Migel Servantes - Don Kihot Don Kihot (takoe pravilno: Don Kihote) Migela Servantesa, jedno je od remek dela

panske i svetske knjievnosti i najprevoenija knjiga na svetu posle Biblije. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske knjievnosti i jednim od najboljih dela fikcije ikad objavljenih, kao i najvanijim delom panskog Zlatnog veka (p. Siglo de Oro)

Izdanja Prvi deo je objavljen 1605. godine pod punim naslovom Veleumni plemi Don Kihot od Mane (p. El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha).

Drugi deo, pod nazivom Drugi deo veleumnog plemia Don Kihota od Mane (p. Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), objavljen je 1615. godine. Prvi deo je objavljen u Madridu o troku Fransiska de Roblesa (p. Francisco de Robles), tampan u tampariji Huana de la Kueste (p. Juan de la Cuesta), krajem 1604. godine. U prodaji je bio u januaru 1605. godine, i bio je pun tamparskih greaka zbog brzine koju je nametao izdavaki ugovor. Ovo izdanje opet je tampano iste godine i u istoj tampariji, tako da u stvari postoje dva razliita izdanja iz 1605. godine. Knjiga je ubrzo doivela veliku popularnost i vrlo brzo su se pojavila piratska izdanja tampana u Valensiji i Lisabonu. Sledila su izdanja u Aragonu i Portugalu za koja je Robles kupio prava u februaru. Meutim, kako je Servantes zadrao samo prava na tampanje u Kastilji, nije imao skoro nikakve koristi od popularnosti i brojnih izdanja svog dela. Do avgusta 1605. godine ve su izala dva izdanja u Madridu, dva u Lisabonu i jedno u Valensiji. Godine 1607. izalo je jedno izdanje u Briselu (fr: Bruxells) a 1608. godine Robles je tampao jo jedno izdanje u Madridu. Godine 1610. pojavilo se jedno italijansko izdanje, a 1611. jo jedno izdanje je tampano u Briselu.

Prvo izdanje drugog dela je izalo iz iste tamparije kao i prvi deo, krajem 1615. godine. Vrlo brzo je isto izdanje tampano u Briselu i Valensiji (1616) i Lisabonu (1617). Zajedniko izdanje prvog i drugog dela pojavilo se prvi put u Barseloni 1617.

Inspiracija Pretpostavlja se da ideja o sredovenom plemiu koga su zaludeli viteki romani u stvari i nije nova i da se verovatno prvi put pojavila u obliku jedne od Servantesovih Uzornih noveli (p. Novelas exemplares) koja je kruila u rukopisu pod naslovom Veleumni plemi od Mane (p. El ingenioso caballero de la Mancha) i da je roman u stvari proirenje ove novele koja je, po reima samog Servantesa u prologu prvog dela, nastala prilikom jednog od njegovih boravaka u zatvoru. Na ovu pretpostavku nas navode aluzije na veliku popularnost ovog dela koje nalazimo kod Servantesovih savremenika kao to su Fransisko Lopez de Ubeda (p. Francisco Lpez de beda) i Lope de Vega (p. Lope de Vega). Godine 1920. Ramon Menendes i Pidal (p. Ramn Menndez y Pidal), poznati panski filolog, istoriar i folklorist, iznosi svoju teoriju o tome kako je inspiraciju za ovo delo Servantes naao u Meuigri romansi (p. Entrems de los romances) nepoznatog autora u kojoj se govori o jednom seljaku koji se zaludeo itanjem vitekih knjiga i odluio da napusti enu i da, isto kao i Don Kihot, krene u avanturu kao lutajui vitez i da ispravlja krivde, brani nezatiene i spasava device.

Apokrifni drugi deo Don Kihota Don Kihot je nakon objavljivanja doiveo veliki uspeh i preveden je na mnoge evropske jezike. Roman je bio toliko popularan da je 1614. godine objavljen u Taragoni (p. Tarragona) apokrifni Drugi deo Don Kihota autora Alonsa Fernandesa de Aveljanede (p. Alonso Fernndez de Avellaneda) iz Tordesiljasa (p. Tordesillas). Ne postoji mnogo podataka o pravom identitetu tog Aveljanede, ali jedno je sigurno: Aveljaneda je bio vatreni poklonik Lopea de Vege, najplodnijeg panskog dramaturga Zlatnog veka i Servantesovog

literarnog rivala. Aveljanedin Don Kihot je put hvalospeva Lopeu i njegovom delu, Lopeovi stihovi u vie navrata citirani, a Servantes estoko napadnut i vrean (nazvan je matorim i sakatim). Postoje izvesne pretpostavke da je sam Lope de Vega bio autor barem prologa Aveljanedinog Don Kihota. Servantes e na ove uvrede odgovoriti u prologu drugog dela Don Kihota, meutim, njegov odgovor e biti blag i bez srdbe. to se tie samog dela, svi se slau da je po vrednosti daleko ispod originala, a sami likovi Don Kihota i Sana Panse ne lie na Servantesove individualiste iz prvog dela, ve su pretvoreni u sterotipne karikature bez one plemenitosti, jaine i lepote koju im je udahnuo Servantes.

Prvi deo Alonso Kihano, sredoveni idalgo (p. hidalgo), ivi dosadnim ivotom u nekom malom mestu u Mani, sa svojom neakom i domaicom. Vreme krati itajui viteke romane i veruje da je svaka re u njima istinita, iako su dani vitetva odavno proli, a mnogi dogaaji opisani u njima realno nemogui. itao je mnogo, po ceo dan i no i "od malo spavanja i mnogo itanja osui mu se mozak te izgubi pamet" (...del poco dormir y del mucho leer se le sec el cerebro, de manera que vino a perder el juicio) te odlui da se proglasi lutajuim vitezom i da krene da trai avanture. Tako izvue iz nekog budaka oruje i oklop svojih pradedova i, poto ih je oistio i uglancao, proglasi sebe za viteza Don Kihota od Mane, svom konju nadenu ime Rosinante (p. Rocinante), odabra Aldonsu Lorenzo ((p. Aldonsa Lorenzo), seljanicu iz susednog sela, za svoju damu kojoj e posveivati svoja junatva i dobra dela i prekrsti je u Dulsineja od Toboza (p. Dulcinea de Tobozo), te krenu na put u potrazi za avanturama. Prvi odlazak od kue Don Kihota poinje u ranu zoru i traje ceo dan, da bi na kraju dana potraio prenoite u nekoj krmi za koju veruje da je zaarani dvorac. Tu e dobiti prve batine i savet da potrai titonou. Odlazi iz krme, na putu sree neke trgovce iz Toleda koji ismevaju i vreaju njegovu uzvienu damu, Dulsineju od Toboza, gde on ustaje u njenu odbranu i napadne trgovce, a ovi skoe pa ga

dobro izmlate. Svog premlaenog, nalazi ga njegov komija Pedro Krespo (p. Pedro Crespo) i vraa ga kui. Dok se on oporavlja u krevetu, neaka i domaica sa Don Kihotovim prijateljima, lokalnim berberinom i upnikom, spale sve viteke knjige koje su po njihovom miljenju, krive za njegovo ludilo, te zakljuaju biblioteku a njega ubede da je biblioteku odneo neki volebni arobnjak. Don Kihot se, meutim, ne predaje tako lako i dalje razmilja kako da ostvari svoj naum, te prvo poslua savet krmara, to jest, vlasnika zaaranog zamka te pozove svog komiju, priprostog i dobrodunog Sana Pansu (p. Sancho Panza), da mu se pridrui u avanturama kao titonoa, a za uzvrat mu obea mesto guvernera na ostrvu. Sano pristaje, te se njih dvojica iskradoe u zoru iz sela i tako Don Kihot po drugi put poe od kue u susret avanturama lutajueg viteza. Od tog momenta niu se dogodovtine veleumnog viteza Don Kihota od Mane i njegovog titonoe Sana Panse, poevi sa uvenim napadom na vetrenjae u kojima je samo on video grdne i surove divove. Drugi deo Za razliku od prvog dela gde je Don Kihot potpuno zaluen i u nekom svom svetu vitezova, nenih devica i platonskih ljubavi, u drugom delu je lucidan, sasvim bistre pameti i vidi stvarnost onakvom kakva jeste. Sad su drugi ti koji stvaraju privid vitekog sveta i volebnih magova ne bi li privoleli Don Kihota da jednom za svagda odustane od ivota lutajueg viteza. ak je i nesreni Sano prinuen da uestvuje u toj arenoj lai te dovodi Don Kihotu tri seljanice rekavi mu da su to Dulsinejine dame pratilje. Meutim, kada Don Kihot prepozna devojke kao samo tri sirote seljanke, Sano se zgraava i pokuava da ga ubedi da je to opet maija nekog zlog arobnjaka koja mu ne dozvoljava da vidi realnost. Takoe su veoma zanimljivi razgovori izmeu viteza i njegovog titonoe, u kojima se vidi kako Don Kihot polako i postepeno gubi svoje ideale, pod uticajem Sana Panse. Ta transformacija se takoe vidi i u postepenom menjanju imena - od Don Kihota, postaje Vitez od Lavova, a zatim se pretvara u Viteza Tunoga Lika. S druge strane, Sano polako prihvata ideale svog gospodara, koji se polako u samom Sanu koncentriu u jednu fiks ideju - da postane guverner ostrva. Sano uspeva da postane guverner i pokazuje se kao veoma mudar i praktian vladar, meutim

njegova vladavina e ipak na kraju zavriti kao potpuna propast. Kao to smo ve napomenuli, sada su drugi koji stvaraju svet privida za Don Kihota. Sanson Karasko (p. Sansn Carrasco), mladi uenjak i takoe Don Kihotov prijatelj, svojevoljno kree Don Kihotovim stopama i pretvara se u Viteza od Belog Meseca, a s jedinim ciljem da po vitekim pravilima natera Don Kihota da izbije iz glave ideje o ivotu i avanturama lutajuih vitezova. Iako je u prvom delu to isto pokuao kao Vitez od Ogledala, bio je poraen, ali ovaj put kao Vitez od Belog Meseca uspeva u svojoj nameri i pobeuje Don Kihota u vitekom dvoboju, nateravi ga da se vrati kui i obea da nee pokuavati da opet polazi na put barem godinu dana. Roman se zavrava Don Kihotovim potpunim ozdravljenjem, meutim, potpuno razoaran stvarnou, odrie se vitetva, priznaje svoju zabludu i umire. Zanimljivo je da postoje pretpostavke da su neki delovi ovog drugog dela apokrifni, konkretno epizoda dogaaja u Montesinesovoj peini, opisana u 22. i 23. poglavlju Struktura i tematika Kao to je ve pomenuto, veruje se da je prvo poglavlje isprva bilo zamiljeno kao posebna literarna celina, kao kratka pria. Kasnije je Servantes razvio roman poevi od te prve prie. Pria je zamiljena kao itanje rukopisa Sida Ameta Benandelije (p. Cide Hamete Benangeli) mavarskog hroniara koji se zapravo pojavljuje tek u 9. poglavlju i koji se pominje svega etiri puta u celom romanu, da bi na kraju potpuno nestao u prvom delu nakon 27. poglavlja. Na prvi pogled, pripovedanje se odvija bez reda, meutim, struktura romana je kompleksna i paljivo graena. Sam roman poseduje osobine razliitih knjievnih rodova, od vitekih romana i ubaenih novela, do literarnih rasprava pisanih u dijalogu, kako je to bilo uobiajeno u ono vreme. Roman takoe sadri komine delove, ozbiljne besede, poslovice i anegdote narodnog karaktera. Ono to izdvaja ovaj roman je vetina kojom Servantes sve te elemente potinjava i uklapa u nit glavne radnje. Bogatstvo tematike dela je nepresuno. Meutim, mogue je skicirati

neke od osnovnih tema ovog dela. Glavna tema krui oko pitanja da li je mogue nai ideal u realnosti, to jest, da li realnost pobeuje fikciju ili fikcija pobeuje realnost. Ova tema je usko povezana i sa konceptom ljudske slobode. Kako ovek treba da shvati slobodu? Kakve zakljuke moe da izvede o slobodi, nakon to je iskusio? Moemo li promeniti svet ili svet menja nas? ta je uopte razumnost a ta je ludost? Da li je moralno pokuati promeniti svet? Iz te glavne teme, usko vezane za erazmovsku temu ludila i baroknu ideju privida i realnosti, proizilaze ostale sekundarne teme: 1. Da li je mogue iznai knjievni ideal? Tema knjievne kritike je veoma karakteristina za celokupno Servantesovo delo. U delu postoje kritike vitekih i pastoralnih romana, kao i kritika nove komedije Lopea de Vege. 2. Da li je mogue pronai ideal u ljubavi? U romanu se pojavljuju razliite ljubavne prie. Neke su nesrene zbog samog ivotnog koncepta vezanog za slobodu, kao to je sluaj sa Marselom i Grizostomom, druge zbog patoloke nesigurnosti, kao to je ubaena novela Nestrpljivi radoznalac, ili pak zbog previe idealizovanih dama, kao to je sama Dulsineja, ili previe prozaina kao to je Aldonsa Lorenzo. Takoe se pojavljuje i motiv ljubomore, veoma vaan za Servantesa. 3. Da li je mogue pronai politiki ideal? U romanu se pojavljuje tema utopije u obliku Sanove vladavine ostrvom Baratrarijom, privianjima koje ima Don Kihot u Montesinovoj peini, itd. 4. Da li je mogue pronai ideal pravde? Ovu temu vidimo u epizodama sa galeotima, momkom koji dobija batine, itd. Ubaene novele Jedna od novina u anru je ubacivanje posebnih pria u nit glavne radnje u obliku kratkih pria - novela. Neki smatraju da ove novele ne remete i nemaju nikakav uticaj na glavnu radnju romana, i da ak i ako bi se izbacile, to ne bi mnogo poremetilo glavnu priu, dok drugi

smatraju da te novele nisu tek tako ubaene i da ine deo opte kritike, estetske i tematske strukture romana. U prvom delu romana ubaene novele samo podvlae Don Kihotov osnovni etiki motor: elju da privoli druge da se povinuju njegovom apsurdnom idealistikom pogledu na svet. Problemi koje on pokuava da rei nisu zasnovani na realnosti nego na idealizmu sveta mate koji on pokuava da oivi. U sluajima istinske moralne nepravde, Don Kihot se svodi na obinog posmatraa. Ubaene novele U drugom delu romana predstavljaju prave socijalne probleme Servantesovog doba, kao recimo, proterivanje "moriskosa" (p:moriscos) 1502. godine. "Moriskosi" su muslimani koji su bili nasilno pokrteni nakon pada poslednjeg mavarskog bastiona, Granade i konane pobede Katolikih kraljeva, Izabele od Kastilje i Fernanda od Aragona i zavretka Rekonkiste 1492. godine. U elji za ostvarenjem to monolitnije drave na verskom planu, 1492. godine proteruju sve Jevreje, a 1502. sve Mavre i "moriske", jer su smatrali da njihova predanost novoj religiji nije iskrena i da u tajnosti i dalje praktikuju svoju staru veru, islam. Epizoda u kojoj uestvuje Rikote sa svojom kerkom Anom Feliks, opisuje te dogaaje sa svom svojom propratnom religioznom, meuljudskom, ekonomskom i etikom tragikom. Kritika vitekih i pastoralnih romana U romanu je uoljiva i kritika vitekih i pastoralnih romana. Svoje detaljno miljenje o mnogim veoma popularnim vitekim i pastoralnim romanima tog doba Servantes je dao u 6. poglavlju prvog dela u kome upnik i berberin vre veliku istku Don Kihotove biblioteke. Pre nego to odlue da li odreena knjiga zasluuje da zavri na lomai ili ne, daju svoj sud o istoj. Tako u tom poglavlju moemo proitati Servantesovo miljenje o romanima kao to su panski viteki roman Amadis od Galije (Amadis de Gaula) ili valensijanski viteki roman Tirante Beli (p. Tirante el Blanco, katal. Tirante lo Blanc). Lista knjiga osuenih na lomau daje nam savrenu sliku o Servantesovim knjievnim stavovima.

Parodija je osnovni element ovog romana. Meutim, roman je veoma kompleksna parodija. Delo nije samo prosta parodija vitekih romana putem direktnog preterivanja nedoslednosti i nemoguih dogaaja. Kominost ovog romana proizilazi iz nemogunosti da se staromodna i fantastina pria situira u moderan okvir realnosti. Neke od parodija otvoreno pokazuju svu besmislenost i nereanost osnovnih karakteristika glavnih junaka vitekih romana. Lutajui vitezovi su superljudi, veoma otporni, izdrljivi i nadasve dugoveni. Veoma veliki deo kominosti romana proistie upravo odatle: realno, puteestvije i avanture Don Kihota iziskuju energiju i izdrljivost koja nikako nije svojstvena za oveka njegovih godina. S druge strane, injenica je da su njegovi uzori bili veoma aktivni i izdrljivi, iako mnogo stariji od njega. Kritika besmislenosti i nerealnosti pastoralnih romana u kojima su pastiri i pastirice neni mladii i devojke sa klasinim imenima koji po ceo dan uzdiu zbog neuzvraene ljubavi i govore skoro iskljuivo u stihovima izraena je u pastoralnim epizodama o pastirici Marseli i Grizostomu, a vrhunac kritike je sadran u Don Kihotovom ispatanju u Sijera Moreni, gde provodi vie dana i noi go ko od majke roen, skaui po planini, uzdiui i alei se u stihu i pompeznim reima na okrutnost svoje dame, Dulsineje od Toboza. Migel Servantes - Don Kihot Don Kihot (takoe pravilno: Don Kihote) Migela Servantesa, jedno je od remek dela panske i svetske knjievnosti i najprevoenija knjiga na svetu posle Biblije. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske knjievnosti i jednim od najboljih dela fikcije ikad objavljenih, kao i najvanijim delom panskog Zlatnog veka (p. Siglo de Oro)

Izdanja Prvi deo je objavljen 1605. godine pod punim naslovom Veleumni plemi Don Kihot od Mane (p. El ingenioso cabalero Don Quixote de la Mancha).

Drugi deo, pod nazivom Drugi deo veleumnog plemia Don Kihota od Mane (p. Segunda parte del ingenioso caballero Don Quixote de la Mancha), objavljen je 1615. godine. Prvi deo je objavljen u Madridu o troku Fransiska de Roblesa (p. Francisco de Robles), tampan u tampariji Huana de la Kueste (p. Juan de la Cuesta), krajem 1604. godine. U prodaji je bio u januaru 1605. godine, i bio je pun tamparskih greaka zbog brzine koju je nametao izdavaki ugovor. Ovo izdanje opet je tampano iste godine i u istoj tampariji, tako da u stvari postoje dva razliita izdanja iz 1605. godine. Knjiga je ubrzo doivela veliku popularnost i vrlo brzo su se pojavila piratska izdanja tampana u Valensiji i Lisabonu. Sledila su izdanja u Aragonu i Portugalu za koja je Robles kupio prava u februaru. Meutim, kako je Servantes zadrao samo prava na tampanje u Kastilji, nije imao skoro nikakve koristi od popularnosti i brojnih izdanja svog dela. Do avgusta 1605. godine ve su izala dva izdanja u Madridu, dva u Lisabonu i jedno u Valensiji. Godine 1607. izalo je jedno izdanje u Briselu (fr: Bruxells) a 1608. godine Robles je tampao jo jedno izdanje u Madridu. Godine 1610. pojavilo se jedno italijansko izdanje, a 1611. jo jedno izdanje je tampano u Briselu.

Prvo izdanje drugog dela je izalo iz iste tamparije kao i prvi deo, krajem 1615. godine. Vrlo brzo je isto izdanje tampano u Briselu i Valensiji (1616) i Lisabonu (1617). Zajedniko izdanje prvog i drugog dela pojavilo se prvi put u Barseloni 1617.

Inspiracija Pretpostavlja se da ideja o sredovenom plemiu koga su zaludeli viteki romani u stvari i nije nova i da se verovatno prvi put pojavila u obliku jedne od Servantesovih Uzornih noveli (p. Novelas exemplares) koja je kruila u rukopisu pod naslovom Veleumni plemi od Mane (p. El ingenioso caballero de la Mancha) i da je roman u stvari proirenje ove novele koja je, po reima samog Servantesa u prologu prvog dela, nastala prilikom jednog od njegovih boravaka u zatvoru. Na ovu pretpostavku nas navode aluzije na veliku popularnost ovog dela koje nalazimo kod Servantesovih savremenika kao to su Fransisko Lopez de Ubeda (p. Francisco Lpez de beda) i Lope de Vega (p. Lope de Vega). Godine 1920. Ramon Menendes i Pidal (p. Ramn Menndez y Pidal), poznati panski filolog, istoriar i folklorist, iznosi svoju teoriju o tome kako je inspiraciju za ovo delo Servantes naao u Meuigri romansi (p. Entrems de los romances) nepoznatog autora u kojoj se govori o jednom seljaku koji se zaludeo itanjem vitekih knjiga i odluio da napusti enu i da, isto kao i Don Kihot, krene u avanturu kao lutajui vitez i da ispravlja krivde, brani nezatiene i spasava device.

Apokrifni drugi deo Don Kihota Don Kihot je nakon objavljivanja doiveo veliki uspeh i preveden je na mnoge evropske jezike. Roman je bio toliko popularan da je 1614. godine objavljen u Taragoni (p. Tarragona) apokrifni Drugi deo Don Kihota autora Alonsa Fernandesa de Aveljanede (p. Alonso Fernndez de Avellaneda) iz Tordesiljasa (p. Tordesillas). Ne postoji mnogo podataka o pravom identitetu tog Aveljanede, ali jedno je sigurno: Aveljaneda je bio vatreni poklonik Lopea de Vege,

najplodnijeg panskog dramaturga Zlatnog veka i Servantesovog literarnog rivala. Aveljanedin Don Kihot je put hvalospeva Lopeu i njegovom delu, Lopeovi stihovi u vie navrata citirani, a Servantes estoko napadnut i vrean (nazvan je matorim i sakatim). Postoje izvesne pretpostavke da je sam Lope de Vega bio autor barem prologa Aveljanedinog Don Kihota. Servantes e na ove uvrede odgovoriti u prologu drugog dela Don Kihota, meutim, njegov odgovor e biti blag i bez srdbe. to se tie samog dela, svi se slau da je po vrednosti daleko ispod originala, a sami likovi Don Kihota i Sana Panse ne lie na Servantesove individualiste iz prvog dela, ve su pretvoreni u sterotipne karikature bez one plemenitosti, jaine i lepote koju im je udahnuo Servantes.

Prvi deo Alonso Kihano, sredoveni idalgo (p. hidalgo), ivi dosadnim ivotom u nekom malom mestu u Mani, sa svojom neakom i domaicom. Vreme krati itajui viteke romane i veruje da je svaka re u njima istinita, iako su dani vitetva odavno proli, a mnogi dogaaji opisani u njima realno nemogui. itao je mnogo, po ceo dan i no i "od malo spavanja i mnogo itanja osui mu se mozak te izgubi pamet" (...del poco dormir y del mucho leer se le sec el cerebro, de manera que vino a perder el juicio) te odlui da se proglasi lutajuim vitezom i da krene da trai avanture. Tako izvue iz nekog budaka oruje i oklop svojih pradedova i, poto ih je oistio i uglancao, proglasi sebe za viteza Don Kihota od Mane, svom konju nadenu ime Rosinante (p. Rocinante), odabra Aldonsu Lorenzo ((p. Aldonsa Lorenzo), seljanicu iz susednog sela, za svoju damu kojoj e posveivati svoja junatva i dobra dela i prekrsti je u Dulsineja od Toboza (p. Dulcinea de Tobozo), te krenu na put u potrazi za avanturama. Prvi odlazak od kue Don Kihota poinje u ranu zoru i traje ceo dan, da bi na kraju dana potraio prenoite u nekoj krmi za koju veruje da je zaarani dvorac. Tu e dobiti prve batine i savet da potrai titonou. Odlazi iz krme, na putu sree neke trgovce iz Toleda koji ismevaju i vreaju njegovu uzvienu damu, Dulsineju od Toboza, gde

on ustaje u njenu odbranu i napadne trgovce, a ovi skoe pa ga dobro izmlate. Svog premlaenog, nalazi ga njegov komija Pedro Krespo (p. Pedro Crespo) i vraa ga kui. Dok se on oporavlja u krevetu, neaka i domaica sa Don Kihotovim prijateljima, lokalnim berberinom i upnikom, spale sve viteke knjige koje su po njihovom miljenju, krive za njegovo ludilo, te zakljuaju biblioteku a njega ubede da je biblioteku odneo neki volebni arobnjak. Don Kihot se, meutim, ne predaje tako lako i dalje razmilja kako da ostvari svoj naum, te prvo poslua savet krmara, to jest, vlasnika zaaranog zamka te pozove svog komiju, priprostog i dobrodunog Sana Pansu (p. Sancho Panza), da mu se pridrui u avanturama kao titonoa, a za uzvrat mu obea mesto guvernera na ostrvu. Sano pristaje, te se njih dvojica iskradoe u zoru iz sela i tako Don Kihot po drugi put poe od kue u susret avanturama lutajueg viteza. Od tog momenta niu se dogodovtine veleumnog viteza Don Kihota od Mane i njegovog titonoe Sana Panse, poevi sa uvenim napadom na vetrenjae u kojima je samo on video grdne i surove divove. Drugi deo Za razliku od prvog dela gde je Don Kihot potpuno zaluen i u nekom svom svetu vitezova, nenih devica i platonskih ljubavi, u drugom delu je lucidan, sasvim bistre pameti i vidi stvarnost onakvom kakva jeste. Sad su drugi ti koji stvaraju privid vitekog sveta i volebnih magova ne bi li privoleli Don Kihota da jednom za svagda odustane od ivota lutajueg viteza. ak je i nesreni Sano prinuen da uestvuje u toj arenoj lai te dovodi Don Kihotu tri seljanice rekavi mu da su to Dulsinejine dame pratilje. Meutim, kada Don Kihot prepozna devojke kao samo tri sirote seljanke, Sano se zgraava i pokuava da ga ubedi da je to opet maija nekog zlog arobnjaka koja mu ne dozvoljava da vidi realnost. Takoe su veoma zanimljivi razgovori izmeu viteza i njegovog titonoe, u kojima se vidi kako Don Kihot polako i postepeno gubi svoje ideale, pod uticajem Sana Panse. Ta transformacija se takoe vidi i u postepenom menjanju imena - od Don Kihota, postaje Vitez od Lavova, a zatim se pretvara u Viteza Tunoga Lika. S druge strane, Sano polako prihvata ideale svog gospodara, koji se polako u samom Sanu koncentriu u jednu fiks ideju - da postane guverner ostrva. Sano uspeva da postane

guverner i pokazuje se kao veoma mudar i praktian vladar, meutim njegova vladavina e ipak na kraju zavriti kao potpuna propast. Kao to smo ve napomenuli, sada su drugi koji stvaraju svet privida za Don Kihota. Sanson Karasko (p. Sansn Carrasco), mladi uenjak i takoe Don Kihotov prijatelj, svojevoljno kree Don Kihotovim stopama i pretvara se u Viteza od Belog Meseca, a s jedinim ciljem da po vitekim pravilima natera Don Kihota da izbije iz glave ideje o ivotu i avanturama lutajuih vitezova. Iako je u prvom delu to isto pokuao kao Vitez od Ogledala, bio je poraen, ali ovaj put kao Vitez od Belog Meseca uspeva u svojoj nameri i pobeuje Don Kihota u vitekom dvoboju, nateravi ga da se vrati kui i obea da nee pokuavati da opet polazi na put barem godinu dana. Roman se zavrava Don Kihotovim potpunim ozdravljenjem, meutim, potpuno razoaran stvarnou, odrie se vitetva, priznaje svoju zabludu i umire. Zanimljivo je da postoje pretpostavke da su neki delovi ovog drugog dela apokrifni, konkretno epizoda dogaaja u Montesinesovoj peini, opisana u 22. i 23. poglavlju Struktura i tematika Kao to je ve pomenuto, veruje se da je prvo poglavlje isprva bilo zamiljeno kao posebna literarna celina, kao kratka pria. Kasnije je Servantes razvio roman poevi od te prve prie. Pria je zamiljena kao itanje rukopisa Sida Ameta Benandelije (p. Cide Hamete Benangeli) mavarskog hroniara koji se zapravo pojavljuje tek u 9. poglavlju i koji se pominje svega etiri puta u celom romanu, da bi na kraju potpuno nestao u prvom delu nakon 27. poglavlja. Na prvi pogled, pripovedanje se odvija bez reda, meutim, struktura romana je kompleksna i paljivo graena. Sam roman poseduje osobine razliitih knjievnih rodova, od vitekih romana i ubaenih novela, do literarnih rasprava pisanih u dijalogu, kako je to bilo uobiajeno u ono vreme. Roman takoe sadri komine delove, ozbiljne besede, poslovice i anegdote narodnog karaktera. Ono to izdvaja ovaj roman je vetina kojom Servantes sve te elemente potinjava i uklapa u nit glavne radnje.

Bogatstvo tematike dela je nepresuno. Meutim, mogue je skicirati neke od osnovnih tema ovog dela. Glavna tema krui oko pitanja da li je mogue nai ideal u realnosti, to jest, da li realnost pobeuje fikciju ili fikcija pobeuje realnost. Ova tema je usko povezana i sa konceptom ljudske slobode. Kako ovek treba da shvati slobodu? Kakve zakljuke moe da izvede o slobodi, nakon to je iskusio? Moemo li promeniti svet ili svet menja nas? ta je uopte razumnost a ta je ludost? Da li je moralno pokuati promeniti svet? Iz te glavne teme, usko vezane za erazmovsku temu ludila i baroknu ideju privida i realnosti, proizilaze ostale sekundarne teme: 1. Da li je mogue iznai knjievni ideal? Tema knjievne kritike je veoma karakteristina za celokupno Servantesovo delo. U delu postoje kritike vitekih i pastoralnih romana, kao i kritika nove komedije Lopea de Vege. 2. Da li je mogue pronai ideal u ljubavi? U romanu se pojavljuju razliite ljubavne prie. Neke su nesrene zbog samog ivotnog koncepta vezanog za slobodu, kao to je sluaj sa Marselom i Grizostomom, druge zbog patoloke nesigurnosti, kao to je ubaena novela Nestrpljivi radoznalac, ili pak zbog previe idealizovanih dama, kao to je sama Dulsineja, ili previe prozaina kao to je Aldonsa Lorenzo. Takoe se pojavljuje i motiv ljubomore, veoma vaan za Servantesa. 3. Da li je mogue pronai politiki ideal? U romanu se pojavljuje tema utopije u obliku Sanove vladavine ostrvom Baratrarijom, privianjima koje ima Don Kihot u Montesinovoj peini, itd. 4. Da li je mogue pronai ideal pravde? Ovu temu vidimo u epizodama sa galeotima, momkom koji dobija batine, itd. Ubaene novele Jedna od novina u anru je ubacivanje posebnih pria u nit glavne radnje u obliku kratkih pria - novela. Neki smatraju da ove novele ne remete i nemaju nikakav uticaj na glavnu radnju romana, i da ak i

ako bi se izbacile, to ne bi mnogo poremetilo glavnu priu, dok drugi smatraju da te novele nisu tek tako ubaene i da ine deo opte kritike, estetske i tematske strukture romana. U prvom delu romana ubaene novele samo podvlae Don Kihotov osnovni etiki motor: elju da privoli druge da se povinuju njegovom apsurdnom idealistikom pogledu na svet. Problemi koje on pokuava da rei nisu zasnovani na realnosti nego na idealizmu sveta mate koji on pokuava da oivi. U sluajima istinske moralne nepravde, Don Kihot se svodi na obinog posmatraa. Ubaene novele U drugom delu romana predstavljaju prave socijalne probleme Servantesovog doba, kao recimo, proterivanje "moriskosa" (p:moriscos) 1502. godine. "Moriskosi" su muslimani koji su bili nasilno pokrteni nakon pada poslednjeg mavarskog bastiona, Granade i konane pobede Katolikih kraljeva, Izabele od Kastilje i Fernanda od Aragona i zavretka Rekonkiste 1492. godine. U elji za ostvarenjem to monolitnije drave na verskom planu, 1492. godine proteruju sve Jevreje, a 1502. sve Mavre i "moriske", jer su smatrali da njihova predanost novoj religiji nije iskrena i da u tajnosti i dalje praktikuju svoju staru veru, islam. Epizoda u kojoj uestvuje Rikote sa svojom kerkom Anom Feliks, opisuje te dogaaje sa svom svojom propratnom religioznom, meuljudskom, ekonomskom i etikom tragikom. Kritika vitekih i pastoralnih romana U romanu je uoljiva i kritika vitekih i pastoralnih romana. Svoje detaljno miljenje o mnogim veoma popularnim vitekim i pastoralnim romanima tog doba Servantes je dao u 6. poglavlju prvog dela u kome upnik i berberin vre veliku istku Don Kihotove biblioteke. Pre nego to odlue da li odreena knjiga zasluuje da zavri na lomai ili ne, daju svoj sud o istoj. Tako u tom poglavlju moemo proitati Servantesovo miljenje o romanima kao to su panski viteki roman Amadis od Galije (Amadis de Gaula) ili valensijanski viteki roman Tirante Beli (p. Tirante el Blanco, katal. Tirante lo Blanc). Lista knjiga osuenih na lomau daje nam savrenu sliku o Servantesovim knjievnim stavovima.

Parodija je osnovni element ovog romana. Meutim, roman je veoma kompleksna parodija. Delo nije samo prosta parodija vitekih romana putem direktnog preterivanja nedoslednosti i nemoguih dogaaja. Kominost ovog romana proizilazi iz nemogunosti da se staromodna i fantastina pria situira u moderan okvir realnosti. Neke od parodija otvoreno pokazuju svu besmislenost i nereanost osnovnih karakteristika glavnih junaka vitekih romana. Lutajui vitezovi su superljudi, veoma otporni, izdrljivi i nadasve dugoveni. Veoma veliki deo kominosti romana proistie upravo odatle: realno, puteestvije i avanture Don Kihota iziskuju energiju i izdrljivost koja nikako nije svojstvena za oveka njegovih godina. S druge strane, injenica je da su njegovi uzori bili veoma aktivni i izdrljivi, iako mnogo stariji od njega. Kritika besmislenosti i nerealnosti pastoralnih romana u kojima su pastiri i pastirice neni mladii i devojke sa klasinim imenima koji po ceo dan uzdiu zbog neuzvraene ljubavi i govore skoro iskljuivo u stihovima izraena je u pastoralnim epizodama o pastirici Marseli i Grizostomu, a vrhunac kritike je sadran u Don Kihotovom ispatanju u Sijera Moreni, gde provodi vie dana i noi go ko od majke roen, skaui po planini, uzdiui i alei se u stihu i pompeznim reima na okrutnost svoje dame, Dulsineje od Toboza.