SADRŽAJ RUNSKE STROFE .......................................................................... 4 STARIJA EDA ................................................................................. 6 PROROŠTVO PROROČICE .........................................

.............. 6 GOVOR VISOKOG .................................................................... 12 RIGOVO NABRAJANJE ............................................................ 26 PESMA O TRIMU ...................................................................... 31 PESMA O SKIRNIJU ................................................................. 34 PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I .......................... 38 SKALDIČKA POEZIJA .................................................................. 44 Egill Skalla-Grímsson................................................................. 44 GUBITAK SINA .......................................................................... 44 Kormak Ogmundson .................................................................. 46 Nepoznati skald ......................................................................... 46 Torbjorn Hornklofi ...................................................................... 47 PESMA O HARALDU ................................................................ 47 SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA .................................. 50 Ari Torgilson Mudri ..................................................................... 50 KNJIGA O ISLANðANIMA ......................................................... 50 DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST .................................... 61 HRONIKA O ERIKU ................................................................... 61 Saxo Grammaticus .................................................................... 62 PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA .......................... 105 DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST .................................... 111 PESME UZ STRUNE .................................................................. 111 Pesma o Dounu ....................................................................... 111 Pesma o dvoje zaljubljenih....................................................... 114 Bršljan ...................................................................................... 116 Pesma o obali .......................................................................... 118 Pesma o požudniku ................................................................. 119 Pesma o Naboreisu ................................................................. 120 CRKVENA KNJIŽEVNOST.......................................................... 122 STARONORVEŠKI HOMILIJAR .............................................. 122 STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM ........................................ 126 Petrus de Dacia ....................................................................... 126 VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS ...................................... 126 BIRGITTA ................................................................................ 131 ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST ................................................. 132 VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA ................................. 132 PREDMETNI TEKSTOVI ............................................................. 133 NORVEŠKI ZAKONI ................................................................ 133 STAROŠVEDSKI ZAKONI ....................................................... 135

STAROSKANDINAVSKE DIPLOME ........................................ 137 KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA .. 139 Lars Wivallius .............................................................................. 139 Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem ....................... 139 Thomas Kingo ............................................................................. 143 Umoran od ovoga sveta i željan neba ...................................... 143 Svako ima svoju sudbinu ......................................................... 146 Skogekär Bergbo......................................................................... 147 Iz zbirke Wenerid .................................................................... 147 Gunno Eurelius Dahlstierna ......................................................... 148 XXIII. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. XXII.21. ...................... 148 Podajte caru carevo, a Bogu Božje. ......................................... 148 Johan Runius .............................................................................. 148 Nad taštinama sveta ................................................................ 148 Air Anglois................................................................................ 148 Hans Adolf Brorson ..................................................................... 151 O Postanju ............................................................................... 151 Georg Stiernhielm ....................................................................... 153 Iz Parnasovog trijumfa ............................................................. 153 Lars Johanson (Lucidor) .............................................................. 153 Svetovne Pesme XVI ............................................................... 153 Henrik Gerner .............................................................................. 154 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662.) ........................ 154 Olof von Dalin .............................................................................. 155 Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi ......... 155 Švedski Argus: List I:49 ........................................................... 156 Carl von Linné ............................................................................. 157 Hedvig Chalotta Nordenflycht ...................................................... 159 Nad jednim zumbulom ............................................................. 159 Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum .......................... 159 [Moja životna želja je presečena] ............................................. 160 Ambrosius Stub ........................................................................... 161 Nikad se ne grozi, jer to peče .................................................. 161 Ne tako, što skakućeš tako hitro? ............................................ 161 Ludvig Holberg ............................................................................ 162 Podzemno putovanje Nilsa Klima, koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije, izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina .......................................... 162 MORALNA RAZMIŠLJANJA .................................................... 168 EPISTOLE ............................................................................... 168 MORALNE BASNE .................................................................. 172 Carl Michael Bellman................................................................... 172 Epistola br. 82 .......................................................................... 172 Pesma uz obed ........................................................................ 174

2

Johan Henric Kellgren ................................................................. 176 Novo Postanje ili svet mašte .................................................... 176 Anna Maria Lenngren .................................................................. 178 Mučni svet................................................................................ 178 Jedan način pisanja pastorala ................................................. 179 Dečaci ...................................................................................... 179 Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam ............................ 181 Grofičina poseta....................................................................... 184 Malthe Conrad Bruun .................................................................. 187 Aristokratski psalam za stolom ................................................ 187 Johan Herman Wessel ................................................................ 188 Kovač i pekar ........................................................................... 188 Gospodin ................................................................................. 189 Epitaf ....................................................................................... 191 Ispod pesnikovog portreta ........................................................ 191 Pesnikov epitaf nad samim sobom .......................................... 191 Johannes Ewald .......................................................................... 192 Blaženstva Rungsteda ............................................................. 192 Oda .......................................................................................... 192 Magarac i seljak ....................................................................... 194 Basna ...................................................................................... 194 Mome M***............................................................................... 195 Život i razmišljanja ................................................................... 197 Jens Baggesen............................................................................ 198 Predgovor ................................................................................ 198 Frans Michael Franzén ................................................................ 199

3

RUNSKE STROFE
*** Eskil podiže ovaj kamen Tokiju, Gormovom sinu, svome vernom gospodaru. On ne pobeže pred Upsalom1. Junaci podigoše za bratom svojim kamen na brdu čvrst sa runama. Gormovog Tokija *** Seljak dobri Holmgaut dade da podignu [kamen] Odindisi, ženi svojoj. Doći neće supruga u Hasvimir nikad bolja da dobrom upravlja. Crveni Bali2 ureza rune ove. Sigmundu beše Odindis dobra sestra. *** Torgerd podiže ovaj kamen Asuru, svome ujaku. On završi istočno u Grčkoj. Dobri seljak Guli dobi pet sinova. Pade na Furiju3 smeoni momak Asmund, završi Asur istočno u Grčkoj, bi na Holmu4 Halfdan ubijen. Kari bi »atuti5«. Boi takoñe mrtav. Torkel ureza rune.

Verovatno čuvena bitka 980-tih na poljima kraj reke Fyrisån koja protiče kroz današnju Upsalu. Bali ili Crveni Bali, jedan od najproduktivnijih urezivača runa u oblasti Uppland, koji je od sredine 11. veka delovao u zapadnom Upplandu i prigraničnim područjima oblasti Södermanland i Västmanaland. 3 a furi - ravnica oko reke Fyrisån; Asur se verovatno borio u gore pomenutoj bitki. Nije isključeno i da se to odnosi na ostrvo Fur u zalivu Limfjorden u severnom delu poluostrva Jylland u Danskoj. Tu su se naime nalazili vojnički logora iz kojih su vikinzi polazili na Englesku. 4 Holm - možda Holmgarðr (Novgorod?) a može biti i da a holmi znači „na steni”, to jest, u dvoboju. 5 atuti - Nejasno značenje. Od više predloženih tumačenja dva privlače pažnju: rune se čitaju „Kari varþat uti”, kada at funkcioniše kao sufiksalna negacija, dakle, „Kari ne pogibe napolju”, ili „Kari varþ at Dundi”, dakle, „Kari bi ubijen kraj Dundeeja” (luka u Škotskoj). Ovo drugo tumačenje daje bolju aliteraciju, ali je veoma nesigurno.
2

1

4

muslimana. Smatra se da se ta strofa odnosi na statuu istočnogotskog kralja Teodorika Velikog (†526) koja je 801. raiþ može da znači i „jahaše” i „vladaše”. Oni idoše muški daleko za zlatom i na istoku orlovima dadoše hranu umreše na jugu u Serklandu7.8 6 Slični stihovi su poznati iz Proroštva proročice: „iorð fannz æva. bratu Ingvarovu.*** Gunar podiže kamen Lidbjornu. ‘zemlja ne postojaše nit nebo iznad’.zemlja saracena. prebačena iz Ravene u Ahen. 5 . Sad sedi naoružan na gotskom ždrepcu sa štitom na remenu prvi meñu Meringima. né upphiminn”. sinu svome. 7 Särkland . *** Tola dade da se podigne ovaj kamen svome sinu Haraldu. Zemlja će pući i nebo gornje6. 8 Ova strofa je deo teksta sa poznatog kamena Rökstenen ispisanog runama. *** Jahaše Tjodrik onaj smeli vladar mornara nad obalom Hraitmara. hraiþmaraR znači „more reidgota”.

2. Oče palih. 10. devet se sećam svetova i devet prostora. zvezde ne znadoše gde mesta imadoše. nakovnje napraviše. Sunce baci s juga. neba nemaše iznad nit zemlja postojaše. 3. sunce sija s juga na kamenje sale. Tad svi odoše bogovi savet da drže. sinove Heimdalove. 6. klešta stvoriše alat spraviše.STARIJA EDA PROROŠTVO PROROČICE 1. mesec ne znade moć koju imade. oni što silni Midgard stvoriše. Sreću se Asi na Samocvet polju. nakit skovaše. Jotunova se prvo sećam u prastarju roñenih. kao što Durin reče. 9. sveti i silni o tome se svetovahu: kako patuljaka pleme da stvore od krvi Brimove i Blainovih udova. veče i vreme užine. saputnik Mesečev. nit peska beše nit pučine nit prohladnih talasa. al trava ne rastijaše. silne i sitne. nadmoćno snažne iz Jotunhejma. sveti i silni o tome se svetovahu: noći i menama nazive dadoše. njima zornima zlato ne manjkaše. ruku onu desnu okolo vidokruga. 4. 5. zoru imenovaše i zračni dan. onih što me pradavno podigli behu. zemlja tad beše zelenim zalistala lukom. 6 . sveta drvo čuveno pod zemljom stajaše. godine da broji. patuljci mnoge čoveku slične od zemlje stvoriše. da ispričam priče stare praoca. bezdan beše Ginunga. svetište i svetilište visoko stesaše. 8. Sa pločama u dvorištu presrećni behu. prve što se sećam. Dok sinovi Burovi zemlju ne digoše. Tad svi odoše bogovi savet da drže. 7. išteš li. Sve za pažnju molim svete rodove. Sunce ne znade gde sale imade. a Durin drugi. Motsognir tamo beše najznatniji u plemenu patuljskom. Doba beše davno dok Imir bejaše. dok tri ne doñoše divovske neveste.

– ivere srezivahu – a Skuld treća. Dah oni ne disahu. 14. Aurvang. stoji večno zelen iznad vrela Urdova. život dosudiše. potonja Verdandi. Gloi. An i Anar. Fili. Jasen znam da stoji. ostareloj deci. Aurvang sedišta. 19. Ai. Bitke se seti prve u svetu. krv dade Lodur i boju dobru. nek se pamti dok povesti ima potomaka broj plemena Lofarova. krenuše oni od kamenja sale. Skafid. Lari. Nordri i Sudri. 17. Har. Fin i Ginar . 13. Urd se zvaše prva. iz izdana onog pod drvetom što stoji. Mjodvitnir. Haugspori. Hlevang. Nar i Nirad – sad sam patuljke – Regin i Radsvid – redom nabrojala. belim zalivano belutkom. Veig i Gandalf. um dade Henir. Nori. 15. Virvir. Mladice stižu odande mnogoznalne tri. Tamo beše Draupnir i Dolgtrasir. 16. Austri i Vestri. Alf i Ingvi. Altjof. dolazi od njega rosa dolinom što pada. Train. Eikinskjaldi. Vindalf. Eikinskjaldi. Bombur. Bivor. na zemlji nañoše ne malo nemoćne Aska i Emblu sudbine neznane. kad Gulveigu na kopljima držaše i u sali Harovoj plamenom sažegoše. 7 . mnogo. Svior. dah dade Odin. zakone doneše. pa ipak još živi. Bavor. 18. Tek i Torin. Freg i Loni. duh oni ne imahu. 12. 21. Nii i Nidi. Hanar. Sad patuljke u pratnji Dvalinovoj za lozu ljudsku do Lofara kazujem. Fjalar i Frosti. ne malo puta. Kili. Tror. Igdrasil se zove drvo visoko. Dok iz družbe one ne doñoše trojica domu onom Asa silna i dobrostiva. Fundin. Vili. Skirnir. Frar. Dvalin. Hornbori. nit krv nit zbor nit boju zdravu. Vit i Lit. Hepti. Ai.11. 20. triput je spališe triput roñenu. do Jorovola. Nali. ljudima sudbinu.

30. žrtvu krvavu. bitka poče prva u svetu. ugovori svi postojani što izmeñu postojahu. provaljene behu podgrade na Asa gradini. čarobnjaštvo znaše. jarosti prepun – on retko sedi slične vesti kad čuje! – pogaziše se zakletve.22. vračaru vidovitu. u buljuk nanišani. Odine. As užasni u oči je pogleda: . 8 . Videh Baldra. Gondul i Geirskogul. Vidi ona valkirije iz daleka stigle spremne da jašu u svet ljudi. Sad su nabrojane sve žene Herjanove. 25. radost ona rañaše zloj ženi. 31. Skuld štit držaše. Hild. mogoše Vani proroštvo ratno po poprištu da gaze. ili ne? 28. porasla stajaše nad poljem visoko meka i mnogo lepa stabljika imelina. ili ne? 29. čini bacaše. Hod ga odapnu. dobi predanja učena i proroštvo čini. Dade joj Otac ratnika ogrlice i prstenje. 27. 32. Zna ona Heimdalov zvuk skriveni pod na sumor sviklim svetim drvetom. Posta od stabljike što slaba izgledaše hitac hudi. Tad svi odoše bogovi savet da drže. čaraše pomamno. spremne su valkirije da jašu po sukobištu. i oko gde sakri: u onom divnom izvoru Mimirovom!" Pije Mimir medovinu jutrom svakim iz zaloga Odinovog – znate li dosta. Jedino Tor delaše. 26. Heidi prozvaše domu pristiglu. reči i zaveti. Sama napolju sedeše.Što me pitaš? Što me kušaš? Sve znam. Tad svi odoše bogovi savet da drže. ili bogovi svi žrtvu svečanu da prime. a Skogul druga beše. sveti i silni o tome se svetovahu: da li Asi porezu treba da plate. prastari kad stiže. pogleda daleko i podalje u svetove postojeće.. sveti i silni o tome se svetovahu: ko je vazduh sav izdajom smešao i narodu jotunskom nevestu Odovu predao. Gun. opasni. sudbina prikrita. Koplje baci Odin. 23. vidi ona gde se lije vodopad bogati iz zaloga Odinovog – znate li dosta. sina Odinova. 24.

Puni se životima pomrlih ljudi. sunce svetlo omrknu sledećih leta. jedan od njih. na Sumornim poljima. presrećni Egter. Vidi ona brzake burne. jotunski moćan. sablje nosi i sečiva: Slid je nazivaju. kida kurjak ljude – znate li dosta. kukuriče dole treći duboko u zemlji.Brat bi Baldrov brzo roñen. pivnica jotunska. gigan garavocrven. a Frig plakaše u Fensalu nad Valhala zlom sudbinom znate li dosta. osvetu. vetar zlokoban posta – znate li dosta. 41. od sunca daleku. 35. 39. 44. 33. Vale tada splete veze jake užad behu čvrsto od creva upredena. u domu Helinom. uže će prsnuti. noć star. postade onaj mesec što skinu. Nit ruke praše nit kosu češljaše. prilika zlokobna na Lokia podsećaše. 37. Kukureknu nad Asima oroz Zlatokresti. 38. ili ne? 42. vrata severu okrenuta. Sedeše na bregu na harfi sviraše divovki pastir. i oni što tuñe poverenice zavode. Vezanoga vide kako leži u Vrč dubravi. budi on bojnike Oca rata. 9 . brojni ih pregazuju. sedi Sigin tamo. ili ne? 36. ili ne? 34. sala od zlata Sindrova roda. Mrvi Nidhog onde mrtvih leševe. Teče reka sa istoka kroz doline ledene. ljudi krivokletnici. Stajaše tamo na severu. Salu vidi gde stoji. crveni bogova stanište crvenom krvi. ili ne? 40. Brimir je posedovaše. Odinov sin. druga sala na Okolni stajaše. Sedeše stara na istoku u Gvozdenod šumi. na lomaču dok ne baciše Baldrova ubicu. 43. rodi tamo rodove Fenriove. kukureknu nad njim na vešala drvetu petao purpurni Prikriveni mu ime. kaplju graške otrova kroz badže i otvore. krvolije kurjaci. uze. toliko je sala pletena zmijskim leñima. al uprkos tome žena zlosrećna – znate li dosta. na Obali leševa. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom.

47. Mnogo ona zna mudrosti. 53. a Freki hitati. Braća će se boriti bratoubice postajati. lešine kida crnobleda. polaze mrtvi putem Helini: nebo se prelama. rog u vazduh pokazuje. od sestara deca krv skrnaviti. sija mač suncem padaju padine kamene. Frigina će tada radost pasti. mnogo još vidim budućeg. 51. štitovi popucali. Stiže tad silni sin Odinov. Šta bi s asima? Šta bi s alfima? Sede Asi na savetu. uže će prsnuti.a Freki hitati. valja zmija valove. mnogo još vidim buduće. Surt s juga stiže sa izdajom grane. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. Mnogo ona zna mudrosti. 50. vek mača. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. a Freki hitati. huči sav Jotunheim. doba vukova. hitaju jotuni mnogi sa Frekijem svi. drhće Igdrasil jasen uspravni. vesela klikće orlušina. visoko duva Heimdal. uže će prsnuti. kreće Naglfar. 10 . ubi. 52. nijedan čovek neće nikog da poštedi. Hlinu tad dokuči nesreća druga. znalci iz planinskih zidova znate li dosta. vreme sekire. Loki ih predvodi. teško je u svetu. a sjajni protiv Surta ubica Belijev. puca drvo prastaro. Mnogo ona zna mudrosti. vije se Jormungand u jotunskom besu. doba vetra. Sinovi se kreću Mimovi. kad Odin ode u okršaj s vukom. jeka odjekuje Gjalar-roga. 46. Jaše Hrim s istoka. Laña plovi s istoka Muspelova će pristići pučinom pratnja. 55. a jotun se oslobaña. 54. mnogo još vidim buduće. govori Odin s glavom Mimovom. sudbina se budi. sa njima je brat Bileiptov u družini. 45. Zavija Garm mnogo pred Gnipahelirom. ili ne? 49. blud velika. lipov štit pred sobom ima. pred kamenim stenju patuljci kapijama. potucaju se divovke. požuruju svi na putu Helinom pre no ga Surtov prijatelj ne sažeže. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. 48. Vidar. svet dok se ne sruši. božanstava sumrak bogova rata sudbinu.

ubija je srčani stražar Midgardov. u more zemlja tone. Baldr će doći. nestaće nevolje. Heni će tad ivere žrtvene da izbira. bogova rata svetištu – znate li dosta. sin Odinov zmiju stupa da obori. onaj što u planinama ribu lovi. Pristiže tad moćniji potomak Hlodinin. božanstava sumrak bogova rata sudbinu. Zavija sad Garm mnogo pred Gnipalehirom uže će prsnuti a Freki hitati. verne će tamo u večnosti svoj družine da stanuju i dobrobit uživaju. 59. Salu ona vidi gde stoji sjajniju od sunca. silni odozgo što svima vlada. 61. 56. vuka užasnog. diže se vatra. odozdo iz Nid-planina. ili ne? 63. 58. Mnogo ona zna mudrosti. otac je tako osvećen. i potomci brata oba zajedno da podižu vetrova dom veliki – znate li dosta. 62. padaju s neba zvezde sjajne. – proganjaju paklenike iz sveta nastanjenog – preñe potomak Fjorginin prekratkih devet koraka od zmije podsmeha neuplašen. nosi u perju Nidhog mrtve – – iznad polja leti – sad će ona da potone. sinu zabi Hvedrungovu mač do srca obema rukama. mnogo još vidim buduće.Sin Odinov. zlatom je gorda na Gimlu pokrovljena. visoko leti orao. ili ne? 64. one što ih u prastarju plemena imaše. Tad dolazi leteći aždaja tmurna. i o obruču zemlje moćnom zbore (i velikih se sećaju dogañaja) i Fimbultiovih drevnih runa. živeće Baldr i Hod na bojištima Hroptovim. Ponovo će onda ploče čudesne od zlata načinjene naći u travi. Vidi ona gde se podiže po drugi put zemlja iz mora zelena večno. Mrači se sunce. plameni se visoki pod samim nebom igraju. 60. Polja će nesejana plod nositi. dimi životonosac. 66. neman blistava. Sreću se Asi na Samocvet polju. padaju vodopadi. 11 . 57. 65. Tad stiže onaj moćni na sud glavni.

uši slušaju. Kad vrata otvoriš kuće nepoznate. jer nikad se ne zna da li neprijatelj na banku unutra sedi. . kod kuće je život lak. gde da sedne. radije pažljivo razum pokazuj. 4. 5. budi oprezan. oči tragaju. 2. 12.GOVOR VISOKOG 1. goru užinu na putu niko nema od onog ko se prepije. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. Oprezan gost u goste pristigao sedi s napetim čulima. kad pametan i ćutljiv stigne na imanje. retko mu se zlo dogodi. Srećan je onaj koji slobodno sluša pohvalu i tople reči. 11. 3. tako se pametan čuva. nezgodno je kada sud drugih u zatvorenim grudima sedi. razum je uteha siromaha. Tako dobro za ljude kako ljudi kažu. na stranom imanju bolje je od zlata. na poziv nerado kraj vrata čeka ako važan posao ima. Časni domaćini. gost kada doñe. Voda i ručnik i prijateljske reči čoveku su pre obeda potrebne. hrana i odeća čoveku su potrebni kad stigne s puta preko planine. Sposobnostima svojim nemoj se nikad hvaliti. ipak pivo nije. gostoljubiv duh rado bi sreo. na porugu su svi koji ništa ne znaju a meñu pametne ljude doñu. Bolji teret niko ne nosi od mnogo razuma. budi pažljiv. Srećan je onaj koji kod samog sebe ima pohvalu i razum na svetu. Vatra je potrebna onom ko je ušao i hladno mu je oko kolena. 8. što više piješ to manje možeš svojim malim razumom upravljati. 9. 7. loši saveti često mogu doći iz tuñih grudi. 10. 6. Razum je potreban onom što daleko putuje. govor i ćutanje nanovo.

u životu se sveti. umoran je kad dan stigne sve je u neredu kao i pre. često stomak čini čoveka smešnim kad je meñu pametnim ljudima. njegovi dobri prijatelji. govori što treba ili ćuti. vedar i veseo treba svaki čovek da bude sve do smrtnog dana. čim dobije prvi gutljaj sav mu razum nestane. 23. Jadan čovek naopake naravi stalno se žali i kudi. 15. kod umnoga Fjalara. ali nerazuman čovek nikad ne zna meru svoga stomaka. Nesmeo čovek veruje da će večno živeti. ali ne zna. na imanje se s paše vraća. ako razum manjka. ali starost mu nikad mira neće dati. Pijan bejah. 21. 17. Nepametan čovek uvek bdi i mnoge misli premeće. Rog s pivom isprazni. 18. ako ga koplje poštedi. mrtav pijan. svakom čoveku razum krade. 13 .13. 20. 24. 14. da i sam ima mana. Mnogo meñu ljudima treba putovati pre no što se sigurno može znati šta se krije u duhu onog što razumom svojim ume da upravlja. 22. a ne zna da iza ljubaznih reči pametan možda prevaru krije. nazvati lošim niko neće ako onda rano odeš u krevet. Ptica zaborava kruži nad pijankom. ako se dobro pazi u borbi. 19. Proždrljivom čoveku. 16. treba da zna. Mučaljiv i pažljiv mora knežev sin biti i oružju vešt. ali umeren s pićem budi. na pijanci je najbolje to što se razum vraća. Budala zeva i glupo mrmlja kad kao gost na slavlju sedi. Stoka zna kad je kod kuće čekaju. perje me je te ptice jedanput dodirnulo na Gunlodovom imanju. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani.

tako će doveka biti i uvek biti: gost se s gostom svaña. ne valja sedeti alav i nesit ni reč ne prozboriti. kod kuće je svako svoj gospodar. niko ne zna da on ništa ne zna ako jezik drži za zubima. Uvek se sam na vreme najedi ako ne ideš na gozbu. s dve koze i sopstvenom izbom nikad ne moraš da prosiš. Izokola se do nevernog prijatelja ide i kad kraj puta stanuje. 34. 27. sedi miran i ćuti. Čoveka koji rado u kući kao gost biva poštedi prezrivih pogleda.25. Smatra da je pametan kad najzad ode gost što gosta uvredi. sedeo i smejao se ne shvatajući bes što je oko njega rastao. njegovi dobri prijatelji. Mali je dom bolji no nikakav. smatra da je pametan onaj koga ne pitaju. nikad ne umeju deca ljudi jezik za zubima da drže. Prijatelji su mnogi i dobro se slažu dok se kao gosti na gozbi ne sretnu. 35. 36. Misli da je pametan onaj ko novosti skuplja i meñu ljudima ih širi. ali reči za odgovor nikad nema kad ga ljudi pitaju. Nepametan čovek veruje da su svi nasmejani. 26. 28. Reč čoveka koji nikad ne ćuti često počiva na nesigurnom tlu. 33. lako se može dogoditi da i najdraži dosadi ako zaboravi da ode. Nepametan čovek misli da sve shvata u kutku svoje izbe. 30. brzoplet jezik koji uzda nema često sebi navuče nesreću. 31. ali do pravog prijatelja prečice vode i najdalje kad stanuje. 29. Nepametnom je čoveku meñu drugim ljudima najbolje da ćuti. ne ostaj u gostima stalno kod istog. Oprosti se. brzo otkrije kad na sabor krene da će ga malo njih podržati. 32. 14 .

Slušaj. 43. smeši mu se. ali lažno misli. Ako imaš koga kome ne veruješ. mnogo šta gore poñe no očekivano. a želiš da ga ipak iskoristiš. 47. najduže traje. srce krvari u grudima onog ko hranu mora da prosi za obrok svaki. često ga posećuj. jer neznano je znati po putu dok putuješ kad će koplje zatrebati. Odeću dadoh na zelenom polju dvojici drvenih ljudi. njemu i njegovim prijateljima. lažju ga za prevaru nagradi. ako prijatelja imaš i lepo o njemu misliš.37. često neprijatelj dobije ono što prijatelju beše namenjeno. i hoćeš koristi od prijatelja da imaš. hrabri ljudi najbolje žive. smej se i ti. i sam kretoh. nek uzdarje ide za dar. 15 . Mali je dom bolji no nikakav. 40. škrtica se poklona kloni. ali skrivaj svoje misli. retko tugu nose. ali ako ti se smeje. bez smelosti je go čovek. Dobro svoje koje je sam stekao treba čovek na svoje dobro da troši. ako sreća hoće. 49. zalutah na putu. 38. 46. Tako darežljivog čoveka nikad ne sretoh da nije sam poželeo poklon. to čini prijateljstvo vidljivim. Prijatelju svome budi prijatelj i dar uzvrati uzdarjem. stajaše onde kao delije s odećom koju dobiše. ali neprijatelju svoga prijatelja niko ne treba prijatelj da bude. Niko ne treba ni koraka od oružja svog na polju da ode. I opet o onom kome ne veruješ: vidiš li prevaru u njegovom duhu. Prijatelju svome budi prijatelj. osećah se bogatim kad drugoga sretoh. 45. 44. 48. Darežljivi. 39. lažju ga za prevaru nagradi. čovek je čoveku radost. 42. ali bednik misli da je sve opasno. kod kuće je svako svoj gospodar. Mlad bejah nekad. lepo zbori. Odeća i oružje pokloni su za prijatelja. deli misli s njim i šalji mu darove. ili tako široke ruke sa svojim bogatstvom da ne voli dar da dobije. kad prijatelji poklone razmenjuju. 41.

Nemoj stalno davati velike poklone. s pola pogače i polupraznom čašom dobih dobru pratnju na putu. 55. najlepši život onaj čovek živi koji zna umereno mnogo. zajedno s drugima znanje sabiraš. plamen podstiče plamen. to samo brigu u duhu stvara. ne suviše uman. Prijateljstvo gori pet dana kao vatra meñu nevernim prijateljima. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko ljude zapošljava. Osrednje pametan treba da budeš. 57. 59. 60. takav je čovek 16 . ali šestog dana sve se zgasi i nestane prijateljstva.50. mnogo se gubi s jutarnjim snom. mala oseka: mali je duh ljudski. 53. Osrednje pametan treba da budeš. ranoranilac je već upola bogataš. 61. Cepanica gori i pali cepanicu. ne suviše uman. Osrednje pametan treba da budeš. bezbrižno je srce retko u grudima prepametnog. takav je čovek koji prijatelje nema. ne stidi se obuće i kabanice niti konja kako god jadan bio. bez kore i četina. 58. svugde je sve različito. Mala plima. Suve cepanice i kora za krov. Mlad bor vene na posnom tlu. niti su svi podjednako pametni. ne suviše uman. 52. često zahvalnost nedostaje. 56. unapred niko ne treba svoju sudbu da zna. Gladan traga nad vodom leteći orao iznad mora prastara. po drvetu koje možda traje pola godine ili celu. zašto dugo da živi? 51. usamljen čovek maloznan ostaje. Čist i sit treba na sabor da jašeš čak i kad je odeća pohabana. po tom se čovek meri. 54. retko plen uhvati vuk što leži a spavalica pobedu. Rano izjutra mora da ustane i izañe ko želi život i bogatstvo da stekne. 62.

gluv se bori i vredi. 75. neko je zlata pun. 67. 69.meñu mnogim ljudima od kojih ga malo njih podržava. ali ne dvojica. nekome bogatstvo. bezruki pastir da bude. Vatra je najbolja za dete ljudi i sunce na vidiku. požar videh kako besni na imanju bogataša. 63. lako ćeš kravu steći. Dobro je imati sina pa makar kasno roñena. kad jedriš s malim jedrima. retko spomenik kraj puta stoji ako ga sin za ocem ne podigne. S bogatom užinom noć lako prolazi. 17 . nemoj mu to zameriti. 72. a još češće za mesec. vetar se može okrenuti jesenje noći. jedan nek zna. Bolje živ nego neživ biti. a smrt čekaše kraj vrata. 65. slep je bolje nego spaljen biti. nekome su sinovi radost. Niko nije sasvim jadan iako je zdravlje slabo. 71. ali dva buta visiše kod vernog prijatelja. ali jezik je ubica glave. u kabanici skrivenu nazirem pesnicu. 73. Ćopav može konja da jaše. Onaj ko bi da ga smatraju pametnim treba da novosti s drugim izmenja. Dvoje je u istoj vojsci. meñu smelim ljudima brzo otkriva da niko nije najhrabriji. Reč koju neko kaže drugim ljudima često mora gorko da okaje. 74. ja pojedoh jedan. 66. 70. retko kad nespreman vreme pogodi . ako ga sačuvaš. što tri znaju. pivo beše popijeno ili još nespravljeno. zdravlje svoje. malo je od leša koristi. 68. neko je siromah. Moć svoju treba uman čovek s merom da koristi. nekome dobro učinjen rad. zna ceo svet. Ne zna onaj ko ništa ne zna da zlato mnoge sludi. ako si živ. Često prerano na gozbu stigoh a ponekad i prekasno. 64. nekome prijatelji. da ostane za palim čovekom. za pet dana često se menja. Pozvaše me u kuću i ovde i onde ako mogadoh bez hrane. i život bez mana.

– da je najsigurnije ćutati. tek pobijenim ljudima. To spozna onaj ko o runama pita. vuku što zija. sud o smrti svakoj. mladu kad je udata. 77. umiru ljudi. 83. udarac od sečiva. plamenu što žeže. streli što leti. 79. drvetu iz korena iščupanom. talasu što raste. jer na kolovratu im je srce stvoreno. od broda brzinu traži. Rečima devojke niko da ne veruje. igri medveda ili detetu kralju. ali sjaj reči nikad ne umire u časnom glasu po smrti svakoj. i dobije dobro i zlato. mamu proročice. mnoge su oči dana. sad stoje s prosjačkim štapom. i najmoćniji znalac sreza. ali psa kod drugih. konja kod kuće gaji. vrani što kriči. Pune torove videh kod Fitjungovih sinova. a od štita zaštitu. jedno znam što nikad ne umire. ženu kad je spaljena. zmiji sklupčanoj. Umire stoka. talasu što se obrušava. i sam tako umireš. 85. varljiv je to prijatelj. svinji što grokće. a ni svoje žene. 80. 18 . Ako nemudar čovek ljubav kod devojke stekne. po lepom vremenu veslaj. sigurno u glupost ide. po mraku sa ženom zbori. bogatstvo brzo nestaje kao treptaj oka. ženskoj reči u krevetu. lakoumnost u grudi smeštena. bolesnoj teladi. a od žene poljubac. ledu noć starom. Umire stoka. pivo kad je popijeno. ali nikad razum. S večeri dan hvali. i sam tako umireš. 78. 87. 81.76. Kraj vatre pivo pij i po ledu se klizaj. led kad ga preñeš. Po vetru drvo obaraj. Luku što puca. kupi mač potamneo i mršavog konja. maču slomljenom. tad raste njegova nadmenost. – rune sila što vladaju. 86. 84. mač kad je upotrebljen. one koje dični bogovi sačiniše. umiru ljudi. bandoglavom robu. kotlu što vri. 82.

Niko drugog nikad da ne ruži zbog ljubavi njegove. svom željom i mislima. a razum sinom. brzonogom konju. 91. reci koliko je za tebe lepa. lepo lice često zavede pametnog kad nemudar izdrži. vreme poljem upravlja.88. i najpametniju to sludi. mišljah da ugovor o ljubavi čvrst beše. moja je trebalo biti. Bilingovu devojku na dušeku nañoh kako spava kao sunce divna. rano zasejanom polju. u duhu je svako usamljen. „S večeri. Ljubav neverne žene kao vožnja je po ledu glatkom s konjem bez potkova i divljačnim dvogodcem loše ukroćenim. niko da ne veruje. 98. 96. 97. kneževska čast ništa ne beše spram imati to belo telo. ne budi samouveren da u sve to veruješ. Odine.” 99. doñi nanovo. – uzalud je konj. 90. najlepše govorimo kad najlažnije mislimo. 89. jer to i znam: prevrtljiv je muškarac prema ženi. laskanjem su mnogi pobedili. 94. ako mene želiš da dobiješ. Ono što u srcu stanuje zna samo čovek sam. poluizgoreloj kući. 19 . 95. mišljah siguran. ili kad hrom po visoravni irvase juri. i ne prebrzo sinu. Ako želiš ljubav od žene da dobiješ: poklone daj i lepe reči. bratovom ubici ako ga sretneš na putu. ili premet jedra po oluji. 93. oboje mogu gadno da prevare. Sad otvoreno govorim. Tako sam osećao dok sam u šašu ležao i devojku čekao. ako nogu slomi –. Niko drugog nikad da ne ruži za ono što se mnogima dogaña: lako može želja jaka od mudrog budalu da učini. ali nikad ne bi moja. najgora je boljka za čoveka svakog da ga ništa ne raduje. puno mi nje beše srce. Povukoh se nazad. sve može poći naopako ako dvoje nije zajedno za to. 92.

i često da o dobrome govori. da li je kod bogova silnih ili ga je sam Sutung ubio? 110. tako spasoh život i telo. sad sam opet kod kuće. zlo uzdarje ja onde ostavih za celu njenu dušu. Zakletvu na prsten verovah da Odin položi. Ratijeva usta za mene put načiniše. 20 . 101. Vreme je za govor sa stolice umnih. vešt na rečima i pamtljiv ako hoće mnogo znanja da ima. 111. podsmeh dobih i ruganje i nikad je ne imadoh. Kad u svitanje nanovo doñoh. videh i ćutah. Kad veče pade i opet doñoh. 108. Vedar u kući i dobar prema gostima i uman čovek treba da bude. jer Odreri je sad ovde gore stigao na staro sveto tlo. 105. 104. straža u sali spavaše. Dobra beše kupovina i dobro je iskoristih. – veštom mnogo ne manjka. budalom se može nazvati ako premalo govori. to iskusih onda kad pokušah da lukavu devojku namamim. malo što onde ćuteći dobih. Pitanje je da li bih mogao čitav kući stići s jotunova imanja bez Gunlodine pomoći. Izbliza se može dogoditi da devojka dobra prevrtljiva bude. za ranjeni duh njezin. postigoh cilj uz mnogo reči u Sutungovim salama. 109.100. iznad i ispod idoše jotunski puti. ona me samog prevari. one što ruku oko mene svinu. videh i ćutah. kučku jednu nañoh vezanu za krevet gde mi slatka devojka spavaše. Gunlod mi onde dade na pozlaćenoj stolici gutljaj skupocene medovine. 107. 106. raspituju se za Bolverka. progrizoše brdo. Do jotuna odoh. teškim putem moradoh da krenem. to je znak glupaka. ko onda da mu na reč veruje? Prevarom i podvalom uze Sutungovo piće. dobre devojke. a Gunlod ostade plačući. 103. 102. onde napolju kraj Urdova izdana. cela garda beše budna. plamteće buktinje prema meni nosiše. Kad sunce izañe čuće divovi novosti o Visokom u Domu visokog.

slušah jezik ljudi; o runamo čuh da govore i saveti behu dati; kraj Doma visokog, u Domu visokog, čuh šta rekoše: 112. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne ustaj po noći i napolju ne izlazi sem za stražu ili na ono mesto. 113. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne odmaraj se u zagrljaju žene što mañija da te ne začara. 114. Može da učini da ne brineš više o putu na sabor i kraljevim rečima; hrana ti se gadi i društvo ljudi; zabrinut u san padaš. 115. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: nikada nemoj zavesti tuñu ženu da ti prijateljica bude. 116. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako po planini ili fjordu hoćeš da putuješ, dovoljno poputnice ponesi.

117.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikada nemoj nevernom čoveku dati da o nesreći tvojoj sazna; neverni čovek nikada zahvaliti neće što si mu iskreno dušu otvorio.
118.

Nevernu ženu videh da govori tako da jednom čoveku smrt navuče; lažni jezik mu smrsi konce, a ni reč ne beše istina.
119.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ako imaš prijatelja i lepo o njemu misliš, često ga potraži; jer šiprag raste i trava je visoka po pustom, negaženom putu.
120.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nañi radost meñu dobrim prijateljima i nauči da za druge brineš.
121.

Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne budi onaj prijatelj koji prvi prijateljstvo krši; tuga srce grize kad nedostaje prijatelj kome možeš dati celu dušu.
21

122. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nešto tako nemudro nikad nemoj činiti kao što je svaña sa budalom. 123. Nikada ti čovek zao za dobro delo zahvaliti neće, ali dobar čovek pohvalu ti donosi i čini da drugi do tebe drže. 124. Onaj kome možeš otvoriti dušu, biće ti kao brat po uzgoju; biti prevrtljiv gore je od svega; onaj ko se samo pravi važan jadan je prijatelj. 125. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: ne troši ni tri reči na svañu s ludim; pametan često popušta gde glup napada. 126. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne pravi obuću ili dršku za oružje sem za sebe sama; ako se drška iskrivi ili obuća žulja nesreća je na putu. 127. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Slutiš li neprijateljstvo, onda ga izazovi i ne daj neprijatelju mira. 128. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Zlu se nikakvom nikad ne raduj, već se raduj dobrome što je. 129. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne gledaj gore dok si u borbi – ludilo može često ratnika da zgrabi – pa te neće neprijatelj oduzeti. 130. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Želiš li vedre časove s dobrom ženom i njeno prijateljstvo da zadobiješ, lepo joj obećaj i obećanje održi, niko poklone ne mrzi. 131. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Molim te oprezan budi, ali ne suviše oprezan; najoprezniji budi s pivom i sa ženom drugoga čoveka, a treće je: budi oprezan da te lopovi ne prevare.

22

132. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Nikad ne pozdravljaj podsmehom i ruganjem gosta ili ljude na putu. 133. Često nisu sigurni oni što u kući sede kakav je čovek koji dolazi; niko nije tako dobar da nema mane ili tako bedan da ništa ne ume. 134. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Prastarom mudracu nikad se ne smej, često je dobro što stari kažu; često pametan govor iz sasušenog meha stiže što visi meñu kožama i leži meñu krznima i ljulja se meñu crevima. 135. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete, na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Ne šalji gosta s pogrdama kroz vrata; dobro se brini za siromahe. 136. Jak mora biti stub u kapiji koja se okreće otvorena za sve; daješ li poklone, dobro će ti ići i niko se neće moliti da te zlo snañe. 137. Savetujem ti, Lodfafnire, i poslušaj moje savete,

na radost i korist ako naučiš, na probitak i sreću ako zapamtiš: Kad pivo piješ, tad traži snagu zemlje, jer zemlja prima pivo, koristi vatru protiv zaraza, hrast protiv srdobolje, klas protiv mañije, zovu protiv kućne svañe, – protiv mržnje mesec pomaže –, gliste protiv uboda buba, protiv uroka rune, čvrstu zemlju protiv blata. 138. Znam da sam visio na drvetu od vetra hladnom devet celih noći, kopljem ranjen, Odinu dat, sam sebi samome, na onom drvetu za koje niko ne zna iz kog korena raste. 139. Hleb ne dobih, ne donesoše rog; izviñah s drveta, uzeh onda rune, uzeh ih uz krik i padoh s drveta. 140. Devet velikih bajalica dobih od znamenita sina Boltornova, Bestlijeva oca; i piće jedno dobih skupocene medovine, nalite iz Odrerija. 141. Tad bejah bujan i dobih znanja, rastijah i lepo mi beše; od reči me reči opet tražiše, od dela me dela opet tražiše.

23

142. rune ćeš naći, rune tumačiti, veoma velike crte, veoma guste crte, koje veliki znalac ureza i sile sačiniše i Hroptati uklesa, 143. Odin kod asa, a za alfe Dain, i Dvalin za rod patuljaka; Asvin ureza za narod divova, ja sam neke urezah. 144. Znaš li kako da urezuješ, znaš li kako da tumačiš, znaš li kako da bojiš, znaš li kako da kušaš, znaš li kako da moliš, znaš li kako žrtvu da prinosiš, znaš li kako da šalješ, znaš li kako da kolješ? 145. Bolje je nemoljen nego da previše žrtvuješ, onaj ko daje, ište uzdarje, neposlato je bolje nego previše žrtvovano. Tako urezivaše Tund u praskozorju vremena, gde gore usade, gde se opet vrati. 146. Bajalice znam koje ni kraljeva žena ni iko drugi ne zna; Pomoć se jedna zove, i ona će ti pomoći protiv stvari i briga i jada mnogih. 147. Drugu znam jednu koja svima treba što iscelitelji žele da budu.

148. Treću znam koja mi mnogo treba ako hoću da sprečim one koji me mrze; sečiva tupim svojim neprijateljima, tad oružje više ne grize. 149. Četvrtu znam ako ljudi skuju okove oko mojih ruku i nogu; bajam tako da opet hodam; okovi oko nogu padaju s njih, veze na rukama pucaju. 150. Petu znam ako vidim neprijateljsko koplje kako u buljuk juri; koliko god jako da leti, mogu da ga zaustavim, samo da ga stignem pogledom. 151. Petu znam ako me rani koren drveta za mañije pogodnog; onaj ko želi da podjari moju mržnju, od toga šteta ih stigne više nego mene. 152. Sedmu znam ako vidim salu da gori oko onih što su u njoj na klupama; koliko široko da gori, mogu da je spasem; tako umem svoja bajanja da kazujem. 153. Osmu znam koja svima što je znaju radost i korist donosi; ako mržnja raste meñu sinovima glavara to mogu odmah da sredim.

24

155. Hroptatiju um i mudrost. 164. 156. sve ase i sve alfe ja poznajem. na sreću ako naučiš. Devetu znam ako u nevolju zapadnem i moram da spasem brod što tone. patuljak. Sreća onome ko ih kaza. Desetu znam ako vidim veštice kako se igraju u vazduhu. pod štitom bajam silno se kreću neranjeni u bitku. nek ih koristi ko ih sad nauči. neranjeni sve vreme. za dobrobit dece ljudi. 162. mogu da učinim na krive puteve da stignu od kuće i obličja. 25 . obrćem duh beloruke žene i um njen ceo preokrećem. Osamnaestu znam. režem i bojim rune tako da leš oživi i sa mnom govori. Lodfafnire. na nesreću sinovima jotunova. Trinaestu znam ako lično doñem i dečaka vodom posvetim. Šesnaestu znam ako kod žene lukave želju svu njenu želim da imam. Petnaestu znam koju Tjodreri ispeva. neranjeni iz bitke. 161. on ne gine ako se u borbi nañe. Sve bajalice moraš izbeći dugo. Sad su reči Visokog iskazane u Domu visokog. niko nepametan to ne zna. Četrnaestu znam ako ljudima želim imena bogova da iskažem. alfima dobrobit.154. koju nikad ne podučavam devojku ili ženu muškarca – sve je dobro ako samo jedan nju ume. Jedanaestu znam ako u boj idem s dobrim starim prijateljima. 159. 163. na uspeh ako zapamtiš. snagu on bogovima bajaše. 160. Dvanaestu znam ako na drvetu vidim mrtvaca kako visi na konopcu. oluju na moru zaustavljam i smirujem more čitavo. Sedamnaestu znam da što kasnije mladu devojku izgubim. od doma i duha. sreća za onoga ko ume. takav je kraj bajalica – osim one jedine koja mene grli ili mi je sestra roñena. na korist ako prihvatiš. 157. 158. kraj Delingovih vrata. od mača ne pada. sreća za onoga ko ču.

uñe u kuću. Doñe do imanja žena hodajući s blatom po nogama. po šakama njegovim koža beše rapava. 26 . bogova. 10. prsti debeli. Hodaše tako dalje sredinom puta. Na rad je išao snagom svom. 6. ode zatim dalje. 3. duge pete. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. pogrbljena leña. 5. Tu stigne do jednog imanja i nazva se Rigom. jedan sedi par kraj ognjišta sedeše. beše na putovanju duž neke obale. sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. posuše ga vodom. ružno lice. Uze onda Eda tešku pogaču. po imenu Heimdal. 7. lepo tele za gosta skuvaše. Ai i Eda s prastarom podvezačom. na sto stavi činiju s vodom od skuvana mesa. na sred daske je ona iznese. Dete dobi Eda. Rig imade savete dobre da im da. granje kući nosio po ceo dan. punu ljuski. a supružnici svako sa druge strane. 9. spravljao terete. stajaše onde izba s vratima zatvorenim. crnokožo. Jednom stiže on. po zelenim putevima. opaljene ruke. vatra na podu goreše. devet meseci proñe od gostovanja njegova. moćan i hitar stiže Rig koračajući. Po tom kazivanju je ova pesma napravljena: 1. ustade u krevet ode. Rig imade savete dobre da im da. nazvaše ga Rob. umni as. Vremenom poraste i lepo mu beše. 4. zatim leže u sred kreveta. iskrivljeni zglavci [nokti grubi].RIGOVO NABRAJANJE U jednom starom kazivanju govori se da jedan od asa. konopac od like pleo. debelu i grubu. 2. star i snage pun. po sred puta. 8.

košulja dobro stajaše. mislim. Fulne. Kjefsi. 13. sin u kući kod nje je sedeo. spremaše tkanje. Digralde. krevet spremiše. Avi i Ama posedovaše kuću. 16. na glavi kapu imaše. čuperak na čelu imaše. [Rig imade savete dobre da im da]. 14. brada beše čista. 11. Drumb. svinje gajili. Sede mirno na sred klupe. Totruhipja i Tronubeina. rukama radiše. njive gnojili. 12. pojas oko grudi. Rig ode dalje pravo putem. dole beše drven pod. govorio i šaputao. Reim i Klegi imena im behu. Muž drvo za prečku na razboju deljaše. 20. kolovrat okretaše. na ramenima kopče. Eikiplugin. Okvinkalva i Arinevja. Žena tu sedaše. Decu dobiše.. koze čuvali i treset kopali. Rob i Ropkinja. zatim leže u sred kreveta. nakon radnih dana. Drot i Hosvi. po sred puta. devet meseci proñe od gostovanja njegova. stajaše kuća s vratima zatvorenim. 27 . a supružnici svako sa druge strane. [Uze Ama. ode zatim dalje. Od njih potiču svi rodovi roblja. 17. Lut i Legjaldi.iskrivljen nos. Kćeri im se zvahu Drumba i Kumba.. ustade u krevet ode. ograde su popravljali. tu sedaše jedan par s poslom svojim. 15. gradili su i lepo im beše. Klur i Fjosni. Isja i Ambat. zvaše se Ropkinja. uñe u sobu. Rig imade savete dobre da im da. Tri noći on ostade stanovaše kod njih. vatra na podu goreše.] 19. [sede mirno na sred klupe i supružnici svako sa druge strane. maramu oko vrata.] 18.

Breid. vodom ga posuše. zatvorena behu. Rig ode dalje pravo putem. Dete dobi Ama. spremiše krevet i stan stvoriše. na grudima broš imade. Doma je odvezoše s ključevima za pojasom i haljinom od kozje kože. Brud. ustade u krevet ode. jedno u drugo gledaše. Hal i Dreng. Tegn i Smid. gradiše i lepo im beše. zatim leže u sred kreveta. 22. stavi ga na sto. 29. stiže do sale. Ristil. Fljod. tetivu uvrtao i na luk stavljao. Unutra uñe. beo od lana. Otac i Majka. Spraki. Feima. lan gladila. žena Momka u lan umota. sedeše pod mladinim velom. Bundinskegi. udadoše za Momka. kola pravio i za plugom hodao. uzeše se. Dete dobiše. u stubu alka. supružnici sedeše. 25. Bondi. 28. 23. Vremenom poraste i lepo mu beše. široke rukave. igraše se prstima. Od njih potiču svi rodovi seljački. domaćica je gledala ruke svoje. senike gradio. Svani. Snar. a supružnici svako sa druge strane. 26. posut beše pod. rukave zatezala. Onda uze Majka šareni zastirač. maramu podiže. snaha. kuću tesao.21. Domaćin je sedeo i strele pravio. sprund i Viv. Kćeri dobiše s ovim imenima: Snot. ralo pravio. se zvaše. 27. Svari. obrve blistave. prstenjem se darovaše. Hauld. crvene puti beše s budnim očima. grudi svetlije. Bratskegi i Seg. 31. 24. vrat belji od svežega snega. 28 . prema jugu vrata okrenuta. bikove je krotio. 30. Bui i Bodi. plavošarenu potkošulju. Rig imade savete dobre da im da.

po sred puta. džilit bacao i franačko koplje. 34. mač isuka. Na sto iznese prepune činije srebrom ukrašene. Rig imade savete dobre da im da. delio blago. štitom je vitlao.] Tri noći on ostade stanovaše kod njih. Stasa Knez u sali. beloputi obrazi. čaše srebrom okovane. 37. 38. bele od pšenice. ustade. 32. pili su i zborili dok dan ne zañe. sve do sale jedne. ibrik s vinom. 39. štedar sa zlatom i prstenjem beše. Knez ga nazvaše. 35. zvaše se Erna. stavi na sto ptice pečene. ime mu svoje dade. ode zatim dalje. doñoše do sale gde Glavar živeše. slaninu i bupce. baštiničke zidine. do kreveta ode. vodom ga posuše. urezivao štit. kći tu sedeše. Sam je posedovao osamnaest imanja. vitkoprsta. polje crveno oboji. naučio da pliva i mač je isukivao. sinom ga nazva. planine injem posute. zamoli ga da uzme baštiničke zidine.zatim uze kriške tanke. [zatim leže u sred kreveta. Iz šume izañe Rig hodajući. oči oštre kao u mladunčeta zmije. stavljao tetive na lukove svoje. zemlju zadobi. bitku izazva. kopljem vitlao. svima dade skupoceni nakit i vitke konje. Poslanici idoše po rosom ovlaženim putevima. konja pusti da juri. lešine napravi. pametna i beloputa. 36. pse podbadao. Zatim je jahao kroz crne šume. prastara selišta. svetla mu beše kosa. Rig hodajući. strele pravio. u svilu ga umota. Sina dobi majka. a supružnici svako sa druge strane. konje jahao. 29 . nauči ga runama. devet meseci proñe od gostovanja njegova. na zastirač ih stavi. 33.

obaraš? radije bi trebalo konja da mamuzneš. 30 . 46. Dan i Danp imaju bogate sale. tad steče pravo i vlast nad imenom Rigovim i znanjem runa. postadoše prastari. duhu mir da pruži. Kund se zvaše jedan. 45. 41. 43. mač da isučeš i neprijatelja obaraš. sečiva im grizu krvave rane. Tako su rasli sinovi Kneževi. bolju baštinu nego što je tvoja. sečiva da otupi. lukavost koristio i bi bolji. Sa Rigom se nadmetao u veštini runa. 47. nauči govor ptica. Tad reče jedna vrana. kopljem vitlali. zajedno su živeli srećni onde. mladiću. snagu imaše kao osmorica ljudi. brige da ublaži. Jod i Adal. večite rune. more da smiri. puštao strele da lete i ptice zaćutaše. štitove oblikovali. sedeše na grani: zašto ti ptice. Ali Kon mladi znade rune. Nid i Nidjung – veštine sve naučiše – Son i Svein – plivanje i na tabli igru –. 42.40. Kon mladi je jahao kroz šipražje i šume. više on znade: ljudski život da spase. Kone. 48. jašu brzo brod preko mora. 44. plamene da zgasi. Arving i Mag. rune vremena. Bur se zvaše najstariji. Kon najmlañi. strele deljali. konje krotili. Isprosiše je i kući je odvezoše. Barn drugi. ode pod lan. povećaše rod. udade se za Kneza.

PESMA O TRIMU 1. Vingtor pobesne kad se probudi i čekić svoj nigde ne nañe, tresaše bradom, bacaše kosu, Jordin sin zaludu oko sebe pipaše. 2. I uze reč i prvo reče: „Slušaj sad, Loki, šta se dogodilo, što niko ne zna ni na zemlji ni na nebu: čekić je moj ukraden.” 3. Otidoše tad do Frejina lepa imanja i uze reč i prvo reče: Pozajmi mi, Freja, tvoje pernato obličje, da čekić svoj možda povratim?” Freja reče: 4. Rado ću ga dati da je i od zlata, dobio bi ga da je i od srebra.” 5. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan imanja asa i stiže unutar imanja jotunova. 6. Trim sedeše na humu, kralj divova, pleteše traku od zlata

za kučke svoje i skraćivaše grivu na kobilama svojim. Trim reče: 7. „Šta se zbiva s asima? Šta se zbiva s alfima? Zašto sam stižeš u dom jotunova?” Loki reče: „Zlo je s asima, zlo je s alfima! Jesi li ti onaj što krije Hloridov čekić?” 8. „Da, ja krijem Hloridov čekić dva dana hoda duboko pod zemljom; niko neće povratiti čekić odande ko mi ne dovede Freju za mladu.” 9. Odlete zatim Loki, pernato obličje šuštaše, dok ne stiže izvan doma jotunova i stiže unutar imanja asa; srete zatim Tora u sred imanja i uze reč i prvo reče: 10. „Nosiš li nagradu za trud svoj? Reci sad iz vazduha istinu o putu! Čovek koji sedi brzo zaboravlja, a onaj ko leži, često laže.”

31

11. „Muka je bilo i ja nagradu nosim: kod Trima je čekić tvoj, kralja divova, niko neće povratiti čekić odande ko mu ne dovede Freju za mladu.” 12. Zajedno divnoj Freji odoše, i uze reč i prvo reče: „Stavi sad, Freja, veo na sebe, pa idemo ti i ja u dom jotunova.” 13. Freja besneše, frktaše od ljutnje, soba se tresijaše i pod njom drhtaše, puče držač širokog ukrasa Brisinga: „Luda za muškarcima morala bih biti kad bih s tobom u dom jotunova otišla. 14. Skupiše se svi asi na saboru i boginje sve na savetu; bogovi raspravljahu temeljito o tom kako čekić Hloridov da povrate. 15. Heimdal uze reč, najbelji bog, budućnost vidi kao svi bogovi vani: „Svezaćemo na Tora veo za mladu, dati mu široki ukras Brisinga,

16. neka mu veza ključeva za pojasom zvecka i ženska odeća preko kolena pada, na grudi mu učvrstimo široko kamenje i vešto maramu zavežimo.” 17. Ali onda reče Tor, pouzdani as: „Mene će asi zvati bednim ako veo za mladu na mene privežu.” 18. Tad reče Loki, Lauvejin sin: „Ćuti sad, Tore, s takvom pričom! Ubrzo će jotunovi u Asgardu stanovati ako ti svoj čekić ne doneseš.” 19. Onda svezaše na Tora veo za mladu i široki ukras Brising, staviše vezu ključeva da za pojasom zvecka i žensku odeću preko kolena da pada, na grudi mu učvrstiše široko kamenje i vešto maramu svezaše. 20. Tad reče Loki, Lavejin sin: „Povedi me sa sobom kao sluškinju, idemo tako ti i ja do doma jotunova?”

32

21. Ubrzo behu oba jarca dovedena, terani u rudi treba da jure; zemlja planu i planine pukoše; Odinov sin teraše do Jotunheimena. 22. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Prostrite slamu po klupama, divovi! Evo mi dovode Freju kao mladu, kći Njordovu iz Noatuna. 23. Krave sa zlatnim rogovima hodaju ovde kraj ograde i ugljenocrni volovi na radost jotunova; blaga imam dovoljno, zlata imam dovoljno, sad mi samo Freja još nedostaje.” 24. Veče brzo pade, tmina se steže i pivo bi nasuto u jotunskome domu; jednoga vola pojede, osam lososa, sve dobre zalogaje namenjene ženama, Sifin muž isprazni tri bureta medovine. 25. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Gde vide mladu oštrije da grize? Nikad ne videh mladu jače da grize ili devojku više da pije medovinu od ove.”

26. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 27. On podiže veo željan poljupca, ali odskoči unazad pravo preko sale: „Zašto Freja ima tako užasne oči? Plamen mi se učini kako žeže iz njenih očiju!” 28. Tu sedeše lukava služavka, reči nañe za odgovor na jotunov govor: „Freja nije jela osam dana u ludoj čežnji za domom jotunovim.” 29. Unutra uñe jadna jotunova sestra; ona zamoli za poklon od mlade: „Daj da crveno od tebe prstenje dobijem ako hoćeš da imaš svu moju ljubav, svu moju ljubav i sve moje prijateljstvo!” 30. Ali tad reče Trim, kralj divova: „Unesite čekić, mladu treba posvetiti, položite sad Mjolnija devojci u krilo, neka nas posvete Varijevim rukama.”

33

31. Hloridovo srce smejaše se u grudima kad postojani čekić oseti; Trima prvo ubi, kralja divova, smrvi tad sav jotunski rod.

32. Ubi i prastaru jotunovu sestru, koja se usudi da zamoli od mlade poklon, ona dobi udare umesto novčića i udarac čekića namesto brda prstenja. Tako Odinov sin nazad svoj čekić zadobi.

PESMA O SKIRNIJU Frei, Njordov sin, sedeo je na Hlidskjalfiju o posmatrao sve svetove. Pogledao je i u Jotunheim, Dom divova, i onde video jednu divnu devojku kako prelazi od očeve šupe do kuće. Od toga zadobi tešku muku na srcu. Skirne se zvaše Freiev sluga. Njord ga zamoli da ode i porazgovara sa Freiem. Tad reče Skadi: 1. Ustani sad, Skirni, idi hitro i zamoli za razgovor s našim sinom; pokušaj da saznaš šta to muči snažnoga momka. Skirni: 2. Gadne reči mogu da očekujem, čini mi se, u razgovoru s tvojim sinom, ako pokušam da saznam, na kog je ljut taj snažni momak. Skirni. 3. Reci mi, Frei, prvi meñu bogovima, to želim da znam: zašto sam sediš u pustim sobama, moj gospodaru, po ceo dan?

Frei: 4. Zašto tebi da kažem, mlado momče, teške brižne misli? Svetlo vilenjačko svetli svih dana, ali ne na moju žudnju. Skirni: 5. Brige tvoje nisu valjda toliko teške da ih prijatelj ne sme znati; u praskozorju vremena zajedno mladi besmo, možemo mi mirno zboriti. Frei: 6. Po Gimijevom imanju hoda ona, videh je, devojku meni tako dragu; ruke joj svetleše, a svetlo s njih punjaše nebo i more.

34

palacavo plamenje. ili će nas obojicu oboriti prejaki jotun. Jesi li od roda alfa ili sinova asa ili mudrih vana. Skirni: 13. Skirni reče konju: 10. Mračno je napolju. 17. koji sam seče rod divova. Reci mu da uñe u našu kuću i popije skupocenu medovinu. koji sam seče ako je hrabar onaj što ga isuče. tu gde sediš na humku i motriš na sve puteve. Skirni ujaha u Jotunheim i stiže do Gimijevog imanja. obojica ćemo stići na cilj. onog što visoko nosi kroz mrak. Jesi li smrti posvećen ili si mrtvac možda? Nikad nećeš ni doveka sresti Gimijevu lepu devojku. Skirni: 8. i moj mač. s konja je sjahao. i tvoj mač. Bolje može da bira onaj ko napred sme nego ko prestrašen jadikuje. Gerd: 16. Frei: 9. pravo preko buljuka divova. mada se bojim da onde napolju stoji ubica moga brata. palacavo plamenje. Reci mi. Jedna robinja reče: 15. Ona mi je tako draga da od pradavna jedan muškarac nije više voleo. neću izbeći onaj dan koji kraj života znači. pastiru. Konja tvog želim. Kakve su to buka i galama što čujem ovde u kući našoj? Zemlja se trese i sve se kuće na Gimijevu imanju drmaju. Gerd: 14. konj po polju pase. Konja ćeš mog dobiti.7. Tu behu nekoliki ljuti psi vezani za kapiju na ogradi okolo Gerdine kuće. Ovde čovek jedan stoji. ti što si sam prejahao preko besne vatre ovamo do moga doma? 35 . onog što visoko nosi kroz mrak. On odjaha do mesta gde je jedan pastir sedeo na nekom humku i pozdravi ga: 11. kako da sretnem mladu devojku. ali nijedan as i nijedan alf ne žele da zajedno budemo. a da me psi ne izujedaju? Pastir: 12. sad moramo krenuti pravo preko planina od kiša mokrih.

Gerd. tanak i ukrašen. znamenitija ćeš biti od čuvara bogova. Skirni: 18. ja upravljam blagom svoga oca. Ludilo i ošamućenost. Skirni: 23. 19. devojko. Jedanaest jabuka ja imam. 30. 26. niti od mudrih vana. Za čuñenje ćeš biti kad napolje izañeš. koji u ruci držim? glavu ću odseći 36 . sve od zlata. tad je smrti posvećen otac tvoj. u tebe će svi buljiti. onda ćeš biti onde gde te niko više videti neće. Prsten uzeti neću iako beše spaljen s Odinovim mladim sinom. Vidiš li ovaj mač. ali verujem da sretneš li Gimija. devojko. Šibom za kroćenje ja udaram i tebe ću ukrotiti. kao uzdarje ako mi budeš rekla da Freju daješ celu svoju dušu. zlata imam dovoljno na Gimijevom imanju. Onda ti nudim prsten koji na vatri beše spaljen s Odinovim mladim sinom. devojko. Gerd: 20. rastu sa suzama i tugom. Trolovi će te tući po ceo dan Tvojih jedanaest jabuka ne želim da imam ni za čiju ljubav. biće borbe izmeñu borbe željnih. Skirni: 21. Vidiš li ovaj mač. osam podjednako teških s njega kapnu svake devete noći. ni za vek naš dok živimo oboje neću se staniti i živeti sa Frejem. onde gde zijaš iza kapije. u tebe će Hrimni zuriti. po svojoj volji. 28. Skirni: 25. niti od sinova asa. tanak i ukrašen. nemoć i bol. tebi ću ih dati. Nasilje nikad neću u životu trpeti ni za čiju ljubav. Sedi sad dole jer hoću da ti kažem nadmoćnu žudnju i dvostruku tugu. 27. koji u ruci držim? od njegovog sečiva pašće prastari jotun. ja što sam prejahao preko besne vatre ovde do doma tvoga. Niti sam od roda alfa.sa tvog vrata ako mi sad reč ne daš. Gerd: 24. Gerd: 22.

Skirni. onde će Gerd njemu dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. 36. sami asi. plemenitije piće nikad dobiti nećeš. devojko. besan je Asa–Tor. Skirni: 38. devojko. kad ćeš sresti Njordova sina i dati mu svoju ljubav. teturati se bez smisla. Reci mi. njih ja urezah. 34. devojčinu radost kod muškarca. 33. Budi onda radije naš gost. 32. Frei će ti biti neprijatelj. čujte kako proklinjem. Sutungovi sinovi. s tvojom voljom. čujte me divovi. 40. živećeš sa suzama i tugom. pre no što skineš sedlo s konja na jednom korenu od drveta robovi će ti njegovi dati kozju pišaćku.gde hodiš po jotunskom imanju. do divovske kuće skakaćeš kad ideš. Gerd: 39. dole ispod Kapije leševa. moja misao beše da boga vana nikada voleti neću. U šumu odoh do sveža drveta grančicu za mañije da uzmem. sad si na sebe navukla bes svih asa. 35. Poslanstvo moje hoću do kraja da učinim pre no što odavde odjašem. Besan je Odin. ti bestidna ženo. šta si učinio u domu jotunovom od koristi za nas obojicu. čujte kako zabranjujem. devojčinu želju kod muškarca. Hrimgrimni se zove onaj čija ćeš sada biti. tih i miran lug. batrgati se bez cilja. s mojom voljom. plač će biti tvoj umesto vedrog smeha. Zloduhe urezujem i tri štapa: ružnu blud i pustošenje i neutaživu pohotu. evo ga pehar ledeni pun stare medovine. Onda Skirni odjaše kući. Gerd: 37. sušica izjedati! Kao čkalj ćeš biti što zgažen osta kad kraj žetvi doñe. njih mogu da razrežem ako povod za to dobijem. S troglavim trolom uvek ćeš se vući ili bez muža ostati. Frei stajaše napolju. 37 . i pozdravi ga i upita za novosti: i korak jedan načiniš. grančicu za mañije uzeh. 31. Bari se zove. Čujte me jotuni. kako oboje znamo. teranje će te žariti.

2. rekoše. 4. one koje oblikovaše kneževu sudbu. i dobre godine svi očekivaše. PESMA O HELGIJU HUNDINGOVOM UBICI I 1. Duga je jedna noć.” 7. reče drugome: “Vidim ovde nešto! 6. gladan gavran na drvetu sedeše. kad Borghild rodi svoje voljeno dete. Ništa ne manjkaše Ilvingovom sinu. Hringstad. kralj lično stiže iz buke bitke. nama će radost doneti. prijatelj je kurjaka. nadaleko znan postaće. dok gradine padaše po Bralundu. duge su dve. tačno ga učvrstiše ispod sale mesečeve. Dan je stigao! obučen u oklop stoji Sigmundov naslednik. Garda pozdravi sina poglavice. tih i miran lug. 3. Nazva ga Helgi i dade mu Solfjel. 8. mogu li izdržati da me jedu tri? mesec mi dana često kraći izgledaše nego sad noć čežnje. Bari se zove. Krajeve svezaše na istoku i zapadu okolo zemlje kojom kralj vladaše. Himilvang. Konce sudbine pletoše snažno. 5. zmija krvi skovana za Sinfjotlijeva brata. sveta voda tekoše s Nebeske planine. suñaje doñoše. tad Helgija dubokoumnog rodi Borghild u Bralundu. U prastarju vremena dok su orlovi kričaše. onde će Gerd tebi dati nežne zagrljaje kad noći devet proñe. prema severu baci Nerijeva kći jedan kraj naredi mu da uvek drži.Skirni: 41. Snefjel i Sigarvol. kako obojica znamo. U tmini noćnoj ležaše imanje. pruži luk mladome knezu. dan star! seva očima kako ratnici čine. 38 . Hatun. kao kralj biće najbolji od svih. pletoše i zatezaše konce od zlata. Frei: 42.

18. 39 . S leña konja dade Hognijeva kći – zvek štitova uminu – odgovor Helgiju: “Još uvek imamo. Odinov bes on im nagovesti i oštru oluju čelično sivih vrhova. u radosti i vedrini. Moj sopstveni otac obećao me je drugome. 14. mesto borbe odrediše na Plamen planini. 12. Hjorvard i Havard. što dugo vladaše nad zemljom i ljudima. od njega baštinici krvarinu ne dobiše. Geirmimijev rod bi iskorenjen. 10. Nikakvu globu ne htede da im plati. poprskane krvlju po oklopima svojim. i munje sevahu iz svetla što stiže. 16. Kralj ne dopusti ratnici da čekaju. druga posla doli pivo da pijemo kod mladoga kneza. Helgi. i oca svog i očevu baštinu. dao me za Granmarova užasna baštinika. ne štedeše plen iz krvave bitke. valkirije jahaše preko Himilvanga. 11. Poglavice krenuše na susret mačeva.9. Iz Vučje šume upita mladi kralj poluboginje s juga kad dan svanu da li bi da ga prate do kraljevskog imanja – oružje zvečaše – kad veče pade. mislim. 15. Hundingovi sinovi. a veze zrakova svetleše sa kopalja. 13. Stasa on u krugu prijatelja. dade svojim gardistima zlato za nagradu. Tad blesnu svetlo s Plamen planine. Frodijev mir prekidoše vojske neprijateljske. mnogo oni izgubiše u bitci. 17. Zatim digoše Hundingovi sinovi zahtev da dobrima i zlatom krvarinu plati. preko tla ostrva juriše Odinov pas. ali ja sam. kraljev sin. sama Hodbroda nazvala – neustrašivog kralja – mačjim sinom. Knez se odmaraše pošto dole obori Alfa i Ejolfa kraj Orlovskog kamena. petnaest zima beše knez samo kad tvrdoga Hundinga obori.

– i dvostruko toliko ljudi kralj ima preko u Hatunu. Vladar poslaše poslanike preko zemlje i mora da skupe posadu. 29. Moj verenik stiže za nekoliko noći ako ti ne izabereš poprište za njega ili uzmeš devojku silom od kralja. tako da se ceo buljuk ratnika probudi. Helgi upita Hjorleifa. 27. bogato oni žežnog zlata ponudiše ratnicima i sinovima ratnika.19. Mladi kralj odgovori drugome: “Dugo je trebalo brojati od Traneira sve ratne brodove s dugim glavama koji ujedriše kroz Orvasund. 22. 23. i hrabri ljudi žmiriše na jutro. ne odoše sa sabora talasa mada Agijeva zla kći htede da sruši konje pramaca. Dvanaest stotina vernih ljudi. poglavice podigoše visoko gore grubo tkana jedra na Varinsfjordu. Kralj naredi pramčani šator s broda da bace. kao bregovi pukoše u udaru talasa. zlatom ukrašeni dobri dugi brodovi. Vesla krckaše i gvožñe lupaše. Ponosni jedreše od Stavsneseta. Helgi naloži da jedra dignu. ovde će biti borbe!” 26.” Helgi: 20. “Zamoli ih da požure do bornih brodova. vikinzi veslaše. odjekivaše štitovi. 40 . “Nikad se ti nećeš bojati Isungovog ubice dok ja živim mač će zvoniti. spreme se za put od Brandeisunda!” A poglavica čekaše dok ogromni buljuci ratnika ne stigoše sa Hedinseja. svoga prijatelja: “Jesi li pregledao hrabru vojsku?” 24. 25. Takva beše buka kad se sudariše duge kobilice s Kolginom sestrom. 28.” 21. šumeći jurnu kraljeva flota daleko od zemlje.

sem Sinfjotlija. mrzilac bekstva. svima ja otac bejah. tvog sopstvenog brata ubica ti posta. “Ti beše proročica na Varinseiju. reče jednom. iz Raninih šaka istrže ona kraljeve dobre morske životinje kraj Gnipalunda. u sred flote. “Reci to večeras kad svinje budeš hranio i vukao na čabar kučke tvoje. “Malo ti imaš životne mudrosti kad tako baljezgaš o jednom knezu. sad su Ilvingi s istoka stigli. Sinfjotli reče – baci prema prečki crveni štit i ivicom od zlata. trolovska valikirijo. 31. Ali visoko iznad mora jahaše Sigrun s njima i spase ih sve i brodove njihove. ti nikog drugog ne htede da imaš. ali neprijatelji gledaše sa Svarinshauga uz silan bes skupljenu vojsku. Štetu ti izazva. dok ti ljubljaše usne robinja kraj mlina. 39. 32. sam ti imaš jednu hranu za vukove. 35. Bogoroñeni Gudmund upita: “Ko je vladar. Nas dvoje zajedno na Saganesu dobismo devet vukova. odvratan i pohotan kod Alfara bejaše! Svi Odinovi ratnici se tukoše da tebe uhvate lažna ženo. vukao se kao vuk po kamenjaru i urvinama. 34.” Gudmund: 41 . onaj što zemlji jedri s tom jakom flotom?” 33.30. rane si sisao hladan oko njuške. Tako leže s večeri u Unavagiru kneževa flota lepo ukrašena. željni borbe kraj Gnipalunda. Onde će Hodbrod sresti Helgija. 38.” Gudmund odgovori: 36. ti gadna ženturačo. on beše zaliva čuvar koji umede da odvrati i reči izmenja sa plemenitim knezovima –.” Sinfjotli: 27. onaj koji često orlove nahrani. i laži govoraše.

“Ti postade Granijeva nevesta na Bravolu. Skodemoen drhtaše onde gde projahaše. osećaše na rastojanju jahanje ljudi od roda: “Sad su besni. Kneza sretoše na dvorištu. “Bilo bi bolje. jedan drugi put beše ti Imdijeva kći. ljubavnica odevena. da li još da govorimo?” Sinfjotli: 44. tebe kod Gnipalunda divovke iz Torsnesa uštrojiše. Nisu dobri Granmarovi sinovi. spreman da kasaš. to jasno pokazivahu. Sigejrov posinče! provuče se ispod čekića uñe u šumu gde vukovi zavijahu.” 47.40. znamenit postade zbog dela niskoga. 48. 41. sa zlatnim žvalama. “Ti ne posta otac vukova fenrira.” Sinfjotli: 42. umoran i splasnut kao ženka irvasa postade na mnogim planinskim stazama dok me nosaše. ali istinit govor kneževima se pristoji: u Moenovim domovima ne nedostajaše želje za mačeve. Ratnicvi jahaše besnom brzinom na Svipudu i Svegjudu do Solheima. mada si stariji od svih njih. tvoga sopstvenoga brata grudi ti rascepa. javiše da neprijatelja treba časom očekivati. Nivlungi. orlove sad obradovati u otvorenoj borbi nego se rečima svañati bez ikakve koristi ma koliko vrelo mržnja gorela. 46. sav jad tebi zapade. “Ti beše bedan radnik: Gulnije koze ti muzaše. sa kacigom na glavi stajaše Hodbrod napolju.” Gudmund: 42 . Sinfjotli. – gubi se sad!” Helgi: 45. kroz orošene doline i sumračne padine. “Radije bih kraj Frekasteina polegao gavranima leš tvoj nego vukao na čabar kučke tvoje ili svinje hranio.” Gudmund: 43.

“Nek konji jure na glavne sabore. sasvim si zaslužio zlato da zadobiješ i valkiriju uz to. veseli Ilvingi. Hognijevu kći sad si dobio. 52. ali eno u Sognu stoji sedam hiljada. kneže. Ingveov baštiniku. Alfa starog! Oni će s radošću u bitku krenuti. na miru vladati. 54. vojska Volsunga pamtiće susret. Ubrzo će Helgi stići na sabor mačeva. divalj od želje za borbom. “Ovamo jedre brodovi brzo prema obali. štitova gomila. srećan ti vladaš u ringstadu sad kao pobednik. ako još može plamenom rane da vitla. Atlija i Ingvija. Divljaše oluja čeličnosivih vrhova kad se neprijatelji sretoše kraj Frekastejna. uvek beše Helgi Hundingov ubica prvi u buljuku gde se ljudi boriše. Sporvitni na Sparinsheiju. poglavico. Melni i Milni do Merkskoga. rezana vesla. kraj Gnipalunda u luci leže plavocrne životinje talasa zlatom opremljene. Pozovit Hognija i Ringove sinove. jeleni prstena s dugim prečkama. a Sigrun vikaše: 55.” Hodbrod: 51. 50. Na obalu izlazi petnaest buljuka. to je najveća snaga njihova. 56. dobri kraljevi ljudi. vile rana leteše. ti koji si oborio kneza onog beg što mrzi i i uzrokuje smrt neprijatelju.” 53. neuplašen beše. “Sad ćeš. i sreću imati. kao kamen beše srce u grudima njegovim. A ti. Dole s neba Helgiju u zaštitu stigoše valkirije – buka bitke jačaše – konje divovki jedoše Huginovo seme.49. nek nijedan čovek kod kuće ne ostane. gotova je bitka!” 43 .

nesreća bi stigla tog pivara. prijatelja nikakvog nemam više. Jer rod je moj kraja blizu kao truo javor u šumi. svako vidi kako bespomoćan usamljen starac stoji. bez izdaje. Da mi u osveti mač pomože. prazan stoji ničim ispunjen gubitak sina more što mi dade. Bolan je bio udar talasa kroz očevo imanje roda. niti moga roda more je pokidalo žicu što je od mene istkana. otkad mi sin. brata oluje. Svog mrtvog oca i majku ipak iz sećanja prizivam. Sad teče jotunova reka rane kraj mrtvoga roñaka vrata. Mene je more teško opljačkalo. teško se peva o smrti roda. bezbedan ne bi bio da mi snage dotiče. blažen iz života nesta. moga roda štit.SKALDIČKA POEZIJA Egill Skalla-Grímsson GUBITAK SINA Teško je tasom jezika meriti blago Oca palih tužan sad prizivam Vidurovu pljačku iz zakutka misli. leš sina što besprekoran čovek posta. 44 . bez nade ide čovek koji nosi leš svoga sina na zadnje mesto. u mojoj pesmi mrtvi će časno večno živeti. Teško je Ran udarila po meni. jakoga Egija. Ali moć osvete nemam nikakvu protiv besne vlasti Egijeve. Zgrčen bolom s mukom mogu dići na svetlo medovinu skupu koju Frigin muž u prastarju iznese iz Jotunhejma.

oprezan postajem u četi bez prijatelja. Često u mislima napred hrli da brat moj otide. Vidim dobro pohlepnu mu ruku Tako je rečeno da naknadu za sina samo onaj dobija koji otac novog sina postati može. tragajući pita oko moje. gde prijatelji obitavaju. dno šlema gde rune rastu ja više podići nikako ne mogu. Oca svoga reči pomno slušaše i kad protiv mene svi govoraše. Na Bilejgovo imanje dečak je naš stigao. moja ga žena na svet donese. mada moje pravo niko ne dira. znam da je svoje ime časno od poruge čuvao. jer tako naglo plamen bolesti sina moga iz života otrgnu. Sećanje dobro takoñe krije da prijatelj asa u Valhali primi roda stablo kome rast darovah. 45 . Ali prema meni stoji kradljivac medovine srcem tvrdim mržnje pun. S prezirom gledam dela ljudi. sin moje žene. kad u buci bitke sam stojim: ko sad hita mome boku bez straha u trenu opasnosti? Na muci mi on treba. jedva postoji meñu ljudima na zemlji. samo da ga u stasala čoveka sudbina pusti da odraste. jer bedni kvaritelj roda krvarinu uzima za brata ubijenog.Dobro znam: u dečku mome bedniku traga ne beše. koji se može zvati uskrsnulim čovekom namesto roñaka. Neko kome bezbrižno veru možeš dati. beše mi štap na mnogoljudoj stazi. Gospodaru koplja dadoh naklonost siguran bejah verom u njega. dok pobede davalac prevrtljivi prijateljstvo sa mnom ne raskinu. ruka što drži moju snagu.

46 . pre no što devojka bude roñena lepa kao Stejngerd i njoj ravna. Stenje i kamenje će plutati lako kao zrnevlje po vodi .to nas ne može radovati. stalno se žali ona što bi suviše mala. Pesmu želim da spevam pre no što na brod odem i u Svinadal je pošaljem. Ako sve ove reči do njenih ušiju dopru. a prva polovina i u Sagi o stanovnicima vodene doline. Zglob joj ja ugledah gde kraj praga stajaše mlada. Kormak Ogmundson Plamte oba obraza blistave oči k meni preko praga od devojke .pre no što mi devojka dosadi zemlja će u more potonuti i velike planine se pomeriti. i duh onaj što izdajnika sili na svetlo dana u otvorenu borbu. ipak mi je Mimirov prijatelj utehu poklonio protiv udara sudbine: Meni dade Fenrirov suparnik veštinu jednu bez mane kakve. bogova zaštitniku. naći sebi mesto u dubinama.nikad se moja čežnja neće ugasiti. Dvostruko kao sebe sama pa i više ja volim nju. reče baba. 9 Ova strofa o lepom Ingolfu Torsteinsonu stoji u Sagi o Halfredu. ipak ću vedar i bez straha kao čovek smrt susresti.Ne od želje žrtvu prinosim Vilijevom bratu. Bedni živote! Sestra vuka onde dole na rtu stoji -. Nepoznati skald Sve odrasle devojke žele da imaju Ingolfa. vitka devojka . gde ona ogrlicu sjajnu okreće. pa makar mi samo dva zuba u gornjoj vilici visila9. Ingolfa htela da imam. I ja bih.

kad sam vlada bitke željan kralj. Mislim da kralja znaš. i veliku bitku vodi. 14 Ostrvo u fjordu Boknfjord. i šta mogu da jave. Okušaše uznapredovalog. (VALKIRIJA) Odakle dolaze. Ču li kako se oštro u Hafsfjordu boraše. iskeženih čeljusti i ukrašenih strana. . Belovrata stajaše blistavih očiju i gavrana pozdravljaše. Muškarce ne voleše. visokorodni kralj protiv Kjotvija bogatog? Brodovi stigoše s istoka. koji visoko na bregu sedeše10. dok o Haraldu Lepokosom junačka dela kazujem. hvali. borbe behu željni. kad kljunove svoje tako izrana krvave? Meso u kandžama nose. Puni behu boraca i belih štitova. na Kvinaru11 stoluje. o velikim delima želim da kazujem koje devica gavranu. izbledelim natkrovima. obrisa se oko kljuna i o odgovoru razmisli: (GAVRAN) Haralda pratismo. velike brodove vodi sa zlatnim obodima. potomka mladog od kako se izlegosmo. zapadna koplja i valandski12 mačevi. Ptica krilima tresnu pobratim orla. gardisti. Mudra izgledaše valkirija. Kralj flotu pusti jer rat očekivaše. Tad se umori protiv Luve16 12 13 Poreklom iz Vallanda (Francuska). koja mogaše dobro da govor ptica razabire. rukavice paperjem punjene i tople odaje. glavar nad norvežanima. Noćas mora da su bili gde znadoše da palih ima.Torbjorn Hornklofi PESMA O HARALDU Slušajte. 10 Zbog pominjanja gavrana. crvenim štitovima. 11 Nije sigurno utvrñeno gde je to mesto bilo. Stade udaranje po štitovima pre no što Haklang15 pade. čuh je. megdandžije urlahu na bitku izazivahu. Čovek iz istočnih zemalja. za ostrvljane čovek iz Norveške. beloputa. smrad leševa iz kljunova izbija. gospodar istočnjaka13 koji življaše na Utsteinu14. kurjački zavijahu. ova se pesma zove još i Pesma o gavranu. koji ih nauči da beže. Kratkodnevicu nazdravlja napolju. mlad vatru preziraše i u kući sedenje. Halvdanova sina. 15 Torir Haklang. gvožñem pretiše. po Snoriju sin Kjotvijev. gavrane. katranisanim veslima. sjajnokosa.

orni hitaju veslima da zamahnu. pozlaćeno remenje26 Holgi je po predanju bio kralj oblasti Halogaland. napred jure brodovi na kraljevu naredbu. Uzbuñeni su kad bitku očekuju. 21) stoji da se Harald. hunsku rudu23 i devojke sa istoka24. Otud se štitovi nazivaju „Svafnijeva brezova šindra”. 19 Deo Norveške u kome se nalazi fjord Hafrsfjord. delo za čuvenje to beše.zemlju da brani. dok njihove muževe bogato hraniše. izgleda nakon bitke. ovde verovatnije. s glavama ka dnu i stražnjicama na gore. 20 Jednooki i Frigin zagrljaj su metafore za Odina. Pali ležahu onde na pesku poklonjeni jednookom. On prezre ostrvskih riga i hordana devojke. 25 Bronja. 24 U tekstu stoji „man”. Žalosni momci Svafnijevu brezovu šindru18 staviše da blista na leñima. Friginom zagrljaju20. hunska ruda je bez sumnje zlato. 22 Ostrvski rigi su stanovnici ostrvlja u oblasti Rogaland. a 48 . robinja. (VALKIRIJA) O prilikama za skalde valjda te mogu pitati? Ti zacelo dobro znaš četu ljudi što Haraldovu pratnju čini? (GAVRAN) Po oklopu njihovom i prstenju od zlata vidi se da kralja znaju: crvena krzna nose i bogato ukrašene štitove. i da je ona majka Eirika Krvave sekire. i uze hrid za štit. kamenje kao kiša padaše. blaga dobijaju puno i lepih darova. 21 Po Snorijevoj Sagi o Haraldu Lepokosom (Zemljokrug. gl. Odinovo stanište Valhala je bilo pokriveno štitovima. koji ženu iz Danske uze. verižnjača. 26 Remen za nošenje mača. na pijanci nego da Harald kurjaku krv palih uskrati. hvalisave devojke. Juriše preko Jerena19 bogatuni sa istoka nazad kući iz Hafrsfjorda željni medovine. Pod sedišta se zavukoše ranjeni ratnici. debelovrati gospodar17. ćerkom kralja Eirika sa Jilanda. oženio Ragnhildom. od prstenja ispletene košulje25 i posrebrene mačeve. 17 Po Snoriju kralj Kjotvi. hordi su stanovnici Hordalanda. sve iz Heidmorka i iz Holgijeva roda22. O čemu će drugom sad zboriti Ragnhildine služavke21. što znači „devojka” i. (VALKIRIJA) Koliko izdašan može biti nadaleko čuveni glavar prema hitrim ratnicima koji kraljevstvo mogu braniti? (GAVRAN) Bogato je drži junačku vojsku. 18 Svafni je bog Odin.nadimak kralja Haralda do bitke u fjordu Hafrsfjord. one koji u dvoru kocke bacaju. omču habaju i držač za veslo lome. „Onaj sa čupavom kosom” . 23 „Hunski” se odnosi na južne zemlje. 16 visokorodni kralj.

Samo se u ratnike velike on pouzda. 49 . bezuhog. one koji u štitove udaraju. razumni kralj. o onima koji u središte bitke idu. Ubij takve varalice! (VALKIRIJA) O sviračima i ludama malo sam te pitala: 27 Jedna od dvorskih luda. (VALKIRIJA) O životu megdandžija. prstenje na rukama koje im Harald izabra. za borbu smeli momci? (GAVRAN) Vukoglavi se zovu oni što u sudaru vojski krvave štitove nose. Drugi pak preko vatre nose raspaljeno iverje. i ludosti pravi kralj da se smeje.i gravirane šlemove. plamene treske pod pojasom kriju. ti pijaču krvi mrtvačke. možeš li mi štogod reći. Kakvu nagradu dobijaju Andad27 i njemu slični u domu Haraldovom? (GAVRAN) Psa svog voli Andad. Koplja crvene kad napred jure zajedno u bitku.

30 Vidi Abbo Floriacensis Passio sancti Edmundi iz oko 980. koje Ari koristi u svome tekstu po tadašnjem načinu pisanja. VII. Ali gde god je nešto pogrešno predstavljeno u podacima koji su dati ovde. koji su oboje znali mnogo i imali poštovanja vredna znanja. 29 Uglavnom se smatra da je ovaj spisak kraljeva kasniji umetak u tekstu. IX. kralj Engleske30. sina Halfdana Crnog. i Torkel Gelijev sin. Ingolf se zvao jedan norenski čovek za koga je istinito rečeno da je prvi put otišao iz Norveške za Island onda kad je kralj Harald Lepokosi imao XVI godina. koji beše prvi od tog roda da bude sam kralj cele Norveške29. kako to piše u sagi o njemu. Po onome što smatraju i što su izračunali Teit. O računanju vremena. VI. kralj Oplanda.SREDNJEVEKOVNA ISLANDSKA PROZA Ari Torgilson Mudri KNJIGA O ISLANðANIMA28 Schedæ Ara prests Knjigu o islanñanima sam sačinio prvo za biskupe naše Torlaka i Ketila i pokazah je njima obojici i Semundu svešteniku. O uvoñenju hrišćanstva na Islandu. A kako se njima dopala takva kakva je ili da je nešto proširim. Ovaj prevod je urañen sa tekstualnog izdanja Anne Holtsmark u seriji Nordisk filologi. i Torid. ali bez rodoslovnih spiskova i godina za kraljeve. . O naseljavanju Grenlanda. Island je naseljen iz Norveške u danima Haralda Lepokosog. otac Halfdana Crnog. IV. bejaše otac Eisteina Prde. otac Godroda Lovačkog kralja. O stranim biskupima. O biskupu Gisuru. Incipit Libellus Islandorum I. III. U prevodu sam sve rimske brojeve. O uspostavi Altinga. O naseljenicima i zakonodavstvu. preneo u arapske. O podeli zemlje na četvrtine. In hoc codice continentur capitǔla Ova knjiga sadrži sledeća poglavlja: I. kći Snorija Dobrog. sin Ragnara Čupave nogavice. sin biskupa Isleifa i najumniji čovek koga ja poznajem. VIII. godine. dao da se ubije Eadmund Sveti. otac Halfdana Blagog i Hranoškrtog. O naseljavanju Islanda. otac Haralda Lepokosog. koji se seća daleko u prošlost. Svesabora. onda se treba radije držati onoga što se pokaže kao istinitije. a drugi put nekoliko 28 Ari Þorgilsson hinn fróði Íslendingabók. II. ja sam napisao ovu knjigu na isti način. sin švedskoga kralja Olafa Tesara. Dodao sam i nekoliko najnužnijih komentara i na nekoliko mesta napravio nov pasus radi bolje preglednosti. moj brat po uzgoju. V. A to beše 870 zima po roñenju Hristovom. i povećao je onim što sam bolje saznao kasnije i sad je šire ispričano u ovoj knjizi nego u onoj. to se zbilo u vreme kad je Ivar. Halvdan Belokosti. moj stric.

koje je kasnije prisvojio. Za to mu je svaki čovek ovde u zemlji dao po jedan novčić. naselio se istočno na Sidi. Ulfljot je stanovao istočno u Lonu. sin naseljenika Ingolfa i otac zakonokazivača31 Torkela Meseca. oni koje su norvežani zvali pape. To mi je ispričao Torkel Gelijev sin. Mesto na koje je tad prvo izašao na kopnu. a Ingolfsfel jedno mesto zapadno od reke Olofso. To je poreklo ljudi iz Side. A Ulfljotovi zakoni su tad ponajviše dati u skladu s onim što beše zakon za sabor za Gulating. sin Ragnvalda kneza od Merea. stigao jedan čovek sa istoka imenom Ulfljot i prvi doneo zakone iz Norveške. norenski čovek. sve dok Olaf Krupni nije odlučio da svako ko putuje izmeñu Norveške i Islanda ima da plati kralju pola marke izuzev žena ili muškaraca koje on od toga oslobodi. jer je smatrao da će zemlja ostati bez ljudi. ili u skladu sa savetima Torleifa Umnog. morao kralju da plati 5 era. nazvano je Ingolfshovde. Po tome se moglo videti da behu irci. sve dok kralj Harald nije stavio zabranu. III. sin Eivinda Istočnjaka. nastanio se zapadno u Breidafjordu. To je poreklo ljudi iz Eijafjorda. i ostavili su za sobom irske knjige. To je poreklo ljudi iz Breidafjorda. A tad poče veliko iseljavanje ovamo iz Norveške. Ali kad Island bi široko nastanjen. To mi je ispričao Teit. To je poreklo ljudi iz Mosfela. Dimnom zalivu. Svesabor je po savetu Ulfljota i sveg naroda uspostavljen onde gde je sad. Onda su ovde bili hrišćani. jedan norenski čovek. Ali oni su kasnije otišli. nastanio se severno u Eijafjordu. Ali rečeno je da je Harald bio kralj sedamdeset zima i napunio osamdeset godina. II. A pre toga je sabor bio na Kjalarnesu. Rolaug. sina Horda-Karija. o tome gde bi trebalo što dodati ili što oduzeti ili utvrditi na kakav drugi način. On se nastanio južno u Reikjaviku. istočno od Mintakseira. Ti zakoni su tada nazvani Ulfljotovi zakoni. 51 . Ketilbjorn Ketilov sin. To je početak one dažbine koja se sad zove namet na iseljenje. Ulfljot beše otac Gunara od koga potiču ljudi iz Djupdala u Eijafjordu. Aud. Helgi Suvi. onom koji je Torstein. zvončiće i biskupske štapove. Tad je Island bio pod šumom od planina do obalo dokle dopire plima. onaj koji je po Ulfljotovom savetu pregledao ceo Island pre nego što je Svesabor uspostavljen.zima kasnije. Rečeno je da je Grim Geitskor bio njegov brat po uzgoju. a ponekad više. norenskog kneza. Jedan čovek je osuñen da bude 31 Zakonokazivač je bio bio dobar poznavalac zakona koji je morao znati napamet celo običajno pravo i naglas ga kazati pre nego što bi počeo pravni sabor u nekom od staroskandinavskih pravnih okruga. kći Ketila Ravnonosog. nastanio se južno na gornjem Mosfelu. ako ne bi bio posebno osloboñen toga. jer nisu hteli da budu ovde zajedno sa paganima. Onda su se namirili tako što je svaki čovek koji je odande išao ovamo. držao zajedno sa glavarima koji su u njemu učestvovali. A on je taj novac kasnije dao za svetilište. Ali ponekad se plaćalo manje.

Ali niko im od onih koji su to znali nije mogao reći da li je u ta dva polugodišta jedan dan više ili cele nedelje. a svi se drugi probudiše. kad on zaćuti. po računanju umnih ljudi. sin Olafa Doručja. godina nakon ubistva kralja Eadmunda. A kasnije. Po njemu su nazvali onaj rascep u planini gde su našli leš. i 4 dana preko32.van zakona zbog dužničkog ubistva jednog roba ili osloboñenika. On je posedovao zemlju u Crnim šumama. pa da se vidi hoće li to što pomoći. to znači 52 nedelje i 12 meseci po 30 noći svaki. on kasnije zaspa. kad su ljudi stigli na sabor. Torarin Ragijev brat. svi će hvaliti ono što bude rekao. To mi je ispričao Hal Orekjason. tako da će svi ljudi ćutati dok Torstein govori na brdu od zakona. To mi je ispričao Ulfhedin. a da on sam bdi dok svi drugi spavaju. tako da kasnije više nije bilo slobodne zemlje. a ja sam izabrao sadržaj uobičajen u prevodima na savremeni jezik. Zato je za sve slobodno da seku drva u tim šumama za upotrebu na Svesaboru i da na padinama napasaju konje. Pravilno računato u svakoj godini ima 365 dana ako nije prestupna. Taj je san protumačio Osvif Helgijev sin. A posle. I on je to bio 20 godina. I bi kako je Osvif protumačio san. Ta je zemlja posle postala zajednička i seljaci su je dali na upotrebu Svesaboru. sin naseljenika Henga. postade zakonokazivač nakon Ramna. sin Halsteinov. činilo mu se. umro kralj Harald Lepokosi. A onaj čovek što je ubijen. postao zakonokazivač nakon Ulfljota. sin naseljenika Torolfa Bradonje iz Mosta i Oske. A njegov unuk po ćerci je nazvan Torvald Krivobradi. On je to bio 20 leta. deda po majci Gelija Torkelovog sina. On se od tada zove Kolov rascep. Oni su obojica bili veoma učeni ljudi. onda VII godina budu podjednako 32 Dva osnovna prepisa Arijeve knjige imaju donekle različit tekst u ovom delu. Ali. On je bio iz Breidafjorda. Ali bio je jedan čovek po imenu Torstein Crni. Najumniji ljudi ovde u zemlji izračunali su da u dve polugodine ima 364 dana. Torstein Crni je sanjao kao da stoji na brdu za kazivanje zakona pred mnogo ljudi. Umni ljudi su ispričali i da je Island potpuno nastanjen za LX zima. i to odmah bi zakonom utvrñeno po predlogu Torkela Meseca i drugih umnih ljudi. zvao se Kol. On beše iz oblasti Rangahverfi. a ne bude povećana po onom računanju. svi vrlo pohvališe taj predlog. Zvao se Torir Krivobradi. Otprilike u to vreme je Ramn. To je bilo LX. Po našem računanju ipak ima 364 dana. onaj koji je kasnije otišao za Istočne fjordove i svoga brata Gunara spalio u kući. Ali kad se svaka sedma godina po našem računanju produži za jednu nedelju. On beše iz Borgarfjorda. kći Torsteina Crvenog. a zimu ili dve pre nego što je. Torstein predloži sa brda od zakona da se godina poveća jednom nedeljom svakog sedmog leta. IV. Tada ima jedan dan više. Onda bi u to vreme godine poznali po kretanju sunca da se leto povlači ka proleću. 52 .

sin Torkela Blundketila sina. iz Borgarfjorda. a oni što žive zapadno od Skagafjorda. Ali stvar iza toga ode na Svesabor. Na saboru beše veliki sukob izmeñu Torda Gelija. trebalo je da svugde iznesu stvar na istom saboru. koji je zajedno sa Kokoš-Torijem spalio u kući Torkela sina Blund-Ketila u Ornolfsdalu34. Po Sagi o Kokoš-Toriju je inače sam Blund-Ketil spaljen u toj kući. sin Torsteina Ingolfovog sina. nisu hteli da putuju na skagafjordski sabor. On je zemlji dao ime i nazvao je Grenland. i Oda. jer se ljudi onde nisu mogli dogovoriti na drugačiji način. koja beše žena Torsteina Egilova sina.duge po oba računanja. postao je zakonokazivač nakon Torarina Ragijevog brata. Rekao je Keltski: vučić Zapaliti kuću u koju se protivnik sklonio tako da živ izgori u njoj bio je jedan od uobičajenih načina ubijanja na Islandu u to doba. Ali onda počeše da se biju na saboru tako da sabor nije mogao da se održi u skladu sa zakonom. a i više drugih koji su učestvovali u spaljivanju. Kasnije su osnovani četvrtinski sabori. onda treba produžiti sedmu godinu. Tada padoše Toralf Lisac. Zelena zemlja. Veći broj ljudi koji se pominje u ovoj knjizi. nisu hteli da putuju na eijafjordski sabor. brat Alfa iz dolina. sina Olafa Feilana33 iz Breidafjorda. Tada padoše mnogi iz Odove čete. Saborski rt. pronašli su i naselili sa Islanda. iz čete Torda Gelija. ali to nisam posebno komentarisao. pominje se i u jednom broju saga o Islanñanima. 34 33 53 . jer je Herstein. Tada je Tord Geli održao s brda od zakona govor o tome kako je teško za ljude da otputuju na strani sabor da podignu tužbu za ubistvo ili poniženje. Nabrojao je sve prepreke na koje je naišao dok nije postigao svoje pravo u tome slučaju. njegovu sestričinu. i tada Kokoš-Tori bi osuñen na izgon i kasnije ubijen. Torvald. Onu zemlju koju nazivaju Grenland. i to ostao 15 leta. sin Odov. i rekao da će biti teško za mnoge ljude ako se to ne popravi. Nakon toga Torgeir Torkelov sin iz Ljosavatna beše zakonokazivač 17 leta. Ali na Svesaboru je trebalo da u sudu i zakonodavnom veću bude podjednako iz njihovog sabora kao i iz drugih četvrti. V. onoga što beše nazvan Jezik-Od. Ali u četvrti Nordlending osnovaše četiri sabora. Oni što žive istočno od Eijafjorda. Eirik Crveni se zvao jedan čovek iz Breidafjorda koji je otišao onamo i uzeo zemlju onde u onome delu koji je kasnije nazvan Eirikov fjord. Tada su podelili zemlju u četvrti. na onom mestu koje se od tada zove Tingnes. Tada je zakon bio takav da je tužbu za ubistvo valjalo pokrenuti na onom saboru koji je najbliži mestu ubistva. Ona je bila kći Helge i Gunara i sestra Jofride. Ali Tord Geli je vodio tužbu. Ali tužba je podneta na onom saboru koji je držan za ljude u Borgarfjordu. To mi je ispričao zakonokazivač Ulfhedin Gunarov sin. VI. Torkel Mesec. a oni koji su pripadali istome saboru. i tu se opet potukoše. imao za ženu Torun. tako da su u svakoj četvrti bila tri sabora. Ali ako padnu 2 prestupne godine izmeñu onih godina koje treba produžiti.

aprila. Vreme od 10 nedelja od početka leta je padalo izmeñu 18. A kad je Eirik počeo da gradi zemlju. 37 Leto. A kada je stigao na istok35. Otići na istok značilo je otploviti u Norvešku Namolili su kralja da ih ne ubije. I nagovoriše Hjaltija da krene nazad u Laugardal sam dvanaesti38. uveo je hrišćanstvo u Norvešku i na Island. Ali nakon što je proveo ovde jednu zimu ili dve. Oni su onde u zemlji našli i na istoku i na zapadu ljudska staništa i komade čamaca od kože i stvari spravljene od kamena. ali do tog vremena behu stigli nedelju dana ranije. Ali ipak je bilo više onih koji su odgovarali od toga i odbili. Ali istoga leta stigoše u Norvešku Gisur i Hjalti i izmoliše ih od kralja36. Kralj Olaf. On je ovamo poslao jednog sveštenika po imenu Tangbrand koji učio narod hrišćanstvu i krstio sve koji su uzeli novu veru. 38 Sam dvanaesti znači da je sa sobom vodio jedanaest ljudi 36 35 54 . to jest letnja polovina godine. sin Trigvija. Uzrok je bio što je na brdu od zakona ispevao sledeću strofu: Na bogove neću da lajem. sin Teitov. ali mi Freija izgleda kao kučka. Oni mu obećaše da će se nanovo potruditi da narod ovde prihvati hrišćanstvo. pošto je prethodnog leta bio osuñen na Svesaboru za bogoskvrnuće. Prethodnog leta je odlučeno da se ljudi skupe na Svesabor kad proñe 10 nedelja od leta. Vinovu zemlju. Hal Torsteinov sin iz Side dao je brzo da ga krste. Tada je ubio ovde dvojicu ili trojicu ljudi koji su ga izvrgli ruglu. i 24. Teit reče da je tako ispričao jedan koji je lično bio tu. Stigli su do ostrvlja Vestmanaeijar kad je prošlo deset nedelja od leta37. sina Olafa. Tangbrand ode. a najkasnije 15. i sve je proteklo dobro. a i Hjalti Skegijev sin iz Tjorsardala. A leto nakon odoše na zapad zajedno sa jednim sveštenikom po imenu Tormod. sin Ketilbjorna iz Mosfela i mnogi drugi glavari. po kojima su mogli da shvate da je onde bilo ljudi iste vrste kao oni koji su podigli Vinland. juna. i rekao da ima malo nade da ljudi ovde sad prihvate hrišćanstvo. i koje su grenlanñani nazivali skrelinzima. počinjala je najranije 9. VII.da bi ljude obodrilo da krenu onamo ako zemlja ima lepo ime. Putnici odmah otploviše od ostrva Vestmanaeijar do kopna i onda odoše na Svesabor. ispričao je kralju Olafu sve čemu je ovde bio izložen. i Gisur Beli. kako je to jedan čovek koji je lično pratio Eirika Crvenog na tom putu. I kralj se veoma razljutio zbog toga i nameravao zato da osakati ili poubija ljude iz naše zemlje koji tada behu na istoku. sina Haralda Lepokosog. ispričao Torkelu Gelijevom sinu. i rekoše da imaju puno nade da će se u tome uspeti. bilo je to 18 zima ili 15 pre nego što je ovde na Islandu uvedeno hrišćanstvo.

i reče da bi to dovelo do velikih sukoba.” I on je tako govorio da se na kraju obe strane složiše da svi treba da imaju jedan zakon. da ga naglas kaže. treba da im izañu u susret. on uze da govori i reče da će biti nesrećno stanje ako ljudi ne budu ovde u zemlji imali jedan zakon. 42 Po starom islandskom običajnom pravu bilo je dozvoljeno ostaviti napolju da umru neželjena deca i deca roñena sa ozbiljnim manama. podizao bi šator. raskinućemo i mir. ako to To se jezero danas zove Þingvallavatn. jer su čuli da njihovi neprijatelji imaju nameru da ih uz pomoć oružja drže podalje od saborskog polja. To je učinilo da su jedan za drugim uzeli svedoke i obe strane. ali da budu stavljeni van zakona. sve dok ih narod u tim zemljama nije naterao na mir. 41 U Sagi o pohrišćavanju piše da se norveški kralj zvao Trigvi. otkazaše jedna drugoj zajednički zakon. Zatim odoše sa brda od zakona. dok je hrišćansko pravo zabranjivalo i jedno i drugo. onako kao su ih zamolili. Njihovi roñaci i prijatelji im unapred izañoše u susret. A to se dogodilo tako da su odmah jedan drugome poslali skupocene poklone i mir je meñu njima vladao dok su bili živi41. On je tada još bio paganin. onaj koji se slaže sa hrišćanstvom. ostaje da važi stari zakon42. Jer pokazaće se da. Na Tingveliru. I ispriča da su kraljevi u Norveškoj i Danskoj dugo bili u meñusobnom sukobu i borili se. On im na razne načine objasni da ne smeju dozvoliti da se to dogodi. A kad su ljudi stigli onde. ako to žele. te jesti konjsko meso. Torgeir leže dole i prostre svoj kožuh preko sebe i odmaraše se celog tog dana i cele noći i ne reče ni reč. Ali sledećeg jutra ustade i posla poruku da se ljudi upute k brdu od zakona. Ali dan iza toga odoše Gisur i Hjalti do brda od zakona i iznesoše onde svoje poslanstvo. neistorijski. onaj koji on bude rekao. Ali kad je reč o iznošenju dece i jedenju konjskog mesa. stigao je Hjalti na konju sa onima što su ostali zajedno sa njim. tako da obe strane dobiju nešto od svoga. hrišćani i pagani. već da radije smanjujemo suprotnosti meñu njima. Ali posle. po svemu sudeći. Ali on se toga iskaza odreče tako što uze Torgeira. „I sad smatram da valja preporučiti” – reče on – „da ni mi ne dozvolimo da odlučuju oni koji su najratoborniji. ako raskinemo zajednički zakon. mada to sami nisu želeli. pa da imamo jedan zakon i jednu veru. Tad bi utvrñeno zakonom da svi budu hrišćani i da budu kršteni oni koji ovde u zemlji nisu kršteni. gde je držan Svesabor. kako bi ko pristigao. Ali pre nego što su krenuli odatle. Ali pagani su se skupili pod punim oružjem. a danski Dag. Onda hrišćani zamole Hala iz Side da kaže naglas njihov zakon. i da bi to sigurno dovelo do toliko borbi meñu ljudima da bi zemlja ostala pusta. i bilo je tako blizu sukoba da se nije moglo videti šta se dogaña.Gisur i oni drugi odoše onda do jednog mesta blizu jezera Olufsvatn39 koje se zove Velankatla. zakonokazivača. a neki su samo razapinjali platno preko zidova ranije podignutih od naslaganog kamenja. Zatim odjahaše na sabor. i kaže se da su neuobičajeno dobro sročili svoje reči. Pomenuti dogañaj je. Ljudi će imati pravo da prinose žrtve u potaji. kad su se ljudi vratili u svoje kolibe40. 40 39 55 . Odatle poslaše poruku saboru da svi koji ih podržavaju.

onda onaj ko bi mu naneo povredu ili ga ubio. A ranije je ovde važio isti zakon za to kao i u Norveškoj. Onda mu bi odobreno da pusti da Skafti Torodov sin. Osim njih ovde stigoše još petorica koji kazahu da su biskupi. Johan Irski malo godina. sin Haraldov.učine pred svedocima43. Rolf 19 godina. i Torvald. kralja Norveške. Zatim je Stein Torgestov sin bio zakonokazivač 20 leta. koji beše istočno u Viki47. bio apelacioni sud za sudove po četvrtima. Kol. kako je to ispričao sveštenik Semund. 56 . U njegovim danima mnogo je moćnih ljudi i glavara osuñeno da budu stavljeni van zakona ili da napuste zemlju zbog ubistva ili nasilja. sina Haralda Lepokosog. Ali on je umro one iste godine u kojoj je pao Olaf Krupni. predadoše mu mnogi svoje sinove da ih uči i da ih rukopoloži za sveštenike. 47 Vika. izmeñu ostalog. a sve zbog toga što je on oštro upravljao zemljom. To je bilo 130 zima nakon ubistva Eadmunda i 1000 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Dvojica njih su kasnije rukopoloženi za biskupe. sina Sigurda. sinom kralja svea Eirikom iz Upsale. kako mi je Teit ispričao. Kol malo godina. 44 „ermskir” može biti ili jermenski ili iz Ermlanda kraj Baltika. Isleif. Isleif je imao tri sina. sina Sigurda Diva. Ali koju zimu kasnije i to paganstvo je ukinuto kao i ono od pre. sin Gisura Belog. njegov sestrić. Ornolf i Gotskalk i tri ermska. i Jon iz Holara. sin Godroda. IX. Henrik 2 godine. Ali kad su glavari i dobri ljudi videli da je Isleif mnogo sposobniji od drugih sveštenika koji su bili ovde u zemlji. On je tad vojevao bitku sa danskim kraljem Sveinom Haraldovim sinom i Olafom Šveñaninom. nije morao da plati odštetu ili krvarinu i nije podlegao krvnoj osveti. sina Halfdana. jer on sam je imao promukao glas. 30 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin. rukopoložen je za biskupa u danima Haralda. bude zakonokazivač. deo Norveške oko fjorda na čijem je kraju Oslo. On je u zakon uneo peti sud45 i to da nijedan ubica ne objavi ubistvo na druge do na sebe46. otac Halov. koji je posle bio knez u Norveškoj. Teit je 43 Ako bi neko bio stavljen van zakona. Ali Olaf Trigvijev sin je pao istog leta. sin Bjarnija. Fredrik je stigao ovde u pagansko vreme. Grim Svertingov sin iz Mosfela postao je zakonokazivač nakon Torgeira i bio to dva leta. Oni su svi postali dobri glavari: biskup Gisur i sveštenik Teit. Bernhard 19 godina. 45 Jedan poseban sud na Svesaboru koji je. sin Haralda Lepokosog. i ono se posebno oštro kažnjavalo. 46 Jedno ubistvo je važilo kao ubistvo iz potaje ako ubica ne bi objavio da ga je on počinio. Skafti je bio zakonokazivač 27 leta. i Eirikom Hakonovim sinom. Meni je Teit ispričao to kako je onda hrišćanstvo uvedeno na Islandu. a proteže se od pokrajine Telemark na zapadu do švedske pokrajine Bohuslen. VIII. Petrus i Abraham i Stefanus44. a posle su bili ovi: Bernhard Knjgoumni 5 godina. Ovo su imena onih biskupa koji behu stranci na Islandu. a onda Geli Bolverkov sin 9 leta.

Zbog ljubavi koje su ljudi gajili prema njemu. Isleif je imao 50 godina kada je rukopoložen za biskupa. Zatim je Kolbein Flosijev sin bio to 6 leta. brat njegov. i zbog 48 Semund mudri kome je dugo pogrešno pripisivano autorstvo Starije Ede. Ja sam tad bio zajedno sa Teitom. Tada je Leo septimus49 bio papa. deda njihov po ocu. i bo je zakonokazivač 24 leta. Gunar Umni je postao zakonokazivač kada je Geli prestao. jula. otac njihov. 51 Martinova misa je 11. dakle. u zimu nakon što je Geli Torkelov sin. i bio sam onde 14 zima. bio zakonokazivač 8 godina. da ga je krstio Tangbrand kada je bio 3 zime star. Markus Skegijev sin postao je zakonokazivač nakon Sigvata. 12 zima star. 50 Ta svečanost pada na 29. On je preuzeo onoga leta kad je Gisur bio biskup ovde u zemlji jednu zimu. izdahnuo. rukopoložen je za biskupa po molbi zemljaka u danima kralja Olafa Haraldovog sina dve zime pošto je Isleif izdahnuo. Hal je podigao kuću kada mu je bilo 30 godin i živeo je 64 zime u Haukadalu i imao 94 kada je izdahnuo. mojim bratom po odgoju. i kazivao istinu i sam se sećao dana kada je kršten. Zimu kasnije bio je u Norveškoj i opet doputovao ovamo. Sva vremena za zakonokazivače napisane u ovoj knjizi. novembra. Tih dana je došao iz Francuske ovamo na sever Semund Sigfusov sin48 i dao da ga rukopolože za sveštenika. I ja sam došao kod Hala kad mi je bilo 7 zima. I zato je bilo pravo da mu ime bude Gisrod. i više drugih umnih ljudi kazivali o vremenima onih koji behu zakonokazivači pre nego što se on mogao setiti. a on je i imao dobro pamćenje. sestrić Kolbeina. Zatim je Geli zakonokazivač bio po drugi put 3 leta. i bio je to 3 leta. Biskupa Gisura je narod cenio više no što se kazuje za ikog drugog čoveka ovde u zemlji. ispričao. Onog leta kada je postao zakonokazivač. Biskup Gisur. juni. 57 . Zatim je Sigvat sin Crnoga. On je izdahnuo na Skalholtu kada je bio biskup ukupno 24 godine. umro 5. A to je bilo na dan svečanosti za biskupa Martina51. a u poznijoj islandskoj usmenoj tradiciji smatran je i čarobnjakom.odrastao kod Hala u Haukadalu. on je kazao za one koji su to bili pre vremena koje se ja sećam. onoga čoveka koga su svi ovde u zemlji smatrali najsposobnijim i najboljim od neškolovanih ljudi. moj deda po ocu i uzgojitelj. 49 To je pogrešno. 80 godina nakon pada Olafa Trigvijevog sina. To je bilo u nedelju 6 noći nakon svečanosti za Petra i Pavla50. Ali Hal mi je ispričao to. Isleif je. po onome što je Bjarni Umni. A to je bilo u zimu pre nego što je hrišćanstvo ovde uneto u zakon. on je bio deveti papa. X. sin Isleifov. Jednu je od te dve zime proveo ovde u zemlji. desete zime nakon što je biskup Isleif izdahnuo. Uz njega su i Torarin. i Skegi. pao je kralj Harald u Engleskoj. To mi je ispričao Teit. a drugu u Gautlandu. Tako mi je on rekao.

onoga što su on i Semund govorili. a zadržaće se svi propisi protiv kojih ne bude govorila većina ljudi. Biskup Gisur je takoñe dao da se unese u zakon da sedište onoga biskupa koji je na Islandu. prihvaćeno je da se zakoni zapišu u knjigu u kući Haflidija Mosova sina zimu nakon onoga što kažu Bergtor i Haflidi i drugi umni ljudi koji su za to bili izabrani. i da zatim daju desetak od toga. a onda Gudmund Torgeirov sin 12 leta54. 53 52 58 . postao je zakonokazivač nakon Markusa i bio to 9 leta. U njemu su sedele sve poglavice koje su okupljale najmanje jedan odreñen broj seljaka. 54 Podatak o Gudmundu Torgeirovom sinu je verovatno kasnije unet. Seljaci sa imovinom preko neke odreñene granice bili su obavezni da odu na sabor ili da plate odreñen porez. i 10 u četvrti Rangeing. On je onda poslao poruku Svesaboru. zatim zakonokazivač i kasnije oba biskupa. jeste jako svedočanstvo o tome koliko su ljudi u zemlji bili poslušni prema Gisuru. i da bude ozakonjeno da to bude tako dok je Island naseljen. A to je sprovedeno tako da su zapisani i deo o ubistvu ljudi i mnogo drugog u zakonima. od koga je davan novac za trošak puta onima koji su išli na sabor. sina Torleikovog. Prvoga leta kada je Bergtor bio zakonokazivač. Ranije biskupska stolica nije imala neko odreñeno mesto na Islandu. da je biskup Gisur zbog bolesti bio nesposoban da otputuje na sabor. a brata Hala iz Haukadala56. 56 Ari je odrastao kod toga Hala Torarinovog sin. ukupno 147 ljudi. Tada ih je bilo celih 7 stotina u četvrti Austfjording. i devet u četvrti Breidfjording i 12 u četvrti Eijafjording52. bude u Skalholtu. To se dogodilo prvoga leta kad je Bergtor bio zakonokazivač. a to su ga žitelji sa severa zamolili. porez za put na sabor. Zatim je Bertor Ramnov sin bio zakonokazivač 6 leta. a u dogovoru sa zakonokazivačem Markusom. 55 Zakonodavno veće je donosilo zakone. da zamole Torlaka. Ulfhedin. A na celom Islandu ne behu uračunati oni koji nisu bili obavezni da plate porez za put na sabor53. A Gisur je stolici dodao svu zemlju koja je pripadala Skalholtu i mnogo drugih bogatstava i u zemlji i u pokretnoj imovini. a one broje 120. i sveštenici su to kazali u zakonodavnom veću sledećeg leta. To što je on sredio da se sva dobra na Islandu i sama zemlja procene pod zakletvom i dâ desetak od toga. A to se svima tako dopalo. Oni su trebali da u zakone unesu sve nove propise za koje su mislili da su bolji od starih zakona. A unapred je dao da se prebroje seljaci ovde u zemlji. sin Gunara Umnog. sina Runolfovog. Njih su trebali da kažu sledećeg leta u zakonodavnom veću55. Ali kada je zaključio da je to mesto dobro naraslo bogatstvom. zakonom je utvrñeno da svi ljudi prebroje i procene sva svoja dobra i zakunu se da su dobro procenjena bilo da su zemlja ili pokretna imovina. da on pristane da ga rukopolože za biskupa. da niko nije govorio protiv. svojim prijateljima i glavarima. tako da ovde u zemlji budu radije dve biskupske stolice nego jedna. Poreski obveznici su istovremeno bili obavezni da plate desetak. I to su tako učinili svi oni Ovde je reč o takozvanim „velikim” stotinama. dao je on više od četvrtine svoje biskupije.

kad je Gisur bio biskup ukupno 36 zima. Tada je imao 54 zime. Jon Ogmundov sin je rukopoložen za biskupa kao prvi sa sedištem u Holaru. beše otac Osura. oca Torhild Jarebice. beše otac Teita. koji je bio prvi biskup u Holaru. onaj što je uveo hrišćanstvo u Englesku. dugo koliko i njegov otac. 59 Staroskandinavski naziv za Konstantinopolj. A biskup Gisur je izdahnuo u Skalholtu 30 noći kasnije. Torlak je toga leta otputova iz zemlje. Torlak je rukopoložen za biskupa. U svakom takvom periodu različite mesečeve mene padaju na iste dane u nedelji i mesecu. koji se nastanio na Breidabolstadu istočno u Sidi. ali je došao ovde u zemlju sledećeg leta. otac biskupa Gisura. kralja Engleske. otac Tordis. Kad je Gisur bio biskup 24 zima57. majke Torda Konjostene. i Arnald. majke Hala iz Side. I to je ukupno 1120 godina. 58 57 59 . Velikom gradu59. 604 zima nakon Hristova roñenja po običnom računanju. Naseljenica Aud. a to je uspelo zato što je Gisur lično unapred mnogo molio. Ovde se završava ova knjiga. oca Torda Gelija. a kasnije istoga leta grčki kralj Aleksius. kako je to računato. Naseljenik Helgi Suvi. Gisur je bio rukopoložen za biskupa kad je imao 40 godina. period od 19 godina. pre biskupa Gisura. Tada je Gregoris septimus bio papa. i Jerusalimski kralj Balduin. sina Olafa Haraldovog sina. oca Egila. koji beše prvi biskup u Skalholtu. ali se opet vratio sledećeg leta i tada je rukopoložen za biskupa. oca Torgerde. On je tada bio na prestolu u Miklagardu. majke Jona. Godine 1106. Iste godine umrli su papa Paskalis drugi. Godine 1118. u utorak 28. otac Gisura Belog. maja58. svoga oca. Tad je Torlak imao 32 zime. 38 zima. koji je sad biskup u Skalholtu nakon Gisura. majke Einara. To je bilo 120 zima nakon što je pao Olaf Trigvijev sin i 250 zima nakon ubistva Eadmunda. koja se nastanio na Kvamu. Naseljenik Rolaug. majke Torlaka. Tada su Eistein i Sigurd bili kraljevi u Norveškoj 17 godina posle Magnusa. oca Karlefnija. A on je izdahnuo druge godine vladavine cara Fokusa. oca Olafa Feilana. 60 Smena mesečevog ciklusa. i 516 zima nakon što je izdahnuo papa Gregorius61. Njega je Gisur dao za ga rukopolože sa sedištem u Skalholtu još dok je sam bio u životu. A dve zime kasnije bi mesečeva smena60. Ali 12 zima kasnije. otac Isleifa. onaj što se nastanio na Kristnesu severno od Eijafjorda. beše otac Helgin. patrijarh u Jerusalimu. i kralj svea Filip. Zatim je prve zime bio u Danskoj. 61 Gregorijus veliki. oca Snorija.kojima je poslao poruku. Ovo su rod i rodoslovno stablo islandskih biskupa: Naseljenik Ketilbjorn koji se nastanio u gornjem Mosfelu. oca Halfride. beše majka Torsteina Crvenog. oca Eijolfa Valgerdinog sina.

33. Halfdan Belokosti. kralj svea Njord. Otar. Olaf. Agne. Fjolni. sestrić Sigurda. 32. 6. Dag. koji beše otac Branda i Torgils. Ingvar. Ovo su imena očeva inglinga62 i bredifjordinga: 1. 14. 5. Geli. 15. Frej. Svegder. koji je sada biskup u Holaru nakon Jona. 31. 3. Adisl iz Upsale. 4. 36. 8. 22. Helgi. 30. Ingjald Neobuzdani. Godrod. 25. Aun Stari. kralj Uplanda. Torstein Crveni. 35. Alrek. oca Eijolfa. 10. 60 .oca Gudmunda. 18. a ja se zovem Ari. Eijolf. 20. 16. Ingve. Olaf Feilan. Domar. Vanlandi. 29. Domald. oca Torsteina. onaj što je umro kod Fredfrodija. 21. Olaf Tesar. 27. 2. 62 Islandski državnik i pisac iz XIII veka Snori Sturluson govori i inglingima u svojoj knjizi Zemljokrug. Braut-Onund. oca Ketila. 24. Eistein. 19. Torkel. Ingjald. Egil Vendilkraka. istoriji norveških kraljeva. otac Torkelov. 26. Turski kralj Ingve. sina Ragnara Čupavih nogavica. 17. Olaf Beli. prvi koji se naseli na Islandu. Visbru. 23. 12. koji beše moj otac. 9. 11. 28. Digvi. Tord Geli. 7. koji bi kršten kao starac kad hrišćanstvo bi uvedeno na Islandu. Jorund. 13. 34.

Pipping. To je tako istinito kako ja ovde čitam: Jon jarl bi ubijen u Askanesu64. gore na jednom brdu koje se zove Esta hum66 — svi onde ostaviše život — i naredi da im izvuku brodove na zemlju i spale. Njegova žena u Hundhamar pobeže65. 1968. i borio se sa rusima i ingermanima 63 Po beleškama u analima to se dogodilo 1187. I onda stade plemenita čista gospa i skupi ljude i mnogo sile i sve ih pobi. Birger jarl. ponovljeno izdanje SFS 68 (1963). Jedanput im pade na pamet da spale Sigtunu i spališe je svu tako do temelja da se taj grad još nije povratio63. izdanje R. i to sve obodri da krenu i neprijateljstva čine. D2 iz 1470-tih. 65 Hundhammar kraj današnjeg Norsborga u župi Botkyrka na južnoj obali jezera Mälren nasuprot Asknäsa. sve potajno izmeñu švedskih brda i najčešće sa skrivenom vojskom. Utgiven av Carl Ivar Ståhle.) Karelci pljačkaju. koji onde beše devet godina. 61 .DVORSKA ORIGINALNA KNJIŽEVNOST HRONIKA O ERIKU (Erikskrönikan. oženjen njegovom sestrom Ingeborg. jedno omanje brdo sa razvalinama tvrdine u zalivu južno od mesta Kungshatt. nad tim se mnogi paganin radovaše. Ovaj prevod po izdanju u Carl Ivar Ståhle & E. 64 Jon jarl je živeo verovatno negde početkom 1200-tih godina. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers.Lj. zet kralja Erika Eriksson. za Božje ime i svetu veru. sve urañeno onako kako naredi. godine. umro 1260. SFS 47 (1921). ona imaše tugu i mnogo jada u svome srcu i svojoj duši. Jon nadbiskup beše tu ubijen. Askaness je imanje Asknäs na južnoj obali jezera Mälaren zapadno od Stockholma. u kome su izdavači preuzeli pojedina tumačenja reči iz drugih rukopisa. glavni rukopis cod. taj umni čovek67: naloži da se podigne grad Stokholm s velikim razumom i mnogo vidovitosti. Takve nesreće umanji on. Prve noći kad kući stiže ubiše ga oni. Hronika o Eriku. Medeltidens och reformationstidens litteratur. Oni juriše od mora gore do Melara po lepom vremenu i oluji. Da se hrišćanima tako loše zbilo to radovaše zemlju karelaca i rusa. pet kilometara od mesta Hundhamar. jer tuga je tada stiže. Osnivanje Stokholma Švedskoj su puno štete karelci naneli i mnogo nemira. 66 Eesta skär sad Estbröte. . N. R. Holm. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. tako mi je rekoše. 67 Birger jarl. a da u to vreme nije bio kod kuće. jednu divnu kuću i dobar grad.

koji samo treba da ukaže na ton i sadržaj dela. novo izdanje 1925. a oko jezera sedam trgovišta. 1931. koji je uvek mnogo polagao na to da hvali svoju otadžbinu. S obzirom na dostupno vreme. Ræder: Saxonis Gesta Danorum I. To jezero je dobro. dao je meni. prevod na savremeni danski jezik. a 1985. jer najbolje odgovaraju potrebama nastave stare književnosti. Blatt: Index Verborum. ja sam se odlučio da za ovaj prozni prevod. koji si u jednom srećnom trenutku jednoglasno ovenčan da ga naslediš u njegovoj visokoj službi kao poglavar naše Crkve. da kao takav budeš otac i staratelj moga dela. (…) Sada je on otišao. takvo preobilje divnoga znanja. uradio Fr. A to važi i za prevod na srpski. dugo je bilo slabo i sa verom i sa znanjem latinskog. Stvar je u tome da je tek sada moguće napisati jednu hroniku Danske. moraju da se uzdrže kad vide da si mi ti moćni zaštitnik. svome najbednijem slugi. a samo u nekoliko slučajeva konsultovao sam tekstualno izdanje J. Ovaj je prevod inače urañen kao grubi prevod bez većih umetničkih pretenzija. a kad je Crkva organizovana i znanje latinskog se proširilo. danski nadbiskup Absalon. nanovo izdao u modernizovanoj verziji Mogens Boisen. tako da im karelci ne prave nikakvo zlo. i ja te zato molim. kao kad je reč o Pesmi o Bjarkiju. Sve si to Postoji nekoliko prepeva i prevoda Gesta danorum [Dela danaca]Saxa Gramatika na savremeni danski jezik. taj zadatak. da si kao svetište pun nebeskoga blaga.To je ključ onoga jezera. neki nedosledni. Pa kako niko nije hteo da na sebe preuzme posao povezan sa izradom jedne hronike Danske. već su. neki preterano arhaizirani. pre nego što je moj rad završen. u manje ambicioznoj varijanti. slabo je bilo vrednoće. a inače su rekonstruisani. Saxo Grammaticus DELA DANACA68 (Iz Saxovog predgovora) Pošto se drugi narodi rado ponose svojim delima i raduju se uspomeni na svoje praoce. tako što je stalnim obodravanjem mene nedostojnog naveo da prihvatim ono što prevazilazi moje moći. H. I taj prevod ima odreñenih manjkavosti. uzmem kao ishodište prevod koji je 1898. gospodine Anderse. i tom II F. Izabrao sam delove predgovora i nekoliko delova iz prvih sedam knjiga. Winkel Horn. Time nije rečeno da su drugi delovi manje vredni kao književnost. Olrik. tako da zavidnici i sitničavi kritičari svega i svačega što je neobično. Ni za jedan se ne može reći da u potpunosti zadovoljava: neki su jezički potpuno zastareli. neki preslobodni. ja ću reći zašto: devetnaest crkvenih župa leže u njemu. Nije tako davno kako je narod prihvatio hrišćanstvo. 68 62 . Jedini pravi način bi bio jedan sasvim nov prepev ili. dati u prepevu sa staroislandskog originala u meri u kojoj postoje. jer ti poseduješ takvu raznovrsnost umenja. Kada je reč o stihovima kod Saxa koji su prepev stare poezije. iznašao je da je neizdržljivo da ona nema takav spis za sećanje i glas da se čuje u budućnosti. 1957. Ja sam se odlučio za taj prevod kao osnovu zato što je to onaj vid u kome se sa Saxovim delom upoznaje običan obrazovan danac. pre svega što stihovi nisu dati ni u prozi ni u prepevu sa Saxovog originala. sad je mnogo sreće i radosti gde pre beše tuga i mnogo priče o paganima koje učini tužnim. kao što je prethodno vladalo neznanje. a obim posla. koristio sam metrički korektan prevod Jørgena Olrika iz 1908-1912 pod naslovom Saxes Danesaga I-IV.

uvek su živeli skromno i rado koriste sve svoje vreme da bi skupljali i širili znanja o delima drugih naroda. od celog naroda dobili kraljevsku moć i vlast. da nisu samo. Oni se raduju da poznaju dela drugih naroda i prenesu ih u budućnost i smatraju da je podjednako časno kazivati o velikim i dobrim delima stranaca koliko ih i sam činiti. već pouzdani podaci o prošlosti. jesu začetnici našeg naroda. koliko god mi je nedovoljno uspelo. Italiju i Englesku. jer to tada još ne beše običaj meñu našim dedovima. čiji čuveni rod želim da opišem od najstarijih vremena. i nakon tih dugotrajnih studija dobio si časni zadatak da upravljaš jednim stranim visokim učilištem i tako si to radio. dade onome delu zemlje kojim vladaše svoje ime. Pošto ih slaba plodnost njihove zemlje uzdržava od sveg preobilja. za koga se kaže da od njega potiču angli. nisu nosili kraljevsko ime. Angel. Ja sam istražio ta svedočanstva iz prošlosti i učinio sve što sam mogao da im u svojem prenošenju budem veran. tako su mnogo polagali na čast i slavu. naime. Moje kazivanje nanovo stvara ono što potiče iz davnina. koje su stekli svojom hrabrošću. ali mada su snagom velikih zasluga. na taj način duhovnim zanimanjima nadoknañuju svoje siromaštvo. kasnije osvojili Britaniju i dali tom kraljevstvu 63 . mada normanski hroničar Dudo smatra da mi potičemo od grka koji su nekad nazivani danajcima i da smo od njih dobili ime. (…) Ni trud islanñana ne treba zaboraviti. Humbleovi sinovi.stekao putovanjima u Francusku. bojim da pod teretom težine zadatka više pokazujem svoje sopstveno neznanje i svoje nedostatne sposobnosti nego što opisujem tvoje poreklo onako kako bi to trebalo činiti. (…) Prva knjiga Dan i Angel Dan i Angel. da si više ti bio ukras službi no što je služba bila ukras tebi. (…) Ja se zatim obraćam tebi. Njihove riznice u obliku veličanstvenih svedočanstava o dogañajima iz prošlosti ja sam pomno proučio i ne tako mali deo ovoga dela je napisan s tom grañom kao osnovicom. (…) Ovde će na svom mestu biti da se pomene da. od kojih potiču danci. već ih kazivali u obliku odabranih reči koje su uklesivali u kamenje i stenje posebnim slovima onoga vremena. da prevedem stih po stih i na taj način podržim svoje kazivanje. ja se. naime. kralju Valdemare. i ne treba očekivati da se pronañe prazna priča koja divno izgleda. našem blagoslovenom glavaru i ocu. kada su naši očevi izvodili važne poduhvate dostojne muškaraca. Dan i Angel su takoñe bili prvi koji su vladali u našoj zemlji. onako kao to činjahu rimljani. tako da ne služim novo i samosmišljeno. da te zamolim da s blagošću posmatraš moje delo. lepim rečima i jednom vrstom pesničke umetnosti opisivali svoja izuzetna dela. Njegovi su potomci. najsjajnijem svetlu otadžbine. koje tako na lak način učini besmrtnim.

Humble i Loter Kad bi naši dedovi birali kralja. mada je u kraljevskom dvorcu više sjaja i divote nego u izbi. što mu je i uspelo. što je trebalo da iskaže da je izbor podjednako neizmenjiv kao što je taj kamen nepomerljiv. (…) Druga knjiga (…) Rolf Kraki Helgea je nasledio sin Rolf. dao je ljudima dokaz da je. Hodbrodov sin Adils pokušao je na lep način da obezbedi svojoj zemlji slobodu time što je oženio Rolfovu majku Yrsu. takoñe polagao na to da piše o istoriji svoje otadžbine. O ovome svedoči čuveni duhovni pisac Beda. naime.ime po svojoj dedovini umesto onog kojim su ga od starih dana nazivali – a to je delo u Staro doba bilo smatrano veoma značajnim. koga je smatrao sebi jednakim po plemenitom poreklu. koji se isticao još i vrlinom i hrabrošću. Time što je nasiljem i nepravednošću svoga brata bio primoran da se odrekne vladanja. jer narod je ustao protiv njega i ubio ga kao što se i on sam uzdigao nasiljem. sem što je pisao psalme i tumačenja Svetoga pisma. Kako je Švedska tada bila vazalna zemlja pod Danskom. On je još od detinjstva prezirao svaku 64 . Na taj način je Humble izabran za prvog kralja u zemlji nakon očeve smrti. Ipak mu nije dugo dozvoljeno da izvodi svoja loša dela. video suparnika na prestolu. da bi pridobio svoga pastorka da mu zbog porodične veze oprosti porez koji je dugovao. koji je roñen u Engleskoj. bio im je običaj da stoje na velikom kamenu koji je čvrsto usañen u zemlju. Loter nije postupao manje bezočno kao kralj nego što je činio kao ratnik: on je vladao s velikom nadmenošću. Od Dana potiče po starim svedočanstvima naš kraljevski rod. zauzvrat u njemu manje sigurnosti. on je. koji od tog divnog začetka sedi na tronu Danske. On je zato po mome umu spoznao da je delanje jednoga kralja teretno. da je on u svakome. ali ga je nemilosrdna sudba opet bacila s kraljevske časti dole da bude podanik. Sa jednom visoko plemenitom nemicom imenom Grytha imao je sinove Humblea i Lotera. nije se libio da počini grube nepravde i nije se stideo da ubije najviñenije u kraljevstvu ili im otme njihova dobra. Njegov brat Loter je. smatrao dužnošću hrišćanina pisca da se bavi kako religijskim tako i istorijskim temama. poveo rat protiv njega i zarobio ga i on je spasao svoj život samo time što se odrekao prestola. naime. A inače je nosio tu nepravdu koja mu je učinjena s takvim strpljenjem da bi se moglo poverovati da se radovao gubitku kraljevske časti kao da je to uzrokovala povoljna sudbina. jedan posebno stasit i obdaren muškarac. što je prouzrokovano time. i koji je.

Tu njenu lukavu nameru. Kad se Adils zatim za stolom požalio da sedi kraj svoje majke i to nazvao nedostojnim. odgovor je glasio „Darežljivost”. pobeći s kraljevim blagom. koja je stajala tik uz ognjište i videla kako vatra samo što nije zapalila njegovo telo. Da. Kad je vrelina. on je rekao: „Teško je naći pravo i iskreno prijateljstvo kad majka odbija sinu hranu i sestra neće za brata da šije!” Na taj način ju je on ukorio i učinio da se postidela zbog svoje neljubaznosti. odlučila je da ga se reši. tako da on ne izgubi samo onu s kojom je trebalo da deli postelju. Onda su od obojice zatražili da dokažu da svaki od njih poseduje tvrñene osobine. Ona se. Jedna sluškinja. podgurivala svoga muža da se pobuni da sebi obezbedi slobodu i uz obećanje o velikim poklonima navela Rolfa da doñe u Švedsku. pravila kao da mrzi svoga sina. naime. a kad su zatim upitali Adilsa na koju vrlinu posebno polaže. gde je onu stranu s koje je grejalo najviše. Čovek ne treba da veruje jednoj ženi. i zato je njegovo poverenje u nju bilo to bedastije što je mu je bilo lakše da sebi umisli da je ona neverna sinu. nije ga njegova majka odmah prepoznala. kad sin dobije poočimovo zlato. zaštitio štitom. jer se on na taj način branio od napada koji je bio uperen na njegovu nevinost time što je podsetio na one niti kojima ih je priroda tako nutreno povezala jedno s drugim. On mora da je ipak bio sasvim zaslepljen kad je verovao da majka radi sinu o glavi i kad nije uvideo da je ona njegovu nesreću gajila u svojim mislima. nije bilo lako otkriti. On ju je prvo iz šale zamolio za nešto da jede. i kad je Yrsa to shvatila. koja je ujedala gore od kakvog koplja. a kad je ona odgovorila da bi sa tom molbom morao da se obrati kralju. naime. on je stvarno bio glup kad nije razumeo da su neumorni napori njegove supruge pod plaštom mržnje prema sinu smišljeni da se reši njega samog. Drugu je štitio strpljenjem. koju je ona u svakom pogledu smislila s velikom genijalnošću. odgovorio je „Strpljenje”. kad je ona odbila i tu molbu. Bilo je pametno od njega što se poslužio štitom da se zaštiti na takav način kakvim se u borbi štiti od koplja što juri. a verna njemu samom. jer ona je smatrala da nema boljeg načina da ga kazni za njegov tvrdičluk doli da mu otme njegovo bogatstvo. mislila da će najbolje postići cilj svojih želja tako što će. Rolf je otputovao Adilsu. već i svoj novac.darežljivost i bio tako škrt da je smatrao sramotom biti široke ruke. pa je svoje planove o tome skrivala posebno vešto. Podstaknut pomenutim obećanjima. napala je nezaštićenu stranu. izvukla je čep iz bureta s medovinom tako da je piće ugasilo vatru pre 65 . nije mogla da prodre do one strane s koje je bio štit. Prvo Rolf koji je morao da sedne kraj vatre. Ona je. pokazao joj je jednu poderotinu svojoj haljini i zamolio je da je zašije. to je bila jedina zaštita koju je mogao da pruži. jer se nije pristojilo na dvoru da brat i sestra sede zajedno. ali da za to upotrebi lukavstvo. pošto je svoju želju da se reši muža skrivala pod plaštom čežnje za slobodom. Kad su drugi za stolom upitali Rolfa koju hrabrost najviše ceni. Rolf je odgovorio da je časno da majka glavu spusti sinu na grudi. ali kako su on i Yrsa bili dugo odsutni jedno od drugog.

mogla i da se doseti da napravi patvorene stvari za koje bi neprijatelj poverovao da su prave. Mladoženja. a da njen muž ništa nije slutio. tako da niko nije morao da moli drugi put. To izrugivanje. Adils se u meñuvremenu probudio.no što je učinila kakvu veliku štetu. danci su požurili do svojih brodova. Ingelsov sin. Za Rolfa se uostalom kaže da šta god bi ga neko zamolio. Istovremeno s onim što je ovde ispričano. Ratnici meñu gostima zabavljali su se uz mnogo galame i šala. ispraznili džepove i ostavili progonioce da se tuku oko plena. Za Adilsovu darežljivost kaže se da je. jer je ovaj pokvario 66 . kaže se. koja je mogla da smisli tako zle i vešte planove. kraljevo blago natovari na kola. Trećega dana gošćenja Yrsa je iskoristila priliku da sprovede svoju prevaru i dala da se. imenom Agnar. a to zvuči razumno da je jedna žena. nije mogao da odvoji oči od svoga najdražeg blaga i u svojem tvrdičluku je kleknuo da je pokupi. a potiljak unapred. Taj dogañaj je prekinuo tu divlju i nepriličnu igru i gosti se digoše. pa su se zabavljali i tako što su teškim životinjskim kostima gañali u glavu jednog čoveka po imenu Hjalti. Yrsa je osim toga rekla svojim ljudima da se ne može ništa navesti protiv toga da šveñani povrate svoju imovinu – stvar je bila samo u tome da se odreknu tuñeg dobra i da ne izlože svoje gubitku. Da bi što pre umakli. naime. on je. Dok su se šveñani radovali plenu. jer hrabrost se podstiče pohvalom. a ako se time može spasti život. Zato su mu dolazili brojni ratnici. video šta se dogodilo i krenuo u poteru. iskrala se iz utvrde i po mraku krenula da beži zajedno sa svojim sinom. da se čovekovo lice okrenulo unazad. priredio je jedan čovek. naredila je u svome strahu svojim ljudima da bace zlato objasnivši im da je to jedini način na koji mogu da spasu život. a gaji poklonima. uz bol. toliko je razbesnelo Bjarkija da je on zavitlao kost nazad na čoveka koji ju je bacio. više voleo da preduhitri takvo ponavljanje time što bi odmah dao poklon nego da umanji njegovu vrednost time što bi pustio da se na njega čeka. onda je to potpuno razuman ulog. izazva ga onda na dvoboj i htede da se osveti. njima još odozgo dodao i jednu ogrlicu od zlata znatne težine. svi su poslušali nareñenje kraljice Yrse. Onda se dogodilo to da je jedna takva kost promašila svoj cilj i umesto toga velikom silinom pogodila u glavu Hjaltijevog suseda. Rolf se smejao kada ga je video kako leži u prašini i skuplja darove koje je prevaren poklonio. veliku svadbu da proslavi svoje venčanje sa Rolfovom sestrom Rude. Frode u svoje vreme upotrebio u Engleskoj da spase sebe i svoju vojsku. Neki tvrdi da je Yrsa zadržala zlato i da je ono što je rasula pred progonioce bio samo pozlaćeni bakar. svom silom legli na vesla i na taj način pobegli. pošto je svome posinku dao bogate darove. koji se zbog toga naljutio i optužio Bjarkija. bio mu je običaj da odmah ispuni molbu. Kad je Adils video ogrlicu koju je poklonio Rolfu kako leži meñu drugim zlatnim nakitom. i to je učinio takvom silinom. To je inače bilo isto sredstvo kojim je. Kad je Yrsa uvidela da je progone i da će je zacelo dostići. Bjarkija. a Rolf je pobrao mnogo priznanja za strpljenje koje je pokazao.

Kad je pun ponosa zbog tih dela napustio to mesto. naime. 67 . tako da je kao nagradu za pobedu dobio mladu pobeñenoga. dugo su se svañali ko treba da zada prvi udarac. pobedi njegove ratnike i ubi ga. koji mu doñe u susret u trnjaku. jednim ogromnim medvedom. jer se Rolf pobrinu da može slobodno da pokaže obe šake. srećan i kad najmanji poklon dobije. Kad ga upitaše za razlog njegovog čudnog ponašanja. Tako je išao unaokolo i izgledao smešno. ko je tako dugo živeo u siromaštvu. da bi dao veću snagu maču. ali žestokih. Rolf na kraju stavi jednog veoma pametnog mladića imenom Hjartvar da bude namesnik u Švedskoj s time da plaća godišnji porez. Ovde je na mestu da se ispriča jedna smešna priča: Jedan mladić imenom Vog doñe do Rolfa i dugo je stajao i posmatrao pomno i sa velikim čuñenjem kraljevu stasitu priliku. zadobio je novu pobedu nad jednom od šumskih životinja. List. pa izvanredno oštrim sečivom svoga mača raseče Agnara na pola. a još se i mač zaglavio u jednom od srednjih otvora na šlemu. i više se časti zasluživalo jačinom udaraca nego njihovim brojem. jer njegov mač. jer kad su se tad održavali dvoboji. na danskom jedno drvo kome su grane okresane i po kome se može penjati tako što se stopala premeštaju s jednog odsečka na drugi sve dok se ne stigne do vrha kao po kakvim lestvama. Agnarovi borci tad zatraže osvetu. Zatim upita u šali. ali im Bjarki priredi sličnu smrt. i on je udario takvom silinom da je rasekao gornji deo Bjarkijevog šlema i ranio ga po vrhu glave. Zatim krenu na Adilsa koji je neprekidno izazivao Rolfa. on odgovori da se njegova leva šaka. on ga ubi svojim kopljem i pusti svog pratioca Hjaltija da stavi usta na ranu i popije krv životinje. koji mu dade svoju sestru Rude za ženu. srami zbog svog siromaštva gledajući desnu šaku. jer se verovalo da takvo piće daje snagu. Agnaru je zbog njegovog plemenitog porekla odobreno da zada prvi udarac. a da bi sprečio da Hjartvar postane svoj sopstveni gospodar. Kad je dvoboj trebalo da počne. Reč „kraki” znači. Rolf odmah uze tu reč kao nadimak i nagradi Voga za šalu jednim skupim prstenom. jer je govorio da je neko. Skuld. Neki kažu da je Agnar izdahnuo smejući se da niko ne bi otkrio kako ga boli. učini ga svojim zetom tako što mu dade za ženu svoju drugu sestru. koji se. Sad doñe red na Bjarkija.zabavu. Svim tim izvanrednim delima Bjarki je zadobio prijateljstvo najuglednijih ljudi a stekao i veliku naklonost kraljevu. kojim je šaljivim rečima mislio na kraljev neobično visok stas. Mladić ga odmah stavi na svoju desnu šaku i diže je u vazduh dok je drugu ruku držao na leñima da bi izgledalo kao da je se stidi. osloni nogom na jedan panj. Vog nije izostavio da pruži uzdarje. udaralo se odreñenim redom i nije se žurilo od udarca do udarca – bilo je važno zadati svega nekoliko udaraca. kakvo je to „kraki” koje je priroda u svojoj obilatosti učinila tako velikim. beše neobično dug i retko oštar. nije bilo glavno da se razmeni što više udaraca. na kojoj ne beše nikakav ukras da se pravi važna. koji beše podjednako dragocen kao i prvi. Taj dovitljivi odgovor mu je obezbedio još jedan prsten.

Hjalti je pozva k sebi kao da htede da joj nešto šapne i u svojoj ljutnji što je ona odmah progovorila o njegovom mogućem nasledniku. Rolf je primio Hjartvara s radošću. Snažna mora da je bila ljubav toga ratnika prema svome kralju kad je radije hteo da izloži svoj život nego da ga sačuva za putene radosti. osvetiti njegovu smrt. doneše oružje skriveno na brodovima. iskradoše se iz spavaćih soba. Ovde se mora primetiti da istaknuti ljudi. A zatim požuri natrag u grad. gde je imao naložnicu. Probudite se iz sna svi koji želite da se nazovete prijateljem svoga kralja. dok su gosti nasuprot tadašnjem običaju izbegli da se opiju. naložnica ga upita koliko starog muškarca da uzme ako njega izgubi. ustajte. jedva da je hteo poverovati svojim sopstvenim ušima. Ta on je mogao kao opravdanje za izostanak da navede da pojma nije imao šta se zbiva. odseče joj nos. S tim lažnim tovarom je odjedrio do grada Lejrea koji je Rolf izgradio i ukrasio kraljevskom divotom. Kad tako stiže do sobe u kojoj je Bjarki još uvek ležao i spavao. Kad je iz daljine čuo buku borbe. ako ko Rolfa ubije. pozva ga ovim stihovima. jedan od najboljih kraljevih ljudi. On joj onda odgovori da već odmah može da bira po želji. sasvim se predao radostima gostinskog stola i pio bez mere. nije vreme za san i dremež! 68 . Neki se suprotstaviše mada su bili ošamućeni snom i u mraku im beše teško da razlikuju prijatelja od neprijatelja. koji su goreli od želje da izvedu svoje podlo delo. ali je namera bila da on po noći napadne i ubije kralja. dade mu predlog da počini grubu izdaju. Dok su danci spavali. Kad ga je najzad prevladala za takvo shvatanje i on počeo da smišlja spletke. ali je odmah izabrao hrabrost umesto puti. Ona u potaji natovari brodove mnogim oružjem i nagovori Hjartvara da odjedri do Danske kao da će da plati uobičajeni porez. izvukao se iz zagrljaja željne žene i uputio u opasnost borbe. provališe u sobe gde su danci spavali i počeše da ih ubijaju.jer dade svečanu obavezu da će. Time što ju je tako unakazio. baci se u borbu gde beše najžešće i rani ili ubi mnogo neprijatelja. Ona je molećivo govorila Hjartvaru o njihovim sramotno bednim uslovima – tako je ona to nazivala – i obodravala ga da odbaci ropski jaram. U meñuvremenu je Skuld iznašla da je sramotno da njen muž plaća porez i dade se na smišljanje zlih planova. upravo za tu noć otišao do jednog mesta nedaleko od zamka. šveñani. odmah pri stupanju kao svečan uvod u vreme učenja dadnu obećanje kralju da će učiniti kakav veliki podvig. koji se daju u službu na nekom dvoru. Kad se spremao da krene. U meñuvremenu je Hjalti. jer tvrdila je da slobodu treba ceniti više od prijateljstva i roda. zbog čega je daleko nadmašivao sve druge gradove u širokoj okolini. kaznio ju je za njen lakoumni govor i istovremeno joj otežao da nastavi svoj raskalašni život. oprobani poglavičini ljudi i svi koji želite kralju čast da ukažete! Plemeniti.

nikad nek ti obraz ne pobledi kad ledena sečiva ugledaš. da zurite u snežnobele ruke i vitkoruku ljubavnicu da grlite. Lepo će biti ugrejati smrzle prste kraj ognjišta: tople treba da su ruke kad svog prijatelja hoćeš da zagrliš i pozdraviš. uzmi grančice i počisti laki pepeo sa ognjišta. al’ bednik tek sramotu i loš glas. u krug oko kralja da stanu i časno ga čuvaju i brane. Čast je u borbi nagrada i svako sebi može da zadobije časno ime kad pravo upotrebi svoju ruku i svoje oružje. Vatra je snena i slaba. ne. u boju časno koriste mačeve što nam vladar dade. odlučni su junaci duhom da širokorukog kneza prate. već u Hildinu najgrublju igru ja vas sve pozivam! Vreme je za bitku. ozbiljan je čas. borci su kralju potrebni. sad mač treba da fijuče. i razduvaj vatru koliko god možeš. a ne žene što jadikuju. nabacaj granje i čvorove na plamen! Ubrzo užareni ugalj pucketati svetlim plamenom. nek oružje zgrabi! Tek kad nevolja pritisne muškost se junačka iskušava. blistavi kalpaci i sjajno prstenje.S pažnjom nek plamti naša hrabrost! Ko muški mačem hoće da vitla. Kratki dvoseci. da devojke po obrazima tapšete i mladice po usnama ljubite. Na te reči Bjarki se probudi. plamen na vatrištu prizovi da tinjajući žar opet se razgori da svetlucavi plameni iz dima se probije. Čezneš li za čašću i imenom. bez zazora ljude sretni. bez straha stupaj. tom divnom nagradom bitke. razdrma iz sna svoga paža Skalka i reče mu ovako: Ustaj. a ne za radost i miloštu. 69 . Ne pozivam vas na mazno očijukanje sa ženama. Mrtvi ćemo biti noćas ako ne osvetimo podlo delo. Hjalti onda opet reče: Radost je uzdarje dati za ono čime nas poglavica obdari. Ko god vernošću želi kralju da služi. nije sad vreme da praznite vrčeve bistroga vina. zadobije čast i pohvalu. strogo nas poziva da okrenemo opasnu nečast. malo je čovek vredan kad su mu ruke i noge vlažne od hladnoće. ne sme u bitci da posrne i ustukne. igri i žudnji sad je kraj. Ljubav i bujnost nek nam budu daleki. Niko ko se borcem želi zvati. moj mladiću. nevestu u zagrljaj da uhvatite i grudi nežne da stiskate.

naoštreni su im mačevi i izbrušena sečiva sekira. smelo napreduju i niko nije u stanju da ih zaustavi: nadmeno vojska šveñana nas jadne dance ne primećuje. bornom sekirom se borci ujedaju. na glavi zlatni šlem se blista. tako što mora obodriti i razjariti njegove ljude da hrabro stoje. jer rana se malo boje. Vladar danaca je moj gospodar i domaćin. Sve što u miru zadobismo tek se u bitci stvarno stiče. ne. Šta da kažem o njemu koji najgore nedelo počini? 70 . rame uz rame plemeniti stoje vladara da brane. sigurni u pobedu prema sredi naše vojske idu. ne samo u igri i radosti mi poglavara pratimo. Hita napred četa neprijatelja.do stopala duge gvozdene verižnjače Rolf je svojim borcima dao. njega prate hrabri! Kukavice i strašljivci ne pripadaju poglavarevoj pratnji. treba sad ispuniti s nepobedivom muškom hrabrošću i održati zakletve date uz Torovo ime i pozivom na najbolje bogove. hrbatom im šlemovi ukrašeni. ogromne rane zadaju i život s krvlju ističe. grabljivice se kandžama kidaju. Nesreću i sreću plemeniti s nepodeljenim mirnim duhom podnose. prilike nedaća kao dane napretka s vladarem delimo. štitove na leña zabacuju. u gvožñu od glave do pete. Mora se priznati da ratnici odlučuju o časti poglavara: najsigurniji ide knez u bitku kad ga garda verno rpati. Sve što obećasmo u veselom društvu i pivom ošamućeni. drska bez premca. zajedno ćemo u zlu i u dobru biti s knezom zornim. muški ćemo steći pravo na blago koje bez muke stekosmo. Geti u bitku stupaju. koplja zveče i treskaju. nikad se ne plaše časnog udarca u bitci razmenjenog. malo se pristoji muškarcu da robuje prevrtljivoj sreći. Čvrsto momci drške stišću i mačevi fijuču čvrsto u snažnim rukama kad s neprijateljem udarce razmenjuju. izgledom grozni i divlji. njemu trebaju odvažni i čvrsti ljudi koji u nevolji ne okreću leña niti se boje sekira i strela što lete. Niko se ne usuñuje da odstupi i kukavički leña okrene da mu neprijatelj sramotnu ranu na stražnjici nanese i mač ga za vrat ugrize. verno mu služimo ne samo u času nesreće kako u danima napretka. od besa frkće. grudi odvažno on nudi i čvrsto stoji pred ubodom i udarcem mačem! Grudima protiv grudi i kljunom protiv kljuna orlovi se tuku.

Rut. sunce poslednji put videsmo – sem ako meñu nama takvog slabića ima da udare izbegava i samog sebe ne sme da brani. A mi nek zakletvu održimo koju svečano poglavaru obrekosmo: 69 Rut je Rolfova sestra. Kapije od udara drhte i borni red se više ne može držati. koja je sa svojim mužem još uvek u tvrdini. mrtav je poglavar. Skuld ga na zlo navede. Sasečen je i skršen poglavičin štit ogromnim sekirama. sad je reč o životu i smrti. najboljeg kralja ti izdade i pohlepno kraljevstvo grabiš. gde si ti? Je li te rune za san snažne vežu? Reci mi. i izlazi napolje69! Pokaži te zlatne kovrdže! Napusti svoj kavez. Ko onda sa strahom leña da okrene i okleva mač svoj da isuče? Već bez ljudi kapija stoji i juriši neprijatelja je pune. već prsteni spleteni pucaju. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. lud i divalj si.Hjarvard tu izdaju izazva. bezumlje je ono što te na izdajničke savete obodri i podiže. Verižnjače sečivo grize. zašto čekaš? Izañi napolje ili nek te unutra spale! Kreni sa mnom i izaberi put koji čast nalaže! Medvede plaše plamenom. kukavički ga izda i ne prati ga kako mu čast nalaže. sramota i prestup su Skuldovi. nadaleko ječi zveket oružja kad nas sekira i udarni mač zagrizu. Bednik neka ti bude ime za jad i bol što nam nanese. utvrda već pada. takvo nedelo kad činiš. nek se plameni igraju visoko pod tavanicom i duž zidova! Nek se krov sruši! Bolje će tad naša vatra goreti i grede će plamen samo ojačati. Ustaj sad. Pošto je napravio pravu seču meñu neprijateljima i prolio reku krvi. utvrda je njegova bolu i propasti posvećena. u ramenima zijajuće rane seku i grudi raspolućuju. Kraji se sad naša život. ako se još zadržiš! Napolje te sad priziva bitka što se bije: gledaj. ili tako jadan da svoga poglavara ne sme da osveti u času njegove smrti. stavi ga na probu time što mu se obrati na ovaj način: Bjarki. Budala si ti što dance izdade i kneza divnoga. Bjarkijeva žena. ali Hjarvard je izdaju smutio. Zgrada je bolu posvećena i ne vredi više nego da sagori. nek utvrda u pepeo sagori! Nek prvo pred ulazom vatru zapalimo. 71 . neobuzdan i gadan u svojoj zlobi. ošamućen i bezuman si ti. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. poslednja kupa je sad napunjena. gole su sad muževne grudi i udari gusto padaju.

za razliku od umrlih od rane u boju. svo blago oteto sa vernim momcima podeli: sve što škrti poglavar godinama skupljaše. i obori ga. ali siromašan beše uz sve svoje zlato. neumoran. kao da mu bogatstvo pomaže da pobedi u boju. napred. pa ju je tako pogrešno preveo. ništa tako skupo da to ne dade drugome i ne gledaše zlato više no prah. tad iz škrinja zlato izvadi i zamoli svoje momke da pred utvrdu iznesu i raspu ga pred sve kapije. div rastom i telom i div snagom i mišicom. šipke od zlata iznese i škrinje najdivnijeg blaga. kako nam kralj kaže. hrabrog Rorikovog ubicu koji obori sina škrtoga Boka70: strašljivog muškarca u Hel71 posla i obori kukavicu. nemuževan i škrt. Hajde. to jest škrt na prstenju (podrazumeva se zlatnom). hrabar bez premca. Iznenada na Rorika Rolf nahrupi. koji ne htede da se jednog zlatnog prstena poklona radi liši. ne radovaše se prijateljima i siromašan ratnicima smelim. divnu pobedu zadobi bez krvi i s prijateljima podeli. te nikakve momke ne imade da brane i njega i dvorac. Utvrdu razori kojoj samo blago beše odbrana. gomile blaga moraše da raspe i protraći prastaro zlato. ljudstvo ne imade. On. prsten. boriše se i pade muževno i sa sjajem okonča svoje dane. razmišljaše samo o malu i čast ne vrednovaše. ali zaboravljaše da skuplja borce. nesrećne za njega jer samo blago sebi skupljaše: siromašan ratnicima beše i neprijatelju sam dade u ruke sve blago koje ne dade svojim ljudima i svojoj pratnji.čvrsto ćemo našu četu postrojiti i zajedno u bitku krenuti. hitri kralj. skupljaše blago na gomile. Rolf ga s vojskom poseti i brodom svojim ka kopnu krete. Ništa tkao divno ne nañe da sa svojom pratnjom ne podeli. 71 Hel je u staroskandinavskoj mitologiji stanište u koje odlaze oni koji umru od starosti ili bolesti. Bogat beše Rorik imanjem i radost mu beše stoka. Saxo je očevidno mislio da je staroskandinavska reč baugr. na hrabru se bitku ne usudi. Pobedi vičan beše i smeo. Takav beše divni poglavar koji sad leži mrtav na poprištu: dostojno život napusti. Iz islandskih izvora se zna da je Rorikov nadimak bio hnöggvanbaugi. jer čast i ime mu behu jedini cilj života. neprijatelja poklonima da sretne izgledaše mu najbolje. lično ime. 70 72 . da pratimo našeg kneza. a ne ratnici smeli. Ali malo ga ceniše Rolf i zaista odbi njegovo bogatstvo: imanje mu ote i život: samo nesreću škrti kralj zadobi od svega blaga što ga godinama skupljaše. koji odlaze u Valhalu. s čašću u smrt ode. Od blaga teške škrinje razbiše i otvoriše prepune riznice.

Često na borbu pozivaše kao što reka moru hita; spreman na bitku beše i rado se u boj bacaše, hitar kao strela brzi jelen kad vitkim nogama trči. Ljude vidim oborene na poprištu, iz rana teku struje jake; slomljene su kosti vilica, u bari krvi zubi se sijaju, struja ih sobom odnosi i pesak ih sasvim glača, za blato se kače i sjaje i keze se tako beli; smrvljene zglobove i slomljene udove struja rana preliva. Nadaleko teče krv danaca, iz žila što se puše ističe, sve se više širi i jakim strujama juri: crvena teče reka rana i kvasi kamare tela na poprištu. Oštro Hjarvard na dance stupa u boju, teško jača Hildinu igru, u bitci kopljem vitla i na boj nagoni. Pa ipak meñu gomilama leševa ja poglavara vidim gde se smeši: vedro u smrt ode, Frodeov divni prijatelj, srećan, kao kad knez svoje zlato po poljima Firisa prosu. Sjajan je poglavičin osmeh, na muškost nas sve poziva: poglavara u smrt pratimo, s čašću ćemo život dati! Nek hrabro se u boj uputimo i jedan drugog za bitku razjarimo! Strah da oteramo vedrim i poletnim bojnim kricima, u smrti da delo počinimo koga će se do krajnjih vremena sećati. Nek strah bude daleko od našeg pogleda i duha! Hajde da se borimo čvrst, s neoborivom hrabrošću, ni na najmanji način da ne pokažemo sramotnu strašljivost ili strah otkrijemo. Merićemo sad našu hrabrost udarima koje s neprijateljem razmenimo. Pa i kad junak život izgubi čast će palog pratiti; spomen u zemlju ne tone već do krajnjih vremena živi: reč će se o delu kazivati koje najbolji junaci postigoše. Još uvek vidim vrata bravom i šipkom zatvorena, čudim se, Bjarki, da vrata još zatvorena držiš kad te molim i zovem po treći put iz kuće i na borbu obodravam. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: Dični Hjalti, što toliko glas dižeš kad zoveš mene Hrolfova zeta, da u bitku uñem? Ko druge poziva u bitku što stiže i veliku hrabrost usnama iskazuje on i sam mora spreman biti da život izloži da pokaže da je i na delu a ne samo na rečima hrabar. Ali polako! Ubrzo ćeš me videti u opremi za bitku; blistavu verižnjaču pritežem okolo pojasa i mač odmah opasujem britki;

73

čeličnu kacigu na glavu stavljam da mi od udara teme brani, najtvrñi oklop od gvožña oko grudi i ramena stavljam. Najmanje od svega sam željan da u sobi izgorim: da čekam zakatančen i zakračunat dok se plameni oko kuće spajaju. Mala je hrid i gola na kojoj na svet beh roñen i donet; tela mi ipak ne manje od dvanaest kralj kao čast pokloni; tako ću ga sad nagraditi i kralju uzdarje dati. Slušajte sad, junaci, moje reči!S tela verižnjače strgnite! Smrti smo ionako posvećeni: nek se bednici u čelične haljine oblače! Štitove na leña zabacimo, otkrivenih grudi se borimo! Najdeblje narukvice od zlata na rukama će se nizati, najteže ploče oko doručja uviti da snažna desnica udar s težinom zada i sečiva što oštrije zaseče. Niko ni korak da ne odstupi; ne, napred na neprijatelje hitati, sresti njegov mač i zašiljeno koplje i u junaštvu se naticati ovde gde je reč o osveti za našeg najvrednijeg gospodara i domaćina. Blažen je onaj koji ima moći da najgore nedelo kazni: presudu izdaji, grehu vrhom i sečivom izricati. Hoću vam istinu reći: divljega jelena72 sam izmerio; pobedio ga mojim mačem što se Snirtir zove, mač kojim ime prijatelja bitke zadobih73 kada ga oborih, Agnira, Ingjaldova sina, i blistavu pobedu ponesoh sa sobom. Hoking74 u vazduhu pevaše, u glavu me mač pogodi; sečivo ipak puče, jer istupljena mu beše oštrica; dublju bi ranu napravio da mu grizavi čelik ne puče. Mač po njemu ošinuh tako da ga sečivo po pasu predvoji; udar tako jako zadah damu levu ruku i desno stopalo od tela odsekoh, a vrh mu koren srca dodirnu. Zaista nikad pred očima hrabrijeg junaka ne ugledah: polumrtav sedeše i ne sruši se, već na lakat naslonjen smejući se život ispusti, samo malo ga smrt brinuše, vedar svet napusti i u dom junaka u visinama ode. Velika mu zaista hrabrost beše: u osmejku sakri svoju smrtnu borbu; najjaču bol i muku u svome telu istrpe i u duhu, pa ipak svoj lik silom nagna i rani i bolu se samo smejaše. Sad istim mačem jednog plemenita roda na smrt ranih;
Divlji jelen je verovatno nadimak nekog od Hjarvardovih boraca. Bjarki je nazivan boðvar-Bjarki, to jest Bitka Bjarki, ali izgleda da je taj nadimak već veoma rano počeo da se shvata kao lično ime Boðvarr. 74 Ime Agnirova mača.
73 72

74

visokorodan beše i divan, u srce ga čelikom pogodih, duboko mu se u grudi useče oštri, sjajni vrh mača. Kraljević beše po rodu, izdanak blistavog korena, mlad po godinama, ali plemenit duhom i izvrstan borac. Verižnjača ga slabo zakrili, ne pomože mu pletena čelična haljina, ni njegov mač ni okovani štit ga u borbi ne zaštitiše: hitar je moj Snirtir u udaru i teško ga je u borbi zaustaviti. Gde je sad gospodar Gota i Hjarvardov najbolji vojnik? Hajde u okršaj, u krvavu bitku, da snage vaše oprobate! Ko vitla kopljem i džilitom ko nije poglavarskog roda? Plemeniti na borbu izazivaju; samo visokorodni na pohod kreću; malo sad vredi što se puk u bitci izlaže; u bitci je samo o životu i smrti poglavara reč. Visokorodne poglavice u borbi padaju; gle, Hrolfe, tvoji borci već pali po poprištu leže; najplemenitiji rodovi se sada nište; nisu sluge i robovi koje Hel u svoje carstvo sad odnosi; ne zadovoljava se bednicima; ne, već najzornije junake ona sebi uzima i svoje sale znanim borcima puni. Ne sećam se nijedne bitke u kojoj udari padaše tako gusto; sečiva se tako hitro ukrštaju, kao kiša padaju ubodi i udari mačem: tri ih sad zadobijam, a samo jedan mogu neprijatelju zadati. Tako vojska Gota za udare bogato uzdarje vraća: udare mačem nam s kamatama neprijatelj pobednički vraća. Sam u bitci stojim, ali ipak u smrt poslah mnoge od neprijateljevih ljudi; od leševa se i udova diže ogromna gomila na poprištu, gradina od mrtvaca sazdana; breg tela se visoko uzdiže, kao zidina je gomila leševa što raste. Gde sad naći onog momka koji me nedavno u bitku pozva? Glasno se hvalio i nas druge porugom i psovkama nadmeno napolje pozivao i drsko nas svojom porugom izazivao, kao da mu u grudima život i snaga dvanaestorice muževa beše. Na to odgovori Hjalti: Malo mi ih je u pratnji ostalo, ali ipak nisam daleko od tebe; mnogo nam sad pomoć treba u nevolji i muci u koju smo zapali; nikada nam ne beše veća potreba za čvrstim drugovima u bitci. Isečen je štit u borbi i vrhovima i sečicama rascepljen, rascepljen i razdvojen britkim sečivima u delove i komade, uništen udarima neprijatelja i nagrižen sekirama ljutim. Mirno mi na reč veruj jer i sam to očima vidiš; delo namesto priče vidiš, sigurniji je oko svedok od ušiju:

75

gledaj, od razbijena štita samo mi je držak preostao; izbušen je okov i polomljen i samo mi je drška u šaci ostala. Bjarki, iz sna si se najzad probudio! Dugo ti je trebalo! Hoćeš li sad muškim delom svoje oklevanje popraviti? Bjarki: Prekini sad s tvojim porugama i ne izruguj mi se više psovkama! Što-šta čoveka može u delu prečiti; vrhovi me švedskih mačeva u mome trku zaustavljaju i put mi i napredovanje zatvaraju: nije šaka bila nežna i slaba što čvrsto dršku stezaže: verižnjača više ne beše zaštita, da i bez oružja i odbrane u bitku kretoh; tako oštro beše sečivo što ga sretoh: raseče najtvrñi ćelik lako kao vodu što odstupa; debeo mi beše oklop i težak, ali me ipak loše u borbi zaštiti. Reci mi gde da nañem onoga što ga jezikom ljudi Odin nazivaju? Oružju u borbi vičan uvek se jednook kretaše; pokaži mi ga, Rut, ako ga gde na poprištu vidiš. Rut odgovori: Pogledaj okom ovamo kroz moj svijeni lakat; ali prvo svoj pogled označi moćnim znakom pobede, mirno onda pogledaj i prepoznaj moćnoga boga rata. Tad Bjarki uzviknu: Ako bih sad Frigina muža, užasnoga, ugledao, malo bi ga onda beli blistavi štiti a ni njegov veliki konj od udara spasli, ne bi živ iz Lejrea otišao; Pravo je samo to da boga rata lično pazi pale u bitci. Dični Hjalti, sad se našega dana kraj primiče; pašćemo kraj našeg glavara, s čašću ćemo u Hel krenuti, boriti se za slavnu smrt dok nam život ne istekne, u grobu ime zadobiti i sa sjajem naše dane okončati. Ovde kraj glave moga poglavice s čašću ja ću na poprište pasti, ti kraj njegovih nogu na odmor lezi i ležište sebi nañi; svaki će tad momak potvrditi, što po poprištu meñu gomilama leševa traga: tako smo našeg izdašnog gospodara za njegove zlato i darove nagradili. Ubrzo ćemo biti plen gavranova i grabljive ptice poprišta: najgladniji orlovi kandže u naša tela zabijaće i na komade ih kidati. Tako se pristoji visokorodnim junacima da u borbi padnu:

76

On reče da je njegova radost što je ubio prevrtljivog nasilnika veća nego njegova žalost što će sam izgubiti život. videlo se. i da je velika šteta što nijedan od njih nije ostao da stupi u njegovu službu. jer nedelo nosi kaznu u samome sebi. ali Vogg nije hteo da uzme vrh i rekao da je Rolf uvek nudio mač svojim ratnicima kod drške. slavlje zbog pobede u oplakivanje mrtvoga. koji poznaju dogañaje iz minulih vremena. svi su hteli radije da krenu s njim u smrt nego da žive. i dugo neće čovek imati koristi od onoga što je grehom i prevarom stečeno. jasno kako su sa velikom odanošću voleli svoga kralja. Kada je Vogg odgovorio potvrdno. Kad se najeo i napio. stavi ruku na dršku mača i zakune se na vernost. Ja sam preneo taj dugi dijalog u stihovima zato što jedna danska pesma istog sadržaja još uvek živi u sećanju mnogih. kazao je. Tako ponosan i srećan beše zbog tog dela da žurno obodri Hjartvarove ratnike da upotrebe svoje oružje kad jurnuše ka njemu. S velikom čašću se treba sećati Vogga za sva vremena. Na taj je način Hjartvar zadobio i izgubio kraljevstvo u istome danu. pošlo im je naopako. Kad su zatim Vogga izveli pred njega. bio je Vogg. crveni od krvi jednog ubice. Na taj način gozba se pretvorila u sahranu. jedini koji je preživeo. iskazao je svoje iznenañenje što se niko od Rolfovih mnogih ratnika nije spasao bekstvom ili dozvolio da ga zarobe. Vogg zgrabi dršku i istom sjuri vrh mača kroz Hjartvara i tako uze osvetu koju je obećao Rolfu. kad nisu želeli da ga nadžive. Nije se povukao pred ubicama. kad je on pao. Kratko nakon što su šveñani zagospodarili Danskom. Ljudi kralja Rolfa su tako visoko cenili svoga gospodara da. obradovao se kao kakvom skupocenom poklonu i upitao da li bi ovaj hteo da stupi u njegovu službu. Tako sudbina najčešće kazni one koji delaju voñeni izdajom i lažju. 77 . U starim danima je naime bio običaj da onaj koji je stupao u službu kod kralja. jer ljude takvoga kova rado bi imao. jer on je hrabro održao svoju zakletvu i dobrovoljno sreo smrt nakon što je svojim podvigom poprskao gozbu krvlju zlog nasilnika. U svojoj radosti Hjartvar je odmah iza bitke priredio gozbu da proslavi svoju pobedu. kad je video da se ono mesto gde je Rolf obično sedeo.verno prate divnoga glavara i u smrti ga grle. Šveñani su pobedili i čitava vojska Rolfovih ratnika je pala. jer sjelanñani ih napadoše i poubijaše da se osvete za paloga kralja. Hjartvar mu je pružio svoj isukani mač.

rekao je: „Neka jedan megdan prethodi većoj bitci. kao što se i više drugih naroda pretvorilo od podanika u neprijatelje. Bilo je kao da ih je Hodova smrt razrešila njihovih dažbina. ali ako izgubim. neprijatelji su izabrali jednog kralja. Da bi se odbranio od te gadne nepravde. Neprijatelj koji je bio u svojoj zasedi. i pošto su ga dugo čekali u sumnji i neznanju i kako im je iz dana u dan bivalo teže. Pošto je sakrio dva odeljenja. ali zahtevam da jedan uslov bude ispunjen. reče on. šta će kao nagradu dobiti onaj čovek koji prihvati poziv na dvoboj. kao pobednik.” Jedan od danaca. Onaj već pomenuti danac. ali ako ja izgubim. i kad je video da je njegova flota nasela na dno u jednom uskom i plitkom fjordu. da sami padnu u jamu koju su njemu iskopali. kralju Roriče. nudim se kao zalog da će biti onako kako kažem.Treća knjiga (…) Rorik. upita Rorika nakon što je čuo te reči. ali ako ne bude 78 . nisu mogli da shvate zašto Rorik okleva toliko. Zatim je neke od svojih ljudi ostavio u zasedi iz koje su mogli da zaskoče neprijatelja s leña. tada bi moglo biti. podsetio ih na podvige predaka i snažnim ih obodravanjem podjarivao da se pokažu kao hrabri ratnici. čija je hrabrost bila veća od veličine njegovog tela. odlučili su na kraju da ga napadnu sa svojom flotom. kojoj su svake godine običavali doneti porez. u budućnosti ćemo biti osloboñeni poreze. Da ne bi vodili rat bez glavnokomandujućeg. Kako god da se sudbina odluči. naredio je da se odsuče i izvuče u duboku vodu kako ga neprijatelj ne bi napao dok su mu brodovi nasukani na pesak. koji ništa nisu znali o tom porazu što su ga doživeli njihovi drugovi. Hardvendel i Fenge Kuri i šveñani su sad nameravali da napadnu Dansku. i njih obeća onome ratniku koji prihvati izazov. Meñu napadačima je bio jedan čovek koji je bio mnogo viši od drugih i koji je još bio i čarobnjak. Kad su izbliza ugledali dance. porez ćemo plaćati kao i dosad. odvrati na to: „Ako dobro proñem u borbi. ostavljam tvojoj darežljivosti da odluči kojim će se darom pobeda nagraditi. Ostatak venda. jer su bile spletene jedna u drugu. jer su uvideli da to ne mogu izbeći. Ja neću izbegavati jedan takav obračun ako neko od vas ima hrabrosti da mi se suprotstavi. bili su dovoljno nesmotreni da krenu u napad i svi su poubijani. Rorik ipak nije dozvolio da ga zavede ta prevara. one je s ostatkom vojske počeo da napreduje preko otvorenog polja. kad krene u napad na brodove. nije znao koliko su se danci pametno poneli. ja oslobañam moju zemlju ropskog jarma. ona ostaje neslobodna. tako da se opasnost za mnoge predupredi time što će se nekolicina žrtvovati. naima taj: Ako ja pobedim. a njihov postupak je i vendima dao hrabrost da se odmetnu. Rorik je pozvao dance na oružje. koji se nije pouzdao u sreću. Rorik je imao šest narukvica koje se nisu mogle odvojiti.

jer bi odbijen i pade od prvog udarca. jer ta se dva pratioca rado sa slabošću druže? Velika ljaga čeka pobeñenoga. jer ništa toliko ne podstiče nadmenost kao sreća.” Zatim krenu u napad na neprijatelja svojim mačem. Tu sramotnu uzdržanost danaca ispravio je svojom plemenitošću jedan čovek imenom Ubbe. koja se zahvalnost pruža onome ko ne zadobije nagradu hrabrosti. On je bio jači i snažniji od većine drugih i vešt u čarolijama.išlo po želji. ali vendi su slavili svog zemljaka pobednika svečanom povorkom. Nesreću prati dakle ili nečasna smrt ili život u sramoti. Glupost je mašiti se za nezrelim voćem i hteti ga ubrati pre nego što čovek sazna ima li pravo na njega. ali njegova sreća je bila slabija od njegove hrabrosti. Ova će mi moja ruka doneti ili pobedu il smrt. I on je pametno upitao šta će dobiti za nagradu za megdan. on je. koji je verovao da je iz njega govorila pohlepa. i kome je pomisao da. meñutim. 79 .” On je to zacelo rekao iz šale. šta misliš koju nagradu duguješ pobeñenom. To mu. ne zadobija nikakvu čast. koji su ranije zadobili tako mnogo čuvenja svojim pobedama. kad sam zadržavaš nagradu umesto da je daš na čuvanje?” reče Ubbe. koji bi mi podjednako mogli biti plata za smrt koliko i za život. Ubbeu se. Ko plete vence onome ko podlegne u borbi. On je bio siguran da je. nasuprot kraljevskog običaja uzme nazad poklon ili porekne obećanje. već i preziru onih koje su ranije pobedili. slomio snagu cele danske vojske. ali Rorik. jer neuzdrmano znanje o nagradi za megdan podstiče hrabrost borca. kao i to da danci. naime. jer ga je sama hrabrost terala da izloži svoj život za ugled svoje zemlje. Dan iza toga on opet istupi pred dance i izazva ih. i mislio da će sve sad biti sitnica za njega šta god da preduzme. ne za slabost. ne želim da primim ni dobra ni zlato. bila potpuno strana. verovao da je ubio najhrabrijeg čoveka u Danskoj i da niko drugi neće imati smelosti da mu izañe na megdan. a kralj mu obeća narukvice. ne samo da su sad bili izloženi nadmenom ponašanju. nije uspelo zbog prevelikog rastojanja. Koja je nagrada namenjena. čija će sudba biti ili užasna smrt ili grozna sramota. „Kako da se pouzdam u tvoje obećanje. s kim nije sreća. ko mu pruža nagradu? Nagrada se daje za hrabrost. da li zato što ga je pobeda učinila nadmenim ili zato što je bio nameran da izvojuje još jednu. dok hrabrost dobija pohvalu i slavu. oborivši toga jednog borca. Njega je mučilo i to što meñu njegovim mnogim ratnicima nije bilo još jednog koji bi bio toliko hrabar ili snažan da se rado žrtvuje za otadžbinu. Na Rorika je ostavilo dubok utisak to što je izazivačko ponašanje jednog jedinog čoveka paralisalo hrabrost cele vojske. htede da sa broda jednim jakim zamašajem baci narukvicu do njega. i zato ne želim da zahtevam nagradu za koju ne znam da li mi pravedno pripada. Sve dok je ishod neizvesan. a onaj. „Daj neka je neko drugi uzme na čuvanje da ne povučeš svoje obećanje. narukvice padoše u vodu i to dade povod da kralja za budućnost nazovu Rorik Rukobacač. Za dance je bilo tužno da to gledaju. Ne znam na koju će se stranu ratna sreća okrenuti. i napredak je najjači podstrek da se čovek preceni.

verovatno je sudba to tako napravila da niko od njih ne zadobije čast i radost od smrti onoga drugog. i u tome se slažemo i obojica smo do toga sami stigli. tako da ona može kasnije da zameni gorka osećanja. pade na pamet da bi on. nije ga odvratila od njegove namere. Hardvendel zadobi toliku slavu svojim vikinškim pohodima. neka nas pravo prirode pomiri. pobedivši ga. mogao da potamni onaj sjaj koji je svugde pratio ime tog vikinga. i uz njega su pristala obojica vikinga. najzad je naišao na njegovu flotu. Daleko u moru je bilo jedno ostrvo. naveo pobunjenike da se priklone Roriku i opet plaćaju porez kao i dotad. Daj da ne budemo tako grozni da jedan drugog progonimo s one strane groba koliko god da je za života meñu nama bilo mržnje. on nije želeo da izgleda kao da je njegova hrabrost bila nagrada za gramzivost. Obe naše vojske treba da bez mržnje i složno prihvate taj zadatak. Kako je ishod neizvesan. jer tu se zna šta čovek vredi. a i unutrašnjost ostrva ih je svojom lepotom uvlačila sve dublje. ratnici se postaviše oko njega. Pobedniku će služiti na čast da pobeñenom priredi divnu sahranu. Tu htede slučaj da se ta dva čoveka sretoše bez pratnje drugih. pobrine za sahranu pobeñenog. da upravljaju tom zemljom. ali u njima treba da se nañe mesta i za ljubav. i onaj ko se 80 .meñutim. Pošto je bio namesnik tri godine. Sad su naši duhovi ispunjeni mržnjom. borci jurnuše jedan na drugog uz veliku galamu. Odmah je označen jedan krug. Neka zato bude sveti dogovor izmeñu nas da se onaj koji pobedi. koji je bio ljubomoran na njega zbog njegovih podviga i čuvenja. jer niko mu ne može priteći u pomoć. pružila prilika da dokaže svoju hrabrost na najlepši način. Ta dva borca smrtno raniše jedan drugoga i izdahnuše u isto vreme. jer ako izmeñu nas postoji razdor. jer ono nas povezuje svojim nitima koliko god da su neprijateljska ona osećanja koja nas dele. da kralju Kollu u Norveškoj. smatram da je dvoboj na steni bez pomoći drugih najbolji. svaki sa svoje strane. jer onaj ko svome mrtvom neprijatelju da ono što mu pripada. zadobija ljubav onih koji ga nasleñuju. Otprilike u isto vreme Rorik stavi svoju braću Hardvendela i Fengea. čiji je otac Gervendel bio namesnik u Jilandu. to je poslednja dužnost pristojnosti koju nijedan pravedan čovek ne bi izbegao. Nakon smrti treba sve neprijateljstvo da prestane. jer on zahteva najviše hrabrosti i najbrže vodi pobedi. Hardvendel prvi uze reč i upita kralja Kolla koju bi vrstu borbe više voleo. Ishod je. Koll se začudi nad smelim rečima mlañega čoveka i odgovori: „Kad već meni prepuštaš da odredim način borbe. Obala je bila tako lepa da su obojica zaželeli da se iskrcaju. jer ta okolnost da je pomenuta zaloga pala na dno. a posmatrači su nadvikivali jedni druge svojim različitim željama za ishodom. Pošto je naširoko i nadugačko jedrio i izgledao ga. a primeti da sam najviše ceni da što manje ljudi učestvuje u borbi – dvoboj daje najbolju mogućnost da se hrabrošću izvojuje pobeda. uostalom. treba da se jedan prema drugome ponašamo časno i da ne dopustimo da nas naša strast u toj meri povuče da izostavimo da jedan drugome ukažemo poslednju počast.

U skladu sa dogovorom priredi svom neprijatelju kraljevski pogreb i naredi da se nad njim nabaca predivna mogila. trpi njegovo zlo biće i surovost.pobrine da pokaže pristojnost u odnosu na mrtve. s kojom Hardvendel dobi sina kome dadoše ime Amlet. Često se dogaña da neko preživi borbu. To se najčešće tako zbiva. jer čak i za nju važi da je prijatelj najgori neprijatelj. jer mu je izgledalo bezočno da jedna tako blaga žena. bacio je štit i obema rukama vitlao mač. ali da izgubi svoju pokretljivost. a sakat ne može da napusti svoje osakaćeno telo. i Fenge odluči da ga ubije. tvrdio da je ubio brata da je spase. jer pošto je toliko dugo sekao Kollov štit da od njega nije ostalo skoro ništa. Zamisliva je i jedna druga i manje tužna sudbina. koja je bila iskusna u svemu što je imalo veze sa vikinškim pohodima i ratnom veštinom. ni lepota od proleća ozelenile šume nije ih uzdržala od toga da ukrste mačeve. naime da čovek sačuva život pošto bude osakaćen. Ta neistina zadobi poverenje. jer kad je čovek mrtav. Hardvendel. pridoda još i rodoskvrnuće. I za takvu nesreću treba naći što boljeg leka. ne oklevaše da ispuni zlu želju svoga srca i zaprlja svoje ruke bratovom krvlju. i ja smatram da čovek treba da pokaže istu volju da se pobrine za onog koga sudbina pogodi na taj način kao i za onog kome dosudi smrt. koji je u svojoj divljoj strasti više mislio da napadne svoga neprijatelja nego da zaštiti svoje telo. a uz ubistvo brata. ako neko od nas dvojice bude osakaćen. a ako to ne čini. Ta hrabrost bi nagrañena. pridobija preživele tim svojim činom ljubavi. koja beše bez ikakvog zla u sebi. Čim vide priliku za to. jer ga jedan nagoni na drugi. odseče mu jednu nogu. Hardvendel pokloni Roriku svo oružje i sve skupocene stvari koje je zadobio kako bi stekao još više njegove naklonosti. počeše borbu. i daj zato da se dogovorimo. jer plemenite gospodare. koji neretko 81 . jer uze za svoju njegovu ženu. što bi kraljeva smrt. ni okolnost da su se tad po prvi put sreli. I beše još tako drzak i lukav da prikrije svoje užasno nedelo. mada je Gerut bila tako blaga duhom da nikome ni najmanje zlo nije nanosila. da kad jedan čovek počini jedan zločin. Fenge je. njen muž mrzeo celim svojim srcem. Eto tako se vrlina može malo osećati bezbednom. a kralj se tako sprijatelji s njim da mu dade za ženu svoju kći Gerut. odmah je spreman da počini još jedan. koliko li nam više nalaže da se sažalimo nad sopstvenom? Svako mora da dela po zahtevima svoga tela. sve je zaboravljeno. neka dobije od onog drugog deset maraka zlata kao naknadu za povredu. jer ako nam ljubav nalaže da se sažalimo nad tuñom nesrećom.” Pošto jedan drugome stegoše ruku i dadoše reč za dogovor. izazvaše zavist kod njegovog brata. što se računa kao teža sudbina od smrti. dakle. Nakon što je tri godine izvodio veoma velike podvige. Mnoga i velika dela koja je Hardvendel izveo. da mu dade lik kao da ga počini iz najbolje namere i ukrasi ubistvo brata imenom ljubavi time što ga lažno opravda govoreći da ju je. Zatim stade da progoni i ubi Kollovu sestru Selu. nije bolji od samoubice.

ukazivali su na mudrost koju je krio. nije se moglo verovati da je on čovek. On je stalno bio kraj ognjišta svoje majke. govorio smušeno i celim svojim ponašanjem se činio kao da je um ozbiljno poremećen. naime. kod onih koji su dublje mislili o stvarima. da je čak izgubio razum. reče samome sebi da. onaj trud i pažnja s kojima je radio. Ta genijalnost koja je bila skrivena u odgovoru. trebalo bi da se pravi kao da ništa ne razume. jer su svi smatrali da je rad bio besmislen. koji je tako vešto koristio svoje ruke. nije ni tren sumnjao u to da će. da se ne može pameću sakriti. pravio je od kuke od drveta koje je otvrdnjavao u vatri i oblikovao tako da su mogle da se kače jedna na drugu. to značiti njegovu smrt. već tek životinja bez razuma. to izazva smeh. seo je tako da je okrenuo leña glavi konja i oglav mu stavio preko dupeta. i da na taj način ne samo skrije da zna šta se zbilo. Po mišljenju tih ljudi istina bi se najbolje otkrila tako što bi mu krišom doveli jednu lepu ženu koja bi pokušala da uzbudi njegovu put. Zato naložiše nekim ljudima da odjašu s njim daleko u jednu šumu i da iz skrovišta gledaju kako će da izdrži kušnju. kao da namerava da na taj način upravlja konjem. on je grčio svoje zabrljano lice u odbojne grimase. a nisu ni mogli znati da mu to pomaže da sprovede plan koji je smislio. tako daje bilo užasno gledati ga. bio Amletov brat po dojenju i nije zaboravio onu ljubav koja je bila meñu njima u ranom detinjstvu. i on odluči da mu radije da mig nego da ga uvuče u klopku. Fenge nije oklevao da sa podjednakom zločinačkom namerom učini sebe krivim za dvostruku bezbožnost. da je njegova budalasta pojava patvorena i da iza te maske gaji tajne planove. jer opogani bračni krevet svoga brata nakon što ga ubi. i neki su čak smatrali da ništa ne manjka njegovom razumu.poklanjaju ulizicama svoju naklonost i ukazuju čast ogovaračima. ako se Amlet na ikakav način otkrije. već i d spase svoj sopstveni život. Kao što je već kazano. a naravno da je izgledalo smešno kad je konj pojurio s jahačem koji je upravljao njegovim repom. To je i Amletu odmah bilo jasno i čim mu je rečeno da se popne na konja. izgubio razum. nije teško ubediti da poveruju u jednu laž. To shvatanje bi osnaženo time što je on skupljao pomenute drvene kuke u jednu gomilu koju je brižno krio. 82 . dremao u prljavštini i mazao se po celom telu zemljom i pepelom. On. jer potreba za telesnom ljubavlju je tako jaka. meñutim. Kada bi tako sedeo kraj ognjišta i džarao po pepelu. da. Jedan od njih je. Ukratko rečeno. i izgledalo je neverovatno da je onaj. meñutim. sumnju da je on pametniji nego što izgleda. Kada Amlet to vide. a posebno ako ga vide kako ima snošaj sa nekom ženom. Kada ga jednoga dana upitaše zašto to čini. Ta dosetka je učinila da su ga i dalje smatrali sumanutim. ako želi da izbegne sumnju kod svog strica. on im odgovori da pravi oštra koplja da osveti svoga oca. probudila je. Za tog je čoveka sećanje na nju značilo više od zadatka koji mu bi dodeljen.

učinio veliku uslugu. jer niko ne beše video šta se dogodilo. mada behu u skladu sa istinom. ali ništa drugo. Time je onome koji nije ni slutio nesreću. i dosetio se da jednu slamku. on reče. On je razmišljao kako bi bilo najbolje upozoriti ga protiv toga da postupi po prirodnoj. Kada drugi na to primetiše da je to razuman odgovor. Drugi opet prasnuše u smeh. mislio na more. i u to ljudi rado poverovaše. a on sam reče da je to bilo pametno rečeno. on odgovori da su to bili podbel. Amlet se. i tim odgovorom potajno dade do znanja da želi zlo svemu što pripada njegovom stricu. već se uputio s njom do jednog usamljenog i teško pristupačnog mesta na kome je rasla mahovina. on odgovori da su oluje i morska pena samleli to brašno. ali se Amletov prijatelj obradova tome pametnom odgovoru. čime je. ali opasnoj naklonosti. 83 . jer oni behu zajedno podizani i ona je oduvek držala do njega. a to je govorio na takav vešt način da niko nije mogao reći da laže. prečica i sita. naime. Na jednoj obali je krmu jednog nasukanog broda more izbacilo na kopno i ljudi rekoše da je to jedan veliki nož. Kad Amlet stiže kući i ljudi ga iz šale upitaše da li mu je dala što je hteo. gde se predadoše ljubavnim radostima. on odgovori da Fenge ima premalo takvih meñu svojom stokom. ona isto tako izjavi da nije bilo reči o završenom snošaju. a ona to voljno obeća. Kako je žena u njemu probudila jaku želju. odmah mu je bilo jasno da je to tajni mig da se sprema opasnost. Njegove reči behu pozdravljene smehom.Usput jahači ugledaše jednog vuka u žbunju. ali se niko nije mogao ni dosetiti šta je pravi smisao. „Da”. a kad Amletovi pratioci rekoše da je to ždrebe. On je ipak nakon toga zamoli predano da nikome ne otkrije šta se dogodilo. da je to namerno tako rekao. Na jednom proplanku u šumi ljudi ga napustiše onako kako beše unapred dogovoreno. Na pitanje na čemu su ležali. jer kad je Amlet ugledao gundelja sa slamkom u stražnjici. kako se za njega ne bi reklo da govori laži. Amletov brat po dojenju tad reče da mu je on nedavno ukazao posebnu ljubaznost – on je time želeo da pokaže da je on bio taj koji mu je poslao spasonosno upozorenje – i Amlet odgovori podjednako lukavo kako bi mu zahvalio da je itekako video jednog gundelja kako leti sa slamkom u stražnjici. trudio da kaže samo ono što misli. on je te biljke poneo sa sobom. odgovori Amlet. on bi se s njom vrlo brzo spojio u ljubavi da mu njegov brat po dojenju nije jednim prikrivenim znakom javio da je to klopka. zabije u stražnjicu jednog velikog gundelja i hitne ga da odleti u pravcu gde je bio Amlet. nije odustao od svoje namere. naime. Kad zatim upitaše ženu. Pratioci pohvališe taj odgovor. naravno. „on i treba da reže veliku šunku”. da ne bi bio prinuñen da laže. i na tom pustom mestu Amlet kao slučajno srete jednu ženu koju je njegov stric ostavio kao mamac. koju je podigao sa zemlje. on odgovori da je on ležao u zagrljaju te žene. Kad grupa projaha kraj nekih strmina od krečnjaka i ljudi rekoše da su načinjene od brašna.

a time što se pravim sumanut. Protiv jednog prevrtljivog i surovog čoveka mora se ići veoma umno. s istom surovošću to učinio i s drugim roñacima. jer sve ima svoje vreme i svoje mesto. sramotna ženo. Ne pravim se ja bez razloga lud. Unutar u sebi stalno razmišljam o tome da osvetim oca. Prijatelj se ušunja u sobu u kojoj je Amlet trebalo da bude zajedno sa svojom majkom i sakri se u slamu koja je bila posuta po podu. vrati se nazad u sobu i kad njegova majka poče da plače i kuka nad njegovom ludošću. izvuče ga iz slame.” Govoreći tako oštro svojoj majci. prvo se ponašao na svoj uobičajen budalast način. a ti svojim postupcima pokazuješ da si zaboravila svoga prvog muža. a Amleta bi zatim trebalo zatvoriti u spavaću sobu njegove majke. kukurikao kao petao. koja kao kakva drska bludnica poganiš i prljaš svoj krevet time što se u zloj grešnosti kurvaš s ubicom svoga muža i bestidnim milovanjem maziš onoga čoveka koji je ubio oca tvoga sina? Tako kobila prima pastuva koji je ubio njenog para. koji je ubio svoga brata. jer on beše suviše tvrdoglav i samouman da bi se igde moglo stići s njim stavljajući ga na lake probe. 84 . da lažnim suzama skriješ svoj grubi greh. reče jedan od Fengeovih prijatelja. probode čoveka. koji je bilo lako upotrebiti. naveo ju je da se povrati vrlini i časti i da uvidi da je njena stara ljubav više vredela nego greh kome se ona kasnije predala. jer pošto se plašio da ga ne uhode. iseče njegov leš na komade. ako je Amletov razum ostao neoštećen. spasavam svoj život. skuva ih i baci ih u trap kao hranu svinjama. Nakon zrelog vaganja on beše pronašao jedan bolji način. Zato je bolje da ja izgledam lud nego pametan. ali tvoj sopstveni duh je nagrižen.Kad ih Amlet tako sve prevari i niko ne imade sposobnosti da prodre do dna njegova duha. jer kod neumnih životinja je običaj da se redom pare čas s jednim čas s drugim. ali tek pošto bi se krišom postavio jedan čovek da prisluškuje šta će govoriti jedno drugome. tako da izdajnikovo telo završi u gnoju i prljavštini. on reče: „Zašto pokušavaš ti. Pošto ga je Amlet na takav način uklonio s puta. Ali nemoj nikome govoriti o ovome što sam ti rekao. a ne nad tuñom. Fenge prihvati predlog i uputi se van pod izgovorom da treba da krene na jedno dugo putovanje. i koji bi sigurno dao odgovor na pitanje: Fegne bi trebalo da se pravi kao da mora da otputuje daleko nekim važnim poslom. ti. koji beše pametniji po sopstvenom ubeñenju nego u stvarnosti. već bi pre trebalo da plačeš nad svojom sramotom. Taj Fengeov prijatelj se sam ponudi da prevari majku i sina. neće se dvoumiti da otvoreno govori majci kojoj je bezuslovno verovao. jer ja ne sumnjam da bi on. Amlet uspe da izbegne i tu klopku. da običan um nije dovoljan da na svetlo dana izazove Amletov razum. ali čekam pogodnu priliku. Kad primeti jednu veliku gomilu pod nogama. zabi u slamu svoj mač. lepetao rukama kao da su krila i trčao po slami da proba da se nije neko sakrio ispod nje. Zato ti ne treba da kukaš nad mojom ludošću.

da je hleb bio zagañen krvlju. Kralj se napravi kao da nije ništa i primi ih prijateljski i gostoljubivo. on. oni ga izgrdiše. a zadobio nekog drugog da to zlo nedelo učini namesto njega. Amlet bi zato poslat u Englesku. odmah ih izravna i zameni drugima. on svojom umnošću dodade u Fengeovo ime i lažnu molbu da tome veoma razumnom mladom čoveku da svoju kći za ženu. izabra za taj cilj engleskoga kralja. ali se iz straha od besa Rorikovog i Amletove majke nije usuñivao da sam to učini. oni mu predadoše štap sa runama za koji su verovali da nosi smrt njihovom saputniku. on se. da je otišao u valov za svinje i da su ga svinje pojele. Za šalu upitaše i Amleta da li zna gde je nestao taj čovek. tako da je ispalo da po Fengeovoj poruci treba njih ubiti. a on odgovori. Fenge je stalno sumnjičio svoga posinka da smišlja izdaju i hteo je da ga ubije. kao da je to neka najjadnija hrana. ali Amlet se uopšte ne pokaza za kraljevskim obrokom koji beše iznet. nañe štap i pročita rune na njemu. Dok su oni spavali. Da bi sve predstavio kao da on nije kriv. a kad ga Amletovi saputnici upitaše zašto za stolom ne htede ni da dirne dobru hranu. i on iskaza na taj način omalovažavanje kako za one koji su hranu pripremili tako i za samu hranu. Njega su u Englesku pratila dvojica Fengeovih gardista koji su sobom nosili poruku kralju Engleske u kojoj mu je naloženo da sredi da ubiju mladića. što začudi sve. Kad stigoše u Englesku i Amletove pratioce pustiše pred kralja. na mesto svoga sopstvenog imena ureza imena svojih pratilaca. Njegovi pratioci mu zameriše na. On dalje reče da kralj ima robovske oči. ali ga niko nije niti čuo niti video. s uzdržavanjem okrete od obilja na stolu i ne htede ni da jede ni da pije. jer je govorio loše o onome što je trebalo da hvali i što je naružio svoje domaćine i 85 . Ali ne beše mu dovoljno što se na taj način spasao smrti i pustio je da drugima skine glavu. kralj naloži da se jedan čovek skrije u njihovu spavaću sobu da sasluša njihov razgovor. To beše sušta istina. kako rekoše. pivo imalo ukus na metal. Svi su s čuñenjem posmatrali mladog stranca koji je pokazao takav prezir za divno i lepo spremljena jela na kraljevskom stolu kao da je to najgrublja seljačka hrana. naime. on odgovori. Ta poruka beže urezana u jedan štap s runama. ali zvučalo je kao ludost i zato su svi smatrali da je odgovor smešan. njegovim budalastim izjavama. a meso smrdelo na lešinu kao da je preblizu njega stajala trupina kakvog mrtvog čoveka i od toga se pokvarilo. što je u drevna vremena bio običan način slanja poruka. Kad se obed završi i gosti odoše na počinak. već se uzdržao od nje kao da je otrov.Kad se Fenge vratio i nigde nije mogao naći čoveka koji je trebalo da uhodi majku i sina. mnoge je poslao da tragaju za njim. Amlet pretrese njihova skrovišta. ali pre puta naloži svojoj majci da nakon godinu dana izveša tepihe u sali i održi posmrtnu gozbu kao da je on mrtav. a on je nosio poruku o njihovoj smrti. da se kraljica na tri načina ponašala kao robinja. a on obeća da će se u to vreme vratiti.

izvukle napolje i jele od trule trupine jednog razbojnika. Kralj se. kralj upita gde je raslo ono žito od koga je spravljen i da li nešto ukazuje na to da na tome mestu beše počinjeno kakvo ubistvo. pa Amlet i u tome bi u pravu. pa je možda zato hleb povukao ukus na lešinu. upita šta je mislio s omalovažavajućim rečima o njegovim očima. Kad kralju bi tako jasno da je Amlet i tu bio u pravu. Kralj je nakon toga tako visoko cenio Amletovu pamet kao da se radilo o božanskoj mudrosti. Drugi kažu da je medovina bila ono o čemu je Amlet loše govorio. a Amlet ga istopi i nali u par šupljih štapova. 86 . naravno. Amlet mu na to ispriča da je kraljičina majka stvarno bila robinja i da tri stvari. kralj naredi da se izdan raskopa i u njemu nañoše zakopane brojne mačeve čija je rña mogla da pivu da loš ukus. On mu dade svoju kći za ženu i uze sve što mu ovaj reče kao da dolazi sa nebesa. tako da to mora da je bilo teško uvredljivo za taj divni par. upita najzad od čega je pivo spravljeno. a kad se Amlet lažno napravio nezadovoljan tom prijateljskom uslugom kao da mu je pričinjena nepravda. kralj mu dade zlato kao krvarinu. A da bi pokazao kralju da ne samo što pokazuje ponašanje robinje. jer je. zbog čega je bilo moguće da je njihovo meso povuklo pokvaren ukus. u njoj našao neke pčele koje su jele od sala nekog mrtvog čoveka. ali se istovremeno radovao nad pameću mladićevom i najzad ga upita zašto je izvrgao kraljicu ruglu kad je rekao da se ponaša kao robinja. pa mora da je nekada u starim danima tu bila kakva krvava bitka. u nadi da će biti bogata žetva. tačno. već i da je takvoga porekla. On zatim pozva svog domara i upita ga odakle je hleb stigao. Kralj tad poseti svoju majku i upita je ko je njegov otac. to pokazuju: to da po običaju robinja podiže maramu oko glave. Kad kralj to ču. Amlet ispriča kralju da je kraljičina majka postala robinja pošto je zarobljena u jednom ratu. Onu dvojicu pratilaca naredi dan kasnije da obese kako je to pisalo u poruci. ali kad joj on pripretio mučenjem. jer zemlja beše plodnija no drugde. te je sad želeo da čuje otkud je stiglo meso.govorio nedolično o njima uprkos njihovog pristojnog postupanja. kad mu je natočena. stideo toga. a kad domar objasni da su upotrebljeni ječam i voda iz jednog tačno odreñenog izvora. konačno. čačka zube i žvaće ostatke hrane. ona priznade da je njegov otac jedan rob. Kad ovaj čovek odgovori da ga je ispekao kraljevski pekar. na koje je on ukazao. uvide da je ono što je Amlet rekao. Kad je kralj tako shvatio da je Amlet u pravu. da podvrće haljinu dok hoda i da. jer nisu bile dobro čuvane. on reče – i tim rečima pokaza kako je pametan – da je taj stranac ili lud ili ima više razuma od drugih. Amlet odgovori da time ukazuje na jednu mrlju u kraljevom poreklu. On je tu. pa je neki loš ukus tako sa meda prešao na medovinu. Domar objasni da su se svinje. naredio da se zaseje prolećno žito. Kad je kralj saznao za to od svog poverenika. Ona odgovori da nije imala snošaj s drugima sem s kraljem. a domar odgovori da tik uz dvorac ima jedno polje na kome ima mnogo kostiju.

istrže mač koji je visio kraj njegovog kreveta. on ode po one kuke koje je u svoje vreme napravio. jer su verovali da je mrtav. On zatim preseče konope koji su držali tepihe koje je njegova majka po dogovoru okačila po zidovima sale. ne zna se da li je taj odgovor bio više istinit ili šaljiv. Da bi što bezbednije sproveo svoj plan. on zabi u njih štapove s kukama i sve to zaveza tako jako da niko od njih. jer je on umesto leševa pokazao onu krvarinu koju je dobio za njih. napusti svoje pristojno ponašanje i poče da se opet ponaša onako budalasto i smešno kao ranije. skide sa sebe svoju lepu odeću. gde su kralja bili odneli njegovi ljudi. pokazao najviše hrabrosti ili najviše oštroumlja. Kad stiže na Jiland. zamoli za dozvolu da otputuje i vrati se kući. gde se upravo održavala posmrtna gozba za njega. on je podiže i veza svojim opasačem za mač. Najzad probudi svoga strica i reče mu da njegovi gardisti gore. i sve ih tako napio da nisu mogli da stoje na nogama. Umom davši sebi izgled bedastog čoveka i zadivljujuće hinjenim ludilom sakrivši svoju pamet ne samoda je spasao svoj život. zbog čega neki od gostiju zabiše jedan gvozdeni klin kroz mač i korice tako da više nije mogao da se isuče. on pokaza štapove i reče da su tu. On se zatim dade na to da pomogne peharnicima da podstaknu veselje meñu gostima i popi mnogo činija s njima. kad umesto svoga vlastitog mača. navodio ih da ispijaju jedan rog za drugim. plamenovi hitro ojačaše. Amlet je bio hrabar čovek i vredan večite slave. a salu za gozbe upotrebiše kao spavaću sobu. a na njegovo mesto stavi svoj sopstveni. vredno je dosipao gardistima. koji behu ispod. donese ih sa onog mesta gde ih je bio sakrio i opet stupi u kuću gde su gardisti ležali u gadnom neredu po podu i povraćali ako već nisu spavali. on jeste bio istinit. i kad oni popadaše preko ljudi. već legoše da spavaju u dvorcu. već je i našao priliku da osveti svoga oca. zgrabi onaj drugi koji nije mogao da se izvuče.Kad je tako proboravio u Engleskoj godinu dana. jer su tu držali posmrtnu gozbu za čoveka koji je živ živcat stajao meñu njima. to izazva veliko iznenañenje kod svih. koji je bio pripremio. Užas se ipak brzo pretvori u veselje. ne mogaše da ustane koliko god se naprezao. pametno spasavši sebe i smeono osvetivši oca. Zatim ode u Fengeovu spavaću sobu. jer ma koliko je većina smatrala taj odgovor budalastim. i ljudi su zbijali šale jedan s drugim. Kad ga upitaše gde su ona dvojica ljudi što su ga pratila u Englesku. a da je on. pa se vatra proširi i ubrzo zahvati celu zgradu i proguta sve koji su bili u njoj bez obzira da li su spavali ili su pokušavali da ustanu. ali od svih dragocenosti koje mu je kralj dao. Da mu njegova široka haljina ne bi smetala za vreme dok hoda. Fenge skoči iz kreveta. Zatim zapali kuću. 87 . ali bi ubijen. Kako je sad bilo lako prevariti ih i prilika da sprovede plan beše stigla. dakle Amlet. Mač više puta izvuče iz korica i tako se poseče po prstima. ne ponese ništa drugo sa sobom doli one štapove sa zlatom. Kad u siromaškoj odeći i veoma zaprljan stupi u salu. došao sa svojim starim kukama i da sad želi da uzme osvetu koja ga čeka za ubistvo njegovog oca. Zato se sad ne može reći da li je.

i taj štit. koje su prikazivale njegove podvige sve od najranije mladosti. Kralj Engleske ih primi s kraljevskim sjajem i velikim prijateljstvom. koje je još uvek bilo toplo. pošto je on ubijen. osim toga.Četvrta knjiga Amlet i Viglet Pošto je ubio poočima. Fengeov leš je pronañen u krvavoj odeći i proboden mačem. naime. druge tugom. koji nekada beše tako siromašan i neugledan u svem svom ponašanju. ali je sada polagao na sjaj i krasotu. On izañe na skup i održa sledeći govor: (…) Te su reči ostavile jak utisak na sve i pokrenule neke na saosećanje. Ljudi iz okoline. tako da su i stvari i zbivanja bili prikazani na najživotniji način. ali kad su pretražili zgarište. a opet treće potajnom radošću što je učinjen kraj nasilničkom gospodarenju opoganjenom bratskom krvlju. naložio je da mu naprave jedan štit sa izvanrednim slikama. koji je on nosio kao potvrdu o svojim velikim i dobrim osobinama. njega jednoglasno izabraše za kralja. Svi su. (…) Sve je to jedan vešt umetnik s izvanrednim umećem naslikao na štitu. Amlet je smatrao najpametnijim da se sakrije dok se ne pokaže kako će puk reagovati na njegovo delo. a kad se opšte uzbuñenje smirilo. i ništa nije moglo da pokaže kako se ta velika nesreća dogodila. očekivali mnogo od njegove mudrosti. mnogi su se divili kako je on tako dugo mogao da krije svoje smeone planove. rano ujutro su došli da saznaju šta se zbilo. Za te brodove je odabrao posadu od lepih. što je neke ispunilo jakim besom. Za vreme jela upita zainteresovan za Fengea i saznade od svog zeta da nema koristi od toga da se raspituje za njegovo dobro. S jedne strane je tako sad stajala ljubav engleskog 88 . odjedri s tri raskošno opremljena broda za Englesku da poseti svoju suprugu i tasta. dobro oružanih mladića. da je u svoje vreme obećao da će osvetiti Fengea u slučaju njegove smrti – oni su se naime zarekli da će jedan osvetiti drugoga. nisu našli ništa drugo sem ugljenisanih leševa. koji su videli požar po noći. još je više doprineo njegovom čuvenju. njegova posada je na putovanju nosila štitove obložene zlatom. sakupio je hrabrost da napusti svoje skrovište i sazove one za koje je znao da su sačuvali njegovog oca u vernoj uspomeni. Nakon što je Amlet sve opet sredio u kraljevstvu. saznade da onaj koji je doneo vest o Fengeovoj smrti ujedno i njegov ubica. tako da on. jer se on utom seti. A da bi izgledala što bolje. sad na sve načine iskazivaše veliki sjaj. Kad je Amlet video da je puk ostao miran. Izmeñu ostalog. On je ranije želeo da se pokaže siromašnim. To učini kralja nemim od užasa i iznenañenja. Tako je kraljeva smrt izazvala kod prisutnih vrlo različita osećanja. druge čak na suze. Kad kralj zatim zainteresovano upita ko je ubica. jer je tako umno smislio svoj veliki podvig i sproveo ga sa tako jedinstvenom snagom.

on nije hteo da se izvlači i on se uputi na putovanje pouzdajući se delimice u svoje sopstvene ljude. prevari stražare. gde je – kako on reče – živela jedna kraljica koju bi veoma rado uzeo za ženu. koji je bio posebno bistre glave. a kako ga je radovala lepota mesta i žubor jednog potoka mu dala želju da odspava.kralja prema kćeri i odanost zetu. a više je želela jednog mladića. On je zato svojim prijateljskim i obezoružavajućim ponašanjem krio svoju izdaju i svoju žudnju da uzme Amletu život. on leže da se odmori pošto postavi ljude na stražu da izgledaju okolo. to bio opasan zadatak koji je dat Amletu. već da je bila i tako tvrda i naduta. a kako je njegova supruga nedavno umrla od bolesti. Kad kraljici stiže obaveštenje o tome šta se zbiva. izbrisala je sve rune i namesto toga napisala sasvim drugu poruku. mada bi on u potaji bio uzročnikom. već joj je i doneo vidljiv dokaz. Njemu je. tako da to. a to beše učinio s takvom veštinom da se ni Amlet niti ko od drugih spavača ne probudiše. a da bi štit mogao da posluži kao potvrda i poruka kao objašnjenje štita ona opisa i njegove podvige kako su se videli na slikama na štitu. Mada je. ali ostavila pečat i potpis nedirnutim. zamolio je Amleta da za njegov račun krene na put i zaprosi jednu ženu u njegovo ime. Konačno je prevladala vernost zakletvi. tako da on zanemari rodbinske veze i odluči da ispuni svoju svetu dužnost makar ona bila na štetu zeta. s druge strane njegovo prijateljstvo s Fengeom i. Kraljica je detaljno pregledala štit. Čovek zato ne samo da je mogao da ispriča kraljici šta je video. Kad je prešao škotsku granicu i nije više bio daleko od mesta gde je bio kraljičin zamak. onaj čovek koji je sa tako mnogo umnosti osvetio smrt svoga oca. napravi konačište na jednom polju kraj puta da se konji odmore. Pošto se smatralo sramnim prekršiti zakone gostoprimstva. čiju je posetu ubrzo mogla da očekuje. delimice u one koje mu je kralj Engleske dao za pratnju. Ona je pročitala i onu poruku kojom je engleski kralj tražio da mu ona postane žena. Ni jedan jedini od njenih mnogih prosaca nije izbegao da svojim životom plati svoju želju za njenim telom. njemu je najviše odgovaralo da umesto njega neko drugi izvede osvetu. bilo sasvim jasno da ta žena nije samo iz sramežljivosti odbijala da se rastane sa svojom nevinošću. neporeciva zakletva kojom su se obostrano i sveto obavezali i koju bi bilo sramotno ne ispuniti. da je stvarno mrzela svoje udvarače i kažnjavala svakog ko bi pokušao da podeli krevet s njom. Najzad ona naredi svojim ljudima da obe stvari vrate i stave ih na 89 . ali kako joj se iz sveg srca gadilo da se uda za starca. iskoristivši pritom dobar razum mladićev kao povod za to poslanstvo. koji on beše stavio pod glavu. čovek je vešto uzeo iz skrovišta. U toj lažnoj poruci od kralja Engleske on ju je molio da sklopi brak sa nosiocem poruke. A i to pismo koje je Amlet nosio. meñutim. izgledalo kao da je nevin. Jedan od njih. Put je trebalo d ga odvede u Škotsku. osim toga. razumela smisao slika naslikanih na njemu i iz toga zaključila da je vlasnik štita. ona uputi desetoricu mladića da izvide ko su stranci i šta hoće. dakle. prišunja se do Amleta i ukrade njegov štit.

Tu se onda održi gozba za goste na koju pozovu prijatelje obe strane i škotske velikaše. pokušati nanovo nešto novo. sve to pročita. da joj pol nije prepreka. biti smatrana i kraljem. Kad kraljica. čije ime beše Hermdrude. mada je sudbina to sredila tako da nose kraljevsku odeću. U tome i nije pogrešio. ali je odmah zatvorio oči i napravio se kao da spava. već i svojim veličanstvenim postupanjem oduzeo kraljevstvo od onoga koji mu je sve vreme radio o glavi. Zatim probudi svoje pratioce i krete s njima u kraljičin zamak. Zato se ona začudila. A nije mogla ni biti tako neprijateljski raspoložena da prikrije onu izdaju za koju je znala da mu se sprema. ipak je mislila da je joj ispod časti to – reče ona – da dozvoli da joj mržnja nadjača ljubav prema mužu. a onaj. kad je počinitelj tako lako prošao sa svojim poduhvatom. naime. koja je nalagala da se njeni udvarači ubiju. jer ne samo što je neverovatnom umnošću smislio plan s ciljem da osveti smrt svoga oca i sramotu svoje majke. on reče da je Fenge dobio zasluženu kaznu i da je Amlet s nadljudskom veštinom izveo podvig koji bi trebalo glasno slaviti. jer je računao da će na taj način dobiti nazad ono što je uzeto – on je pošao od toga da će. Ovde su kraljevski skiptar i suprugu jedno drugo dopunjavali! A moralo se smatrati posebnom naklonošću to što je ona. i tako bogata i tako otmenog roda. ali koja je još uvek imala kraljev pečat i potpis. taj pametni čovek ne bi trebalo da polaže na lepotu. da bi mu mogla biti ravnovredna supruga koju ne bi prevazilazio ni u kraljevskoj moći i vlasti ni po znamenitosti predaka. Ona je kraljica i mogla bi. već na plemenito poreklo i. uze je u zagrljaj. drugačije rečeno. On se obradova njenim veoma predusretljivim rečima. poljubi je i reče da je njena volja ujedno i njegova. On je u meñuvremenu otkrio da je štit krišom izvučen ispod njegove glave. jer u svom je sinu videla zalogu 90 . koji je imao znatniji ugled od većine drugih. dobio tako običnu i neuglednu suprugu. ta njeni su roditelji bili robovskog roda. zgrabi ga i naredi da ga vežu. Ona je. da u svome traganju za suprugom ne dozvoli da ga obuzme lepo lice. Amlet skoči. reče ona dalje. svadba bi proslavljena i on zatim ode sa svojom nevestom za Englesku dok mu je za svaki slučaj za petama išla jedna velika škotska vojska. iskaza svoje veliko divljenje za Amletov um i njegove podvige. I s tim rečima priñe Amletu i zagrli ga. postoji jedna koja mu je ravna po plemenitom poreklu i koju bi mogao da dobije. a kad je valjalo birati suprugu. što je jedan tako pametan čovek u toj meri pogrešio sklapajući brak da je on. koja je mogla da se označi samo kao ljubavnica. postaće kralj i zajedno s njenom rukom dobiti i kraljevstvo. Mada je ona imala dovoljno razloga da se žali što ju je ponizio dovodeći novu suprugu. koje može biti mamac i često kao lažna šminka skrije pravo lice te osobe. Meñutim. i kad se škot prikrao da stavi na mesto štit i lažnu poruku. Ona ga zato obodri da joj učini po volji i podari joj svoju vernost tako što će više gledati na plemeniutost roda nego na lepotu.mesto da prevare Amleta. prenese joj pozdrave svoga tasta i predade poruku koju je ona sama krivotvorila. koga ona izabere za muža. sama poslednjem ponudila svoju ljubav.

treće pak postavio na konje kao da su živi. „Samo nek on mrzi drugu ženu svoga oca” – reče ona – „ali ja ću je voleti. koje su oni sami pre toga nadvladali dok su još bili u životu. Kad englezi to videše. i ovaj ubi većinu njegovih ljudi. kao da će oni. stiže i kralj Engleske. i oni koji nisu znali o čemu je reč. Posledica je bila ta da. i ne znam može li se reći da je ta pobeda više izvojevana srećom nego li razumom. Kralja.njihovog braka i obziri prema njemu su joj nalagali da voli svoga muža. i na taj ih način su pobedili mrtvi. izgledali su kao neka silna vojska. vrati se u Dansku s svoje dve žene. pošto si na onome putovanju na koje te je on poslao. tako da prikrijem ono što se sprema protiv tebe i izbegnem da odam one podvale koje sam otkrila. jer kad sunčevi zraci padoše na mrtve. pobegoše i ne počinjući bitku. Kad stiže jašući pod svod kapije. Nikakav neuspeh neće ugasiti moju ljubav prema tebi” – nastavi ona – „nikakva je gorčina neće pobediti. 91 . Nije ih bilo manje u redovima mrtvih nego u četi živih. morali su da poveruju da je vojska sačuvala punu snagu i da je mali gubitci ništa nisu oslabili. kada je Amlet sledećeg dana hteo da krene u bitku s njim da bi spasao život. koji je oklevao da pobegne. navuče jednu verižnjaču ispod odeće i prihvati poziv. koji su izgubili život. jer je više voleo da se izloži opasnosti prihvatajući kraljevo hinjeno prijateljstvo nego da ga odbije na način koji bi mu mogao naneti sramotu – on je na sve načine silno polagao da sačuva svoj ugled. onoga koga je ranije bio zarobio. Bilo je čudno gledati pale kako mrtvi stoje spremni da krenu u boj. tako da je na Hermdrude pala sva krivica. ubiše danci koji su krenuli u poteru. postavio je leševe nekih od svojih palih ratnika da stoje učvrstivši ih gredama. da mu ispriča kako je tajno bio uzeo poruku kraljici iz skrovišta. Da bi naizgled povećao broj vojnika. Tako on zadobi samo jednu laku ranu i odmah odjaha nazad do onoga mesta gde su njegovi ljudi čekali. Ti treba da se čuvaš od moga oca. nije dozvolio da se primeti da se oseća ugrožen. opet stupiti u bitku. prikrije onu izdaju koju je smišljao. Pošto je Amlet pobedio u toj bitci i zadobio veliki plen i pljačkao po Engleskoj. druge privezao za veliko kamenje. razmišljao samo o sopstvenoj koristi i zaobišao njegovu želju time što si za sebe uzeo ono što je trebalo da bude njegovo. zatim posla kralju izvidnika svoje nove supruge. a Amlet bio osloboñen optužbe da je počinio izdajstvo. već uze dve stotine jahača sa sobom. pa im onda navukao pun oklop i poreñao ih u običan bojni red.” Iz tih se njenih reči jasno vidi da je njena ljubav prema mužu bila jača od ljubavi prema ocu. kralj ga napade i bio bi ga probo svojim špicastim kopljem da se ono nije odbilo od verižnjače. čije su obe strane bile otvorene. koji je sad znao šta može da očekuje s te strane. Dok je to govorila. naoko srdačno primi svoga zeta i ponudi mu gozbu da. To ipak nije navelo kralja da prestane da proganja Amleta koji je krenuo u bekstvo. posumnjao je da li ima dovoljno ratnika. ali je ta dosetka bila od velike koristi za onoga ko ju je smislio. pod okriljem blagonaklonosti. Amlet.

U meñuvremenu je Rorik umro i Viglet. On nije želeo da strahom od smrti potre onu čast i čuvenje koje je stekao. da je više gajio brigu za njeno buduće udovištvo nego za svoju sopstvenu smrt. jer dopušta da je namami i zavede njena put. pa se tako i mnogo potrudio da joj. i kaže se da je taj čovek pobegao u jedno mesto po imenu Undensaker. on. Da mu je sudba bila podjednako naklonjena kao što je priroda bila darežljiva kad ga je opremila sposobnostima. Ona je brza na obećanju. a ako ga odbije. uvide svojom izuzetno neuobičajenom pameću da stoji ispred dve teške mogućnosti od kojih će mu jedna doneti sramotu. toliko jako voleo Hermdrude. Hermdrude na to reče da ona poseduje mušku hrabrost i srce i obeća glasno i zareče se da se neće od njega odvajati u žestini bitke. preko poslanika izazva u borbu. otera u progonstvo. koja i sama po sebi stoji na slabim nogama. njemu je. uvek pred očima imao vrlinu. Viglet je umro od bolesti nakon što je mnogo godina vladao u miru. koji je seo na presto. On beše tako stigao i do tog mišljenja da je razlika izmeñu nečasnog života i divne smrti podjednako velika koliko i izmeñu časti i sramote. nañe novog muža. Tako je. koji je bio namesnik u Skoneu. i slučajne prilike potkopavaju žensku vernost. umro Amlet. da se samo jedna bedna žena može bojati da svoga muža prati i u smrt. s velikom drskošću je na sve načine mučio i gnjavio Amletovu majku i oteo joj svu kraljevsku vlast i moć. ulaže život. Fjalira. zaboravlja ono što je bilo i uvek se s neobuzdanom pohotom baca u novu čulnost. častoljublje je ipak prevagnulo i njegova žudnja da stekne slavu pobedila strah od poraza. povredio pravo kralja iz Lejrea. Kada je kasnije našao zgodnu priliku da se osveti. Ona još dodade. (…) 92 . On je. pre nego što krenu u rat. Kako je on. za koje niko u naše vreme ne zna gde je. uzevši gospodstvo nad Jilandom. krenuo je ipak u rat s njim. Na taj način nepostojanost sreće potire sva ženska obećanja. koji je u Skoneu i na Sjelandu sakupio nove snage za rat. jer je njemu pripadalo da daje tu čast onome kome hoće i od njega je uzima. Kad ga zatim Viglet. naime. pobedio i tako od prikrivenog postao otvoreni neprijatelj. meñutim. ako prihvati izazov. a druga opasnost. Ali tu svečanu i retku zakletvu ipak nije nikako održala. dakle Amlet. promenljivost vremena pretvara ih u ništavilo. ali nerado ispunjava ono što je obećala. bio bi bogovima jednakovredan u sjaju i svojim bi izuzetnim osobinama prevazišao podvizima i samoga Herkula. dugo odvagajući to pitanje. ona se bez ijednog udara mačem predala tome neprijatelju i imala snošaj s njim. bilo jasno da. To je Amlet primio s takvom smirenošću da je čak Vigletu poklonio najbolje od plena koji je zadobio i na taj je način na njegovu zloću odvratio dobročinstvom. gubi svoju ratničku čast. on se žalio da je njen sin. jer kada je Amlet pao u Jilandu u bitci sa Vigletom. Njegov se grob može videti u Jilandu na jednome polju koje nosi njegovo ime. dakle.

podigao pogled tako visoko da je poželeo sebi nevestu plemenita roda i zaprosio Sigrud. ali Haldan na to odvrati da mesec sija tako jasno kao da je u sred dana te da ne može navesti pozni noćni čas kao opravdanje da odbije borbu. a Haldan mu reče da pristane iz šale. Ungvin posluša njegov savet. Haldan odustane od svoje kraljevske spoljašnosti. 93 . Zatim ga pozva na dvoboj rečima da će tek kad pobedi u toj borbi postići cilj svojih želja. Haldan ga upita besnim rečima da li je potpuno podivljao i van sebe kada je toliko bezobrazan da se usuñuje da umeša svoju nečistu krv u jedan plemenit i istaknut rod i usuñuje se da stavi svoje grube seljačke ruke na jedno kraljevsko dete. i svi koji su ga sreli. već i traži deo i nasleñe tuñeg kraljevstva. okrenuo slavlje u borbu i oborio ga. Ungvina je kasnije oborio u borbi njegov neprijatelj Regnald. pogledao na sve strane i upita ko to sedi uz kralja. a ona beše tako stidljiva i čista devojka da je nikada nisu mogli navesti da makar podigne pogled i pogleda ijednog od mnogih prosaca koji su molili za njenu ruku zarad njene lepote. ona je bila tako sigurna u sebe da je zamolila oca da je da onome momku za ženu koji uspe da je slatkim ljubavnim rečima navede da ga pogleda. a za zahtevao za miraz pola gotskoga kraljevstva. Nekoliko godina kasnije on je umro u sopstvenoj zemlji i kako nije imao dece kad mu se kraj primakao. obuče se u ružan i stran lik i kad noć uznapredova stiže na svadbenu svečanost. a za sobom je ostavio sina Sivalda. ljudi po dnevnom svetlu. verujući u svoju muškost. obeća da će se pobrinuti da od toga braka ne bude ništa i zatraži da mu ovaj zadrži slobodno mesto za stolom na slavlju. --Sivald je imao kći po imenu Sigrid. proglasio je Ungvina naslednikom kraljevstva i dao mu ime kralja. pa su sa imanja odneli leš umesto da odvedu mladu. Čim se pojavi u kraljevskoj sali. uplašili su se i čudili se kakav je to ogroman div stigao na imanje.Sedma knjiga (…) Predanja o Siklingima Bio jedan viking niskoga porekla po imenu Ebe koji je. da mu čak ni to nije dovoljno. kći gotskoga kralja Ungvina. Jer u starim danima devojke su bile tako smerne ovde u zemlji da su uvek pogled držale okrenut i nikada nisu lakomisleno očijukale kako nijedan slobodan i neumesan pogled ne bi povredio nevinost duha. Kad Ebe odgovori da kraj kralja sedi Ungvinov budući zet. Ebe odgovori da se vilenjaci tuku po mraku i pomrčini. Tako je naterao Ebea na dvoboj. Ungvin upita kralja Haldana za savet da li da pristane na taj brak. i ljudi su cenili uzdržan lik koji otkriva čistotu srca. da. da.

Ebeov sin. jer njemu nikada nije palo na pamet da silom uzme devojku i oskrnavi plemenitost time što bi legao kod nje u potaji. da se kosa potpuno uvezala i nije ju bilo moguće razvezati osim špicom i oštricom. navede je jednom prevarom na stranputicu daleko od doma njenih roditelja. ali Od joj opet pomože da se oslobodi i pokuša nanovo da je privoli sledećim rečima: Zašto nećeš da se mojim molbama prikloniš. beše jedan div koji je takoñe želeo devojku. beše jedan mladić imenom Od. oborio diva i odveo Sigrid sa sobom. da postaneš mlada i svoga prosca pratiš? Bolje bi to bilo nego po šumi paziti smrdljive koze. samo jedan brzi pogle podari svome proscu! 94 . Čim je Od ču za to. I opet pokuša da na razne načine navede devojku da podigne oči i pogleda ga. On je pokušavao iz sve snage i na sve načine da je izmami jedan pogled. Dugo je onda ona lutala po pustim i dalekim krajevima i najzad stigla do kolibe jedne odvratne vilenjakinje. Ova je posla da joj čuva stado koza. i kada je video da mu je sreća podjednako malo pomogla. i tu izjuri div i odvede je u svoje tesno stanište u unutrašnjosti planine. koji je prosio devojku vatrenom i postojanom ljubavlju verujući u svoja velika dela ili u svoj privlačni duh i britki jezik. Ali div je s velikim trudom upetljao devojčinu kosu u takav zapetljan čvor. podigni oko i daj da ga vidim kako sja. ali to je bio zaludan trud i razočaran u svojoj nadi diže ruke od svoje namere. ne skrivaj smerno svoj pogled. punoćo mojih čežnji. ali nikakvom veštinom nije mogao da je navede da podigne svoj oboreni pogled. No. Vilenjakinji odvratnoj i zloj više ne služiš.No. i kad je ona neko vreme služila Sigrid kao služavka i umilila joj se. Drugi pak kažu da se to on lično preobratio u ženski lik i podlo odvukao devojku daleko od doma njenih roditelja da bi je na kraju oteo. pobegni od grozne žene koju gospodaricom nazivaš! Kreni sa mnom na brod i kao slobodna i spasena po talasima plovi! Napusti svoje stado ovaca! Neka se samo o sebi brine! Nemoj koze i jarce po travnjacima goniti! Postani mi žena i moju dugu čežnju dragano mi nagradi! Ti. te ode od nje pun čuñenja što nije uspeo da uzdrma njenu postojanu strogost. posla jednu ženu da joj se na prevaru umilostivi. pokušao je da nañe devojku i tražio je po unutrašnjost planine sve dok je nije našao. moj živote i željo.

Tri dana je trajala bitka s 95 . upita je zašto krije svoje lice u ogrtač.Do imanja tvoga oca ići ćeš sa mnom. Sigrid tad ko i pre lutaše nadaleko meñu kamenjem i stenama i najzad zaluta i do Ebeova imanja. Time se završila lažna svadba i sama Sigrid uñe u bračni krevet. --Kasnije se na Sjelandu odigrala bitka izmeñu Sivalda i Regnalda. već se s jadom seti svega što sam učinio! „Kako možeš da budeš tako smušena i nerazumna da radije čuvaš tuñu stoku i brojiš se meñu roblje gamadi nego da pristaneš na dobar i pristojan brak?” Ali devojka je i dalje zadržavala svoj pogled zauzdan i ni najmanje nije pomerila očne kapke da ne bi izazvala svoj smerni duh time što bi slobodno gledala unaokolo. Kako su samo časne žene onda bile kad ih ni najslañe ljubavne reči nisu mogle navesti da makar žmirnu jedan znak! Kad Od vide da ni pomoću dve dobre usluge koje je učinio devojci ne može da joj izmami jedan pogled. delo moje trudno beše. Najzad je Od zamoli da pazi na svoju šaku. u koju su bitku obojica pozvali najviñenije borce. ali njeno strpljenje je izdržalo kušnju: niko ne vide ni da prst mrdnu tako da bi se poverovalo da ne oseća nikakvu bol od sažižuće vreline: jer zbog unutarnje vatre u njenoj duši ona nije primećivala spoljnju vatru. posramljen se i bolesna duha vrati svojim brodovima. u zagrljaj svoje majke radosna ćeš se skriti. i ona onda podiže pogled i blago uperi svoje oči u njega. za nagradom česnem. a vrela žudnja koju je nosila u svome srcu oduzela je moć onom plamenu koji joj je palio šaku. Kasnije je Sivald zarobio Oda i hteo da ga osudi na vešanje na grani za to što mu je silom odveo kći. uprkos bleda lika i jadne odeće potekla iz plemenita korena. ali Sigrid odmah ispriča kako se dogodila njena otmica i ne samo da ga je pomirila s kraljem. jer se stidela svoje pocepane odeće i svog jadnog stanja. ne budi tako tvrda. Luča je bila skoro sagorela i plamen joj ožeže šaku. Tu se kaza siromahom. već je i svoga oca nagovorila da se oženi njegovom sestrom. i zato je s počašću stavi za pročelje stola i ljubazno je zamoli da ostane kod nje. – Kad je Od ugledao. ali Odova majka dobro vide da je ona. jer uspravan i lep stas devojke odavao je njeno visoko poreklo i njen plemenit rod sjao je iz njenih očiju. a da bi još više isprobao njen duh on naizgled napravi venčanje s jednom drugom i dade Sigrid da nosi luču kad krenuše u bračni krevet. ako svetlinom oka samo jednom želju svoga prosca nagradiš! Iz vlasti podzemnjaka još te jedanput spasoh.

bio je dovoljan da na uzdi zadrži mladiće. – Svi oni koji su u toj bitci ostali živi. Njegova kosa je bila tako čudno svetla i lepa i lokne su mu sjale kao srebro. jer retko čoveku zapadne da zadobije sreću sasvim bez mane. Kako bi zaista izazvao zloću zveri. Meñu njima je Alf bio najznatniji duhom i spoljašnošću i mnogo je išao na vikinške pohode. i obe vojske su se tako hrabro borile da je izgledalo neizvesno kome će se pobeda prikloniti. to veća čast. Nije. ali onda Od. On je takoñe odlučio i. Zatim krete na zmiju koja se svijala prema njemu i ubi je zabivši joj svoj mač pravo u usta. Ta bitka je postala posebno poznata zbog kukavičluka koji su najbolji plemići pokazali: tako su se voñe prestrašile da je toga dana ne manje nego četrdeset najhrabrijih šveñana okrenulo leña. ali ga je toga puta začudo uhvatio strah i odjurio je bežeći sa svojim drugovima umesto da se suprotstavi. ali Sivard odgovori da će uzeti za zeta onoga muškarca koga njegova kći sama nañe po želji svoga srca. Onaj strah koji je takvo junačenje izazivalo. Devojčina majka je bila jedina 96 . prijavi se kao prosac za devojku i dobi kao odgovor da mora poseći zveri koje čuvaju stražu pred njenim devojkinim vratima. naime. kao i kći Signi. on se umota u krvavu kožu. ali ne uspe. i daše se u službu u njegovoj gardi. ne mareći za smrt i opasnost. Alfa i Algera. kada odrastu. devojka će pripasti onome ko ih pobedi. ulete u najgušće redove neprijatelja – da li zato što mu beše dosadila ta beskrajna bitka ili ga je častoljublje navelo – obori Regnalda u sred kruga njegovih najviñenijih boraca i istom obezbedi dancima pobedu. tako obučen uñe u dvorište i odmah zabi u gušterovu razjapljenu čeljust komad usijana gvožña koji je držao kleštima. ako neko pokuša da se probije unutra. leže na straži pred njenom devojačkom sobom. – Predanje istovremeno kazuje da je kralj gota Sivard imao sinove Vemunda i Ostena i kći Alvild. da mu se glava odmah odseče i nabije na kolac. Najznatniji meñu njima beše Starkad koji inače nikada nije dozvoljavao da ga uplaše ni najgora trpnja i preteća opasnost. najznamenitijem meñu vikinškim poglavicama. Sad Alf htede ispunjenje dogovora i zahtevaše nagradu za svoju pobedu. koja od detinjstva beše tako sramežljiva da je svoje lice uvek krila u ogrtač kako ne bi svojom lepotom budila tuñu požudu. jer po kraljevom nareñenju. tako da ovaj pade mrtav. --Nakon Sivalda je došao njegov sin Siger koji je imao sinove Sivalda. uputiše se Hakiju. bila nikako laka stvar probiti se do vrata koja su imala takvu užasnu bravu.ogromnim gubicima ljudi na obe strane. on htede da oproba sreću. Ali Alf Sigerson je ovako razmišljao: što veća opasnost. Verovatno su mu više sile ulile užas da ne bi poverovao da je opskrbljen natčovečanskom hrabrošću. Njen otac je držao pod strogom pažnjom i dao joj da odgaja jednog guštera i jednu zmiju da.

led je ubrzo postao tako debeo da se zamrznuto ljudstvo usudilo da izañe na njega. uvide da ovde ima više potrebe za poljupcima i tapšanju po obrazu nego za oružjem i odbranom. jer nije pazila na svoju čast. Blakmani poverovaše da su ovi hitrim koracima krenuli u bekstvo i upustiše se u borbu s nima. zaboravila je da odmeri njegove vrline i muškost i lakomisleno se zagledala u njegovu očaravajuću lepotu. i jedne zime nalete na blakmansku flotu. naložila je svojim ljudima da izbace vesla i iz sve snage zaveslaju njima u susret. Radostan bi Alf kada tako iznenada nañe onu devojku za kojom je tako neumorno tragao po zemlji i moru uz savakojaki trud i napor. i ona sad krišom potraži razgovor sa svojom kćeri da isproba njen duh. i ovi doñoše s vestima da tu u luci već od ranije ima nekoliko brodova. Ovde uploviše u jedan uzak zaliv i odaslaše svoje izviñače. i uz nju se svrsta nekoliko sličnih devojaka koje joj se staviše u službu. ali oni su se klizali pri svakom koraku jer su ih njihovi glatki ñonovi učinili nesigurnim na nogama. a Alf naloži svojim ljudima da po zamrznutom ogledalu mora hodaju samo u čarapama na nogama. To beše Alvild koja je tu stigla prva sa svojom flotom i uplovila u isti uski fjord. kao i da je najbolje da vrati mač u korice i blaže se ophodi s neprijateljem.koja mu je zamerila njegovu prosidbu. Danci su naprotiv sigurno gazili po zamrznutoj površini mora i oterali su u bekstvo nesigurnog neprijatelja. Sad se spremiše za bitku i Alf odmah skoči na pramac Alvildinog broda sekući sve pred sobom i krčeći put ka nadgradnji. Alfovi sadruzi pokušaše da izbegnu da slabija flota krene u bitku sa nadmoćnom. Kako kći stade da hvali prosca za njegovu muškost. već dopustila da je namami lepa spoljašnost. on je zagrli i natera je da svoju mušku odeću zameni ženskom. oni je zbog njene lepote izabraše za kraljicu mora i ona je izvela mnogo veće muške podvige nego što bi se od jedne žene moglo očekivati. Nakon te pobede okrenuše pramac ka Finskoj. jer joj se činilo boljim da napadne neprijatelja nego da ga čeka. Ali kada je u daljini ugledala nepoznate brodove. Ubrzo su naišli na jednu četu vikinga koja ja žalila za svojim palim poglavicom. majka je izgrdi grubim rečima. Kako je jak mraz potrajao. i kad ugleda njenu glatku bradu. Zbog toga je Alvild govorila prezrivo i danskom mladiću i zamenila svoju žensku odeću muškom. stidna devojka posta divlji viking. bolje su stajali na površini leda. ali Alf odgovori da bi ipak bila sramota da Alvild čuje da su okrenuli krmu zbog nekolikih brodova i dodade da im takva sitnica neće načeti čast koju su zadobili velikim delima. Istovremeno se voda sasvim zamrznula i led se tako uhvatio oko brodova da je bilo nemoguće terati ih napred koliko god da su jako veslali. Alf krete na mnoge tegobne pohode ne bi li je našao. Borkar 97 . Danci se nikako nisu mogli načuditi kako su to njihovi neprijatelji tako lepi likom i tako gipkih ruku. Kasnije je sa njom dobio kći Girid. Njegov pratilac Borkar smaknu udarcem šlem s Alvildine glave. i kako više nisu imali glatke cipele.

Hagbarda i Hamunda. koji je imao stotinu brodova koliko i oni sami. jer obe behu zadobile tako strašne rane prethodnoga dana da nisu imali snage za novu bitku. i one su bile tako vične oružju da nikada nisu dozvoljavale da ih obuzme zarazna pohota. U to vreme je jedan visokorodan nemački mladić imenom Hildegisl. tačniji oblik predanja. One su prezirale svakojak razuzdan život i najradije čeličile svoja tela i duše raznoraznim naporima i trudom. 75 98 . a ne poljupcima. oni su se borili podjednako hrabro i obojica su bili podjednako umorni. ali ona je imala samo prezir za takvog bezimenog momka koji sam nije imao muške hrabrosti. i kako su sad lutali nadaleko po morima. One su takoreći zaboravljale sudbinu koja im roñenjem beše namenjena i birale grubu borbu namesto blagih znaka milošte. A da se sada niko ne čudi što su se žene dale u borbu i ratovanje ukratko ću se osvrnuti na život i prilike takvih žena. pouzdavši se u svoj lep izgled i svoje plemenito poreklo.uze za ženu jednu devojku iz Alvildine pratnje imenom Gro i sa njom dobi sina Haralda koga pozniji naraštaji nazvaše Hildetand75. stezale oružje lepim prstima koji bi pre trebalo da prebiru po tkanju. U starim danima je meñu dancima bilo devojaka koje su svoje divne ruke oblačile u mušku odeću i stalno svih dana vežbale borbene veštine. sinom skonskoga poglavice Hovdinga Borkara.. birale zvek oružja umesto ljubavne želje. žudele za krvlju. ne čeznuvše za maznim tapšanjima već za ratnim delima. zaprosio Sigerovu kći Signi. već hteo da ostvari svoju sreću pomoću tuñih velikih dela. izgleda. one su se tako revnosno bacale na ratne vežbe da bi čovek teško poverovao da su prave žene. – A sad mi dozvolite da se nakon ovog malog osvrta vratim mestu gde sam prekinuo kazivanje. odbacivši svu žensku slabost i prevrtljivost i uteravši u ženske duše mušku divljačnost. razmišljale više o obaranju nego o zagrljajima i oštrim kopljima pretile mladićima koje bi mogle obrlatiti svojom lepotom. a sledećeg dana su sklopili tvrd i trajan mir jedni s drugima. Posebno su se žene koje su se odlikovale snagom volje ili vitkim i lepim stasom posvećivale takvom životu. --S proleća Alf i Alger opet poñoše na vikinški pohod. Njena je naklonost ponajviše bila okrenuta Hakiju zbog velikoga glasa na koji su izbila njegova znamenita dela. da. jer ona je više cenila borbene muškarce nego mazne mladiće i nije Ovde je. Ovo drugo je. te ih je sada nevolja naterala da sklope mir. po svemu sudeći. sinove malog kralja Hamunda. Oni pozvaše na borbu s njima i tek je nadolazak mraka razdvojio umorne borce tako da su opet gurnuli mačeve u kanije. naiñoše na Helvina. greška jer Sakso kasnije kazuje da je Harald Hildetand sin pomenute Alfove kćeri Girid iz njenog braka sa Halvdanom (Zečjom usnom). Preko noći su vojske ostavile oružje da se odmara.

tvrdim rukama on je čast zadobio. Zdravije ipak sudim kad vrlinu i smelost hvalim. Ima. Postojan i vrlina pun duh je bolje i sigurnije uporište: ne preti mu i ne obara ga udar. Prisutni su iz te pesme mogli da steknu utisak da je pod Hakijevim imenom ona hvalila Hagbarda. i koje ne cene glatko lice. ali da Hakijeva divna duša u potpunosti uravnotežava njegovo lice puno ožiljaka. kada se meñu sluškinjama povela reč o tome ko bi se mogao nazvati najboljim plemićem. dogovori sastanak sa njihovom sestrom bez njegova znanja i najzad dobi od nje reč i veru da će mu se u tajnosti obećati. – Kasnije. Grubo je i tvrdo njegovo telo. jer dobro je znala da očaravajuća spoljašnost nikada ne može da nadomesti vrlinu i muškost već nestaje kada se s njima poredi. već na izvanrednom delu. Onaj drugi je tako zoran i fini i njegova divna glava nas raduje svetlim sjajem zlatnih kovrdža. I ona se ne zadovolji da ga samo tako pohvali. naime. devojaka koje više privlače proščevo ime i glas koji ga prati nego njegov spoljni izgled. koja nadomešćuje svaku telesnu manu. Lažan je i najlepši lik i malo što raduje i dariva: vene lako ko lisje s jeseni. već hvali muškarca koji hrabrost u grudima ima! Ne traži on pohvalu u svojoj spoljašnosti. Nijednog muškarca za lep lik ne hvali ako želiš pravedan biti. Spoljni sjaj može da razočara i prevari prevrtljivu gomilu da ne vidi pravo i pravdu. Usud je sam postojanu granicu stavio izmeñu muškosti i lepote. zauzvrat njegova duša ima snagu. Hagbard sada krenu sa Sigerovim sinovima za Dansku. Lice mu sja hrabrošću i muškost u očima plamti. Ali Hildegisl je teško primio to što je ona 99 . u imenu junaka i čuvenju ubojnika. Signi izabra Hakije namesto Hildegisla i reče da kod potonjeg nema ničega da se hvali doli njegove lepe spoljašnosti. već i ispeva sledeće: Nije on blistavo lep. Ipak kratko traju njegova lepota i i odanost. tako da su raspoložene da se obećaju onome mladiću u koga se zagledaju zbog njegove hrabrosti i muževnosti. jer brzo vene divni lik prolazne mladosti.zaustavljala svoj pogled na lepom izgledu. ali plemenit po duhu i srcu. jer čast osta kad koža svenu. ali s prezirom o lepoj spoljašnosti govorim. jer hrabrost blista više no lik. već u delu i smelosti. već vrednu unutrašnjost.

platno i najfiniji lan. usput sam često po čičku i trnju gazila. ali ga pogodiše kopljem u stražnjicu. nadaleko se po zemlji krećem. koža otvrdla od takvoga posla. a kad su mu sluškinje prale i sušile noge. Onda Bolvis prvo opanjka Hamundove sinove u Sigerovom rodu i nalaga o njima da im nikada nije bio običaj da drže obećanja data prijateljima. imao običaj da se u svemu povodi za savetima dvojice staraca. Ali da bi ipak imao neki posao da se iza njega skrije. što je izazvalo mnogo poruga i sprdnje na račun nemaca. u okcima verižnjače. obučene u skupocene haljine. da je na tim rukama. Signi je bez oklevanja shvatila njegove reči i urotila se s njim. Kasnije je stigao Hagbard sa svežim snagama i posekao ih da osveti smrt svoje braće. pa nije nežna kao kod drugih devojaka ili meka i glatka na dodir: one su 76 Ne zna se koje je to mesto. više sviknutim na borbu nego na greben. naviknuta samo na tresak oružja. Hildegisl je pobegao. Oni su bili toliko različiti po duhu da je jedan najradije pretvarao zavist u ljubav. a jedan od njih je bio Bolvis. daleko preko mora mora jedrim. u bitci svojim kopljem vitlala. Ponekad po žbunju i šumi lutam ili talase sečem. Sigerovi sinovi Alf i Alger započeše borbu za Helvinom i Hamundom i oboriše ih u onome fjordu koji se zove Hamundsvig76. naime. dok je Hagbard bio daleko na putu. On onda odgovori stihovima: Je li je tako čudno što mi je taban očvrsnuo i koža otvrdla? Čudite li se videvši maljavu i dugodlaku cevanicu? Daleko sam na svojim nogama putovala i po pesku hodala. reče ona. jer se smatralo velikom sramotom i ljagom dobiti tako ružnu i jadnu ranu. I tako bi raskinuto prijateljstvo mladića. 100 . upitaše ga kako da su mu potkolenice tako dlakave i njegove šake tako tvrde na dodir. Kralj Siger je. on se kaza Hakijevom ratnicom i reče da ima poruku da prenese Sigeru. koje ne tkaju već rane zadaju. Nisam se koncima i vretenom bavila. Zatvorene su čelikom moje grudi. očvrsla na udare i ubode. Zatim Hagbard nastavi putovanje preobučen u ženu i ode do Sigerove kći u njenu sobu držeći se obećanja kao da joj nikada nije pričinio bol ubivši joj braću. tako da je bolje držati ih na uzdi silom nego milom. zato ni grudi nisu pune i meke kao kod gospoña i devojaka. on se pouzdao u njenu vernost i nije se bojao svoga dela. već krvavo oružje često u rukama držala. jer ljubav se ničega ne boji. a bilo je razumno. a drugi rado sejao neslogu izmeñu prijatelja i budio meñusobnu mržnju i sukobe. Tokom noći njemu spremiše krevet kod Signinih devojaka.radije izabrala Hagbarda nego njega i poklonima je nagovorio slepoga Bolvisa da poseje neslogu izmeñu Sigerovih i Hamundovih sinova.

neću izdati 101 . odmerio ih na mokrom poprištu. sad ja. on joj. smelo krevet s ćerkom delim. ako te obore na tlu ili na talasu plavom: od želje i požude ja sa stidom glavu okrećem i istome se smrti sa zadovoljstvom predajem. bez očeva pristanka. već su navikle samo da svojom krvavom desnicom koplje vitlaju i luk zatežu. baš kao da nikad ni najmanje protiv njegove volje ne izvedoh delo. jer nimalo ne želim da ovde živim kad te u grob skriju. Zato ne bi trebalo da se čude d su noge očvrsle od dugih putovanja. Zatim je Hagbarda trebalo počastvovati najfinijim krevetom. tako žilavi i kruti na dodir. ne nadam se milosti: očeva osveta ne poznaje sažaljenje. grubo ti život otme. jer Skatijeve ratnikinje nemaju vremena na pretek za ženske poslove. lepa diklo: kamo će najradije tvoj duh krenuti kad više ne budeš grlila svoga prijatelja? Signi odgovori: Kod tebe bih najradije ostala. i da su oni tabani. ti. Reci mi sad. Ako smrt gorku treba da okusim. Uzrok sam smrti tvoje braće. ako ti mač smrt donese ili bolest bleda. čak i kad je sreća zla. spuste u tamnu zemlju. zacelo bi mi smrtne rane naneo. da li bi poželela kad budem mrtav brzo da zadatu reč izneveriš. za drugoga muškarca da se udaš? Je li moja sreća tako loša i zla. a ne onako meki kakvi su kod devojaka koje uvek sede u kući i nikada ne izlaze nogom van zidina zamka.otvrdle i u stalnoj borbi i u neprestanoj plovidbi morem. ti. a kad su on i Signi zajedno legli u krevet. jer ovde na postelji bi vezana tako čvrsta veza. ispeva i ovu pesmu: Da me tvoj otac ovde uhvati. izmeñu ostalih ljubavnih reči. spletene dve niti života i smrti. Ako je tvoje oko svetlo dana po poslednji put ugledalo. smrt sinova se mora kazniti. srcu mome dragi. nagoveštava nam bol i smrt. koje je često ranjavilo oštro stenje na obali. ako te krvnik odvuče.

tvrdi Hagbarde. da Sigera navedu na sažaljenje ili milosrñe prema čoveku koji ne samo da mu je oteo sigurnu podršku dvojice sinova. da sramotno zaboravi na svoju osvetu i pravdi pretpostavi milost. Kad rog ispiješ na obale Helheima ćeš krenuti. sada se svi okrenuše protiv njega i proglasiše ga krivim. Gle kako se visoko i sveto tebi zaklinjem na vernost. već mu i čast pogazio namamivši mu kći? – Većina naroda podrža te njegove reči. uzmi ovo piće i utoli žeñ i osveži svoje suve usne prijatnim sokom iz usta roga. kog ljudi ovde na saboru osudiše krivim na smrt. – Kasnije. nañoh vrednog moje ljubavi. Hagbarda osudiše na smrt i podigoše vešala da ga na njima obese. on se branio dugo i hrabro i mnoge od njih je oborio na vratima. kad su ga sluškinje izdale i Sigerovi momci ga napali. ko u proleću mladosti salomi njen sveži cvet. tvoje telo na vešalima trune. u zemlju smrti u dubini. I kako može biti govora. tvoja duša u kraljevstvo senki odlazi. reče on. Bolvisov brat. Mladić uze rog iz njenih ruku i kaza sledeće stihove: Poslednju zdravicu ću vedro i radosno ispiti. ali Bilvis. kome devojka po prvi put usne pruži za poljubac. ako u ženske reči hoćeš da veruješ. bili su blaže raspoloženi prema njemu i savetovali da se radije iskoriste ruke tako hrabroga junaka nego da se grubo postupi prema njemu. Te reči su pogodile Hagbarda takvom silinom da se on više obradovao zbog njenoga obećanja nego što se bojao opasnosti rastanka.onoga koga slobodno izabrah. Ali onda istupi Bolvis i reče da su loši saveti koji kralja nagovaraju da krivcu oprosti zasluženu kaznu. Ovde su se ljudi podelili u svojoj oceni: jedni su smatrali da tako grubi prestupnik mora platiti životom. ali najzad su ga savladali. zarobili i izveli na sabor. gde Hel u svojoj mračnoj sali stoluje. 102 . kao i mnogi drugi. Ne daj da te strah smete. već ispij poslednjega dana života s vedrom hrabrošću ovu čašu koja te posvećuje patnji smrti. – Zatim kraljica pruži Hagbardu piće i reče mu da njima ugasi žeñ i istovremeno mu ispeva sledeću rugalicu: No. i mada nedavno skoro da nije bilo glasa protiv njega.

želi da iz šale samoga sebe vidi kako leži mrtav pre nego što izgubi život. on obodri prisutne da mu okončaju život i kao znak koliko se malo boji smrti. Tako joj se on izrugivao za smrt njenih mladih sinova kao osvetu za njene pretnje smrću i tresnu rog kraljici u glavu tako da joj se medovina niz lice sli. Da bi isprobao vernost svoje zaručnice. njih ubistveni čelik više ne štedeše. Zatim Hagbarda izvedoše na onu uzvišicu koja je nazvana po njemu da bi ga digli na vešala. grubo te sudbina bez sinova ostavi. Ovu šaku u krv tvoga poroda sam potopio. ne odlazim u senku smrti bez dela za sobom: mač sam vitlao koji obojici braće smrt donese. reče on. uzviknu da se raduje još više zbog vernosti svoje zaručnice nego što ga muči misao na skoru smrt. ali Signin izviñač poverova da su to obesili samoga Hagbarda i devojkama u zamku dojavi šta vidi. ova ih je šaka u proleću mladosti oborila. Ljuta ženo. naknadu za smrt ti sreća nikada dati neće. One obećaše da će učiniti sve što kraljeva kći zaželi i na to joj se zarekoše. da. on ispeva ovo: 103 . Oni i učiniše kako on zamoli. One odmah zapališe kulu. kao i da od svojih velova naprave užad. zato ih zamoli da zapale kulu čim čuvar da znak sa vatrišta. u svome ludilu divlje besniš. zalogu Helheima nikada nećeš nazad dobiti. unapred sam ih na obale Helheima poslao. Bez osvete neću odavde otići. zategnu ih oko vrata i odbiju podnožnike. Ali kad Hagbard vide plamen kako se igra nad kraljevim imanjem i kako poznata kula plamti ognjem i vatrom. odgurnuše podnožnike ispod nogu i zategoše užad oko svojih vratova. jer. One joj to obećaju. on zamoli krvnike da prvo obese njegov ogrtač.rog smrti ja istom onom rukom uzimam koja oba sina tvoja u Hel posla. U meñuvremenu je Signi sedela meñu svojim uplakanim sluškinjama i upita ih da li su namerne da je prate u onome što je naumila. a ona im natoči vina i napi ih da im ublaži strah od smrti. tvoju decu koju si sama na svet donela. zamak smrti ne možeš nikada srušiti. Ona onda briznu u plač i reče za jedinoga muškarca koga je u životu zagrlila i u smrt otpratiti.

život se sada kreće kraju. zajedno smo u svemu. Zajedno život ostavljamo. a krvnici ga zadaviše užetom. jer dok bi drugi krenuli protiv stranog neprijatelja. namerio se da svoje oružje okrene protiv danaca da osveti smrt svoje braće. reče on. ali su mu sada obojica otkazala vernost s istim žarom mada ne i iz istog razloga: jedan je tako učinio iz prijateljstva. a i Starkad. Nisi izdala svoju reč. naime. verno se moja voljena devojka seća zakletve koju dadosmo. ali onda ga je napustio Haki Selandsfar. Vidim vatru kako palaca u kuli i imanje kako blistavo plamti. setio šta duguje svojoj zemlji i nije mogao da zamisli da hara po svome kraju. jer zakletva nas je spojila. 104 . ova se kazivanja potvrñuju znacima koji ih i dan danas vezuju za odreñenim mesta: po Hagbardovoj smrti je jedno selo dobilo ime77. jedno su naša ljubav i vera. pratimo se i u životu i u smrti. 77 Sakso misli na selo Havbyrd kraj Ringsteda. rado u grob odlazim. Vigerov sin. a drugi se setio korena iz koga potiče. koji mu je verno služio sve od kako je Regnald pao pa do toga dana. Gle. Srećan sam ja s kime tako divna devojka sudbu htede da podeli: danas neću usamljen s mukom u Hel otići. smrt nas ne razdvaja. jer u oba sveta važi zakon ljubavi.Uhvatite me sad. jer tako je jaka moć ljubavi da ni smrt ne može da skrši njene veze i zaljubljene istrgne jedno drugome iz zagrljaja. – I tek što reče te reči. Kada su te vesti stigle do Hakija Hamundsona u Irsku. Nabacite mi omču na vrat! Nek mi uže grlo stegne! Život s radošću napuštam. što u smrt zajedno kretosmo. A i jedan je čovek ispričao Absalonu da je lično video jedan stub koji je nañen na tome mestu tako što ga je jedan seljak izorao. jedino za smrću svojom čeznem: siguran sam u veri i nadi da će naša ljubav i s one strane trajati. momci. čvrsto nas je naša veridba vezala. Haki se. a na jednom mestu u blizini Sigerstada podiže se jedan nasip iznad okolnog zemljišta i otkriva da je tu nekada bilo nekakvo imanje. on bi morao da se bori protiv svojih zemljaka. i s ove i s one strane slaviće našu vernost. ne. I da niko ne bi poverovao da su tragovi starina sasvim izbrisani. rukama i bacite me hitro na vešala! Srećan sad sa smirenim duhom u smrt pratim svoju nevestu. s radošću primam činiju koja mi se daje. gde je bio na ratnom pohodu. ali je to pogrešna etimologija.

U vreme mira naše plate dobismo. – Lj. Nek plameni vedri svetle na ognjištu.PESMA O BJARKIJU – REKONSTRUKCIJA (U prevodima na savremeni danski jezik često se pribegava rekonstrukciji izvorne Pesme o Bjarkiju. R. vi divni junaci svi. Ovde je dat prevod rekonstrukcije da bi se ilustrovao prevodilački pristup zaostao iz perioda nacionalnog romantizma. Na taj poziv Bjarki se probudi i pozva svoga paža Skalka kome reče: Skalk. Hjalti onda reče: Vreme je zahvaliti podvigom našem kralju dobrom za bogate poklone. što nikad ne pobegoste. za crveno prstenje. Sećate li se. Sad uzdarje kao borci kralju dugujemo. Hladne ruke ne treba prijatelju pružiti. Rolf što nam dade. za nemačke mačeve i švedske štitove. Svako. ko kraljevim prijateljem sebe zove: Zgrabi svoj mač i silno njime mahni. Vatra još tinja pod pepelom.) Probudite se svi prijatelji Rolfovi. Ako se sudba promeni. Nije više vreme za ležanje. dela nas čekaju. probudite se svi kraljevi ljudi. kad radosni sedosmo i zajedno se šalismo? Nikad. Slušajte me. već na besni govor oružja. ustaj i oganj spremi. zaklesmo se. Pohvala i čast udeo naš nek budu! Od Rolfovih boraca niko za strah ne zna. ništa ne mari – njegovo dobro i zlo s njim će prijatelji podeliti. Ne budim vas na zabavu i vino. plemeniti ljudi. ljudi. mada je sačuvan samo jedan njen mali fragment. dan se raña. 105 . šta uz medovinu obećasmo.

Ne mlati jadno šveñanin mačem. U pobedu ili pad njega verno pratimo. momci! Snažnim rukama secite neprijatelja! Grudi prema grudima srešćemo ga. slušaj me. Rude. Hjartvaru.nećemo Rolfa izneveriti. ne bojimo se švedskih prevara. kogod dobar i čestiti želi biti. oružje mu buči. jak i čvrst k nama juri. Zamak je pun ubrzo ćeš izgoreti unutra. jer u boj ja tebe sad zovem. čuvaj svoju mladu. sestro Rolfova: Doñi. Još nam oklopi nisu popucali i mačevi se istupili. Čuvaj se. sasecaj do kraja po vojsci neprijatelja. Kralju danaca delo dugujemo. kad je kralju potrebna verna pratnja. i kako je poverovao da je strah ono što ga je učinilo tako nedelatnim. Zlatan mu šlem blista. probudi se iz sna! Ostaneš li ovde. još jaki stojimo opremljeni za borbu. smrću u plamenu. slušaj me: Rolf je pao. Mačem i sekirama Neće nas geta šveñane obaramo. Hjalti je po treći put stigao do sobe gde je Bjarki bio. Rude. koja na laž tebe navede! Ubrzo će čas nam poslednji stići. ti lenji. kralj je već smrt našao. vojska uplašiti. kao orao u vazduhu kad se s orlom sukobi. Oprost dobiti nećeš za bratovu smrt. Požuri napolje za prevaru nagradićemo ih i osveti svog kralja. Osvetimo kao junaci glavara dobrog. Bjarki. pomozi mi da spalim Ostatak ćemo krvavim 106 . besnim rečima dance ruži. oštro mu reče: švedske medvede. Jad kukavici koji bežati hoće. ali osvetu ćeš dobiti u bogatoj meri. Zato: Mač s bedra. Pošto je napravio pravo krvoproliće meñu neprijateljima. uhvaćenih neprijatelja.

Hajde sad svom snagom u borbu tu da osvetimo našeg sjajnog junačkog kralja! Po treći put. puna su usta Zatim šlem – kolko čujem tvoja. Hjalti. Divno beše junaka videti. Ne viči tako glasno. Poslednji put ga vidoh kako se smeje kao nekad kad zlato tako vedro sejaše. da mu ovaj mir podari. spreman sam. Posečen sad leži kralj iz Lejra na krvavom poprištu s ranama tako dubokim. darežljiv ga dade svojim junacima. Ne želim kao lisca ako hrabrosti imaš da me neprijatelj dimom iz rupe istera. Najzad Bjarki odgovori ovim stihovima: grudi prekriti. uvek ispred u času opasnom brz kao jelen iñaše Rolf u borbu. kad mačevi zapevaše i strele zazujaše. molim i zapovedam: Hajde najzad. Bjarki. ubrzo ćeš videti što priča kazuje. Kralj tada uze skupi metal. odmah oborismo kukavnog bednika. za svu dobrotu Ipak mi oklop mora 107 . što pohlepan samo na zlato mišljaše? Čast i slavu stalno bacaše.ranama označiti. Zlato u gomilama kralju ponudi. u bitku te zovem! Sećaš li se Rolfa. strah ga zgrabi kad Rolfa srete. Ne za boj on ratnike opremi. o pojas staviti. kad Rorika pobedismo. mač moram ti hitri momče. samo zvečaše zlatnim prstenovima. doñi. Ali kod skjoldunga ipak milost ne nañe. osvetiti kralja koga volesmo tako silno. kao usta i reči velike. Podvig sad i ja Ubrzo ću kralju dugujem s tobom krenuti. onog.

pale ljude oko sebe u gomilama gledam. Oklop bacimo. Četama dvanaest upravljah sam. Je li je pobegao kukavički od neprijatelja mada se s muškom hrabrošću tuceta ljudi hvalio? 108 . Divnu će pratnju dobiti kralj Rolf. Oružje mu ne pomože. Ogromno rastu ubijeni oko mene. grudi obnažimo. svaki put ja jednog neprijatelja pogodih. Švedski momci. ni štit sjajni. beše lep. Triput udarac izgleda zadobih. grudi ko leña njegovo sečivo grize! Hjartvare doñi sa svojim borcima. mač će se napojiti tvojom krvlju. Stalno ih sve više u boj žuri. jurimo sad napred sa štitom na leñima. U Hjartvarovoj krvi sečivo ću okupati. I ne vidim onog hitrog momka što me tako ponosno u boj pozva. mladog godinama. dok ga sečivo ne pogodi i bled on pade. Jak i moćan on stajaše u bitci. starog plemstva. četu neprijatelja plemenitog roda. Oklop puče od mog snažnog udara. S Hodingom moju glavu čovek udari. Stranac bejah i bez prijatelja kad stigoh kod danskog kralja. dobra i zlato kralj mi dade. Agnarov život uze moj silni mač. svetimo se za pad našeg kralja. jurišamo ponosno na krvavi sastanak. Glas što ga Agnar dobi. ali njegovo telo zatim ja mačem raspolutih. Nedavno jednog drugog velikana oborih. dobro svojim mačevima vitlaju.koju mi pokaza. i sa osmehom nañe junak svoju smrt. mač moj okušajte.

ako tvog domaćina ovde vidim. Oca pobednika. umnog i ogromnog. Ne zovem ja ipak loše momke da padnu u bitci kraj svoga kralja. živ izjahati iz Lejrea neće. da s čašću umremo. postojan ipak stoji u sred bitke. onog s jednim okom. Kraj kraljeve glave leći ću i ja. kasno stižeš. pokaži mi onog pale što poseduje! 109 . neprijateljski su ga udari na komade isekli. Rude. ali za sedmoricu sečeš. vlasnika palih. kunem se. Upravo me jedan mač nekog šveñanina ujede. Dok nam je život dat jedno samo želimo. ti dragi. Rado bih sad da ugledam Oca pobednika. Nije moj štit meni odbrana. S radošću te gledam. jer često čovek. prijatelju. Rude: U znaku čekića pokazuješ se. Mač i koplje oko mene zuje. njegov ga štit zaštititi neće. Bjarki.Na to odgovori Hjalti: Slabo pomoć Hjaltiju ovde stiže. jer Rolf je pao i pali su njegovi ljudi. Odina tu vidiš. teške mi uslove boj nudi. Hjalti. Vidiš li ga. Bjarki: Frig. niti mu njegov visok konj sad pomoći. što se za dan ne zaboravlja. raseče oklop. Vlasnika palih na poprištu obaram. kao d od vune beše. Odina. mora da okleva. Bjarki: Ne tereti me što te pustih da čekaš. Pogledaj sad pod ruku što svijam. reci mi odmah.

kao i ti, Hjalti, mrtav kraj njegovih nogu. Tad će videti, kad pale pogledaju: Život mi dadosmo za zlato što dobismo.

Nek gavran i orao mirno naša tela čupaju, jer kralja u smrt s čašću ispratismo.

110

DVORSKA PREVODNA KNJIŽEVNOST PESME UZ STRUNE
Pesme uz strune je zbirka kratkih pripovedaka koja se sastoji od 19 celih ili delimice sačuvanih tekstova prevedenih na staronorveški sa starofrancuskog. Reč je o srednjevekovnim (12.-13. vek) francuskim kratkim narativnim spevovima leima (lai) od 100 do 1000 osmeraca, sa asonancama, a docnije rimama. Najčešće se opeva neka nežna i dirljiva ljubavna priča, ali je spektar tema daleko širi. Teme su keltskog porekla kao i u većini bretonskih romana o kralju Arturu i vitezovima „Okruglog stola”. Struktura je vrlo jednostavna: bez mnogo opisa i pojedinosti sve se svodi na golu priču, kojoj je sačuvano jedinstvo radnje. Ovaj rod je proslavila pesnikinja Marija Francuska. Od nje se zna da su lei umetnički obrañeni zapisi starih keltskih i bretonskih legendi koje su prenosili pevači. Od 13. do 15. veka lirska poučna pesma se često izvodi uz pratnju muzike. Sama reč lai je, pretpostavlja se, keltskog porekla i kelti su je koristili o pesmi koja je izvoñena uz muziku instrumenata sa žicom. Keltski pevači su, po svemu sudeći, izvodili svoje pesme anglo-normanskim osvajačima u Engleskoj i Normandiji na keltskom, ali su sadržaj kazivali na francuskom, pa je reč lai kod anglonormana počela da se koristi kao naziv za francusko prepričavanje keltskih pesama. Kad je norveški kralj Hakon Hakonsson poželeo da francusko junačko i ritersko pesništvo učini poznatim u Norveškoj, učinio je to verovatno da bi svoj dvor približio evropskim običajima, kao što je i inače činio s mnogim drugim stvarima. Jedini sačuvani rukopis staronorveškog prevoda potiče verovatno iz vremena oko 1270. godine, ali je moguće da je prepis jednog starijeg rukopisa iz oko 1250. godine. Pesme uz strunu se u njemu nalaze zajendo sa još tri druga teksta. Kad su 1850. godine izdali tekstualno izdanje, R. Kayser i C. R. Unger su zbirku nazvali Strengleikar eða Lióðabók (Christiania, 1850) po tome što se pesme, lais, u njoj naizmenično nazivaju lióð, lióðsongar, strengleikar, strengleikslióð ili strengleikssogur. Većina naučnika smatra da su 11 od pesama iz ove zbirke prevodi pesama koje je napisala Marija Francuska, a za ostatak se ne zna autor. Zbirka ima dva predgovora, jedan prevod starofrancuskog predgovora, a drugi koji je napisao staronorveški prevodilac. On kaže da prevodi „jednu knjigu”, ali sasvim je moguće da su prevodilac ili prepisivač dodali nešto iz drugih izvora. U rukopisu nedostaje nekoliko svezaka (14 od 56 prvobitnih listova) i to baš onde gde su Pesme uz strunu. Nešto je kasnije rekonstruisano na osnovu komada rukopisa koji su pronañeni kao uložak u jednoj biskupskoj kapi sa Islanda, a pošto poznajemo starofrancuski original većine pesama, možemo nadoknaditi bar deo onoga što nedostaje. Odnos izmeñu starofrancuskog originala i staronorveškog prevoda je veoma složen. Ovaj izbor obuhvata tekstove različitog sadržaja da bi se pokazala tematska širina i različitog stila da bi se pokazala šarolikost nastala u susretu starofrancuskog stila lea i norenskog stila iz saga. Jedna pesma je uzeta iz rekonstrukcije na osnovu starofrancuskog originala. Kao predložak je poslužilo tekstualno izdanje Kaysera i Ungera, a dopunjeno prevodom na nynorsk Henrika Ryttera u reviziji i sa uvodom Kjella Venåsa (Strengleikar eller songbok. Oslo: Det norske samlaget, 1962.)

Pesma o Dounu

Ovu pesmu, koja se zove Doun, znaju svi koji su naučili pesme uz strune, a ja ću vam ispričati dogañaj o kome je sačinjena ova pesma uz strune, koja se naziva Doun. Onako kako sam ja pouzdano saznao i dobro zapamtio, u staro vreme je gore na severu u Škotskoj, u mestu koje se zove Edinburg, živela jedna devojka, prelepa i posebno učtiva. Njeno nasleñe iza oca beše cela zemlja. Niko drugi nije bio glavar te zemlje. Ta devojka koju vam ovde pomenuh, pravila se važna veličinom svoje zemlje i odbacivala sve koji su živeli u njenoj zemlji, tako da niko nije bio dovoljno bogat i dovoljno širokogrud da bi ona htela da ga uzme ili voli, a nije htela ni da čuje kakvu reč o tome. Ona je govorila da nikakvog muškarca ne želi, osim onoga ko bi od ljubavi prema njoj za jedan dan prejahao sve od Sudantuna

111

sasvim na jugu Engleske78 gore do Edinburga gde ona stolovaše u Škotskoj. Njega će, reče ona, uzeti, i taj će, reče ona, nju imati. No, kada se to raščulo i oni koji su živeli u toj zemlji saznaše za to, istina je da su mnogi pokušali da taj put prejašu za jedan dan, ali kada bi stigli do zamka, devojka bi izašla pred njih i nagradila bi ih bogatim prijemom i dala da im se spremi udoban krevet da ih ubije i prevari pod skupocenim pokrivačima i bogatom odećom. Ali oni koji behu hrabri i umorni, legli bi i zaspali i ležali mrtvi. Ta se vest o toj nadutoj devojci rašču naširoko, pa se proširi preko cele Bretanje, koja leži u zemlji francuskog kralja južno od Engleskog mora. Jedan bogat i darežljiv vitez, koji je živeo u Bretanji, takoñe je saznao za tu vest. On je imao jednog dobrog konja, a zvao se Doun. I pošto se pouzdao u svoga bornog konja, htede da vidi može li da izvede to jahanje za dan. Zatim se hitro uputi preko Engleskog mora i iskrca u Sudantunu. Odatle posla svoga poklisara devojci i poruči gde se iskrcao i reče da mu ona pošalje svog poverenika. Ona mu, čim ugleda njegova poklisara i ču njegovu poruku, rado odasla svoje ljude. Bila je subota sasvim izrana kada je Doun počeo svoje jahanje, i jahao je tako brzo celoga dana da stiže pre večeri. A kad stiže u Edinburg, bi bogato primljen s velikim počastima i čašću. Kada je zatim završio razgovor sa devojkom o onome što mu je priličilo, ona ga odvede u jednu lepo opremljenu kuću da se odmori čim to poželi. Ali vitez zamoli njene ljude da donesu suva drva za vatru i da to unesu u spavaću sobu, i oni i učiniše kako im je rekao. Zatim zaključa vrata i leže kraj vatre da ga greje, tako da te noći uopšte nije spavao, a nije ni legao u krevet koji beše spremljen za njega. Oni koji su veoma umorni, čeznu za tim da leže udobno, ali ujutro se to pretvara u nepopravivu štetu, jer što na tvrñem umoran čovek leži, to se brže obnavljaju snaga i moć njegova. On izjutra ustane za prvu molitvu79, obuče se i ode da razgovara sa devojkom i zatraži da ispuni ugovor. Onda devojka odgovori: „Dragi” – reče ona – „još ne može da bude tako, jer prvo treba da otputuješ toliko daleko koliko moj labud leti, a onda ćeš me dobiti bez protivljenja, tako da se to više neće otezati.” Onda on zamoli za rok da se Balard, konj njegov, odmori i on sam se povrati, i ona mu dade rok do četvrtog dana. Onda Doun krete na svoj put. Balard je trčao, ali labud je leteo i pravo je čudo da od toga nije prepukao. S večeri stigoše do jednog moćnog zamka. Doun se tu odmori dok je želeo, a onda se vrati u Edinburg da zahteva ono što mu je bilo namenjeno, i tad devojka ne mogaše više da mu to odriče. Ona tada sazva sve poglavice i najmudrije ljude koji behu u njenom zemlji i po njihovom savetu se udade za Douna i učini ga gospodarem cele zemlje s bogatom čašću i velikim počastima. Tri dana nakon svadbe Doun upriliči bogatu gozbu i nali mnogo svakolikog pića. Ali sasvim izrana četvrtog dana ustane i obuče se i izvedoše mu konja. Zatim reče zbogom ženi svojoj, jer htede da krene najezad za svoju otadžbinu. Tad mu se
78 79

Sudantun, kasnije nazvan Sudhamtun, danas Southampton u južnoj Engleskoj. Vreme za prvu molitvu je ujutro u šest, jer se smatralo da dan tada počinje (prima hora, prvi sat).

112

žena njegova rasplaka i kukala i tuga je velika uhvati, jer njen čovek htede da se rastane od nje. „Gospoño” – reče Doun – „ja te sad napuštam i ne znam hoćemo li se više ikada videti. Sa mnom si začela dete. Ako je onako kako verujem, rodićeš jednog sina. Ovaj zlatni prsten ćeš sačuvati za njega i dati mu ga kad bude odrastao čovek.” Ona uze zlatni prsten. Ali on ode utom i ne zadržavaše se više onde. Sada treba reći da je gospoña stvarno bila s detetom. A u času kad joj se sin rodio, svi njeni prijatelji se obradovaše. Ona ga zadrža kod sebe na vaspitanju sve dok nije uzmogao da jaše i odlazi u lov na ptice i životinje. Onda mu mati dade zlatni prsten očev i zamoli ga da ga dobro čuva. Zatim bogato opremi sina za put i posla ga francuskom kralju, dobro naučenog svima lepim običajima i ponašanju koje dolikuje dvorskoj gardi. On onda ostane kod francuskog kralja sve dok ga ovaj ne učini vitezom, pa zatim krete na sve strane gde su se držale viteške igre, i pokaza se tako silan da mu niko nije bi ravan u borbi s oružjem. Zato je postao čuven i glasovit više od svih drugih u družbi i službi i s njim je uvek jahala velika četa vitezova. Kasnije krene on sa svojom družinom u Bretanju, do mesta koje se zove Brdo Svetoga Mihajla80, na viteške igre, jer je hteo da upozna bretonce. Ovde su na obe strane bile skupljene velike čete, a u četi što stajaše nasuprot njegove, bio je i njegov otac. On je dugo žudeo za tim da iskusi svoje oružje s mladim vitezom. Kada on sa četom krete prema njemu, ovaj spusti koplje i pojuri na njega, i sretoše se silnim udarima. Ali mladić obori svoga oca. Nijedan od njih nije znao za onoga drugoga, jer Doun ga nije prepoznao, a mladić mu je zadao jednu veliku ranu na podlaktici. Kad su se viteške igre završile, Doun posla poruku mladiću da doñe i porazgovara s njim, i ovaj brzo stiže jašući. Doun mu se odmah obrati. „Prijatelju” – reče – „kakav si ti to čovek koji je mene s konja oborio?” „Gospodaru” – reče ovaj – „ne znam kako se to dogodilo; to moraju znati oni koji su bili najbliže.” „Prijatelju” – reče Doun – „dojaši ovde do mene i daj da ti vidim šake!” Mladić je bio pristojan i skinuo svoje rukavice i pokazao mu i šake i podlaktice. Kada Doun vide šake mladićeve, prepozna svoj zlatni prsten na njegovom prstu. „Mladiću moj” – reče on – „ kada smo se danas sreli u viteškim igrama, znao sam da si moj rod. Ti si najjači i najborbeniji u boju. Doñi i poljubi me! Ti si moj sin, a ja sam vaistinu tvoj otac. Velika je žena tvoja majka i s mnogo sam je muka zadobio. Kada sam se oženio njom, napustio sam je, i kasnije je nikad više nisam posetio. Taj zlatni prsten koji nosiš na ruci, ja sam joj dao, i ja znam da ga je ona dala tebi kada te poslala za Francusku.” „Gospodaru” – reče on – „istinu govorite.” Onda se oni poljubiše i zagrliše. Zatim odoše sa svojim konjima preko Engleskog mora, i mladić povede svoga oca svojoj majci, koja je dugo čeznula za

80

Brdo Svetoga Mihajla, Mont St. Michel, mesto nadaleko poznato u srednjem veku.

113

I tako bretonci sačiniše o vitezu i konju njegovom koji mu je bio najdraži onu pesmu uz strune koju zovu Doun. pistri Ovde je reč narod (þióð) pogrešno iskorišćena za stanovnike grada Pistres i njegove okoline. Ali sa one strane planine. lep i svime obdaren više od drugih. Ali i to selo i sve kuće su poznate i ceo taj kraj se zove Dolina Pistra. Kada je čuo da o tome zbore i ruže ga. ali su to skrivali što su bolje umeli. I dugo je bilo tako s kraljevom kćeri da niko nije hteo da je zaprosi. On je često dugo bio u dvorskoj gardi i veoma je voleo kraljevu kći i često joj je govorio da mu podari svoju ljubav. razljuti se. U tom kraljevstvu je živeo jedan mladić. Zato prestadoše s tim. koji se sad zove Normandija. ali niko više. ali nikako nisu uspevali u tome. a o tome kako se dvoje mladih toliko volelo da su na kraju oboje skončali svoj život od preterane ljubavi. taj će je dobiti. a da se usput ne odmori. tako lukavo d niko nije mogao otkriti njihovu ljubav. Mnogo ih je mučilo to što nisu mogli da se sreću i budu zajedno. pa da više niko ne zaprosi njegovu kći. ali nije imao druge dece. Nekoliki uspeše da je iznesu do pola planine. Istina je da se to dogodilo u Nejstricu81. i kralj ga je mnogo hvalio i bio kralju veoma drag. jer niko nije uspe da ispuni zadati uslov. Ona je bila kod njega i dan i noć da ga raduje i razvedrava otkako je izgubio svoju kraljicu. On se čvrsto odlučio da zadobije kraljevu kći. jer nikako nije mogao da skrene svoj pogled s nje. koji je tu stolovao. Onda naredi da se oglasi da je kralj zaista ovako rekao: Onaj ko uspe da njegovu kći iznese na planinu na rukama. imao je kći. Grad se danas zove Pître i leži kraj Sene (Seine) nešto iznad Ruana (Rouen). a kralj reče da se zamak nazove Pistres i uvek se tako i kasnije zvao. On ju je cenio i voleo više no išta na svetu. počiva ono dvoje mladih. u francuskom tekstu Neustrie. Ona ga primi s velikom počašću kao svog muža i gospodara. jer ga je to jako pogodilo. Zatim su živeli u velikom miru i časti mnogo zima. Mladić je smatrao da je za njega bolje da čeka sa strpljenjem nego da se zaleće s glupim preterivanjem i sve 81 82 Neystric. lepu i učtivu devojku. veoma blizu nje. On je tada bio gospodar onoga naroda koji se zove pistri82. Pesma o dvoje zaljubljenih Nekada se u Normandiji odigrao jedan dogañaj koji se nadaleko raščuo. onde gde je jedna velika planina koja je čudnovato visoka. jedan kralj je naložio da se s mnogo pažnje podigne jedan veliki zamak. Na njoj. na vrhu. 114 . O to dvoje mladih bretonci su sačinili jednu pesmu uz strune koju nazvaše Pesma o dvoje zaljubljenih. On je bio darežljiv i viteške časti. Zato se rastužio i razbesnio i stao da smišlja kako da od toga pobegne.njegovim povratkom kući. Razni moćnici su je prosili i hteli za ženu. To dvoje mladih su često razgovarali i verno su se voleli. Kad se ta vest rašču po celoj zemlji. složno i pristojno. te su ga svi teretili i grdili. ali otac uopšte nije hteo da je uda. Taj kralj. mnogi pokušaše da je iznesu. Ali mnogi su zlo govorili o tome što je on toliko voli. sin jednog uglednog čoveka.

” Kad mladić ču njene reči i savet. i brzo se spremi za put i uputi se za Salernaborg. i požali joj se na svoj ljubavni jad. jer to mi se stvarno ne dopada. a kad stiže do sredine planine. Kad stiže kući. 115 . tad zaboravi na piće. On će te sigurno nazvati detinjastim i reći će ti uslove. koji je hteo da pokuša da je iznese na vrh planine. lep i bogato obdaren. On odmah dobi punu snagu i svu moć i sve sposobnosti. Kad se dan zbora približio. Kralj mu ne odbi molbu. jer drugačije ne može biti. da nikako ne želim da mu nanesem bol. mladić stiže tu prvi od svih i ne zaboravi svoje piće. Kralj reče da dovedu njegovu kći. Njega je za nju vezivala velika ljubav. Ti moraš smisliti nešto drugo. jer tada može da smisli savet i sredstvo i da ti da lekovitu travu i ono piće koje ti može dati veliku snagu i moć. 83 84 Salernaborg je Salerno u Italiji. vrlo se obradova i zahvali joj. znao je da je otac toliko voli da je ne bi udao za njega ako ne uspe da je iznese na rukama gore na planinu. Onda reče devojka: „Dragi” – reče ona – „ja znam da me ne možeš izneti. Kad se zatim vratiš u ovu krajinu. A kada bi je zatražio i to izneo ocu njenom. i zamoli je da krene s njim i reče da više ne može da izdrži tu muku. i ode u svoju krajinu. Na poljima kraj Seineborga84 skupila se tada velika gomila ljudi. Tu se skupilo mnogo ljudi koji su želeli da vide taj dogañaj. zamolićeš mog oca da me da tebi. reče da mladić ostane kod nje sve dok ona ne sazna sve što treba da čini. moj će otac zauvek ostati da živi u ljutnji i duševnoj muci. Ona ga ojača lekarskim savetima i dade mu jedno takvo piće da se nikad ne umori i premori pošto ga okusi. Ja imam jednu moćnu prijateljicu s velikim bogatstvom u Salernaborgu83.manjom nadom izgubi i cilj i buduće nade. jer toliko moćan i snažan nisi. ali ipak reče da će to biti velika ludost i nesreća za mladića. Hoćeš li da odeš do nje i da joj poneseš jedno pismo od mene i objasniš joj svoje stanje. zadrža se jedno kraće vreme u svojoj krajini. ode kući u svoju otadžbinu i sakri piće u jednu posudicu koju je nosio sa sobom. tako se zagledao u devojku. i zatraži odobrenje za put od svoje drage. Mladić je uze na ruke i dade joj piće. i potpuno je ovladala svekolikim lekarskim veštinama. i reče joj da ga više ne muči okovima ljubavi. Onde se odmorio i razgovarao sa prijateljicom svoje drage i dao joj pismo koje joj je ona poslala. ali ti ćeš ih sve voljno prihvatiti. A Bog zna da ga toliko volim i da mi je toliko drag. Kada je to iskusio. Zatim se dogodilo da mladić doñe svojoj dragoj. Ali ako odem s tobom. Ona živi onde već preko pedeset zima. jer je znao da ga ona neće prevariti. Kada je pročitala pismo. a ona nije imala na sebi druge odeće do jedne haljine. a onda ode kralju i odmah ga zamoli za kćer. Trčao je s njom što je brže mogao. besan i brižan. Ali to mu nije pomoglo. i dugo se bavi tim znanjem i zna sve o travama i korenju. Seineborga U francuskom tekstu stoji samo davers Seigne (kraj Sene). Sada je mladić srećan i radostan. Jednog dana kralj sazva svoje prijatelje zarad kćeri svoje i mladića. jer uopšte nije bio pažljiv. a i nju za njega.

tako da je tu kasnije bilo mnogo dobrih lekovitih trava od kojih su se mnogi ljudi izlečili koji su pilu od tog pića. jer osećam kako se zamaraš. već umre na način na koji je sada kazano. koja im je pružila mnoge bolne brige. spusti se na kolena kraj njega i htede da napoji pićem. 116 . Bršljan Volja mi je i rado ću vam pokazati onu pesmu uz strune koja se na velškom zove chevrefuill. i pogodi ga tako velika tuga da jedva pokazivaše znake života. tako da su na kraju oboje umrli istoga dana. Kada devojka vide svoga dragog takvog. i zabranio mu je da doñe u njegovo kraljevstvo. I svi rekoše da ih treba sahraniti onde u planini. tako da nije dobio dozvolu da se vrati. A sada treba da vam kažem o toj devojci koja je bila tako umna i učtiva i lepa. Devojka ga zamoli s mnogo molbi: „Dragi” – zamoli ga – „popij svoje piće za snagu. Ona onda oplaka njegovu smrt jakim uzvicima i odmah baci posudicu u kojoj beše piće i piće isteče i raširi se široko po planini. I kada to bi urañeno. Onde pade na tlo i više nikad ne ustade. i zato mi i ne treba odmora.” Kad preñe dve trećine planine. A bretonci načiniše kasnije od ovoga dogañaja onu pesmu uz strune koju nazivaju pesmom o dvoje zaljubljenih. popij i obnovi svoju snagu!” Onda on odgovori: „Imam još mnogo snage. On ne mogaše uopšte da govori. Tada bi napravljen jedan kameni kovčeg za njih.Kad devojka oseti kako se umara. I svi ljudi koji se tu behu skupili. jer je voleo kraljicu. Ali to ne 85 Sudvales može biti Južni Wales ili možda u bretonskom leu Galija. draga. On nastavi tim velikim putem s njom i stiže na vrh planine s njom uz velike muke. reče mu: „Dragi” – reče ona – „popij svoje piće. tugovali su mnogo zbog njihove smrti. da i ona pade dole i preminu od bola kraj svoga dragog. svoga prijatelja. Ne zamara se srce. gde je ta pesma sačinjena i pevana i kako se to dogodilo. ne videše da silaze dole. srce izlete iz njega. i on onda ode u svoju otadžbinu. Ali kada oni koji su ih čekali. Kralj Markes je bio ljut na Tristrama. pade u nesvest. svi odoše. planinu nazvaše Planina dvoje zaljubljenih. Sudvales85. i on tu tako ostade prepukla srca. Pročitao sam u knjizi ono što mnogi kažu i istina potvrñuje o Tristramu i o kraljici i o vernoj ljubavi njihovoj. i oboje ih staviše u njega. Tada kralj pade dole i dugo ležaše u nesvesti. krenuše gore za njima i nañoše ih oboje mrtve. ona pomisli da on leži u nesvesti. Od toga dogañaja s decom. geitelauv na norenskom. Tri dana s držali leševe njihove iznad zemlje. gde beše roñen.” Ali on uopšte ne htede ni da sluša reči njene ni da im poveruje. i tu je bio punih dvanaest meseci. Zatim se odluči da krene pa makar život koštalo. tako da se cela krajina od toga popravi.

a i on s njom. No.” Kraljica tako naiñe jašući i vide štap na putu. i ureza svoje ime u štap. i obe umiru. tako je to i na taj način i s nama.treba da vas čudi. jer tu će kralj održati svečanost i prirediti gozbu za sve svoje gardiste i poglavice. bršljan. jer on se i ranije tako ponašao prema njoj. ne pošalje po njega i ne odustane od svoje ljutnje. Tristram odabra da ostane u Valesu sve dok kralj. Ona reče da želi da sjaše i onde se odmori neko vreme. jer nikako ne mogaše da živi bez nje. Ako bi se dogodilo da kraljica ugleda štap. Bretonci je nazivaju gotulaef. on izañe iz šume i ode na prenoćište i upita kako je kralj. i onde će biti i kraljica. Na štapu je pisalo da ju je Tristram dugo prosio. postaje strašno tužan kad mu se volja ne ispuni i žudnja ne zadovolji. i ne listaju. A kad se veče prikuči. nepoznato je mesto. pomislila bi na svog dragog. o toj sreći koju je stekao u šumi od utehe koju mu dade kraljica i od toga što ju je sreo i sećao se reči koje je rekla. i da se kralj veoma kaje što ga je oterao i što je verovao lošim savetima zlih ljudi. jer se ona neće kretati tako da je on nikako ne vidi. Na Duhove treba svi da budu onde i neće nedostajati ni zabaveni bogata prijema. kraljem. i tu se sakri u šumu. Tristram je došao do šume kraj puta gde je znao da će kraljica projahati. Onda oni koji su to saznali. Niti ja mogu živeti bez tebe. već se suše. I oni učiniše kako ona reče. No. sačini Tristram jednu novu pesmu uz strune. a zatim i bršljan. njegov ujak. a mi je nazivamo geitelauv. i zamoli ih da je sačekaju. žive i listaju. i spremao se da je potraži i da sazna kako da je vidi. Tristram je bio strašno tužan i zato ode iz otadžbine i krenu za Kornbretaland. Ona je s njime na miru razgovarala o svemu što su želeli. Ali kada je došao rastanak. 117 . 86 Tintajol. Tada odseče jednu leskovu grančicu i izreže je svojim nožem da bude četvrtasta. i taj ih je susret oboje veoma obradovao. Ona siñe s puta i išla je sve dok nije našla onoga koga je volela više od svega na svetu. Kada je Tristram to čuo. niti ti možeš živeti bez mene. Dok god su te dve biljke zajedno. Najlepša draga moja. leska umire. rekoše mu da svi namesnici i poglavice treba da se skupe u Tintajolu86. Zatim mu reče kako da se ponaša da se pomiri s gospodarem svojim. Zatim se rastade od svoga dragog. gde je kraljica ranije stigla. Onda zamoli vitezove koji su jahali s njom da stanu. Ali ona ode daleko od svoje pratnje i pozva služavku koja se zvala Brengvein. oboje su plakali. Ona podigne štap i pročita šta je na njemu pisalo. u francuskom originalu Tintagel. „S nama se” – reče on – „zbiva što i s bršljanom koji se svija oko leske. veoma se obradovao. i koja je uvek bila pouzdana i verna. onoga dana kad je znao da kralj treba da krene onamo. ali ako se razdvoje. velšani chevrefuill. jer onaj ko verno voli. jer on beše sasvim vešt u svekolikim pesmama koje se čine uz harfu.

a dobro kaznio njih koji su bili zli i stvarali nemir. te da se ona nazove Pesma o obali. On ih je sve pobedio i sve svoje dobro zaštitio. Kada je tako jedno vreme stolovao u svojoj kraljevini. i uhvatio ih je veliki broj. Zatim proñe neko vreme. Kada oni stigoše do nje u Bretanju i iznesoše pred nju bogata poslanja kraljeve milošte. I onda rekoše svi koji se u to razumeju da nikada nisu čuli neku drugu pesmu uz strune tako dobru kao tu.Pesma o obali Sad se pristoji da kao sledeće ispričamo onu koja se zove Pesma o obali. i kako je ona nastala. Onda je razumno pomislio da bi trebalo da pošalje poklisare s pismima u Bretanju crvenoj gospoñi koja je znala šta treba o svim pesmama uz strune. On je onda okrenuo svoj bes protiv njih i sakupio mnogo pratnje i mnogoljudu vojsku iz svojih zemalja. koji su imali zamkove unutar granica Normandije. naložio je da se nijedan svirač na harfi ili svirač ne mogu smatrati 87 88 Viljem kralj je Vilhelm Kopile ili Zemljoosvajač. Barbeflear je grad Barfleur. Kada je sve stavio pod svoju vlast i postavio stražu na granicama zemlje. jer beše saznao da su se namesnici. naložio je da sačine ovu pesmu. Zatim posla u Bretanju sve najbolje svirače harfe koji su bili s njim. jer su dobro i brzo uradili ono što im se dopadalo. skoro svi okrenuli protiv njega i napali njegovu kraljevinu. Tu je dugo sedeo da sačeka dobar vetar i skupi veliku flotu da prebaci svoju vojsku. A pošto se kralju ta pesma dopala više nego ikoja druga. Onda ona sačini onu pesmu uz strune koju je kralj zatražio u svome pismu i po svojim poklisarima. ona ih primi s mnogo dobra i velikom zahvalnošću. hertug Normandije i kralj Engleske od 1066. opet se vratio i popeo na svoje brodove u Sudhamtunu. i da je što pre pošalje natrag s onim poklisarima koji joj donesu poruku. Viljem kralj87. poželeo je da se opet vrati preko Engleskog mora. do 1087. On onda ode do grada Barbefleara88 i ostade onde strašno dugo i svakoga dana je išao sa sokolovima i lovio ždralove. a s njima bogate poklone i poslanja kraljevske darežljivosti. koji je s vojskom osvojio Englesku. Zatim je trebalo da odsviraju i otpevaju pesmu za kralja i prijatelje njegove i gardu. 118 . u to vreme grad u koji se obično pristajalo pri plovidbi za Southampton u Južnoj Engleskoj. a zatim ih nanovo podigao onako kako se to njemu sviñalo. Po toj pesmi uz strune on će se onda sećati i svaki put prisetiti veselog boravka kada je sedeo na obali Barbefleara i čekao na vetar. i stalno se bavila takvom zabavom i sve im svoje misli posvetila još od detinjstva. da ona za njega sačini jednu novu pesmu uz strune s najlepšim tonovima koje je njeno raznorodno znanje moglo da pronañe. on je radije čekao veoma dugo zbog svih onih zabava koje je tako voleo i koje su ga tako radovale. Kada je stigao u Normandiju. Ali kralj nije želeo da posluša savete kormilara i požurio je po opasnom vremenu. Onda oni odoše kralju uz mnogo zadovoljstva i blage radosti. opkolio je njihove zamkove i srušio ih. i nauči svirače na harfi da znaju Pesmu o obali.

gospe. Zatim su prenosili pesmu dok ne bi posvuda postala poznata. Mnogi sveštenici i vitezovi su bili tu. zorne. da bi svi bolje čuli. I još i u našim danima ima mnogo onih koji je nazivaju najsjajnijom te pesmom uz strune vrednom za kraljevsku zabavu. sve su imale na sebi svoju najbolju odeću i najfinije ukrase. bezbrižne. te milost ukaže onome ko to napisa! Amen! Pesma o požudniku Tako kazuju Bretonci da u stara vremena beše običaj da se mnogi skupe u Svetom Pantaleonu da prirede svečanost svecu. ugled i blago zemlje. Gomila ljudi drugih zanimanja takoñe je bila tu. 119 . Bile su u svojim najlepšim haljinama. jer oni koji su umeli da sviraju na violini. hertugice ili jarlovice ili druge plemenite gospe kojoj se ta pesma ne bi dopala. o tome da umoljavaju svoje prijateljice. gospoñe i devojke iz zemlje behu tu. zbog koga se oblače u novu odeću? Zbog koga šalju svoja blaga i prstenje? Zbog koga su tako smeoni i plemeniti? Zašto se ne ponašaju sramotno? Zašto vole da daju. molio tako predano pre nego što bi od njega odustao. Od toga su i pesme činili. kad vam kažem. učtive i visoko poštovane. one su kazivale šta misle. Najbolje doživljaje su sve pamtile i prepričavale ih nanovo i nanovo. svako kazivao svoju avanturu. Za tu zabavu o kojoj ću ovde kazivati. Najplemenitije i najlepše gospe. To je istina. Držali su se govori i kazivalo se o ljubavi. govorio tako lepo. tu behu gospoñe. Kome možemo da zahvalimo za dobre vitezove.dobrim ako je ne znaju dobro i tačno. a druge ih slušale. Bile su umne i lepog držanja. Svako je kazivao o svojim velikim delima. i ne želim dodati ništa drugo do li to da je Bog posvetio kralja i poštovanje mu dao da zaštiti i istakne onoga ko ovu knjigu prevede na norenski. To se proču kroz sve garde kraljeva i hertuga i jarlova. ne drže nikakve govore. živu i na radost. za koga se vitezovi ukrašavaju. plemenite i predivne mlade devojke i device. i ne beše nijedne kraljice. Pa zatim stadoše da procenjuju koje veliko delo najviše vrednuju. Bile su cvet Bretanje. o ljubavi. Svako je ispričala svoje doživljaje. da ljube i maze? Da li imaju kakav drugi razlog do li taj jedan? Nikada niko ne bi dao tako mnogo. Osim toga. Sad ja nisam pročitao ništa više o toj pesmu uz strune na velškom jezku. milošti i plemenitim viteškim delima. bili su tada običaj i navika da pesma dobije ime po onome ko je doživeo avanturu. Jedna od njih reče svoje mišljenje i reče ga bez uzdržanosti: „Sada mi vi. jedno po jedno su izlazili ispred. Pošto izañoše iz manastira. svi dogañaji su bili kazivani i zapamćeni. o avanturama. tako su često bile prepričane da su ih svi hvalili. O njoj za koju su velika dela učinjena. zašto vole da se susreću na viteškim igrama. dajte savet o nečemu o čemu sam oduvek razmišljala: Ja čuh vitezove kako zbore o turnirima i viteškim igrama. bretonci su se sakupili na jednoj velikoj planini. behu skupljeni na onome mestu koje je rečeno. Osam devojaka je sedelo za sebe. harfi ili liri nosili su je sobom van zemlje do zemalja koje su posećivali. nijedna visokorodna gospoña nije propuštala priliku da se tu pojavi toga dana.

rekoše da to beše izuzetno lep govor. jednu izdašnu i bogatu baštinu za ocem.” Njih sedam se složiše s njom. stavi gajtane i trake na svoju odeću i da glavu svoju pokrije svakojakim ženskim kapama za koje mišljaše da je za lepotu i divotu jedne žene. video je tu njenu naviku i nikako mu se nije sviñalo što se ona tako preterano kiti. Ne želim da kažem pravo ime da se ne iskrivi i pogrešno ne protumači. i posla joj poruku po srodnicima njenim da se veoma ljuti što ona neće da prestane da bude tako tvrdoglava i kruta. On je dobio ženu iz velikog roda. On je često bio ljut na nju i krišom od drugih je grdio oštrim rečima. dobar prema prijateljima. Tu pesmu većina naziva pesmom o požudniku. svako joj dade ton i takt i slatke note s visokim tonom. koji ne bi bili ni za dugme da pička nije cilj zbog koga se iskušavaju. vrednu i znatnu. Onda kretoše s pesmom. on bi rado da ona posluša njegov savet i prestane sa svojom velikom tvrdoglavošću. Neka nam doñe onaj koji najbolje ume da sastavlja note . digoše ruke od pesama koje su pravili i okretoše se damama. i govorio da to nije zbog njega. i sa takvom spoljnom ukrašenošću kakvu nosi na sebi. On joj stalno govorio o nadutosti i oholosti njenoj. Mnogi muškarci su se tako popravili i zadobili vrednost i dobrotu. ona beše voljena i rado pevana. Govorio je da bi voleo njeno ponašanje. da mogu da je čuju oni koji to zažele. Onda im se on požali na ono što nije voleo u njenom ponašanju. o razmetljivosti i nakinñurenosti njenoj. kad su čuli za tu dobru temu. još uvek je niko ne omrznu. jer ona beše bezmerno naduta žena. domaćin njen. ne bi imala ni prijatelja ni ljubavnika da izgubi pičku svoju. onda ne znam ništa drugo da učinim po poruci njegovoj do da mu odgovorim 120 . On su imali veliku kraljevinu. pesmu napraviše učtivu i dobru. Hajde da sačinimo novu pesmu o pički. Vitezovi i klerici dadoše pesmi zaštitu i ljubav. koliko god da joj je lice bilo lepo. slatka čežnja koja je razlog za časna dela. Ako joj se dopadne.Otuda dolazi ona velika.svi će se zacelo nama okrenuti. Dajem vam moju reč da nijedna žena. Naboreis beše jedan učtiv i velikodušan vitez vičan oružju. Mnogo su hvalili delo njihovo. već što se takvom pred drugima pokazuje. i činili pesmu zajedno sa njima. Ona je sve svoje misli polagala na to da se lepo obuče i ukrasi. surov prema neprijateljima. Jer pošto su sva dela učinjena zarad nje. kako ona nikako nije htela da odgovori ni da prestane sa svojom neumerenom nadutošću. tako ovde pesmu završih. Kako ja čuh priču. a stigli su i njeni najbliži srodnici. Naboreis. lepu i učtivu i stasalu. ništa o njoj ne kazujemo. samo da nije toliko naduta i neumerena u svojoj krasoti da ukrašava svoju odeću i marame za glavu trakama i gajtanima. domaćin njen. No. Ali čujte šta je ona odgovorila na poruku svoga muža! „Gospodo” – reče ona – „ako se mome mužu ne sviña i ako se ljuti zato što se ja oblačim i što se nosim onako kako dolikuje i kao što je običaj kod lepih i finih žena. Svi koji su bili na zabavi. pošalje Naboreis. poruku mnogim od najuglednijih ljudi. Pesma o Naboreisu U Kornbretlandu beše jedan kralj koji se zvaše Naboreis.

i za to se svuda saznalo. Oni koji su držali školu za činjenje pesama uz strune.da pusti bradu i brkove da rastu dugo. napravili su od toga jednu lepu pesmu uz strune o Naboreisu i nazvali tu pesmu uz strune imenom njegovim.” Oni koji su čuli gospoñin odgovor. Onda će se osvetiti onako kako se sveti ljubomoran gospodar. i da zatim odseče i bradu i brkove. i to se rašču naširoko. odoše od nje i mnogo su se smejali njenim rečima i zabavljali se njenim odgovorom. 121 .

Pre samo kratkog vremena vladali su onde veliko divljaštvo i mnogo surovosti.” Ali sveti Bog i visokohvaljeni Gospod.u Vulgati. Time ne htede da spase samo sebe: Ceo onaj narod koji mu Bog dade na čuvanje. a u gradu koji se zove Rouen dao je da ga pohrišćane. odbaci ovaj svet i grešne želje i postade primeran u veri. mnogi se ljudi pokajaše za grehe svoje i odbaciše paganstvo. Oni se svim silama okretoše protiv poruka Božjih i omalovažavaše njegovo sveto učenje. i učinio je apostolska dela svojim svetim uputama. s velikom željom. Mnoge je on spasao iz ruku neprijatelja svojim propovedanjem i doveo ih svemoćnom Bogu. U Engleskoj je počeo da veruje u Boga. i malo ih je verovalo u milost Božju. On se držao daleko od svega što zakon Božji brani i radio je s toplinom ljubavi za sve što mu je On nalagao. htede da. uistinu blag i milostiv i pravedan u svemu što podsticaše dobrotu. i razgoreo duh tvrdokornih ljudi toplinom ljubavi i svetom verom. jer Satana ih beše potopio u veliku neveru i podredio ih sebi tvrdom vladavinom kako sveti Esaja. On je smatrao da je zemaljsko kićenje ružno i malo se osvrtao na krasote ovoga sveta u odnosu na ljubav Božju. I ljudi su onde išli za ñavolovim krivoučenjem. on je bio i kralj njihov kada je reč o upravljanju zemljom. Ali sve to sveti kralj Olaf primaše sa strpljenjem zarad Boga i stade još vernije da 89 90 In die Sancti Olaui regis et martiris mons testamenti . postade sasvim drugi čovek i – kako to kaže sveti apostol Pavle – ubi i ublaži zlu prirodu svoju u ime Božje. Tad je vladao u Norveškoj sveti kralj Olaf. On je otopio duboki mraz iz grudi njihovih veličinom najsvetijeg. Ali tada ustadoše protiv njega mnogi zli. privede Bogu. Takvo veliko znanje i takav besednički dar dade naš Gospod svetome kralju Olafu da uz njegove reči. Ali onda im posla naš Gospod ljude jake u veri da ih preobrate od paganskoga kulta i obeća svima koji verovaše u Boga večni život i večno trajnu radost. koji gradi svetu tvrdinu i podiže grešne i nakazne ljude. propovedi i njegovo divno ponašanje. Istom kad bi opran svetim krštenjem. On beše roñen u Norveškoj i onde mu beše rod.CRKVENA KNJIŽEVNOST STARONORVEŠKI HOMILIJAR Propoved NA DAN SVETOGA KRALJA I MUČENIKA OLAFA89 Daleko na severu u ovome svetu leži zemlja koja se zove Norveška. 122 . oponaša reči Satanine i kaže nam: „Ja ću svoj presto postaviti nad svim nebeskim telima i sedeću na brdu od zaveta90 Gospodnjem i vladati severnim delom i ličiti na najlepšega boga. On beše veliki svetac. ali zapreti zlim ljudima i zločincima užasima strašnoga suda i Božjim sudom i mukama u paklu. moćni i zlonamerni ljudi koje napujda Satana. I kako to retko biva. prorok Božji. On se nosio ponizno u svome kraljevstvu i u širokoj brizi koju je gajio i stalno je mislio na svu nebesku krasotu.

e da bi tako unapredio hrišćanstvo i bio zemlji odbrana. Garðariki . On bi radije da izgubi život svoj i kraljevstvo s njim zarad Boga i zadobije večnu sreću nego da se poda Sataninom bespuću i ne-snazi paganstva. karao prkosne i one koji behu tvrda srca i polagao mnogo da ih sve prevede u prijateljstvo s Bogom.tadanja Rusija. i koliko je bio pun milosrña i saosećaja prema svim malim i siromašnim. i jeretici i zlonamernici se podigoše protiv njega.propoveda dobro svakome čoveku nego što to činjaše ranije. ljubavi i dobrote koju je pokazivao prema Bogu i svim ljudima. ružio ih za njihovu oholost i gadnu nasilnost i pretio im kaznama ukoliko zgreše prema onome što je istinito i pravedno. i ostade mnogo dana kod njega uz velike počasti. On je molio i kazivao im na uranku i zaranku o Božjim mukama i putovanjima svetih ljudi. kako je i pravedno. Utvrdio je i šta učeni da od onih drugih dobiju za to kao platu i štovanje. velika gomila uz pomoć Nečastivog. Za kratko vreme je sveti kralj Olaf priveo jednu veliku i dobru grupu ljudi milosti Božjoj i svih svetih ljudi. i ne htede da ima išta više sa svojim zemljacima zbog tih zlih ljudi. a to je da nije hteo da prekrši veru svoju hrišćansku i izloži pogibelji živote ljudi koji su ga pratili. to mu behu sve neverniji. 123 . i da uživa u onome što mu je Bog dao. On se onda povuče pred tom olujom na istok u Gardarike92. Onaj ko potraži po tim zakonima. Bolje da se čovek okrene onome što je mnogo istinitije. Kada je to bilo gotovo. Niko ne može pravedno reći koliko je mnogo dobra taj sveti čovek učinio za ljude dok je vladao zemljom i odreñivao zakone. Grdio je i kraljeve i dvorjane. Niko ne sme da optuži Olafa svetog da se povukao iz zemlje jer se nije usudio da zarati sa zlim i zlonamernim ljudima. Niko ne može potpuno reći kolika je radost išla s tim dobrim čovekom i koju je on osećao kada je gledao kako se narod u Norveškoj okreće od paganske vere i Sataninih stranputica – a zatim nalazi milost kod svemoćnog stvaraoca. Tada on ode jednom kralju istočno u Gardariki koji se zvaše Jaroslav. on uspostavi zakone meñu ljudima. 91 92 Sveštenici. da svako radije vlada svojim. odreče se paganstva i svekolikih zabluda. zakone kojih su se potom pridržavali po celoj zemlji: da moćni ne pljačkaju one koji su siromasi. U zakon je stavio i koje su u ime Božje obaveze učenih91 prema neukima. koliko je veran i dobrohotan bio prema svim ljudima u zemlji. Ali što im je više dobrote pokazivao. davao im tople savete i ubeñivao stare i mlade. videće koliko je on tvrdo verovao u Boga. Onde je postao poznat meñu svim ljudima zarad svoje vere. Onda se sav narod okrete poslušnosti prema Bogu s velikim pokajanjem. Onda je skršio i spalio paganska svetilišta i sagradio crkve namesto njih i opskrbio ih sveštenicima i učiteljima kako bi mogli da propovedaju veru hrišćansku i drže službu božju.

godine. zao i nevernik. Dan iza toga postavio je vojsku u selu Verdalsbygda na mestu zvanom Stiklastad. urotiše se svi protiv njega i htedoše da ga na prevaru ubiju. godine. On se prvo zaodenuo oklopom svete vere i osnažio snagom Božjom. i podlošću je pobedio svoga gospodara. On ustade i protrlja oči i istom mu Bog povrati predivno svetlo koje mu tako dugo nedostajaše. I Gospod naš mu ovako govoraše: „Moj dobri prijatelju. svojim protivnicima i Božjim neprijateljima. Ali čim neprijatelji i protivnici njegovi saznadoše da se vratio u zemlju svoju i kraljevinu. nebesko blaženstvo i radost. I taj dan. avgusta za uspomenu na dan kada je Olaf izvañen iz groba i kanoniziran 1031. jedan čovek od velikoga roda. jer je ovaj imao manje vojske. Taj čovek zla srca je izdao kralja i krenuo na njega s velikim ljudstvom.” Kad se probudio. doñi čim pre da budeš sa mnom i svetim ljudima. koji otada svi ljudi slave kao njegov praznik. I on i drugi što tu behu smatrahu da je ta velika milost koju mu Bog Sviþjóð . ukaza se kralju naš Gospod u snu i spusti mu jedne merdevine tako visoke do domašivahu nebo. Krunu. Poglavar te vojske se zvao Kalf Arnesson.Onda se ponovo vratio u svoju zemlju i kraljevinu istočnim putem preko Svitjuda93. slepac. I sad znate kakve je muke sveti kralj Olaf zarad Boga proživeo na ovome svetu. 95 Za razliku od potonje Olafove mise 3. i tu se dobar deo dana tukao sa zlim ljudima. 94 93 124 . I tako proglasio svakome svetu poruku spreman da život položi zarad Boga i nazove se i postane prvim krvnim svedokom u Norveškoj najvišega kralja. Tada naiñe jedan jadnik. on svojim najbližim prijateljima ispriča prelepo snoviñenje i toplo zahvali svemoćnom Bogu za divan poziv. 96 Po našem računanju vremena to se dogodilo 1030. jeste onaj koji nazivamo prvom Olafovom misom95.Švedska. I od one godine kad je Bog dao da se rodi na ovome svetu i do dana muka svetoga kralja Olafa izračunato je 1024 zima96. i to beše jedna sreda. kako to obično bivaju oni koji izdaju kralja. podariti večni život. opasao se oštrim i britkim mačem koji se zove reč Božja. koji se spotaknu pred vratima i pade onde gde behu izlili vodu što su njome oprali telo i rane. Noć pre nego što je trebalo da se sukobe. ZNAMENJA SVETOGA KRALJA OLAFA 1 Nakon muka i smrti svetoga kralja Olafa njegovo telo bi odmah uzeto i preneto u jednu kuću i njegovi ga sopstveni gardisti opraše i paziše ga što najbolje umehu. Kada ke dan odmaknuo. te mu se ruke skvasiše u toj vodi. i kao pravi borac spremao se za dvoboj. bi pogoñen u koleno i zasečen po obrazu pre nego što pade i izgubi život istoga dana. Za trud tvoj i rad sačiniću ti jednu divnu koronu94. I on je sam verovao da će ga Bog prvo pozvati da zadobije veću čast i vlast.

sa svim plenom. dok su bili na putu kući. Tolika je bila razlika u snazi momčadi njihove da je kralj imao petnaest dugih brodova.pokazao. Onda skupi posadu i postavi ih protiv velike vojske i krenu u napad i borio se i sam u njoj. onda izabra da radije umre hrabro i napusti život muški nego da živi sa sramotom i pogrdom i trpi veliko beščašće što je izgubio tako mnogo blaga. Onda pozva svemoćnog Boga i svetog kralja Olafa. a hertug ne više od pet. trebalo je da izmeñu sebe podele tu gomilu blaga da im pripadne podjednako koliko može. a na sramotu napusti svoje brodove i imovinu. 28. Ali čim mu bi jasno da ni rečima ni prijateljskim savetima ne može kralja da otrgne od stranputice. Ali beše i preopasno potući se sa kraljem i velikom vojskom koja ga je pratila. ili da izgubi sve blago koje im je bilo zajedničko vlasništvo i napusti svoje brodove. juli. On obeća svecu da će napraviti divno raspeće od srebra za svetu kuću u kojoj on počiva. Ali toga dana je bilo veče na misu svetoga Olafa98. Nakon te blistave pobede vrati se kući iz bitke. i zamoli ih za podršku i pomoć. i mladog i starog. On je bio sestrić Olafa svetog. vedar i radostan. Smatrao je da ne bi valjalo da bez kakve krivice. 125 . ako mu spase život i pobrine se da se iz izvuče. 97 98 Vidi Sagu o Haraldu Tvrdovladom (Heimskringla. prijatelja svoga. Hertuga je mnogo voleo i cenio kralj koji je vladao u Dublinu po imenu Margodus97. ili da započne bitku sa njim. Odmah naloži da se napravi raspeće od srebra toliko veliko da je i duže i veće od odrasla čoveka. Jednoga dana. Jednom se zbi da obojica odnesu veliku pobedu na jednom pohodu i zadobiju ogromnu količinu blaga. Oca. Sina i Gospodovog Svetog Duha. On onda zamoli hertuga da izabere jedno od dvoje. veliki poglavar i čuven po hrabrosti. glave 54-55). koji vlada i upravlja sad i navek. i malo je polagao na prijateljstvo sa hertugom i staru ljubav koja je vladala meñu njima. Onda kralj htede oba dela samo za sebe. i prijateljstvo meñu njima je bilo izuzetno. 2 U Irskoj beše jedan hertug po imenu Gudtorm. I svi ljudi iskreno zahvališe Bogu i svetome kralju Olafu kako i behu zaslužili. i istovremeno ukrasi kuću svečevu tom divotom za pomoć u nevolji što mu dade i za uspomenu i kazivanje o znamenjima koja mu sveti kralj Olaf pruži uz snagu i moć svetoga trojstva. proistekla iz zasluga i krasota svetoga kralja Olafa. On je mislio da će za to vreme uspeti da omekša kraljev naum i opet se s kraljem sprijatelji nagovaranjem i pametnim savetima. Onda on zamoli kralja da mu da rok od dve noći da razmotri stanje sa svojim prijateljima. I zahvaljujući pomoći Olafa svetoga obori kralja i svakoga čoveka što ga je pratio. Hertug je smatrao da su mu oba uslova teška.

Petrus de Dacia VITA CHRISTINAE STUMBELENSIS99 Prva poseta (20. I on odjaha natrag u manastir i dade se onde služenju Bogu i Bogorodici svih svojih dana. Mnoge je sreo i oni rekoše da su njegovi zarobljenici i svi rekoše da je on toga dana tako dobro jahao i tako se dobro borio na turniru da mu niko nije bio ravan. Ovde uzeto iz Carl Ivar Ståhle & E. Prevod na savremeni švedski jezik Tryggvea Lundéna. govorio ju je dan i noć. decembra 1267. I kad je umro i bi stavljen u zemlju. izdanje Joh. počeo sam da težim i žudim za tim da mi Gospod dokaže svoju milost tako što bi mi pokazao nekoga od svojih slugu preko koga bih mogao ne samo rečima već i delom i primerom. iz njegova groba je izrastao najlepši ljiljan. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. sigurno i jasno da naučim živote njegovih svetaca. patnjama i smrti svetaca. Onda ljudi iskopaše zemlju do korena i pronañoše da je koren ishodio iz njegova jezika. te sam često razgovarao sa svojom krvnom braćom o tome da bi trebalo da se povučemo iz sveta. Tu malu reč. Medeltidens och reformationstidens litteratur. koji je vredno hvalio Našu Gospoñu. nekoga kome bih se u srdačnoj ljubavi mogao pridružiti. a posebno Našeg Gospoda Hrista i njegove časne majke. gde god da je bio i šta god da je radio. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. i nije mogao naučiti išta više do „Ave Maria”. Paulsson. i da je danas sam zadobio nagradu. 1968.) Koliko god mogu da se setim sve od najranijeg detinjstva sam uvek osećao duboku radost kada bih čuo priče o životu. delima. i toliko je tu ostao da se turnir završio. Tako u mome srcu i u mojim mislima nastade odreñena čežnja. Numeracija pisama po Lundénu zasnovana na hronologiji Jarla Galléna. osećao sam u svome srcu takvu utehu. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. Jedan hitri vitez. I kad sam zatim razmišljao o onome što sam čuo. kroz čiju bih se smernost mogao razgoreti i probuditi iz onog umora od sveta koji me 99 Petrus de Dacia je živeo izmeñu 1230-tih i 1289. kroz čije bih se vrline mogao izgraditi. On nije znao ni da čita ni da peva. Na putu ču misu u jednom manastiru koji beše podignut i posvećen časti Naše Gospoñe. On shvati da mu je Naša Gospoña svojom moći i blagosti pružila tu čast preko anñela svoga sina zato što je okasnio slaveći je. 126 .STAROŠVEDSKI LEGENDARIJUM (Kraj XIII veka) Marijina čudesa Jedan moćan i visokorodan vitez otide u manastir. Vitez je želeo da čuje sve mise i da nijednu ne izgubi. da za mene svet i njegova zadovoljstva već tada počeše da gube svoju vrednost. i na svakom listu ljiljana je stajalo „Ave Maria” napisano zlatnim slovima. pojahao je na turnir. jedinu koju je umeo da pročita. pa on srete učesnike na putu. N. Latinski original u rukopisu Codex Juliacensis. stalno je nosio na jeziku.

naprotiv: ja osetih ñavolovo prisustvo. I dok su svi tugovali nad patnjama koje će ona morati da izdrži. Brat Walter. jer nisam znao kako su prisutni shvatali ta zbivanja. ali shvatih da će se dogoditi nešto neobično. ali još više od muka za koje su znali da ovome slede. i kretnje moga srca njima smirene. Kada ona ustade da pozdravi brata Waltera. otkuda su onda mogli doći ona neobična radost i promena u mojoj suštini? 100 Begina je članica beginskog zaveta. i što sam više takvih skrušenih ljudi video.pritiska od mojega detinjstva. Ja sam se još na putu u svome srcu odlučio da oćutim ako li ugledam što neobično ili čudesno. 101 Petrus je u to vreme bio na visokoj školi (studium generale) dominikanskog reda u Kölnu. Dok sam sedeo i čekao ga u toj kući. Ali. uñe u sveštenikovu kuću da je poseti. kako verujem. koji joj je još od detinjstva bio ispovednik. bila je teško obolela i poslala po brata Waltera. 127 . Prisutni se strašno uplašiše od ovoga. mnoge dane i. to sam više čeznuo da vidim i druge. On me povede sa sobom društva radi i naveče na dan apostola Tome uputismo se njenoj kući. plemenitog roda i udata za istaknutog muža. kako je to brat Walter želeo. i u kojoj je bila ona devojka zbog muka kojima je bila izložena. i to ne samo u njenoj blizini već i kada sam je se sećao. videh tugu čeljadi i jadno stanje devojke. Pa ipak moja čežnja nikada nije bila utažena. to sam više želeo da ih posmatram. videvši da su moje sopstvene zasluge nedostatne. Ja odgovorih: „Iz Kölna. Jer što sam ih pomnije posmatrao. više od dvadeset godina tokom kojih mi Gospod u svojoj neizmernoj dobroti – ne kroz moje zasluge i želje – pokazao više ljudi oba pola koja su često mome srcu donosili radost. priñe mi jedna begina100 po imenu Aledeis i upita odakle dolazim. jer ni kod jednog ne nañoh ono što sam tražio. ugledah jedan siromašan dom. Gospoña Alfradia. moje srce nañe utehu i moja duša se začudi. zgrabi je jedan ñavo.”101 Onda ona reče: „O. upitah se. kroz čije bih se društvo utešio i kroz čiji bih primer zadobio sigurnost i bio osloboñen svih sumnji i posebno se prosvetlio o onome što se tiče života svetih ljudi. trebalo bi da ste bili u našem gradu102 i videli ona čuda koja se dogañaju sa jednom mladom devojkom!” S večeri sledećeg dana nas se dvojica uputismo. mnome prostruja jedna dotad nepoznata radost. bojadoh se njegova besa. jednog ženskog društva nalik na manastirski red. onoj kući u kojoj je župski pastir stanovao. Na kraju me milosrdni Otac. 102 Stommeln blizu Kölna. poseti u svojoj nepojmljivoj dobroti i potpuno neverovatno pokaza jednu takvu osobu kroz čiji me lik i reči svekoliko radovaše. Pokušah da obuzdam svoje duševno uzbuñenje i postideh se toga da ga neko primeti. i on sede i sasluša ispovest te gospoñe. koji je odavno bio njen ispovednik. Kada uñoh u sveštenikovo dvorište. ali bez potpunog manastirskog zaveta i s mogućnošću da se iz njega izañe. tužne ljude i jednu mladu devojku koja je sedela nešto po strani lica prekrivenog redovničkom maramom. I tako nikada ne uspedoh da zasitim svoju žudnju. Stigosmo kasno s večeri. kroz čije bih se razgovore prosvetlio. U tim osećanjima provedoh tako dugo vreme. jer ono što osetih svojim spoljnim čulima nije moglo mome srcu da priredi takvu nutrenu radost. baci je unatrag i udari njenom glavom o zid tako da se ceo zid zatrese.

poče sad da obuzima saučešće. Zatim ga ja zamolih za dozvolu da probdim noć s tom porodicom. njegovom majkom i sestrama i drugim ljudima koji su bili prisutni u toj kući. Pošto smo tako sedeli neko vreme. ne znam da li vidite kako ñavo žestoko napada devojku koja sedi kraj vas.Da bih skrio šta sam osećao. upitaše je zašto je jeknula. što ni rečima ni ponašanjem nije pokazala znake ljutnje ili bola već ostala nepomična bez jadikovki i žalbi.” Tako se i zbi. Kako posle svakog ječanja pronañoše nove rane. koje su sedele kraj nje. a za to vreme moj drug je sedeo po strani zajedno sa devojkom iznoseći joj razne primere trpeljivosti Hristove i svetaca. koja će mi kasnije biti tako draga. ja sam se najviše čudio tome što devojka uprkos svim tim žestokim udarcima nije ni uzdahnula ni zaječala. pre nego što je krv stigla da se probije napolje. jer u svakom stopalu nañoše po jednu svežu ranu kako krvari. primetio sam da se broj rana svaki put povećavao. dva poslednja puta. dadoh se u razgovor sa čeljadi iz kuće. videh da je ñavo sedam puta baci dole. četiri puta nauznak na zid iza njih i tri puta na jednu škrinju kraj njene leve strane. ako se dobro sećam. U meñuvremenu je počela noć nakon dana svetoga apostola Tome. već je i sad osećam podjednako jako kao i onda. čuh devojku kako jeknu kao da ju je iznenada pogodilo neko zlo. Tada. On mi to dozvoli. 128 . bio sam ne samo svojim pukim telesnim okom već i pažnjom celoga srca onde gde se nalazila ona osoba za koju sam osećao da svojim prisustvom menja moju suštinu. isto tako sveže prokrvavljene. moj drug. sa pastirom crkve. Jer on je bio veoma smeran čovek. Ali dok sam ustajao ta dva puta i stvar mi je ležala na srcu. Jer toga časa sam istinski iskusio blagodat Božju. Ona im odgovori: „Ranjena sam u noge. da i danas. dok sam pomno posmatrao moga druga i devojku.” Onda pogledaše i videše da je to tako. jer izmeñu nastanka jedne rane i samoga krvarenja obično protekne jedan tren. uznapredovao i u starosti i u milosti. da. želeo je da čitamo kompletorijum103. koji sam preñe bio ispunjen radošću. Ali radost je tako duboko prodrla u moju dušu. i to tako silno da su se udari o zid i škrinju mogli čuti nadaleko. to čuše. i mene. Meñutim. jer mi beše jasno da mi je zbog nje. Što se mene tiče. i ja ga otpratih do onoga kreveta koji u toj kući beše spreman za njega iz poštovanja prema njegovoj starosti i smernosti. Brat Walter. mada je od tada prošlo jedanaest godina. u prisustvu devojke i sa svom pažnjom po pravilima reda. ako je on opet baci nauzak. Ona još četiri puta jeknu uz saučesne suze prisutnih. bilo bi bolje kad bi ste seli dalje od zida i škrinje i stavili jedan jastuk izmeñu nje i njih tako da padne na meko. i ja ustadoh i pogledah. Gospod podario taj dar. pri čemu otkrih rane čim su nastale. ne samo da je sačuvana u mojim uspomenama. to jest. Kada smo to završili. Kada žene. brat Walter klečeći stavi obe ruke na devojčinu glavu i pročita jevanñelje „U početku beše Reč” kao zaštitu od napada zloga neprijatelja. – I dok sam tako sedeo i slušao reči porodice i tu i tamo ubacivao po koju šaljivu ili ozbiljnu reč. a na istom delu drugoga stopala tri rane. 103 Completorium je poslednja od božjih službi s molitvom tokom dnevnih službi (obično osam). to se završilo tako što ja na gornjem delu jednoga stopala otkrih četiri sveže rane koje su krvarile. Ali ja više nisam mogao da se obuzdavam i rekoh bratu Walteru: „Dragi oče.

i sedam osoba koje su bdele cele noći.”105 O. grozan i neizdržljiv za ljude. “Miserere mei deus…”.” Onda ona reče: „Dobri brate Petruse. pa na njihove uporne molbe sedoh na ono mesto koje je napustio moj drug. Na žalost. toliko vreo. zbog muka kojima sam sada izložena ne mogu biti onako pažljiva kako bih to htela. A to meñuvreme beše uzrokovano time što to oruñe (mora biti da je bilo od gvožña ili drveta). Ne znam da li sam se ikada u celome svom životu sve do toga trenutka nalazio u takvom raspoloženju. [---] Izjutra se vratih u Köln odakle sam i došao. dakle. koji sam na takav način dobio. nije iz rane mogao izvući ili iščupati bilo ko sem ñavola samoga. ispričaj mi štogod o Bogu. poučna dogañaja uzeta iz „Života braće”. ona odgovori: „Ranjena sam u prevoj kolena. jer ja tako rado slušam kada se govori o njemu. po manastirima psalam pevan kao psalam za lečenje.” Na zahtev njen i drugih. ja im ispričah. Kada se sad s njegovom dozvolom uputih devojci da je utešim i od nje dobijem utehu kroz čudesa Gospodnja. a što se jasno videlo iz onoga što je sledilo. devojka me upita: „Kako se zovete?” Ja odgovorih: „Petrus. 105 Noć… Psalam 139:11-12. 129 . Onda devojka poče da uzdiše snažnije no ranije. vratih onde. izvuče jedan gvozdeni klin vlažan od sveže krvi i stavi ga na moj dlan.osedeo. To bdenje je bilo nužno. mada ja. kojim ju je ñavo ranio. od kojih je u jednom kazano kako je Sveta Devica naučila jednog kartezijanskog redovnika da joj služi i da je voli. i prisutni me primiše s radošću. A kada je upitah šta joj se dogodilo. Pošto sam tako sedeo neko vreme u tišini.” Onda proteče onoliko vremena koliko je otprilike potrebno da se jednom pročita Miserere104. dva. (Gospode. Taj ekser. a da niko nije otišao u krevet. ipak mi nije bila data prilika da sebi priredim tu radost. neko vreme sam ćutao. o blažena noći. na žalost. bio je. da ta vrelina nije mogla poticati od dodira sa ljudskim telom bilo da je klin čuvan u šaci ili na grudima. stavi desnu ruku pod haljinu. Ja se. osetio sam to kada sam ga dodirnuo. smiluj mi se). a u drugom kako je jedan od braće iz reda braće propovednika osloboñen petnaestogodišnjeg čistilišta i to zahvaljujući misi koju je čitao jedan stariji brat. koja za mene posta početkom božanskog prosvećenja koje ne poznaje razliku izmeñu dana i noći! O. jer se svako pojedinačno mogao plašiti za svoj život zbog ñavolova besa koji je bio tako žestok. srećna noći. blag izgledom i poštovan kako od sveštenika tako i od laika. iako nisam vladao potpuno jezikom. zatim opet uzdahnu. a njegov prijatelj. Izgledalo mi je kao da sam tek tada pojmio reči: „Noć je meni svetlo u mojoj radosti. nañoh u sobi dve sveće koje su gorele sve do svitanja. ne na smenu već sve odjedanput. po mome mišljenju. Nisam žudeo ni za čime više od toga da celebriram misu u čast Svete Device kao zahvalnost za božanski blagodar koji sam dobio. Nakon što sam to ispričao. jer mrak nije mrak pred tobom i noć sija kao dan i njegov mrak kao svetlo dana. blaga i radosna noći tokom koje mi se po prvi put pruži blaženstvo da 104 Miserere Psalm 51.

Kada je tako sedela otprilike onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. već u razdvojenim nadimcima od milja i rečima ljubavi kao „ti najvoljeniji”. onoliko vremena koliko je potrebno za dve mise. „ti najmiliji” ili „mladoženja” i pritom je likovala tako čudnim trzajima. tako sedela na klupi jedno tri ili četiri sata. Zatim poče da govori. udisala na mnogo tiši i lakši način nego što se to obično dogaña. čini mi se. ushićenja ili radosti – ja ne znam kako da ga imenujem. sve u istome dahu. i to ne u povezanim rečenicama. Ona je. onoliko vremena koliko je potrebno za jedno Miserere. Poče lagano da diše. ali ono vreme koje je proticalo izmeñu udisaja i izdisaja bilo je uprkos tome (što deluje protivrečno) mnogo duže nego u običnom slučaju. poče polako da diše sve dublje i onako kao se obično diše. drhtanja. jer tako što nikada ranije nisam video – trajalo je. Njeno disanje je bilo tako tiho da se samo s krajnjom pažnjom moglo primetiti. da. licem malo nagnutim unapred i ruku skrivenih velom. [---] Druga poseta (24. februara 1268) [---] Kada je. ali ipak tako tiho da su jedva mogli da shvate i oni koji su pažljivo slušali. To stanje smeha. nakon čega ponovo beše nepokretna podjednako dugo. [---] 130 . kao što rekoh. jer se nije dogañalo na običan način. da joj se celo telo treslo. „ti najdraži”. ali ipak sporije i lakše nego što ljudi obično dišu. i ostala je u tom drhtavom slavlju jedno duže vreme nego što traje smeh. iznenada uzdahnu tako da joj se telo lako pomeri.iskusim kako je predivan Gospod! To je ona noć tokom koje sam po prvi put postao dostojan da vidim nevestu moga Gospoda. dakle.

I razloga ima da se boji da će izgubiti svoje kraljevstvo. onda se mora paziti i odustati od njegovog prijateljstva i svakog druženja s njim i ne dati mu ni pedalj one zemlje109 koju on od njega ište. od koga je Magnus zatražio pomoć protiv svoga sina Erika i švedskih velikaša na čijoj je strani bila Birgitta. ali u njegovom srcu je nezajažljiva žeñ i otrov izdaje. a odnosi se na Valdemara Atterdaga. 131 106 . Prevod na osnovu tog teksta. jer on ima kožu jagnjeću. ukupna redakcija je izneta na kanonizaciji 1377. Zato ja kažem. Švedski tekst i realni komentari uzeti iz Carl Ivar Ståhle & E. verovatno greška redaktora Alfonsa od Jaena. SFS 14:I-IV. A šta će drugo vuk učiniti doli prevariti.): Heliga Birgittas uppenbarelser efter gamla handskrifter. koga ti znaš i koga kralj sad hoće da uzme za savetnika. Ali ako kralj posluša njegove savete i potraži njegovo prijateljstvo i u svojoj bezgraničnoj naivnosti slobodno s njime zbori. latinska verzija u Revelationes celeste (Lybeck. Razlike izmeñu latinskog i starošvedskog prevoda nisu date u komentarima. 1492). Upozorenje je upućeno švedskom kralju Magnusu. 109 one zemlje Odnosi se na Skåne. Klemming (ed. 107 Upozorenje na vuka. i izvrći se na sveopšti podsmeh. i zgrabiti i progutati. kralj je više nalik na krunisanog magarca nego na glavara. a konačno izdanje je štampano 1492. Sredinom petnaestog stoleća prevod je prerañen u prirodniji švedski jezik. 108 uzdići Ne može se odnositi na Valdemara. N. ako kralj hoće moje prijateljstvo. koji je formulisao početnu rečenicu ne znajući na koga se tekst odnosi. danskog kralja 1340-1375. Najkasnije 1380tih godina započelo je prevoñenje nazad na starošvedski. E.” Samo su dva otkrovenja sačuvana u svojeručnom Birgittinom zapisu. Otkrovenja je na latinski preveo Birgittin ispovednik. Tigerstedt: Sveriges litteratur I (Stockholm: Svenska bokförlaget. I ne sme mu pomoći ni ljudima ni poklonima. 1968). starošvedska verzija u G. tekst 8:16. Postoje odreñene razlike izmeñu latinskog i švedskog teksta istog otkrovenja nastale tokom prevoñenja. onda ću ga ja odbaciti i mnogima će postati uzrečica. on je vuk. 1857-84. i moći će da kažu: „Gledaj. doslovno i izrazito latinizirano. oblast koju je Magnus kupio 1332. Bonniers.BIRGITTA (oko 1302—1373)106 UPOZORENJE NA VUKA107 (Valdemar Atterdag) Božji sin govori svojoj nevesti o jednom lukavom ulizici koga je kralj želeo uzdići108 i uzeti za savetnika: „Taj čovek.. a Valdemar hteo da povrati.

kaže gospodin gvardijan. popije malo i odmeri koliko mu prija. Onda gospodin gvardijan šeta napred-nazad sve dok ne doñe do svoje kelije dobro obuven u filcane i druge cipele. Onda gospodin gvardijan ustane od stola i kaže: – „Miserere mei. on vidi redovnike svoje lepo obučene. On ih učini tako vrelim da znoj lipti na sve strane. I nikakav jezik ne može da nabroji ona jela koja se donose gospodinu gvardijanu. i jede osam riba kuvanih. on jede i ribu: štuku. Onda uzme oba bokala. on naloži da mu spreme raznorazna pića da ga ne uhvati gušenje. taj deo napisan 1457. i patke i svekolike ptice. on jede guske. On ima četiri obične kabanice i četiri kabanice sa kapuljačom. On ima dva krzna. i pet skuvanih u kupusu i pet pečenih na žaru. da je Bog spasi. jer one su bezukusna. A najzad se i sto postavi. a tekst nastao verovatno početkom 15.ANTICRKVENA KNJIŽEVNOST VELIKA ŠALA O SVIM GVARDIJANIMA110 Ovde se kazuje velika šala o svim gvardijanima. Zatim pojede još deset riba i još deset puta deset riba. Zatim da se to prespe u jednu činiju i kuša od toga. Zato se za gvardijana iznesu jaja. I zbog te stvari su svi gvardijani ćelavi. Peti put pije gospodin gvardijan za velika zvona koja su u Lundu da ne puknu. i pet spremljenih u loncu. deus!” – i zahvali Bogu što je dobro sit i što je dobro popio. zato što je to dobra. Onda gospodin gvardijan uzme jedan u levu ruku. i lososa i deverike. Tada se gospodinu gvardijanu unesu dva velika bokala111. Ovde prevod iz izdanja E. Drugi put gospodin gvardijan popije za dobru godinu. Onda gospodin gvardijan pojede pet jaja prženih. On onda smakne kapuljaču sa svoje glave. masna supa. a jedno veveričje. A gospodin gvardijan ne jede ono što je četvoronožno. Gospodin gvardijan je lepo obučen. A ona para koja izlazi iz usta gospodina gvardijana. talasa se okolo njegovog čela i cele glave. Pošto onda pročita molitve. i još pet puta pet jaja. Svinjetinu ne sme da jede. ili nešto ranije. Kada gospodin gvardijan uñe u manastir. Četvrti put pije gospodin gvardijan za kulu koja stoji u Vavilonu da ne padne. I znajte to pouzdano da ta para uništava svu kosu na gospodinu gvardijanu. i pet jaja skuvanih. veka. D4a (Verelianus ili Knjiga gospoñe Märete). 132 . pa onda stavi na svoja usta i popije sve do poslednje kapljice. On onda dâ se to pirja u tiganju dok ne izañe sav sok iz toga. i pet na tiganju. 111 nistor Verovatno bokal ili sličan sud. Holm. Zatim gospodin gvardijan popije za svetu crkvu. i popije jedan junački gutljaj. a jedan u desnu ruku. 110 Originalan tekst sačuvan u cod. jedno jagnjeće. Noreen: Fornsvensk läsebok. koji je u njegovoj desnoj ruci. jer u njemu je loše pivo: – „Iznesite taj prokleti bokal!” A za onaj drugi. da Bog podari dobru godinu seljacima. Onda gospodin gvardijan osim toga pojede pet jaja. Onda kaže gospodin gvardijan za onaj bokal koji je u levoj ruci. i šesnaest prženih i devet spremljenih na biberu. On u njih umeša vino i biber i ñumbir. da mu čelo zasija po celom manastiru. moj dragi oče!” – i zagrli ga. Dozvoljeno mu je da pije. Nikada gospodin gvardijan ne jede palačinke. Tako se završava ova priča. jer u njemu je medovina ili dobro pivo od heljde: – „Ovamo. Tako gospodin gvardijan pije sedam puta i sedamdeset. Treći put pije gospodin gvardijan za grehove i oproštaj svoj braći. jer to je četvoronožno. i kokoške.

ako je samo jedan punoletan i on se saglasi. ako se saglasi onaj ko je najbliži naslednik. ugovori s podvalom da ne važe. po podacima iz Zakona za sudski sabor za Gulu i Frostu. šest mela je činilo jedan sold. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). On da oglasi svoje uvoñenje u rod svakih 20 godina dok ne uzme nasleñe. Ima li sinove. Brat i sestra mogu da uvedu brata u rod sa sobom. pa onaj koji mu daje nasleñe. Postoji pretpostavka da je jedan stari sold bio 97. Onaj ko uvodi u rod treba da napravi gozbu s pivom spravljenim od 3 solda slada po hordskim melima114 i da za to zakolje jednog vola trogodca. 113 112 133 . prvi da stane u cipelu. mogao je da dete uvede u svoj rod. Onda onaj da stane u cipelu koji mu daje zemlju baštinicu. ali je kasnije prošireno i na decu koju je imao javno sa svojom ljubavnicom (takozvana kurvinska deca). Onaj kome otac da slobodu pre nego što je sin živeo 15 božićnih noći. da se saglasi na baštinskom sudu. To je isprva važilo samo za decu koju je imao sa robinjama. a to su oblasti na koje se ova odredba odnosila u staronorveško vreme. Uvoñenje u rod je važilo za ceo rod i činjeno je.2 l. godine. ali se ne zna koliki je bio jedan hordski mel. Onaj ko uvodi čoveka u rod. da stane u cipelu onaj koji mu daje nasleñe.3 l i u Nordhordlandu 40. odnosno decu koju je imao krišom (takozvana deca začeta u šiblju). Od starina su deca robinja bila i sama robovi i time bez roda. ali ako je otac bio slobodan čovek.PREDMETNI TEKSTOVI NORVEŠKI ZAKONI Uvoñenje u rod112 Sad muškarac može da poboljša uslove svoga sina i da ga uvede u rod113 ako se saglasi najbliži naslednik. Niko da ne da drugome nasleñe drugih. član 58. Otac da stane u cipelu kad uvodi u rod svoga sina. u Sunhordlandu 24. mogu i drugi roñaci da uvedu u rod i učine punopravnim za nasleñe. Onda da nasleñe bude potvrñeno za njega za veka i vaveka. Onda on da ima sve u šta je uveden dok žive oni koji su s njim stali u cipelu. On treba da odere kožu sa prednje desne noge i od nje napravi cipelu i stavi cipelu kraj bačve s pivom. može se takoñe uvesti u rod. a stric bratića. a njegov punoletni sin da učini isto. onda kad oni umru. onda se saglasio za sve koji su nepunoletni i za sve koji se nisu rodili. onda da se saglase svi koji su naslednici zajedno s njim. odeljak o ugovorima. Oko 1600. i u kaznu i u poklon.2 l. zatim onaj koji biva uveden u rod. Ako nema sina. i u globu i u pramac. Kurvinski sin i sin iz šiblja da se uvode u rod kako i robinjin sin. Po Zemaljskom zakoniku kralja Magnusa Zakonopopravljača iz 1274.5 l. i u sva prava kao da mu je majka dobijena bračnim poklonom”. i u sedište i stanište. pa onaj koji mu daje baštinicu i onda druga rodbina. Niko da nekome učini podvalu s nasleñem. On da kaže ovako „Ovoga muškarca uvodim u dobro koje mu dajem. na kakvu rodovsku svečanost. a majka je njihova dobijena bračnim poklonom. da uzme i nasleñe i zemlju baštinicu. Onako kako sam sad rekao. godine jedan mel je u Hardangeru bio 16. To je punovažno uvoñenje u rod. 114 Sold i mel su stare norveške mere za zapreminu. Onaj ko s njima poseduje zemlju baštinicu.

onda je lopov onaj koji je u senaru unosio. lomiti. Kad može biti da je kradeno stavio neki stranac. onda je seljak lopov. onda je lopov onaj ko je pospremio krevet. Onda on učini ponudu za pretres i ode po svoje susede. i zakletva sa dva suzaklinjača uz onoga ko daje zakletvu. onda oni da uñu samo u košulji i bez pojasa. Ako oni nisu kod kuće. onda je lomilac lopov. ako seljak nije kod kuće. Muškarac je lopov ako je kradeno nañeno u muškoj odeći. 116 115 134 . Nañe li se kradeno u krevetu. 117 Rob koji odgovara za domaće poslove i rad na imanju. onda da ode do svojih seljana i objavi svoj gubitak i zatraži pomoć od ljudi da tera trag i da prati trag do kuće koga čoveka. ali žena ako je nañeno u ženskoj odeći. Nañe li se kradeno pod ključem ili rezom. Ako odbije pretres. Sad ukućani dobiju pečenje118. i to zakletva sa pet suzaklinjača uz onog koji da je zakletvu.O pretresu115 Sad ako je roba ukradena čoveku i on vidi da trag vodi od mesta. ako nije domaćica. onda je rob predradnik117 lopov. Rob osloboñenik koji je uzet za člana domaćinstva. ali ako niko od njih nije kod kuće. a da se u ne provali. ako je kod kuće. onda je lopov onaj ko čuva ključ. onda je žena najboljeg čoveka u kući lopov ako je jela s njima iako su oni drugi ukrali. 119 Zakletve su bile zakletva za poricanje. Ali ako niko od njih nije tu. u stvari. onaj koji lomi hleb i deli ga. na mestu do kog se spolja ne može dopreti. 118 Podrazumeva se krañom. ali punoletni sin njegov. Od glagola bryta. član 255. Iz Zakona za sudski sabor za Gulu (Gulaþingslog). onda se može poreći i važe zakletve119. ako je kod kuće. onda se kazao krivim za krañu. punoletna kći. Ali ako ne jede. odeljak o krañi. Onda oni da sednu ispred ograde i pošalju jednog u kuću i kažu svoj posao i zatraže pretres. Nañe li se kradeno u senari. Isto i za naslagana drva. Sad ako nañu kradeno izmeñu dva zida od dasaka gde nije moglo da bude gurnuto spolja. onda je domaćica. onda je to kućni osloboñenik116.

a nije smeo da održi.STAROŠVEDSKI ZAKONI120 PAGANSKI ZAKON121 Kaže muškarac muškarcu pogrdu: „Ti nisi jednak muškarcu i nisu muškarac u grudima. 122 Verovatno neki ritualni čin kojim se ponižava protivnik. ali ne zapadnojetskog. stoleća (cod. Osim toga je dat kao dodatak uz izdanje istoga zakonika iz 1607. “ärua bot ok ättar bot”. Onda da bude još gori muškarac onaj što je govorio. on ne može da položi zakletvu i dovede svedoke. 1 ere = 3 ertuga. da ne bude van zakona.” – „Ja sam muškarac kao i ti. Tigerstedt: Sveriges litteratur I. to jest šest plus šest maraka. padne li onaj što je dobio reč. da plati za to osam ertuga i trinaest marki. 1 ertug = 8 peninga. B59). onda da bude kako je nazvan. Devet marki kralju od ubistva čoveka i takoñe svim ljudima128. Doñe li onaj što je dobio reč. ovde ono što se naziva svim ljudima. ejdan deo kralju (u odreñenim slučajevima biskupu). jedan deo seoskoj zajednici (obično župi). padne li onaj što je rekao reč – dernjala su najveći na rečima. Medeltidens och reformationstidens litteratur. [5] Ubije neko šveñanina ili čoveka iz Smolanda127. Holm. Doñe li onaj što je rekao reč. Utgiven av Carl Ivar Ståhle. Stockholm: Svenska bokförlaget/Bonniers. verovatno po jednome prepisu Olausa Petrija. 13 marki i 8 ertuga su tako trećina od 40 maraka. N. čoveka iz kraljevstva. iz oblasti nazvanih “svea”.” Da se sretnu na utočištu tri puta. Njegov izvor je verovatno sad izgubljeni rukopis uplandskog zakonika iz prve polovine ili sredine 13. 125 Verovatno ga je redigovao i zapisao 1220-tih godina zapadnojetski zakonokazivač Eskil. sem ako odbije da plati126. ali nikakvu krvarinu rodu. a ne doñe onaj što rekao reč. 126 Krvarina naslednicima i krvarina rodu. 121 Paganski zakonik navodi Olaus Petri u svome delu Švedska hronika i lično ga ispisuje u Engseskom rukopisu Uplandskog zakona. veka. 1968. Stariji zapadnojetski zakon vrednuje jendu kravu na pola marke. Novčane kazne su obično deljene u tri dela: jedan deo tužiocu. Krvarinu rodu plaćao je ubičin rod rodu ubijenog u sve manjem iznosu kako je opadalo srodstvo “sve do sedmoga muškarca”. da se ne zove ubica čoveka. STARIJI ZAPADNOJETSKI ZAKON125 Iz odeljka „O ubistvu” [4] Rob ubije čoveka od roda. Seljak da plati krvarinu naslednicima i krvarinu rodu. jezik je smrt glavi123 – da leži u neplaćenoj njivi124. 128 Ertug i marka su starošvedske novčane jedinice. U starošvedskim zakonima sistem je bio sledeći: 1 marka = 8 era. jezik je najveći ubica”. da se plati za njega pola globe. Jedini potpuni rukopis iz poslednjih desetleća 13. 120 Prevod starošvedskih zakona po tekstovima u Carl Ivar Ståhle & E. 124 Starinski aliteracioni izraz „i vgildum akri” znači „bez prava naslednika na krvarinu”. Iz staroislandskih saga je poznato podizanje koca sa životinjskom glavom uz kazivanje pogrda. 135 . bilo za muškarca ili ženu. a ne doñe onaj što je dobio reč. godine. onda on da vikne tri puta “Podlac!” i da učini znak za njega u zemlji122. Sad se sretnu obojica pod punim oružjem. 123 „glöper orda wärster. Is Smolanda je ovde čovek iz bilo kog drugog dela kraljevine. 127 Šveñanin je oved čovek iz srednje ©vedske. tunga houudbani” može da se prevede i “nedelo je najveće u rečima.

digne tužbu protiv mrtvaca i podrži je s dva tuceta svedoka od sudija i sa sreskim knezom i osudi ga na saboru na neplaćanje132. ubije nekog na spavanju. digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. da digne tužbu protiv mrtvaca da ga na saboru osude na neplaćanje. kad s njim deli nož i komad mesa. učini se kao kurjak na njom. [10] Neko postane skitnica. Odseče neko obe šake nekome. Ubije neko stranog sveštenika. to je podlo delo. to je podlo delo. 136 . 129 Stranac je ovde čovek iz druge pokrajine — ubica ne mora da bude izložen krvnoj osveti od strane rodbine ubijenog (koji se ne mire sa krvarinom). 131 Deo koji pripada svim ljudima u ovome se slučaju ne isplaćuje. sve je to podlo delo. Ona uvek ima pravo na mir na skupu ili misi koliki god da je sukob izmeñu muškaraca. iseče čoveku jezik iz glave. [9] Ode neko nečijoj kući. ako ne potvrdi da vredi četiri marke. osveti se neko za kaznu dosuñenu na saboru. to je podlo delo. Ubije neko danca ili norvežanina. Ubije neko stranca. 130 Južnjak je ovde nemac. već čovek voljan da se zakune da stranka u sporu govori isitnu. Ubije neko nekog na saboru. onda da se digne tužba protiv najsrodnijeg muškarca. Ubije neko svoga gazdu. 133 Neplativo ubistvo je ubistvo koje se nije moglo namiriti plaćanjem krvarine. Pobije neko nekome stoku. to je podlo delo. to je podlo delo135. Neplativo ubistvo133 Ako neko nekog ubije u crkvi. Prekrši neko mir ili nagodbu. izgubio je zemlju. odseču čoveku obe noge. to je podlo delo. Veže li neko nekog za drvo u šumi. ranom ili ubistvom ili paljevinom.Ubije žena čoveka. da da se vide krv i ubistvena rana. ubije u kadi ili kupatilu. da ne bude van zakona izgnan iz zemlje i u njegov rod129. iskopa čoveku oba oka. izgubio je zemlju i pokretnu imovinu. Niko nema od toga pravo sem tužioca. da plati za njega tri marke. to je podlo delo. to je podlo delo. Sveštenik mora da bude u seoskoj zajednici. Ubije neko muškarca na klupi s pivom nožem. [11] Ubije neko muškarca u krevetu kod svoje žene ili na drugom mestu zakonito uhvaćenog sa svedocima. Gaña li neko kroz badñu za dim i ubije čoveka. Ako ubiju južnjaka130 ili engleza. da uzme jastuk i čaršav. 134 Metafora za neprijateljski napad s mora. on ga ubije u nužnoj odbrani na uglu kuće. drži se šume i pljačka. pravo da živi u zemlji i pokretnu imovinu. da plati devet maraka. ubije ga neko u nužnoj odbrani. 132 Svedok ovde nije očevidac. prekrši mir doma. donese ih na sabor. Ubije neko nečijeg roba. da plati za njega koliko za čoveka iz zemlje. On da plati krvarinu ili da bude van zakona. osveti se neko lopovu. Podlo je delo nositi štiti preko obale134. Seljak svaki od toga da drugome svoje pravo131. ubije ga dok vrši nuždu. ubije neko ženu. onda da plate za njega četiri marke onome ko digne tužbu i dve marke kralju. Hara li neko po svojoj sopstvenoj zemlji.

141 Križna misa s proleća pada na 3. 137 135 . Diplomatarium Norvegicum I. Prvo sam uzeo dva pouzdana svedoka da je ubistvo kazano. 27. zbirnu preradu i obradu zakona i pravila iz starog riumskog prava. avgusta 1317. zemlju i pokretnu imovinu da će to biti ispunjeno138. koje su nestale. maj. godine (?). avgusta (VI kalendas Septembris). Od sada više neće važiti ono pismo koje smo ja i Arni Gevaldson ranije izdali kad smo primili te knjige. na koliko su procenjene. jula 1320 Olav Endridson je u Brigeu (Brügge) u Flandriji i onde zalaže sve četiri knjige za 16 engleskih funti sterlinga. Obznanjujem za Vaše gospodstvo da sam po pismu Vaše milosti i naredbi bio na imanju Heransgard srednjeg dana nedelje140 odmah po križnoj misi s proleća u šestoj godini Vaše vladavine141. One su ovako procenjene u prisustvu Okea kancelara i gospodina Salomona: Inforciatum na 6 maraka žeženog srebra. to je podlo delo. A za istinitu potvrdu stavljam svoj pečat na ovo pismo koji bi sačinjeno u Bjorgvinu devetnaeste godine vladavine moga vrlog gospodara Hakona. obećavam da ću kupiti Marijinoj crkvi druge knjige za četiri marke žeženog srebra. Tu sam uzeo iskaz svedoka o ubistvu Arnea Toleivsona. stoji li na vratu drugoga ili glavi i počini nasilje nad njim. Stormarska i Ditmarska. 961. ili platiti Marijinoj crkvi toliko novca u roku od dve godine dok se vratim iz škole. dana 27. tako i moje naslednike. 136 Bergen. Codex na 3 marke i Digestum novum na 1 marku137. obećavam da ću vratiti Marijinoj crkvi ili platiti onoliko para koliko su procenjene ako nestanu.Ode neko na ratnički brod i učini se pljačkašem na moru. grofu Oldenborga i Delmenhorsta. Dve od pomenutih knjiga. STAROSKANDINAVSKE DIPLOME POZAJMICA KNJIGE136 Svim onim ljudima koji vide ili čuju ovo pismo šalje Olav Endridson Božji i svoj pozdrav. godine. pozdravljam ja Tjostolf Sveinson. 6. 137 To su zakonici iz oblasti civilnog prava koji potiču od zakonika cara Justinijana Corpus iuris civili (529-534). i koji su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord došao do njih istoga dana i kazao im da je ono što Počinilac se ovde poredi sa kurjakom koji stoci rastrgne stomak tako da utroba i polusvarena hrana ispadnu napolje. ISKAZ SVEDOKA139 Vas. Digestum vetus na 4 marke. izabranom za kralja Švedske. Diplomatarium Norvegicum II. kralju Hansu. Ali za Codex i Digestum novum. koga je Lidvord Aslakson povredio iz nehata. venda i gota. s Božjom milošću kralju Norveške i Danske. 139 Skien. hertugu Slesviga i hertugu Holstena. maja 1489. Inforciatum i Digestum vetus. koji se zovu Eistein Agvaldson i Olav Hisingson. Neka vam bude na znanja da sam ja primio na zahtev moga gospodara četiri knjige koje pripadaju Marijinoj crkvi. s Božjom milošću kralja Norveške. moj vrli i visokorodni glavaru. 138 19. gospodina Oda Alvsona podknez u namesništvu Skien. I stavljam na zalogu kako sebe. 140 U sredu. 129. ponizno s Bogom kao Vaš dužni sluga.

Arne onda reče: „I reči na to ukazuju. 138 . ili sveto vreme. ali ga zadrža seljak sa imanja. a kao potvrdu toga stavljam svoj pečat na ovo pismo.” Lidvord je onda seo za sto i dobio čašu i nazdravio Arneu. gde se. a Arne je prihvatio nazdravicu i zahvalio. Seljak reče Sveinu: „Ne ubadaj čoveka dok ga držim. Nisam mogao dobiti istinitije iskaze svedoka za vreme toga saslušanja. 147 Lidvord 148 Globa koja se isplaćivala kralju za gubitak jednog podanika. i u tom Lidvord dvaput ubode Arnea. Zatim sam uzeo dva svedoka o toku zbivanja. nećemo biti finiji no što oni behu. tada česte hrane na norveškom selu. a moramo pomisliti i da momku može srce biti ranjeno. koji je naneo povredu. a naslednici mrtvoga su po zakonu pozvani. ali Arne ne dobi od toga povredu. i ništa nije rekao. a Arne. odgovori: „Ja ne mogu da slušam to blebetanje. Ranije pomenutog Helgea odvedoše do vrata. onome što je pao. Lidvord. 142 143 Donjenemački: “Neka te Bog blagoslovi. reče tada: „Pa ipak treba nešto da pričamo. sveto mesto. Ovo ubistvo je počinjeno u Beu u južnom delu Telemarka naveče na križnu misu s proleća van svakog svetog mesta146.” Arne odgovori: „Onda treba da govorimo jezik naših otaca i jezik naših majki. na primer crkva. oni se zovu Torgils Olveson i Tove Torsteinson. onaj što je pao.” Onda Lidvord ustade i uze helebardu i reče Torgeiru: „Hajde da…”145. Bog nek se smiluje duši njegovoj. a rodbini za krvarinu. 144 Reč kabrette označava jednu vrstu iskuvanog mekog kravljeg sira. ako se lepo ponašaš. ali on htede opet u kuću i zaseče vrata udarcem." Misli se u ubistvu. tu bio gost od ranije. Mi ne želimo taj jezik.” Helge. na primer božićni praznici.je Arne Toleivson dobio. Ovaj iskaz svedoka je uzet u roku što ga je kralj odredio. svako se svoga seća. i ovaj je od toga odmah umro. mi što kabret144 jedemo. došao pešice do Bea.” Ali Lidvor je ostao da sedi i da se duri zbog toga. to sam ja učinio i niko drugi.”142 Arne. kad se ne sme izvršiti ubistvo niti naneti kakva telesna povreda. Onda je Lidvord rekao: „Got synth ju. Arne onda ustade i obojica isukaše noževe i ubodoše jedan drugoga i raniše jedan drugoga. 145 Tekst oštećen. ušao je u kuću i sreo seljaka na vratima i upitao: „Mogu li da uñem u kuću?” Seljak je odgovorio: „Zašto ne bi ušao? I tebi ću pružiti čašu kako i drugima. Lidvord je Arnea ubo dvaput u glavu i treći put u preponu. a Helge ode gore na gornje imanje. onaj što je optužen da je učestvovao143.” Lidvord izañe i otrča svojim putem u šumu. koji je naneo povredu. Oni su se zakleli na knjigu s punom zakletvom da je Lidvord. 146 Staronorveški “griƒastaƒr”. koji je pao. On147 je takoñe stavio zalogu za Vašu milost za globu za gubitak podanika148 i plaćanje oprosta. koje je sačinjeno na onaj dan one godine kako je to već rečeno.

Nanovo štampana/ Godine 1673. Budi milostiv/ budi milostiv/ Za njih se ja molim/ Što GOSPoda služim i njega se bojim. Sačuvaj/ od Opasnosti/ U sva Vremena/ Nežne Zemlje Plodove. 4 Pusti Dveri Neba/ da Prolaz svoj proširi/ Pomozi Oblaku da se više digne/ Daj nam da brzo čujemo/ lepog Slavuja Pesmu/ Koga Hladnoća tera da ćuti. Daj da pevaju/ svi mladi/ Glasovima mnogim: Daj Deci da plešu i klanjaju se.KNJIŽEVNOST OD REFORMACIJE DO PREDROMANTIZMA Lars Wivallius (1605-1669) Tužbalica Nad ovim Suvim i hladnim Prolećem Peva se kao: Blagosloveni Dan/ blagosloveni Čas &c. 5 Daj da u nizu plešu/ Ljudi veliki i mali/ Pusti da lepršaju Leptiri Leta. 2 Dobru Majsku Kišu daj/ nek kapa stalno dole/ Nek topla Rosa Bilje vlaži/ I Sušu proteraj/ ne daj Mrazu više Da nežno Cveće kažnjava. Na Cveće i Lišće/ daj da drhte i stoje/ Mokri Biseri Nebeski/ Daj da cvrkuću/ daj da pevaju/ Štiglici mali/ Uz divne Švedske bele Pliske. 1 SUvo i hladno Proleće/ čini Leto kratkim/ I hranu za Zimu uništava/ Bože/ pomozi/ što vladaš/ reci Proleće odlazi/ I malo nam Radosti pruža/ Sunce toplo/ smiluj se/ S Vremenom suvim/ Sad Hladnoća Leto kvari. 139 . 3 Ne daj da Vreme hladno/ i Suša tvrda/ Oštete ruže crvene/ Ne daj da Njivu ponosnu tako razore/ Da ona Seljaka hraniti ne može.

9 Učini nas plodnim gore/ učini nas plodnim dole/ I pozdravi Sela i Gradove/ Mnoga Tela Ratara/ tada se više raduju/ Koji u tankoj lanenoj odeći hode/ Po Dolinama/ Drozd se glasa/ I mnoga Usta se smeju/ I mnogi Trubači sviraju. 8 Učini nam Dan dugim/ učini nam Noć kratkom/ Daj da Dažd topli dole pada/ I navedi na Poj/ onu Pticu što beše/ Nema tokom Zime hladne/ Daj da poji/ daj da juri/ Mnogo Brakova/ mnogo Parova/ Daj da se svi Ljudi raduju.6 Daj Radost i Utehu/ ne daj Ševa da umre/ Daj Lastavici Letnjoj da živi. 140 . 7 Prema Svitanju bledom/ prema Svanjivanju mekom/ Kad Noć se i Dan dele/ Daj da se čuje mnoga Igra/ za letnja Vremena/ Životinje da plešu/ glasaju se i dozivaju/ U Strujama/ ne zaboravi Mnoge Losose/ mnoge Jazove/ Mnoge Ribe svoga Para da nañu. Uteši svake Grudi na Ostrvu Švedskom/ Koje sad tužno zbori. 11 Učini nam Brigu kratkom/ postani Prijatelj Ratara/ Daj da Šume i Doline ozelene/ Oteraj Sušu/ daj Vlagu sad/ Mnogoga Seljaka Srce uteši/ Daj da peva/ mnogi Jezik/ O Radosti opet/ Koji sad tužno zbori. 10 Da/ vedro Sunce/ ti Prijatelju siromaha/ Što Sjaj svoj često nikome ne štediš hteti/ Zasvetli nad našim Imanjem/ Letom opet/ Daj da Hladnoća i Suša nestanu/ Sad čeznu/ sad žude/ Žene i Muškarci/ Da po jasnom Sjaju Sunca hode. Daj Leto/ daj Cveće/ Daj dobro zeleno Seno/ Daj da Kukavica viče i kuka.

17 Daj da mu zeleno jedu Ovce/ daj da mu cveta Livada/ Pomozi da se napune Sudovi prazni/ Kad Seljak sam vlada/ i Ratnik Krevet dobije/ Da odmori Udove umorne/ Smiri Bes/ daj Mir/ Mnogo Devojaka/ mnogo Momaka/ Tada se raduje pre sve mere. 15 Daj da Dan topao bude/ mnogi Pastir tad stoji/ U mnogim zelenim prijatnim Senima/ I trese svoju ruku/ Kozama i Ovcama/ Daj da žvaću Bobice i Jabuke/ Od Pluga/ od Šume/ Dokle god doseže/ Daj Volu da gleda i zuri. 13 Daj da Trava omekša/ i Cvet lep/ Daj da pleše mali Hermelin/ Daj da nam piri slatko/ onde na Jezeru. Daj da lep Vetar duva na Šešir/ Na Livadi/ daj Krevet/ U Travi zelenoj/ Onima što Noću putuju.12 Daj da Šuma zelena stane/ daj da Zemlja Plod dobije/ Gledaj da nam ništa ne manjka/ Daj da puhne jedan lep/ i divan Miris/ Šuma/ Njiva i Livada/ Daj da se venci stavljaju/ daj da se pleše/ S Radošću/ s Krotkošću/ Daj da se razmeste šareni Kreveti. 14 Daj da Činovnici ispravno Ruku svoju koriste/ I bezbedno na Put krenu/ Daj da se Trgovci po Vodi i po Tlu kreću/ Onde gde se Trgovinom najradije bave/ Od Putovanja i Puta/ Meñu svim Staležima/ Daj da se mnogi raduju. 16 Pusti Stoku na ispašu/ pusti Vola iz Staje/ Isteraj Marvu i Blago u Šumu/ Daj Konju da mu Staja bude pod Božjim ključem/ Daj da se Seljak raduje Plugu/ Žetva bogata/ radost pričinjava/ Daj da Seme nikne/ Iz Zemlje bogate i zrele. 141 .

18 Na Cveće i Lisje pusti Pčele/ Što Med slatki vuku/ A Vazduh se zagluši/ od Buke i Krika/ Gde se dve Vojske sreću/ Smiri Bes/ daj Mir/ Bože budi uz nas/ Kako da Neprijatelja najbolje pobedimo. (1641-42) 142 . 21 Smiri Požudu/ tvoji nas Darovi uče/ Uvek ispravno da uživamo i koristimo/ I najzad ja molim/ pomozi Trud onih/ Koji krotko svoj Sto zastiru/ I pomozi/ ne obori/ Onu Ruku što nosi/ Prazan i napukao Krčag. 22 Daj im dobru Godinu/ neka im tvoje sija Sunce/ Koje Godišnja Doba zna da deli/ I Mesec onaj neka ide/ I ove Godine kao i lane/ Da Mena i Uštap ne nedostanu// Druge one/ pusti da idu/ Za prazne Stolove/ Što nikada bolesnom Izlečenje ne daju. 19 Ti vladaš Ratom/ ti vladaš svime/ Ti vladaš i Nebom čvrstim/ Jer ja želim/ sve tebi da prepustim/ Pomozi nam kad hodamo i kad jašemo/ Učini bujnim/ hrabrim/ Šta je sad pozvano/ Ti najbolje znaš naše dobro. 20 Mi smo/ O Bože/ prema tebi grešili/ Oprosti nam Nedostatke teške/ Mi hoćemo/ s Pokajanjem/ Sada Dane naše da živimo/ Daj nek padne/ nad svima/ Tvoga Besa Pretnja/ I smiri sve što nas sludeti može.

3. gde drugi lako kliznu. Taština. Sad mi je dosadilo da budem tvoj rob. 4. čast. Taština. šta je? Šta su tvoje krune i venci što ih nosiš? Zavist ti uvek na grbači sedi. zbogom idi.Thomas Kingo Umoran od ovoga sveta i željan neba 1. Taština. Zbogom. Ti i jesi od varljivih stvari sveta. Taština. Ti i jesi zarad najvišeg htenja. Taština. 6. Otrgnuću se i sad mi je dosadila Taština. Ti idolu zemaljskog carstva i blistavoj crnici. Taština. naklonost i ljubav. Ah. O bogatstvo i zlato. smanjuju se i menjaju. Što šunjajući se nestaju i krijući se odlaze? Šta je moja briga? moj duh pun misli? Moja briga? moja radost? moje glave maštanja? Šta je moj rad? moj trud? moj znoj? Taština. To breme što si mi natovario. Tajno ti prete i nikad nisi sigurna! Često se onde saplićeš. Njega zbacujem i prezreću ga. Što rastu. Ah. To su samo mehuri i napukli probisveti. 143 . Pa šta je sve Što svet dotera s divinim likom? To su samo seni i blistavo Staklo. 2. otpad i briga. Svete. To su samo ledena kora. 5. Taština. Šta su moje godine. Taština.

Ti hitro dižeš čardak u vazduhu što pada. Moje bogatstvo i zlato Biće čistom postojanošću puno. Ah. napuštam te. Taština. Šta si kada te na svetlu dana čovek vidi? Taština. telesna željo. ti iskro što letiš150. Čeznem da iskupim svoju tugu i jad. 149 150 Kingo je doživeo Griffenfeldtov pad i to je ostavilo jak utisak na njega. Ah. Prevrtljivi svete. Taština. Niti mi mesec menu i uštap odmeravati. Mnoge si u večni plam oterala. I spuštam te u grbo zaborava. 10. Isaija 1. Ti izveštačeni naduvenko. Koja je mnoge smrtnim usnama poljubila. Što često razočaraš kad se pehar jada ispije ti si. Ti kučino što se pališ. Jer ISus je sunce. Ti nećeš više moju dušu varati. Pa onda idi. 7. Kučina i iskra kao simboli ženske i muške ljubavi (v. 8. kao što iz iskustva znam149. Taština. Onde neće dan sa suncem ustajati. 9. Onde će moje godine Započeti u večnosti divno proleće.31). što mu zraci sjaju U Avramovom krilu. ali je piće gadno Taština. Taština. 11. Što hiljade očiju imaš pa ipak slep juriš. čankolizu bedni. U Avramovom krilu. prijateljstvo i vera. idi. U Avramovom krilu. nestalni vetre. Ti na med ličiš. Što se prilično po sreći kao vetrokaz okrećeš! Ti lepi prevarantu. 144 . U Avramovom krilu.

i zaboravi sav svet! Ali ne zaboravi da je želja večna i slatka U Avramovom krilu. Tu ću se rugati smrti zavidnoj U Avramovom krilu. Onde ja prijatelja jednoga imam. Ali BOg je uvek sva želja za mene i njih! I digni se onda. Moj ISus. 13. 14. BOžji lik će mi se uvek u oči smešiti. 152 151 145 . Moje bogatstvo je osloboñeno svih zemaljskih udara U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. Neće mi ih lukavost oteti. Divotom ću ja Zablistati meñu svetim brojem anñela. U Avramovom krilu. Slika je oblikovana u duhu tadašnjeg hrišćanstva pokajanja i iskajanja grehova. Osvećen pranjem u krvi jagnjeta.Neće mi ih lopov ukrasti. Moje oko koje ga vidi onakvog kakav je. U Avramovom krilu. što voli i što ga vole. 12. U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. U Avramovom krilu. dušo moja. Zavidno oko me neće videti. Moja želja i moja radost Osvežavaju se basunama anñela i zvukom. Ova i sledeće strofe su zasnovane na Jovanovom otkrovenju IV-VII. On uvek nebesku luču ljubavi iznosi. Meni će krunu dati divotom ispunjenu. to jest ispunjen snagom pomiriteljske crkvi Isusove i njegovim patnjom na krstu. Ja ću čast dobiti151 Sa trona na kom moj ISus sedi. Krvlju jagnjetovom sve je pozlaćeno152. Uz duh ljubav večno šarom sjaji U Avramovom krilu. Dobiću je pa makar se i sam satana razbesneo. 15.

Krune i skiptri bleskom dijamanta se igraju. Hiljade briga u moći skiptara! Stanište je kraljeva Lepi nemir! Nebo jedino čini blaženim i vedrim! 3. Tuga i radost zajedno putuju.Svako ima svoju sudbinu 1. Sunce i oblaci jedno drugo prate! Ovozemaljsko zlato Divna je prašina. 146 . Moć i mudrost i zemaljska čast. Pod rumenim obrazom srce može svesti Što je sudbina ipak tako različito podeljena! Po vodama opasnosti Naša zemlja pluta. Sve stvari imaju svoju promenljivu sudbu! Svi svoju brigu u grudima mogu naći! Često su grudi pod skupocenim nakitom pune tuge i tajnog jada! Svi imaju svoje. nesreća u redu se kreću. Snaga i mladost u rascvetalim godinama visoko nad drugima glavu mogu dizati. 2. Pa neka! nikad se ja mučiti neću Što svet po mome planu nije! Nikakva me briga slomiti neće. Nebo jedino do blaženstva uzvisuje! 6. Uspeh i neuspeh jedan drugog dozivaju. Nebesko blaženstvo jedino opstaje! 5. Najdivnije ruže najtvrñe trnje imaju. Malo ili veliko! Nebo jedino briga nas lišava! 4. ali ipak padaju i vremenom prolaze! Sve stvari moraju Kraju stići. Sreća. Ali igra ipak nije kraljevska odeća! Hiljade tereta krune ljuljaju. Nebo je jedino blaženstvom puno. Najlepši cvetovi razjedajući otrov.

Nebo će ovde sve preokrenuti! Skogekär Bergbo Iz zbirke Wenerid SVe je zalud.Ništa mome srcu hrabrost uzeti neće! Tuga će umreti. Jer vreme prehitro oboma juri jednako Nestaje kada je najbolje i ne zna se kako Kad čovek zaludnu brigu za zaludne stvari sneva. Neka onda moj usud i moja sreća budu Kako moj BOg i moj GOspod želi. Zato budi srećna što k tebi srce moje poseže Što vreme ište neka ti se ne čini da mnogo oteže Provesti u samoći svoju ću mladost Bolje je nego na brige misliti na radost. 147 . Strah će poroditi trajnu radost. Bol će svoju nit iz tuge izvlačiti! Beda krasiti najbogatiju odeću. Neka samo zavist svoju žuč sipa. Neka samo i svet svoju igru do kraja tera! Zamka vremena Prazna će ipak ostati. Nebo jedino sve to može srediti! 8. Slabost se uzdići na najzdravijim nogama! Zavist će stajati U uglu stida zarobljena. Ko nam zaborav dade taj nam i pamćenje stvori Možda će i Venerid jednom duh moj prestati da mori. Seme radosti Na ostrvu nebeskog blaženstva cvetati! 7. kao vetar i kao sen Sve stiže i odlazi i ništa ne ostaje I kad najduže traje namah nestaje Sve kao perje prhne i nalik dimu je tren Svejedno je da li čovek plače ili peva.

tako ðavo svoje ne dobije! Johan Runius Nad taštinama sveta Air Anglois153 1 Šta skoro svi Nakon pada154 Ovde nazivamo Divno i prijatno. Srce ipak ostaje nezadovoljno. Rodnog greha 155 Kesa za novac. požuda. otmeno i visoko: Mene to Niti razvedrava Niti zasićuje. Nema ga.21. Plata mala. 148 . bogatstvo. XXII. Velikog nebeskog Boga/ Gospodara velikih gospodara/ Koji svim stvarima vlada/ i sve nas drži/ Treba ljudi hvalom i slavom da uzdižu dan i noć/ Gde po zemlji hodimo blizu i daleko: A onda se od nas zahteva velikih i malih/ Da verom i krvlju one što ih Bog za gospodare stavi Slavimo/ poštujemo/ obavezu dajemo/ slušamo/ službu i porezu. u to vreme omiljena melodija.Gunno Eurelius Dahlstierna (1661-1709) XXIII. Sve o čemu ovde snimo. to je zakon i pravo/ To je onaj put kojim svi treba da hodimo I u to se pouzdamo/da iznenada tlo ne izgubimo: „Daj Bogu svoje srce. Podajte caru carevo. Ako hoćemo da izbegnemo ono/ što je mnogo gore! Šta nam je Gospod naložio. Šta je svet? Samo sujeta. N e d e l j a n a k o n Trojice Mat. daj kralju svoju veru: „Daj Bogu dušu. Kad se probudimo Nagi smo. i daj svome kralju blago/ život i krv: „Daj Bogu i kralju što im pripada. 153 154 Engleski airen. čast. a Bogu Božje. I naša je kesa sasvim prazna155 Telo izmoreno.

Ljuska bez jezgra. gde tad beše plemstvo. Prolazne kao vetar. Zemlja je ta majka svih161: Štiti i mač. Ali s večnim dugom. Sledi trulež. Iza greha 156 157 Račun pred Bogom. Otac tvoj je orao. Odećom svojom I praocima Nećeš postati plemić. Idi humku. dom za crve: Nakon slasti. Crv savesti će tad rasti. 160 Sveto pismo 161 Prva Knjiga Mojsijeva. Ne diži krestu. Ko beše ishodište Pronañi sad. Tričarije i ništice.Račun sasvim pun156 Ima sluga taštine.157 Svilena odeća. majka ti prela159. O poreklu. Tečnost je krv. 159 Upućuje na švedsku krilaticu: Kad je Adam orao. Nakon pića. I položaj. 149 . 158 Po Svetom pismu: poticati od nečijih bedara. Pogledaj šta mrtvi rodovi veruju. Prosjački štap Kao brata prepoznaju. Idi Pismu160. U grobu se sreću. a Eva prela. 2 Šta je rod. Svih je ljudi poreklo dobro poznato.” 162 Misli na vino u Bahusovoj službi. Sopstvena vrlina je plemstvo pravo. Podrazumeva plemenit rod. Purpurna reka Odinovo delo Izdan ipak iz Adamovih bedara158. Lake kao perje. 3:19: „Jer si prah i prahu ćeš se vratiti. 3 Šta je zadovoljstvo? Šta je sok162? Samo vetra dah.

pazi se pada. Koji zbog začarana duha Žuto smeće u mačjoj koži165 Dole zakopavaš I s počašću Tom se klanjaš. Seti se kako ženskar nedavno zaluta. Ode od vina. Prilično teška. Požudniče. pjan kao klada. Ti. Srete svinju I glasno kriknu. Slušaj kakav čudan slučaj Nedavno se zbi u Bahusovoj državi: Pivopija silni. 165 Kese za novac su pravljene od mačje kože. škrtice. pijanice. Pade na tikvu. Ko rod boga zlata ne poznaje Zna drugara Preko dukata Koji s hranom164 Preko Judinog creva isteče. 150 . Crne zemlje ekskrement. Što novac gutaš. Taštinom požude. Potpuno baš briga. 163 164 Vidi Drugu knjigu o carevima 6:25 o gladi u Samariji: „a četvrt kava golubinjega kala za pet sikala srebra”. Zatim iz požude Pade i na stubu srama završi.Sram sledi. Pa iz taštine. Verovatno aludira na jedno mesto u Jozefovom opisu uništenja Jerusalima. U gladi se daje Za smeće i golubinji kal163 Gaji vraga Žuto sranje. 4 Šta je zlato? Crveni glib U škrinji? Kome dukati ne prijaju? Čitava kesa. dobar dan druže. Kao od olakšanja. Ti. Fuj i ti i bog tvoj! 5 Za svet me taj S ohološću.

Ja sam luda sveta. 151 . 2 Da svi kraljevi krenu po redu. Velika gospoda Imaju svoje lude. on je moj167. Nikada tu sposobnost ne imaše Najmanju trun da stvori. 3 Da! velika sila svih anñela. on je moja. I da o tom pričaš. 4 Najmanja travka nad kojom se čudim Po šumama i dolovima.I za novac kovani. Moraš učiniti. Što skiptar nebesa nose. Sve to prezirem: Kažu mnogi Da ta pesma Udicu moju tupi166 I svetu me na porugu izlaže. Njegova divotu da slave. Ja sam njegova. Ako hoćeš da čuješ. Što ih prate tamo-amo. Ja ću odgovoriti: Svako misli da je pametan. Nek se tako zbiva. I ciciju tu Baš mi se fućka. Gde tu mudrost da dobijem O njima samo ispravno da govorim? 5 Šta bih da počnem kad Malo proziram. I najmanje što on stvori. što ih BOg stvori. veliko je. Ne bi uspeli ni najmanji list Da stave na koprivu. Hans Adolf Brorson O Postanju 1 Ustajte! sve stvari. Ja i svet svaki imamo svoga. Sa svojom silom i moći. Njegovu moć može dokazati. Koliko mnogo ljudi hodaše i hodi U svim carstvima sveta? 166 167 Kvari mogućnosti za zaradu. Nek tako bude.

I gore mi k nebu maše? 11 Šta da kažem kad gore K Bogu duhom jurim! I vidim ogromnu vojsku Blagih anñela čete? 12 Šta da kažem? moje reči Ne žele mnogo da kažu. I sve krajeve sveta. Mnogi vratolomi što ih ptice čine Gore pod gospodovim nebom? 7 Šta da kažem kad hodam Meñu cvećem na poljima. BOže! kako je tvoja mudrost velika. Kako mi se svaka blago smeši. snaga i moć! 13 Svem onom što duh ima Naš će tvorac u susret krenuti. 14 O! hvalimo Gospoda na ovoj zemlji. O. U tonu radosti zajedno. Tvoja dobrota. Ko ima sposobnost i jezik. Haleluja! naš Bog je velik. 15 Skupite se svi ljudi na ovoj zemlji. Našem tvorcu hvalu nek pevaju. Njegov će zakon brda i doline ispuniti.6 Šta da kažem kad vidim Da sve šume vrve. A nebo odgovara amen! Iz Čudna dragocenost vere (1739) 152 . I svi koji na nebu žive. Kad pesma ptica bruji Kao hiljadu struna harfe? 8 Šta da kažem kad moj duh U duboka dna mora Tek tako malo može da pogleda I tako mnogo usta vidi? 9 Šta da kažem kad želim Da koliko visoko mogu pogledati I sve misli okrenuti Carstvu svetloga sunca? 10 Šta da kažem kad vidim Kako roj zvezda sja.

3 Rosa nebeska običava na Drveće da pada/ Ali čim im zemlja soka dovoljno da/ Da oblaku mogu prkositi/ ko ih može saseći Kad sekira ni držalju nema? Crvotočna se prstima mogu gnječiti/ Mnogi veruju da su pobedili kad na kraju izgube. Sve je puno mira. Dokle jutro ne zarudi. 168 Parnassus Triumphans (En sirena eller haf-fru mellan twå dryader) 153 . Lars Johanson (Lucidor) (1638-1674) Svetovne Pesme XVI 1 Kada bih se žalio. Gospoña Nachtigal se zvučno glasa. Onaj ko na Istinu Štapom pokazuje Ipak može lako sa Mostića Istine pasti. Ptičice se gnezde. Na Brdu se životinje pare. kao svetlucavo Ogledalo. Tlo cveta. skaču. cvrkuću. 2 Nesreća se izgleda stalno sa srećom smenjuje/ Sve što Početak ima jednom se završava. I šuma svoje lišće nosi u divoti. Svež zapadni vetar lagano počinje da šumi. Tako blistavo kao Srebro istopljeno u kašici. lud bih bio/ Mada mi prilično loše ide/ Sreća moja izgleda krivudavo hoda/ Očekujući Vreme ona izgleda pravo ide. Pijan Čovek nema uvek štap put da mu kazuje/ Radost Suze izaziva/ Suze se Pesmom završavaju. Ta ceo Svet voli ono što je šaroliko/ Mnogi moraju da živi i što beli hleb ne jedu.Georg Stiernhielm (1598-1672) Iz Parnasovog trijumfa (Jedna sirena ili riba-devojka izmeñu dve drijade)168 Željo srca! reci moru kako tiho Ono leži. Sve se raduje: jer ovde žive Paks i Muza. ne čuje se ništa što smeta. i puno je ploda.

„practicosacra” ukazuje na tesnu vezu izmeñu svetovnog i duhovnog aspekta. Čuvaj se zato.5): to je njemu gadost da se žena ili u mušku odeću oblači ili oružje nosi. koji se naglo razvio nakon reformacije zbog središnjeg značaja koji je luteranizam dodelio ocu porodice. Mada neko mora proganjanje da trpi Duh ostaje slobodan i kada Telo nije. jer ako ti tvoja supruga prvo postane gospodarom. 11.4 Zato samo pusti Sreću da se s Nesrećom bije Dok ne vidim/ Ko će za mene pobediti/ Niko ne bi trebalo iznajmljenog konja prejako da jaše Ako ga izmoriš muke će ti stvarati. Ili ćeš postati idolopoklonik. koji je pustio da mu nepoznate i strane žene nad srcem zavladaju (1. 170 169 154 . Jer time zamera Božjem delu. da ne poviješ svoj vrat pod ženin jaram! jer to ti nije korisno.)170 Glava 4: O domaćinovom odnosu prema svojoj supruzi Nedaj svojoj supruzi da stekne vlast nad tobom.2)171 Kao što se Bogu nije mililo da u postanju glavu stavi onde gde su rebra. Kr. tako mu i nije naredio da supruga nad mužem ima vlast (5. Reč „oeconomia” je tada značila gazdinstvo ili učenje tome kako valja voditi jedno domaćÊinstvo. (1669-1670) Henrik Gerner169 Iz Oeconomia practico-sacra mudraca (1662. da ne bi postala tvoj gospodar. (Sir. Jedan od apokrifnih (tajnih) spisa. i da se nad svojim mužem nadvlašćuje. onda će ti ona ubrzo postati i tvoj Bog. Tako se to Henrik Gerner (1629-1700). tj. Gernerova knjiga je samo jedna od mnogih knjiga u tom žanru. 171 Sirah: Knjiga Isusa Siraha. ali moraš očekivati jednu od tri stvari: 1. 9. Ti spisi nisu uneti u Stari Zavet. nisu kanonizirani. 5 Zato će moja Krv i i Duh bezbrižni ostati/ L a s s e se ne boji ni mržnje/ Zavisti ili Sile/ Niko ne bi smeo da čini više nego zašta može da odgovara/ Pravda mora (uprkos Nepravdi) svojim ići Putem/ Nek izbegne ko može takvu Omču Nesreće/ 6 Zamisli moj Prijatelju da bi neko zato morao da živi Vedro/ mada mu to nikako ne prija/ Sreća se stalno okreće/ retko kad može da ostane/ Mada tek juče stiže/ danas već odlazi. Zato se nadam da ćete jednom naučiti da pišete Da ste Vi nesrećni vedri kao Ja. ali je još odbojnije da se vidi obučena u mušku vlast. ti obazrivi domaćine. koji čoveka stavi da joj bude njena glava i učini je njegovim pomoćnikom. 22. Moj. ili rebra onde gde je glava.4). župnik u Birkeredu kraj Kopenhagena. što se može videti kod mudrog Salomona.

gde uzeše opeke mesto kamena. da kći želi u majčinoj košulji da hodi i sin da se navikne u očevoj da bude? Takav brak. i niko nikoga ne razumeše pravo (1. nalik je na gradnju Kule vavilonske. Ili si zapao u najveću opasnost: Gde Samsonova žena u Timni zadobi vlast nad Samsonovim srcem. a iz ta dva proishodi treće: od toga ćeš bol u srcu imati. 16. Ili ćeš zadobiti veliku bol u srcu: jer tvoja će te supruga prezirati. Ko će me zaime sveta braniti? Bahus i Venera se oko moje kože bore. 25. hvaliti Onu koju sebi za prijatelja izabra. i suviše visoko za jednu ženu da bude muškobanja… Olof von Dalin Zadovoljstvo toga da zadržiš u tajnosti svoj izbor ljubavi Tiha šumo i bistri izvore. tvoj će bližnji huliti na tebe. Ali ipak za oboje mogu postojati: 155 . I šta da se onda sudi o jedu koji će to kod drugih izazvati. 14. to ga je prvo koštalo 30 svečanih haljina i života 30 mladića (Sud. Čini se da se i sam eho pita za njeno ime. . Skrivenim zadržati svoj skupoceni izbor.3. ne nanosi mi bol itd. Mada mi srce pući mora. Nežna mi vatra srce nagriza. Vi mi možete svedoke dovesti. Da li još kakav smrtnik postoji Koji može više ceniti. Ipak ću sve do zadnjeg časa. drugo ga je koštalo oba oka njegova i na kraju njegovog vlastitog života (Sud. – 3. Da svu muku moju iskaže. Ti koja čitav svet zadovoljnim činiš! Zašto si mi se u srce smestila.7) Suviše je nisko za jednog čoveka da bude kako žena. Pesma Dragi Bahuse. i smolu zemljanu mesto kreč. Moj. Dragi Bahuse. otvori svoju bačvu! Iz tvojih mi flaša podari pijanstvo! Sve do poslednjeg časa možeš mi dati Da u buretu vina svoju kuću gradim. Najdivnija Venero. Ali s takvom divotom Da upravo moju ljubav hrani: Koga volim niko ne zna. Kada mi nisi donela pobedu i radost? Najdivnija Venero. u kome je muž žena. a žena muž. Moj. koje je moje srce pokrenula.17.dogodilo sinovima Izraelovima sa kćerima moabitskim (4. otvori svoju bačvu itd. ne nanosi mi bol.21).1-2). Koji moj jad u usamljenosti čuste.19).2. a Dalida vlast nad njegovom snagom. 11.

sjajnu odeću od čistog zlata i srebra. i davali su joj tako sjajnu. i plesom pod razori. More se talasa i broj plovi od Jeteborja pa do Kine. tako lepa. ne. i grana počinje da raña. i niko nije gde je nestao. i ona nikako da ozdravi. a princeza je tako tugovala da nikome nije dato da je teši. ima se pravo na to: Dobio sam jednog smešnog momka. Podigni jedro. ja se na brod uvek usuñujem. Pesma Svraka sedi na crkvenom tornju. tako zaljubio: da nije mogao ni da jede ni da pije. sad nam vetar duva. Prijatelju dragi. Ne znam sad baš kako. Ko će me za ime sveta braniti: Bahus i Venera se oko moje kože bore. ne smej se ubodu u srce: ja znam najbolje gde je pogodilo. pa je kralj pomislio da će ona umreti. ali princeza je izgubila svog psa. koji je imao kraljicu. i onda je kralj rekao kraljici: Draga majko. ja mislim na svaki lep trenutak što ću ga provesti sa svojom dragom! Sedi dole na goli sneg pa se nećeš mrznuti po čelu. i onaj. Ptica peva u zelenom lugu. kao sve ono što je lepo. I dani su dolazili i odlazili. pa i ja moj. a imali su jednu kći. u kolo se uhvati. koji me svako veče zabavlja svojim pričama. mogu priznati da sam sinoć čuo nešto što je vredno pažnje: Ako se želi primeniti na sneno otezanje kakvog suñenja. hajde. zaboravio sam da kažem da je princeza imala jednog malog. onaj kraljević iz daleke zemlje je video princezu u crkvi. i kome je prijatelj u mislima ne može besneti i cerekati se. malog psa. Švedski Argus: List I:49 A pošto sam pomenuo formalnosti. i skroz je na smrt legao. drugo unutra uñe. koji se zvao Pip. I onda se dogodilo da je stigao jedan kraljević iz strane zemlje. jadan onaj koji ničeg nema. a gusku u lonac stavljaju. koja je bila tako lepa. a ovu mi je ispričao na starinski način na koji se pričaju bajke meñu prostim ljudima. koji se zvao Pip. šta da činimo? i 156 . da je blistala kao sunce. stani.Kad jedno izañe. sigurno bih drugog uzeo. I sve je to bilo lepo i dobro. nema se zato zašto hvaliti. što draganu ima. Bio jednom jedan kralj. a da moj anñeo nije lep. i onda se tako. svako svoj uzima.

kada je održano prvo predsedništvo1739. onaj što je ležao bolestan: oho. slon. krtica izbacuje crnicu da se trava i bilje lakše mogu sejati: soko hvata ptice za ljude. Psi moraju celoga dana da gone srndaća ili zeca. ništa drugo ne znam sem da po svim kraljevstvima oglasima da će onaj ko povrati Pipa dobiti našu kći. Tigrovi. mogu da dobijem princezu ako vratim Pipa? to je lepo. svinja i jež riju zemlju. kukavica i ševa danju. vatra 157 . patke. dok nije stigao do jedne babe na jednom vojničkom imanjcetu: Dobar dan. kada mu 3. I to se tako zbilo i dogodilo. trava i mahovina. Da. žderavci. I onda je otišao preko celog sveta. crva ili zemlje. godine. biljke crvima.kraljica je odgovorila: Dragi oče. reče baba. kako bi mogle da padnu u ruke više naroda. Dobro. reče on. vo vuče plug. oho. krava daje mleko. I tu moj momak završi svoju šašavu bajku: Kad sam ga upitao zašto ne ispriča još. hrane se elementima i iz njih rañaju174: Biljke. petao nas izjutra budi. guske. ovca nosi vunu. pomisli kraljević. I tako se sve kreće u krug. reče kraljević. prestaje mandat. čekaj dok kraljević ne pojede sva jaja. rudama i šljunkom. zamene svoja staništa s jeseni za zemlje južnoga sveta. voda. ne. to ne ide tako brzo: mislite li da se to može završiti za četvrt godine? S m e š n e f o r m a l n o s t i ! S a d t r e b a d a č e k a m četvrt godine dok ne čujem kraj priče Carl von Linné Iz GOVORA o osobitostima insekata. zemlja pojede bilje: Da čovek. Svi se oni na kraju pretvaraju nanovo u svoje prvotne tvari. da bi ih čovek iskoristio sebi za hranu: oni sami najmanje imaju koristi od svoga rada. Paun sjaji svojim zlatnim perjem da nam oči raduje. Sve što je svemoćni Tvorac sredio na našoj planeti načinjeno je u tako čudesnom redu da ne postoji ništa čemu nije potrebna podrška drugog da opstane. oktobra173 Moja gospodo! I. Akademiju Nauka u Auditorio Illustri172. često postaje hrana grabljivica. često na kraju ptice grabljivice pojedu grabljivice. dana 3. odgovorio je: Čekaj. ždralovi. i onda je kraljević pomislio. Većina ptica kao što su rode. Zemlja sama sa svojim kamenjem. Jazavac istera zeca iz njegovih podzemnih hodnika ljudima na uslugu. rastu iz planete i na kraju životinje iz biljaka. bogteblagoslovio. vazduh. on drži ovaj govor koji je bio početak do danas neprekinutog niza predsedničkih govora. preko 20 milja. održanom za Kralj. crvi pojedu ptice grabljivice. kamila moraju da nose najteže terete. Dakle. juna 1739. zemlja postaje hrana biljkama. kokoš nas hrani jajima. drveće. 172 173 Auditorio Illustri Velika sala Viteškog doma Akademija je osnovana 2. reče baba: Ako oćeš da ostaneš u mom domu Dok ne izjedeš dvanaes iljada jaja. dobro. crvi pticama i ptice često grabljivicama. svaka pojedina stvorena stvar nije stvorena samo zarad sebe. hermelini &c. konj. koji sve pretvara u svoje potrebe. bilje pojede crve. čvorci i zebe moraju da se svake godine s proleća sele ovamo nama na Severu. Ne. moraju da nose svoje skupocene kože drugima na korist. već zarad drugih. Gde je Pip nestao. čaplje. a Linné je žrebom odreñen a bude prvi predsednik. bilje. medvedi. lisice. risovi. 174 Elementi zemlja. Babo. slavuj nam peva i poji noću. irvas vuče saone. možeš li da mi kažeš nešto o Pipu. ptica grabljivica. Saznaćeš ono za čim žudiš. labudovi.

zadovoljstvo i snagu za dobro pastve.Ribe moraju da se svake godine dignu iz bezbednog bezdna mora do nesigurnih obala. vojnici žrtvuju krv svoga srca i jedini život za slobodu i dobrobit svojih zemljaka. Surinamska mušica svetli noću da bismo pri njenom svetlu mogli da vidimo. ostriga i jastoga. sve na službu čoveka i životinja. ptice i mi mogli da ih u gomilama lovimo. Tvrdice skupljaju ono što će drugi proharčiti. vreme. putuju od jedne do druge obale nakon meseci i dana. da bi životinje. seje i žanje ono zrno koje će od najmanje dobiti biti za njegov sopstveni dom. More samo osekom i plimom mora svakodnevno da na obalu baca gomile puževa. Vlastodršci zapostavljaju svoju sopstvenu slobodu. [– – –] 158 . plivaju uz reke. Ratar ore. I ako se mi ljud sada vratimo nama samima i našem ustrojstvu. zar ne vidimo isto? Mornari s mnogo rizika poveravaju svoj skupi život šumnim morskim talasima da bi to drugome dobit donelo. Galebovi moraju ceo dana da lete nad vodom da pokažu gde je ispod površinom skrivena riba. Činovnici provedu sav svoj život služeći drugima. Ronci se u stotinama spuštaju a jezera i kao mreža teraju ribu ka obali da bismo onde lakše mogli da je lovimo. Svilena buba tka tako dugu nit da bismo mi mogli da se obučemo. Pčele s velikim trudom sisaju med za naš izbirljiv jezik.

Prema njemu nikakvu ljutnju ne gajim. I kada te toplina ugrozi Prohladna te reka osveži. U umetničkom sjaju se iskazuje. Užasan zakon promene ti slušaš. Oštar udar vetra nikada te ne sreće. On mora biti kao što može. S vernom brigom ja te gajim. On je trava. Ti si nezahvalan i tvrd? Ali zar jedan cvet da kudim.Hedvig Chalotta Nordenflycht (1718-1763) Nad jednim zumbulom Ti divna biljko što parnjaka Po boji. po sjaju. Što kroz list i pupoljak prodire. po divoti nemaš. mraza si bezbedan. Da se na slabo biće žalim. Ti veneš. Te tako vidim i tvoje srce kako se hladi. To što si isprva potekao 159 . Meñu svim tvojim rodom u carstvu Flore Tvoja krasota mi oko najviše privlači. Iz Obaveza ženskinja da vežbaju svoj razum Glupi zakonu. Taj fini miris balzama što ga širiš Čini mi zadovoljstvo i očarava me. Ali kao što moju kolibu krasiš I u svoj se svojoj divoti pokazuješ. Koji bednu zavist slušaš Kad Evinom rodu braniš Da Parnas dodirne. Blag vazduh da dišeš imaš. Od vreline. on mora propasti.. slepi običaju. Na tvojim listovima priroda svira. mreš i nema te više. To mora biti kako jeste. Živahan lahor na tebe duva. Meñu bedne tvari svoju krasotu kriješ. Ti hitro sav moj trud zaboravljaš I dosadi ti moja nežna nega. Njegova je sudbina da se menja.

I iskra plemenite duše Svoju tamnicu izgubi? 160 . nebesku vatru. tihi grobe. Zacelo je. ponosna srećo. Ti jadno bolno srce! Zar ne može gorka bol. Sva moja žudnja usmerena: Na zemlji ja ne nalazim Zašto da moja duša radost nosi. Koji htede da svoju vlast odbrani. Ja sam nesrećno data U vlast grozne tuge. šta je itd. Ti. Moja radost je nestala. Jer priroda i zdrav razum Protiv tvoje slepoće uvek se boriše i dokazuju da su pretrpeli štetu od kužnog vazduha. Želja moje mladosti nestaje. Što te bez prestanka nagriza. Tebi je. Moja životna želja je presečena. I od čega su nastale? Ta budala ne zaslužuje Da mu se na glupa pitanja odgovara. ti mračni. Koji se u svom zaludnom mudrovanju Čudi da li žene imaju Plemenit duh. nju koju ipak ne nalazim. Moje vreme u plaču otiče. jasno. Da drvo života prepukne. bez sumnje. Mora se dugo čuvati Kao prijatna slika Bez ponosne hrabrosti muškaraca I mnogih udica sumnji Što ih glupaci verni staroj mudrosti Iz svojih mozgova izvlačiše. I smrt je moja čežnja. Da ti smrtni udar zada. [Moja životna želja je presečena] Mel.Iz slabog i muškog mozga. Lagana smrt pred očima stoji.

Sam sebi oduške daj. Priroda je svakom polu dala svoju želju ljubavi i dozvolu. Voli. što skakućeš tako hitro? Ne tako. Naše druženje bez veštičjih veština Zadobilo je naklonost ponosnih nimfi. mladost kratko traje. nevrednom da se zagrli. I neprimećena svenuti. Zato svoje srce ovamo prikloni. Budi dobro raspoložen. 161 . Naslednik ti samo smrt želi. Jer tome će se naslednici smejati. Živi i obojicu ih ismej. Neprijatelj se smeje tvome bolu. Divna ruža uskoro može izbledeti. časna devojko? Da trčati tako hoćeš i vikati Već na pogled ljubavi? Ja znam da lepi pol ima anñeoska imena i čast. Neprijatelj te najradije u nevolji gleda. jer to peče Nikad se ne grozi jer to peče. što skakućeš tako hitro? Šta te to bode. a divno stvorenje se izgubi. Jednom mladom drugo je mnogo potrebno. Ne štedi tako da škrtica postaneš. sad je pravo vreme. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Lepota se može skršiti i mučna biti . Onda se smeju isušenom telu . Kada lepota nestane. Razmisli.Ambrosius Stub Nikad se ne grozi. voli. Ne tako. Najveću divotu s vrlinom i dobrim razumom Priroda stvori za ljubav i muškarca. Tvoja majka sama nañe Da to istina beše. Ali trolovi i medvedi i vuci muškarci nikad ne žele biti.

a ona mesta. A kao što Evropljani na našoj planeti imaju prednost nad drugim narodima. po kojima šesnaest meseci. trnovi i slično. na njih su postavljene ispružene ruke ili drugi znaci koji pokazuju put ka svakom trgovištu ili selu. Cela planeta Nazar je po obimu jedva dve stotine nemačkih milja. Žitelji se sastoje od raznih vrsta drveća. koje se zeleni u sva godišnja doba. Računanje vremena je različito. kao što su hrast. lipa. Osim toga. po njihovom mišljenju. koja su najbliže polovima. navikama. jer na toj planeti nema konja. Jer svakog šesnaestog meseca Nazar se vraća na svoje mesto. ne postoji zob. biljem i drugim raslinjem. koja se pokreću takoreći magičnom silom. moglo bi se reći da je noć prijatnija od dana. koje sadrži novu teoriju o našoj zemlji i nama dosad nepoznatoj istoriji pete monarhije. ti drvenjaci su tako oštroumni u svim svojim izumima. mada se svaki pojedini narod preko svake mere razlikuje po prilikama. koja liči na neverovatno velik mesec koji pokriva ceo nebeski svod. Zemlja je veoma bogata žitaricama. već veštačkim mašinama koje se samo kreću. 162 . zbog pomenutih razloga je mala razlika izmeñu noći i dana. tako da se vreme ovde. More i jezera daju divnu ribu. Ali kad je reč o svetlu. a sa njima i ostale životinje sa izuzetkom nekoliko njih. Ali je zanimljivo i prilično čudno da žitelji te planete govore jedan jezik. a duž obala se nalaze najdivniji letnjikovci. imaju svoja imena. palme. nazivaju se obično minhalpi. čas rasuti ovde-onde. to su varioci bilja. a od kojih potiču sadašnji stanovnici. ali on nije ni nužan.Ludvig Holberg Podzemno putovanje Nilsa Klima. ne može da otkrije njihovu veštinu. na koje se dei podzemna godina. Piće stanovnika se pravi od odreñenog bilja. jer nisam baš vičan matematici. ko nema Argusove oči i skoro božanski razum. koje se odbija od nepropusne polusfere. Ovde prevedeno sa prevoda na danski Jensa Baggesena izdatog u Kopenhagenu 1789.nebeski svod. 176 Firmamentum lat. zbog tog različitog kretanja. mada žitelji Potua odstupaju od žitelja drugih država i provincija po naukama i običajima. Zemlja je podeljena malim i velikim vodama. U tome je ta planeta živa slika promenljivosti prirode. topola. Da.. Putevi su odeljeni kamenim stubovima koji označavaju milje. Po njoj se lako može proći bez putovoñe ili tumača. hladnija su od ostalih. izdatoj u biblioteci blaženopočivšeg Abelina Kopenhagen & Leipzig 1741175 PETA GLAVA O prirodi zemlje POTUS i načinu na koji ljudi misle Kneževina Potu je zatvorena veoma tesnim granicama i zauzima samo malo mesta na toj planeti. Po njima se plovi uz pomoć brodova na vesla. i ima skoro iste voćke kao i naša Evropa. naukama i prirodnoj obdarenosti. kao i naša Zemlja. koji su se spasli od opšte poplave po uzvišicama i vrhovima brda. kojih ima samo odreñen 175 Izdato prvi put anonimno u Kopenhagenu i Leipzigu 1741 na latinskom. ipak. zimu i proleće. čas povezani u nizove. posebno na osnovu jedne velike komete koja je. ta planeta svojim različitim kretanjem zadaje glavobolju onima koji nastanjuju taj firmament176. kao kod nas. Ta planeta ima. deli na noć i dan. jer u njoj se posvuda govori jedan jezik. ali ne u neki odreñeni dan. jer kao i Mesec kod nas. jer ne može se zamisliti ništa blistavije od svetlosti sa Sunca. koja ne može ništa drugo do da pokrene i oduševi posmatrača pristiglog iz daleka. ima trostruko kretanje. da niko. a utvrñuje se na osnovu najčudnijih zbivanja. Oni koji prodaju to piće. pre tri hiljade godina prouzrokovala opštu poplavu u kome su se udavili svo rodovi drveća. tako su i Potuanci ovde čuveniji od drugih naroda po vrlinama i razumu. leto i jesen. jer se ne pokreću kao naša ljudskim rukama. Ureñaj i veštinu tih mašina ja ne umem da objasnim.

jer oni ne biraju najbolje uloge. Ja sam već govorio ponešto o prirodnoj obdarenosti i običajima toga naroda. nasuprot tome. i zadrhtali bi na samu njihovu pomen. a zbog prednosti koje imaju u državi. da se uguraju u najvažnije poslove. i gde niko nije jak ni u čemu. već one koje najbolje mogu da odigraju. U našem svetu često vidimo da se činovnici i oni koji primaju javnu platu na brzinu obogate takvim sredstvima. položajima i radinosti. Zato su ukinuli stari nasledni red i jednoglasnim izborom imenovali filosofa Rabakua za svoga kneza. koji mnogo podstiče broj stanovnika.broj u svakom gradu. Zar da glumci budu pametniji u pozorištu nego mi u životu?” Stanovnici te kneževine se ne dele na plemstvo i puk. ne može se od njega očekivati ništa drugo sem disonance. a kad jedan muzičar hoće da bude i virtuoz i savetnik. jer kako zdrav razum izgleda zahteva da regent prevazilazi svoje podanike umom i prirodnim obdarenostima. Mi se divimo onima koji se usuñuju da istovremeno preuzmu najrazličitije položaje. jer zbog onog ugleda koji imaju u gradu. Ali ovde. Ja se još uvek sećam da su čuo velikog filozofa Rakbasija kako ovako govori o toj materiji: „Svako mora da poznaje svoju sopstvenu prirodnu obdarenost i strogo procenjuje svoju sposobnosti i svoje nedostatke. mogli bi da privuku sve kupce. On je u 177 U osamnaestom veku porez koji se u Danskoj plaćao po glavi člana porodice. i jedino oni imaju pravo da kuvaju to bilje. On povećava ili smanjuje slobode i prednosti u državi prema broju dece. pojedini su smatrali da se mora više polagati na duševne osobine nego na prednosti po poreklu. Oni koji su dobili tu privilegiju. Jedina prednost koju roñenje može da pruži. oni bi odbili te položaje kad bi im ih ponudili. Zato se činovništvo obavlja – to moram reći uz dozvolu stanovnika našeg sveta – bolje ovde nego kod nas. čine da su ljudi mrzovoljnim i zanemaruju svoje poslove. pa čitaoca upućujem na to. Tako se onaj ko je otac šestoro dece oslobaña svih redovnih i vanrednih poreza. nema nikoga ko se laća nečega u šta se ne razume. mogli bi da prodaju njihovu robu po nižoj ceni. Inače će glumci pokazati više razuma od nas. jer kad bi poznavali značaj poslova i svoje slabe snage. već se zadovoljava da proučava prirodu jedne jedine bolesti. jer bi svi da budu jaki u svemu. zaista su ukinuli sve prednosti koje su posledica samo roñenja. Dete se poštuje prema tome da li ih ima malo ili mnogo. jer gomila grana čini drveće sposobnim za ručni rad. ne smeju da imaju nikakvu drugu državnu službu. a ovde završavam poglavlje. ali kad su kneževi primetili da to samo stvara osnovu za nejedinstvo. Nekada je ta podela postojala. a na štetu drugih zanatlija i trgovaca. Tako je to već čitavo hiljaduleće. To je sasvim drugačije u našem svetu. O tome ću detaljnije govoriti kasnije. Posebno je zabranjeno da se bave tim poslom onima. Takos e strogo drže tog zakona da se jedan lekar ne može odjedanput baviti celom medicinom. tako da se drveće sada poštuje samo po svojim vrlinama. u kome ti različiti činovnički položaji vreñaju stanovništvo. 163 . Zato su rañanje dece i veliki broj porod ne manje korisni u tom svetu nego što su teški i štetni na našoj planeti. i od toga se ne odstupa. na kojoj se porez računa po glavi deteta177. koji su javni činovnici i dobijaju za to platu. jesu brojne grane. da privreñuju nešto drugo ili se bave nekim zanatom. Kod njih niko nema čak ni dva činovnička položaja istovremeno: jer oni veruju da i najmanja služba zahteva pun trud. a jedan muzičar se ne trudi da svira više od jednog jedinog instrumenta. Kad lekar istovremeno hoće da izleči i ljudske bolesti i državni slom. U godišnjacima se nalazi da su Potuanci samo jedanput promenili taj nasledni red. i izabrati za regenta onoga koji zaslužuje tu prednost. ošljari i u jednom i u drugom. Mi smo tako loši da se u stvari divimo samo njihovoj preteranoj smelosti ilošem znanju o sopstvenim sposobnostima. i da se smatraju sposobnim za sve. Ima jedan koristan zakon o dobijanju dece. SEDMA GLAVA Državno ureñenja kod Potuanaca U Kneževina Potu je vlada nasledna po pravoj liniji.

A loša i nesposobna drveta je na neki način pokušavalo da sakrije svoje prirodne nedostatke divnim počasnim titulama i bez prekida gnjavilo vladara svojim molbama. moral da sede u začelju stola na gozbama i i skupovima. Jer kako je novi knez bio niskog porekla. Taj red u pravoj liniji će. uvek znaju da spoje u jedno gospodarenje i slobodu. i počeo je da biva strog. podvrgao se toj proveri. koji je na nju imao pravo po roñenju. Godišnjaci podzemlja pokazuju da je pre nekoliko stoleća meñu njima bilo zakonom utvrñenih staleža. Žene meñu njima su povremeno dobijale titule ekonomskog savetnika. Jer kako oni izvršavaju pravdu po principima. Jer predlagači su jedini koje u toj kneževini kažnjavaju smrću. i za jednom zlom pobunom sledila je druga. Sada je morao da se trudi da molbama i ulizivanjem obezbedi poslušnost. Ostali su pri tome da preziru njegova nareñenja. ali ni tako ništa nije uspevao da učini. pa je odbacuju i odbijaju ako je nerazumna i zbrzana. kućnog savetnika i 164 . i razmišljali su samo šta je nekad bio. Mir se vratio sa starom kraljevskom porodicom. On im je povlañivao da bi ih se oslobodio i na kraju su titule postale ništa drugo do oznake najnesposobnijih drveta. a glasovi prebrojani. smirilo se. Ipak. Zato je zaprećeno smrtnom kaznom onome ko u budućnosti i najmanje promeni nasledni red. i nisu hteli da prihvate da ga slušaju kao svog kneza. a ne šta je sada. i svo druženje i zabavljanje je prestalo. Vremenom je to otišlo toliko daleko da su najbolja i najsposobnija drveta. koja je tinjala pod pepelom. Jedno od najkorisnijih pravila je to da se vladar trudi koliko može da održi jednakost izmeñu podanika. a mladi da poštuju stare. a podnosilac obešen. kedrovi i ugledni hrastovi sa deset ili dvanaest grana sede na kraju. taj predlog je proglašen nerazumnim i krajnje štetnim po državu. Ali to nije dugo potrajalo.početku vladao sa toliko pameti i blagosti da je mogao biti uzor svim regentima. da se pretpostaviti. Kad je većanje bilo okončano. Kad je izneo svoj predlog. Ali to nisu bile jedine neprilike koje su iz toga proistekle. i ono nevreme. koji su do nedavno bili njemu jednaki ili iznad njega. Stranci su morali da smeju ovome kad su na gozbama i svečanim skupovima gledali trnovite žbunove kako sede na najuglednijim klupama. jer dokle god je taj oblik vladavine trajao. skoro svi trnoviti žbunovi su imali titulu. Vremenom je uvideo da se država ne može održati ako njom ne upravlja jedan regent koji potiče iz velike porodice čiji koreni mogu narodu uliti poštovanje: on je napustio vlast i preneo je jednom knezu. koje je priroda opskrbila najvećim duševnim sposobnostima i najvećim brojem grana. već niži moraju samo da slušaju svoje nadreñene. Oni. pošto ljudi veruju da svaka. verovalo se da će on dati povod za mnogo nemira i izazvati sukob izmeñu kraljeve dece. Vrednost ovde nije vezana za neki stalež. koje je tako dugo činilo zbrku u državi. čak i kad je on za to manje sposoban od drugih. i da je zato bolje zadržati stari poredak. njegove vrline i veština vladanja nisu mogle da mu obezbede onaj ugled i ono poštovanje koi čine snagu države. Jer ono drveće. ali je njihovo vladanje više očinsko nego strogo. koji je hteo da izmeni taj kraljevski zakon i izmislio jedan srednji način. a ne samo po zakonima. dve stvari koje se inače tako lako razdvajaju. i dao da mu oko vrata drže konopac dokle god se raspravljalo o korisnosti predloga. Predlog je dakle odbačen. Njegov predlog je bio da ne bi valjalo zaobići kraljevsku kuću. smatrali su ga takvim i kad je seo na presto. zauvek ostati nepromenljiv u Potuu. a roditeljima je bilo teško da zaostanu za svojom decom: jedno drvo se bojalo drugog. jer nisu poštovali njega samog. ali pokazuju i da je to davalo povod velikim nemirima. koji odreñuje prvoroñenog princa za vladara. godišnjaci kazuju o jednom filosofu. Naime. izbila u otvoreni plamen: podanici su mu se javno usprotivili. Gunñali su zbog njegovih uredbi čim im se ne bi svidele ili bi im palo teško. Moć potuanskih vladara je neograničena. Rabaku je uvideo da mora upotrebiti druga sredstva. i Potuanci su prekasno uvideli da koliko je neosnovana izreka da je blažena ona država u kojoj filozofi sede za kormilom. koje je imalo neku unutarnju vrednost i odlikovalo se pameću i vrlinom. čak dobro promišljena promena daje povod za nemire i nerede u državi. ali da ipak izabere onog sina preminulog vladara koji pokazuje najviše sposobnosti i pogodnosti da nosi teret vladanja. nikada nije moglo da se natera da zatraži neki čin ili titulu da bi steklo pravo da sedi u pročelju. U toj drugoj krajnosti se ona iskra. kakva je bila uobičajena u njegovoj zemlji. Jer dogañalo se da je starijem bratu teško da popusti pred mlañim. tako da se prvoroñeni neće zaobilaziti osim u krajnjoj nuždi. a palme.

Oni koji su osnovali fabrike ili manufakture. oni dobrovoljno upražnjavaju tu učtivost i smatraju nalog spoznaje zakonom. filosofima. i ja sumnjam da bi je neko u našem svetu preporučio. imenovan je za kadokija ili velikog kancelara. Od tog vremena su se strogo držali onog zakona da su svi grañani jednaki. a kako je kasnije optužen da i dalje radi na tome. ili da onaj ko je niska roda poželi da ga zovu visokorodnim. bez prave časti i zasluge. s prezirom gledaju popreko one niže. jer on ima najviše koristi od države. Dvorjani sa platom od pet stotina rupata. 5. trgovcima. 4. Iz povesti podzemlja se vidi da je od tada pa na dalje postojao samo jedan predlagač projekata koji se dva puta tajno pokušao da uvede staro rangiranje.” Ja sam stigao nakon što je sledeća uredba o rangiranju pohranjeno u vladarski arhiv: 1.dvorskog savetnika. Ta se razlika može videti iz kraljevskih uredbi koje se rado završavaju rečima: „To mi nalažemo našim seljacima. Seljaci sa sedam grana i manje od toga. pa je zato i njen najveći dužnik. 3. svakoga koga sretne na ulici veoma ponizno pozdravi svojim granama i duboko se poklani svakom drvetu iz puka. Kod nas naprotiv taj 165 . odgovorili su mi da je to njegova obaveza. Kad sam upitao za razlog. jer oni kojima država pruža najveću čast i najviše prednosti. Kod nas je to prilično različito. Istina. ali za prvi pokušaj je osuñen na puštanje krvi. najbogatiji grañanin Potua. Umetnici. umetnicima. 2. tražila titule desetogranih ili dvanaestogranih. Seljaci i ratari sa osam grana i više od toga. Ali mada su titule ukinute. jedan grañanin grada Keba usudio se da predloži zakon po kome bi taj običaj valjalo ukinuti. Što neko ovde više dobra dobija od države. Oni su junaci podzemlja. bez i najmanje zamerke. odvukli na trg s konopcem oko vrata. Filosofi i javno kreirani doktori oba pola. Oni koji se bave nužnim zanatima. Samo oni dobijaju nadimak Veliki. 7. 9. Njega su. Oni koji državi služe bez plate. i svi ih bez razlike poštuju. Trgovci. To je bilo toliko smešno kao da sakat zatraži titulu lepo roñenog. 8. najviša vlast daje odreñenim profesijama prednost nad drugima. Ipak. 11. Kad je nesreća došla do vrhunca i cela zemlja bila zbrkana. zanatlijama. a trnovi su tražili da ih zovu palmama. Meni se ta uredba o rangiranju učinila neumereno smešna. smatraju se ovde najzaslužnijim grañanima. Dvorjani sa platom od hiljadu rupata. Sad već rang i titule ne postoje u toj kneževini. a uspomena na njih je potomcima neprestano sveta. fabrikantima. Meñu drugim čudnim stvarima sledeća zaslužuje da se pomene. A kad se tokom vremena uvidelo od koliko je njegov predlog bio koristan za državu. kako beše običaj. dvorskim slugama itd. jer sada se svako trudio da onog drugog nadmaši u vrlini i istinskim zaslugama. ipak nije nestala sva želja za takmičenjem. Ipak sam nekako namirisao na šta su stanovnici podzemlja ciljali i koji su im bili razlozi na kojima su to zasnivali: ali priznajem da mi se još to uvek čini čudnim i da to ne mogu baš sasvim da shvatim. a to je kod tog pola stvaralo još veću uznemirenost nego kod suprotnog. ali kako stanovnici uvek delaju po razumnom odmeravanju. Oni koji imaju brojno potomstvo. 10. 6. jer su svi jurili za praznim nazivima i titulama. ne postoji nikakav zakon o toj učtivosti. prihvaćen kao koristan za državu. ali niko time ne stiče pravo na prvo mesto na javnim skupovima. Ja sam često viñao kako Bospolak. On je zatim ukrašen cvetnim vencem i trijumfalno proveden kroz grad uz odobravanje i usklike radosti ljudi koji su ga pratili. prognan je u firmament. Neka drveta su toliko otišla u svome taštom častoljublju da su. to se skromnije i poniznije ponaša. iako im priroda nije dala više od dve ili tri grane.. njegov predlog je. Oni koji su za trajanje javne potrebe pomogli državu svojom imovinom. ali kad je iskazao šta misli i prikupio glasove.

nadimak dobijaju oni koji remete čovečanstvo. Već je imao šest grana. jer nisu imali nikakav razum: toliko su ljudi ovde pravedni u davanju položaja. Vladar čuva kod sebe spisak najboljih drveta u svojoj zemlji. i pokazivao je znake odličnog razuma i velikih vrlina. On sadrži mnoga temeljita i korisna pravila. mora se primetiti da se za sticanje nadimka Veliki zahteva više od pravljenja deca: moraju se i lepo vaspitati. Ja se ovom prilikom sećam sledećeg nadgrobnog natpisa koji sam video nad jednim seljakom u Kebi: „Ovde leži Jokan Veliki. jer niko se ne raña sa više od pet ili najviše šet grana. a skoro kao kod Rimljana nekada. a izdali su ih ispitni karati. i dokazi o njegovom načinu razmišljanja i ponašanju koje su izdali načelnici kvartova i susedi. a ubili nekoliko miliona ljudi. matematici i filosofiji morala. da. .” Ipak. stanovnici su mi dali odgovor: „Šta misliš. pod pretnjom smrtne kazne. izmenu. i podnese jemstvo za svoje dobro ponašanje u budućnosti. O dvorskoj državi i njenoj privredi sam već nešto govorio. ali oni se nisu usuñivali da se uzdignu više uz pomoć svoje otmene sestre. nijedan zakon nije u toj kneževini ni najmanje promenjen tokom pet stotina godina. junaks voga vremena. ali ih nisu smatrali važećim ako ona ne bi dodala svoje ime i pečat ispod. koja su dokazana potvrdama o sposobnosti svakoga. iskaže zamerke i podnese ih odboru umnih ljudi koji je u Potuu imenovan u tom cilju. Mada je Rahagne obavljala tako mnoge i važne poslove. Ona ga je imala dugo.” To je razlog što sve dobre žene u toj kneževini same doje svoju decu. to čini samo na svoju sopstvenu štetu. sužavanje ili proširenje zakona: a kad ga tako pregledaju svi koji su zakonima vešti. Naslov tog izvoda je Mahalba Lihab Helit. jedan je bio dvorski podrumar. što je nešto neobično u njegovom dobu. što na jeziku podzemlja znači Kormilar države. Kad mu je supruga ležala od babinja ili na kakav drugi način bila bolesna. i tu su svakome na raspolaganju da ih prouči. ali posledica te obazrivosti je da zakoni večno čuvaju svoju snagu. podršku. Ja sam lično video moralnopolitički sistem ili izvod iz učenja o običajima i državničkoj veštini koje je napisao za prestolonaslednikove potrebe. i pre bi se mogao nazivati njenim domostrojiteljem nego suprugom. Nova uredba se prvo ističe na većnicama po svim gradovima. Razlog koji navode jeste ovaj: Ko zaluta u članovima religije ili vere. od kojih se još uvek sećam sledećih: 166 . ipak je dopuštao da njime u svemu upravlja njegova žena. u kojima je dotad boravio. jer mada je on imao priličan uvid u stvari finansija. Prestolonaslednik je bio dete od šest godina. ipak je sama dojila jedno dete koje je rodila nakon smrti svoga muža. izdavao ej valjda pisma i odluke pod svojim imenom. a one majke koje drugima daju da doje njihovu decu. Rekao sam da Kadoki ili veliki kancelar zauzima najviše mesto meñu slugama dvora. da nešto zamera zakonu koji je već objavljen. Njene način razmišljanja pun vrline i velike duševne sposobnosti su je uzvisile na taj važan položaj. ali onaj ko seje sumnju u javne zakone i iskrivljuje ih svojim tumačenjem. Možda se mnogima ta sporost čini smešnom. U zakonodavstvu se ovde mnogo laganije postupa. Imao je jednog nadzornika koji je bio j+najumnije drvo u celoj kneževini. Niko ne sme. Vladar zato uvek zna koji su ljudi sposobni da zauzmu slobodne činovničke položaje. kao što je rečeno. i koji ga je podučavao u učenju o Bogu. a drugi dvorski mesar. šteti celoj državi. kidaju prirodne veze ljubavi i duše. povesti. zašto ej priroda ženama dala grudi? Da li za ukras telu ili za hranu deci? Vaspitanje dece zavisi mnogo od kakvoće naravi dojilje i dobrote mleka. Kad sam je upitao nije li suviše težak i nepriličan rad za jednu tako značajnu gospoñu. Lako se da uvideti kako bi podzemni svet cenio Aleksandra Velikog ili Julija Cezara. U moje vreme je sedmograna udovica Rahagna zauzimala tu službu. ostale izrastu s godinama. Odmah iza njega sledi Smirijan ili nadporeznik. Posebno je čudno što da se nikome ne daje dozvola da podigne svoje kućište u nekom gradu ili selu ako ne podnese potvrde o svojoj podobnosti izdate u onoj zemlji ili onom gradu. Rahagna ima dva brata. Tu se pomno odmerava sve što se predlaže za jačanje. koji su obojica umrli bez potomaka. a pre nego što se objavi. Postoji dakle manje slobode u političkim stvarima nego u religijskim. šalje se najzad vladaru na potvrdu i potpis. poboljšanje. čak koju godinu pre smrti svoga muža. otac tridesetoro dece.

jedan postojanost i stalnost duše. jedan se može koristiti kao sudija. 2. jer kad jedan zao ili grešan čovek bude uvršćen u prijatelje vladara. Šta neko nauči u mladosti. već samo ljudska. ali nije na dobro podariti mu kakvu posebnu naklonost. drugi da ih izvodi. a drugi snagu tela. Čovek ne treba prebrzo da poveruje ni optužbama ni preporukama. ali kraj jedan gad. 7. i po njima se ravna u iskazivanju presude. Kako dobrobit cele države zavisi od nastave prestolonasledniku. Najmanje treba da uzvisi one koji najžustrije traže čast. da. I to onda objašnjavam mojim primerom ovako: Mi smo u našem dobu vidimo jednu čudnu životinju koju zbog njenog bistrog uma smatramo prilično nesposobnom. toliko je sigurno i da niko žustrije ne teži spoljnoj časti od onoga ko ne može steći čuvenje vrlinom i zaslugama. Ono je glasilo otprilike ovako: 8. 5. Sledeće je jedno veoma korisno pravilo. mora da istraži da li je optuženi ranije učinio nešto dobro. 6. malo ih je potpuno neupotrebljivih. samome sebi sam rekao: Uvod je napisao jedan dobar čovek. kad čovek ume da odabere pravog. jedan može biti sposoban da čini izume i planove. 3. čak prevazilaziti druge u tome. Neko može imati veliku moć prosuñivanja. koji su svojim protivrečenjem vladaru stalno na teretu. Taj učitelj mora posebno voleti svoju otadžbinu. a drugi kao pisar. jer niko sebe ne dovodi u opasnost zarad istine sem onog kome je dobrobit otadžbine draža od sopstvene. Koliko je tako da niko ne moli za milostinju sem onog ko je gladan ili siromašan.1. 167 . Što mnoge takvima smatraju. uz njegovu će se pomoć uzdići mnogi podjednako loši grañani i prodreti na službene položaje. kasnije postaje njegova priroda. mora onaj koji će ga učiti. i sva pravila koja daje princu. biti čovek pun vrlina i uvida. uporedi njegove dobra i zla delanja jedna s drugima. 9. on treba da smatra svojim najčestitijim podanicima. ne smatraju je svojom otadžbinom već skloništem u kome kratko vreme borave. već da odgodi svoju presudu dok ne stekne precizno znanje o stvarima. Vladar ne treba da uključi u svoj savet nikoga ko nema dobra i nekretnine u njegovoj zemlji. Nijedan se grañanin ne sme smatrati potpuno nesposobnim. jer njihovo dobro je neodvojiva od dobrobiti države. Jedna od najvažnijih regentovih dužnosti je da svome nasledniku na prestolu obezbedi dobrog učitelja. ali ga ja ne bih mogao preporučiti zbog uvredljivog primera kojim je objašnjeno. Kad nekog optuže za neki zločin i vladar bude ubeñen u to. Vladar mora najmanje verovati onima koji mu se najviše dodvoravaju i često se viñaju na dvoru: oni koji se stalno i nezvani vide u predsoblju. nije Stvoriteljeva krivica. dok oni koji u državi nemaju nekretnine. moraju imati za cilj da mu utisnu ljubav prema njegovim podanicima. One članove saveta. ili su nešto zlo učinili ili im je to na umu. 4. neko duhovitost. ali koja nam je zbog svojih hitrih nogu veoma korisna. Kad sam pročitao taj odeljak. Za neko kratko vreme se mirno može poslužiti uslugama nekog zlog čoveka ako je taj veoma voljan za neke poslove. i da u njim ima poverenje. jer ne istraže pravilno snagu i sposobnsot svakoga. Niko nije toliko glup da se ne može ni za šta upotrebiti.

I još manje se valja čuditi opštosti te greške. Ja se. Epigr. Onaj ko priznaje da je pobeñen. tako da se i sa svim predivnim testimoniis181. Glavni školski Praeceptum179 je ovaj: Brani se kao muško i ne dozvoli da te tvoj protivnik satera u ugao. n. i više reči nego materije180. Ovome bih dodao još dva čudna primera. izgubio je. može biti da ga je upravo zato zavolela. I.MORALNA RAZMIŠLJANJA O odustajanju od svojih shvatanja Libr. e. 168 . („Jedan sveti školski zakon nalaže da doktorant na odbrani doktorata treba da napusti aktedru kao pobednik. Propis 180 Predmeti 181 Svedočanstvima 182 Potvrdu 183 Grčki filosof. Ali je nesreća to što da one studije koje nas čine ljudima. Jedna ugledna gospoñica po imenu Hipparchia tako se zaljubila u ciničnog filozofa Cratesa183 da je preferirala njega u odnosu na sve lepe. godine p. Ali onaj. i zato mu je potrebna drugačija informacija. sa kojima se izañe iz škole. gde se više uči mačevanje nego dobri običaji. živeo oko 300. qvem nemo protest convincere verbis: Victum se fassus. M. I kome može biti od koristi da postane učen na takav način. ne čudim tome. 158 In disceptando lex sacra scholastica mandat. Ono što se rekomandira omladini koja uči kao vrlina. EPISTOLE Čudni brakovi EPISTOLA LXXXIX Upućena ** Čudiš se kako je jedna tako lepa gospoñica kao N. i da se uda za jednu osobu tako loših kvaliteta o kojoj se ne može reći ništa drugo sem da je jedan od najvećih pušača duvana u zemlji. a jedan iz nove istorije. mogla da zavoli gospodina M. te želja da se kaže poslednja reč. i na isti način da se mnogima dopada ono što je drugima odvratno. i zapuši svoje uši pred najjasnijim dokazima sve dok stojiš za cathedraom. koji je svim svojim pacijentima izdao certifikat182da su zdravi iako nikoga nije izlečio. koji se tako ubijaju tako što do poslednjeg daha drže ono što prvo zagrizu. treba da im se predstavi kao najodvratnija greška.” Meñu mnogim manama koje se meñu ljudima shvataju kao vrline. victor abit. I tu se dogaña ono što se dogodilo jednom odreñenom doctoru. samo se površno traktiraju u školama. jer u školama se ona utuvljuje kao glavna vrlina: i zato Doctor Diaphorus178 nije umeo ništa pohvalnije da kaže svome sinu Thomasu sem da bi pre dao svoj život nego što bi odustao od jedanput izrečenog mišljenja. N. jedan iz stare. Takva se informacija može uporediti sa onom koja se daje engleskim buldozima. koga niko ne može ubediti rečima. odlazi odatle kao pobednik. Jedan čovek je drugačija kreatura. što je na drugom danskom jeziku: neka ti sujetna ambicija bude draža od istine. naprotiv. ipak ne zna mnogo. 178 179 Iz jedne scene iz Molièrove komedije Uobraženi bolesnik. jer može se videti kako se mnogim ljudima više sviña pušenje nego sveže meso. Vincitur at. jeste i jedna vrsta krutosti u odbrani shvatanja. Papile. descendat Praeces victor ut ècathedra.

Mogao bih navesti brojne druge primere takvog iskrivljenog ukusa. Zato se i kaže da promenljivi ukus prouzrokuje da se svaka gospoñica uda. Ostajem tvoj etc. može izraziti saučešće zemlji. Ratovima i procesima obično se ništa drugo ni ne postiže. po treći put se upustila u brak sa jednim običnim matrozom. ali dobija jadnu i nezdravu utrobu. Jedan drugi primer iz istorije našeg vremena jeste visokorodna dama184 koja je osećala nesavladiv prezir prema svom prvom suprugu185. a Turin ili Šamberi će se smatrati glavnim gradovima Evrope. ili sa balonom koji se naduva i rašiti. Roditelji su zamolili Cratesa da je odgovori od takve namere. tako da se Savoja može uporediti da čovekom koji se spolja deblja. i opšti mir je sklopljen. a nakon novog braka186. zadržale ono što su imale i pre nego što je rat počeo. ali zadovoljiću se ovim dvama: zato me ne čudi kada čujem da se govori o čudnim brakovima. što je on i učinio: i. mora prihvatiti tu prljavštinu i taj bedni život. I to sam čuo iz njenih sopstvenih usta kada sam bio u njenoj kući. advokat ipak uvek dobije nešto. 189 Rat oko nasleña švedske krune (1701-13). Savoja će postati moćna zemlja hrišćanstva. mada je meñu svim podanicima kraljevine on bio najistaknutiji i čak najgalantniji gospodin. ako ne dobije Cratesa za muža. i to je trajalo sve do razvoda koji je sledio. jer. kod nje potpaljivalo ljubav i zadovoljstvo. u kojoj se ne vidi ništa drugo do pusta mesta i osiromašene stanovnike. postaće i najsiromašnija. 169 . nasuprot tome. vanbračnom sinu Fredrika III. koja se nalazi kraj pristaništa skele u Falsteru187. Tako da izgleda da je upravo ono što je drugima odvratno. čime su sukobljene strane. već obuče prnje ciničareve i posvuda je kao prosjakinja lutala zajedno sa Cratesom prateći njegov život u svemu i nije se libila da javno čini sve one nepristojnosti i da se podredi onoj poruzi i preziru koje cinična filosofija nosi sa sobom. 184 185 Marie Grubbe Ulriku Fr. pa se u to uveriti. Gyldenløveu. ako se pri sklapanju mira može čestitati regentu. njena ljubav je otišla tako daleko da je obznanila svojim roditeljima da će. mada sukobljene strane ništa ne zadobijaju. tako se. Jer. živi mnogo zadovoljnija nego u prvom braku. pošto su njegova nagovaranja bila uzaludna. on joj je pokazao sve svoje prnje i bedu govoreći da ona. Jer i sa njima je kao sa hranom i pićem. pošto je uvećao svoju zemlju. pa se na osnovu toga može izračunati da. 186 Sa plemićem Palleo Dyreom. 188 Kraljevina koja je obuhvatala jugoistočnu Francusku i severozapadnu Italiju. sa kojim. Učinci ratova Epistola CCCLXXX Upućena ** Sad je rat srećno okončan. ali nisam mogao da gledam tu zemlju bez saosećanja. pošto su zemlje ispražnjene od ljudi i novca. kod kojih neko nalazi užitak u onome što kod većine prouzrokuje gañenje. Dovoljno je pogledati nabrzo vreme od 100 godina. kao što će postati najmoćnija. Ja sam sam nakon prošlog rata oko španske sukcesije189 proputovao kroz Pijemont i Savoju. a to su rasturene tvrñave i razoreni gradovi. svaka hrana pojede i svaka knjiga pročita. Iz toga se vidi da je Savoja svim mirovnim traktatima zadobila komad tla i druge prednosti. jer sam svugde vide tužne tragove ratom steknute prednosti. 187 Zgrada Borrrehuset kraj Grønsunda. ali je prazan iznutra. mada svakodnevno loše postupa sa njom. koji je takoñe imao nesrećan kraj. Ali. Jedino je Savoja188 od toga porasla: Ona je nekako kao advokat ili prokurator u velikim sukobima.otmene i bogate prosce: da. uvreme kada je njen muž bio u arestu zbog krivičnog dela. ako svet opstane još 1000 godina i stvari se nastave istim tokom. sama sebi oduzeti život. ukoliko želi da bude njegova supruga. Na to se Hipparchia nije obazirala. po njenim rečima. a troškovi procesa se naplaćuju od obe strane.

time ne mogu ništa iskazati. Jer prilično je sigurno da bi. koji se uz svoju heterodoksiju197 bave i mnogim korisnim stvarima. jer primećujem da trivijalni196 spisi izlaze na svetlo dana. Četvrti tom (1748) 192 Javna cenzura 193 Najtežih stvari 194 Preporučujem 195 Ureñenje iz podzemnog sveta . Ja sam smatram da se sloboda pisanja sme dozvoliti samo onima koji su dosegli zrelo doba. ostale često skrivene da su cenzure svugde bile uvedene. pa bi i žito propalo s kukoljem. koje se smatraju ukrasima jedne zemlje. Clericus. [Cenzura]191 Epistola CCCXCV Upućena ** Jedan švedski gospodin. ostali skriveni da ih moljci prožderu. Ja sam često rekomendirao slobodu pisanja i smatrao publiqve censure vezama i okovima učenog sveta.krivoučenje 170 .Tako da podanici mogu da kažu rečima epirotijskog kralja190: Ako mi nastavimo ovako da pobeñujemo. kako političkih tako i moralnih. Montagne. Ja zato aprobiram194 ureñenje iz podzemnog sveta195 u kome je propisana odreñena starost za takav poduhvat. koji je putovao kroz grad i počastvovao me svojom Visite. i ja sam se u to uverio jer sam u kratkom vremenu video mlade osobe kojima još ni brada nije izrasla. 190 191 Antički kralj Pir. njihovi manuskripti. 196 Trivijalni . Grotius. i naprave inskripcije i podignu spomenike svome pobedničkom regentu. ali da je pluralitet bio protiv. I u toj se. Rekao je da je zajedno sa mnogima drugim zastupao prvo shvatanje. kad bi publiqve censure bila uvedena u drugim mestima u kojima su Erasmus. ispričao mi je da se u Švedskoj raspravljalo da li bi bilo dobro dopustiti Autores da slobodno pišu kao u Engleskoj i Holandiji ili da da se ostane pri običaju da se spisi podvrgnu publiqve censure192. O takvima valja reći kao i David: Nek ostanu u Jerihonu dok im brade ne izrastu. mada se takva sposobnost može meñu mladima naći. Protiv ovoga se svakako može navesti da poneki mladi ljudi tako ranu sazru da čak i zelenom dobu steknu dovoljno pažljivosti. ipak se čovek oseti pogoñenim kad mlade osobe agiraju učitelje u važnim stvarima i kad žele da reformišu svet pre nego što su naučili da ga poznaju. navesti argumenti pro et contra. ako stanovnici ispevaju ode. a mnogi izvanredni moraju ostati skriveni. S jedne se strane može reći da se mnogi loši i srdnje vredni spisi time sprečavaju da izañu na svetlo dana. Ostajem tvoj etc.jednolični 197 Heterodoksija . s nama je gotovo. ali je to toliko retko i.Holberg ovde upućuje na svoju knjigu Putovanje Nielsa Klima u podzemni svet iz 1741. a sa druge se strane može reći da bi mnoge divne knjige. kako se laćaju pera oko najdelikatnijih materija193. Ostajem itd. Zato je verovatno da. kao i u većini drugih materija. Ja inače nisam nešto posebno za uobičajene cenzure. Bayle i odreñeni drugi veliki ljudi živeli. Prvi put štampano u Epistole.

Ali. Ja samo želim da se gospoda žurnalisti zadrže unutar svojih granica.[Književni prikazi] Epistola CDXIII Moj gospodin piše da me ne može podržati u onome što sam napisao o novinarima u jednoj od mojih poslanica. kojima mnogi dopuštaju da se vide u tim presudama. kada se vidi kako se ti sudovi osnivaju po svim gradovima i selima. koji nije samo velikim delima. tada su. kada su obavešteni da je autor spisa Mr. Osim toga. 198 199 Časopisi sa prikazima Sposobnošću 200 Strastima 201 Spis pruskog kralja Friedricha II s Voltaireovim predgovorom. 203 Novinarima 204 Sudove 205 Slovima 206 Javno zaposlenim prikazivačima. i koji se cene koliko i Clerici Biblitheker202. osim toga. i od kojih ni najveći kritičari nisu osloboñeni. Voltaire. nedeljno ili mesečno. korisni za sve osobe koje studiraju. ipak ne mogu imati vremena da egzaminiraju ni deseti deo knjiga koje prikazuju. i da se ne prihvataju da kritikuju sve spise. koji niti treba niti može da uradi ko drugi do pisac koji je iskusan u datoj materiji. i izvodi koji se odatle uzimaju. kada ovako govori o nouvellistima: ……………………………………. i da se ljudi nasumice bavi. Pomenuti novinari se ipak oni. da je dobro ukoričena. da se prodaje za takvu i takvu cenu. Ja ću navesti samo ono što mi je nedavno došlo do ruku. a meñu kojima su mnogi mladi i upola učeni muškarci. premda bi mogli. ja hvalim one koji su se prihvatili toga da pišu za žurnale. Ja. a da i ne govorimo o pristrasnosti i onim pasijama200. Loše je ako se on pozabavi čime drugim. prikazivanjem svih spisa koji se izdaju. novinari taj spis dizali u oblake i smatrali ga majstorskim delom. naprotiv. Za to bi se mogli navesti bezbrojni primeri. koji sada vrve po većini evropskih gradova. kako je objavljeno da ga je sastavio jedan regent. Prikazati jedan jedini veliki spis jeste veoma težak rad. koji razume kritičku veštinu. koje sam u jednoj od svojih prethodnih poslanica iskazao. ako će se aplicirati na novinare iz našeg vremena. i. I prilično je sigurno da bi mnogi spisi bili drugačije prikazani da ih nisu izdali odreñeni knjižari. Kada se poznati spis pod naslovom AntiMachiavell201 pojavio na svetlu dana. tako da niti mogu ili se usuñuju da donose nepristrasne i pouzdane sentence204 . Ostajem Vaš itd. pomoćnici knjižara. i koji ima vremena i prilike da detaljno egzaminira pre nego što donese presudu. najbolji novinari su bili i dalje jesu u službi knjižara. mada mogu biti obdareni nužnim kapacitetom199. On takoñe treba da poznaje firmu knjižare u kojoj se ona prodaje. već i retkim genijem stekao ugled u Evropi. koji su danas od najvećeg ugleda. a posebno za one koji nemaju priliku da pribave sve te spise. Bruyer zato ne greši. sa svoje strane. tako da samim tim nisu u stanju da izreknu nepristrasne sudove o knjigama. da je od dobrog papira. To je istina oštro rečeno. da je štampana kod Cramoisyja. 171 .. Ja to ne sporim. koji prevazilaze njihove sposobnosti i snage. 202 Dela koja je izdao Clericus. ne može se to posmatrati drugačije do li kao zloupotreba: Jer mora s zaključiti da takvi prikazivači. ja samo želim ukidanje zloupotrebe: Što mislim da se najbolje može rešiti onim sredstvom206. s takvim i takvim karakterima205. Obaveza jednog nouvelliste jeste da objavi da se jedna takva knjiga pojavila. pošto smatra da su žurnali198 u kojima se objavljuju novi spisi. ne želim ukidanje učenih novina. a preuzme na sebe da kritikuje knjigu. isti ti novinari ne samo govorili o delu sa hladnoćom već i skroz ismejali njegovog autora. I kada se to tako dogaña sa velikim nouvelistima203. šta se onda može prosuditi o mnogim malim. ali kratko zatim. koji se izdaju tokom godine.

a svraka sedi na svojoj motki. ti lenčugo nijedna. stvorio jedan biser koji više vredi nego hiljadu jaraca. anis. što se stalno izležavaš na istom mestu. roñako! Corno --. često ostvaruju najveće stvari na svetu. Odmor kraj tog izdana. naš mali doručak spremamo: crno vino s anisom207 i tek odstreljena bekasina. A ostriga mu na to odgovori: Dragi moj gospodine! Dok si se ti neumorno kretao i bavio se poslom koji nikakvog cilja nema. slušaj! Daj nek se žar za kafu u ćumur onde dole pretvara! 207 U izvornom tekstu „pimpinella”. Kokot po krovu skače i kao što kokoš krilo trebi lasta svoju glavu zaranja. 172 . ja sam. kako te nije sram. basna Jarac i ostriga Jedan jarac ugleda na obali ostrigu kako leži na hridi i zija. u našim korpama popunim ispražnjene po travi se kotrljaju i oseti kako dah divno miriše! Tvoje vino za ručak iz čaše ćemo izručiti s razdraganim izrazom. roñako! Divno se po polju sjaji čas ždrebac s kobilom i ždrebetom. Jarac onda reče: Fuj. 82 Ili neočekivani oproštaj objavljen na doručku kod Ulle Winblad jednog letnjeg jutra u zelenilu Pastorala posvećena Kralj. koja se koristila kao začin u vinu. najčešće Pimpinella anix. Ulla. a pokatkad se jagnje usudi da bleji. čas bik se čuje kako riče. Sekretaru Leopoldu Odmaramo kraj tog izdana. Carl Michael Bellman Epistola br. koji delujem sasvim besposlen i koga ruže za učmalost. koji se najmanje kreću i koji su najmanje uzvrpoljeni. poslušaj našeg roga jek.Roga jek. i Pimpinella saxifraga. A ja sam danas već prešao nekoliko milja po stenju i kamenju i krećem se neprekidno od jutra do večeri. biljka. Basna pokazuje da se mnogi ljudi ničim ne bave i da oni. Podigni lonac. bedrinac. Kakav zvek butelja.MORALNE BASNE 106.

213 Na tabli se kredom zapisivala veresija.Što oko naše najviše dira. tvari. kako ovu kupolu hiljade cvetova raznih krasi! Corno --.Divno se po polju sjaji ono208 što oko najviše dira. ovde upotrebljeno kao uvreda. ti i ja! Kliknimo. Jezički nejasna rečenica. Duvajte. zgrabi u ovom času pića svoju čašu ko i ja! Nebo. muzikanti.I znoji se u trudu. 210 Zaloge ljubavi: metafora za decu staronordijske boginje Freje. Corno --. gle. Ullini amaranti214 208 209 U originalu ämnen. Eolovim dahom s brda i litica. ali bi se ovde teško uklopila. 211 U najbližoj krčmi? 212 Opasna mitska životinja. Nimfu. danas veresiju do dna table piše213. Ponekad kašikom prespe preko gomile vrhnje saspe. Ulla. malene zaloge ljubavi210. ali veoma rafiniran prikaz igre seni i vetra u lišću. gle. s kod krilce kida.Hiljade cvetova raznih. Zgrabi. tek se ohladilo. devojke. Braćo i sestre. Corno --. kako hita i znoji se u dragom trudu. flor se na grudima nadima dok tortu s bademima seče. kako ta kupola svežim listopadom povezana širi ravan u gaju raštrkanim stazama i prijatnošću! Bajno tu lišće šumi u crnim vihorima sivim i svetlim. ta bazilika212. Kliknimo. meñ zvocanjem matorih tetaka. kako hita i tako vredna u svom žaru čas jaja čas maslinke na ružičastom tanjiru nosi. drveće senku krza pod dahom i duvom oblaka209. pevajte. 173 . Nimfu. po značenju u tekstu najbliža joj je reč motiv. gutljaj tek kraj diska211 i pro secundo jedan još uz to! Krčmar. Nebo. Jedno pile onde.

isto još. tj. članovi reda Amaranata. sina boginje ljubavi. stari moj. ali je Bellman verovatno izabrao duži oblik zbog rime.Svaki usta plaknite! Najzad u zelenilu moj ćeš poslednji oproštaj iskusiti. kucnu čas! Odbaci štaku. krasan joj je smijeh! Misliš da ti je predubok grob? stresi jednu ljutu još u drob. jednom još. gle. 216 Smatra da je dužan da istog časa plati svoj dug prirodi. A ti što dižeš urnebes s medaljama se ponoseć — pripremio ti tesar lijes i blanja daske već. pre svega Ullu) na oproštajnoj zabavi. Ulla stajaše po poslednji put kao nevesta. čini što ti rijeh: pod ruku daj se vili toj. ljubavnici. i svaki od vas usta hladnim plaknite!215 Corno --. uz svih instrumenata zvuk! Fredman se u trenu vide zarad prirode izgubljen216. dvije još pa i tri pa ćeš mrijeti veseliji! Ti s bukarom i s bačvicom što voliš dobar zalogaj — tvoj sprovod je na putu svom u neki crni kraj. Doñi.218 Najzad u zelenilu. 218 Pesnik moli Kupidona. ovde bi se očekivalo da stoji „amanti”. Ulla. da vrati svoj život koji je dobio samo na pozajmicu. 217 Kloto je jedna od suñaja. zbogom. možda je reč o dugmetu koje iseca iz haljetka da bi njime platila Haronu prevoz za Fredmana. Corno --. Bože srca! Frejin rod nagradi Bahovom odorom.svekolikih vrsta! Duvajte. Pesma uz obed Svi ostavljamo skok po skok taj Bakhov pir uz pjesme glas kad Smrt nas zovnc: Doñe rok. 174 214 . ti mladi. moja lepotice.Poslednji put kao nevesta. muzikanti. Kloto čisto iz haljetka dugme jedno odseče na Haronov poziv217. moj kume. da ovenča vinovim lišćem svoje roñake i obožavaoce (Frejinn rod. u stvari. Amaranti su. 215 Rakija se inače često pila zagrejana.

A ti što čuvaš svoju čast dok prijatelje grdiš vijek. što tresuć glavom učenom prot paklu vodiš rat. ne daj mu vrč i viknu: Dost! gubi se do si zdrav! Misliš Ud. uz odar stojeć. i ti sa zlatnom knjigom tom. A titule što skupljaš ti da pozlatiš za prošnju štap. jadni sin ne može platit kap — a ti što bijesan. Misliš itd. ti ne pozdravljaš domaćina premda ti viče: Pij! Ma komu treba takav gost? najuri ga i rod mu sav. mizeran proklinješ zipku. kog budi zvon u rani sat. svejedno svaki dan si pjan dok piće toče još. 175 . dok ti što šutiiš kao smrt. nek živi suparnik! Misli! itd. život loš. klevetat ti je prava slast — to ko za šalu tek. daj začuli meni sad — Misliš itd. i ti što svilen kušaše Klorindin zagrljaj. A ti što nemaš načina na povratku iz svijeta. Misliš itd. na škrinji škuda počivaš. Ti koji trublju slušaše kroz mnogi krvav okršaj. premda si s njima piti rad. posrko si im čaša pet.Misliš itd Ti što se samo mrštit znaš za katancima cijeli dan. a zaključan ti stan — a ti od ljubomore žut što kršiš sve uz bijes i krik — daj ispij vrč za sretan put.

I vide ona čuda u Prirodi. Duboko je za moja osećanja bila mrtva – Stiže onda s visina jedan dašak. Oko prostora se nova Nebesa raširiše. Ali živo mi do uha stiže Visokih Sfera harmonija. Ne samo nisko u dubini doline. 176 . što Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. (Prepev ove pesme Ivan Slamnig) Johan Henric Kellgren Novo Postanje ili svet mašte Ti. kažider? Pohvali gazdu još za kraj! jer svima nam je isti smjer. Na brdu se harfe Anñela čuhu Iz dubina tamnih duša krik. I svetlo stiže. daj! Al jednu još natočimo u pohvalu domaćice! pa tu do groba skočimo uz sjaj večernjice! Misliš itd.Je 1’ sve u redu. pa hajdmo — do dna. I svetlo i život na svetu ponudi. Mrtva je Priroda pred mojim očima ležala. Sve uze crte lika prepoznatog. Što nikad Razum ne slutiše. I Lepota se diže i nasmeja. Ne samo veličina i sposobnost I sjaj i prostor i kretnja. i život nasta. I Zemlja novu odoru navuče. Iz Božanskog plemena izrasla. I Mašta i Genije se probudiše. Po polju se čuše smehovi mira. Tad se duša moja nañe Nebom roñena. I samo visoko na liticama. Jedna duša u krutoj masi plutaše. Jedan glas koji se do mog srca probi.

večno isti. Ti pustinje cvećem odevaš. i traži što joj treba.Užas se šunjaše po tmurnoj dolini. I traga kroz zemlju i nebesa 177 . čiji pečat Postanju opčaranost nosi. I gaj šaputaše o zadovoljstvu I šuma uzdisaše o bolu: I gnev beše u valima mora. Šta si ti? – prelomljeni zraci Hilmine slike u mojoj duši. Ti bezdna svetlom puniš. I prah ruševina opčaravaš. I nežnost u šumu izdana. U svemu se lik tvoj preuzet vidi. Osvetom se strele munja oštriše. I Zemlja se u Hram uzdiže U kom je ona Božanstvo. – O. I kad moja misao zaneta luta I hrli. Tvoj pogled se s pogledima dana meša. tajno genija. Ona je to u mojoj duši. I veličanstvenost u plamima sunca. I kedar jedno čelo diže. Tvoj glas pesmu slavuja steče. živo poimanje stvari! O. O. Za mene kad prirodu slikaš Nebesima svetla i dobra. I stid u sjaju meseca. večno nov! Tvoj rast bi ljiljanov rast. Tebe u miomiru ruža dišem I zapadni lahor tvoj hod ima. Hrabrost protrese ruku orkana. osećanja! Ko te je shvatio. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. Lepoto? – niko Sem onoga što zna da voli. I cvet otvori jedan zagrljaj. I ne dovoljno – ti sam užas obraduješ. i njegov Sveži sjaj od tvoje puti nasta. Ti.

Pomisao na tebe iz njenog me zagrljaja istrže. tako divan i tako sjajan. na Dvoru i u Gradovima. od maslaca i piladi. Ja samo tebe na svetu vidim. Kraj kreveta stajaše sto na kome taj čovek duha svoj doručak već spremljen nañe. Ali citra samo tvoje ime nauči. I pitam. Ti si tu već pre mene. Zaludu od pogleda na tebe sklonjen. Ti. Anna Maria Lenngren Mučni svet Našeg sveštenika ovih dana videh jutra jednog dok još u krevetu beše. izmoreno prostrt izmeñu dva čaršava. što od Lepote i Prijatnosti Čistu i nebesku prasliku daješ! Ja tebe videh – i od toga dana Ja samo tebe na svetu vidim. I sve ih u tvom pogledu nañoh. Ali skretoh na staze kojim ti hodaše. Ja htedoh da visine Časti dosegnem. Ja htedoh da blaga Sreće nañem. njegove oble ruke mesa i srži imahu. Ja krenuh da pesmu o Junacima započnem. U Zamku Kraljeva.Za Tvorcem blaženoga praha. ka podvaljku se dizaše. Ja krenuh da dubine Razuma spoznam. I. kad moja noga u kuću kroči. Samo mi se misao na tebe pruža: Na tvoje tragove uspomenom povučen. Ja meñu hiljadama samo tebe vidim. Njegova uvaženost na stvar preñe i liker nañe baš žudna njega. 178 . okrugao kao brdo. Obrazi mu imahu boju ruže. u kom liku treba Nežna. i dobra i vedra i blaga Našu najveću ljubav dostojno ceniti? – Onda mi se On u tvojoj slici ukaže. a stomak.

221 Koridon – pastirsko ime. i belim nogama i zelenim butinama. Na jednu Gluckovu melodiju. 179 . pod senkom drveća. U lanenoj bluzi kratkih rukava čistu i pravu.I kako sad pokaza mnogo truda s gutljajem za gutljajem i grizom za grizom. 222 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1797. I zdravlje u mojoj krvi. 220 Pastirski štap. što povremeno preko ograde skaču. inače uobičajeno ime za pastirice. U duši zadovoljstvo prebivaše. to je idila. S crvenom trakom u korsetu I mnogo ruža na houlettu220. Svaki čovek dobar beše. šta je naš bedni život? Stalna borba protiv greha i taštine. Jednu Dafne219 sa šeširom široka oboda. Na mojim usnama beše šala. Ovčarski pas i stado ovaca. Dečaci222 Sećam se tog divnog doba Sećam se kao da juče beše. – Šuma. I perjem na svom štapu – i zlatastom kikom kose. daj mi Tvoju snagu u ovome mučnom svetu! Jedan način pisanja pastorala Smesti pokraj reke. Toliko istinita i bezopasna da bleji. livada. polja. S flautom u ruci (flauta je nužna). Kad greh tek veštica beše I tuga namah nesta. Kad nevinost i mir Moj trag verno pratiše. nimfa koju je Zevs pretvorio u lovor da bi je zaštitio od Apolonovog gonjenja. Kad sve sem lekcije svoje Ja lakim i vedrim smatrah. po helenskoj mitologiji kći Geje i rečnog boga Peneja u Tesaliji. on se opet spusti na meko uzglavlje i uzviknu: Veliki Bože. povremeno hodaju Pod voñstvom pastira pokorno i sigurno: – Gle.grčki lovor. sunce i proleće. Jedan Koridon221 koji se zbunjeno smeši. koja se bar razume. Gospode. O. Izgleda srdačno jadno i drag. 219Daphné .

Istina se od nas ne skrivaše I za zaslugu i za grešku. Radost što je prut prekide. Gde često junakom beh U igrama i utrkama. vedar i razigran. Odmah mi dragim bratom posta. U radosti i razdraganosti Onaj što meñu nama hitrom decom Najdalje loptu baci Najfiniji beše momak. Seljačići i baroni Svi mi behu isti. Naša mlada srca nas boleše Na grdnje i kazne Što ih drugar iz igre dobi. O lažnosti i izneveri Ja ništa još ne znadoh. Svaka devojka moja sestra beše. Svaka žena moja majka. Kako se vreme promenilo! 180 .Svaki dečak. Ali moji drugari iz mladosti. Nepristrasnost beše tu Uz najmanje kuglanje. Hiljade čilih skokova Na svežem vetru leta. Kako se tek naša žalbu ču. Nikakve razlike meñu ljudima Ja ne videh u danima sreće. A grof promaši. Za duge potmukle svañe Još ne znadosmo. S leptirima na šeširu I purpurom na obrazima. Sećam se slobodnih polja Koja tako mnogo puta premerih. Kad šamar puče I bes sa njim proñe. Moj jedini kolačić S tužnim drugom podelih. Najritaviji dečak Našom presudom nagradu dobi Kad kralja pravično pobedi. U svakom drugu iz izgre Vernog videh prijatelja.

I sad se oko hrane gložite I oko titula tučete. Žutu put i šarene trake. Po putu životnom oprezno hodaj.Ja vas više ne znam. moja Beti. Nastanjen pametnima i budalama. Previše sumnje raña mržnju. Stigla sa da prerasteš svoju lutku. Od tvoje brižne nežne majke Primi za svoju budućnost ovu pouku. Nekadašnji dečaci. S četrdeset na plećima U mukama se hodate. On je ono što oduvek jeste. pametnu staricu. ako stalno hoćeš da slušaš. Vi više ne znate mene. Ali s vedrim i časnim razumom Beti će ih sve pobediti. Naš svet. ipak je Najbolji svet što ga imamo. Opreznost. Našem Polu je to malo potrebno. – Pa šta to ta sluškinja daje. Ne čast o svakom muškom srcu. Ali ne veruj u sve zlo što ljudi kažu. Vi ste postali ljudi od države. Čitanjem ne arči vreme. Napolju u svetu što ga jedva vide Mnogo se sudbi zbiva. Previše poverenja bol kajanja: Ne zamišljaj u svakoj ruži trn. Izaberi. Nekolike reči mojoj dragoj Kćeri da je imam Moja draga Beti! sada si velika. talno osetljiva radost Sve je mudrosti zbir. Teško se uz strminu verete Gde Zamak sreće stoji. 181 . Tako tražena u svim zemljama? – Hladno srce pod zvezdama. I pomno promišljeno ima Više prava na smeh nego na suze.

Šta! kad bi knjige to mogle dati? Moje dee. Ali ako te lektira zabavlja. ljubav. Gledaj red. Beti. U časti toga da budeš žena. I čast. jeste jedna knjiga. Nauči da dobro shvataš njenu vrednost. I spoznaj svoju vrednost. Oplemenjen razum. A znanje kod našeg pola Treba da spada samo u naš nakit. I seti se da najčešće od glupaka Mudar neku mudrost nauči. Ali ne po tonu načitanom. poštuj pravila. Beti. Učena podsuknja (to je iskustvo) Ubodu satire ne može pobeći. Gledaj tu ženu u krugu kućne ©to zna svoj pravi poziv da obavlja. Poštuj Beti. Suvišna pamet se ne oprašta. Prijatnost je s Trudom u rodu: U korisnu dobrotu uloži svoju čast. prosvećena duša. Neka časnost u tvojoj odeći Postane očita slika tvojih navika.A ako ćeš čitati. čini to kratko. 182 . U društvu praznina ogovaranja leti. Ne daj nikada da te taština sludi. Svaki čovek. Jer od besmislica se beži. moja drugo. blagost. Ali ne sedi zatvorena kao zagonetka. zahvalnost Njen život i uspomenu na nju prate. On će ti dati dosta za misli. Ne traži da muška dela dosegneš. jednostavnu poruku ukusa. trudoljublje Cveće njeno tragove nogu prekriva. Dobro! u oplemenjivaču tvoga bića Pusti je da se smerno kreće. Svi ukrasi do kinñurenja doterani Samo su slika jedne lude. Da ti sos ne pokipi. Prati. dobro svet prouči. U potpunosti zadovoljna čašću Da časna majka i supruga bude.

takvi poslovi nama ne priliče. Naša politika toaleta.Biraj izraze bez nezgodnih izbora. ne drži govore. kako uz jadnu reč dalje. Ali. Iscrtaj svoju šaru prema uzoru. čovek se smeje duhovitom. Beti. Jednom nañe da je život teret. svojim trakama. Onda jedna druga lenština smisli Da vreme igrajući karte ubije. Udati se – nema teme koja se U maksimama više može terati. Pazi da presude ne donosiš. Ostani pri svome ñerñefu. Bog zna. I veruj mi. Primeti kako je pogled Lepotice oštar. Jeste. dete. Nerado tu zabavu biraj. Ne. Daj oštrici šale svoj fini lik. Gracije se u bekstvo daju. Primeti. I govori. tupa duhom i telom. veruj mi. Koja. sa delatnim životom I duhom i osećanjem nespojiva. Nedaj nikad da ti oni duh zbune. Od truda da karte srećno baci. mada po običaju i tonu nije štetna. dobra Beti. počuj i pamti Jedini savet koji mogu da ti dam: Onaj muž koji ti bude pripao (Zapamti tu veliku tajnu!) 183 . meni izgleda da vidim Kako joj malje po bradi niču. Kad se jedna žena silno trudi Da upravljanje Državama preispita. Oprezno još izbegni Sve brižno po novinama traganje: Naše domaćinstvo je naša država. Ne možeš zamisliti kako nas to ruži. da narodom i zemljom Uz božju pomoć bez nas upravljaju. Ali poštovanje prema dobrom gaji. Rečima što prijatno iznenañuju. Jedna lenština. Ti ćeš da se udaš – i onda će tvoj muž Sa zahvalnošću moje učenje da pominje. Ali seti se.

Moje dete. Gospodin Pastor svoju najbolju periku. I ja se svome vezu vraćam. 184 . – Sad je moja mala pouka gotova. Sad se prašina po dnevnoj sobi i sa portreta briše. život tako brzo leti. Beti. 223 224 Prvi put štampano u listu Stockholms Posten 1803. uživaj u sreći života uživaj. Primi zbivanja i sudbu lako. Ali obaveze života ne zanemari. Moja Beti. Praoci otmeni meñu njima. Ako ne – tad budi iz besa. Ona želi da svoj kuvarski razum uz poštovanje pokaže Sjajnim posluženjem i hranom. pa ti neće biti teške.Budi blaga ako blagost zaslužuje. I Sveštenici s Biblijom u ruci. Ona nam čini lice blagim i svetlim. Ona vlada brigama i vremenom. Nek ti u srcu mirna savest vlada. Da. Ako. 225 långkoft Vrsta mantila ili ogrtača sa rukavima koji se nosi da visi preko haljine. I. Pastorica sa svojom se kćeri Lovisom savetuje Kako da postave i činije srede. uz ono malo što učinimo. Mi smo za nas srećni. Pastorica svoj dugi svileni mantil225 navuče. ovde jasno dobrog kvaliteta. Sebi ne damo da radosni budemo? Nek buka i zabava Po tuñem sudu na radost bude! U tihoj zabavi ti je nañi. Grofičina poseta223 Gospode kakva jurnjava i napolju i unutra! Kod Sveštenika kakva galama i ribanje! Poruka je stigla da milostiva Grofica U podnevnu posetu namerava doći. nattyg Vrsta ženske kape sa faltama koja se vezivala trakom preko glave i nosila noću ili preko dana za obične dane. Nek ti se zadovoljstvo u kući nastani. meñu nama. to je način Da i u starosti izgledaš mlada. Matrone s kapama na glavi224 i zategnutim korsetima. Kakav užas. kakva nenadoknadiva šteta.

Stalno kaftan i kragnu ispravljajući. Ovakve složenice kojima se izražava učtivost sreću se u kitnjastom činovničkom stilu. Kolačići s maslom i krofnice i pontak229 i činije Vreme dobrano odužiše. Reče da je meso s miroñijom divno i mlado. Gospodin Pastor im u susret ode. 228 Kuče koje najčešće drže u krilu. Sve bogato. Visokorodni gosti. U dnevnu sobu visokorodni stranci uñoše. s naklonima i ponizno. S nožem u pečenju i znojem na čelu. I malo se sama jelu predavaše. Istače kolač od sira i s Lovisom se našali Povodom učenog domaćeg pomoćnog sveštenika. kako ste se samo potrudili! Posluženje pastoricino blagoizvoleše pohvaliti. jednostavnija crna vina. Grofica onda snishodljivo milostivo reč uze: Bože. A Gospoñica. Na stepenicama s poklonima čestim i dubokim Stajaše Sveštenikova gospoña tako vedra na suncu. naziv i za druga. meñusobno se gledajući. Pastorica uze činiju s bobicama do vrha napunjenu Sve je tako srdačnonutreno posluženo. 229 pontak Vino iz Bordeauxa.Lovise svoju haljinu što u minulim vremenima U upotrebi se samo za roñendan uze. Grofovsko gospodstvo sedeše kao na iglama. I nutkanje i klanjanje uz sve. 185 . Božjih darova na njemu ne manjkaše. Primetiše Pastorov lik. Svaki tanjir ponudi kao breg prepun. Gospodin Pastor. Grofovsko gospodstvo stolu privedoše. Na uredan i sveštenički način. Opisaše koliko se pokorno-srdačno227 raduju Časti koja je njegovoj kući ukazana. I kći i majka ponizno jurnuše napred Da grofovsku haljinu poljube226. ovde su parodija. 226 227 Nekada uobičajen način iskazivanja poštovanja prema višem staležu. I povremeno svoju lepu Belindu228 hraniše. dovoljno i puno. prstiju belih da sneg zaslepe. Krilce jedno od pileta odlomi. Ali najzad se obed završi. Sad se Grofica i Gospoñica kraj bašte ukazaše.

koji se koristi leti preko ostale odeće. Sad ona ponudi kafu iz bokala sjajnog Ukrašen na starinski način. koji ga nekada na poklon dade. O velikim delima sad stade kazivati S blagoglagoljivim okretima i zapletima. I nad gospodinom Grofom. Krete glasom tako mekim i blagim S govorom o Lovisi i zanimanju i tkanju – I Gospode kako je ta devojka vešta! Lovisa se diviše Gospoñicinim porubima I ukrasima oko haljine i na grudima. I razmišljaše o sličnom paspoalu Na bes devojaka iz Grangola. Grofica maramicu izvadi. – I milostiva pitanja kako se deca zovu – I spori i drski odgovori. često bez rukava. I nape razum. kraj ograde. pocrnela od sunca i debela. Učtivost jednu zarad svešteničkog truda izreče. Koju otac i majka dovedoše.I unutra uñoše deca. Pastorica. S pristojnim uzdahom nad blaženopočivšim. Pozdrav uputi i na sebe salop231 nabaci. tako smerna s rukama prekrštenim. I još onde stoje i klanjaju se. 230 231 parentacija Svečani govor za uspomenu na preminulog salop Okrugo ogrtač od svile. Pastor parenataciju230 iskaza. 186 . kraj kapije. i našpikova tekst Svetim jezikom Svetoga Pisma. I Pastor sad Grofovstvo do Lipe isprati – Njegova smerna kći i gospoña Na stepeništu se pokloniše.

Kad slobodan čovek samo hleb i vodu ima Mi slušamo krčkanje iz njega. Das übrige sind — Frazen. moj me lanac ne pritiska. I svet da poboljšavate! — O. Treba tu poslovicu hvaliti. Tebe nazivaju zbrkom kraljeva. Voss 1.Malthe Conrad Bruun (1775-1826) Aristokratski psalam za stolom Der topf. 2. Ti lepo kočiš uzlet prosvećenja 187 . šta su svekolike pesme slobodi Prema tom slatkom sazvučju krčkanja? — Odlučni hod patriota Prema našem mekom uživanju! 3. Onaj ko večno spava. Da. O. Zarad reda i mira Duh se slobodarski mora slomiti. O. gde hodite! To činjahu naši očevi. Kad hranu i odeću imam? Kad se debljam i bogatim. I neograničena vlast namesto jednakosti uvesti. Šta me briga za slobodu. Taj nikada ne zgreši. sestro sna. Vi uvek hoćete napred. gde si pobegao? Vrati nam se iz saraja! Vrati nam se iz voljene Španije! Doñi s neba tvoje Rusije! 5. tišino. Uprkos kantovskoj prevari i izdaji. Gužvom plemstva. Što lupetate o otadžbini? Naša je otadžbina lonac. Mnogostrukošću sveštenika. der topf ist’s Vaterland. gde stojite. 4. budale.

Vojni vidar mrtvaca pod svoje uze I o nasilnoj smrti potvrdu izdade. nek tako i Mom čitaocu bude!) Na nesreću za obojicu Sretoše se u kafani. raketama. On sebi neprijatelja steče (njih uvek možeš steći. Pića ispijahu (i ja sam u kafani piti hoću. čitaoče! ovo: Ja samo u otmene odlazim.Kada se suviše visoko podigne. najrečitiji Ovako mu reče: „Najumniji! Mi znamo da na dobro grada Vi uvek mislite. kricima oduševljenja Mi ćemo pozdraviti onaj dan koji te opet na zemlju bude doneo. I nakon mnogo uvreda. Koji opasan beše kada se razljuti. Ja nijednog nemam. I dana više nikad ne videše. Za što drugo tu i ne zalazim. O. besnih reči.) Kao što rekoh. doñi i vladaj u carstvu zemaljskom! Pucnjavom. pića ispijahu. Tekst na osnovu Aristokraternes Catechismus (1796) Johan Herman Wessel (1742-1785) Kovač i pekar Bio jedan mali grad. Ali zapamti. u gradu kovač. Kovač neprijatelja po glavurdi tresnu. Tako jak beše taj udarac Da mu se pred očima smrče. Kovača odmah u zatvor strpaše. Ubicu saslušaše i on priznade. Ali čujte sada petljavine! jer baš toga dana Kad je presudu o ubistvu valjalo izreći. Njegova smrt svakako mrtvoga povratiti neće? 188 . Njegova nada beše da će s one strane groba Od svoga protivnika oproštaj dobiti. Ali dobro grada od toga zavisi Da nazad našeg kovača dobijemo. kako ti lepo sasecaš Krila patriotizma! O. Istupiše četiri grañana Pred sudiju.

dobri ljudi! učiniću sve što mogu. Ali tu ništa ne piše Da pekara namesto kovača pogubit ne smete.” Onaj pekar je do neba kukao Kada ga odvedoše. Moraću stvar da odgodim. Mi dvojicu imamo.” reče sudija.” „Te ja sad po pravu presuñujem. Koliko god da žive oni hteli. 189 .” — „Zbogom. Jer u tako važnom slučaju mora se razmisliti. No ovde dvojica hleb peku. I zlo je stvarno.” — „Ali razmislite.” — „Da. Da našem kovaču život nekako poklonim! Zbogom. Stariji pekar treba da se kazni I ubistvo što se desilo životom plati Zasluženu kaznu sam da pretrpi A drugima na strah i nauk. Naravoučenije Na smrt uvek spreman budi! Ona stiže kada ti se najdaljom čini. Ali kako u našem gradu samo jednog kovača imamo. Morao bih sasvim s uma sići Kad bih njega mrtvog želeo videti. da onda starijeg uzmemo? Tako će i život životom plaćen biti. veleumni čoveče!” — On po zakonu svome pomno prebira. „ta vam ne beše loša.Tako dobrog čoveka nikad dobiti ne možemo. kad čovek to još ne želi. A to će jednom svi ljudi. On odluku svoju tad donese I presudu potom iskaže: (Ko želi da je čuje nek sad doñe!) „Jeste da kovač Jens Nikakvog izvinjenja nema I ovde pred sudom sam je priznao Da Andersa Pedersena u večnost posla. dragi prijatelju! život se životom platiti mora. Gospodin Jednom jedan gospodin zaspa. Za njegov zločin mi pregrozno ispaštamo Ako mu se pomoći ne može.” — „Tu živi jedan siromah stari pekar Koji će ionako uskoro odapeti. Umreti.

„Zašto sam ja ovde dole stigao Tebi je bez sumnje od ranije znano. „tako loše ide. nakon smrti stiže. „Iz ljubavi prema tome gadu Svoje sam seljaka do kože drao I njihove uzdahe ne htedoh slušati. 190 . hteo bih znati. što beše tako krotak i dobar I nikakvom biću žao ne nanese.” I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. Onde.” I zlo je stvarno. Sve tako pomno hteti znati. „Onaj sin. Na vrat Vam ja natovarih. odgovor beše. I tako uči svaki tvrdoglavi magarac Da drugima decu ne pravi Ma koliko bi žena bližnjega to htela.” I zlo je stvarno. Što ona više nije izdržati htela. Jer gospoñu odbiti ne mogoh hteti. I zlo je stvarno. mada bi svi to hteli. Uzdahe seljaka ne hteti slušati. Ništa ne odbiti hteti. Jer s one strane učinih ono Što vi ne mogoste. Zašto si ti ovde. što uzrok beše. Gde nikom hladno nije. Koliko god bih ja to rado hteo skriti.Taj gospodin o kom pevam.” I zlo je stvarno. jadnik. I zlo je stvarno.” I zlo je stvarno. „Meni”. mada ste hteli. „Ali ti. Ne mrznuti se.” I zlo je stvarno. Poznate stvari neko rado hteo skriti. Ne moći kada čovek to želi. Videti ono što bi rado poreći hteo. Tu srete svoga kočijaša i zgranu se: „Šta! Jokum u sred pakla? Ja bih se rado u suprotno zakleti hteo. „Moj sin se kurvanju i kocki odao I više novca proharčio No što je moja imovina izdržati htela. mada bi to rado hteli. da ste sada tu.

S nosom pravo na gore I nije više u stanju Da koristi svoju sablju Koja mu je bila najdraže Pored rakije i priče. I ljubav nije mržnja. Ljubav i sendviči Da sendviči nisu hrana. To je trenutno sve što ja znam O sendvičima i ljubavi. Epitaf Ovde leži poručnik Stabel O. Pa i od života na kraju se smorio. potpuno jadan.Što bi žena bližnjega to htela. On je jeo i pio. nikada srećan bio. Nikada ništa vala nije ni radio. Pa mu se na kraju i život omrzio. Poručnik Stabel sad večni sanak sniva. I ne može u ruci što je sad siva Više da poigrava sablja kriva Što mu za života najdraža biva Pored rakije. Za sitnice rodio se. nikada srećan bio. jadi. Nešto veće i ne posta od ovog poete. O. Svoje je pete do kraja iskrivio. 191 . Svoje je pete do kraja iskrivio. bio sitno dete. Pesnikov epitaf nad samim sobom On je jeo i pio. S nosem pravo k nebu što ga pokriva. Ispod pesnikovog portreta On je izgleda bio roñen za sitnice I nešto veće nije ni postao. priče i piva. Nikada ništa vala nije ni radio. potpuno jadan ovde on počiva.

i diže svoj glas Onome233 koje je krunisao njegovu nadu. Tu su Kamoene moje grudi ispunile. Stalno jednoličnim padom.Johannes Ewald Blaženstva Rungsteda Oda 1 U svežim senkama.Bog 234 Louise. Čas čudeći se hita Meñu šumama katarki. osećajnog pesnika. Gde Rungsted ogradu oko najčistije radosti stavlja. 232 233 Kamoene . 192 . žena kralja Frederika IV koja je zbog njegovog neverstva potražila utočište na imanju Rungsted. koju ruže šire. – 3 Gde šaljivi talasi Prskaju lutalicu čije oko Čas zureći prati Sive humove Helsinga. – 2 Gde krda riču. čas bude Ljubimca kamoena232.muze On . i osećaju Ono bogatstvo u kome stenju Gde kosac peva Meñu zlatnim snopovima. – I traga. i prepoznaje zastavu stranca I zaboravlja dan što se kraju bliži. – 4 Gde usamljeni smiraj Prijateljski blažeći bol drema Često nuñaše Louisi234 Zaborav ljubavnog jada – Gde se radosti smeše Odmoru putnika. – 5 Gde jad i bol. U tmini. Gde pevačica gradi I cvrkućući otkriva svoje gnezdo – Gde penušavi potoci Čas uspavljuju. I broji svoje blago. I dišu. Lakonogim sinovima šuma.

Radosni tvoj trag nañoše. Na slobodu koju vrline brane! – Kerubimi čuju Njegov smeoni glas. Ti Visoki235. Svemoći! – i dugo gledah – Ali sveti tonovi Kroz moje treptave strune jurnuše – Svaki list. Prijateljice! – Može li boginja pesme Tonovima što se tope nagraditi tvoje krilo. i šuma što se čudila Odjekivala zakonom Stvaraoca.Bog Moćnici neba . Iz kog je moje blaženstvo poteklo? – (1775) 235 236 Visko . – 8 Blaženi pesniče. A nebesa se okupljaju oko njega. Reci! – Može li moja Kamoena U tvojim grudima radost rasprostreti? – O.anñeli 237 Prah . – 9 Ali Ti. Oče! – i ja pevah – i radost Kidaše uzdrhtali zvuk usana. Najplemenitije Srce – Gde ljubaznost krasi Najstrože vrline. Koga Moćnici neba236 slave! – Gle prah237 može da nosi Tvoje bogatstvo.čovek 193 . o. Koga je sreća u svoju izbu pozvala. gde moje oko Trag Visokog nañe. Tvoju dobrotu. Plamenom dušu obuze – tad se moja pesma diže! – Tad moćni zvuk besneše! – 7 O. reci mi. što jedini Izazva tu želju iz mog bola. Na prijateljske obaveze. i sreća Ljudskim se grudima širi. Tu je moja pesma rasla. – 6 Videh tvoje tronove. O. Oče svetova! – Tad pevah – Ti Silni! – Ti. Tvoju čast. Mudri! – Bože! – kao mirijade.

odgovori ponositi magarac: Ne! – „Nekad sam se olakšanju samo od tebe nadao „Tad sam se drao – mada si mi izgledao neosetljiv „Na sve moje muke – na sve moje krike – 194 . u veri da tako mora biti. čim ga isplati. Jer našem dugouhom se to i zbi. Da i nebo na njegove krike ču – Ali ah! nas ljude magarci ne mogu da dirnu – Njegov gospodar ponosito – jer životinja beše njegova. dan za danom. Sve dok ne dobi više da nosi Od onog što obično beše – Ali – ništa zlo nije takvo da gore ne može biti. Zapazite dobro šta ovde zborim! – Čak magarcu. čije prilike vi prezirete. I loše. redovno. A kako to nikakvu štetu nije moglo da nanese Onda – mada je iz svakodnevnog iskustva video Da se oko toga niko ne uzbuñuje. Drao se dokle je mogao stajati – Ali kada su njegova kolena uzdrhtala i slaba Skoro poklekla – kad je njegovo mutno oko Samo svoju poslednju noć odmora pokazivalo. Umnožiše se njegovi tereti i ožiljci od biča – O šta sad jadnik da čini? – On svoje stanje lošim nañe – i tako jadno njakaše. Nastavi magarac kukavno da kriči. Nosio je. Onda krete voljno i prestade da se žali „Ha! viknu seljak zadovoljno – tako treba učiti Vas lenje magarce da nosite – „Sad više nosiš no ranije – pa zašto se ne dereš? „Ne. – I kao što se tako prečesto zbiva. Tvrdio je da sve može da ponese – Svakoga dana sve više na našeg magarca tovario. sviknut na terete i udarce. Onaj put kad gospodara promeni – Škrti seljak. Sve što mu dadoše da tegli. Koje jadnici tako retko žele da napuste. Strpljivo. u čiji vlast zapade – Uze bezosećajno. Može gore biti nego što jeste. S prezirom ga pogleda i neuznemiren povika: „Nekorisni drzniče! dereš li se? – „Onda ćeš još više tegliti i još više batina dobiti – On je svoje reči održao – ali s ostatkom nade. Našeg magarca – Delo dobrote! samo za sebe.Magarac i seljak Basna Jedan magarac. Čak magarcu – o. samo zato što mogaše da nosi mnogo. plemeniti ljudi.

Pesma o Bjarkiju i pozdrav suñaja. čiji duh ne može odoleti Smeñim devojkama s bujnim grudima. Tad se nasmeši prijatelj siromaha – I smrti ljubazno da. ti bezdušni. 240 Bragi. Znak da je okonča – Mome M***238 1 Fijuk mača i zvek štitova Neke primorava na poj. Kad potlačeni nauče Šta je magarac kasno shvatio. Po svakom kamenom srcu? – Tirani su uvek slabi. Bragi240 će uvek sa sokom Odrerija241 Mešati medovinu. svejedno mi je „Da li će te mi pomoći smrt ili ti. 242 Nordijska boginja Freja. 239 Nordijski bog Tor. 4 238 Meni – jer često su se pastiri iz dolina243 Verovatno napisana 1776. Drugi se tope kao slana na suncu. ti Frejo ljubavnika242. Tek tad: tad će podnositi Svoje uslove s više bodrosti – Što da se deru kao budale. O utehi i blaženom spokoju. Daje nam sve jaču nadu. posevećena Frederiku Moltkeu (1754-1836). Da stvore veće muke. bog pesnika u nordijskoj mitologiji. Uzdišu milozvuk i sniju i dišu Vatrenu želju. 3 Mnogi postoje. Nego svi naši uzvici – Jer ako u nevolju potonemo.„Ali sad. Spomen-piće tekoše s plamenih usana. svaki veći jad. Povlače duh u šumni kovitlac.. štampana 1780. a tvoje uživanje. pravniku. I ne mogu. i kad hoće. ali sad „Više mi ne trebaš – smrt će mi sad pomoći – „I veruj. Na zadovoljstvo svojih neprijatelja. 195 . kamerjunkeru na dvoru kraljice udove. Nego što imaju snage – Svaki novi. I liju reke suza. kome je Ewald bio učitelju. 241 Kazan u kome je spravljeno piće koje daje moć pesničkog umeća. Ratnika Tor239! 2 Kada penušavi vrč samo svetluca.. U tvojoj dubravi. o. i koji je posećivao Ewalda u bolnici i kasnije pomagao.

kao osmeh. Smejahu se i plakahu. 10 Zato sam pevao umotan u kišu prašine249 Kao Philet250 o danskom Bernstorfu. ljudi. nasmešeni vrlina i plodne Mudrosti vatreni prijatelju. 6 Mene kimbrijskih polubogova245 pesme. Ti. 11 Zato. prigodne pesme kraljevskoj kući. moj najplemenitiji M***. Moćno ispunjavaš grudi i moje harfe Uzdrhtale strune. najslañi. Svima koji su čuli moju harfu što se topi. ali nikada me Nisu pesmom ispunili. Balder iz speva Balders Død. 196 . Brižno je pratio moju pesmu i moje srce Prijatelj Kimbrijaca. Zemlje Volitelju! Zato mi. tvoje rumeno grožñe Mozela244 i plamene devojke Eresunda Grlio sam nemo. Samilosnik prema prahu. lepe vrline. tako reče bujna suñaja. nordijski (danski) velikaši. 7 Tiha. koji se smilostivio na ljude. što se iz suza diže.Tihi oko moje harfe zbijali Dok su drhtave strune tumačile Radosti uzdaha i osmeha i suza Nebeski jezik. 250 Philet („onaj koji voli”. koja nekada u kolevci Grudi mi opčara. Mene. – 5 Mene bi zvon rata i vino i ljubav Uvek moćno začarali. ovde Bernstorff na nebu. 251 Cherubim. jedan od pojmova kulture Prosvetiteljstva. 243 244 Dalens Hyrder. 248 Rolf iz speva Rolf Krage. o. 249 indsvøbt i en Støvregn. pritoka Rajne. verovatno znači anonimno. meñu njima i Moltke. „Oduševi se i poj!” 9 Zato sam pevao o samilosniku prema prahu247 Zato sam pevao i prijateljima Kimbrijaca Rolfu i Balderu i Christjanu i Fredriku248. Spasitelj (u spevu Adam i Eva). kao Mesec iza kišnih oblaka. 246 venlige Dyder. tj. godine u kojoj iskazuje sopstvenu i opštu tugu zbog gubitka plemenitog prijatelja ljudi koji je bio i mecena pesnika. – sad Cherubim251 domahuje Pesniku osmeh. Christjan i Fredrik. 245 cimbriske Halvguder. „Oduševi se dobrotom i miroljubivim kraljevima. Mosel. Bistra. „Prijateljima Zemlje. 8 „Oduševi se. i vrline i umetnosti „Prijateljima. bujni ponosu! Mene. pastiri iz dolina. srebrnastosiva. koga poznavaše i voleše M*** Mene mogu samo lepe vrline246 U pesnika da pretvore. Ewald je objavio jednu pesmu pod tim naslovom nakon Bernstorffovog pada 1770. poznata po okolnim vinogradima. Visoka (tako izgledaše uzdrhatala dojilja) Lebdeše suñaja. o. prijatelj ljudi). 247 Støvets Forbarmer. i samilosnom braćom siromaštva.

bez drugog društva sem svoga jada i svojih bola – bledi u usahli su bili obrazi divote. najblagoslovenijeg u mom životu. debeli kao kesten smeñi uvojci. malim povijenim nosom.Život i razmišljanja Arendse Da li sam i ja imao jednu Arendse? – Ili je to bila jedna Dulčineja. bujne – – o. sa borbenom i nepobedivom uzvišenošću. vedrom. a jedna mutna iskra meni tako poznate vatre još uvek je svetlucala samo u njenim očima – Ona mi je izgledala kao vrlina što pati. veoma nesavršenu kopiju – To je bila moja Arendse. ipak bih proizveo samo njegovu mutnu. daleko od toga – radije bih joj nego rado. jedan neizdrživ zrak dubokoumne vrline – jedna od onih nametnih. priuštio onoga ko bi je bolje no što ja mogu učiniti. Bože! – o. laganim hodom jedne Klementine. zamolila me je da nekoj od dece njene braće i sestara. ti koga je svet namučio i napustio i koji sediš svojom usamljenoj kolibi i čitaš ovaj list. imao sam jednu. u koju se ne može gledati bez strahopoštovanja i teško voleti bez obožavanja – jedna Arendse. izješće moju rascvetalu Arendse – Ona je sad otisak tuge. moji čitaoci! – O. koji senče snežnobeli vrat. nebesa! – o blaženi trenutku. koga je bol učinio osećajnim i osetljivim. mojih nereda i mojih nesreća! – Izdanu mojih svakodnevnih jada i mojih suza! – kad ćeš se isušiti? – Koliko sebe znam ja bih preboleo svoj gubitak da je moja Arendse postala srećna – ona to nije. sav moj jad. moj Petije! – Sa melanholičnim. Evalde”. elastične. postojanom i visokom dušom – jedna Arendse. s krupnim tamnim. najnezaboravnijeg. izgleda mi. s dubokom smrtonosnom ranom u grudima Petiju pružila bodež – i rekla – ne boli. nebesa! – O. plemenita. ona su nestala. dve okrugle. rekla je. sa najmekšim srcem. i ko onda može da je vidi? – ko može da je oseti kao ja? 197 . i ni jedna jedina suza nije htela da olakša moje zgrčeno srce – O. jad što grize. ili tačnije rečeno imala me je jedna divna. koje je ikada kucalo u korsetu! – Imao sam je – O. ti. koju dotad nikada nisam video. sad se prikrada i ubija! – Uspomena na moj gubitak! – koja nagriza. fina i oštroumna. sa vrlinama punom. koju je sebi stvorila moja snaga uobrazilje jer joj je bila potrebna? – Ne. odnesem nekakve čipke – Poslušao sam njene upute i zapitao za najstariju gospoñicu H** – Ona je upravo sedela za stolom sa svojim roditeljima i naravno da je izašla pred mene u onu sobu u koju su me pustili da uñem – ona je ušla – o. moja Arendse! – moja Arendse! – – Jednog prepodneva . u ime Kupida. hodala je ka mom ležaju i spustila samo vrhove tri prsta na moju uzdrhtalu šaku – „Nekadašnja vremena su nestala. usnama na kojima kao da se gracije šale. sažaljenja! – Jad. – kao Arija kad je. moćnih. blistavim očima. i zurio u ono mesto na kome je stajala. zbog tebe – Ona je ušla – – – moja Arendse – – Usudio sam se na pokušaj da je opišem – Ali i da posedujem umetnost jednog čitavog Rafaela ili jednog Petrarke – i da čitav svoj život upotrebim da njen lik opišem. da ublažiš svoj čemer – pusti da samo jedna suza sažaljenja na njega kane! – Ja sam imao moju Arendse – a sad je neko drugi ima! – Otrov što je nekada pekao i mučio. sa svojim dostojanstvenim jadom u svakoj crti. slika smrti – Sad je jedna užasna bolest. kći i majka užasa svakodnevno dovode do ivice groba – Nema ni dve godine kako mi je moja Arendse došla dok sam ležao u svojoj usamljenoj kolibi. očaravajućih brineta. dok joj je smrt bila na usnama. kako bih te rado dozvao nazad i svu svoju dušu za tebe vezao i zaboravio sve svoje neprilike. razara misao! – Izdan moga očaja. nebesa! – ja se zaboravljam! – ali najvažnije! – jedna Arendse. rekao sam. i hitro otišla kao da se bojala da je rekla suviše – Da. odmerenim. nagradio i sačuvao njeno savršenstvo – o. veličanstvena Arendse – jedna od tih senovitih lepotica čiji je osmeh nalik suncu sa kišom otežalog neba – čiji je mah jedan prodoran. onako kako se odmah – iznenada – na prvi munjeviti pogled u mene utisnuo i nakon toliko godina se očuvao nepromenjen – u mom srcu.

možda ni sa jednim drugim jezikom uporedive prirodne lepote našeg maternjeg jezika. zaista boli – Želim da zaboravim – – ako mogu – … Moji obrazi goreše – moja kolena klecaše – promucao sam svoju poruku. hiperborejski Apolo bi možda dobio svoj hram završen pre bilo kog drugog. pod podjednako srećnim okolnostima. osete nagrañenim njegovom zahvalnošću! 198 . ljubav se šalila na njenim usnama. blaženi plameni poleteli su iz njene šake do središta moje duše – Nisam više osećao sebe – Izašao sam natraške i svakog se trena klanjao. ljubav uzvikivao je svaki od njenih izraza – priroda. nebo i zemlja su nestali. na kraju stigao do ivice jednog visokog stepeništa. a moje nabujalo. taj retki urbanitet za koji se verovalo da je sahranjen pod ruševinama Atine. kao naša Thaarupova himna. i ne primećujući to. ni ne primećujući. dok danski traga meñu desetoricom. S podjednakim brojem pregalaca. i bilo je odreñeno da ću svojom ljubavlju izgubiti više nego život – Jens Baggesen Predgovor — Postoji.Ljubav je blistala u njenim očima. I nešto u tome ukusu. jedino što deli sa svima i svi dele s njim. Nemačka ima jednog Lessinga. ali ne valja zaboraviti da nemački genije svoje majstore koji će podizati hram ukusa bira meñu stotinama. jedno stanovište s koga bi čitaoci mogli da posmatraju čitav sadržaj i najsloženije zbirke. rastopljeno srce je potonulo u jedan bezdan. u svim pesničkim delima ono najvažnije! Možda najvišem stupnju pofinjenja u kulturi i ukusu pripada da stvori to oštro logičko oko čiji pogled otkriva više od glavnih niti povezivanja zaključaka i ideja. Neka svi naši danski pisci. usudio sam se da ustreptao pritisnem njenu šaku na svoje usne. blaženo grotlo neimenovane ljubavi – O. ono s koga pisac posmatra svoje čitaoce: jezik. ljubav je mirisala iz njenih bujnih grudi – ljubav. ako je tako – ali to zaista. ne videći i ne osećajući ništa drugo sem nje – Ona mi je često kasnije govorila da je sasvim lepo primetila moju zbunjenost – a ja sam rekao da se moje zaljubljeno srce nije osetilo pohvaljenim time što se tako lako moglo primetiti – Kad sam po ćutanju moje Arendse primetio da mora da sam obavio svoj posao. čine to oblikovanje lakšim nego kod drugih naroda čije jezike znam. a posebno pesnici čije sposobnosti znatno prevazilaze moje. taj fini oblik takta jedva da je razvijen kod nas bez obzira na izvanredne. naime. S nutrenom radošću iskreno priznajem da je jezik ono čemu valja zahvaliti ako zbirka ovih komada nije sasvim bez vrednosti — i neka posledica ovoga pročitavanja bude ta da čitalac ostane ravnodušan prema njihovom piscu. koliko sam to mogao. ne misleći ni na šta drugo do na Arendse. ljubav. ali da. moja Arendse! – Tebe mi je sigurno namenio onaj koji nas je oboje stvorio – Zašto te onda ima neko drugi? – Možda je to bogohulno – neka mi Bog oprosti. budu oduhovljeni brigom za jezik. bez sumnje. svoj užasan uticaj na moju sudbinu – Ali meni je bilo suñeno više patnji nego što najdublji pad može prouzrokovati. Zato sam u svim mojim beznačajnim pokušajima mnogo manje gledao šta nego kako — manje na grañu nego na odeću onoga što sam hteo da kažem. i vatra bogova. jednog Wielanda i jednog Vossa. kome jedino dugujem čast da me ponekad uračunavaju u njihove redove! Neka budu sve više svesni blaga koje poseduju u svom maternjem jeziku i neka se nakon pesama. a u njihovim besmrtnim delima taj finiji jezički osećaj. iznañe da sam više nego nagrañen za onaj trud s kojim sam ih sačinio. i kad sam. jer teško da bi ko drugi mogao pouzdanije računati na podršku svih muza. meñutim. ta kritika gracija. da nije bilo njenog uzvika. i to razmaženo muzikalno uho čiji se nervi pokrenu pri najtananijem lahoru i najblažem šušnju perioda i tonova. moja bi se ljubav. Ali koliko je samo mali broj onih koji čitaju knjige zarad jezika premda je on. po svemu sudeći ili odmah počela iskazivati ili bi odjednom obavila svoj tužan. zagrejaniji za jezik kojim on piše.

tim pre što se nikako ne može odvojiti njegov uticaj na sve ostalo. Vaskrsao je Isus! Haleluja! Tako se nebo sa zemljom Pomirilo. Haleluja! Ovde se izmeñu svetla I tmine bitka. svetlo nad grobom! On živi. A vera se diže Meñu zemaljske usudi S nebeskom nadom. žalosne žene. kako obogaćujući bilo gajenje te duše kod nas! O. I bezdan drhće. Ipak svetlo pobedi Za večna vremena. o. O. Oborena je smrt. i ne smatram da je jedna danska mana manje mana zato što je danska. Možda ja ne volim manje svoju otadžbinu zato što volim samo ono najvrednije ljubavi u njoj. Jezik smatram dušom jedne zemlje i zato smatram da se nikada ne može previše preporučiti njegovo gajenje. Oboren je kamen i pečat skršen. kad bi se samo jednom u svim školama učio danski. Vi. on živi i stalno te prati 199 . visine blaženstva! S neba pozdravljen. Da ukratko iskažem svoje veruju u ovim stvarima. kad bi meñu živim jezicima Evrope sebi birale jutarnju odeću nakon što su se ogledale u svakojakoj drugoj. glave što se pognuste Kraj podnožja krsta. svome pastiru. kad ga jednom opšte prosvećenje pokaže u svoj njegovoj lepoti! O. U sjaju se javlja. On živi. i neka sud našeg Schulza o njegovim muzikalnim prednostima zaokruži moje ubeñenje da bi sve boginje pesama u njemu izabrale reči za svoje melodije! Frans Michael Franzén O. Kako bi lako. moram priznati da jezik smatram jedinim suštinskim čime priroda razlikuje jednu naciju od druge — i s te prirodne strane posmatrano smatram svoju otadžbinu vrednijom ljubavi nego sve njene susedne države. ja sam siguran da bi i same gracije. zadržale bi danski. Podigoste se i radovaste se Uprkos pretnji sveta. Vrati se.Neka mi bude oprošten ovaj mali izlet moje strasti koja — uprkos svih neprijateljskih lažnih optužbi koje su mi upućene — nikada nije ohladnela u mome srcu. kako prijatno. Vi. I pobeda je njegova. radosti! Savršeno je Sveto pismo. Tako grob posta Do sreće staza. koga ovde tražite? Živ nije meñu mrtvima. kad bi se svugde učio njegov izgovor. rasterano stado. A stražara je sila daha njegovog oduvala.

I svedoče o njemu. mrtav zarad naših greha. Haleluja! Samo jurite. Haleluja! (Švedski psaltir.Nevidljiv s nebesa. Kao svetlo se širi Njegovo učenje s hitnjom. zašto kukate. Ubrzo ćete vaskrsnuti Nalik semenu što klija. ali prvo razdvoji Kukolj od žita. na kraju će stići Da letinu skupi. koji ih zasadi. Odlaze u vasceli svet Njegovi poslanici I svedoče meñu mačevima I lomačama o Bogu. 1819) 200 . kroz svoju smrt bi Prvi u životu. On sam. uteho u svim nevoljama. o. Zašto ste neutešni? Kako brzo i dan I noć minuše! Uskoro će zemlja dati Svoj zagrljaj vašem miru. Koji. Haleluja! Vi pobožni. vremena! Njegova crkva je postojana. o.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful