdahnula ni zaječala. poče sad da obuzima saučešće. četiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu škrinju kraj njene leve strane. čuh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. koji sam preñe bio ispunjen radošću. koja će mi kasnije biti tako draga. njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kući. Ona im odgovori: „Ranjena sam u noge. Ona još četiri puta jeknu uz saučesne suze prisutnih. Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je ležala na srcu. i ja ustadoh i pogledah.

Taj ekser. blaga i radosna noći tokom koje mi se po prvi put pruži blaženstvo da 104 Miserere Psalm 51.” Onda ona reče: „Dobri brate Petruse. a što se jasno videlo iz onoga što je sledilo.osedeo. po mome mišljenju. Ne znam da li sam se ikada u celome svom životu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloženju. jer ja tako rado slušam kada se govori o njemu. stavi desnu ruku pod haljinu. grozan i neizdržljiv za ljude. izvuče jedan gvozdeni klin vlažan od sveže krvi i stavi ga na moj dlan. poučna dogañaja uzeta iz „Života braće”. blag izgledom i poštovan kako od sveštenika tako i od laika. zatim opet uzdahnu. nije iz rane mogao izvući ili iščupati bilo ko sem ñavola samoga. ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. mada ja. iako nisam vladao potpuno jezikom. ne na smenu već sve odjedanput. (Gospode. neko vreme sam ćutao. na žalost. To bdenje je bilo nužno. “Miserere mei deus…”. Nisam žudeo ni za čime više od toga da celebriram misu u čast Svete Device kao zahvalnost za božanski blagodar koji sam dobio. jer se svako pojedinačno mogao plašiti za svoj život zbog ñavolova besa koji je bio tako žestok. dakle. ja im ispričah. Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je utešim i od nje dobijem utehu kroz čudesa Gospodnja. A kada je upitah šta joj se dogodilo. A to meñuvreme beše uzrokovano time što to oruñe (mora biti da je bilo od gvožña ili drveta). Ja se. o blažena noći.” Onda proteče onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom pročita Miserere104. da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin čuvan u šaci ili na grudima. ona odgovori: „Ranjena sam u prevoj kolena. dva. Na žalost. zbog muka kojima sam sada izložena ne mogu biti onako pažljiva kako bih to htela. 105 Noć… Psalam 139:11-12. 129 . srećna noći.”105 O. a u drugom kako je jedan od braće iz reda braće propovednika osloboñen petnaestogodišnjeg čistilišta i to zahvaljujući misi koju je čitao jedan stariji brat. ispričaj mi štogod o Bogu. vratih onde. koja za mene posta početkom božanskog prosvećenja koje ne poznaje razliku izmeñu dana i noći! O. a da niko nije otišao u krevet. pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug. osetio sam to kada sam ga dodirnuo. bio je. i sedam osoba koje su bdele cele noći. devojka me upita: „Kako se zovete?” Ja odgovorih: „Petrus. koji sam na takav način dobio. po manastirima psalam pevan kao psalam za lečenje. toliko vreo. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio reči: „Noć je meni svetlo u mojoj radosti.” Na zahtev njen i drugih. i prisutni me primiše s radošću. a njegov prijatelj. kojim ju je ñavo ranio. [---] Izjutra se vratih u Köln odakle sam i došao. nañoh u sobi dve sveće koje su gorele sve do svitanja. Pošto sam tako sedeo neko vreme u tišini. jer mrak nije mrak pred tobom i noć sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana. Nakon što sam to ispričao. od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica naučila jednog kartezijanskog redovnika da joj služi i da je voli. Onda devojka poče da uzdiše snažnije no ranije. smiluj mi se).

poče polako da diše sve dublje i onako kao se obično diše. jer tako što nikada ranije nisam video – trajalo je. [---] 130 . ali ipak sporije i lakše nego što ljudi obično dišu. tako sedela na klupi jedno tri ili četiri sata. onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere. To stanje smeha. dakle. nakon čega ponovo beše nepokretna podjednako dugo. jer se nije dogañalo na običan način. ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su pažljivo slušali. onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. da joj se celo telo treslo. ushićenja ili radosti – ja ne znam kako da ga imenujem. [---] Druga poseta (24. Zatim poče da govori. ali ono vreme koje je proticalo izmeñu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (što deluje protivrečno) mnogo duže nego u običnom slučaju. drhtanja. Ona je. „ti najdraži”. udisala na mnogo tiši i lakši način nego što se to obično dogaña. licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom.iskusim kako je predivan Gospod! To je ona noć tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno duže vreme nego što traje smeh. već u razdvojenim nadimcima od milja i rečima ljubavi kao „ti najvoljeniji”. sve u istome dahu. iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri. kao što rekoh. da. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom pažnjom moglo primetiti. Poče lagano da diše. „ti najmiliji” ili „mladoženja” i pritom je likovala tako čudnim trzajima. Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. februara 1268) [---] Kada je. i to ne u povezanim rečenicama. čini mi se.

107 Upozorenje na vuka. ako kralj hoće moje prijateljstvo. Zato ja kažem. latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck. Postoje odreñene razlike izmeñu latinskog i švedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoñenja. ali u njegovom srcu je nezajažljiva žeñ i otrov izdaje. onda ću ga ja odbaciti i mnogima će postati uzrečica. onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druženja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ište. Razlike izmeñu latinskog i starošvedskog prevoda nisu date u komentarima. 131 106 . i moći će da kažu: „Gledaj. N. Sredinom petnaestog stoleća prevod je prerañen u prirodniji švedski jezik. danskog kralja 1340-1375. on je vuk.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter. jer on ima kožu jagnjeću.” Samo su dva otkrovenja sačuvana u svojeručnom Birgittinom zapisu. 1968). Upozorenje je upućeno švedskom kralju Magnusu. SFS 14:I-IV. i izvrći se na sveopšti podsmeh. A šta će drugo vuk učiniti doli prevariti. a odnosi se na Valdemara Atterdaga. E. 108 uzdići Ne može se odnositi na Valdemara. I ne sme mu pomoći ni ljudima ni poklonima. 1492). od koga je Magnus zatražio pomoć protiv svoga sina Erika i švedskih velikaša na čijoj je strani bila Birgitta. Švedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Ståhle & E. i zgrabiti i progutati. Prevod na osnovu tog teksta. kralj je više nalik na krunisanog magarca nego na glavara. koga ti znaš i koga kralj sad hoće da uzme za savetnika. a konačno izdanje je štampano 1492. Ali ako kralj posluša njegove savete i potraži njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraničnoj naivnosti slobodno s njime zbori.BIRGITTA (oko 1302—1373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Božji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj želeo uzdići108 i uzeti za savetnika: „Taj čovek.. I razloga ima da se boji da će izgubiti svoje kraljevstvo. 109 one zemlje Odnosi se na Skåne. koji je formulisao početnu rečenicu ne znajući na koga se tekst odnosi. ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokförlaget. doslovno i izrazito latinizirano. 1857-84. Najkasnije 1380tih godina započelo je prevoñenje nazad na starošvedski. verovatno greška redaktora Alfonsa od Jaena. Klemming (ed. Bonniers. tekst 8:16. starošvedska verzija u G. a Valdemar hteo da povrati. oblast koju je Magnus kupio 1332. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik.

i pet skuvanih u kupusu i pet pečenih na žaru. jer u njemu je loše pivo: – „Iznesite taj prokleti bokal!” A za onaj drugi. On onda smakne kapuljaču sa svoje glave. masna supa. i pet jaja skuvanih. i pet na tiganju. I zbog te stvari su svi gvardijani ćelavi. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prženih. i pet spremljenih u loncu. Tako se završava ova priča. Ovde prevod iz izdanja E. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. Nikada gospodin gvardijan ne jede palačinke. Svinjetinu ne sme da jede. Zatim da se to prespe u jednu činiju i kuša od toga. da mu čelo zasija po celom manastiru. kaže gospodin gvardijan. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku. Holm. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja. jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: – „Ovamo. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoñe Märete). veka. on naloži da mu spreme raznorazna pića da ga ne uhvati gušenje. on jede i ribu: štuku. a jedno veveričje.ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110 Ovde se kazuje velika šala o svim gvardijanima. Onda gospodin gvardijan šeta napred-nazad sve dok ne doñe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. Noreen: Fornsvensk läsebok. jer to je četvoronožno. A najzad se i sto postavi. jedno jagnjeće. a jedan u desnu ruku. Treći put pije gospodin gvardijan za grehove i oproštaj svoj braći. A gospodin gvardijan ne jede ono što je četvoronožno. 132 . moj dragi oče!” – i zagrli ga. i kokoške. da je Bog spasi. Pošto onda pročita molitve. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu. taj deo napisan 1457. pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice. i lososa i deverike. Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kaže: – „Miserere mei. talasa se okolo njegovog čela i cele glave. Četvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. Onda kaže gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci. i šesnaest prženih i devet spremljenih na biberu. On u njih umeša vino i biber i ñumbir. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu. On ima dva krzna. i još pet puta pet jaja. Zatim pojede još deset riba i još deset puta deset riba. jer one su bezukusna. I znajte to pouzdano da ta para uništava svu kosu na gospodinu gvardijanu. Onda uzme oba bokala. zato što je to dobra. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. Zato se za gvardijana iznesu jaja. Kada gospodin gvardijan uñe u manastir. deus!” – i zahvali Bogu što je dobro sit i što je dobro popio. i patke i svekolike ptice. on jede guske. a tekst nastao verovatno početkom 15. da Bog podari dobru godinu seljacima. i jede osam riba kuvanih. i popije jedan junački gutljaj. On onda dâ se to pirja u tiganju dok ne izañe sav sok iz toga. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. 111 nistor Verovatno bokal ili sličan sud. on vidi redovnike svoje lepo obučene. On ih učini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. koji je u njegovoj desnoj ruci. popije malo i odmeri koliko mu prija. Gospodin gvardijan je lepo obučen. I nikakav jezik ne može da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. Dozvoljeno mu je da pije. ili nešto ranije. 110 Originalan tekst sačuvan u cod. On ima četiri obične kabanice i četiri kabanice sa kapuljačom.

Niko da ne da drugome nasleñe drugih.PREDMETNI TEKSTOVI NORVEŠKI ZAKONI Uvoñenje u rod112 Sad muškarac može da poboljša uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najbliži naslednik. a majka je njihova dobijena bračnim poklonom. odeljak o ugovorima. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina. Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. i u globu i u pramac. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97. pa onaj koji mu daje nasleñe. i u sedište i stanište. Onaj kome otac da slobodu pre nego što je sin živeo 15 božićnih noći. On da oglasi svoje uvoñenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme nasleñe. ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu. Niko da nekome učini podvalu s nasleñem. onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. onda kad oni umru. član 58. Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom. šest mela je činilo jedan sold. 114 Sold i mel su stare norveške mere za zapreminu. ugovori s podvalom da ne važe. godine.3 l i u Nordhordlandu 40. zatim onaj koji biva uveden u rod. mogu i drugi roñaci da uvedu u rod i učine punopravnim za nasleñe. On da kaže ovako „Ovoga muškarca uvodim u dobro koje mu dajem. može se takoñe uvesti u rod. i u kaznu i u poklon. Onda da nasleñe bude potvrñeno za njega za veka i vaveka. Onda on da ima sve u šta je uveden dok žive oni koji su s njim stali u cipelu. a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveško vreme. prvi da stane u cipelu.2 l. na kakvu rodovsku svečanost. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju baštinicu. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16. On treba da odere kožu sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bačve s pivom. da uzme i nasleñe i zemlju baštinicu. ali je kasnije prošireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca). ako je samo jedan punoletan i on se saglasi. ali ako je otac bio slobodan čovek. a stric bratića. Ako nema sina. Onaj ko uvodi čoveka u rod. onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim. u Sunhordlandu 24. odnosno decu koju je imao krišom (takozvana deca začeta u šiblju). da se saglasi na baštinskom sudu. Kurvinski sin i sin iz šiblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. Onako kako sam sad rekao. ako se saglasi onaj ko je najbliži naslednik.5 l.2 l. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljača iz 1274. da stane u cipelu onaj koji mu daje nasleñe. mogao je da dete uvede u svoj rod. i u sva prava kao da mu je majka dobijena bračnim poklonom”. Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda. a njegov punoletni sin da učini isto. Oko 1600. Ima li sinove. Onaj ko s njima poseduje zemlju baštinicu. Uvoñenje u rod je važilo za ceo rod i činjeno je. 113 112 133 . Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). To je isprva važilo samo za decu koju je imao sa robinjama. pa onaj koji mu daje baštinicu i onda druga rodbina. To je punovažno uvoñenje u rod.

Isto i za naslagana drva. Onda oni da sednu ispred ograde i pošalju jednog u kuću i kažu svoj posao i zatraže pretres. Sad ukućani dobiju pečenje118. član 255. ali ako niko od njih nije kod kuće. u stvari. Sad ako nañu kradeno izmeñu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja. na mestu do kog se spolja ne može dopreti. onda je žena najboljeg čoveka u kući lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. 116 115 134 . onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. Od glagola bryta. onaj koji lomi hleb i deli ga. onda je lomilac lopov.O pretresu115 Sad ako je roba ukradena čoveku i on vidi da trag vodi od mesta. i zakletva sa dva suzaklinjača uz onoga ko daje zakletvu. Muškarac je lopov ako je kradeno nañeno u muškoj odeći. onda se kazao krivim za krañu. Rob osloboñenik koji je uzet za člana domaćinstva. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). Onda on učini ponudu za pretres i ode po svoje susede. ali punoletni sin njegov. onda je domaćica. onda je to kućni osloboñenik116. a da se u ne provali. lomiti. Nañe li se kradeno pod ključem ili rezom. onda je rob predradnik117 lopov. ako nije domaćica. onda je seljak lopov. Kad može biti da je kradeno stavio neki stranac. Ako odbije pretres. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje. Nañe li se kradeno u senari. ali žena ako je nañeno u ženskoj odeći. 118 Podrazumeva se krañom. ako je kod kuće. Ali ako niko od njih nije tu. 117 Rob koji odgovara za domaće poslove i rad na imanju. ako je kod kuće. onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. odeljak o krañi. Ali ako ne jede. ako seljak nije kod kuće. i to zakletva sa pet suzaklinjača uz onog koji da je zakletvu. onda oni da uñu samo u košulji i bez pojasa. onda se može poreći i važe zakletve119. Nañe li se kradeno u krevetu. onda je lopov onaj ko čuva ključ. punoletna kći. onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatraži pomoć od ljudi da tera trag i da prati trag do kuće koga čoveka. Ako oni nisu kod kuće.

121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu Švedska hronika i lično ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. Sad se sretnu obojica pod punim oružjem. Doñe li onaj što je rekao reč. 135 . iz oblasti nazvanih “svea”. verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. jedan deo seoskoj zajednici (obično župi). da ne bude van zakona. 122 Verovatno neki ritualni čin kojim se ponižava protivnik. Doñe li onaj što je dobio reč. N. onda da bude kako je nazvan.” Da se sretnu na utočištu tri puta. onda on da vikne tri puta “Podlac!” i da učini znak za njega u zemlji122. 127 Šveñanin je oved čovek iz srednje ©vedske. padne li onaj što je dobio reč. jezik je smrt glavi123 – da leži u neplaćenoj njivi124. čoveka iz kraljevstva. U starošvedskim zakonima sistem je bio sledeći: 1 marka = 8 era. [5] Ubije neko šveñanina ili čoveka iz Smolanda127. da se plati za njega pola globe. ovde ono što se naziva svim ljudima. “ärua bot ok ättar bot”. da se ne zove ubica čoveka.STAROŠVEDSKI ZAKONI120 PAGANSKI ZAKON121 Kaže muškarac muškarcu pogrdu: „Ti nisi jednak muškarcu i nisu muškarac u grudima. 124 Starinski aliteracioni izraz „i vgildum akri” znači „bez prava naslednika na krvarinu”. a ne doñe onaj što rekao reč. ali nikakvu krvarinu rodu. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke. Novčane kazne su obično deljene u tri dela: jedan deo tužiocu. 128 Ertug i marka su starošvedske novčane jedinice. Holm. Onda da bude još gori muškarac onaj što je govorio. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokazivač Eskil. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. Krvarinu rodu plaćao je ubičin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo “sve do sedmoga muškarca”. Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetleća 13. godine. stoleća (cod. 13 marki i 8 ertuga su tako trećina od 40 maraka. Is Smolanda je ovde čovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. sem ako odbije da plati126. da plati za to osam ertuga i trinaest marki. B59). STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka „O ubistvu” [4] Rob ubije čoveka od roda. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. tunga houudbani” može da se prevede i “nedelo je najveće u rečima. on ne može da položi zakletvu i dovede svedoke. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. ali ne zapadnojetskog. 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu. 1 ere = 3 ertuga. to jest šest plus šest maraka. veka. 123 „glöper orda wärster. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. Medeltidens och reformationstidens litteratur. a nije smeo da održi. a ne doñe onaj što je dobio reč. jezik je najveći ubica”. bilo za muškarca ili ženu. padne li onaj što je rekao reč – dernjala su najveći na rečima. Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa životinjskom glavom uz kazivanje pogrda. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. 1 ertug = 8 peninga. 1968. 120 Prevod starošvedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Ståhle & E. ejdan deo kralju (u odreñenim slučajevima biskupu).” – „Ja sam muškarac kao i ti. Devet marki kralju od ubistva čoveka i takoñe svim ljudima128. Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu.

Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji. Sveštenik mora da bude u seoskoj zajednici. 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se slučaju ne isplaćuje. prekrši mir doma. ubije u kadi ili kupatilu.Ubije žena čoveka. da plati devet maraka. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. da plati za njega tri marke. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi. već čovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. to je podlo delo. Podlo je delo nositi štiti preko obale134. Ubije neko svoga gazdu. onda da se digne tužba protiv najsrodnijeg muškarca. to je podlo delo. Ubije neko stranog sveštenika. digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. drži se šume i pljačka. [11] Ubije neko muškarca u krevetu kod svoje žene ili na drugom mestu zakonito uhvaćenog sa svedocima. [9] Ode neko nečijoj kući. Gaña li neko kroz badñu za dim i ubije čoveka. Ubije neko stranca. kad s njim deli nož i komad mesa. Odseče neko obe šake nekome. Ubije neko nečijeg roba. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. Pobije neko nekome stoku. ako ne potvrdi da vredi četiri marke. sve je to podlo delo. 132 Svedok ovde nije očevidac. to je podlo delo. 129 Stranac je ovde čovek iz druge pokrajine — ubica ne mora da bude izložen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). 136 . onda da plate za njega četiri marke onome ko digne tužbu i dve marke kralju. Veže li neko nekog za drvo u šumi. Prekrši neko mir ili nagodbu. to je podlo delo135. to je podlo delo. to je podlo delo. pravo da živi u zemlji i pokretnu imovinu. 130 Južnjak je ovde nemac. izgubio je zemlju. Niko nema od toga pravo sem tužioca. Ubije neko nekog na saboru. osveti se neko za kaznu dosuñenu na saboru. [10] Neko postane skitnica. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeñu muškaraca. izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. ubije nekog na spavanju. osveti se neko lopovu. da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. Ako ubiju južnjaka130 ili engleza. ubije neko ženu. ubije ga dok vrši nuždu. iseče čoveku jezik iz glave. donese ih na sabor. Ubije neko muškarca na klupi s pivom nožem. Ubije neko danca ili norvežanina. ranom ili ubistvom ili paljevinom. učini se kao kurjak na njom. ubije ga neko u nužnoj odbrani. on ga ubije u nužnoj odbrani na uglu kuće. to je podlo delo. da uzme jastuk i čaršav. da plati za njega koliko za čoveka iz zemlje. odseču čoveku obe noge. iskopa čoveku oba oka. digne tužbu protiv mrtvaca i podrži je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaćanje132. da da se vide krv i ubistvena rana. da digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. to je podlo delo. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaćanjem krvarine.

izabranom za kralja Švedske. 129. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona. Diplomatarium Norvegicum II. stoji li na vratu drugoga ili glavi i počini nasilje nad njim. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiču od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534). ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz škole. maja 1489. tako i moje naslednike. godine. Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. s Božjom milošću kralja Norveške. koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. Od sada više neće važiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige. jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brügge) u Flandriji i onde zalaže sve četiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. hertugu Slesviga i hertugu Holstena. 6. 961.Ode neko na ratnički brod i učini se pljačkašem na moru. Diplomatarium Norvegicum I. obećavam da ću kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za četiri marke žeženog srebra. One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka žeženog srebra. s Božjom milošću kralju Norveške i Danske. obećavam da ću vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu. avgusta (VI kalendas Septembris). 27. avgusta 1317. pozdravljam ja Tjostolf Sveinson. ISKAZ SVEDOKA139 Vas. ponizno s Bogom kao Vaš dužni sluga. Ali za Codex i Digestum novum. koje su nestale. kralju Hansu. zemlju i pokretnu imovinu da će to biti ispunjeno138. 140 U sredu. Obznanjujem za Vaše gospodstvo da sam po pismu Vaše milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po križnoj misi s proleća u šestoj godini Vaše vladavine141. venda i gota. moj vrli i visokorodni glavaru. STAROSKANDINAVSKE DIPLOME POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili čuju ovo pismo šalje Olav Endridson Božji i svoj pozdrav. 137 135 . 141 Križna misa s proleća pada na 3. Dve od pomenutih knjiga. Stormarska i Ditmarska. 139 Skien. 136 Bergen. koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson. maj. i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord došao do njih istoga dana i kazao im da je ono što Počinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. godine (?). A za istinitu potvrdu stavljam svoj pečat na ovo pismo koji bi sačinjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona. Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara četiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. na koliko su procenjene. 138 19. grofu Oldenborga i Delmenhorsta. dana 27. Inforciatum i Digestum vetus. gospodina Oda Alvsona podknez u namesništvu Skien. to je podlo delo. Digestum vetus na 4 marke. I stavljam na zalogu kako sebe. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano.

nećemo biti finiji no što oni behu.” Helge. došao pešice do Bea. ili sveto vreme.” Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja. a moramo pomisliti i da momku može srce biti ranjeno. reče tada: „Pa ipak treba nešto da pričamo. a Helge ode gore na gornje imanje. 144 Reč kabrette označava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira. 142 143 Donjenemački: “Neka te Bog blagoslovi. a Arne. Onda je Lidvord rekao: „Got synth ju.” Lidvord izañe i otrča svojim putem u šumu. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku što ga je kralj odredio. sveto mesto. a rodbini za krvarinu. Arne onda reče: „I reči na to ukazuju. Ovo ubistvo je počinjeno u Beu u južnom delu Telemarka naveče na križnu misu s proleća van svakog svetog mesta146. a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. Seljak reče Sveinu: „Ne ubadaj čoveka dok ga držim. a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio.” Onda Lidvord ustade i uze helebardu i reče Torgeiru: „Hajde da…”145. ušao je u kuću i sreo seljaka na vratima i upitao: „Mogu li da uñem u kuću?” Seljak je odgovorio: „Zašto ne bi ušao? I tebi ću pružiti čašu kako i drugima. na primer božićni praznici. onaj što je optužen da je učestvovao143. Ranije pomenutog Helgea odvedoše do vrata. onaj što je pao. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaćivala kralju za gubitak jednog podanika. i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea. koje je sačinjeno na onaj dan one godine kako je to već rečeno. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord. ali ga zadrža seljak sa imanja. na primer crkva. Bog nek se smiluje duši njegovoj. koji je naneo povredu. koji je naneo povredu. gde se. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga saslušanja.” Lidvord je onda seo za sto i dobio čašu i nazdravio Arneu. Lidvord. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i treći put u preponu. On147 je takoñe stavio zalogu za Vašu milost za globu za gubitak podanika148 i plaćanje oprosta. koji je pao. 145 Tekst oštećen. Arne onda ustade i obojica isukaše noževe i ubodoše jedan drugoga i raniše jedan drugoga.je Arne Toleivson dobio. ali Arne ne dobi od toga povredu. i ništa nije rekao. ali on htede opet u kuću i zaseče vrata udarcem.”142 Arne. kad se ne sme izvršiti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. mi što kabret144 jedemo." Misli se u ubistvu. Mi ne želimo taj jezik. ako se lepo ponašaš. svako se svoga seća. 146 Staronorveški “griƒastaƒr”. to sam ja učinio i niko drugi. tu bio gost od ranije.” Arne odgovori: „Onda treba da govorimo jezik naših otaca i jezik naših majki. oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson. a kao potvrdu toga stavljam svoj pečat na ovo pismo. onome što je pao. tada česte hrane na norveškom selu. odgovori: „Ja ne mogu da slušam to blebetanje. i ovaj je od toga odmah umro. 138 .

5 Daj da u nizu plešu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepršaju Leptiri Leta. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ Što GOSPoda služim i njega se bojim. 2 Dobru Majsku Kišu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlaži/ I Sušu proteraj/ ne daj Mrazu više Da nežno Cveće kažnjava. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da plešu i klanjaju se.KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius (1605-1669) Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni Čas &c. Sačuvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nežne Zemlje Plodove. Nanovo štampana/ Godine 1673. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proširi/ Pomozi Oblaku da se više digne/ Daj nam da brzo čujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoća tera da ćuti. 1 SUvo i hladno Proleće/ čini Leto kratkim/ I hranu za Zimu uništava/ Bože/ pomozi/ što vladaš/ reci Proleće odlazi/ I malo nam Radosti pruža/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoća Leto kvari. 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Suša tvrda/ Oštete ruže crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne može. 139 . Na Cveće i Lišće/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuću/ daj da pevaju/ Štiglici mali/ Uz divne Švedske bele Pliske.

6 Daj Radost i Utehu/ ne daj Ševa da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da živi. 7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad Noć se i Dan dele/ Daj da se čuje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ Životinje da plešu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nañu. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ Što Sjaj svoj često nikome ne štediš hteti/ Zasvetli nad našim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoća i Suša nestanu/ Sad čeznu/ sad žude/ Žene i Muškarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. 140 . Daj Leto/ daj Cveće/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica viče i kuka. Uteši svake Grudi na Ostrvu Švedskom/ Koje sad tužno zbori. 8 Učini nam Dan dugim/ učini nam Noć kratkom/ Daj da Dažd topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu što beše/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju. 9 Učini nas plodnim gore/ učini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se više raduju/ Koji u tankoj lanenoj odeći hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubači sviraju. 11 Učini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da Šume i Doline ozelene/ Oteraj Sušu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce uteši/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tužno zbori.

13 Daj da Trava omekša/ i Cvet lep/ Daj da pleše mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru. 16 Pusti Stoku na ispašu/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u Šumu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Božjim ključem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ Žetva bogata/ radost pričinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele. 141 .12 Daj da Šuma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam ništa ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ Šuma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se pleše/ S Radošću/ s Krotkošću/ Daj da se razmeste šareni Kreveti. 14 Daj da Činovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreću/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meñu svim Staležima/ Daj da se mnogi raduju. Daj da lep Vetar duva na Šešir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima što Noću putuju. 17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere. 15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da žvaću Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od Šume/ Dokle god doseže/ Daj Volu da gleda i zuri.

20 Mi smo/ O Bože/ prema tebi grešili/ Oprosti nam Nedostatke teške/ Mi hoćemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane naše da živimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve što nas sludeti može. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godišnja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Uštap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ Što nikada bolesnom Izlečenje ne daju. 21 Smiri Požudu/ tvoji nas Darovi uče/ Uvek ispravno da uživamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku što nosi/ Prazan i napukao Krčag. (1641-42) 142 . 19 Ti vladaš Ratom/ ti vladaš svime/ Ti vladaš i Nebom čvrstim/ Jer ja želim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jašemo/ Učini bujnim/ hrabrim/ Šta je sad pozvano/ Ti najbolje znaš naše dobro.18 Na Cveće i Lisje pusti Pčele/ Što Med slatki vuku/ A Vazduh se zagluši/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreću/ Smiri Bes/ daj Mir/ Bože budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo.

4. To su samo mehuri i napukli probisveti. Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! Često se onde saplićeš. Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici. šta je? Šta su tvoje krune i venci što ih nosiš? Zavist ti uvek na grbači sedi. Taština. otpad i briga. Taština. Ah. Njega zbacujem i prezreću ga. To breme što si mi natovario. Što rastu. 143 . Ti i jesi od varljivih stvari sveta. Taština. To su samo ledena kora. Taština. Taština. Otrgnuću se i sad mi je dosadila Taština. Ah. 5. Što šunjajući se nestaju i krijući se odlaze? Šta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave maštanja? Šta je moj rad? moj trud? moj znoj? Taština.Thomas Kingo Umoran od ovoga sveta i željan neba 1. naklonost i ljubav. zbogom idi. 2. 3. Zbogom. Taština. gde drugi lako kliznu. čast. smanjuju se i menjaju. Taština. Taština. Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob. Ti i jesi zarad najvišeg htenja. Pa šta je sve Što svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo. Šta su moje godine. Svete. 6. O bogatstvo i zlato.

U Avramovom krilu. Onde će moje godine Započeti u večnosti divno proleće. Ti izveštačeni naduvenko. Što često razočaraš kad se pehar jada ispije ti si. Moje bogatstvo i zlato Biće čistom postojanošću puno. Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila. Ti na med ličiš. kao što iz iskustva znam149. Šta si kada te na svetlu dana čovek vidi? Taština. Taština. Kučina i iskra kao simboli ženske i muške ljubavi (v. Čeznem da iskupim svoju tugu i jad. što mu zraci sjaju U Avramovom krilu. 11. ali je piće gadno Taština. Taština. Ti nećeš više moju dušu varati. čankolizu bedni. telesna željo. I spuštam te u grbo zaborava. Jer ISus je sunce. Mnoge si u večni plam oterala. 7. Što se prilično po sreći kao vetrokaz okrećeš! Ti lepi prevarantu. Pa onda idi. Niti mi mesec menu i uštap odmeravati. Ah. 9. Ti kučino što se pališ. Isaija 1. U Avramovom krilu. Ah. Taština. nestalni vetre.Ti hitro dižeš čardak u vazduhu što pada. U Avramovom krilu. Taština. Onde neće dan sa suncem ustajati. idi. napuštam te. 144 .31). ti iskro što letiš150. 8. prijateljstvo i vera. Što hiljade očiju imaš pa ipak slep juriš. Prevrtljivi svete. 149 150 Kingo je doživeo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. 10.

Tu ću se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu. 152 151 145 . BOžji lik će mi se uvek u oči smešiti. i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je želja večna i slatka U Avramovom krilu. Zavidno oko me neće videti. Moja želja i moja radost Osvežavaju se basunama anñela i zvukom. Ja ću čast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi. Osvećen pranjem u krvi jagnjeta. Dobiću je pa makar se i sam satana razbesneo. Meni će krunu dati divotom ispunjenu. 15. Ali BOg je uvek sva želja za mene i njih! I digni se onda. Moje bogatstvo je osloboñeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu. 12. U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. Uz duh ljubav večno šarom sjaji U Avramovom krilu.Neće mi ih lopov ukrasti. U Avramovom krilu. Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je. U Avramovom krilu. Moj ISus. to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. 13. Slika je oblikovana u duhu tadašnjeg hrišćanstva pokajanja i iskajanja grehova. dušo moja. 14. Onde ja prijatelja jednoga imam. Krvlju jagnjetovom sve je pozlaćeno152. U Avramovom krilu. što voli i što ga vole. U Avramovom krilu. Divotom ću ja Zablistati meñu svetim brojem anñela. On uvek nebesku luču ljubavi iznosi. Neće mi ih lukavost oteti. Ova i sledeće strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII.

Najlepši cvetovi razjedajući otrov. Sreća. Ali igra ipak nije kraljevska odeća! Hiljade tereta krune ljuljaju. Tuga i radost zajedno putuju. Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas lišava! 4. Hiljade briga u moći skiptara! Stanište je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino čini blaženim i vedrim! 3. Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu naći! Često su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje. Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju. Nebesko blaženstvo jedino opstaje! 5. Moć i mudrost i zemaljska čast. Nebo jedino do blaženstva uzvisuje! 6. Najdivnije ruže najtvrñe trnje imaju. Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati.Svako ima svoju sudbinu 1. 2. ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stići. Pa neka! nikad se ja mučiti neću Što svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti neće. nesreća u redu se kreću. Pod rumenim obrazom srce može svesti Što je sudbina ipak tako različito podeljena! Po vodama opasnosti Naša zemlja pluta. Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju. 146 . Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je prašina. Nebo je jedino blaženstvom puno.

Slabost se uzdići na najzdravijim nogama! Zavist će stajati U uglu stida zarobljena. Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaženstva cvetati! 7. kao vetar i kao sen Sve stiže i odlazi i ništa ne ostaje I kad najduže traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li čovek plače ili peva. Nebo će ovde sve preokrenuti! Skogekär Bergbo Iz zbirke Wenerid SVe je zalud.Ništa mome srcu hrabrost uzeti neće! Tuga će umreti. Neka samo zavist svoju žuč sipa. Neka onda moj usud i moja sreća budu Kako moj BOg i moj GOspod želi. 147 . Strah će poroditi trajnu radost. Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna će ipak ostati. Bol će svoju nit iz tuge izvlačiti! Beda krasiti najbogatiju odeću. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad čovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva. Nebo jedino sve to može srediti! 8. Zato budi srećna što k tebi srce moje poseže Što vreme ište neka ti se ne čini da mnogo oteže Provesti u samoći svoju ću mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. Ko nam zaborav dade taj nam i pamćenje stvori Možda će i Venerid jednom duh moj prestati da mori.

čast. 153 154 Engleski airen. Kad se probudimo Nagi smo. Šta je svet? Samo sujeta. Sve o čemu ovde snimo. požuda. tako ðavo svoje ne dobije! Johan Runius Nad taštinama sveta Air Anglois153 1 Šta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno. a Bogu Božje. Srce ipak ostaje nezadovoljno. to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: „Daj Bogu svoje srce. 148 . daj kralju svoju veru: „Daj Bogu dušu. Ako hoćemo da izbegnemo ono/ što je mnogo gore! Šta nam je Gospod naložio. Rodnog greha 155 Kesa za novac.21. Podajte caru carevo. i daj svome kralju blago/ život i krv: „Daj Bogu i kralju što im pripada. u to vreme omiljena melodija. I naša je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno. XXII. otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasićuje. Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas drži/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdižu dan i noć/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one što ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ poštujemo/ obavezu dajemo/ slušamo/ službu i porezu. bogatstvo. Plata mala. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat.Gunno Eurelius Dahlstierna (1661-1709) XXIII. Nema ga.

160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva. Otac tvoj je orao. 2 Šta je rod. 3 Šta je zadovoljstvo? Šta je sok162? Samo vetra dah. Idi humku. Svih je ljudi poreklo dobro poznato.157 Svilena odeća. Crv savesti će tad rasti. dom za crve: Nakon slasti. Zemlja je ta majka svih161: Štiti i mač.” 162 Misli na vino u Bahusovoj službi. majka ti prela159. 3:19: „Jer si prah i prahu ćeš se vratiti. gde tad beše plemstvo. Ne diži krestu. Iza greha 156 157 Račun pred Bogom. Tečnost je krv. Nakon pića. Sledi trulež. Ko beše ishodište Pronañi sad. 159 Upućuje na švedsku krilaticu: Kad je Adam orao. Idi Pismu160. Prolazne kao vetar. Sopstvena vrlina je plemstvo pravo. Podrazumeva plemenit rod. Lake kao perje. Odećom svojom I praocima Nećeš postati plemić. Ljuska bez jezgra. Pogledaj šta mrtvi rodovi veruju. Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. O poreklu.Račun sasvim pun156 Ima sluga taštine. I položaj. 158 Po Svetom pismu: poticati od nečijih bedara. U grobu se sreću. Tričarije i ništice. Ali s večnim dugom. a Eva prela. Prosjački štap Kao brata prepoznaju. 149 .

pjan kao klada. Ode od vina. Srete svinju I glasno kriknu. 163 164 Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: „a četvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra”. 150 . škrtice. dobar dan druže. Pade na tikvu. U gladi se daje Za smeće i golubinji kal163 Gaji vraga Žuto sranje. Požudniče. 4 Šta je zlato? Crveni glib U škrinji? Kome dukati ne prijaju? Čitava kesa. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva isteče. Crne zemlje ekskrement. pazi se pada. Zatim iz požude Pade i na stubu srama završi.Sram sledi. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu uništenja Jerusalima. Potpuno baš briga. Ti. Prilično teška. Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S ohološću. pijanice. Koji zbog začarana duha Žuto smeće u mačjoj koži165 Dole zakopavaš I s počašću Tom se klanjaš. Ti. Što novac gutaš. Pa iz taštine. Taštinom požude. Kao od olakšanja. 165 Kese za novac su pravljene od mačje kože. Slušaj kakav čudan slučaj Nedavno se zbi u Bahusovoj državi: Pivopija silni. Seti se kako ženskar nedavno zaluta.

I da o tom pričaš. Nikada tu sposobnost ne imaše Najmanju trun da stvori. on je moj167. Njegova divotu da slave. 151 . Sa svojom silom i moći. Nek tako bude. Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. Koliko mnogo ljudi hodaše i hodi U svim carstvima sveta? 166 167 Kvari mogućnosti za zaradu. Ja sam njegova. Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 Šta bih da počnem kad Malo proziram. Njegovu moć može dokazati. 4 Najmanja travka nad kojom se čudim Po šumama i dolovima. Ja i svet svaki imamo svoga. 3 Da! velika sila svih anñela. 2 Da svi kraljevi krenu po redu. što ih BOg stvori. Što skiptar nebesa nose. Velika gospoda Imaju svoje lude. Ja ću odgovoriti: Svako misli da je pametan. Hans Adolf Brorson O Postanju 1 Ustajte! sve stvari. Ja sam luda sveta. Ako hoćeš da čuješ. I najmanje što on stvori. on je moja.I za novac kovani. Moraš učiniti. Što ih prate tamo-amo. Sve to prezirem: Kažu mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlaže. I ciciju tu Baš mi se fućka. Nek se tako zbiva. veliko je.

6 Šta da kažem kad vidim Da sve šume vrve. BOže! kako je tvoja mudrost velika. Kako mi se svaka blago smeši. Našem tvorcu hvalu nek pevaju. I gore mi k nebu maše? 11 Šta da kažem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anñela čete? 12 Šta da kažem? moje reči Ne žele mnogo da kažu. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji. A nebo odgovara amen! Iz Čudna dragocenost vere (1739) 152 . 14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji. snaga i moć! 13 Svem onom što duh ima Naš će tvorac u susret krenuti. Njegov će zakon brda i doline ispuniti. I svi koji na nebu žive. Tvoja dobrota. Haleluja! naš Bog je velik. U tonu radosti zajedno. Mnogi vratolomi što ih ptice čine Gore pod gospodovim nebom? 7 Šta da kažem kad hodam Meñu cvećem na poljima. Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 Šta da kažem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo može da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 Šta da kažem kad želim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 Šta da kažem kad vidim Kako roj zvezda sja. I sve krajeve sveta. Ko ima sposobnost i jezik. O.

I šuma svoje lišće nosi u divoti. Ta ceo Svet voli ono što je šaroliko/ Mnogi moraju da živi i što beli hleb ne jedu. cvrkuću. Sve je puno mira. Tlo cveta. i puno je ploda. skaču.Georg Stiernhielm (1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeñu dve drijade)168 Željo srca! reci moru kako tiho Ono leži. ne čuje se ništa što smeta. Gospoña Nachtigal se zvučno glasa. Sve se raduje: jer ovde žive Paks i Muza. lud bih bio/ Mada mi prilično loše ide/ Sreća moja izgleda krivudavo hoda/ Očekujući Vreme ona izgleda pravo ide. 2 Nesreća se izgleda stalno sa srećom smenjuje/ Sve što Početak ima jednom se završava. Lars Johanson (Lucidor) (1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se žalio. Svež zapadni vetar lagano počinje da šumi. 3 Rosa nebeska običava na Drveće da pada/ Ali čim im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih može saseći Kad sekira ni držalju nema? Crvotočna se prstima mogu gnječiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube. kao svetlucavo Ogledalo. Onaj ko na Istinu Štapom pokazuje Ipak može lako sa Mostića Istine pasti. Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kašici. Na Brdu se životinje pare. 168 Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan twå dryader) 153 . Dokle jutro ne zarudi. Ptičice se gnezde. Pijan Čovek nema uvek štap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom završavaju.

11. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. ali moraš očekivati jednu od tri stvari: 1. 22. 5 Zato će moja Krv i i Duh bezbrižni ostati/ L a s s e se ne boji ni mržnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da čini više nego zašta može da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ići Putem/ Nek izbegne ko može takvu Omču Nesreće/ 6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da živi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Sreća se stalno okreće/ retko kad može da ostane/ Mada tek juče stiže/ danas već odlazi. (Sir. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha. jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom. Kr.)170 Glava 4: O domaćinovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom. Jer time zamera Božjem delu. Ili ćeš postati idolopoklonik. ti obazrivi domaćine. onda će ti ona ubrzo postati i tvoj Bog. Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije. koji je pustio da mu nepoznate i strane žene nad srcem zavladaju (1. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet. koji čoveka stavi da joj bude njena glava i učini je njegovim pomoćnikom. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom žanru. „practicosacra” ukazuje na tesnu vezu izmeñu svetovnog i duhovnog aspekta. ili rebra onde gde je glava.4 Zato samo pusti Sreću da se s Nesrećom bije Dok ne vidim/ Ko će za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jaše Ako ga izmoriš muke će ti stvarati. što se može videti kod mudrog Salomona. župnik u Birkeredu kraj Kopenhagena.2)171 Kao što se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra. Tako se to Henrik Gerner (1629-1700). ali je još odbojnije da se vidi obučena u mušku vlast. da ne poviješ svoj vrat pod ženin jaram! jer to ti nije korisno. tako mu i nije naredio da supruga nad mužem ima vlast (5. Čuvaj se zato.4). Moj. tj. da ne bi postala tvoj gospodar. koji se naglo razvio nakon reformacije zbog središnjeg značaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. 170 169 154 . Reč „oeconomia” je tada značila gazdinstvo ili učenje tome kako valja voditi jedno domaćÊinstvo. i da se nad svojim mužem nadvlašćuje. 9. nisu kanonizirani. Zato se nadam da ćete jednom naučiti da pišete Da ste Vi nesrećni vedri kao Ja.5): to je njemu gadost da se žena ili u mušku odeću oblači ili oružje nosi. (1669-1670) Henrik Gerner169 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.

Moj. otvori svoju bačvu! Iz tvojih mi flaša podari pijanstvo! Sve do poslednjeg časa možeš mi dati Da u buretu vina svoju kuću gradim. to ga je prvo koštalo 30 svečanih haljina i života 30 mladića (Sud. i suviše visoko za jednu ženu da bude muškobanja… Olof von Dalin Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha šumo i bistri izvore. otvori svoju bačvu itd. 25. Pesma Dragi Bahuse. Čini se da se i sam eho pita za njeno ime. Nežna mi vatra srce nagriza. tvoj će bližnji huliti na tebe.dogodilo sinovima Izraelovima sa kćerima moabitskim (4. Da svu muku moju iskaže. Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero. Ti koja čitav svet zadovoljnim činiš! Zašto si mi se u srce smestila. a žena muž. nalik je na gradnju Kule vavilonske. Ipak ću sve do zadnjeg časa. ne nanosi mi bol. 11. a iz ta dva proishodi treće: od toga ćeš bol u srcu imati. . 14. Vi mi možete svedoke dovesti.2. koje je moje srce pokrenula. i smolu zemljanu mesto kreč. i niko nikoga ne razumeše pravo (1. I šta da se onda sudi o jedu koji će to kod drugih izazvati. a Dalida vlast nad njegovom snagom. Moj.19). Ili si zapao u najveću opasnost: Gde Samsonova žena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem. Ali ipak za oboje mogu postojati: 155 . Ko će me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje kože bore. Da li još kakav smrtnik postoji Koji može više ceniti. ne nanosi mi bol itd. Ili ćeš zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja će te supruga prezirati. – 3. Mada mi srce pući mora. Najdivnija Venero. u kome je muž žena.1-2). 16. drugo ga je koštalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog života (Sud. Koji moj jad u usamljenosti čuste. Skrivenim zadržati svoj skupoceni izbor. hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra.3.7) Suviše je nisko za jednog čoveka da bude kako žena. Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. Dragi Bahuse. gde uzeše opeke mesto kamena.21).17. da kći želi u majčinoj košulji da hodi i sin da se navikne u očevoj da bude? Takav brak.

i onaj. sad nam vetar duva. Bio jednom jedan kralj. I dani su dolazili i odlazili. koji se zvao Pip. ali princeza je izgubila svog psa. sigurno bih drugog uzeo. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine. i grana počinje da raña. Ne znam sad baš kako. što draganu ima. I sve je to bilo lepo i dobro. jadan onaj koji ničeg nema. koji se zvao Pip. Prijatelju dragi. i onda se tako. i kome je prijatelj u mislima ne može besneti i cerekati se. i davali su joj tako sjajnu. šta da činimo? i 156 . koji je imao kraljicu. koji me svako veče zabavlja svojim pričama. Podigni jedro. Ptica peva u zelenom lugu. I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljević iz strane zemlje.Kad jedno izañe. i ona nikako da ozdravi. Ko će me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje kože bore. malog psa. ja se na brod uvek usuñujem. koja je bila tako lepa. i plesom pod razori. a da moj anñeo nije lep. a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je teši. i niko nije gde je nestao. kao sve ono što je lepo. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju. ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo. mogu priznati da sam sinoć čuo nešto što je vredno pažnje: Ako se želi primeniti na sneno otezanje kakvog suñenja. a gusku u lonac stavljaju. ne. sjajnu odeću od čistog zlata i srebra. stani. ima se pravo na to: Dobio sam jednog smešnog momka. a imali su jednu kći. ja mislim na svaki lep trenutak što ću ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nećeš mrznuti po čelu. pa je kralj pomislio da će ona umreti. da je blistala kao sunce. tako lepa. i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko. svako svoj uzima. drugo unutra uñe. u kolo se uhvati. nema se zato zašto hvaliti. a ovu mi je ispričao na starinski način na koji se pričaju bajke meñu prostim ljudima. i skroz je na smrt legao. pa i ja moj. Švedski Argus: List I:49 A pošto sam pomenuo formalnosti. zaboravio sam da kažem da je princeza imala jednog malog. tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije. onaj kraljević iz daleke zemlje je video princezu u crkvi. hajde.

irvas vuče saone. a Linné je žrebom odreñen a bude prvi predsednik. dok nije stigao do jedne babe na jednom vojničkom imanjcetu: Dobar dan. ništa drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da će onaj ko povrati Pipa dobiti našu kći. vo vuče plug. kako bi mogle da padnu u ruke više naroda. reče on. slon. I to se tako zbilo i dogodilo. kukavica i ševa danju. ovca nosi vunu. krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lakše mogu sejati: soko hvata ptice za ljude. Saznaćeš ono za čim žudiš. vatra 157 . I onda je otišao preko celog sveta.kraljica je odgovorila: Dragi oče. bilje pojede crve. lisice. guske. zemlja postaje hrana biljkama. Sve što je svemoćni Tvorac sredio na našoj planeti načinjeno je u tako čudesnom redu da ne postoji ništa čemu nije potrebna podrška drugog da opstane. vazduh. 174 Elementi zemlja. drveće. ne. pomisli kraljević. krava daje mleko. voda. hrane se elementima i iz njih rañaju174: Biljke. I tako se sve kreće u krug. Zemlja sama sa svojim kamenjem. kada mu 3. održanom za Kralj. bogteblagoslovio. crva ili zemlje. možeš li da mi kažeš nešto o Pipu. mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. kokoš nas hrani jajima. često postaje hrana grabljivica. reče kraljević. onaj što je ležao bolestan: oho. Tigrovi. čekaj dok kraljević ne pojede sva jaja. oho. zemlja pojede bilje: Da čovek. kamila moraju da nose najteže terete. reče baba. medvedi. Većina ptica kao što su rode. moraju da nose svoje skupocene kože drugima na korist. često na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice. zamene svoja staništa s jeseni za zemlje južnoga sveta. svinja i jež riju zemlju. Da. rastu iz planete i na kraju životinje iz biljaka. dana 3. dobro. godine. crvi pticama i ptice često grabljivicama. preko 20 milja. čvorci i zebe moraju da se svake godine s proleća sele ovamo nama na Severu. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari. to ne ide tako brzo: mislite li da se to može završiti za četvrt godine? S m e š n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a č e k a m četvrt godine dok ne čujem kraj priče Carl von Linné Iz GOVORA o osobitostima insekata. Gde je Pip nestao. bilje. kada je održano prvo predsedništvo1739. risovi. Dakle. Ne. labudovi. biljke crvima. trava i mahovina. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu. Psi moraju celoga dana da gone srndaća ili zeca. oktobra173 Moja gospodo! I. slavuj nam peva i poji noću. rudama i šljunkom. hermelini &c. prestaje mandat. ptica grabljivica. 172 173 Auditorio Illustri Velika sala Viteškog doma Akademija je osnovana 2. I tu moj momak završi svoju šašavu bajku: Kad sam ga upitao zašto ne ispriča još. juna 1739. reče baba: Ako oćeš da ostaneš u mom domu Dok ne izjedeš dvanaes iljada jaja. konj. petao nas izjutra budi. Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oči raduje. crvi pojedu ptice grabljivice. koji sve pretvara u svoje potrebe. on drži ovaj govor koji je bio početak do danas neprekinutog niza predsedničkih govora. čaplje. žderavci. i onda je kraljević pomislio. da bi ih čovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. Babo. patke. Dobro. odgovorio je: Čekaj. već zarad drugih. ždralovi. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172. svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe.

Tvrdice skupljaju ono što će drugi proharčiti. ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. Pčele s velikim trudom sisaju med za naš izbirljiv jezik. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile puževa. Vlastodršci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu. seje i žanje ono zrno koje će od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom. putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana. Činovnici provedu sav svoj život služeći drugima. Surinamska mušica svetli noću da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. Ratar ore. plivaju uz reke. da bi životinje. vreme. ostriga i jastoga. Ronci se u stotinama spuštaju a jezera i kao mreža teraju ribu ka obali da bismo onde lakše mogli da je lovimo. [– – –] 158 . zadovoljstvo i snagu za dobro pastve.Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obučemo. vojnici žrtvuju krv svoga srca i jedini život za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi život šumnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo. Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokažu gde je ispod površinom skrivena riba. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i našem ustrojstvu. sve na službu čoveka i životinja.

Živahan lahor na tebe duva. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi. po divoti nemaš. Ti veneš. Oštar udar vetra nikada te ne sreće. Meñu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najviše privlači. Koji bednu zavist slušaš Kad Evinom rodu braniš Da Parnas dodirne. Što kroz list i pupoljak prodire.Hedvig Chalotta Nordenflycht (1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko što parnjaka Po boji. mreš i nema te više. Da se na slabo biće žalim. Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. Ali kao što moju kolibu krasiš I u svoj se svojoj divoti pokazuješ. Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim. Ti hitro sav moj trud zaboravljaš I dosadi ti moja nežna nega. S vernom brigom ja te gajim. mraza si bezbedan. slepi običaju. To mora biti kako jeste. Užasan zakon promene ti slušaš. Njegova je sudbina da se menja. Meñu bedne tvari svoju krasotu kriješ. Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum Glupi zakonu. Na tvojim listovima priroda svira.. Blag vazduh da dišeš imaš. Taj fini miris balzama što ga širiš Čini mi zadovoljstvo i očarava me. I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osveži. On je trava. On mora biti kao što može. on mora propasti. po sjaju. To što si isprva potekao 159 . Od vreline. U umetničkom sjaju se iskazuje.

Lagana smrt pred očima stoji.Iz slabog i muškog mozga. Koji se u svom zaludnom mudrovanju Čudi da li žene imaju Plemenit duh. Zacelo je. ti mračni. Sva moja žudnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zašto da moja duša radost nosi. Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoće uvek se boriše i dokazuju da su pretrpeli štetu od kužnog vazduha. Moja radost je nestala. jasno. [Moja životna želja je presečena] Mel. Da ti smrtni udar zada. Koji htede da svoju vlast odbrani. ponosna srećo. bez sumnje. nju koju ipak ne nalazim. I smrt je moja čežnja. Mora se dugo čuvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti muškaraca I mnogih udica sumnji Što ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlačiše. Da drvo života prepukne. tihi grobe. Moje vreme u plaču otiče. Moja životna želja je presečena. Što te bez prestanka nagriza. Tebi je. šta je itd. Ti. nebesku vatru. I od čega su nastale? Ta budala ne zaslužuje Da mu se na glupa pitanja odgovara. I iskra plemenite duše Svoju tamnicu izgubi? 160 . Ti jadno bolno srce! Zar ne može gorka bol. Ja sam nesrećno data U vlast grozne tuge. Želja moje mladosti nestaje.

161 . mladost kratko traje. Lepota se može skršiti i mučna biti . Neprijatelj te najradije u nevolji gleda. Priroda je svakom polu dala svoju želju ljubavi i dozvolu. što skakućeš tako hitro? Šta te to bode. Budi dobro raspoložen. Divna ruža uskoro može izbledeti. Ne štedi tako da škrtica postaneš. sad je pravo vreme. Ali trolovi i medvedi i vuci muškarci nikad ne žele biti. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. jer to peče Nikad se ne grozi jer to peče. Ne tako. Neprijatelj se smeje tvome bolu. Onda se smeju isušenom telu . što skakućeš tako hitro? Ne tako. Naslednik ti samo smrt želi. Voli. voli. Naše druženje bez veštičjih veština Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi. I neprimećena svenuti. Razmisli. Jednom mladom drugo je mnogo potrebno. Živi i obojicu ih ismej. a divno stvorenje se izgubi. časna devojko? Da trčati tako hoćeš i vikati Već na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima anñeoska imena i čast. Najveću divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i muškarca. Zato svoje srce ovamo prikloni. nevrednom da se zagrli.Ambrosius Stub Nikad se ne grozi. Sam sebi oduške daj. Kada lepota nestane. Jer tome će se naslednici smejati.

ti drvenjaci su tako oštroumni u svim svojim izumima. koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije. topola. Ta planeta ima. U tome je ta planeta živa slika promenljivosti prirode. tako su i Potuanci ovde čuveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. čas rasuti ovde-onde. Ali je zanimljivo i prilično čudno da žitelji te planete govore jedan jezik. koja se pokreću takoreći magičnom silom. mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama. moglo bi se reći da je noć prijatnija od dana. jer nisam baš vičan matematici. čas povezani u nizove. palme. jer u njoj se posvuda govori jedan jezik. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemačkih milja. jer ne može se zamisliti ništa blistavije od svetlosti sa Sunca. Žitelji se sastoje od raznih vrsta drveća. nazivaju se obično minhalpi. Piće stanovnika se pravi od odreñenog bilja. Po njima se plovi uz pomoć brodova na vesla. a duž obala se nalaze najdivniji letnjikovci. koji su se spasli od opšte poplave po uzvišicama i vrhovima brda. ipak. Osim toga. trnovi i slično. kao i naša Zemlja. zimu i proleće. a od kojih potiču sadašnji stanovnici. koja ne može ništa drugo do da pokrene i oduševi posmatrača pristiglog iz daleka. a ona mesta. ko nema Argusove oči i skoro božanski razum. na njih su postavljene ispružene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovištu ili selu. More i jezera daju divnu ribu.Ludvig Holberg Podzemno putovanje Nilsa Klima. i ima skoro iste voćke kao i naša Evropa. A kao što Evropljani na našoj planeti imaju prednost nad drugim narodima. kao što su hrast. a utvrñuje se na osnovu najčudnijih zbivanja. zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeñu noći i dana. zbog tog različitog kretanja. posebno na osnovu jedne velike komete koja je. a sa njima i ostale životinje sa izuzetkom nekoliko njih. već veštačkim mašinama koje se samo kreću.. ne postoji zob. ali ne u neki odreñeni dan. leto i jesen. hladnija su od ostalih. po kojima šesnaest meseci. ne može da otkrije njihovu veštinu. deli na noć i dan. izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i načinu na koji ljudi misle Kneževina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti. 162 . imaju svoja imena. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji označavaju milje. Ali kad je reč o svetlu. pre tri hiljade godina prouzrokovala opštu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drveća. na koje se dei podzemna godina. ima trostruko kretanje. koja su najbliže polovima. jer na toj planeti nema konja. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789. Oni koji prodaju to piće. biljem i drugim raslinjem. jer kao i Mesec kod nas. Zemlja je veoma bogata žitaricama. Ureñaj i veštinu tih mašina ja ne umem da objasnim. kojih ima samo odreñen 175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. Po njoj se lako može proći bez putovoñe ili tumača. Računanje vremena je različito. lipa. Da. naukama i prirodnoj obdarenosti. ta planeta svojim različitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. jer se ne pokreću kao naša ljudskim rukama. tako da se vreme ovde. 176 Firmamentum lat.nebeski svod. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. da niko. po njihovom mišljenju. mada žitelji Potua odstupaju od žitelja drugih država i provincija po naukama i običajima. koje se zeleni u sva godišnja doba. kao kod nas. navikama. to su varioci bilja. Jer svakog šesnaestog meseca Nazar se vraća na svoje mesto. koja liči na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. ali on nije ni nužan. koje se odbija od nepropusne polusfere.

i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. a kad jedan muzičar hoće da bude i virtuoz i savetnik. jer bi svi da budu jaki u svemu.broj u svakom gradu. nasuprot tome. Ja se još uvek sećam da su čuo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: „Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. Oni koji su dobili tu privilegiju. jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima. On je u 177 U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaćao po glavi člana porodice. U godišnjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red. a jedan muzičar se ne trudi da svira više od jednog jedinog instrumenta. da se uguraju u najvažnije poslove. i od toga se ne odstupa. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima. jer kad bi poznavali značaj poslova i svoje slabe snage. i gde niko nije jak ni u čemu. zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roñenja. da privreñuju nešto drugo ili se bave nekim zanatom. Kad lekar istovremeno hoće da izleči i ljudske bolesti i državni slom. ne smeju da imaju nikakvu drugu državnu službu. Zato su rañanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego što su teški i štetni na našoj planeti. Zar da glumci budu pametniji u pozorištu nego mi u životu?” Stanovnici te kneževine se ne dele na plemstvo i puk. 163 . a zbog prednosti koje imaju u državi. O tome ću detaljnije govoriti kasnije. pojedini su smatrali da se mora više polagati na duševne osobine nego na prednosti po poreklu. ali kad su kneževi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo. Tako se onaj ko je otac šestoro dece oslobaña svih redovnih i vanrednih poreza. Mi se divimo onima koji se usuñuju da istovremeno preuzmu najrazličitije položaje. Ja sam već govorio ponešto o prirodnoj obdarenosti i običajima toga naroda. na kojoj se porez računa po glavi deteta177. u kome ti različiti činovnički položaji vreñaju stanovništvo. Dete se poštuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo. Ali ovde. jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu. SEDMA GLAVA Državno ureñenja kod Potuanaca U Kneževina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji. Takos e strogo drže tog zakona da se jedan lekar ne može odjedanput baviti celom medicinom. Inače će glumci pokazati više razuma od nas. koji mnogo podstiče broj stanovnika. i da se smatraju sposobnim za sve. Mi smo tako loši da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti ilošem znanju o sopstvenim sposobnostima. položajima i radinosti. jesu brojne grane. tako da se drveće sada poštuje samo po svojim vrlinama. jer gomila grana čini drveće sposobnim za ručni rad. i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. Kod njih niko nema čak ni dva činovnička položaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja služba zahteva pun trud. nema nikoga ko se laća nečega u šta se ne razume. već one koje najbolje mogu da odigraju. ne može se od njega očekivati ništa drugo sem disonance. On povećava ili smanjuje slobode i prednosti u državi prema broju dece. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece. oni bi odbili te položaje kad bi im ih ponudili. već se zadovoljava da proučava prirodu jedne jedine bolesti. a ovde završavam poglavlje. Nekada je ta podela postojala. čine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove. ošljari i u jednom i u drugom. pa čitaoca upućujem na to. U našem svetu često vidimo da se činovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima. Tako je to već čitavo hiljaduleće. a na štetu drugih zanatlija i trgovaca. To je sasvim drugačije u našem svetu. Jedina prednost koju roñenje može da pruži. mogli bi da prodaju njihovu robu po nižoj ceni. mogli bi da privuku sve kupce. koji su javni činovnici i dobijaju za to platu. i izabrati za regenta onoga koji zaslužuje tu prednost. Zato se činovništvo obavlja – to moram reći uz dozvolu stanovnika našeg sveta – bolje ovde nego kod nas. jer oni ne biraju najbolje uloge.

Oni. Godišnjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stoleća meñu njima bilo zakonom utvrñenih staleža. koja je tinjala pod pepelom. tako da se prvoroñeni neće zaobilaziti osim u krajnjoj nuždi. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i svečanim skupovima gledali trnovite žbunove kako sede na najuglednijim klupama. koji je na nju imao pravo po roñenju. Vrednost ovde nije vezana za neki stalež. jer nisu poštovali njega samog. da se pretpostaviti. smirilo se. a palme. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva. On im je povlañivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale ništa drugo do oznake najnesposobnijih drveta. uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu. jer dokle god je taj oblik vladavine trajao. taj predlog je proglašen nerazumnim i krajnje štetnim po državu. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko može da održi jednakost izmeñu podanika. Naime. koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameću i vrlinom. čak dobro promišljena promena daje povod za nemire i nerede u državi. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. i ono nevreme. a mladi da poštuju stare. i nisu hteli da prihvate da ga slušaju kao svog kneza. Jer kako oni izvršavaju pravdu po principima. pošto ljudi veruju da svaka. a ne samo po zakonima. Jer kako je novi knez bio niskog porekla. kućnog savetnika i 164 . Vremenom je to otišlo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta. Taj red u pravoj liniji će. skoro svi trnoviti žbunovi su imali titulu. Ostali su pri tome da preziru njegova nareñenja. koji odreñuje prvoroñenog princa za vladara. a glasovi prebrojani. njegove vrline i veština vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono poštovanje koi čine snagu države. i dao da mu oko vrata drže konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. a ne šta je sada. Žene meñu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika. U toj drugoj krajnosti se ona iskra. smatrali su ga takvim i kad je seo na presto. i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blažena ona država u kojoj filozofi sede za kormilom. i da je zato bolje zadržati stari poredak. Jer predlagači su jedini koje u toj kneževini kažnjavaju smrću. čak i kad je on za to manje sposoban od drugih. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobići kraljevsku kuću. kakva je bila uobičajena u njegovoj zemlji. Gunñali su zbog njegovih uredbi čim im se ne bi svidele ili bi im palo teško. ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima. i za jednom zlom pobunom sledila je druga. Ali to nije dugo potrajalo. Vremenom je uvideo da se država ne može održati ako njom ne upravlja jedan regent koji potiče iz velike porodice čiji koreni mogu narodu uliti poštovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu. Jer dogañalo se da je starijem bratu teško da popusti pred mlañim. verovalo se da će on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeñu kraljeve dece. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslušnost. Zato je zaprećeno smrtnom kaznom onome ko u budućnosti i najmanje promeni nasledni red. kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju. i razmišljali su samo šta je nekad bio. ali je njihovo vladanje više očinsko nego strogo. a podnosilac obešen. koje je tako dugo činilo zbrku u državi. a roditeljima je bilo teško da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog. Ipak. dve stvari koje se inače tako lako razdvajaju. izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili. koje je priroda opskrbila najvećim duševnim sposobnostima i najvećim brojem grana. Predlog je dakle odbačen.početku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom. podvrgao se toj proveri. pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana. već niži moraju samo da slušaju svoje nadreñene. ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najviše sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. Jer ono drveće. A loša i nesposobna drveta je na neki način pokušavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim počasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. moral da sede u začelju stola na gozbama i i skupovima. nikada nije moglo da se natera da zatraži neki čin ili titulu da bi steklo pravo da sedi u pročelju. koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji način. Kad je izneo svoj predlog. i svo druženje i zabavljanje je prestalo. zauvek ostati nepromenljiv u Potuu. i počeo je da biva strog. ali ni tako ništa nije uspevao da učini. Kad je većanje bilo okončano. Moć potuanskih vladara je neograničena. godišnjaci kazuju o jednom filosofu. koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega.

Od tog vremena su se strogo držali onog zakona da su svi grañani jednaki. odvukli na trg s konopcem oko vrata. iako im priroda nije dala više od dve ili tri grane. Meni se ta uredba o rangiranju učinila neumereno smešna. jedan grañanin grada Keba usudio se da predloži zakon po kome bi taj običaj valjalo ukinuti. najviša vlast daje odreñenim profesijama prednost nad drugima. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli državu svojom imovinom. Oni koji se bave nužnim zanatima. i ja sumnjam da bi je neko u našem svetu preporučio. Ja sam često viñao kako Bospolak. Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama. 9. ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju. ili da onaj ko je niska roda poželi da ga zovu visokorodnim. On je zatim ukrašen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. 7. a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. najbogatiji grañanin Potua. prihvaćen kao koristan za državu. 10. ipak nije nestala sva želja za takmičenjem. a to je kod tog pola stvaralo još veću uznemirenost nego kod suprotnog. Kad sam upitao za razlog. bez prave časti i zasluge. dvorskim slugama itd. njegov predlog je. Njega su. Kad je nesreća došla do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za državu. Kod nas naprotiv taj 165 . Neka drveta su toliko otišla u svome taštom častoljublju da su. Ta se razlika može videti iz kraljevskih uredbi koje se rado završavaju rečima: „To mi nalažemo našim seljacima.” Ja sam stigao nakon što je sledeća uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1. s prezirom gledaju popreko one niže. odgovorili su mi da je to njegova obaveza. kako beše običaj. jer sada se svako trudio da onog drugog nadmaši u vrlini i istinskim zaslugama. Oni koji državi služe bez plate. 6. Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka. 4. fabrikantima. Umetnici. bez i najmanje zamerke. 2. 5. jer on ima najviše koristi od države.dvorskog savetnika. prognan je u firmament. Kod nas je to prilično različito.. Oni koji imaju brojno potomstvo. Istina. umetnicima. pa je zato i njen najveći dužnik. ali kad je iskazao šta misli i prikupio glasove. 11. 8. a kako je kasnije optužen da i dalje radi na tome. Meñu drugim čudnim stvarima sledeća zaslužuje da se pomene. Seljaci i ratari sa osam grana i više od toga. Oni su junaci podzemlja. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. Ipak. Trgovci. To je bilo toliko smešno kao da sakat zatraži titulu lepo roñenog. oni dobrovoljno upražnjavaju tu učtivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. Ali mada su titule ukinute. tražila titule desetogranih ili dvanaestogranih. ne postoji nikakav zakon o toj učtivosti. Što neko ovde više dobra dobija od države. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlagač projekata koji se dva puta tajno pokušao da uvede staro rangiranje. Sad već rang i titule ne postoje u toj kneževini. a trnovi su tražili da ih zovu palmama. Ipak sam nekako namirisao na šta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se još to uvek čini čudnim i da to ne mogu baš sasvim da shvatim. 3. smatraju se ovde najzaslužnijim grañanima. zanatlijama. jer oni kojima država pruža najveću čast i najviše prednosti. imenovan je za kadokija ili velikog kancelara. i svi ih bez razlike poštuju. to se skromnije i poniznije ponaša. ali niko time ne stiče pravo na prvo mesto na javnim skupovima. trgovcima. ali za prvi pokušaj je osuñen na puštanje krvi. filosofima.

Možda se mnogima ta sporost čini smešnom. ali oni se nisu usuñivali da se uzdignu više uz pomoć svoje otmene sestre. On sadrži mnoga temeljita i korisna pravila. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i važne poslove. što je nešto neobično u njegovom dobu. čak koju godinu pre smrti svoga muža. i pokazivao je znake odličnog razuma i velikih vrlina. Rahagna ima dva brata. jer niko se ne raña sa više od pet ili najviše šet grana. junaks voga vremena. Niko ne sme. Njene način razmišljanja pun vrline i velike duševne sposobnosti su je uzvisile na taj važan položaj. poboljšanje. to čini samo na svoju sopstvenu štetu. . Tu se pomno odmerava sve što se predlaže za jačanje. Postoji dakle manje slobode u političkim stvarima nego u religijskim. Posebno je čudno što da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kućište u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu. Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u članovima religije ili vere. i podnese jemstvo za svoje dobro ponašanje u budućnosti. a pre nego što se objavi. kao što je rečeno. jer mada je on imao priličan uvid u stvari finansija. a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu. a ubili nekoliko miliona ljudi. a drugi dvorski mesar. Ona ga je imala dugo. kidaju prirodne veze ljubavi i duše. Ja sam lično video moralnopolitički sistem ili izvod iz učenja o običajima i državničkoj veštini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. i tu su svakome na raspolaganju da ih prouči. ipak je dopuštao da njime u svemu upravlja njegova žena. sužavanje ili proširenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima vešti. iskaže zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. matematici i filosofiji morala. jedan je bio dvorski podrumar. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne činovničke položaje. šteti celoj državi. i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. povesti. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu službu. O dvorskoj državi i njenoj privredi sam već nešto govorio. ostale izrastu s godinama. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneževini. od kojih se još uvek sećam sledećih: 166 . da nešto zamera zakonu koji je već objavljen. i dokazi o njegovom načinu razmišljanja i ponašanju koje su izdali načelnici kvartova i susedi. Kad mu je supruga ležala od babinja ili na kakav drugi način bila bolesna. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najviše mesto meñu slugama dvora. ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumačenjem. ali posledica te obazrivosti je da zakoni večno čuvaju svoju snagu. šalje se najzad vladaru na potvrdu i potpis. da.” To je razlog što sve dobre žene u toj kneževini same doje svoju decu. ali ih nisu smatrali važećim ako ona ne bi dodala svoje ime i pečat ispod. Kad sam je upitao nije li suviše težak i nepriličan rad za jednu tako značajnu gospoñu. Ja se ovom prilikom sećam sledećeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: „Ovde leži Jokan Veliki. podršku. koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga. a izdali su ih ispitni karati.” Ipak. mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva više od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. nijedan zakon nije u toj kneževini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara. izmenu. otac tridesetoro dece. Nova uredba se prvo ističe na većnicama po svim gradovima. stanovnici su mi dali odgovor: „Šta misliš. u kojima je dotad boravio. a skoro kao kod Rimljana nekada. zašto ej priroda ženama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoće naravi dojilje i dobrote mleka. koji su obojica umrli bez potomaka. pod pretnjom smrtne kazne. što na jeziku podzemlja znači Kormilar države. i koji ga je podučavao u učenju o Bogu. izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom.nadimak dobijaju oni koji remete čovečanstvo. ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga muža. Vladar čuva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji. Već je imao šest grana. jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju položaja. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa. Prestolonaslednik je bio dete od šest godina. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik.

biti čovek pun vrlina i uvida. One članove saveta. Čovek ne treba prebrzo da poveruje ni optužbama ni preporukama. Vladar ne treba da uključi u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji. Što mnoge takvima smatraju.1. kasnije postaje njegova priroda. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. Šta neko nauči u mladosti. jer ne istraže pravilno snagu i sposobnsot svakoga. Kad nekog optuže za neki zločin i vladar bude ubeñen u to. i sva pravila koja daje princu. mora onaj koji će ga učiti. Jedna od najvažnijih regentovih dužnosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog učitelja. drugi da ih izvodi. koji su svojim protivrečenjem vladaru stalno na teretu. ali kraj jedan gad. a drugi kao pisar. već da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. 7. jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadžbine draža od sopstvene. jedan se može koristiti kao sudija. Taj učitelj mora posebno voleti svoju otadžbinu. malo ih je potpuno neupotrebljivih. već samo ljudska. čak prevazilaziti druge u tome. Za neko kratko vreme se mirno može poslužiti uslugama nekog zlog čoveka ako je taj veoma voljan za neke poslove. mora da istraži da li je optuženi ranije učinio nešto dobro. Neko može imati veliku moć prosuñivanja. 3. toliko je sigurno i da niko žustrije ne teži spoljnoj časti od onoga ko ne može steći čuvenje vrlinom i zaslugama. uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima. i po njima se ravna u iskazivanju presude. ne smatraju je svojom otadžbinom već skloništem u kome kratko vreme borave. ali ga ja ne bih mogao preporučiti zbog uvredljivog primera kojim je objašnjeno. kad čovek ume da odabere pravog. Niko nije toliko glup da se ne može ni za šta upotrebiti. i da u njim ima poverenje. jer kad jedan zao ili grešan čovek bude uvršćen u prijatelje vladara. ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. 2. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromašan. samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar čovek. Kako dobrobit cele države zavisi od nastave prestolonasledniku. da. nije Stvoriteljeva krivica. ili su nešto zlo učinili ili im je to na umu. jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti države. moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima. uz njegovu će se pomoć uzdići mnogi podjednako loši grañani i prodreti na službene položaje. 4. neko duhovitost. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najviše dodvoravaju i često se viñaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju. jedan može biti sposoban da čini izume i planove. Kad sam pročitao taj odeljak. 167 . a drugi snagu tela. jedan postojanost i stalnost duše. Najmanje treba da uzvisi one koji najžustrije traže čast. on treba da smatra svojim najčestitijim podanicima. dok oni koji u državi nemaju nekretnine. I to onda objašnjavam mojim primerom ovako: Mi smo u našem dobu vidimo jednu čudnu životinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilično nesposobnom. 5. Sledeće je jedno veoma korisno pravilo. Nijedan se grañanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost. 6. 9.

I. Ali onaj. Ali je nesreća to što da one studije koje nas čine ljudima. ipak ne zna mnogo. („Jedan sveti školski zakon nalaže da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. te želja da se kaže poslednja reč. Glavni školski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muško i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao. jer u školama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo ništa pohvalnije da kaže svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj život nego što bi odustao od jedanput izrečenog mišljenja. samo se površno traktiraju u školama. M. i na isti način da se mnogima dopada ono što je drugima odvratno. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat. descendat Praeces victor ut ècathedra. Onaj ko priznaje da je pobeñen. Propis 180 Predmeti 181 Svedočanstvima 182 Potvrdu 183 Grčki filosof. Takva se informacija može uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima. jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja. Ovome bih dodao još dva čudna primera. n. EPISTOLE Čudni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upućena ** Čudiš se kako je jedna tako lepa gospoñica kao N. jer može se videti kako se mnogim ljudima više sviña pušenje nego sveže meso. tako da se i sa svim predivnim testimoniis181. I još manje se valja čuditi opštosti te greške. živeo oko 300. 178 179 Iz jedne scene iz Molièrove komedije Uobraženi bolesnik. i zapuši svoje uši pred najjasnijim dokazima sve dok stojiš za cathedraom.” Meñu mnogim manama koje se meñu ljudima shvataju kao vrline. Jedna ugledna gospoñica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u ciničnog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe. i više reči nego materije180. Jedan čovek je drugačija kreatura. što je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draža od istine. koji se tako ubijaju tako što do poslednjeg daha drže ono što prvo zagrizu. naprotiv. 168 . sa kojima se izañe iz škole. izgubio je. Vincitur at. Epigr. victor abit. koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izlečio. Ono što se rekomandira omladini koja uči kao vrlina. mogla da zavoli gospodina M. N. i da se uda za jednu osobu tako loših kvaliteta o kojoj se ne može reći ništa drugo sem da je jedan od najvećih pušača duvana u zemlji. I tu se dogaña ono što se dogodilo jednom odreñenom doctoru. e. treba da im se predstavi kao najodvratnija greška. gde se više uči mačevanje nego dobri običaji. I kome može biti od koristi da postane učen na takav način. odlazi odatle kao pobednik. Papile. Ja se. i zato mu je potrebna drugačija informacija. koga niko ne može ubediti rečima.MORALNA RAZMIŠLJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. a jedan iz nove istorije. može biti da ga je upravo zato zavolela. jedan iz stare. godine p. ne čudim tome. qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus.

169 . Ratovima i procesima obično se ništa drugo ni ne postiže. pa se u to uveriti. a nakon novog braka186. koja se nalazi kraj pristaništa skele u Falsteru187. mora prihvatiti tu prljavštinu i taj bedni život. sa kojim. ako svet opstane još 1000 godina i stvari se nastave istim tokom. a to su rasturene tvrñave i razoreni gradovi. vanbračnom sinu Fredrika III. 189 Rat oko nasleña švedske krune (1701-13). ako ne dobije Cratesa za muža. Ali. po treći put se upustila u brak sa jednim običnim matrozom. Na to se Hipparchia nije obazirala. Zato se i kaže da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoñica uda. tako da se Savoja može uporediti da čovekom koji se spolja deblja. ali zadovoljiću se ovim dvama: zato me ne čudi kada čujem da se govori o čudnim brakovima. Učinci ratova Epistola CCCLXXX Upućena ** Sad je rat srećno okončan. pa se na osnovu toga može izračunati da. a troškovi procesa se naplaćuju od obe strane. jer. mada svakodnevno loše postupa sa njom. Jer. u kojoj se ne vidi ništa drugo do pusta mesta i osiromašene stanovnike. pošto su njegova nagovaranja bila uzaludna. ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saosećanja. što je on i učinio: i. sama sebi oduzeti život. njena ljubav je otišla tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da će. on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govoreći da ona. a Turin ili Šamberi će se smatrati glavnim gradovima Evrope. uvreme kada je njen muž bio u arestu zbog krivičnog dela. postaće i najsiromašnija. 184 185 Marie Grubbe Ulriku Fr. već obuče prnje ciničareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom prateći njegov život u svemu i nije se libila da javno čini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinična filosofija nosi sa sobom. pošto su zemlje ispražnjene od ljudi i novca. Jer i sa njima je kao sa hranom i pićem. koji je takoñe imao nesrećan kraj. i opšti mir je sklopljen. pošto je uvećao svoju zemlju. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistočnu Francusku i severozapadnu Italiju. Tako da izgleda da je upravo ono što je drugima odvratno. Ja sam sam nakon prošlog rata oko španske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju. ili sa balonom koji se naduva i rašiti. kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. I to sam čuo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kući. Ostajem tvoj etc.otmene i bogate prosce: da. ali je prazan iznutra. advokat ipak uvek dobije nešto. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti. živi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. mada je meñu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i čak najgalantniji gospodin. ako se pri sklapanju mira može čestitati regentu. svaka hrana pojede i svaka knjiga pročita. ali dobija jadnu i nezdravu utrobu. Jedan drugi primer iz istorije našeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je osećala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina. zadržale ono što su imale i pre nego što je rat počeo. čime su sukobljene strane. nasuprot tome. kao što će postati najmoćnija. tako se. Gyldenløveu. kod kojih neko nalazi užitak u onome što kod većine prouzrokuje gañenje. može izraziti saučešće zemlji. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima. Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa. 186 Sa plemićem Palleo Dyreom. po njenim rečima. i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio. jer sam svugde vide tužne tragove ratom steknute prednosti. mada sukobljene strane ništa ne zadobijaju. Savoja će postati moćna zemlja hrišćanstva. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere. ukoliko želi da bude njegova supruga. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grønsunda.

s nama je gotovo. koje se smatraju ukrasima jedne zemlje. ostale često skrivene da su cenzure svugde bile uvedene. i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobedničkom regentu. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje. navesti argumenti pro et contra. kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus. mada se takva sposobnost može meñu mladima naći. kako političkih tako i moralnih. a sa druge se strane može reći da bi mnoge divne knjige. Protiv ovoga se svakako može navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da čak i zelenom dobu steknu dovoljno pažljivosti. time ne mogu ništa iskazati. Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba. S jedne se strane može reći da se mnogi loši i srdnje vredni spisi time sprečavaju da izañu na svetlo dana. ipak se čovek oseti pogoñenim kad mlade osobe agiraju učitelje u važnim stvarima i kad žele da reformišu svet pre nego što su naučili da ga poznaju. njihovi manuskripti. I u toj se. Zato je verovatno da. Grotius.jednolični 197 Heterodoksija . Ja zato aprobiram194 ureñenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreñena starost za takav poduhvat. Jer prilično je sigurno da bi. kako se laćaju pera oko najdelikatnijih materija193. ali da je pluralitet bio protiv. ako stanovnici ispevaju ode.krivoučenje 170 . Montagne. Ostajem itd. 196 Trivijalni . ali je to toliko retko i. Clericus. ispričao mi je da se u Švedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno pišu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri običaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. ostali skriveni da ih moljci prožderu.Tako da podanici mogu da kažu rečima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeñujemo. Bayle i odreñeni drugi veliki ljudi živeli. a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. pa bi i žito propalo s kukoljem. O takvima valja reći kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. Četvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najtežih stvari 194 Preporučujem 195 Ureñenje iz podzemnog sveta . Prvi put štampano u Epistole. 190 191 Antički kralj Pir. koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upućena ** Jedan švedski gospodin. Ja sam često rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima učenog sveta. i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima još ni brada nije izrasla. Ostajem tvoj etc. jer primećujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana. Ja inače nisam nešto posebno za uobičajene cenzure.Holberg ovde upućuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. kao i u većini drugih materija. koji je putovao kroz grad i počastvovao me svojom Visite.

ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju.. On takoñe treba da poznaje firmu knjižare u kojoj se ona prodaje. kada su obavešteni da je autor spisa Mr. a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. i od kojih ni najveći kritičari nisu osloboñeni. koji nije samo velikim delima. najbolji novinari su bili i dalje jesu u službi knjižara. ali kratko zatim. I prilično je sigurno da bi mnogi spisi bili drugačije prikazani da ih nisu izdali odreñeni knjižari. ja hvalim one koji su se prihvatili toga da pišu za žurnale. ne može se to posmatrati drugačije do li kao zloupotreba: Jer mora s zaključiti da takvi prikazivači. da se prodaje za takvu i takvu cenu. tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. da je štampana kod Cramoisyja. 202 Dela koja je izdao Clericus. isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoćom već i skroz ismejali njegovog autora. koji sada vrve po većini evropskih gradova. sa svoje strane. ako će se aplicirati na novinare iz našeg vremena. i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise. i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. koji niti treba niti može da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji. da je od dobrog papira. I kada se to tako dogaña sa velikim nouvelistima203. kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma težak rad. pošto smatra da su žurnali198 u kojima se objavljuju novi spisi. i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego što donese presudu. Ja samo želim da se gospoda žurnalisti zadrže unutar svojih granica. a meñu kojima su mnogi mladi i upola učeni muškarci. Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila. Ja ću navesti samo ono što mi je nedavno došlo do ruku. osim toga. Voltaire. koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom. kada ovako govori o nouvellistima: ……………………………………. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana. naprotiv. Ja. Ja to ne sporim. šta se onda može prosuditi o mnogim malim. Loše je ako se on pozabavi čime drugim. koji razume kritičku veštinu. korisni za sve osobe koje studiraju. s takvim i takvim karakterima205. već i retkim genijem stekao ugled u Evropi. Ali. Bruyer zato ne greši. ja samo želim ukidanje zloupotrebe: Što mislim da se najbolje može rešiti onim sredstvom206. a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise. kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima. da je dobro ukoričena. pomoćnici knjižara. 198 199 Časopisi sa prikazima Sposobnošću 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom.[Književni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin piše da me ne može podržati u onome što sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica. koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. mada mogu biti obdareni nužnim kapacitetom199. ne želim ukidanje učenih novina. 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivačima. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. tako da niti mogu ili se usuñuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 . i. a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200. i da se ljudi nasumice bavi. koji su danas od najvećeg ugleda. 171 . To je istina oštro rečeno. koji se izdaju tokom godine. i izvodi koji se odatle uzimaju. premda bi mogli. tada su. Osim toga. Ostajem Vaš itd. kojima mnogi dopuštaju da se vide u tim presudama. Pomenuti novinari se ipak oni. prikazivanjem svih spisa koji se izdaju. nedeljno ili mesečno.

roñako! Corno --. Jarac onda reče: Fuj. 172 .MORALNE BASNE 106. Kokot po krovu skače i kao što kokoš krilo trebi lasta svoju glavu zaranja. poslušaj našeg roga jek. ti lenčugo nijedna. koji se najmanje kreću i koji su najmanje uzvrpoljeni. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako leži na hridi i zija. čas bik se čuje kako riče. Kakav zvek butelja. Carl Michael Bellman Epistola br. roñako! Divno se po polju sjaji čas ždrebac s kobilom i ždrebetom. koji delujem sasvim besposlen i koga ruže za učmalost. naš mali doručak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. i Pimpinella saxifraga. najčešće Pimpinella anix. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana. stvorio jedan biser koji više vredi nego hiljadu jaraca. a pokatkad se jagnje usudi da bleji. A ja sam danas već prešao nekoliko milja po stenju i kamenju i krećem se neprekidno od jutra do večeri. biljka. Ulla. 82 Ili neočekivani oproštaj objavljen na doručku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posvećena Kralj. Odmor kraj tog izdana. u našim korpama popunim ispražnjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno miriše! Tvoje vino za ručak iz čaše ćemo izručiti s razdraganim izrazom. ja sam. bedrinac. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema. Podigni lonac. što se stalno izležavaš na istom mestu. slušaj! Daj nek se žar za kafu u ćumur onde dole pretvara! 207 U izvornom tekstu „pimpinella”.Roga jek. anis. često ostvaruju najveće stvari na svetu. Basna pokazuje da se mnogi ljudi ničim ne bave i da oni. koja se koristila kao začin u vinu. kako te nije sram. a svraka sedi na svojoj motki.

devojke. kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --. 211 U najbližoj krčmi? 212 Opasna mitska životinja. ti i ja! Kliknimo. Ullini amaranti214 208 209 U originalu ämnen. kako hita i znoji se u dragom trudu. po značenju u tekstu najbliža joj je reč motiv. ta bazilika212. zgrabi u ovom času pića svoju čašu ko i ja! Nebo. tvari. Ponekad kašikom prespe preko gomile vrhnje saspe. Corno --. kako hita i tako vredna u svom žaru čas jaja čas maslinke na ružičastom tanjiru nosi. tek se ohladilo. ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u lišću. 213 Na tabli se kredom zapisivala veresija. Ulla. kako ta kupola svežim listopadom povezana širi ravan u gaju raštrkanim stazama i prijatnošću! Bajno tu lišće šumi u crnim vihorima sivim i svetlim. Jedno pile onde. drveće senku krza pod dahom i duvom oblaka209. Nimfu. muzikanti. Nebo. Nimfu. pevajte. ali bi se ovde teško uklopila. 173 . Eolovim dahom s brda i litica. gle. gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan još uz to! Krčmar. gle. Braćo i sestre.Hiljade cvetova raznih. Kliknimo. meñ zvocanjem matorih tetaka. Duvajte. Corno --. Zgrabi.Divno se po polju sjaji ono208 što oko najviše dira. Jezički nejasna rečenica. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje. ovde upotrebljeno kao uvreda. malene zaloge ljubavi210. s kod krilce kida.Što oko naše najviše dira.I znoji se u trudu. danas veresiju do dna table piše213. flor se na grudima nadima dok tortu s bademima seče.

tj. muzikanti. 217 Kloto je jedna od suñaja. 174 214 . uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216. 216 Smatra da je dužan da istog časa plati svoj dug prirodi. zbogom. ali je Bellman verovatno izabrao duži oblik zbog rime. 218 Pesnik moli Kupidona. Doñi. ovde bi se očekivalo da stoji „amanti”. možda je reč o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. A ti što dižeš urnebes s medaljama se ponoseć — pripremio ti tesar lijes i blanja daske već. u stvari. ti mladi. Kloto čisto iz haljetka dugme jedno odseče na Haronov poziv217.Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj ćeš poslednji oproštaj iskusiti. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doñe rok. da vrati svoj život koji je dobio samo na pozajmicu. isto još. jednom još. moj kume. i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --.Poslednji put kao nevesta. Ulla. stari moj. 215 Rakija se inače često pila zagrejana. pre svega Ullu) na oproštajnoj zabavi. ljubavnici. Amaranti su. dvije još pa i tri pa ćeš mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bačvicom što voliš dobar zalogaj — tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. članovi reda Amaranata. Ulla stajaše po poslednji put kao nevesta. Corno --. gle.svekolikih vrsta! Duvajte. čini što ti rijeh: pod ruku daj se vili toj. krasan joj je smijeh! Misliš da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu još u drob. da ovenča vinovim lišćem svoje roñake i obožavaoce (Frejinn rod. Bože srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom. moja lepotice. sina boginje ljubavi.218 Najzad u zelenilu. kucnu čas! Odbaci štaku.

život loš. Misliš itd. ti ne pozdravljaš domaćina premda ti viče: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav. daj začuli meni sad — Misliš itd. A titule što skupljaš ti da pozlatiš za prošnju štap. svejedno svaki dan si pjan dok piće toče još. ne daj mu vrč i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misliš Ud. mizeran proklinješ zipku. nek živi suparnik! Misli! itd.Misliš itd Ti što se samo mrštit znaš za katancima cijeli dan. 175 . klevetat ti je prava slast — to ko za šalu tek. i ti što svilen kušaše Klorindin zagrljaj. na škrinji škuda počivaš. i ti sa zlatnom knjigom tom. A ti što čuvaš svoju čast dok prijatelje grdiš vijek. a zaključan ti stan — a ti od ljubomore žut što kršiš sve uz bijes i krik — daj ispij vrč za sretan put. posrko si im čaša pet. dok ti što šutiiš kao smrt. Ti koji trublju slušaše kroz mnogi krvav okršaj. Misliš itd. premda si s njima piti rad. uz odar stojeć. što tresuć glavom učenom prot paklu vodiš rat. A ti što nemaš načina na povratku iz svijeta. kog budi zvon u rani sat. jadni sin ne može platit kap — a ti što bijesan.

I vide ona čuda u Prirodi. Na brdu se harfe Anñela čuhu Iz dubina tamnih duša krik. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig) Johan Henric Kellgren Novo Postanje ili svet mašte Ti. i život nasta. kažider? Pohvali gazdu još za kraj! jer svima nam je isti smjer. Duboko je za moja osećanja bila mrtva – Stiže onda s visina jedan dašak. I Lepota se diže i nasmeja. Sve uze crte lika prepoznatog. Mrtva je Priroda pred mojim očima ležala. Što nikad Razum ne slutiše. daj! Al jednu još natočimo u pohvalu domaćice! pa tu do groba skočimo uz sjaj večernjice! Misliš itd. I Zemlja novu odoru navuče. Jedna duša u krutoj masi plutaše. što Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim.Je 1’ sve u redu. Ne samo veličina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja. I Mašta i Genije se probudiše. I samo visoko na liticama. Ne samo nisko u dubini doline. Oko prostora se nova Nebesa raširiše. I svetlo i život na svetu ponudi. Ali živo mi do uha stiže Visokih Sfera harmonija. Iz Božanskog plemena izrasla. pa hajdmo — do dna. Tad se duša moja nañe Nebom roñena. Po polju se čuše smehovi mira. Jedan glas koji se do mog srca probi. 176 . I svetlo stiže.

Ona je to u mojoj duši. Za mene kad prirodu slikaš Nebesima svetla i dobra. živo poimanje stvari! O. Hrabrost protrese ruku orkana. I ne dovoljno – ti sam užas obraduješ. i traži što joj treba. I kedar jedno čelo diže. Ti. Tvoj pogled se s pogledima dana meša. I gaj šaputaše o zadovoljstvu I šuma uzdisaše o bolu: I gnev beše u valima mora. Šta si ti? – prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj duši. Ti pustinje cvećem odevaš. večno isti. Osvetom se strele munja oštriše. Ti bezdna svetlom puniš. I prah ruševina opčaravaš. I stid u sjaju meseca. čiji pečat Postanju opčaranost nosi. I traga kroz zemlju i nebesa 177 . I veličanstvenost u plamima sunca. Tebe u miomiru ruža dišem I zapadni lahor tvoj hod ima. O. Tvoj glas pesmu slavuja steče. I Zemlja se u Hram uzdiže U kom je ona Božanstvo. I cvet otvori jedan zagrljaj. i njegov Sveži sjaj od tvoje puti nasta. I nežnost u šumu izdana. osećanja! Ko te je shvatio. večno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast. I kad moja misao zaneta luta I hrli. tajno genija. – O. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Lepoto? – niko Sem onoga što zna da voli.Užas se šunjaše po tmurnoj dolini. U svemu se lik tvoj preuzet vidi.

Zaludu od pogleda na tebe sklonjen. Ti.Za Tvorcem blaženoga praha. Kraj kreveta stajaše sto na kome taj čovek duha svoj doručak već spremljen nañe. Anna Maria Lenngren Mučni svet Našeg sveštenika ovih dana videh jutra jednog dok još u krevetu beše. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. a stomak. od maslaca i piladi. njegove oble ruke mesa i srži imahu. Ali citra samo tvoje ime nauči. tako divan i tako sjajan. Ali skretoh na staze kojim ti hodaše. izmoreno prostrt izmeñu dva čaršava. kad moja noga u kuću kroči. Ti si tu već pre mene. okrugao kao brdo. u kom liku treba Nežna. Ja krenuh da pesmu o Junacima započnem. i dobra i vedra i blaga Našu najveću ljubav dostojno ceniti? – Onda mi se On u tvojoj slici ukaže. U Zamku Kraljeva. ka podvaljku se dizaše. I pitam. Obrazi mu imahu boju ruže. Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istrže. I sve ih u tvom pogledu nañoh. Ja samo tebe na svetu vidim. 178 . I. na Dvoru i u Gradovima. Njegova uvaženost na stvar preñe i liker nañe baš žudna njega. Ja meñu hiljadama samo tebe vidim. Ja htedoh da blaga Sreće nañem. Samo mi se misao na tebe pruža: Na tvoje tragove uspomenom povučen. Ja htedoh da visine Časti dosegnem. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam.

daj mi Tvoju snagu u ovome mučnom svetu! Jedan način pisanja pastorala Smesti pokraj reke. Gospode. Dečaci222 Sećam se tog divnog doba Sećam se kao da juče beše. Na mojim usnama beše šala. Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smeši. Toliko istinita i bezopasna da bleji. O. Na jednu Gluckovu melodiju. polja. Kad greh tek veštica beše I tuga namah nesta. 220 Pastirski štap. po helenskoj mitologiji kći Geje i rečnog boga Peneja u Tesaliji. koja se bar razume. – Šuma. povremeno hodaju Pod voñstvom pastira pokorno i sigurno: – Gle. Jednu Dafne219 sa šeširom široka oboda. inače uobičajeno ime za pastirice. Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah. S crvenom trakom u korsetu I mnogo ruža na houlettu220. Ovčarski pas i stado ovaca. S flautom u ruci (flauta je nužna). livada. Svaki čovek dobar beše. Izgleda srdačno jadno i drag. Kad nevinost i mir Moj trag verno pratiše. on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Bože. nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zaštitio od Apolonovog gonjenja. šta je naš bedni život? Stalna borba protiv greha i taštine. 179 . 221 Koridon – pastirsko ime. I perjem na svom štapu – i zlatastom kikom kose. 222 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1797. što povremeno preko ograde skaču. to je idila. U lanenoj bluzi kratkih rukava čistu i pravu.grčki lovor. U duši zadovoljstvo prebivaše. pod senkom drveća. I zdravlje u mojoj krvi. 219Daphné . sunce i proleće.I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom. i belim nogama i zelenim butinama.

Seljačići i baroni Svi mi behu isti. Kako se vreme promenilo! 180 . S leptirima na šeširu I purpurom na obrazima. Kad šamar puče I bes sa njim proñe. Kako se tek naša žalbu ču. Nikakve razlike meñu ljudima Ja ne videh u danima sreće. O lažnosti i izneveri Ja ništa još ne znadoh. Za duge potmukle svañe Još ne znadosmo. Nepristrasnost beše tu Uz najmanje kuglanje. Naša mlada srca nas boleše Na grdnje i kazne Što ih drugar iz igre dobi. Svaka devojka moja sestra beše. Istina se od nas ne skrivaše I za zaslugu i za grešku. Ali moji drugari iz mladosti. Svaka žena moja majka. vedar i razigran. Odmah mi dragim bratom posta. A grof promaši.Svaki dečak. Hiljade čilih skokova Na svežem vetru leta. Najritaviji dečak Našom presudom nagradu dobi Kad kralja pravično pobedi. U radosti i razdraganosti Onaj što meñu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji beše momak. Gde često junakom beh U igrama i utrkama. Sećam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih. Radost što je prut prekide. Moj jedini kolačić S tužnim drugom podelih. U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja.

Vi više ne znate mene. I pomno promišljeno ima Više prava na smeh nego na suze. – Pa šta to ta sluškinja daje. I sad se oko hrane gložite I oko titula tučete. Nastanjen pametnima i budalama. Ali s vedrim i časnim razumom Beti će ih sve pobediti. ako stalno hoćeš da slušaš. Čitanjem ne arči vreme. moja Beti. Tako tražena u svim zemljama? – Hladno srce pod zvezdama. Žutu put i šarene trake. 181 . S četrdeset na plećima U mukama se hodate. Previše poverenja bol kajanja: Ne zamišljaj u svakoj ruži trn. Našem Polu je to malo potrebno. Stigla sa da prerasteš svoju lutku. Previše sumnje raña mržnju. Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam Moja draga Beti! sada si velika. pametnu staricu. Ali ne veruj u sve zlo što ljudi kažu. Po putu životnom oprezno hodaj. Napolju u svetu što ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva. talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. Vi ste postali ljudi od države. Izaberi. Nekadašnji dečaci. Teško se uz strminu verete Gde Zamak sreće stoji.Ja vas više ne znam. On je ono što oduvek jeste. ipak je Najbolji svet što ga imamo. Naš svet. Opreznost. Ne čast o svakom muškom srcu. Od tvoje brižne nežne majke Primi za svoju budućnost ovu pouku.

Gledaj red. dobro svet prouči. Da ti sos ne pokipi. Suvišna pamet se ne oprašta. Ali ako te lektira zabavlja. Beti. trudoljublje Cveće njeno tragove nogu prekriva. On će ti dati dosta za misli. ljubav. moja drugo. Učena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne može pobeći. zahvalnost Njen život i uspomenu na nju prate. Ne traži da muška dela dosegneš. A znanje kod našeg pola Treba da spada samo u naš nakit. I seti se da najčešće od glupaka Mudar neku mudrost nauči. Oplemenjen razum. 182 .A ako ćeš čitati. Neka časnost u tvojoj odeći Postane očita slika tvojih navika. prosvećena duša. čini to kratko. Jer od besmislica se beži. Gledaj tu ženu u krugu kućne ©to zna svoj pravi poziv da obavlja. U društvu praznina ogovaranja leti. Šta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee. I spoznaj svoju vrednost. U časti toga da budeš žena. Beti. Dobro! u oplemenjivaču tvoga bića Pusti je da se smerno kreće. Ne daj nikada da te taština sludi. jednostavnu poruku ukusa. Nauči da dobro shvataš njenu vrednost. Svi ukrasi do kinñurenja doterani Samo su slika jedne lude. Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka. Prati. U potpunosti zadovoljna čašću Da časna majka i supruga bude. Poštuj Beti. poštuj pravila. Svaki čovek. blagost. I čast. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloži svoju čast. jeste jedna knjiga. Ali ne po tonu načitanom.

Koja. takvi poslovi nama ne priliče. Nerado tu zabavu biraj. da narodom i zemljom Uz božju pomoć bez nas upravljaju. Nedaj nikad da ti oni duh zbune. Primeti. Od truda da karte srećno baci. meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niču. dobra Beti. počuj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj muž koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!) 183 . svojim trakama. sa delatnim životom I duhom i osećanjem nespojiva. I veruj mi. Ostani pri svome ñerñefu. čovek se smeje duhovitom. Ali seti se. Naša politika toaleta. Ne. Primeti kako je pogled Lepotice oštar. Gracije se u bekstvo daju. Rečima što prijatno iznenañuju. Jednom nañe da je život teret. Beti. mada po običaju i tonu nije štetna. Ti ćeš da se udaš – i onda će tvoj muž Sa zahvalnošću moje učenje da pominje. Jeste. Ali poštovanje prema dobrom gaji. ne drži govore. Ali. Jedna lenština.Biraj izraze bez nezgodnih izbora. Ne možeš zamisliti kako nas to ruži. Onda jedna druga lenština smisli Da vreme igrajući karte ubije. dete. Pazi da presude ne donosiš. Daj oštrici šale svoj fini lik. Udati se – nema teme koja se U maksimama više može terati. Bog zna. Iscrtaj svoju šaru prema uzoru. Oprezno još izbegni Sve brižno po novinama traganje: Naše domaćinstvo je naša država. kako uz jadnu reč dalje. veruj mi. tupa duhom i telom. Kad se jedna žena silno trudi Da upravljanje Državama preispita. I govori.

Nek ti u srcu mirna savest vlada. Pastorica sa svojom se kćeri Lovisom savetuje Kako da postave i činije srede. Grofičina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Sveštenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doći. Da. ovde jasno dobrog kvaliteta. Sad se prašina po dnevnoj sobi i sa portreta briše. Nek ti se zadovoljstvo u kući nastani. – Sad je moja mala pouka gotova. Ako ne – tad budi iz besa. I. I Sveštenici s Biblijom u ruci.Budi blaga ako blagost zaslužuje. uživaj u sreći života uživaj. Ali obaveze života ne zanemari. Moja Beti. uz ono malo što učinimo. nattyg Vrsta ženske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila noću ili preko dana za obične dane. Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima. to je način Da i u starosti izgledaš mlada. 223 224 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1803. Ona vlada brigama i vremenom. 225 långkoft Vrsta mantila ili ogrtača sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine. 184 . Mi smo za nas srećni. Beti. Primi zbivanja i sudbu lako. pa ti neće biti teške. Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuñem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nañi. Ona želi da svoj kuvarski razum uz poštovanje pokaže Sjajnim posluženjem i hranom. kakva nenadoknadiva šteta. život tako brzo leti. Gospodin Pastor svoju najbolju periku. Ako. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navuče. meñu nama. I ja se svome vezu vraćam. Kakav užas. Ona nam čini lice blagim i svetlim. Praoci otmeni meñu njima. Moje dete.

Krilce jedno od pileta odlomi. Istače kolač od sira i s Lovisom se našali Povodom učenog domaćeg pomoćnog sveštenika. I malo se sama jelu predavaše. I kći i majka ponizno jurnuše napred Da grofovsku haljinu poljube226. ovde su parodija. Kolačići s maslom i krofnice i pontak229 i činije Vreme dobrano odužiše. Sve bogato. Grofica onda snishodljivo milostivo reč uze: Bože. I povremeno svoju lepu Belindu228 hraniše. Grofovsko gospodstvo stolu privedoše. Primetiše Pastorov lik. 229 pontak Vino iz Bordeauxa. s naklonima i ponizno. 226 227 Nekada uobičajen način iskazivanja poštovanja prema višem staležu. Reče da je meso s miroñijom divno i mlado. S nožem u pečenju i znojem na čelu. Visokorodni gosti. Ovakve složenice kojima se izražava učtivost sreću se u kitnjastom činovničkom stilu. Svaki tanjir ponudi kao breg prepun. Gospodin Pastor im u susret ode. Sad se Grofica i Gospoñica kraj bašte ukazaše. meñusobno se gledajući. jednostavnija crna vina. I nutkanje i klanjanje uz sve. Na stepenicama s poklonima čestim i dubokim Stajaše Sveštenikova gospoña tako vedra na suncu. Ali najzad se obed završi. dovoljno i puno. Pastorica uze činiju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdačnonutreno posluženo. A Gospoñica. kako ste se samo potrudili! Posluženje pastoricino blagoizvoleše pohvaliti. Božjih darova na njemu ne manjkaše. prstiju belih da sneg zaslepe.Lovise svoju haljinu što u minulim vremenima U upotrebi se samo za roñendan uze. U dnevnu sobu visokorodni stranci uñoše. Opisaše koliko se pokorno-srdačno227 raduju Časti koja je njegovoj kući ukazana. naziv i za druga. Gospodin Pastor. 185 . 228 Kuče koje najčešće drže u krilu. Na uredan i sveštenički način. Stalno kaftan i kragnu ispravljajući. Grofovsko gospodstvo sedeše kao na iglama.

tako smerna s rukama prekrštenim. 186 . kraj ograde. I još onde stoje i klanjaju se. koji ga nekada na poklon dade. Učtivost jednu zarad svešteničkog truda izreče. S pristojnim uzdahom nad blaženopočivšim. Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju – I Gospode kako je ta devojka vešta! Lovisa se diviše Gospoñicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima.I unutra uñoše deca. I nape razum. I nad gospodinom Grofom. pocrnela od sunca i debela. Koju otac i majka dovedoše. – I milostiva pitanja kako se deca zovu – I spori i drski odgovori. 230 231 parentacija Svečani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrtač od svile. Pastor parenataciju230 iskaza. Pastorica. koji se koristi leti preko ostale odeće. Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati – Njegova smerna kći i gospoña Na stepeništu se pokloniše. kraj kapije. I razmišljaše o sličnom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola. često bez rukava. Grofica maramicu izvadi. i našpikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukrašen na starinski način.

I svet da poboljšavate! — O. O. gde stojite. Šta me briga za slobodu. Kad hranu i odeću imam? Kad se debljam i bogatim. šta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvučju krčkanja? — Odlučni hod patriota Prema našem mekom uživanju! 3.Malthe Conrad Bruun (1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf. Uprkos kantovskoj prevari i izdaji. der topf ist’s Vaterland. Ti lepo kočiš uzlet prosvećenja 187 . moj me lanac ne pritiska. Da. sestro sna. Das übrige sind — Frazen. Tebe nazivaju zbrkom kraljeva. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti. O. budale. 4. gde hodite! To činjahu naši očevi. Mnogostrukošću sveštenika. Vi uvek hoćete napred. tišino. Voss 1. I neograničena vlast namesto jednakosti uvesti. Što lupetate o otadžbini? Naša je otadžbina lonac. 2. Gužvom plemstva. Taj nikada ne zgreši. Onaj ko večno spava. Kad slobodan čovek samo hleb i vodu ima Mi slušamo krčkanje iz njega. Treba tu poslovicu hvaliti. gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene Španije! Doñi s neba tvoje Rusije! 5.

Pića ispijahu (i ja sam u kafani piti hoću. O. u gradu kovač. čitaoče! ovo: Ja samo u otmene odlazim. Ubicu saslušaše i on priznade. Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796) Johan Herman Wessel (1742-1785) Kovač i pekar Bio jedan mali grad. Istupiše četiri grañana Pred sudiju. kricima oduševljenja Mi ćemo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. I dana više nikad ne videše. Za što drugo tu i ne zalazim. Kovača odmah u zatvor strpaše. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti neće? 188 . nek tako i Mom čitaocu bude!) Na nesreću za obojicu Sretoše se u kafani. Ja nijednog nemam. Kovač neprijatelja po glavurdi tresnu. Tako jak beše taj udarac Da mu se pred očima smrče. kako ti lepo sasecaš Krila patriotizma! O. besnih reči. On sebi neprijatelja steče (njih uvek možeš steći. Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad našeg kovača dobijemo. pića ispijahu. Ali čujte sada petljavine! jer baš toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izreći.) Kao što rekoh. doñi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom. Koji opasan beše kada se razljuti. raketama.Kada se suviše visoko podigne. Njegova nada beše da će s one strane groba Od svoga protivnika oproštaj dobiti. najrečitiji Ovako mu reče: „Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite. I nakon mnogo uvreda. Ali zapamti.

Jer u tako važnom slučaju mora se razmisliti. Za njegov zločin mi pregrozno ispaštamo Ako mu se pomoći ne može.” — „Zbogom. I zlo je stvarno.” — „Da.” — „Tu živi jedan siromah stari pekar Koji će ionako uskoro odapeti. Ali tu ništa ne piše Da pekara namesto kovača pogubit ne smete.” reče sudija. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa. Moraću stvar da odgodim. da onda starijeg uzmemo? Tako će i život životom plaćen biti. Mi dvojicu imamo.” Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoše.” „Te ja sad po pravu presuñujem. Koliko god da žive oni hteli. veleumni čoveče!” — On po zakonu svome pomno prebira. 189 .Tako dobrog čoveka nikad dobiti ne možemo. Morao bih sasvim s uma sići Kad bih njega mrtvog želeo videti. On odluku svoju tad donese I presudu potom iskaže: (Ko želi da je čuje nek sad doñe!) „Jeste da kovač Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u večnost posla. Naravoučenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stiže kada ti se najdaljom čini.” — „Ali razmislite. A to će jednom svi ljudi. No ovde dvojica hleb peku. „ta vam ne beše loša. Ali kako u našem gradu samo jednog kovača imamo. dragi prijatelju! život se životom platiti mora. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo što se desilo životom plati Zasluženu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk. Umreti. kad čovek to još ne želi. Da našem kovaču život nekako poklonim! Zbogom. dobri ljudi! učiniću sve što mogu.

Ništa ne odbiti hteti. I zlo je stvarno. Tu srete svoga kočijaša i zgranu se: „Šta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo. jadnik. „Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do kože drao I njihove uzdahe ne htedoh slušati. I zlo je stvarno. nakon smrti stiže. Videti ono što bi rado poreći hteo.Taj gospodin o kom pevam. mada bi svi to hteli. „tako loše ide.” I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. Poznate stvari neko rado hteo skriti. Jer gospoñu odbiti ne mogoh hteti. što beše tako krotak i dobar I nikakvom biću žao ne nanese. odgovor beše. mada ste hteli. „Moj sin se kurvanju i kocki odao I više novca proharčio No što je moja imovina izdržati htela. „Ali ti. Koliko god bih ja to rado hteo skriti. „Onaj sin. 190 . Sve tako pomno hteti znati.” I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. što uzrok beše. I tako uči svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi žena bližnjega to htela.” I zlo je stvarno. Ne mrznuti se. Što ona više nije izdržati htela. Uzdahe seljaka ne hteti slušati.” I zlo je stvarno. da ste sada tu. „Zašto sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano. Ne moći kada čovek to želi. „Meni”.” I zlo je stvarno. Gde nikom hladno nije. hteo bih znati. Zašto si ti ovde. Onde. mada bi to rado hteli. Na vrat Vam ja natovarih. Jer s one strane učinih ono Što vi ne mogoste.

Poručnik Stabel sad večni sanak sniva. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio. Nikada ništa vala nije ni radio. priče i piva. Za sitnice rodio se. S nosom pravo na gore I nije više u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdraže Pored rakije i priče. Nešto veće i ne posta od ovog poete. Pa mu se na kraju i život omrzio. On je jeo i pio. Pa i od života na kraju se smorio. jadi. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roñen za sitnice I nešto veće nije ni postao. Ljubav i sendviči Da sendviči nisu hrana. I ljubav nije mržnja. O. Nikada ništa vala nije ni radio. nikada srećan bio. Svoje je pete do kraja iskrivio. potpuno jadan ovde on počiva. potpuno jadan. Svoje je pete do kraja iskrivio.Što bi žena bližnjega to htela. To je trenutno sve što ja znam O sendvičima i ljubavi. Epitaf Ovde leži poručnik Stabel O. nikada srećan bio. S nosem pravo k nebu što ga pokriva. I ne može u ruci što je sad siva Više da poigrava sablja kriva Što mu za života najdraža biva Pored rakije. bio sitno dete. 191 .

i diže svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu. osećajnog pesnika. I broji svoje blago. – 2 Gde krda riču. U tmini. – I traga. čas bude Ljubimca kamoena232.muze On . I dišu. koju ruže šire. Stalno jednoličnim padom. Čas čudeći se hita Meñu šumama katarki. Gde Rungsted ogradu oko najčistije radosti stavlja. Tu su Kamoene moje grudi ispunile.Bog 234 Louise. 232 233 Kamoene . Lakonogim sinovima šuma. Gde pevačica gradi I cvrkućući otkriva svoje gnezdo – Gde penušavi potoci Čas uspavljuju. – 5 Gde jad i bol. i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan što se kraju bliži. – 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blažeći bol drema Često nuñaše Louisi234 Zaborav ljubavnog jada – Gde se radosti smeše Odmoru putnika. žena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potražila utočište na imanju Rungsted. 192 . i osećaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meñu zlatnim snopovima. – 3 Gde šaljivi talasi Prskaju lutalicu čije oko Čas zureći prati Sive humove Helsinga.Johannes Ewald Blaženstva Rungsteda Oda 1 U svežim senkama.

Tu je moja pesma rasla. Tvoju čast. Oče svetova! – Tad pevah – Ti Silni! – Ti. – 9 Ali Ti. O. i šuma što se čudila Odjekivala zakonom Stvaraoca. – 8 Blaženi pesniče. Prijateljice! – Može li boginja pesme Tonovima što se tope nagraditi tvoje krilo. Koga Moćnici neba236 slave! – Gle prah237 može da nosi Tvoje bogatstvo.anñeli 237 Prah . – 6 Videh tvoje tronove. Iz kog je moje blaženstvo poteklo? – (1775) 235 236 Visko . Ti Visoki235.čovek 193 .Bog Moćnici neba . Na slobodu koju vrline brane! – Kerubimi čuju Njegov smeoni glas. reci mi. Oče! – i ja pevah – i radost Kidaše uzdrhtali zvuk usana. o. što jedini Izazva tu želju iz mog bola. Svemoći! – i dugo gledah – Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnuše – Svaki list. Tvoju dobrotu. Najplemenitije Srce – Gde ljubaznost krasi Najstrože vrline. Na prijateljske obaveze. Reci! – Može li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? – O. Plamenom dušu obuze – tad se moja pesma diže! – Tad moćni zvuk besneše! – 7 O. i sreća Ljudskim se grudima širi.Radosni tvoj trag nañoše. A nebesa se okupljaju oko njega. Mudri! – Bože! – kao mirijade. gde moje oko Trag Visokog nañe. Koga je sreća u svoju izbu pozvala.

Drao se dokle je mogao stajati – Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla – kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju noć odmora pokazivalo. plemeniti ljudi. Nosio je. Zapazite dobro šta ovde zborim! – Čak magarcu. sviknut na terete i udarce. – I kao što se tako prečesto zbiva. čije prilike vi prezirete. Onaj put kad gospodara promeni – Škrti seljak. Sve što mu dadoše da tegli. Može gore biti nego što jeste. u čiji vlast zapade – Uze bezosećajno. Onda krete voljno i prestade da se žali „Ha! viknu seljak zadovoljno – tako treba učiti Vas lenje magarce da nosite – „Sad više nosiš no ranije – pa zašto se ne dereš? „Ne.Magarac i seljak Basna Jedan magarac. I loše. u veri da tako mora biti. čim ga isplati. dan za danom. Čak magarcu – o. Umnožiše se njegovi tereti i ožiljci od biča – O šta sad jadnik da čini? – On svoje stanje lošim nañe – i tako jadno njakaše. A kako to nikakvu štetu nije moglo da nanese Onda – mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuñuje. Da i nebo na njegove krike ču – Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu – Njegov gospodar ponosito – jer životinja beše njegova. odgovori ponositi magarac: Ne! – „Nekad sam se olakšanju samo od tebe nadao „Tad sam se drao – mada si mi izgledao neosetljiv „Na sve moje muke – na sve moje krike – 194 . samo zato što mogaše da nosi mnogo. Koje jadnici tako retko žele da napuste. redovno. S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: „Nekorisni drzniče! dereš li se? – „Onda ćeš još više tegliti i još više batina dobiti – On je svoje reči održao – ali s ostatkom nade. Nastavi magarac kukavno da kriči. Tvrdio je da sve može da ponese – Svakoga dana sve više na našeg magarca tovario. Strpljivo. Jer našem dugouhom se to i zbi. Našeg magarca – Delo dobrote! samo za sebe. Sve dok ne dobi više da nosi Od onog što obično beše – Ali – ništa zlo nije takvo da gore ne može biti.

kome je Ewald bio učitelju. Da stvore veće muke. Daje nam sve jaču nadu. pravniku. a tvoje uživanje.. Tad se nasmeši prijatelj siromaha – I smrti ljubazno da. 240 Bragi. I liju reke suza. Znak da je okonča – Mome M***238 1 Fijuk mača i zvek štitova Neke primorava na poj. Nego što imaju snage – Svaki novi. 241 Kazan u kome je spravljeno piće koje daje moć pesničkog umeća. svejedno mi je „Da li će te mi pomoći smrt ili ti. Bragi240 će uvek sa sokom Odrerija241 Mešati medovinu. čiji duh ne može odoleti Smeñim devojkama s bujnim grudima. 195 . kamerjunkeru na dvoru kraljice udove. bog pesnika u nordijskoj mitologiji. i koji je posećivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao. svaki veći jad. U tvojoj dubravi. Povlače duh u šumni kovitlac. štampana 1780. I ne mogu. 242 Nordijska boginja Freja. 3 Mnogi postoje.. Drugi se tope kao slana na suncu. Pesma o Bjarkiju i pozdrav suñaja. Po svakom kamenom srcu? – Tirani su uvek slabi. Na zadovoljstvo svojih neprijatelja. Uzdišu milozvuk i sniju i dišu Vatrenu želju. Nego svi naši uzvici – Jer ako u nevolju potonemo. 239 Nordijski bog Tor. Ratnika Tor239! 2 Kada penušavi vrč samo svetluca. ti Frejo ljubavnika242. i kad hoće. O utehi i blaženom spokoju. posevećena Frederiku Moltkeu (1754-1836). ali sad „Više mi ne trebaš – smrt će mi sad pomoći – „I veruj. ti bezdušni. Tek tad: tad će podnositi Svoje uslove s više bodrosti – Što da se deru kao budale. o. Kad potlačeni nauče Šta je magarac kasno shvatio. 4 238 Meni – jer često su se pastiri iz dolina243 Verovatno napisana 1776.„Ali sad. Spomen-piće tekoše s plamenih usana.

Brižno je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca. poznata po okolnim vinogradima. o. – sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. 8 „Oduševi se. 249 indsvøbt i en Støvregn. nasmešeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju. ali nikada me Nisu pesmom ispunili. meñu njima i Moltke. Balder iz speva Balders Død. 6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme.Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumačile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. verovatno znači anonimno. i vrline i umetnosti „Prijateljima. prijatelj ljudi). „Oduševi se dobrotom i miroljubivim kraljevima. Svima koji su čuli moju harfu što se topi. 251 Cherubim. lepe vrline. nordijski (danski) velikaši. koji se smilostivio na ljude. kao osmeh. Zemlje Volitelju! Zato mi. pritoka Rajne. moj najplemenitiji M***. tako reče bujna suñaja. pastiri iz dolina. jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. srebrnastosiva. ljudi. Samilosnik prema prahu. Mene. tvoje rumeno grožñe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. o. 246 venlige Dyder. Bistra. godine u kojoj iskazuje sopstvenu i opštu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. ovde Bernstorff na nebu. Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. 196 . što se iz suza diže. 248 Rolf iz speva Rolf Krage. i samilosnom braćom siromaštva. 7 Tiha. 247 Støvets Forbarmer. koja nekada u kolevci Grudi mi opčara. 11 Zato. Ti. Spasitelj (u spevu Adam i Eva). kao Mesec iza kišnih oblaka. Moćno ispunjavaš grudi i moje harfe Uzdrhtale strune. najslañi. 250 Philet („onaj koji voli”. 10 Zato sam pevao umotan u kišu prašine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu. Christjan i Fredrik. tj. koga poznavaše i voleše M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. 245 cimbriske Halvguder. Visoka (tako izgledaše uzdrhatala dojilja) Lebdeše suñaja. – 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek moćno začarali. bujni ponosu! Mene. Smejahu se i plakahu. prigodne pesme kraljevskoj kući. „Prijateljima Zemlje. Mosel. 243 244 Dalens Hyrder. „Oduševi se i poj!” 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248.

laganim hodom jedne Klementine. priuštio onoga ko bi je bolje no što ja mogu učiniti. ti. odnesem nekakve čipke – Poslušao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoñicu H** – Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izašla pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uñem – ona je ušla – o. fina i oštroumna. sažaljenja! – Jad. ili tačnije rečeno imala me je jedna divna. najblagoslovenijeg u mom životu. zamolila me je da nekoj od dece njene braće i sestara. daleko od toga – radije bih joj nego rado. i zurio u ono mesto na kome je stajala. da ublažiš svoj čemer – pusti da samo jedna suza sažaljenja na njega kane! – Ja sam imao moju Arendse – a sad je neko drugi ima! – Otrov što je nekada pekao i mučio. bez drugog društva sem svoga jada i svojih bola – bledi u usahli su bili obrazi divote. Evalde”. sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti. dve okrugle. postojanom i visokom dušom – jedna Arendse. izgleda mi. jedan neizdrživ zrak dubokoumne vrline – jedna od onih nametnih. sa najmekšim srcem. kći i majka užasa svakodnevno dovode do ivice groba – Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse došla dok sam ležao u svojoj usamljenoj kolibi. veličanstvena Arendse – jedna od tih senovitih lepotica čiji je osmeh nalik suncu sa kišom otežalog neba – čiji je mah jedan prodoran. nagradio i sačuvao njeno savršenstvo – o. Bože! – o. veoma nesavršenu kopiju – To je bila moja Arendse. moj Petije! – Sa melanholičnim. očaravajućih brineta. bujne – – o. u koju se ne može gledati bez strahopoštovanja i teško voleti bez obožavanja – jedna Arendse. s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pružila bodež – i rekla – ne boli. izješće moju rascvetalu Arendse – Ona je sad otisak tuge. odmerenim. ipak bih proizveo samo njegovu mutnu. u ime Kupida. sad se prikrada i ubija! – Uspomena na moj gubitak! – koja nagriza. – kao Arija kad je. blistavim očima. najnezaboravnijeg. dok joj je smrt bila na usnama. elastične. koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? – Ne. i hitro otišla kao da se bojala da je rekla suviše – Da. zbog tebe – Ona je ušla – – – moja Arendse – – Usudio sam se na pokušaj da je opišem – Ali i da posedujem umetnost jednog čitavog Rafaela ili jednog Petrarke – i da čitav svoj život upotrebim da njen lik opišem. imao sam jednu. koga je bol učinio osećajnim i osetljivim. mojih nereda i mojih nesreća! – Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! – kad ćeš se isušiti? – Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srećna – ona to nije. jad što grize. koju dotad nikada nisam video. plemenita. nebesa! – o blaženi trenutku. moja Arendse! – moja Arendse! – – Jednog prepodneva .Život i razmišljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? – Ili je to bila jedna Dulčineja. koje je ikada kucalo u korsetu! – Imao sam je – O. ti koga je svet namučio i napustio i koji sediš svojom usamljenoj kolibi i čitaš ovaj list. rekao sam. hodala je ka mom ležaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu šaku – „Nekadašnja vremena su nestala. koji senče snežnobeli vrat. debeli kao kesten smeñi uvojci. i ni jedna jedina suza nije htela da olakša moje zgrčeno srce – O. ona su nestala. i ko onda može da je vidi? – ko može da je oseti kao ja? 197 . a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre još uvek je svetlucala samo u njenim očima – Ona mi je izgledala kao vrlina što pati. razara misao! – Izdan moga očaja. onako kako se odmah – iznenada – na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se očuvao nepromenjen – u mom srcu. moji čitaoci! – O. sa borbenom i nepobedivom uzvišenošću. moćnih. kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju dušu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike. nebesa! – O. slika smrti – Sad je jedna užasna bolest. vedrom. sa vrlinama punom. malim povijenim nosom. rekla je. sav moj jad. s krupnim tamnim. nebesa! – ja se zaboravljam! – ali najvažnije! – jedna Arendse. usnama na kojima kao da se gracije šale.

na kraju stigao do ivice jednog visokog stepeništa. blaženi plameni poleteli su iz njene šake do središta moje duše – Nisam više osećao sebe – Izašao sam natraške i svakog se trena klanjao. ali ne valja zaboraviti da nemački genije svoje majstore koji će podizati hram ukusa bira meñu stotinama. ako je tako – ali to zaista. ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi – ljubav. i ne primećujući to. po svemu sudeći ili odmah počela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tužan. moja Arendse! – Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio – Zašto te onda ima neko drugi? – Možda je to bogohulno – neka mi Bog oprosti. budu oduhovljeni brigom za jezik. nebo i zemlja su nestali. S nutrenom radošću iskreno priznajem da je jezik ono čemu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti — i neka posledica ovoga pročitavanja bude ta da čitalac ostane ravnodušan prema njihovom piscu. bez sumnje. taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruševinama Atine. naime. a posebno pesnici čije sposobnosti znatno prevazilaze moje. pod podjednako srećnim okolnostima. kao naša Thaarupova himna. Ali koliko je samo mali broj onih koji čitaju knjige zarad jezika premda je on. osete nagrañenim njegovom zahvalnošću! 198 . hiperborejski Apolo bi možda dobio svoj hram završen pre bilo kog drugog. jedino što deli sa svima i svi dele s njim. meñutim. taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne. jer teško da bi ko drugi mogao pouzdanije računati na podršku svih muza. a moje nabujalo. jedno stanovište s koga bi čitaoci mogli da posmatraju čitav sadržaj i najsloženije zbirke. i to razmaženo muzikalno uho čiji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblažem šušnju perioda i tonova. rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan. I nešto u tome ukusu. a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jezički osećaj. moja bi se ljubav. u svim pesničkim delima ono najvažnije! Možda najvišem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to oštro logičko oko čiji pogled otkriva više od glavnih niti povezivanja zaključaka i ideja. možda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote našeg maternjeg jezika. usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu šaku na svoje usne. i vatra bogova. blaženo grotlo neimenovane ljubavi – O. čine to oblikovanje lakšim nego kod drugih naroda čije jezike znam. i kad sam. S podjednakim brojem pregalaca. ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza – priroda. dok danski traga meñu desetoricom. Zato sam u svim mojim beznačajnim pokušajima mnogo manje gledao šta nego kako — manje na grañu nego na odeću onoga što sam hteo da kažem. ni ne primećujući. ne misleći ni na šta drugo do na Arendse. ali da. zaista boli – Želim da zaboravim – – ako mogu – … Moji obrazi goreše – moja kolena klecaše – promucao sam svoju poruku. ne videći i ne osećajući ništa drugo sem nje – Ona mi je često kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost – a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time što se tako lako moglo primetiti – Kad sam po ćutanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao. koliko sam to mogao. ljubav. ono s koga pisac posmatra svoje čitaoce: jezik. kome jedino dugujem čast da me ponekad uračunavaju u njihove redove! Neka budu sve više svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama. ta kritika gracija. ljubav se šalila na njenim usnama.Ljubav je blistala u njenim očima. Nemačka ima jednog Lessinga. i bilo je odreñeno da ću svojom ljubavlju izgubiti više nego život – Jens Baggesen Predgovor — Postoji. svoj užasan uticaj na moju sudbinu – Ali meni je bilo suñeno više patnji nego što najdublji pad može prouzrokovati. iznañe da sam više nego nagrañen za onaj trud s kojim sam ih sačinio. jednog Wielanda i jednog Vossa. zagrejaniji za jezik kojim on piše. da nije bilo njenog uzvika. Neka svi naši danski pisci.

svetlo nad grobom! On živi. Oborena je smrt. kad ga jednom opšte prosvećenje pokaže u svoj njegovoj lepoti! O. Kako bi lako. Da ukratko iskažem svoje veruju u ovim stvarima. svome pastiru. žalosne žene. koga ovde tražite? Živ nije meñu mrtvima. I pobeda je njegova. Vi. o. On živi. kako prijatno. Ipak svetlo pobedi Za večna vremena. Vrati se. U sjaju se javlja. i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato što je danska. A stražara je sila daha njegovog oduvala. kad bi meñu živim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeću nakon što su se ogledale u svakojakoj drugoj. ja sam siguran da bi i same gracije. on živi i stalno te prati 199 . visine blaženstva! S neba pozdravljen. tim pre što se nikako ne može odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. glave što se pognuste Kraj podnožja krsta. kako obogaćujući bilo gajenje te duše kod nas! O. i neka sud našeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokruži moje ubeñenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale reči za svoje melodije! Frans Michael Franzén O. Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo. kad bi se svugde učio njegov izgovor. moram priznati da jezik smatram jedinim suštinskim čime priroda razlikuje jednu naciju od druge — i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadžbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne države.Neka mi bude oprošten ovaj mali izlet moje strasti koja — uprkos svih neprijateljskih lažnih optužbi koje su mi upućene — nikada nije ohladnela u mome srcu. Možda ja ne volim manje svoju otadžbinu zato što volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj. Oboren je kamen i pečat skršen. radosti! Savršeno je Sveto pismo. rasterano stado. kad bi se samo jednom u svim školama učio danski. I bezdan drhće. Tako grob posta Do sreće staza. Haleluja! Ovde se izmeñu svetla I tmine bitka. O. A vera se diže Meñu zemaljske usudi S nebeskom nadom. Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. Vi. zadržale bi danski. Jezik smatram dušom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne može previše preporučiti njegovo gajenje.

ali prvo razdvoji Kukolj od žita. I svedoče o njemu. 1819) 200 . Koji. Haleluja! Samo jurite. zašto kukate. On sam. na kraju će stići Da letinu skupi.Nevidljiv s nebesa. kroz svoju smrt bi Prvi u životu. o. koji ih zasadi. Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoče meñu mačevima I lomačama o Bogu. Haleluja! (Švedski psaltir. Zašto ste neutešni? Kako brzo i dan I noć minuše! Uskoro će zemlja dati Svoj zagrljaj vašem miru. Kao svetlo se širi Njegovo učenje s hitnjom. uteho u svim nevoljama. Haleluja! Vi pobožni. o. mrtav zarad naših greha. Ubrzo ćete vaskrsnuti Nalik semenu što klija. vremena! Njegova crkva je postojana.