Moj Divni Zivot - DNEVNIK

Milenka Mina Dobi}
MOJ @IVOT JE KAO FENIKS

Kako sam uz pomo} makrobiotike
prevalila put od kancera do sjajnog zdravlja
Posebno izdanje
PLATW
Naslov originala:
Milenka Mina Dobic, My Beautiful Life,
Findhorn Press, Scotland, 2000.
MILENKA MINA DOBI]
MOJ @IVOT JE
KAO FENIKS
Kako sam uz pomo} makrobiotike pre{la
put od kancera do sjajnog zdravlja
Prevela sa engleskog
Cvijeta Mesi}
PLATW
2005.
Pri~a o Mini Dobi} i njenoj porodici je moderna odiseja. Nje-
no putovanje do zdravlja i celovitosti prepli}e mnoge transcen-
dentalne teme iz poslednje polovine 20. veka;
Nedoslednost komunisti~ke ideologije u njenom primenjiva-
nju u slobodnom socijalisti~kom dru{tvu; konflikt izme|u kon-
vencionalne medicine i holisti~kog zdravlja, centrifugalne sile
koja razbija modernu porodicu i zajedni~ka nit koja je drì na
okupu.
Mina je pre{la dug put, od `rtve raka do osobe koja je pobe-
dila rak, od pacijenta do iscelitelja, od u~enika do u~itelja. Ro-
|ena je i ìvela preko ~etrdeset godina u biv{oj Jugoslaviji, da-
nas predstavlja jednog od vode}ih makrobioti~kih savetnika,
u~itelja i kuvara na Zapadnoj obali SAD, inspiri{u}i mnoge svo-
jom mudro{}u, ljubavlju i saose}anjem. Zahvaljuju}i Dobi}ima
i mnogim drugim porodicama {irom sveta, makrobiotika po~i-
nje da se uliva u glavne tokove modernog dru{tva.
Uprkos vidljivom napretku medicinskih istraìvanja, uvo|e-
njem novih terapija i lekova, svakih 15 sekundi u SAD po jed-
na osoba je dijagnozirana od bolesti srca i bolesti raka. Na po-
~etku veka rak je napadao jednog na dvadeset sedam ljudi. Do
1950. odnos je porastao na jedan prema osam, a do 1985. zva-
ni~ni prora~uni su bili da jedan od troje ljudi oboli od ove bole-
sti. Ako rak nastavi da se {iri ovom brzinom, do 2000. godine u
SAD svaki drugi ~ovek bi mogao da oboli. Do 2020. rak }e po-
kositi ~etvoro od petoro ljudi a zatim prakti~no svakoga! U po-
slednjih desetak godina nije ni{ta bolje ni u na{oj zemlji.
5
Knjiga govori o tome kako se izle~iti od raka, ili jo{ bolje, ka-
ko ga spre~iti putem zdrave ishrane i jednostavnog na~ina ì-
vljenja. Obja{njava filozofiju ìvljenja u harmoniji sa prirodom.
Opominje nas na na{u aroganciju; kako mislimo da ako smo naj-
savr{enija bi}a na zemaljskoj kugli moèmo sve menjati pa i pri-
rodu; upozorava da smo doveli i sebe i druge vrste do ivice op-
stanka.
Ovo je knjiga o onome {to nedostaje u dana{njem svetu. Knji-
ga o ljubavi, o istinskom ìvljenju bez mr`nje, zavisti i predra-
suda; u~i nas da prvo po{tujemo sebe pa onda sve ostalo {to eg-
zistira na na{oj planeti. I najzad, Univerzum, koji nam je darovao
ìvot. Ova knjiga nam daje nadu za opstanak ljudske vrste i ce-
log sveta.
6
„Mina Dobi} je intuitivna èna posve}ena oslobo|enju ~ove-
~anstva i Jedinstvenom svetu mira (One Peaceful World). Raz-
vijaju}i se od pacijenta do iscelitelja, motivisana iskrenom è-
ljom da ispuni svoj cilj, ona je podu~ila hiljade kako da
transformi{u svoju bolest i nesre}u u zdravlje, sre}u i mir.”
G. Mi~io Ku{i, priznati lider Internacionalnog
makrobioti~kog dru{tva i Pokreta prirodne hrane
„Minina pri~a o ìvotu je koliko dirljiva toliko i zapanjuju}a.

Njeno putovanje od Jugoslavije do Beketa u Masa~usetsu i do
Kalifornije, potom na~in kako je pobedila svoj rak, inspiri{e dru-
ge koji su bolesni da potraè njenu pomo}. Njeni saveti, pra}e-
ni njenom ljubavlju, saose}anjem i pronicljivo{}u u le~enju, po-
mogli su mi u raznim mojim bolestima. Ova knjiga }e omogu}iti
da mnogi ljudi ~uju njenu pri~u i nau~e njenu mudrost le~enja.”
Dr Bendàmin Spok, svetski poznati pedijatar i pisac
„Ja sam op~injen lepotom, i njenom snagom ohrabren iz ove

knjige. Mina je posebna vrsta iscelitelja. Ova knjiga }e vam da-
ti izvanredno predznanje, instrumente za nadgradnju va{eg zdra-
vlja. Tako|e }e vam dati potpuno novi i pronicljiv na~in kako
da posmatrate bilo koji zdravstveni izazov.”
Bil Djuk, holivudski reìser/glumac/pisac
7
„Mina Dobi}, makrobioti~ki stru~njak, koja savetuje holivud-
ske slavne li~nosti i drì ~asove {irom Ju`ne Kalifornije…”
San Dijego Junion Tribjun, 29. aprila 1998.
Mina Dobi} se smatra najstru~nijim konsultantom makrobi-

otike u Los An|elesu”
Magazin Vog, maj 1997.
Smatrana jednim od vode}ih stru~njaka na polju makrobio-

tike, Mina Dobi} drì seminare „Do zdravlja preko makrobiti-
ke”u Ric-Karltonu, u Laguni Niguel. Njeni seminari bili su od
ogromne pomo}i stotinama ljudi. âsovi kuvanja, predavanja i
makrobioti~ki ru~kovi otkrivaju le~enje hranom, zatim u~e ka-
ko hrana pove}ava energiju i oja~ava zdravlje. Mina uve`bava
kuvare, radi zajedno sa njima, i uvodi ih u tehnike pripremanja
makrobioti~ke hrane. Ona posebno podvla~i va`nost sastavlja-
nja dnevnih menija za balansiranje energije u organizmu, u vre-
me promena godi{njih doba. Mina se istinski bavi spasavanjem
ìvota davanjem saveta za promene u na~inu ìvota i zdravoj is-
hrani. Rezultati su ogromni i neosporni”.
E{li Gudvin, menadèr, Ric-Karlton hotel,
Laguna Niguel
„Sa bezgrani~nom ljubavlju i mudro{}u, Mina me je provela

kroz moje makrobioti~ko putovanje, od metastati~kog raka doj-
ke do ozdravljenja. Sada, kroz ovu njenu knjigu, ìvoti mnogih
ljudi }e biti dotaknuti njenom neiscrpnom energijom. Ona je è-
na kojoj je kuhinja primarni izvor le~enja. Njena pri~a je nada
za svakog ~oveka koji je suo~en sa nekom te{kom bole{}u, naro-
~ito za onog od koga je zvani~na medicina digla ruke.”
Dènifer E. Grin, doktor lingvistike
8
Sa najdubljim po{tovanjem prema Katarini i Ka-
jici Popov, mojoj majci i ocu, koji su me inspirisa-
li i nau~ili da volim miroljubivost.
Sa najve}om zahvalno{}u prema mojoj prijate-
ljici Ratki Rudi}, lekaru, za to {to me je vodila ka
svetlosti kada sam bila utonula u sopstvenu tamu.
Sa bezuslovnom ljubavlju prema mojim an|eli-
ma ~uvarima, koji me uvek podràvaju, mom mu-
ù Bo{ku, mom sinu Sr|anu i mojoj }erki Jeleni.
Sa po{tovanjem prema Mi~iju i Avelin Ku{i, mo-
jim dragim u~iteljima, ~iji ìvoti predstavljaju ka-
men temeljac za stvaranje mnogo zdravijeg i miro-
ljubivijeg sveta koji je moju porodicu i mene vodio
do pronalaska puta ka svetu zdravlja i mira.
9
NAPOMENA ÎTAOCU:
Svima onima sa zdravstvenim problemima savetujem da za-

traè pomo} kvalifikovanog medicinskog ili psiholo{kog stru~-
njaka, kao i kvalifikovanog makrobioti~kog savetnika, pre spro-
vo|enja bilo kojih pristupa ishrani datih u ovoj knjizi. Osnovno
je da ~itaoci koji imaju razloga da sumnjaju da su oni sami ili
~lanovi njihove porodice ozbiljno bolesni, potraè odgovaraju-
}u zdravstvenu ili psiholo{ku pomo} bez odlaganja. Ni ova, ni-
ti druge knjige koje se bave zdravljem, ne bi trebalo da budu
upotrebljene za stru~nu primenu u bilo kom slu~aju kao zame-
na za kvalifikovanu negu ili tretman.
Knjiga podrazumeva da pisac i izdava~ ne podleù odgovor-
nosti za pogre{no razumevanje i zloupotrebu informacija koje
su date. Ni pisac ni izdava~ ne prihvataju obavezu niti odgovor-
nost za gubitak, {tetu ili povredu osoba ili entiteta, uzrokovanih
direktno ili indirektno informacijama sadrànim u ovoj knjizi.
10
PREDGOVOR
Suo~avamo se sa ozbiljnom biolo{kom i psiholo{kom krizom

u ljudskom dru{tvu na ovoj planeti, jer savremeni na~in ìvota
na{e dana{nje civilizacije se razvijao neprirodno, uzrokuju}i pro-
mene u osnovi ishrane.
U dvadesetom veku, naro~ito u njegovom kasnijem periodu,
pove}anje procesa sinteti~kih materija, hemijskih komponenata
i industrijskog na~ina proizvodnje hrane, rasprostro se {irom sve-
ta. Zajedno sa zaga|enjem ìvotne sredine, ove nagle, neurav-
noteène promene u ishrani, dovode do bolesti srca, raka, artri-
tisa, alergija, dijabetesa, i raznih vrsta virusnih oboljenja, kao i
do psiholo{ke i emocionalne nestabilnosti modernog ~oveka.
Makrobioti~ko razmi{ljanje koje se bazira na tradicionalnom,
univerzalnom zdravom razumu, ponudilo je re{enje za ovu krizu
~ove~anstva, kako bi uspostavilo pravilnu ishranu i ostvarilo pla-
netarno zdravlje. Od 1960. godine ono je pokrenulo razvoj pri-
rodne, zdrave hrane i iniciralo razne vrste alternativnih lekova.
Makrobioti~ko obrazovanje je po~elo u specijalizovanim cen-
trima i postepeno ali uporno prodiralo u sve slojeve dru{tva za
vreme svog ~etrdesetogodi{njeg razvoja. Stotine hiljada ljudi je vra-
tilo povratilo i psiholo{ku ravnoteù, uklju~uju}i ozdravljenja od
mnogih poreme}aja. Jedna od izvanrednih pri~a o takvom ozdra-
vljenju je pri~a Mine Dobi}.
Mina i njen mu` Bo{ko, zajedno sa svojom divnom, zdravom
decom doprinose Jedinstvenom Svetu Mira, koji je cilj makrobi-
11
otike. Jedinstveni Svet Mira nije vidljivo strukturisan dru{tveni
sistem, ve} je to bratstvo i sestrinstvo svake individue na ovoj
planeti kao ~lana kosmi~ke porodice s te`njom ka zdravlju, lju-
bavi i miru.
Mina i njena porodica su jedan od centara iz kojih svetlost
Jedinstvenog Sveta Mira zra~i kroz mnogo hiljada ljudi. Kroz nji-
hovo prisustvo, razgovore, sastanke, ~asove kuvanja, pisanje i
okupljanje njihovih prijatelja, pozitivni uticaji imaju neizmerne
dimenzije.
Mi~io Ku{i,
Bruklajn, Masa~usets
10. februara 1998.
U prepoznavanju uloge koju je makrobiotika odigrala u pod-

sticanju pokreta prirodne hrane i revolucije zdravlja u ameri~-
kom dru{tvu, Nacionalni muzej ameri~ke istorije, Smitsonijan
institut, priznao je akviziciju na{eg ìvotnog rada osnivaju}i ar-
hivu makrobioti~kih dokumenata i srodnih materijala. Ovi ma-
terijali su dostupni istraìva~ima, studentima, i obi~noj publici,
besplatno, kao deo nacionalne kolekcije. Jesenas su Mina i Bo-
{ko Dobi} organizovali prvu u nizu dobrotvornih ve~era koje }e
se odràti {irom zemlje i pomo}i osnivanje Ku{ijeve Kolekcije u
Instituciji Smitsonijan u Va{ingtonu. Ovo je bila jo{ jedna od
mnogih njihovih misija u kreiranju miroljubivog sveta.
@ivo se se}am ve~ere u Laguni Nigel. Lokalni makrobioti~ki
kuvari i glavni kuvar hotela Sjd!Lbsmupo u Dena Point posvetili
su mnoge sate pripremaju}i veli~anstveni banket. Kris Akbar i
Patricio Garsija de Peredes, dva mlada makrobioti~ka u~itelja,
pratili su Mi~ija i mene.
Oko stotinu ljudi, uklju~uju}i poznate li~nosti, uìvalo je u
bogatom {vedskom stolu, zabavi i druènju. Jedna èna je peva-
la ruske narodne pesme koje sam i sama nekad pevala na uni-
verzitetu i to mi je obnovilo stare uspomene.
Bila sam odu{evljena kako mladoliko i lepo izgleda Mina.
Nisam je videla skoro deset godina. Govorila je elokventno i ja-
12
sno. Svi su joj se divili. Vratila sam se u pro{lost, pre 11 godina
kada sam se prvi put srela sa njom u Jugoslaviji. Njena dijagno-
za je bila ~etvrti stepen raka jajnika i predstavljala je vrlo tu`nu
pojavu. Mina je odlu~ila da odbaci zra~enje i hemoterapiju, teh-
nike zapadne medicine i da potraì izle~enje kroz makrobioti~ki
na~in ìvota. Najzad su se ona i njena porodica preselili u Ame-
riku i studirali kod nas na Ku{ijevom Institutu.
Mi~io uvek govori da je podr{ka porodice najva`niji ~inilac
u ozdravljenju obolelog ~lana. Minin mu` Bo{ko, mnogo joj je
pomogao. On je veoma sna`na li~nost i zajedno sa svoje dvoje
dece radio je neumorno na Ku{ijevom Institutu u Beketu u Ma-
sa~usetsu. Pomagali su u kuvanju, ~i{}enju, vo`nji i drugim po-
slovima.Tako su postali nezamenjivi. Mina je bila jedan od na-
{ih glavnih kuvara, posebno za pacijente sa kancerom. Pod
uticajem Dobi}a, stotine njihovih zemljaka je do{lo da studira u
Beketu. Oni su ih do~ekivali i bili prevodioci za vreme njihovog
boravka. Posle zavr{etka studiranja na Ku{ijevom Institutu, pre-
selili su se u Kaliforniju. Mina je postala izvanredan u~itelj, sa-
vetnik, kuvar. Ona inspiri{e i vodi mnoge ljude ka boljem zdra-
vlju i sre}i. Kao {to se ose}a iz njene knjige, ona je svetli primer
makrobioti~kog duha i internacionalno blago za zdravlje sveta.
Za svoju uspe{nost, makrobiotika mnogo duguje Dobi}ima,
kao i mnogim drugim divnim ljudima iz razli~itih zemalja i kul-
tura. Bez njih se znanje o lekovitim svojstvima makrobioti~ke is-
hrane ne bi tako brzo pro{irilo.
Avelin Ku{i
Bruklajn, Masa~usets
20. decembar 1997.
13
Mi~io Ku{i je osniva~ i predsednik Fon-
dacije Istok-Zapad, ne-profitabilne, obrazov-
ne i kulturne institucije i priznati lider po-
kreta prirodne hrane. Napisao je nekoliko
knjiga uklju~uju}i Makrobioti~ki pristup ra-
ku. Makrobiotika i orijentalna medicina, i Ka-
ko da prepoznate svoje zdravlje: Knjiga o ori-
jentalnoj dijagnozi i Jedan miroljubivi svet.
Avelin je èna Mi~ia Ku{ija i majka peto-

ro dece. Ona je sjajna makrobiti~ka kuvarica
i u~itelj, pisac mnogih knjiga o makrobioti-
ci, uklju~uju}i Kompletan vodi~ makrobioti~-
kog kuvanja, makrobioti~ka ishrana i Avelin:
@ivot i san ène iza makrobiotike danas
14
UVOD
Termin „makrobiotika” koristio se jo{ u staroj Gr~koj. Sa-

stoji se od re~i makro, {to zna~i dug ili veliki i bios, {to zna~i ì-
vot ili ìvljenje. Ovaj termin se prvi put pojavljuje u ~etvrtom ve-
ku pre nove ere, kod Hipokrata, oca zapadne medicine.Termin
su tako|e koristili mnogi drevni i klasi~ni pisci kada su hteli da
opi{u jednostavnu, izbalansiranu ishranu koja omogu}ava dug
i zdrav ìvot u skladu sa prirodom. Isti ovi termini i koncepti na
Istoku seù u daleku pro{lost, sve do najzna~ajnije medicinske
knjige drevne Kine Klasi~na interna medicina koju je napisao
@uti Imperator, i do Knjige promena, Ji \inga. Isto~nja~ki ide-
ogram za re~ mir sastavljen je od dva znaka, „zrno” i „usta”.
Drevni narodi intuitivno su znali da koriste}i celo zrno ìtarice
u svojoj ishrani, uspostavljaju fizi~ko zdravlje i vitalnost; smiren,
jasan um i ispravno rasu|ivanje.
Na Zapadu, koncept makrobiotike ponovo se pojavljuje u
periodu renesanse i tokom XVIII veka, kada doìvljava kra}u,
obnovljenu popularnost. Nema~ki doktor Kristof fon Hufeland,
Geteov lekar, izdao je knjigu pod naslovom Makrobiotika ili
umetnost dugove~nosti, u kojoj je naveo nova nau~na otkri}a i
dokaze, kako bi podrào povratak na tradicionalni na~in ìvota
i ishrane. Na istoku je makrobiotika iznova predstavljena u ka-
snom 19. veku, od strane tokijskog doktora Sagena I{izukija. On
je ustanovio da ishrana, zasnovana na integralnom pirin~u, mi-
15
su, povr}u i morskim algama, pomaè u odràvanju zdravlja i
le~enju od zaraznih bolesti koje su u to vreme harale Japanom
i ostalim delovima razvijenog sveta.
Po~etkom XX veka, mladi Japanac Jukikazu Sakurazava
(1893 – 1966) izle~io je svoju tuberkulozu (u poodmaklom sta-
dijumu) metodom doktora I{izukija. Pridruìo se, a uskoro po-
stao i vo|a dru{tva za zdravu ishranu, koje su osnovali zahvalni
pacijenti, pomo}nici i sledbenici doktora I{izukija. U kasnim
dvadesetim i ranim tridesetim godinama ovoga veka, Sakuraza-
va je oti{ao u Francusku gde je pisao i podu~avao, pod pseudo-
nimom Dòrd` O{ava. Da bi opisao svoje u~enje, obnovio je ter-
min „makrobiotika”. Ovoj metodi posvetio je ~itav svoj ìvot.
Danas se smatra ocem moderne makrobiotike.
Do sredine XX veka, ovaj tradicionalni na~in ishrane, zajed-
no sa znanjem o upotrebi hrane za le~enje, bukvalno je i{~ezao
i na Istoku i na Zapadu. U moderno doba, kao pravilo su usta-
novljene nove analiti~ke metode le~enja. Savremena medicina
je zamenila uklanjanje uzroka koji leè iza bolesti i poreme}a-
ja, otklanjanjem simptoma i posledica.
O{ava je u~io ljude kako sa pravilnom ishranom mogu da
ìve divan ìvot pun slobode, poduhvata, beskona~ne radosti i
razumevanja. On je najve}i deo svog ìvota putovao i {irio ma-
krobioti~ke principe i praksu {irom sveta, uklju~uju}i Jugoisto~-
nu Aziju, Afriku, Evropu i pred kraj svog ìvota i Severnu Ame-
riku. Njegovi u~enici, me|u kojima su najzna~ajniji Mi~io i
Avelin Ku{i, koji su u ranim pedesetim godinama do{li u Ame-
riku, prilagodili su makrobioti~ku ishranu ìvotnoj sredini i kli-
matskim uslovima Zapada, uzimaju}i u obzir i potrebe savre-
menog na~ina ìvota.
Ve} skoro pola veka, Ku{ijevi su predvodnici internacional-
nog Makrobioti~kog dru{tva. Godine 1960. otpo~eli su savreme-
ni pokret prirodne hrane. Od tada, integralne ìtarice, mahu-
narke i proizvodi nastali od njih, uklju~uju}i miso, tofu i tempeh,
sveè povr}e gajeno bez aditiva i pesticida; morske trave, ume-
bo{i {ljive, kuzu koren i druge biljke koje se koriste u medicin-
16
ske svrhe, pojavile su se u radnjama zdrave hrane koje su nikle
{irom Sjedinjenih Ameri~kih Dràva i Evrope. U po~etku su se
medicinske nauke rugale u~enju koje govori da je savremena is-
hrana uzrok mnogih oboljenja srca, kancera i drugih degenera-
tivnih bolesti i poreme}aja. Ali preko seminara za stru~no me-
dicinsko osoblje, kroz nau~na istraìvanja na Medicinskoj {koli
harvardskog Univerziteta, preko istraìvanja bolesti srca u Fre-
mingemu i drugih istraìva~kih centara, a najvi{e kroz slu~aje-
ve obi~nih ljudi koji su uz pomo} makrobiotike ozdravili od te-
{kih bolesti, Ku{ijevi su inicirali revoluciju u zdravlju i ishrani
koja danas menja ~itav svet.
Ve} u ranim osamdesetim godinama sve va`nije medicinske
i nau~ne ustanove objavile su vode}e smernice u ishrani, insisti-
raju}i na znatnom smanjenju kori{}enja namirnica sa zasi}enim
mastima a na pove}anju integralnih ìtarica, povr}a gajenog bez
pesticida i ostalih namirnica koje su minimalno rafinisane. U
ranim devedesetim, ameri~ka vlada je predstavila Piramidalni
vodi~ ishrane kao zamenu za meso i mle~ne proizvode, uvode-
}i osnovne crte ishrane koja je bazirana na integralnim ìtarica-
ma i sveè gajenom povr}u i vo}u. Naravno, iako jo{ uvek po-
stoje razlike koje treba premostiti, jasno je da se i nauka i
medicina kre}u u pravcu makrobiotike. Godine 1995. nekoliko
stotina lekara istraìva~a i nutricionista, pod pokroviteljstvom
Svetske zdravstvene organizacije i harvardskog Univerziteta,
priredilo je makrobioti~ki banket u biblioteci D`. F. Kenedi u
Bostonu, na kojoj je po~asni gost bio Mi~io Ku{i.
Danas se makrobioti~ka hrana moè prona}i u hotelima Ric-
Karlton po celom svetu, kao i u internacionalnom lancu hotela
Princ, zatim u eksluzivnoj sali za ru~avanje Biznis {kole Severo-
zapadnog univerziteta, u mnogobrojnim restoranima, {kolama,
bolnicama, domovima za brigu o starima, i mnogim drugim in-
stitucijama. Postoji Makrobioti~ko dru{tvo pri Ujedinjenim na-
cijama, a 1994. godine, Dru{tvo pisaca Ujedinjenih nacija do-
delilo je Mi~io Ku{iju Nagradu za izuzetno stvarala{tvo, koja se
dodeljuje najboljim svetskim autorima, za doprinos ~ove~an-
17
stvu. Godine 1999. Institucija Smitsonijan }e otvoriti stalnu iz-
lo`bu pod nazivom „Kolekcija makrobiotike i alternativnog le-
~enja porodice Ku{i”, koja }e sadràti li~nu Ku{ijevu prepisku,
literaturu o prirodnoj hrani i holisti~kim pokretima le~enja, kao
i izlo`bu kuhinjskih sudova i hrane. Ove ili slede}e godine, ame-
ri~ka vlada }e po prvi put ustanoviti standarde zdrave hrane,
pruàju}i tako mogu}nost da bolji kvalitet hrane bude dostupan
u ~itavoj zemlji.
Ulaze}i u 21. vek, svet ponovo otkriva integralnu, prirodnu
hranu i kre}e se prema novom modelu brige o zdravlju. Ja imam
tu sre}u da sam ovaj pristup otkrila mnogo pre nego {to je po-
stao {iroko popularan. Ne samo {to mi je bukvalno spasio ìvot,
nego je i pro{irio i produbio moja saznanja o ìvotu, daju}i nov
pravac i zajedni{tvo mojoj porodici i meni. Imala sam tu privi-
legiju da pomognem mnogobrojnim ljudima da ozdrave. Ovo je
pri~a o mom ìvotu koji me je vodio dotle da postanem deli} ve-
like revolucije zdravlja.
18
Poglavlje 1
„GODINA NADE GODINA SPASA”
KORENI @IVOTA KOJI SE ÛVA I NEGUJE
Januar 1987. Stara Pazova (biv{a Jugoslavija). ^lanak koji je

iza{ao na desetoj strani popularnog ~asopisa „Ilustrovana poli-
tika”:
„Mladolika, Milenka Dobi} iz Stare Pazove (45 godina), pro-

fesor svetske knjièvnosti i direktor programa Radio In|ije, mir-
no i staloèno nam pri~a svoju pri~u. Neverovatnu pri~u o doga-
|ajima vezanim za njenu nedavnu jednogodi{nju borbu za ìvot.
Uspela je! Kona~no moè da pri~a o tome! Nasmejana, radosna,
pri~a o svom muù, {esnaestogodi{njem sinu i sedmogodi{njoj
}erki. Sedimo sa Milenkom u njenoj velikoj, novoj, lepoj kuhinji.
O~i su nam prikovane za otvoreni {pajz prepun tegli sa ìtarica-
ma, mahunarkama, morskom travom, su{enim pe~urkama i hra-
nom sa nepoznatim i zvu~nim japanskim imenima.
U periodu kada su ona i njen mu` tek zavr{ili izgradnju du-
gogodi{njeg sna – svoje nove ku}e, u godinama kada je deci maj-
~inska ljubav potrebnija nego ikad (sin adolescent, }erka tek po-
~inje {kolu), kada je njena karijera u medijima na vrhuncu, ona
saznaje, ’Za vas nema nade. Ostalo vam je samo dva meseca ì-
vota!’
19
Pi{emo ovu pri~u jer verujemo da njeno svedo~enje moè po-
mo}i mnogima koji pate od te{kih bolesti. Za njih ova pri~a mo-
è zna~iti tra~ak svetlosti koji ih vodi prema nadi. Naravno da
neki mogu da kaù kako je sve ovo izmi{ljotina. Ali Milenkino
ozdravljenje se ne moè objasniti druga~ije. Kada joj je bilo re~e-
no da }e ostatak ìvota provesti na hemoterapiji i zra~enju, ona
je odlu~ila da napravi potpuni zaokret u svom ìvotu. Re{ila se
na radikalnu promenu tradicionalnom prilazu raku, odabrala je
makrobioti~ki na~in ìvota.”
Deset godina kasnije. Januar 1997. Kosta Mesa, Kaliforni-

ja, Sjedinjene Ameri~ke Dràve. îtam o nekoj èni sa dijag-
nozom adenocarcinoma jajnika ~etvrti stepen, kojoj je ostalo
jo{ samo dva meseca ìvota. Ona bira nepoznat, nov na~in ì-
vota i postaje sasvim zdrava za manje od godinu dana. Neve-
rovatno! Zvu~i kao izmi{ljotina, a ipak, sve je tako poznato...
Probudi se, Mina! Ti si to... Ja sam ta èna! Ja sam bila osu-
|ena na smrt, kao i hiljade drugih pre i posle mene, jednogla-
snom presudom „zvani~ne medicine”. Me|utim, ~udo se prihva-
tilo glavne uloge u kreiranju moje sudbine; moja dugogodi{nja
prijateljica, lekarka, pojavila se hrabro predstavljaju}i mi neku
novu medcinu zvanu makrobiotika.
Kako je uop{te mogu} tako brz oporavak? Bila sam na smrt
bolesna, ose}ala sam to i sama. Doktori su isto zaklju~ili. Pa
ipak, danas sam puna ìvota, snage, odli~nog sam zdravlja, svi
moji snovi se ispunjavaju i delim sa drugima tu ~udnu tajnu ko-
ja je dozvolila prirodi da me izle~i.
U stvari, to i nije neka tajna. Sve velike civilizacije su znale
kolika je va`nost ìvljenja u skladu – sa samim sobom, sa dru-
gim ljudima, sa prirodom. Ali ipak, uprkos na{im prostornim i
vremenskim mogu}nostima komunikacije, izgleda da smo mi u
modernom svetu izgubili kontakt sa ovim su{tinskim ljudskim
konceptom. [irom planete, na desetine, stotine, hiljade ljudi su
se iz~le~ili, le~e se ili }e se izle~iti od kancera. Pi{em ovu knjigu
za sebe i za druge. Moja èlja, iz dubine srca, jeste da svaka oso-
20
ba iskusi isto ovakvo odli~no zdravlje kakvo je meni donelo ì-
vljenje u ravnoteì sa prirodom – makrobiotika. Sada znam da
me je, jo{ dok sam bila u maj~inoj utrobi, sudbina vukla da kre-
nem u potragu za sre}nim ìvotom. Trebalo mi je skoro pola ì-
vota da shvatim da sam sama odgovorna za stvaranje svoje sud-
bine. Ali, suvi{e sam ìvela u „budu}nosti”, zaboravljaju}i na
sada{njost. Sve je po~elo...
Pre pedeset i {est godina, u malom selu Elemiru na severu
Srbije, u Vojvodini, ro|eno je prvo dete Kate i Kaje Popova.
Moja se majka, uz pomo} babice, porodila kod ku}e. Stigla sam
usred drugog svetskog rata, 15. oktobra 1942. Ovo je doba go-
dine kada se priroda razme}e svojom lepotom. Karnevalski ras-
ko{no odeveno drve}e u zlatno-crvene, ùte, braon, crvenkasto-
ljubi~aste i tirkizne boje. ârolija magije. Priroda je talentovani
slikar, neobuzdani ~arobnjak.
Majka je imala postporo|ajne komplikacije i nije bila u stanju
da me doji. Jedna lepa i ~ista Ciganka, moj spasilac, dojila me je
sve dok se mama nije oporavila. Bila sam sre}no, zdravo dete.
Sudbina me je na~inila borcem i avanturistom!
Umesto da slu{aju zveckanje igra~aka, moje u{i su uìvale u
{kripi to~kova vagona pretovarenih jesenjom ètvom. Priroda nas
je darivala svojim bogatstvima. Polja su bila bremenita, prelive-
na kukuruzom i suncokretom, vinogradi prepuni gro`|a. Majka
mi je pri~ala kako su moje ru~ice podrhtavale u vazduhu kad god
bih ~ula povorku mladih ètelaca koji su prolazila pored na{e ku-
}e, pevaju}i an|eoskim glasovima u ~ast proslave festivala ètve.
Naàlost, to je bilo jedino pevanje koje sam ~ula u prve tri
godine ìvota. Majka mi nikad nije pevala. Srce joj je bilo ophr-
vano usamljeno{}u jer je otac bio daleko, na frontu, sa jo{ ne-
kim ~lanovima familije.
Na{e selo je bilo mala tvr|ava. @iveli smo u skladu sa priro-
dom. Ali ni ratno ludilo ni ljudska bezumlja nisu mogli da po-
remete na{ tradicionalni na~in ìvota.
Ta jesen je bila neobi~no bogzna. @etva je, kao i uvek, ima-
la tradicionalni ritual. Tokom godine, svako je obra|ivao par~e
21
zemlje koje je posedovao, a ètva je predstavljala zajedni~ki do-
ga|aj. Polja su bila preplavljena darovima prirode. U~estvova-
li su svi susedi, od najmla|eg do najstarijeg. Te godine slavili
smo i molili se za prestanak rata.
Kada sam dovoljno porasla, i sama u~estvovala u slavlju è-
tve. înilo se kao da nebo i zemlja odjekuju od glasova mladih
ètelaca. Kecelje èna presipale su se gro`|em. Lepotice korpe
su se savijale pod teìnom raznovrsnog sveèg vo}a i povr}a. Sto-
lovi su ~ekali prekriveni belim stolnjacima, prepuni odabranom,
lepo aranìranom hranom. Nakon neumornog celodnevnog ra-
da na poljima, opijeni jesenjim miomirisima, sedamdeset ljudi
bi se okupilo. Smejalo se, pevalo, igralo, radovalo se.
Zatvaram o~i i ponovo doìvljavam to vreme. Ose}am `mar-
ce po telu. Prijatne, ìvopisne scene ovog tradicionalnog ìvlje-
nja ponovo iskrsavaju u mom se}anju.
Veliki je Petak. Tanani ogrta~ tame obavija na{e selo. Vatre
gore na svakom uli~nom }o{ku. Gomile se slivaju na {iroke uli-
ce. âk i stari i bolesni skupljaju snagu i pridruùju se svetkovi-
ni. Proslava traje do duboko u no}.
Sveè kokice presipaju se iz ogromnih posuda u ispruène
{ake, proìmaju}i hladnjikavu no} svojim jakim mirisom.
Okupljena ~eljad kupaju se u sopstvenom znoju, guraju}i se
oko razbuktale vatre. Plameni vatreni jezici liù prole}ni vazduh,
greju}i zemlju i nebo. Po~inje takmi~enje. Oni hrabriji, poluna-
gih tela spremaju se za start. U trku preska~u plamene jezike.
Raspr{uju se ~estice èravice u mo}ni vatromet. No} uzavrela od
razdraganih uzvika i smeha. [e{iri lete visoko u vazduh.
Kada vatra posustane, preska~u je i hrabrija deca. Ako ne-
kome plamen uhvati kraji~ak ko{ulje, prijatelji ih polivaju vo-
dom iz ogromnih kanti. Na drugoj strani vatre ih ~eka nagrada.
Pobednici su oni koji najvi{e puta presko~e vatru. Ulica se pa-
ra od sna`nog aplauza.
No} je suvi{e kratka da primi svu bujicu ose}anja. Poslednja
kanta vode smiruje vatru u pepeo. Sunce }e izaci ubrzo. @ivot
je divan.
22
Slavlje se zavr{ava molitvama da se svi voljeni brzo i sigurno
vrate ku}i sa rati{ta.
Dana 21. avgusta 1945. na{e molitve su kona~no bile usli{e-
ne. Rat se zavr{io. Otac se vratio ku}i. To je bio veliki dan, pre-
pun sre}e! Na seoskom trgu okupili su se ljudi u narodnim no-
{njama. Igralo se i pevalo, ljudi su bili van sebe od sre}e. Grlili
su svoje voljene – prava svetkovina ose}anja, vatromet u srcima
– Odiseja Mira!
I ja sam prisutna, u maj~inim rukama. Na svom obrazu ose-
}am njene vrele suze. Otac je ugledao majku. Ona me podiè
prema svom heroju kao darovanje, kao buket sveìh ruà. Otac
me je prvi put video. Nestala sam u njegovom ogromnom {inje-
lu. Moj obraz je bio vlaàn od njegovih toplih suza dok me je
~vrsto stezao u zagrljaju. Odjednom je strah prostrujao kroz mo-
je malecko telo jer me je otac ponosno podigao visoko u vazduh
da ceo svet vidi, kao da sam ja njegov orden ~asti. Tog veli~an-
stvenog dana prvi put sam ~ula svoje roditelje kako pevaju. I ja
sam pevala sa njima! Trg je postao suvi{e mali za ovu tradicio-
nalnu svetkovinu dobrodo{lice. Ulice koje vode ka trgu bile su
prepune stolova prekrivenih belim stolnjacima. Crvene ruè i
sveè ispe~en doma}i hleb su ukra{avali svaki sto. Crveno vino
se presijavalo u ~a{ama. Mno{tvo razli~itih glasova slivali su se
u jedan, nazdravljaju}i pobedi – Mir, ìveli! Ovaj dan je bio pre-
porod mog detinjstva.
Slede}e godine smo sagradili novu ku}u. Do{ao je i novi ~lan
porodice. Te{ko je do~arati o~ev ponos dok je drào tek ro|e-
nog sina u rukama. Porodi~na loza se produìla kako ve} nala-
è na{a tradicija. Posmatrala sam oca kako obi~ajno najavljuje
ro|enje sina. Stajao je obasjan mese~inom, pod zvezdanim svo-
dom, drèci svoju lova~ku pu{ku podignutu visoko iznad glave,
uperenu prema nebu. Baca {e{ir u vis. U mojim detinjim o~ima
bio je ve}i od ìvota. Pokriv{i u{i posmatrala sam kako ispalju-
je ~itav {arèr metaka. Objava je tako postala zvani~na. Nikada
ne}u zaboraviti taj vrlo hladni 2. januar 1949 – dve mirne godi-
ne nakon rata.
23
Kao pokrenuto okida~em na pu{ci, moje se}anje se vra}a u
dan kada je moj brat, êdomir, imao godinu dana. Doktori su
nam saopstili da boluje od de~ije paralize, {to je zna~ilo da je osu-
|en na invalidska kolica i bez nade da }e ikada hodati ili tr~ati.
Majka je jo{ uvek bila veoma iscrpljena posle poro|aja, rade}i sa-
mo lake ku}ne poslove uz ~esto odmaranje. Ali te ve~eri kada se
moja porodica okupila da donese odluku {ta da se uradi povo-
dom bolesti mog brata, njen duh je bio ja~i nego ikad.
Roditelji su se dogovorili da preduzmu akciju u vezi s njego-
vim bolni~kim le~enjem. \ur|ina, moja baka po majci, odigra-
la je tada zna~ajnu ulogu.Ona je sa êdomirom provela mesec
dana u bolnici po{to doktori nisu dozvolili mami da bude s njim,
zbog njene velike slabosti. Me|utim, zdravstveno stanje mog
brata popravljalo se znatno sporije nego {to se o~ekivalo. Zato
su se moji roditelji i baka dogovorili da ga vrate ku}i. Odlu~ili
su da probaju sa le~enjem narodnim lekovima, uprkos velikom
riziku. Najbliì doktor ìveo je na udaljenosti od desetak kilo-
metara od na{e ku}e.
U selu je ìveo vrlo star, davno penzionisan doktor, Jevrejin.
Ljudi su ga od milo{te zvali seoski lekar. On je za mog brata pre-
poru~io blato iz bare Okanja na kraju na{eg sela; kompresivne
zavoje sa mekinjama i kupusom; biljne kupke; kao i je~menu su-
pu sa povr}em bez za~ina, sa povr}em iz na{e ba{te. Upornim
sprovo|enjem svih ovih doktorovih saveta i uz na{u neizmernu
ljubav, êdomir je ozdravio.
Danas, moj skoro dva metra visok brat je zdrav, jak i sjajan pe-
desetogodi{njak. Ne samo {to hoda i tr~i, ve} ponekad igra fud-
bal, preplivava velike razdaljine i vozi svoj bicikl dnevno po {est
kilometara. Blagosloven je sa divnom ènom i dvoje zdrave dece.
I tako se moj brat oporavio, ali majci nikako nije bivalo bo-
lje. Uvek je bila uz nas, sa svojom bezgrani~nom ljubavlju. Tru-
dila se da nam ni{ta ne nedostaje. Tek kad smo odrasli, shvati-
li smo kako joj je moralo biti te{ko. Ona je `rtvovala sebe za
sre}u svoje porodice. Da je postojala medalja za „najbolju maj-
ku”, ona bi je sigurno zasluìla.
24
Majka je bila veoma talentovana samouka kroja~ica. Ona je
bila i mnogo vi{e od toga; bila je porodi~ni modni kreator. Ni-
kada nismo kupovali ode}u. Ona je kreirala prekrasne haljine
vi{e za mene nego za sebe, a povremeno i za rodbinu. [ila je i
odela i ko{ulje za mog oca i brata. U stvari, ona je uspostavila
modni trend u na{em selu. Mnoge devojke su èlele da budu ob-
u~ene kao ja.
Svi su se neizmerno divili kako njenom talenatu za unutra-
{nju dekoraciju, tako i za pejza`nu arhitekturu. Ogroman lu~ni
svod prostirao se od glavnog ulaza du` ~itave staze ka zapadnoj
strani ku}e. Gro`|ani svod je krivudao i uvijao se sve do otvo-
rene terase iza ku}e, gde se rasko{no {irio. Svaka strana terase
bila je ukra{ena prekrasnim lejama sezonskog cve}a, ~iji su se
mirisi opojno {irili i opijali. Staza je bila ukra{ena celom svojom
duìnom, so~nim mirisnim grozdovima, braonkaste, crveno-lju-
bi~aste i bele boje. Stazu su ukra{avale i raznobojne ruè. Bio
je to prizor koji je oduzimao dah!
Usred tog raja nalazio se sto, pokriven belim ~ar{avom. Na
njemu su stajale ìvopisne ~inije ukra{ene maj~inom rukom. Kod
nas je uvek bilo gostiju. Moja majka – ve}a od ìvota, sa srcem
toplijim od sunca, i osmehom {to je osvajao, u svojoj predivno
kreiranoj prirodnoj sredini plenila je svakoga. Svaki dan bio je
slavlje ìvota.
Majka je bila u poslu od ranog jutra do kasno u no}. Odla-
zila je na kukuruzna polja u ~etiri ujutru i tamo radila ceo dan.
Onda se vra}ala da skuva ve~eru. Njeno kulinarsko ume}e bilo
je nadaleko poznato. Pozivali su je da u~estvuje u pripremanju
va`nih doga|aja, kao {to su ven~anja, kr{tenja i nebrojene dru-
ge proslave.
Iako je bila toliko zauzeta, uvek je nalazila vremena za svo-
ju decu. Podu~avala nas je i pripremala da postanemo po{teni
ljudi koji }e jednog dana dati svoj doprinos ~ove~anstvu. Sva-
kod dana nas je podse}ala na Zlatno Pravilo: „Ne ~ini drugima
ono {to ne èli{ da drugi tebi ~ine!” Njena ìvotna filozofija bi-
la je prirodna i jednostavna. Ali ja sam bila tu`na, jer sam ose-
25
}ala da ona ìvi samo za nas; ne ostavljaju}i nista za sebe. Bilo
{ta da se desilo bilo kome od nas, doga|alo se i njoj.
Moje rane devoja~ke godine za nju su bile vrlo te{ke. Sanja-
la je o mom princu na belom konju koji }e se pojaviti da me od-
nese u svet bajki i da me oboàva zauvek kao svoju princezu. Za
nju je dobar ìvot zna~io priznanje i po{tovanje od muza i dru-
{tva.
Ni moj brat ni ja se ne se}amo da su se na{i roditelji ikada
prepirali niti psovali pred decom. Nikada nisam ~ula nijednu ru-
`nu re~ u na{oj ku}i. Se}am se da su se samo jednom raspravlja-
li o va`nom porodi~nom problemu, nov~anim sredstvima za na-
{e fakultetsko obrazovanje. Otac je smireno ali neumoljivo
podsetio na nepokolebljivu ~injenicu da je on oduvek bio i da
}e ostati Gazda u ku}i.
„Ne udaraj glavom o zid. Ovakvu odluku donosi mu{karac.
Odlu~i}u kako ja mislim da je najbolje, na moj na~in. Vrati se
u kuhinju, tamo gde ti je mesto. Brini o ku}i i deci a ostalo pre-
pusti meni.” Ta~ka!
Majka je znala {ta zna~i „njegov na~in”. Novac bi sakupljao
~itavu ve~nost i ne bi ga bilo dovoljno, mo`da samo za bratovo
{kolovanje. Kao {to znamo „...èni je mesto u kuhinji”, a tamo
sam i ja spadala. Majka se nije raspravljala. Znala je da ~ak i ako
dobije tu bitku, izgubi}e rat. Zato je krenula svojim na~inom.
Smislila je sjajan plan kako da sa~uva svoje po{tovanje, a mene
oslobodi kuhinje.
Ono {to je uradila prevazilazilo je okvire pravila moralnog
pona{anja u na{em dru{tvu. Da bi prikupila nov~ana sredstva za
{kolovanje oba svoja deteta, ona je stavila na kocku svoj ugled.
Mi{ljenje drugih je nije obeshrabrivalo. Ni{ta je nije moglo za-
ustaviti. Njena odlika je bila nepokolebljiva!
Po~ela je da kuva i sluì obroke hrane za druge, kako bi za-
radila novac za {kolovanje svoje dece. Op{te mi{ljenje konzer-
vativaca iz na{eg okruènja bilo je negativno, jer je otvarala vra-
ta svog doma „potpunim strancima”, ~ak i kad joj je mu` bio na
putu.
26
Ona im je odgovarala: „Vi ìvite svoj ìvot, a ja ìvim svoj.
Hvala vam na brizi.” Znala je da od njenog kuvanja imaju ko-
rist i njena porodica i oni kojima je kuvala. Njene mu{terije su
spadale u intelektualnu elitu. Bilo je i mu{karaca i èna. Dok-
tori, inènjeri, direktori, u~itelji. Tako je dobila mogu}nost da
pokaè svoje ume}e publici koja }e to umeti da ceni. Hrana, ser-
viranje i njena gostoljubivost ove skupove su ~inili o~aravaju-
}im. Sa puno ljubavi su je prozvali Majka Katarina.
Jednog dana je od jednog svog abonenta, dèntlmena, dobi-
la buket crvenih ruà. Dirnuta ovim gestom ljubaznosti, osetila
se, po prvi put, polaskanom i cenjenom kao èna i kao ljudsko
bi}e. înilo se kao da joj je ruà obojila obraze. Iz nje je zra~i-
la lepota koja je naterala ruè da se postide i da joj se poklone.
O~i su joj sijale kao u mladosti.
Naàlost, pored oca se nikada nije tako ose}ala. Ali ja sam
znala da je on voli na svoj na~in. Kako sam rasla, sve sam ga ~e-
{}e molila da joj pokloni vi{e pa`nje. Njegov odgovor je bio uvek
isti:
„Gledaj svoja posla. Imam va`nijih stvari nego da igram u
va{oj komediji.” Nikada nisam prestala da ga molim, a on se ni-
kad nije promenio.
U tom konzervativnom vremenu bilo je nepristojno pokazi-
vati svoja ose}anja pred drugima. Majka, uvek spremnija da pre-
uzme rizik, kr{ila je ovo pravilo, dok se otac nikad nije usudio
da pokaè {ta ose}a. Kao posledica javio se mu{ko-ènski od-
nos koji nije bio veseo i opu{ten ve} napet i inhibiran.
Majka je tu prazninu ispunjavala vole}i nas bezmerno. Po{to
je shvatila da mladi ljudi imaju vrlo malo slobode i mogu}nosti
da zajedno provode vreme i tako izraze svoja ose}anja jedno dru-
gome, otvorila im je vrata svog doma. U tom periodu devojke ni-
su smele da izlaze same. Stalno su morale da imaju pratioce. Ako
su i{le na igranku, majke su sve vreme bile uz njih.
U mom detinjstvu, mnoge hladne ve~eri mladi su proveli u
na{oj ku}i. U tome smo uìvali. Puni energije, spremni da is-
traùju ~udesne izazove ìvota, mladi su prosto jurili u na{u ku-
27
}u na prelo. Uvek ih je ~ekala gozba. Stolovi su bili puni zaku-
ski i doma}ih pita. Igrale su se dru{tvene igre. Ali ispod stolo-
va su se doga|ale i neke druge stvari. To sam volela da {piju-
niram.
Iz prikrajka i neprimetno posmatrala sam i svoju majku. Kad
bi zapevali an|eoski glasovi mladih devojaka, suze kao kapi ju-
tarnje rose kvasile su njen ru~ni rad. Duboko skrivene emocije
su je gu{ile, jer je njen ìvot bio li{en uzbu|enja. Pepeo, ostaci,
mrvice, komadi}i i talog ìvota bez ljubavi, bili su duboko zako-
pani u njenim grudima. Kao rezultat – javila se tuberkuloza, od
koje se nikad nije oporavila.
Otkad pamtim, uvek sam bila vi{e naklonjena njoj. Njeno li-
ce je blistalo dok me je podu~avala. Bilo je puno radosti. Moja
najve}a èlja je bila da postanem kao ona. Ona je bila moj ide-
al. Oboàvala sam je i bila sam ponosna {to sam njena }erka.
[to se oca ti~e, njega smo vi|ali samo vikendima. On je radio u
fabrici {e}era, prave}i ugovore sa poljoprivrednicima za otkup
{e}erne repe, tako da je mnogo vremena provodio putuju}i po
raznim selima. Bio je divan otac. Brat i ja smo se uvek nadme-
tali za njegovo krilo i uglavnom sam ja gubila.
Sa {esnaest godina sam ustajala u ~etiri sata i tr~ala na sta-
nicu. Voz me je vodio u grad, u {kolu, koja je bila udaljena {est
kilometara. Vra}ala sam se ku}i tek oko ~etiri sata popodne. Za
ru~ak sam nosila sendvi~ sa ma{}u, solju i alevom paprikom, ali
sam ~esto bila previ{e zauzeta da ga pojedem. Deca koja su mo-
gla to sebi da priu{te jela su pitu sa sirom, burek. Ponekad, kad
bi mi deda dao koji dinar, i ja sam sebe ~astila gibanicom. Bila
sam dobra }erka. Dobijala sam toliko puno ljubavi kod ku}e, da
su druge stvari bile potpuno bezna~ajne.
Moji roditelji su ìveli i podizali nas po striktnom moralnom
kodeksu. Mi smo bili poslu{ni i nikad to nismo zloupotrebili. Sa
osamnaest godina jo{ uvek sam morala da traìm dozvolu od
oca za izlet ili bioskop, pa ~ak i da ga pitam mogu li da idem kod
drugarice da radim doma}i zadatak. Tako smo svi vaspitavani u
mojoj generaciji i niko od nas se nije ose}ao uskra}enim.
28
Otac je bio ~ovek visokih ideala. Njegova patriotska ideolo-
gija je zna~ila da je spreman da uradi sve za svoju zemlju. Ve-
rovao je da rade}i tako, sluì ne samo svojoj zemlji ve} i svojoj
porodici i svim drugim ljudima. Pridruìo se op{toj stvari tog
vremena, komunisti~koj partiji, ali iz potpuno ~istih pobuda.
Dobrovoljno je `rtvovao sve, zarad komunisti~ke ideologije. Do-
neo je mir mnogima, ali je sam ostao bez njega. Me|utim, kada
je shvatio razmetljivo koristoljublje komunisti~kih vo|a, doì-
veo je svoje najdublje razo~arenje. Dobiv{i rat, oni su pohlep-
no nagomilavali ratne trofeje za sebe, kr{e}i obe}anja – jedna-
kost za sve. Povre|en i ljut u isto vreme, otac je prekinuo sve
veze sa sistemom koji ga je izdao. Svoju partijsku knjiìcu bacio
je varalicama u lice, surovo presecaju}i ideolosku pup~anu vrp-
cu, zauvek.
Svi smo visoko platili cenu o~evog politi~kog otre`njenja. Bi-
li smo na tajnoj crnoj listi. I meni i bratu bila je odbijena stipen-
dija. Zato smo otac i ja oti{li kod njegovog ratnog druga Jova-
na, visokog slu`benika u dràvnoj hijerarhiji.Traìli smo pomo}
pri zaposlenju. Ali dvoje visoko obrazovanih ljudi nije moglo da
dobije posao. Kakva tu`na ~injenica za istoriju. Ovo je bilo jo{
neobi~nije jer su prioritet za dobijanje stipendija i posla, i dru-
ge beneficije imala deca ratnih veterana. To je vaìlo za sve –
osim za na{eg oca.
Taj susret je protekao otprilike ovako. U{li smo kroz vrata
tapacirana kvalitetnom, svetlo braon koòm. U sobi, u ko`noj
fotelji visokog naslona sedeo je jedan ~ovek. Sa njegove leve
strane visila je Titova slika u prirodnoj veli~ini, a sa desne Le-
njinova. Ispred njega je bio ogroman sto od mahagonija. Na se-
bi je imao kvalitetno odelo i kravatu u bojama na{e zastave.
„Zdravo Jovane. Da li si ti onaj isti ~ovek sa kojim sam po-
delio moje poslednje par~e hleba za vreme Igmanskog mar{a?”
„Vreme prolazi, mi starimo. Zar me ne prepoznaje{?”
„Ne govorim o tvojim godinama ve} o ovom izobilju oko
tebe.”
„Kako mogu da ti pomognem?”
29
„Mo`da moè{ da mi kaè{ za{to moja deca ne mogu da do-
biju posao. Oboje su fakultetski obrazovani. Kao {to ti je dobro
poznato, deca na{ih prijatelja, mnogo mla|a i manje kvalifiko-
vana, dobili su dobre poslove jo{ pre godinu dana.” O~eva de-
sna ruka se automatski podigla do grudi, ispod ordena ~asti, dok
mu je glava bila malo pognuta. Ovim gestom je postavio neiz-
govoreno pitanje koje je glasilo: „Zar je mogu}e prosto izbrisa-
ti patriotu koji je bio spreman da bezuslovno `rtvuje svoj ìvot
u ime svojih sunarodnika?” Umesto toga, bore}i se da ga str-
pljenje ne izda, otac u~tivo uobli~ava pitanje, uti{avaju}i glas,
„Da li sam ja na crnoj listi, druè?”
Jovan ska~e iz svoje stolice. Levom pesnicom udara po sto-
lu dok mu se celo telo naginje napred. Desni kaìprst upire u li-
ce „starog ratnog druga”, kao strelu, koja nalazi metu. Kapljice
znoja mu se javljaju po ~elu dok mu lice crveni kao cvekla. Po-
kazuje jedva kontrolisan bes.
On bezdu{no vi~e – „Nemam pojma o ~emu pri~a{. Mo`da
tvoja deca nisu dovoljno traìla posao ili mo`da o~ekuju vi{e ne-
go {to zasluùju.”
„U redu”, kaè otac. „Vidim da ovde samo gubim vreme. Do-
{ao sam na pogre{no mesto i kod pogre{ne osobe. Da li stvarno
misli{ da smo se za ovo borili? Milion i sedamsto hiljada mrtvih
sunarodnika – zbog ~ega? Ni{ta se nije promenilo. Sja{i Kurta
a uzja{i Murta!”
Sa svakim slede}im otkucajem srca Jovan je lju}i. Pakosno
pilji u oca. Njegovo vikanje li~i na ujed morskog psa: „Zar ti ne
zna{ da ljudi idu u zatvor zbog znatno bezazlenijih izjava nego
{to je tvoja? Po{to si mi prijatelj, pre}i }u preko toga... ovog
puta.”
Otac ose}a potrebu da nastavi da govori, ali obojica samo
stoje i }ute. Bulje jedan u drugog kao prikovani. Na kraju otac
gubi strpljenje i ipak progovara: „Nemoj nikad vi{e da se usu-
di{ da me tako nazove{. Ja nisam tvoj prijatelj.”
Brzim pokretom otac mu okre}e le|a i odlazi. Odlazi, ne sa-
mo od njega ve} i od svoje pro{losti.
30
Ovaj stresni doga|aj postao je prekretnica za celu na{u po-
rodicu. Brat i ja smo shvatili da sve moramo sami da uradimo.
On je ostao sa ocem, kao {to je bio obi~aj, da ~eka posao, a ja
sam se zaposlila da bih mogla da zavr{im svoje studije. Morala
sam da se preselim bliè poslu. To je bila moja najbolnija odlu-
ka u ìvotu, jer je majka bila ozbiljno bolesna.
Majka i otac su ìveli za nas dvoje. Uloìli su svu svoju u{te-
|evinu u na{e obrazovanje, a mi smo uradili sve {to je bilo do
nas da se nama ponose. U dvadeset tre}oj godini sam diplomi-
rala jezike i svetsku knjièvnost.
Mama je umrla devetog marta 1969, tri dana pre svog ~etr-
deset petog ro|endana. Ona je èlela da postanem prosvetni
radnik i ja sam ~vrsto re{ila da budem u tome najbolja. Dobi-
la sam sve nagrade koje se mogu dobiti. Da je samo mogla da
poìvi da vidi kako joj se ispunjavaju snovi!
Najtu`niji dan u mom ìvotu bio je kada mi je majka umrla
na rukama. Njene poslednje re~i su bile – „Ti si moje Sunce”.
To je bio njen poslednji blagoslov, upu}en meni. Te njene po-
slednje re~i doìvela sam kao svoju obavezu. Za mene je to zna-
~ilo da treba da budem svetlost i da zra~im na sve strane.
Dok je moj brat u~io pravo, ja sam radila dva posla, da bih i
njega potpomogla. Vikendom sam putovala pedesetak kilome-
tara da pomognem ocu i bratu u odràvanju ku}e. Trudila sam
se najbolje {to sam mogla da odrìm maj~in duh. Udala sam se
1971. a moj brat 1977. On i njegova èna Zlata su ìveli sa ocem,
koji se nikad nije ponovo oènio. Pomagao im je u podizanju
dece. Bio je najbolji bebi-siter i najbolji u~itelj. Za svu ljubav
koju je davao, dobijao je jo{ i vi{e.
Periodi duge razdvojenosti majke i oca u njihovom braku,
imali su svoju cenu. On je putovao poslom a ona je veliki deo
svog kratkog ìvota provela po sanatorijumima. Kada je umrla,
njegov ìvot nije vi{e imao isto zna~enje. Izgubio je ljubav svog
ìvota i taj bol je nosio u svojim grudima slede}ih dvadeset pet
godina. Sva se}anja na majku su bila kao neiscrpna riznica mu-
drosti.
31
Majka nije puno govorila ali bilo {ta da kaè zvu~alo bi bi-
blijski: „Mi zasadimo biljku i zalivamo je, ali Bo`ja ljubav ~ini
da raste.” Se}am se kako me je majka u~ila istoj mudrosti. I sad
mogu da je vidim i ~ujem, dok beremo pasulj u na{oj ba{ti ka-
ko govori, „Iz samo jednog zrna nasta}e hiljade. Nemoj da ih
rasipa{.” Kasnije, tokom ìvota ponovo sam se suo~ila sa istom
mudro{}u. Trebalo mi je vremena da proniknem u njeno dubo-
ko zna~enje „od jednog zrna, nastaju hiljade”.
Moj ìvot sve vi{e mi li~i na polje na kojem sejem i ànjem.
Ljubav, koja se mnoì.
32
Poglavlje 2
VOLIM ONO [TO RADIM
Novi period mog ìvota zapo~eo je kad sam napustila rodi-

teljski dom. Zaposlila sam se kao profesor knjièvnosti u Srem-
skim Karlovcima, malom gradu u Vojvodini, sredi{tu mnogih
aktivnosti.
Bila sam sre}na zbog dobijenog mesta. To je bilo zna~ajno
priznanje za moje kvalitete, jer oni koji su se odlu~ili za mene
nisu me prosu|ivali prema porodi~nom stablu nego prema za-
slugama. Zahvaljuju}i svom kreativnom duhu opredelila sam se
za inovacije u nastavi; menjala sam metode rada sa akcentom
na slobodnim ljudskim odnosima, na osloba|anju li~nosti.
Samo nekoliko nas se usu|ivalo da krene novim pravcima.
„Kako ti se zove {kola?” pitala sam. „[ta si uradio za svoju za-
jednicu?” Ova pitanja su postala baza za saradnju {kole i dru{tve-
ne zajednice „U~enici (od ~etvrtog do osmog razreda) pomaù
zajednici”. Radilo se na tome da se {to vi{e pomogne i pruì naj-
ve}i doprinos dru{tvenom razvoju kao i svesti mladih.
Na primer, u~enici su pomagali starim ljudima u njihovim
domovima; i{li su u nabavku, u~estvovali u odràvanju imanja,
brinuli se o zelenim povr{inama; o parkovima, ulicama, {kola-
ma, fabrikama i preduze}ima. U vreme ètve, hiljade u~enika
je radilo udarni~ki sa èteocima. Nisu bili sami. Pridruìvali su
im se u~itelji a ponekad i roditelji. Za taj svoj trud bili su nagra-
33
|ivani kreditima. Tako su {kole dolazile do u~ila koja su im ne-
dostajala: do kompjutera, filmskih projektora i ostalog.
Preko radio talasa svakodnevno su se ~uli u~enici koji su uì-
vo govorili o svojim uspesima u zavr{enim poljoprivrednim po-
slovima.
Drugu inovaciju u modernizaciji nastave knjièvnosti rado sam
prihvatila. To je bio grupni rad u kome je svaki u~enik imao svo-
ju slobodu stvaranja. Zadatak je obi~no ovako glasio: napravi ana-
lizu dela poznatog knjièvnika. Nakon dobijenog zadatka, u~e-
nici bi se delili u manje grupe, od ~etiri do pet. Svaka grupa je
imala mesec dana da spremi analiti~ki izve{taj o posebnim aspek-
tima tog dela. Na primer, prva grupa je trebalo da pripremi isto-
rijski pogled, druga detaljne geografske lokacije, tre}a je obra|i-
vala temu romana, ~etvrta karakterizaciju likova u romanu, dok
se peta grupa bavila jezikom i gramatikom. âsovi nisu bili ogra-
ni~eni na u~ionicu. Izlazili smo napolje i druìli se u prirodi. Mla-
di su blistali od uzbu|enja. Li~ili su na p~ele radilice koje su se
potpuno predale radu u svojoj ko{nici. U~enici koji su ranije bili
slabiji, po~eli su da se isti~u. Ispoljili su se njihovi stvarni poten-
cijali. Svako je dobio priliku da se izrazi. Nijedan u~enik nije po-
navljao godinu. Godinama zaredom moji u~enici su osvajali knji-
èvne nagrade na takmi~enjima za recitatore i literarne stvaraoce.
U razredima u kojima su nastavnici radili klasi~nim meto-
dom, u~enici su ~esto ponavljali godinu i padali na popravne is-
pite. Vremenom, mnogi u~itelji su po~eli da primenjuju ove me-
tode. Vrlo brzo i oni su dobijali odli~ne rezultate. Za trideset
godina mog prosvetnog rada, nijedan moj u~enik nije ponavljao.
Za{to? Svakome sam davala onoliko vremena koliko mu je bi-
lo potrebno da razvije svoje mogu}nosti i integritet. Cilj je bio
razvijanje intelektualnih potencijala i li~ni stepen sigurnosti; slo-
boda kreativne misli. Radili smo zajedno onoliko koliko bi tre-
balo da u~enik shvati i uradi svoj zadatak kako treba. Moja na-
grada se sastojala u tome da gledam kako mladost traga za
dubljim smislom znanja. Bila sam zahvalna i zadovoljna njiho-
vom ulogom u op{tenacionalnom obrazovnom u~inku.
34
Zbog svakodnevnih obaveza i finansijskih pritisaka, nastav-
niku je bilo vrlo te{ko da prepozna svoju pravu misiju. Zar nije
misija u~itelja da osposobi budu}e generacije za primenu teo-
retskog znanja u svom prakti~nom ìvotu? [kola je institucija
gde se pored vaspitavanja dobija i znanje. Na àlost ve}ina tog
znanja se ne koristi dok se ne odraste, u tome je problem. Kad
bi mladi mogli primenjivali to znanje odmah, i oni sami i dru-
{tvo imali bi veliku dobit. Na ovaj na~in, mladim ljudima je lak-
{e da prona|u svoje mesto u dru{tvu i doprinesu njegovom raz-
voju ako se uklju~uju u njegovu funkciju kroz sve faze svoga
vaspitno-obrazovnog razvoja.
U vreme moje nastavni~ke karijere obrazovni sistem je stag-
nirao zbog nedostatka materijalnih sredstava. Prosvetni radnici
su bili jako malo pla}eni. Nisu imali nikakvog podstreka da kre-
iraju bilo {ta izvan utvr|enog programa. Nekoliko mladih entu-
zijasta poku{avalo je svim silama da uskome{a mrtvo more me-
dioktiteta. Upinjali smo se da sakupimo sav entuzijazam koji smo
imali kako bismo napravili promene i pokrenuli u~malo more.
A to nije bilo lako. Nailazili smo na mnogo protivljenja. Stavovi
starijih nastavnika tako|e su imali uticaja. Stari prosvetni radni-
ci su govorili: „Za{to bismo to radili? Nismo pla}eni za to.”
Za razliku od njih, mladi prosvetni radnici, po prirodnoj iner-
ciji kosmi~kih promena, svesno su shvatili svoju obavezu i ulo-
gu u vremenu i prostoru namenjenim ba{ njima. Odbacili su ma-
terijalnu motivaciju i izazovno prihvatili priliku kreiranja
pozitivnog menjanja. @eleli su istorijske promene i bolje obra-
zovanje. Bili su to hrabri izazovi za mlade entuzijaste, prosve-
tare. Radili su za bolje sutra, za nove generacije i naprednije
dru{tvo. A za svoje u~enike su znali da }e i oni u budu}nosti sme-
ti i znati da menjaju i kreiraju izazove. Takva motivacija mogla
je biti izazvana samo ljubavlju koja je najja~a energija u kosmo-
su i na zemlji, koja drì sve zajedno u ravnoteì.
Danas sam veoma sre}na {to mogu da kaèm kako su na{e
eksperimentalne inovacije privukle pa`nju op{teg obrazovnog
sistema. U~itelj mora da bude pun ljubavi. Mora da voli to {to
35
radi. Mora da bude inovator, magnet za u~enike: tako da {kola
postane mesto gde oni ùde da provode vreme.
Svi su mi laskali da sam ro|ena za vaspita~a. Obrazuju}i ge-
neracije i generacije, ose}ala sam se kao da smo studenti i ja na
pozornici. Mnogo sam ih uvaàvala. Svi zajedno smo do kraja
uìvali u tom kreativnom, stimulativnom, obrazovnom procesu.
Svaki ~as mi je bio kao odlazak na premijeru. To nije bio odnos
profesor-u~enik, to je bilo kreiranje entuzijasta. Volela sam svoj
posao, volela sam ono {to radim. Svu du{u sam u to ulila. Nisam
mogla do~ekati novo sutra.
Moji studenti i ja smo se voleli svim srcem. Oni su za mene
bili moja neiskazana mladost. Dopunjavali smo se u procesu
u~enja. Smejali smo se od srca, pri~ali i nismo se obazirali na
{kolsko zvono. Nikome se nije ùrilo da ide ku}i. Svi smo èle-
li da na{i ~asovi traju zauvek. Bilo je zanesenja{tvo privilegova-
no da ostavim neizbrisiv trag na ~itav obrazovni sistem. Nikada
ne}u prestati da podu~avam. Kako bih i mogla! Zar ìvot nije u
stvari u~enje i podu~avanje? Ta dva pojma su neodvojiva.
Osim pozitivnih momenata, u tom periodu bilo je i stresnih
situacija. Sve se odrazilo na moje ve} poljuljano zdravstveno sta-
nje, na povi{eni krvni pritisak, probleme sa bubrezima i nesani-
com. Imala sam i astmu i alergije. Tri godine sam bila na leko-
vima, a deset godina sam dva puta nedeljno primala injekcije
protiv alergije. Od te terapije mi nije bilo bolje. Naprotiv, bilo
mi je sve gore i gore!
Radila sam prekovremeno i nisam imala kad da jedem. I ka-
da bih imala vremena, to je bilo samo da zadovoljim glad. Brzo
sam `vakala i brzo gutala. Ose}ala sam da to nije dobro, uvek bih
sebi govorila „Nije trebalo to da jedem”. Me|utim, to me nije
spre~avalo da isto uzimam ponovo i ponovo.
Traìla sam lekarski savet od svojih prijatelja, lekara. Save-
ti su uvek bili kroz lekove; sa lekovima bi olak{anje bilo trenut-
no, ali privremeno. Simptomi su i dalje bili prisutni. Po~ela sam
da mislim da za mene nema pravog leka, da }u prosto morati da
ìvim s tim.
36
Godinama sam uzimala lekove za bubrege. Dok sam bila u
bolnici posle te{kog napada bubrega, doktor mi je rekao da su
moji upaljeni krajnici uzrok bubre`nim problemima. Nagova-
rao me je na operaciju krajnika. Ube|ivao me je da }e mi se
zdravlje sigurno popraviti. Sa dvadeset {est godina sam poslu-
{ala njegov savet. S prvim bu|enjem prirode u prole}e, po~inja-
li bi te{ki alergijski napadi; zapo~injali bi tretmani anti-alergij-
skih injekcija protiv polena, pra{ine i nikotina.
Iako sam patila od povi{enog krvnog pritiska, niko mi nikad
nije predloìo da promenim na~in ishrane. Moj doktor je stalno
ponavljao istu re~enicu: „Probajte ovaj lek. Ako to ne bude od-
govaralo, proba}emo neki drugi.” Ja sam mu bezrezervno vero-
vala. Za{to i ne bih? Nisam ni{ta znala o zapadnoj medicini, ni-
ti kako bih sama tretirala svoju bolest. A izgleda ni doktor.
Moje op{te zdravstveno stanje se pogor{alo kad sam zapo~ela
rad u svetu medija. Godine 1976. postala sam direktor obrazov-
nog, umetni~kog i zabavnog programa na radio-In|iji. To je jed-
na od najpopularnijih lokalnih radio stanica u regionu, u stvari i u
Vojvodini. Jedanaest godina sam bila na tom poloàju. Taj period
mog ìvota bio je posebno stresan. Suo~avala sam se sa najprlja-
vijim ljudskim manipulacijama samozvanih malih bogova.
Godine 1986. prihvatila sam dodatnu odgovornost da kao
dopisnik drugog programa RTB osmislim i reìram specijalni
obrazovni program za de~iju emisiju „Kako ti se zove {kola?”.
Od 1982. do 1987. radila sam kao novinar u dnevnim i ne-
deljnim novinama. Pratila sam {kolski sistem, od pred{kolskog
do univerzitetskog. êsto bih putovala jer sam bila aktivna u ra-
znim odborima i savetima.
Ponudila sam radio In|iji svoju ideju o programu za mlade
i oni su je prihvatili. Organizovala sam radio dopisni~ku redak-
ciju novinarstva za omladinu. Osnovani su specijalni programi
za mlade, na svim nivoima (osnovna {kola, srednja i fakultet).
Svaka {kola je odre|ivala u~enike koji su bili reporteri i novina-
ri. Oni su u~estvovali u takmi~enju tako {to su emitovali svoje
izve{taje na radiju.
37
Pronalazili smo sve one koji su bili raspoloèni da nagra|u-
ju pobedni~ke {kole, dràvne organizacije, velika preduze}a, po-
ljoprivredna dobra, dràvne fabrike, lokalne preduzetnike. Taj
radio program je i{ao uìvo i postao je veoma popularan. Tele-
fonske linije su bile prezauzete od strane slu{alaca koji su ùde-
li da se uìvo uklju~e u program. Bio je to primer saradnje me-
dija sa {kolom u cilju napredovanja dru{tvenog poretka.
Godine 1985. probudilo se moje novinarsko interesovanje za
reìranje dokumentarnih emisija o aktuelnim temama za umet-
ni~ki i zabavni program televizije Novi Sad. Za vreme moje je-
danaestogodi{nje karijere na medijima dobila sam mnoge nagra-
de za novinarstvo. Jedna od najzna~ajnijih nagrada u
vojvo|anskom novinarstvu bila je nagrada koja se zvala „Isti-
na”. Imala sam veliku ~ast da primim ovu nagradu kao pisac/pro-
ducent/reditelj za umetni~ko medijsko ostvarenje „Jedan korak
od smrti ka ìvotu” posve}en preìvelima u koncentracionim lo-
gorima.
Zbog mog dugogodi{njeg rada sa mladima, ponu|ena mi je
potpuna odgovornost u kreiranju, organizovanju i reìji na{e na-
cionalne proslave, praznika Dana mladosti, 25. maja 1986. Tre-
balo je umetni~ki usaglasiti hiljade mladih da sinhronozovano
prosvetle duh nacionalne istorije i njene mladosti. Cilj je bio pri-
kazivanje slavne pro{losti na{e zemlje kroz niz razli~itih scena
proètih muzikom i poezijom.
Koreografija je uklju~ivala balet, moderan ples i akrobatske
ta~ke, umetni~ka poetska izraàvanja. U~enici su nosili razli~i-
te kostime, koji su bili u raznim bojama. Svaki deo kostima je
imao drugu boju. Svojim telima sinhronizovano, u redovima,
kretali su se po stadionu. Kao da ih je o~arao nevidljivi duh, i
svojim telima su ispisivali re~i: Bratstvo, Jedinstvo, Mir i Sre}an
Dan Mladosti, @iveo Drug Tito.
Svaka scena je odigrana precizno i graciozno. Pri svakom po-
kretu tela napred, na levo ili desno, pojavljivao bi se neki oblik.
Kada bi se okrenuli na levo, nastalo bi {est baklji, koje su pred-
stavljale {est republika. Kada bi se okrenuli na desno, formirali
38
bi plameno sunce koje se brzo pretvaralo u zvezde. Na kraju,
u~esnici su svojim telima formirali lepr{avu zastavu na{e zemlje.
Najìvopisnije su bile po~asti na{em idolu, na{em Predsed-
niku. Gledaoci su sa strahopo{tovanjem, u ti{ini, ~itali slovo po
slovo svake re~i: Pozdrav! Tito! Sre}an ro|endan! Tada bi se u~e-
snici ponovo pokrenuli, da bi formirali prekrasni buket crvenih
ruà, koji se njihao u raznim pravcima, kao dodirivan ne`nim
prole}nim povetarcem. Scena je oduzimala dah. Srca bi presta-
jala da kucaju. Finale su kreirali zajedno u~esnici i publika, svo-
jim zajedni~kim, gromoglasnim aplauzom!
Pripreme za ovu proslavu po~ela sam u rano prole}e. Priro-
da se budila, i sa svih strana su dopirali opojni mirisi polena. Sve
je bilo u cvetanju – pa i moje alergije. Slabo sam jela jer sam bi-
la previ{e zauzeta. Ako bih se i ma{ila za hranu, to su naj~e{}e
bili jogurt i poga~ice –„provereni za ublaàvanje pritisaka”. Po-
sle toga bih se ose}ala jo{ gore i nisam smela ni{ta vi{e da poje-
dem. Bilo je dana kad nisam ni{ta jela, prosto bih zaboravila da
snaga ulazi kroz usta.
Moje telo je bilo puno nepresu{ne energije koju poseduje sa-
mo mladost. Verovala sam da }e uvek biti tako. Radosni duh i
zarazna razigranost mojih |aka ispunjavali bi mi celo bi}e. Za-
jedno smo se smejali {alama na moj ra~un. U trenucima velike
gu`ve i galame, kada nisu pratili moje instrukcije u toku pripre-
ma, imali su obi~aj da jedni druge uti{avaju na slede}i na~in:
„Bolje }utite da ne aktivirate minu. (Obi~no se nastavnici oslo-
vljavaju sa profesore, ali mi smo napravili dogovor da me zovu
po imenu, Mina.)
@elela sam da se ovo druènje nikad ne zavr{i. Njihova mla-
dala~ka uzavrelost, spontanost i unutra{nja snaga utemeljivala
bi se u sve {to su radili. @iveli smo okruèni toplom, nevidljivom
svetlo{}u prijateljstva, streme}i ka istom cilju. Nije mi trebalo
dodatno uveravanje: cena koju sam pla}ala nije bila previsoka.
Ali koliko god sam iznutra blistala, spolja sam izgledala trula:
podbulo lice, suzne i crvene o~i, konstantna kijavica, zujanje u
u{ima, zapu{ena plu}a. Jedva sam disala. Borila sam se sa tek-
39
stom i maramicama u jednoj ruci, i megafonom u drugoj. Dè-
povi su mi bili pretovareni gomilom lekova i inhalatora (uvek
sam nosila rezervne), imala sam manjak ruku. Uprkos ovakvoj
kondiciji, nikad nisam izostala. Uvek sam bila tamo i na vreme.
Krajem petog meseca bila sam potpuno fizi~ki iscrpljena ali
je slet doìveo izvanredan uspeh. Svi smo plakali od sre}e i gr-
lili se. Radost je bila beskrajna. Zajedno smo slavili do ranih ju-
tarnjih sati. Svitanje nam je krunisalo slavlje.
40
Poglavlje 3
LI^NO BLA@ENSTVO I RAZOÂRANJE
Moj profesionalni ìvot se trijumfalno uspinjao, dok je moj

privatni ìvot bio serija katastrofalnih padova. Toliko sam bila
zauzeta svojim poslom, da mi ba{ nije ostajalo mnogo vremena
za privatni ìvot. Pored toga, u na{oj maloj provincijskoj sredi-
ni, u to vreme, ène a naro~ito ène-prosvetni radnici morale su
da budu uzorne, bez zamerki, skoro kao svetice. Jo{ gore je bi-
lo ako je profesorka trebalo da postane ~lan Komunisti~ke par-
tije. Njen moral je morao da bude kao u ~asne sestre. Ukratko,
ja nisam imala svoj intimni, privatni ìvot pre nego {to sam se
udala za Bo{ka. Upoznali smo se 1970, godinu dana nakon smr-
ti moje majke. Na{ susret se zbio u savr{enom trenutku. Bog mi
ga je poslao ba{ onda kad mi je bio najpotrebniji.
U to vreme je naizgled delovalo da sam u savr{enoj fizi~koj
i mentalnoj formi, ali moja unutra{njost se raspadala. Slu~ajnost
je dobila najbolje karte. Moja dobra prijateljica, predavala je
engleski u {koli u kojoj sam i ja radila. Bata je bio Ru{kin mla-
di}. Njegov najbolji prijatelj bio je Bo{ko. Batin automobil je
bio kod mehani~ara, i on je zamolio Bo{ka da ga doveze do me-
ne.
Pozvala sam kod sebe prijatelje da gledaju svetski kup u fud-
balu. Tako je u moj stan i u moj ìvot u{ao ovaj mlad, visok, zgo-
dan, inteligentan i zabavan ~ovek, Bo{ko Dobi}. Studirao je Me-
|unarodnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od
41
prvog trenutka, od kako su nam se o~i srele, hemija je u~inila
svoje. Slede}eg dana smo oti{li zajedno na izlet, i kako se to ve}
kaè, ostalo je istorija.
U po~etku nisam nikome ni{ta rekla o njemu, jer je bio mla-
|i od mene tri i po godine. Kad sam se kona~no poverila svojoj
gazdarici, koja je rodom iz istog mesta kao i Bo{kova mama, ona
me je preklinjala: „Molim te nemoj da se uda{ za njega ako tre-
ba da ìvite zajedno sa njegovom majkom!”. Me|utim, ljubav je
bila slepa.
Udala sam se za svog izabranika, ali sam se tako|e udala i
za njegovu majku. Ve} prvog meseca sam okusila svu gor~inu
istine na koju sam prijateljski bila upozorena. Majka mog mu-
à je bila ljubomorna i veoma konzervativna osoba. [ta god bih
ja rekla, ona bi izokretala, degradiraju}i mene a uzdiù}i sebe.
Naro~ito je uìvala da izvr}e zna~enje mojih re~i kako bi me na-
u~ila da se pona{am. Neprekidno je igrala sajko igre, nadme}u-
}i se za svoje mesto u „sinovljevom ìvotu”.
Ose}ala sam se slabom da bilo {ta menjam. Ne mogu da opi-
{em svoju frustraciju. U meni je gorela jaka èlja da upotrebim
sav svoj potencijal, do poslednje mrvice, da bih se odbranila.
Kao kod nekog poroka, moja ìvotna snaga je polako istiskiva-
na iz mene, milimetar po milimetar. U èlji da pobegnem od
ove nepodno{ljive situacije, ulagala sam uzaludni napor da za-
boravim na neprijatnosti u porodici i da se bavim svojim poslom.
To je bio moj cilj. Rezonovala sam, ako svu svoju energiju usme-
rim na posao, nekako }u pobe}i od praznine koju sam ose}ala
u dubini du{e.
Naàlost, i moj mu` je duboko patio. Poku{avao je da stane
uz mene i to vrlo ~esto na svoju {tetu. On je bio jedino dete svo-
je majke. Nije èleo da je povredi. Ali nije znao ni kako da se
od nje odbrani. U njemu se vodila bitka izme|u majke koju je
voleo i po{tovao i ène koju je neizmerno voleo i cenio. Njego-
va majka je bila neobrazovana èna. Verovatno je njen na~in
bio i jedini na koji je umela da se izrazi. To mu je bilo lak{e –
da na|e razlog za opravdanje umesto za optuìvanje. Bilo je lak-
42
{e predati se nego zauzeti ~vrst stav. Bo{ko je usvojio ovu stra-
tegiju veoma rano, da bi preìveo.
Razmi{ljala sam da se razvedem, ali sam na kraju odbacila
tu ideju. To bi ponizilo i mene i moga oca. Na{a kultura i mo-
ralni kod bili su izuzetno strogi i beskompromisni. Na razvede-
nu ènu se gledalo sa podozrenjem. Naro~ito ako se radilo o
prosvetnom radniku. Osim toga, Bo{ko i ja smo se neizmerno
voleli.
Ostanak sam platila visokom cenom. U prvoj godini braka,
finansiska odgovornost doma}instva bila je na meni. Bo{ko je
jo{ zavr{avao studije. Bo{kova majka nije nikada radila, a od ka-
ko su se njegovi roditelji razveli, nije imala puno toga da radi ni
kod ku}e. U drugoj godini braka sam ostala u drugom stanju.
Tada vi{e nije bilo povratka.
Moja trudno}a je bila najlep{i i najuzbudljiviji doga|aj u na-
{em braku. Ali ne i za moju svekrvu! Njena sebi~nost je posta-
la jo{ gora, jer nas je na{e nero|eno dete jo{ vi{e zbliìlo.
Na{ sin Sr|an se rodio 25. maja 1972, na dan Mladosti i ro-
|endan Predsednika. Ose}ala sam se kao da sam dobila zlatnu
premiju. Nismo mogli potpuno da uìvamo u podizanju svog de-
teta jer smo bili pod stalnom presijom Sr|anove bake. U ~etr-
naestom mesecu pojavili su mu se problemi sa disanjem. Vero-
vala sam i tada a verujem i sada da se moj stres prenosio kroz
moje mleko u bi}e na{eg deteta.
Danas stvari vidim druga~ije, ali tada nisam mogla ni{ta bo-
lje da uradim, jer nisam znala za bolje. Bila sam neupu}ena na
~injenicu da sam sama stvarala takvu situaciju, kroz sopstvene
izbore. Celog ìvota sam poku{avala da zadovoljim druge. Sve
svoje potencijale usredsredila sam na karijeru i stvarala{tvo jer
nisam mogla da se eksponiram u svom li~nom ìvotu – tu sam
posustala optere}ena konzervativnim dogmama i svojim i svoje
svekrve. Imala sam sve {to bi èna mogla da poèli – ~oveka ko-
ga oboàvam, divnog sina, izvanredne prijatelje, pravi uspeh u
poslu. Bila sam sna`na osoba, sna`na, pa ipak je ne{to u meni
bilo {uplje. Ne{to su{tinsko je nedostajalo. Nisam mogla da na-
43
|em dovoljno àra da ispunim tu dubodolinu u du{i, da upra-
vim svoju sudbinu pravim putem.
Na jednoj strani sam se ose}ala bezvrednom, nedefinisanom,
a na drugoj sam jo{ uvek imala neograni~enu energiju da stvaram
i idem dalje. Moj profesionalni ìvot, moje duhovno bi}e, èlelo
je da dotakne nebo. Drugi deo mene – moje emotivno bi}e, èn-
sko i maj~insko – naprezalo se da odrì vatru porodi~ne ljubavi.
@ivela sam tako razapeta ~etiri pune godine. Na{oj maloj poro-
dici je bilo najbolje kad smo bili daleko od ku}e. Na{a ljubav me
je terala da idem dalje i prebrodim sve emocionalne barikade. To
je bila veli~anstvena zastava koja je objavljivala na{u pobedu.
Na neki na~in sam uvek u ìvotu o~ekivala samo mrvice sre-
}e. Nikad nisam sebe postavljala na prvo mesto u bilo kojoj si-
tuaciji ili u bilo kom odnosu sa ljudima. Uvek sam bila no{ena
plimom ose}anja i potreba drugih.
Nisam bila povezana sa svojim unutra{njim bi}em. Umesto
toga sam preìvljavala svoje emocionalne zbrke jadikuju}i nad
svojom sudbinom. Igrala sam ulogu `rtve. Verovatno da to mo-
je pa}enje nad sobom poti~e jos iz detinjstva. Uvek sam se ose-
}ala `rtvom misleci da mene niko ne voli a da svi vole moga bra-
ta. Skretala sam pa`nju svojom patnjom. Sada jasno vidim da se
niko ne moè kriviti ni za {ta. Sama sam odabrala taj put. Samo
kad pomislim na sve svoje komplikovane, dramati~ne, roman-
ti~ne, samosaàljive poku{aje da dosegnem sre}u. A nikad ni-
sam stigla do nje.
Napustila sam roditeljsku ku}u sa devetnaest i po godina. Kao
nastavnica u malom selu u Sremu vi{e sam bila obuzeta svojom
slikom o sebi u budu}nosti nego ose}anjima mlade devojke u sa-
da{njosti. Ova moralna sputavanja bila su baza mog odrastanja
i sazrevanja. Moja majka je uvek bila ponosna na mene. Kada je
obolela od tuberkuloze i zauvek napustila ìvot na zemlji, ja sam
izgubila deo sebe i ostala sam zbunjena. Moj emotivni ìvot je
potpuno presahnuo.
Nisam dopu{tala da se ljubavni plamen u meni rasplamsa.
Ignorisala sam svaki njegov nagove{taj. Moja najve}a briga je
44
bila: „[ta }e drugi pomisliti o meni?” Nije to bilo samo proiz-
vod u~male sredine palanke u kojoj sam ìvela, ve} je to bio i
model mog strogog, tradicionalnog vaspitanja, koje je postalo,
skoro, sr` mog dru{tvenog koda.
Religiozno nasle|e maj~ine familije okovalo me je moralnim
dogmama za ceo ìvot. Sada vidim koliko je to bilo stresno. âk
je i moj brak podrazumevao `rtvovanje. Nisam smela potpuno
izraàvati svoja ose}anja da bi se izbegao sukob sa svekrvom i
njenom „ljubavlju” prema svom jedinom sinu. Ponovo i pono-
vo sam se povla~ila, pate}i, dok je moja ìvotna energija nesta-
jala u mraku. Osudila sam svoju ogromnu ljubav prema volje-
noj osobi da gori bez vatre. Bila sam razapeta izme|u svojih
svetlih i tamnih senzualnih sila. Volela sam i patila, ka`njavaju-
}i sebe bez razloga, igraju}i sporednu ulogu u sopstvenom sce-
nariju.
Mnogo puta Bo{ko i ja smo uspevali da pobegnemo od tog
pakla i otkrijemo {ta je prava ljubav. Uspevali smo, ponekad, da
zajedno dostignemo sre}u, ali oìljci su postajali sve dublji i du-
blji. Emocionalni haos, problemi kod ku}e i na poslu potpuno
su me iscrpljivali.
Na{e prvoro|eno dete, Sr|an, bio je uhva}en u toj frustrira-
ju}oj porodi~noj zamci. Bo{ko ga je voleo do neba. Ali kad je
Sr|an imao tri meseca, glava na{e porodice, moja ljubav, moj
mu` je bio pozvan na odsluènje vojne obaveze.
Sve se promenilo. Trebalo je da ja izdràvam sina, svekrvu i
sebe, sa svojom skromnom profesorskom platom. Bo{kova maj-
ka je bila odli~nog fizi~kog zdravlja, ali nikad nije upotrebla svo-
ju energiju da mi pomogne da lak{e pro|em kroz sve te{ko}e.
Tr~ala sam od posla do kuce, razapeta bizarnim okolnostima
koje su se odvijale u mojoj svakodnevici. A onda sam jednog da-
na, izgorela, stresla sa sebe pepeo i uzletela. Zajedno sa dvome-
se~nim sinom i dve torbe ode}e napustila sam ku}u i oti{la da
ìvim u mesto gde sam radila.
Bilo je jako te{ko. @ivela sam sama u iznajmljenom jednosob-
nom stanu. Svakog dana, pre posla, vodila sam sina do ène ko-
45
ja ga je ~uvala, a nakon posla i{la po njega. Tr~ala sam na preda-
vanja i ponovo ku}i da se brinem o detetu. Nisam posustajala. Da
pazim na ishranu? Nikada nisam o tome razmi{ljala. Jela sam na
brzinu. Jedino mi je bilo va`no da imam sveù hranu za dete.
Nakon petnaest meseci Bo{ko se vratio. Ubrzo je dobio do-
bro pla}en posao. Preselili smo se u lepu ku}u. @iveli smo sami.
U na{im srcima je plamtela slobodna ljubav. Smejali smo se, pe-
vali, i uìvali u ìvotu po prvi put. Kona~no smo doìveli porodi~-
ni mir.
To su bile na{e najbolje godine. Istinska renesansa na{eg bra-
ka. @iveli smo kao u snu. Moje alergije su se smanjile. Kuvala
sam za svoju porodicu na moj na~in, upotrebljavaju}i dosta po-
vr}a. Pre toga je kuvala moja svekrva, pa smo jeli suvi{e masno,
meso, mle~ne proizvode i testo. Uzivala u sopstvenim kulinar-
skim ve{tinama, kreirala pozitivnu energiju ljubavi u svojoj po-
rodici.
Naàlost, na{e blaènstvo nije dugo trajalo. Moja svekrva je
molila, preklinjala, plakala. Bo{ku se srce slomilo. Nevoljno smo
pristali da se vratimo u „njenu ku}u” kako bi to ona govorila.
Napravili smo dogovor. Bo{kovo ime je dodato u ugovor. Ku}a
je renovirana. Na{a porodica je dobila svoj stambeni prostor.
To je postalo na{e ljubavno gnezdo, ali za kratko.
Prvo su se kod Sr|ana razvile jake alergije. Onda sam ja do-
{la na red. Postali smo u~estali posetioci bolnice. Oboje smo do-
bijali injekcije protiv alergija dva puta nedeljno. Opet je moja
svekrva zauzela na{ stambeni prostor. Dok sam ja radila, ona bi
radila na mom moralnom degradiranju u o~ima mog muà i si-
na. @ivot se ponovo pretvorio u pakao. Dobila sam visok krvni
pritisak, jake alergije, gr~eve u nogama, ciste na jajnicima. Mo-
rala sam da budem na lekovima deset godina, stanje mi se nika-
ko nije pobolj{avalo. Stare ciste su se povla~ile, ali su na njiho-
vo mesto dolazile nove. Bila sam neute{no nesre}na. Zapadna
medicina mi nije pomagala. Moj privatni ìvot se sunovra}avao.
Jedinu radost su mi predstavljali mu` i sin... kad svekrva nije bi-
la u blizini. Nigde nisam videla izlaz.
46
A onda nas je sve spasila jedna nova ideja! Re{ili smo da sa-
gradimo sebi dom. Nakon sedam godina ìvota u memljivoj sta-
roj ku}i, iznajmili smo ku}u u susednom mestu, blizu mog po-
sla. Prvo smo sagradili ku}u u dvoristu za Bo{kovu majku. Onda
smo sru{ili staru, koja nam ba{ nije donela puno sre}e i na nje-
nom mestu sagradili novu, sa pet soba, dva kupatila, sve zajed-
no oko 300 kvadratnih metara. Mogli smo se pohvaliti da smo
sagradili zadu`binu. Svaka izgradnja sli~nog projekta obi~no je
veoma stresna. Me|utim, za nas to je bilo prekrasno iskustvo.
Pred kraj izgradnje rodila se na{a Jelena. Ona je do{la na svet
kao sre}no i zdravo dete, na „specijalni zahtev” svog brata.Tek
tada je na{a porodica postala kompletna.
Godine 1985. uselili smo se u na{u novu ku}u u Staroj Pazo-
vi. Sklopljen je novi mir sa mojom svekrvom. Vi{e nije mogla da
izgovori one kobne re~i „Ovo je moja ku}a”. Se}am se kako mi
je ta re~enica gr~ila stomak. Danas, iz moje nove ìvotne per-
spektive, ovo sve deluje sme{no.
Sagradili smo svoj materijalni svet, i zadovoljili dru{tveni
standard srednje klase. Mislili smo da imamo sve {to nam tre-
ba. Sklopili smo mir sa pro{lo{}u. Nismo bili zabrinuti za budu}-
nost. To je bilo zbog toga {to nas je bolest terala da se nosimo
sa sada{njo{}u.
Na{ sin je patio od hroni~ne astme. Preìvljavao je tako {to
je stalno bio pod lekovima i inhalatorima. Zbog svega toga, ja
sam se ugojila, patila od migrena, alergiskih napada, imala
problema sa bubrezima i bolnim mese~nim ciklusima. Jelena
je sa ~etiri godine operisala herniju. U njenoj petoj godini smo
primetili pojavljivanje istih simptoma i na drugoj strani do-
njeg stomaka. Bo{ko je godinama patio od stoma~nih tegoba
i bolnih hemoroida. Svi smo bili `rtve svog na~ina ìvota i
ishrane. To nismo mogli da promenimo. Nismo znali kako.
Lekovi koje smo pili bili su na{a jedina nada. A nisu poma-
gali.
Po~etkom1986. moje zdravlje je bilo gore nego ikad. Iz da-
na u dan sam i{la od jednog do drugog specijaliste, tragaju}i za
47
dijagnozom. Bila sam hroni~no umorna. Maj mesec je bio naj-
kriti~niji.
Moje zdravlje je oslabilo. Patila sam od zapaljenja bubrega,
~estih i mu~nih migrena, pritiska na temenu, vrtoglavice, gubit-
ka energije, nedostatka apetita i depresije.
Ovi mnogobrojni problemi su naterali doktore da izvedu se-
riju testova. Testovi su bili negativni. Ni{ta nam nisu rekli. Na{
najbolji prijatelj, doktor Andrija Rudi}, zakazivao mi je na sve
strane lekarske preglede. U slede}ih mesec i po imala sam seri-
ju rentgenskih snimanja bubrega, plu}a, be{ike, debelog creva,
mozga. Telo su mi prepunili radijacijom. Simptomi su bili jos
gori. Krvni pritisak je prema{ivao sve tabele. Zglobovi su mi bi-
li ote~eni. Rektalni pritisak je bio toliko intenzivan da nisam
mogla da sedim, stojim, spavam. Svaki korak je bio mu~enje.
Moje fizi~ko ja je otkazalo.
Najstra{niji je bio gubitak pam}enja. Moj poloàj u radiju je
zahtevao osobu koja }e raditi punim kapacitetom mozga i pre-
ciznim mislima. Ovi moji kvaliteti i mogu}nosti su se osipali. [ta
nije bilo u redu?
Nakon gomile testova, specijalista je zaklju~io: „Rana me-
nopauza.” Onda su mi odredili ~itavu gomilu lekova. Doktori
su moje fizi~ko bi}e sistematski podelili na proste ~inioce. Za
svaki odeljak prepisali su mi razli~ite lekove, svaki od njih je bio
kao droga. Niko od njih nije posmatrao moje telo kao celinu,
niti su se savetovali o prepisanim dozama, niti su razmatrali ne-
èljene efekte. Na sre}u, moje telo je znalo kako da se za{titi.
Dva dana nakon uzimanja svih tih lekova, sru{ila sam se u au-
tobusu. Probudila sam se u Andrijinoj ordinaciji, na leàju za
pacijente.
Stoje}i iznad mene poku{ao je osmehom da me opusti; upi-
tao je: „Mina, miri{e{ na apoteku. Kakve si sve lekove popila?”
Jezik mi je bio zadebljan i teàk, usta suva i ote~ena. Borila
sam se da uobli~im re~i: „Pogledaj u moju torbu”. Glas mi je bio
jedva ~ujan. Nisam mogla da vidim njegovu reakciju dok je va-
dio lekove, ali sam ~ula re~i.
48
„Koliko pilula si danas uzela?”
„Molim te pro~itaj {ta sam zapisala.”
„Boè moj! Za{to si jutros uzela {est razli~itih pilula?”
„Ne znam. Sita sam vi{e vas lekara. Baci sve te lekove.”
Moj dragi mu` je odmah do{ao, svestan ozbiljnosti situacije.
Zagrlio me je, dok su mu suze lile niz lice.
„[ta ti se dogodilo?” Naslu}uju}i veliku krizu, okrenuo se ka
na{em prijatelju. „Andrija, da li ti moè{ da pomogne{ Mini?”
Ja sam odgovorila umesto Andrije. „îni mi se da je suvi{e
kasno. Ja mislim da imam rak.”
Bo{ko je bio prestra{en. „O ~emu pri~a{?”
„Pri~am o tome kako se ose}am. Vodi me ku}i.”
Andrija nije ni{ta rekao. Ali je posle radnog vremena do{ao
da me vidi. Predloìo je da odem kod ginekologa. Umesto to-
ga, ja sam se vratila na posao, ne govore}i nikom ni{ta. Sedenje
mi je pri~injavalo nepodno{ljiv bol. Kada nije bilo nikog u bli-
zini, kucala sam na ma{ini stoje}i. To je bio moj uzaludni napor
da ublaìm bol. Ako bi neko u{ao u kancelariju, morala sam da
sednem, prebacuju}i teìnu sa jednog na drugi deo zadnjeg de-
la tela. Istovremeno, zloslutni glas u meni je potvr|ivao moj naj-
ve}i strah: „Ima{ rak”.
Iznenada, usred jednog intervjua, soba, sve u njoj, po~elo je
da se vrti, sve brè i brè. Onesvestila sam se. Bo{ko je odmah
dotr~ao i odveo me u ambulantu, uput je glasio na ginekologa.
Zbog uàsnih bolova lekar nije mogao da me pregleda. Pozvao
je dobrog prijatelja u glavnoj pokrajinskoj bolnici u Novom Sa-
du. Tu sam i ostala kao njihov pacijent. Decu nisam videla sle-
de}a dvadeset i dva dana.
Leè}i danima u bolni~kom krevetu, sanjala sam budna o
svojoj deci i nisam smela da mislim kako oni izdràvaju bez me-
ne. Tek posle jedanaest godina sam saznala, sasvim slu~ajno iz
jednog Jeleninog razgovora sa prijateljicom, koliko je ona pati-
la dok sam bila u bolnici.
„Bila sam suvi{e mala i nisu mi dali da posetim mamu u bol-
nici. Zato sam je ja svake no}i ~ekala na ulaznim vratima grle-
49
}i svoje }ebe. Nisam èlela da gledam televiziju. Nisam èlela
da spavam u svom krevetu. êkala sam mamu da do|e ku}i. Kad
bih zaspala, tata i veliki brat nosili su me u spava}u sobu. Ovo
je trajalo oko mesec dana, dok mama nije na kraju do{la ku}i.”
Za mene je bolnica bila zatvor. Bila sam osu|ena na krevet.
Nije vi{e bilo plavog neba, niti kontakta sa prirodom – samo jed-
noli~nost. Po ceo dan sam slu{ala àlopojke ostalih bolesnica u
sobi.
Svaka dva sata sestra me je vodila na preglede, davala mi le-
kove, nadgledala svaki moj korak.
Uàs nad uàsima, ginekolo{ke preglede su obavljali studen-
ti medicine koji su bili na praksi! Ponekad i dva puta dnevno.
Jednog dana su me pregledali, naizmeni~no, glavni hirurg, gi-
nekolog, i jo{ dva studenta. Lekar im je obja{njavao moje simp-
tome. Ja sam plakala od bola i molila ih da prestanu.
„Da li vi èlite da vam se pruì pomo} ili ne?”, vikao je {ef
operative na mene.
Kroz suze sam mu odgovorila, dok mi se glas penjao do hi-
sterije: „Zar jedan pregled nije dovoljan? Ne mogu vi{e da pod-
nesem bol. Ostavite me!”
On nije prestao, jo{ glasnije je urlao na mene. „Ja znam kad
je gotovo. Ne ti”.
Ose}ala sam bol u grudima, kao da me je probola strela. Bi-
la sam slaba i iznemogla, prazna, ogoljena, istrgana, ponièna i
slomljena. Bolna ose}anja me{ala su se sa besom.
Nakon ovog zakonski stru~nog medicinskog silovanja upi-
njala sam zadnji gram svoje snage da pre|em put do svoje so-
be, ostavljaju}i za sobom krvav trag. Zamolila sam sestru na
hodniku da mi da ne{to za zaustavljanje krvarenja. Kako sam
se okrenula, na{la sam se licem u lice sa lekarom. On se drào
nadmeno i nezainteresovano. Pona{ao se kao moj neprijatelj.
„Doktore, taj poslednji pregled je izazvao jo{ ve}i bol. Krva-
rim.”
On je pro~istio grlo i upitao superiorno: „[ta radite u hod-
niku ako krvarite? Za{to niste u krevetu?”
50
„Traìm pomo}”, promucala sam.
„Idite u krevet i ~ekajte da do|e sestra”, bilo je njegovo ne-
milosrdno nare|enje.
Gledala sam zapanjeno u ovog namrgo|enog ~oveka koji kao
da me je drào na ni{anu. Ali ja nisam imala nameru da ustuk-
nem bez odbrane. U meni je proklju~ao bes.
„Zar je to sve {to moète da kaète? Vi mene optuùjete da
kr{im bolni~ka pravila i nabacujete mi jo{ i ose}anje krivice. E
pa da ja vama kaèm, vi kr{ite sve humane...
Gde vam je lekarska etika? Na~in kako tretirate pacijente je
nedopustiv, degradiraju}i, nehuman. Ja }u iskoristiti svoju aro-
ganciju kao novinar i borac za ljudska prava. Predlaèm da se o{i-
{ate da biste dobro izgledali na televiziji kada budete govorili mo-
jim kolegama, TV novinarima, kako se odnosite prema svojim
pacijentima. A onda }emo da intervjui{emo i va{e pacijente. To
}e biti dobra tema za TV Dnevnik.”
Razmi{ljaju}i o ovoj epizodi iz svog bolesni~kog ìvota, ose-
}am se neprijatno zbog ovakvog svog nastupa. Danas shvatam
da su lekari, tako|e, samo ljudska bi}a i da imaju svoje dobre i
lo{e dane. Oni u su{tini imaju pozitivne namere i rade najbolje
{to umeju da pomognu bolesnima. Osoba koja je napala onog
doktora u hodniku u bolnici zapravo nisam bila ja. Ja nikada ni-
sam izraàvala bes napadaju}i druge. To je govorila moja bo-
lest. Moj bes je bio pokrenut strahom.
Posle mog istupa, lekar je mirno pro{ao pored mene. Slede-
}eg dana se nije pojavio. Pozvana sam u ordinaciju na pregled.
Tamo su bili neki drugi lekar i druga grupa studenata. Pripre-
mila sam se da ih preduhitrim.
„O ne. Ne}e vi{e biti pregleda.To se ne}e ponoviti.”
Neki drugi lekar me je u~tivo upitao: „Za{to ne èlite da se
pregledate?”
„Zato {to sam u stra{nim bolovima. Posle ju~era{njeg pre-
gleda jo{ uvek ozbiljno krvarim.”
„U tom slu~aju vratite se u svoju sobu i odmorite se. Vi{e vas
ne}emo uznemiravati.” Ljubazno me je uveravao.
51
„Mo`da vi ne}ete ali neki drugi ho}e”.
„Niko to ne moè da radi ako se lo{e ose}ate.”
Njegove re~i su me umirile. Ali tako|e sam znala da se to vi-
{e ne}e doga|ati jer ja ne}u dozvoliti.
Dva dana posle ulaska u bolnicu, postavljena je dijagnoza
koja je potvrdila moje najve}e strahove.
Ja, Milenka Dobi}, ~etrdeset pet godina, imala sam rak jaj-
nika ~etvrtog stepena, koji je metastazirao u moj limfni sistem,
jetru i slezinu sa ogromnim tumorom u karli~nim kostima. To
je bila najstra{nija istina koja me je prelomila trinaestog janua-
ra 1987. Me|utim, lekari su smatrali da je najbolje da tu istinu
sakriju od mene.
52
Poglavlje 4
MOJ RAK JE BLAGOSLOV
„Gde je levi jajnik? Izgleda kao ogromni karfiol,” ~udio se

mu{karac, obu~en u belo, gledaju}i u ekran ultrazvu~nog moni-
tora.
„[ta misli{ da li }emo uspeti da dobijemo povi{icu na slede-
}em sastanku?” pitala je èna, tako|e u belom.
„Sigurno. Svi su spremni da se bore za to. Vidi ovo, ne mo-
gu da na|em jetru. Kakva zbrka! Li~i na gustu te~nost”, zaklju-
~io je drugi mu{karac. Svi su bili u belom.
„Moraju ne{to da urade jer nam nisu dali povi{icu u posled-
njih {est meseci. Da li èlite da znate {ta ja ovde vidim? Ceo ab-
domen je jedna ogromna èlatinska lopta”, nastavila je druga
èna.
„Treba da se dogovorimo sa drugim odeljenjem. Ako se bu-
demo dràli zajedno, mora}e da nam daju povi{ice,” usko~ila je
jo{ jedna prisutna osoba.
Potpuno gola, nadutog abdomena premazanim gustim uljem,
leàla sam na stolu dok je njihov instrument klizio preko mog
trbuha. Slu{ala sam ko{mar njihovog }askanja. Bila sam sigur-
na da haluciniram. Ni{ta od ovog nije bilo stvarno. Ja sam za
njih bila nevidljiva. Za ovih {est medicinskih „stru~njaka” ja sam
predstavljala samo beìvotnu le{inu.
„[ta je sa Hipokratovom zakletvom? [ta u svom poslu bu-
dem saznao ili video u kontaktu sa ljudima, ukoliko se ne bude
53
smelo javno izneti, pre}uta}u i zadràti za sebe”. „Gde vam je
etika na koju ste se zakleli?”, èlela sam da kriknem, „Ja sam
ljudsko bi}e. Vi opisujete moju bolest i ja znam {ta se de{ava.
Ja imam rak.”
Podigla sam se i sela.
„Ho}ete li mi re}i koliko sam bolesna?”
Jedna èna je brzo odgovorila: „Sa~ekajte jo{ koji minut i za-
vr{i}emo.”
„Sa ~im? Sa va{om povi{icom ili sa mojim slu~ajem?”
@ena je {aljivo odgovorila: „I sa na{om povi{icom i sa dijag-
nozom.”
Kada su zavr{ili ponovila sam isto pitanje.
„Da li sam jako bolesna?”
„To }ete pitati svog doktora.”
Nisam dobila odgovor od svog doktora. Dan posle ovog
pregleda moj abdomen je nastavio da raste. U roku od dva-
deset ~etiri sata izgledala sam kao da sam u devetom mesecu
trudno}e. Nisam mogla da sedim. Nisam mogla da stojim.
„Stena” od pedeset kila koju sam nosila ispred sebe ~inila je
da mi noge izgledaju kra}e. Nisam mogla da spavam. Ose}a-
la sam da se gu{im. Vazduh bi mi ponestajao kada bih se us-
pravila u krevetu. Kada bih se okrenula na desnu stranu ~ini-
lo mi se kao da }e mi jetra eksplodirati. Na levoj bih ose}ala
utrnulost i bol. Na kraju sam sedela na podu, le|ima naslo-
njenim na krevet. To bi mi omogu}ilo da zaspim na svakih po-
la sata.
„Oh Gospode, imaj milosti. Molim te pomozi mi. Zbog ~e-
ga sam ka`njena? Molim te nemoj da dozvoli{ da moja deca
ostanu siro~i}i. Daj mi snage da izdrìm ovaj bol.” Iznenada ve-
ra u Boga bila mi je jedina nada.
Ta no} bi se zavr{ila kao jeziva mora da nisam uveseljavala
sebe se}anjima na sve one sre}ne i radosne trenutke koje sam
provela sa svojom decom. Slede}eg jutra Bog mi je poslao An-
driju. Na{ao me je u hodniku. Poku{avaju}i da savlada svoj bes,
upitao me je: „Da li te je doktor video?”
54
„Jeste, ju~e ujutru, ali tokom no}i mi se stanje pogor{alo. Od
jutros jedva mogu da di{em.” Izgovaranje re~enice mi je potpu-
no oduzelo vazduh.
„Idem da na|em tvog doktora. Odmah }u se vratiti.”
Bila sam sama u hodniku. Strah me je tresao kao napon od
220 volti. Znala sam {ta sledi. Smrt! Uobi~ajena prognoza –
RAK. Ali uàsan strah je nadvladala moja borbenost. Zamisli-
la sam Jelenu, moju {estogodi{nju }erku. Videla sam Sr|ana,
mog petnaestogodi{njeg sina. Oti{la sam daleko od svega {to bi
se desilo; otvorila sam o~i i odlu~ila:Preìve}u! Ja }u ìveti. Istog
trenutka sam odagnala sve strahove i saàljenja. Grmljavina je
prestala. Bila sam spokojna, nepobedivo ~vrsta.
ûla sam Andrijin glas preko svog levog ramena.
„Mina, mislim da }e te pozvati za operaciju. Razgovarao sam
sa na~elnikom. Rekao sam im da ako oni ne{to ne urade, ja }u
te premestiti u moju bolnicu. Da li si jela ne{to od jutros?”
„Andrija, kako sam mogla? Na ivici sam da se rasprsnem od
ove te~nosti koju imam u sebi. Nema mesta ni za apetit a kamo-
li za hranu. Pre dva dana sam izgubila apetit.”
Ubrzo je do{ao Bo{ko u svoje uobi~ajeno vreme, bio je bez
re~i. Novosti o operaciji su ga upla{ile. Lice mu je izgubilo bo-
ju. Poslednjim atomom svoje svesti prikupio je snagu da bi me
ute{io.
„Sve }e biti u redu,” rekao je naizgled mirno, ali njegov glas
je ipak podrhtavao.
Andrija nas je oboje zagrlio èle}i da nas ohrabri. „Bi}e sve
u redu! Mina, budi jaka! Vidimo se posle operacije.” Gledao je
u stranu. Njegov pogled nije stajao iza re~i koje je upravo izgo-
vorio. Oti{ao je uùrbano.
Bo{ko mi se jedva osmehnuo. Zagrlio me je dok smo i{li pre-
ma mojoj sobi. Medicinska sestra je pri{la i po~ela da me pri-
prema za operaciju. U deset sati su me odvezli u kolicima u ope-
racionu salu. Bo{ko je presedeo u ~ekaonici svih {est sati veoma
komplikovane operacije.
55
Dok sam se budila iz anestezije, ~ula sam mu{ki glas kako
{apu}e, „[teta, mlada èna. Milenka, Milenka, probudite se.”
Nisam èlela da se probudim... nikad vi{e. Besciljno sam plo-
vila izme|u svesti i nesvesti. Celo moje bi}e bilo je stegnuto u
mra~nom bolu abdomena. Ose}ala sam patnju bez smisla. Prisi-
lila sam svoju neukro}enu podsvest da otvori beìvotne o~i. Ima-
la sam ~udan ose}aj praznine i agonije! Najednom, moje o~i su
ipak dotakle turobne, zelene zidove operacione sale. Me|utim,
ta boja nije bila dovoljno zelena.
„Moram da odem odavde. Moram da na|em lep{e zelenilo!”

Tog trenutka, moja ma{ta me je povela na putovanje u pro-
{lost; u Zelenu, Zelenu dolinu Rodnog Sela. Prole}e je. Moje po-
lusvesno bi}e je obuzeto odjecima de~jih radosnih glasova. Dok
nestrpljivo jure leptire, deca skaku}u, prevr}u se, igraju. Ne`na i
tanu{na stvorenja vrte se oko de~jih glava, spu{taju na njihovu
kosu, ili podrhtavaju piju}i nektar sa cve}a. Ja sam tamo! Toli-
ko je ìvopisno, toliko stvarno, tako toplo. Moje telo, koje je do
malopre besciljno plovilo, ponovo postoji, ose}a, a istovremeno
podrhtava od hladno}e.
ûjem glas, hladan kao led: „Milenka, Milenka, probudite

se, probudite se.”
Odakle dolazi ta hladno}a? Ona je strana i stvarna. Ona je

hladna i bolna. Neka nestane! De~ji glasovi se opet vra}aju! Opet
~ujem radosne uzvike, glasno smejanje, sanke koje fiju~u kroz
sne`ne, srebrne nanose – Moja Bela, Bela Dolina. Pretovarene
sanke juri{aju, punom brzinom, niz brdo sve dok se ne preture.
Onda se ~uju glasni uzvici i smeh. Pri padu, tela se prepli}u i
upli}u u zamr{eno klube. Moram da ostanem ovde da se igram
sa njima. Moram da ostanem ovde dok ne umrem. Fatamorga-
na! Dragi, poznati glasovi me izvla~e iz ovog sna, sna kakvog ni-
kada pre nisam sanjala.
„Sr|ane, Jelena! Da li ste to vi?”

56
[iroko sam otvorila o~i, o{amu}eno vesela. Ose}ala sam se
izuzetno dobro. Da li je to bila meditacija? (U na{oj kulturi je
meditacija bila sme{na zanesenost ideolo{ki nepotvr|ena, ne-
poznata. Na nju se gledalo s podozrenjem. Ja tada nisam ni zna-
la da sam upravo otkrila novi metod le~enja.)
Ovo je bila prekretnica u mom oporavku. Vi{e nije bilo va-
`no {ta se dogodilo u prethodnih {est sati. Nisam morala da
znam koji deo mog tela nedostaje. Ono {to je jedino bilo va`no,
jeste ose}anje da niko i ni{ta ne moè da me odvoji od moje po-
rodice, niti da nam oduzme ljubav. Ni~ije prognoze nisu bile ja-
~e od toga.
Otkrila sam svrhu svog ìvota. Zaboravila sam na bol. Emo-
cionalna brana u mojim grudima popucala je. Rodile su se ve-
ra i nada. Ose}ala sam se bliè svojoj deci i voljenom muù ne-
go ikad ranije. Skoro sam ih izgubila! Dugovala sam im ìvot i
du{u. Svaki udah je bio za njih. To je bila moja odluka. Nema
suza, nema tuge. Ja odlu~ujem.
Hvala ti, Boè. Moj rak je blagoslov koji me je nau~io {ta je
va`no u ìvotu.
Vrata lifta su se otvorila. Kao kroz maglu sam ugledala Bo-
{kovo lice. Uhvatio me je za ruku.
„Ni{ta ne brini. Sve }e biti u redu. Brzo }e{ se oporaviti.”
@eleo je da me ohrabri ali sam ja u njegovim o~ima videla strah.
Nisam èlela da ga hrabrim.
Nisu mu dozvolili da ostane sa mnom. Dok sam leàla, bo-
re}i se da me san ne savlada, ~ula sam kako me neko s prozora
doziva ne`nim {apatom.
„Mina, Mina, Mina! Ljubavi, ne boj se! Ja sam s tobom.” To
je bio Bo{ko! Pri{ao je najbliè {to je mogao, malom otvorenom
prozoru za ventilaciju. Tresao se na –17 C stepeni.
Prepoznala sam mu glas, ali nisam bila u stanju da mu odgo-
vorim. Jezik mi je bio utrnuo od anestezije. Ta no} je bila besa-
na. Neka èna, u mojoj sobi, stenjala je i je~ala do zore.
Sutra su me prebacili na intenzivnu negu. Tamo nije bila do-
zvoljena poseta. Nisam mogla da vidim svog muà tri dana. O,
57
kako mi je nedostajao! U poslednjih dvadeset dana Bo{ko se
svakog jutra pojavljivao pored mog kreveta u isto vreme. Govo-
rio mi je re~i ohrabrenja. Ta tri dana bez njega bila su mi kao
ve~nost.
Lekari su bili zapanjeni mojim brzim oporavkom. Prvi dan
posle operacije bila sam u stanju da se osveìm mokrim pe{ki-
rom. Medicinska sestra je bila uznemirena, po{to je to bio njen
posao. Nije èlela da se nepotrebno kre}em.
Tre}eg dana sam bila dovoljno sna`na da se vratim na ode-
ljenje. Sobu sam delila sa jo{ ~etiri ène. Sve smo imale rak ali
nikad nismo pri~ale o tome. Bile smo suvi{e zauzete pri~anjem
viceva i sitnim ogovaranjima svega i svakog. One bi ponekad
neobuzdano zadirkivale mlade lekare sve dok ne bi pocrveneli.
Povremeno smo se toliko smejale da su dolazili da nas opomi-
nju. Odli~no smo se zabavljale!!
Bo{ko je dobio odgovor o mom raku, dan posle operacije.
Rano popodne je oti{ao u lekarsku ordinaciju.
„Ni{ta ne brinite. Uspe{no smo izvr{ili biopsiju dojke, sve }e
biti u redu.”, samouvereno je izjavio doktor.
„Izvinite doktore, da li govorimo o istoj osobi?” upitao je Bo-
{ko boja`ljivo, pripremaju}i se na razo~arenje.
Doktor je }utao jedno vreme prevr}u}i po papirima a onda,
„O, o... Ne, ne, ne” a onda je jo{ uzdrànije upitao: „Druè Do-
bi}u, koliko dece imate?”
„Dvoje. [estogodi{nju }erku i sina od petnaest godina.”
„@ao mi je. Va{a }e supruga mo`da ìveti jo{ dva meseca.”
Odgovor je bio sasvim nedvosmislen. Pri pomisli da }e me
izgubiti, Bo{ko se onesvestio. Ja tada nisam ni{ta znala o tome.
Molila sam Bo{ka da ne dovodi decu u bolnicu. Nisam èle-
la da ih izlaèm ovom stresnom mestu. @elela sam da jo{ vi{e
duhovno oja~am dok ih ne vidim kod ku}e. Tako, kada sam jed-
nog dana ugledala sina kako ide prema meni (njegova poseta je
bila potpuno neo~ekivana), bila sam van sebe od sre}e. Sko~ila
sam iz kreveta, ra{irila ruke i potr~ala prema njemu. Grlila sam
ga dok je on drhtao kao prut.
58
„Iznenadio si me. Nisam znala da }e{ do}i. Gde je tata?”
„On je na slu`benom putu.”
Bilo je ne~eg neobi~nog u na~inu kako je to rekao. Posum-
njala sam u njegove re~i, mada sam znala da nikad ne laè. Nje-
gova poseta je bila neo~ekivana. Nisam èlela da tro{im drago-
ceno vreme istraùju}i istinu; presre}na, uìvala sam u njegovom
prisustvu. Tek kasnije sam saznala celu pri~u. Bo{ko je tri dana
bio u krevetu pod visokom temperaturom. Strah ga je sru{io, su-
o~iv{i ga sa okrutnom realno{}u da }e me izgubiti i da }e on i
deca morati da ìve bez mene.
Sr|an i ja smo pri~ali o raznim stvarima, sve vreme sede}i
zagrljeni.
„Tata se pona{a vrlo ~udno. Ne razumem za{to je tako tu-
àn i depresivan. Vrlo ~esto kad gledamo televiziju on iza|e iz
sobe. Kad ga potraìm, na|em ga kako pla~e. Kad god ga pitam
za{to pla~e, on mi samo kaè: „Nemoj da brine{. Vrati se u so-
bu i gledaj TV.”
„Pa zna{, ~etrnaest godina se nismo razdvajali i sad mu je vr-
lo te{ko. Kako si ti? Da li ti puno nedostajem?” upitala sam Sr-
|ana, ljube}i mu ~elo.
„O da, mnogo mi nedostaje{. Svake no}i te sanjam. Kao do-
lazi{ ku}i, prolaze}i kroz dolinu punu raznobojnog cve}a. Ali
uvek se probudim pre nego {to stigne{. Stvarno mama, kad }e{
ve} jednom do}i ku}i?” mole}ivo me je upitao.
I ja sam èlela da znam odgovor na to pitanje. Nikako nisam
mogla da saznam od svog lekara dan izlaska iz bolnice. âk mi
ni dijagnoza nije bila sasvim jasna. Nisam znala ni kakvu tera-
piju }e da mi preporu~e, niti koliko dugo }e to sve trajati. Ali
sam mu odgovorila: „Obe}avam ti da }u uskoro do}i ku}i. Mo-
`da jo{ samo nekoliko...”
„Koliko je to nekoliko?” prekinuo me je, dok su mu se suze
razlivale po rumenim obrazima.
„Nekoliko dana, sunce moje – dva, tri,” zagrlila sam ga jo{
ja~e i on se pripio na moje grudi.
59
„Majko, toliko te volim! Stra{no mi nedostaje{. Da li }e{
ozdraviti?”
„I ja tebe volim i nedostaje{ mi vi{e nego i{ta na svetu. Do-
bro sam, veruj mi. Dobro sam. Kad do|em ku}i, vi{e se nikad
ne}emo rastati. Ozdravi}u i ponovo }emo biti sre}ni. ûvaj svo-
ju sestricu. Pruì joj puno ljubavi. I pomozi ocu, nemoj da ga to-
liko ispituje{. Kad se vratim ku}i i on }e biti druga~iji.” Stajali
smo nepomi~ni, ~vrsto stegnuti jedno uz drugo.
Pri{la mi je glavna sestra i naglo nas prekinula i hladnim gla-
som, gledaju}i kroz mene upitala „Da li ste vi Dobi}?”
„Da, ja sam Milenka Dobi}.”
„Spremite se. Preme{tamo vas u drugu bolnicu, u Kameni-
cu. Kola ~ekaju.”
„Kako to? Koja bolnica? Za{to? Za{to mi to niko nije rani-
je rekao? @elim da razgovaram sa svojim lekarom.”
„U redu. Vide}u {ta mogu da u~inim.”
Sr|an je bio vidno uznemiren. ”Mama, za{to mora{ da ide{
u drugu bolnicu?”
„Ne brini sine. Odrà}u svoje obe}anje. Ne}u ostati duè od
dva, tri dana. Ali brinem se kako }e{ ti da se vrati{ ku}i. Nema di-
rektne autobuske linije, a autobuska stanica je daleko odavde.”
Napolju je bilo jako hladno, sredina zime.
Sestra se ponovo pojavila: „Lekar vas o~ekuje u svojoj ordi-
naciji, po|ite sa mnom, sad odmah.”
„Sa~ekaj me, Sr|ane” doviknula sa mu. Nadala sam se da ni-
je ~uo moje ubrzano disanje.
Bila sam duboko ranjena. Kretala sam se sporo, di{u}i du-
boko. Gotovo sam se vukla uza stepenice. Na ~maru sam ose-
}ala strahovite bolove od rascvetanih hemoroida. Otvorene, bol-
ne rane su krvarile. Lekar je bio prijateljski raspoloèn i primio
me je ljubazno.
„Molim vas sedite. [ta biste èleli da znate?”
„Hvala, vi{e volim da stojim. @elim da znam za{to me pre-
me{tate u drugu bolnicu bez obja{njenja. Ose}am se kao stvar
a ne kao ljudsko bi}e.”
60
Pocrveneo je. „Mi nismo opremljeni da tretiramo va{u bo-
lest. Onkolo{ki institut u Sremskoj Kamenici ima mnogo bolju
opremu.”
„Za{to mi je potreban specijalan tretman? Da li je to hemo-
terapija?” pitala sam ljutito uzbu|ena.
„Vi znate da smo otklonili tumor na levom jajniku. Prona{li
smo o{te}eno tkivo u abdominalnom predelu. Postoje tako|e
neke disfunkcije sa va{om jetrom. Ali najve}i problem je {to ni-
smo mogli da uklonimo tumor, veli~ine grejpfruta, koji se jo{
uvek nalazi u va{oj karli~noj kosti. To moramo da tretiramo in-
jekcijama.”
Prekinula sam ga, postavljaju}i pitanja bez uzimanja vazdu-
ha: ”Da li ja imam rak? Da li je hemoterapija to {to }u primati
u toj drugoj bolnici?”
„Ne. To nije hemoterapija. I vi nemate rak.” Insistirao je.
Nestrpljivo sam mu se pribliìla: „Ali doktore ja ose}am da
imam rak i da vi to ne èlite da mi kaète. Zahtevam da mi od-
mah kaète. Ja sam jaka èna i èlim da znam svog neprijatelja,
da znam protiv ~ega se borim. Ja se ne pla{im, jer znam da ne-
}u umreti.”
Na moje iznena|enje, na licu mu se razlio osmeh. „Rekao
sam vam istinu, drugarice Dobi}. Drago mi je da znam da ste
tako jaka èna. To }e vam biti potrebno u budu}nosti. Molim
vas da se spremite. Moj kolega iz Instituta vas ~eka. Pone}ete
svoju istoriju bolesti za specijalistu u Institutu u Kamenici. @elim
vam sre}u, drugarice Dobi}.”
Rukovali smo se i ja sam mu se zahvalila. Iza{la sam iz nje-
gove ordinacije i nisam se okrenula da pogledam unazad.
Sestra me je ~ekala ispred ordinacije. Rekla je da }e mi po-
mo}i da se spakujem. @urile smo jer su {ofer i lekar ~ekali. Za-
jedno smo kora~ale prema Sr|anu. Uznemirenim glasom sam
joj rekla: „@elim da moj sin ide sa mnom.”
„U redu. Moè da ide s vama. Koliko ima godina?”
„Petnaest”, odgovorila sam, i po{to nisam bila pripremljena
na ovaj razgovor, mo`da sam odgovorila hladno.
61
„Da li imate jo{ dece?” nastavila je toplijim glasom.
Njeno raspitivanje je imalo primesu neiskrenosti. Nije bila
stvarno zainteresovana za mene li~no. Vi{e je, iz samo njoj zna-
nih razloga, delovala kao da ima zadatak prikupljanja podata-
ka. „Da, imam }erku od {est godina.”
îm smo ugledale Sr|ana, razgovor je zamro.
Oboje su mi pomogli da pokupim svoje li~ne stvari. Na pu-
tu ka kolima, neo~ekivano mi je u ruke }u{nula dve koverte.
„Da li biste, molim vas, ovo dali onkologu u bolnici u Kame-
nici. Hvala i dovi|enja.” Okrenula se i oti{la.
Izgubila sam se u lavirintu svojih misli. Sve mi je bilo neja-
sno. Nisam bila u mogu}nosti da shvatim o ~emu se radi. Toli-
ko je jo{ bilo pitanja bez odgovora. înjenice su bile sakrivane
od mene. Prava no}na mora u epizodama, nesjedinjena, nepo-
vezana. Tragi~no, a ipak izazovno. Da li je mogu}e da neko ima
rak a da to ne zna? I ako ta osoba ima rak, za{to joj lekar to ne
kaè jasno i glasno?
Tog dana se ipak ne{to promenilo. Osamnaest dana sam ì-
vela bez sun~eve svetlosti, sveèg vazduha i kontakta sa priro-
dom. Devetnaestog dana sam pobedonosno, kli~u}i iza{la iz te
bolnice, ruku pod ruku sa svojim ljubljenim sinom, pozdravlje-
na ne`nim sun~evim zracima. To je bio poseban trenutak u mom
ìvotu. Za mene je to bio prvi dan ostatka mog ìvota. Niko i ni-
{ta ga nije moglo zaustaviti! Otpu{tena sam iz zatvora...
62
Poglavlje 5
IZBOR MAKROBIOTI^KOG NAÎNA
Lekar je sedeo na suvoza~kom mestu. Nisam mogla da od-

gonetnem {ta on uop{te radi ovde. Zaista, koliko ljudi je potreb-
no da bi se do bolnice prebacila jedna slaba i bezopasna èna.
Odgovor je do{ao kasnije, bila sam privilegovana njegovim pri-
sustvom jer sam novinar.
Jo{ ve}u zagonetku predstavljala je ~injenica da su mi dali
nezape~a}en koverat, u kome se nalazila moja dijagnoza! Pred-
uzimali su razne mere kako bi od mene sakrili istinu. Zar onda
nije bilo logi~nije da su moje rezultate poverili lekaru, koji je
bio u pratnji, nego meni?
Moj sin i ja smo sedeli na zadnjem sedi{tu luksuznog auto-
mobila. U rukama drìm nezape~a}eni koverat u kome se nala-
zi moja dijagnoza. Predose}ala sam {ta je skriveno u koverti.
Verovatno ga zato nisam odmah otvorila. Ako je to tajna koja
treba da se sakrije od pacijenta, za{to se nalazi u pacijentovim
rukama? Ta jaka neizvesnost me je na kraju ponukala da otvo-
rim kovertu i potraìm odgovor na dugotrajnu slutnju.
Sve – dijagnoza, operativna procedura, postoperativni tret-
man, terapija koja je bila u toku – sve je bilo ispisano na latin-
skom. Moje znanje medicinskih termina bilo je ograni~eno, ali
ne i moje znanje latinskog. Zapisala sam izraze za koje nisam
bila sigurna {ta zna~e. Kasnije }u pitati Andriju i Ratku.
63
îtala sam. Moje najstra{nije sumnje su bile potvr|ene. Ima-
la sam neizle~ivi rak ~etrvtog stepena, koji je metastazirao na
jetri, slezini i u limfnom sistemu. Zagonetka je razre{ena. Skre-
nula sam pogled ka Sr|anu. On se odmarao u svom uglu. Ze-
vao je i trljao o~i. Bio je umoran od putovanja, od vo`nje, od
menjanja autobuskog prevoza i dolaska u bolnicu bez ru~ka.
Poluo{amu}ena i zbunjena, savila sam papire i vratila ih u
kovertu. @ure}i kroz zamagljen prozor, videla sam konture ka-
meni~kog mosta i odsjaj zale|enog Dunava.
„Bilo bi tako lako sad i ovde zavr{iti svoj ìvot. Samo bi tre-
balo da otvorim vrata i napravim korak. Ne, ne, nikada!”
Bila sam ljuta na sebe zbog takve pomisli. @elela sam da vri-
{tim, ne od tuge. Degradirali su me kao ljudsko bi}e. Vi{e se ni
ne se}am koliko puta sam pitala svog lekara:
„Da li imam rak? Da li }u primati citostatike?”
„Ne”, bio je njegov uporni odgovor.
Lagao je! Ali da li je i on sam znao za{to?
Sr|an je osetio moj strah. „Mama, {ta se doga|a? O ~emu
razmi{lja{?”, mrmljao je.
„Samo ne èlim da te ostavim i da idem u drugu bolnicu.”
„Za{to ne ide{ sa mnom ku}i?” lice mu se ozarilo od dobro
smi{ljenog re{enja.
„Moram prvo da potpi{em neke papire i pro|em kroz neku
proceduru. Ne èlimo da nas policija pobrka sa nekim begunci-
ma i po~ne da nas juri. Ali, obe}avam ti da }u za dva dana biti
kod ku}e. Nema vi{e ni~eg {to oni mogu da urade za mene, a
ima toliko toga {to ja mogu da uradim za sebe. I mislim da na
tome treba da radimo svi zajedno.”
„Samo reci, mama, {ta ja treba da radim,” ponudio se pono-
sno.
„Kad se vratim ku}i, ima}emo „ku}ni savet”. Na{ program
rada }e biti: pod brojem jedan – Sr|an }e postati disk dòkej za-
duèn za muzi~ki program. Pod brojem dva – tata }e biti glavni
finansijski direktor i zaduèn za snabdevanje namirnicama. To
}e ga dràti zaposlenog. Broj tri – Jelena postaje moj glavni asi-
64
stent za kuvanje. To je veliki zadatak za {estogodi{nju devoj~i-
cu, ali ona je jaka, uspe}e da se nosi s tim. Ne, ne, to je suvi{e
lako. Ona }e imati jo{ jedan zadatak. Bi}e zaduèna za zabavu.
Zna{ ono, tu si negde, stalno ima{ osmeh na licu, smeje{ se i ki-
ko}e{ bez razloga kao mali klovn. I bi}e mamin zvani~ni degu-
stator.
Sr|an se savio u struku sa glavom na dole, zaceniv{i se od
smeha. „Oh, pa to je divno. A {ta }e{ ti da radi{?”
„Moj posao }e biti da se brzo oporavim, da bismo po~eli da
ìvimo najsre}niji ìvot na svetu. Je’l dogovoreno?”
„Imamo dogovor, mama.” Ukrstismo ruke za dogovor.
„Oh, pa mi smo stigli. Sr|ane, zar ne misli{ da je najbolje da
odmah ode{ ku}i i po~ne{ da radi{ na ovom programu? Svi zna-
mo koliko si dobar u tome. A ja }u da zavr{im svoj deo posla ov-
de, u bolnici.Vrati}u se ku}i uskoro.”
„U redu mama.”
Izmenili smo zagrljaje i slatke, ne`ne poljupce. Bila sam sa-
svim sigurna da se rastajemo na kratko. Dok je odlazio, odjed-
nom mi se u~inio vi{im. Sr|an je oti{ao zadovoljan, pun nade.
Dok sam kora~ala ka vratima Instituta, ose}ala sam isto {to i on
– ovo nije {arena laà. Ovo je toliko mo}no da zvu~i ostvarljivo;
verovali smo, i to je za sada bilo dovoljno; na{a ljubav }e sve da
realizuje.
Odlazim u svoju sobu. Ne dozvoljavm tugi da me savlada. Le-

èm na krevet, navla~im pokriva~ preko glave i napu{tam javu.
Po~injem da sanjarim. Neka nepoznata hrabrost se ra|a u meni,
jo{ uvek je sakrivena i tiha. U jednom trenutku ìvotnog sumra-
ka ose}am kako mi potmulost steè srce, koje je tama, pokrive-
na krvlju svake sekunde. Ose}am mo`dane opne kako sablasno
pulsiraju, slepe i jedva vidljive, ganglije koje se samo naziru, uà-
si tela koje umire. U ve~ernjem ~asu, natopljenom ljudskom bli-
sko{}u, ja ose}am samo nesvesnost i usamljenost. Supstanca de-
luje i iznuruje }elije, jednu po jednu, i one umiru bez svetlosti i
ispunjenja, u prokletom bolu od straha; bolu od koga pati sve {to
65
ìvi, kre}e se i umire. U tom trenutku poèlim da se valjam po
plaì, da posmatram zalaske sunca, prizivaju}i se}anja na prvu
slatku platonsku ljubav iz mladosti. Bezuspe{no branim sebe. Zo-
vem u pomo} vetrove da oduvaju hladno}u iz mojih vena i tako
otklone gr~ iz mog tela. Ose}am kako mi svaka }elija podrhtava
i jeì se u ovom dvoboju. Tada se pojavljuje zalazak sunca i svest
se budi i po~inje da vlada. U utrobi moje zemlje, gde je sve sprem-
no za erupciju, izranja vulkan samopouzdanja koji gasi sam se-
be pre nego {to pote~e lava. Ali ova emocionalna sumnja me ne-
}e slomiti. Znam da rak ne moè da ubije pesnika u meni. Ceo
moj ìvot, od zore do zore, jeste poezija. Svako novo svitanje u
meni budi novu ùdnju za ìvotom.
Budi me stenjanje. Stvarnost udara u moju svest.

„Odlazim odavde!”
Slede}eg dana, nova lekarka do{la je u sobu, da mi opi{e pro-
gram mog le~enja. „Da li to le~ite moj rak?” èlela sam da znam.
„Da”, usne su joj ~vrsto stegnute, odgovor brz i o{tar.
„Oh, hvala vam {to ste mi rekli.” Kona~no mi je neko odgo-
voran rekao istinu.
„Sutra ujutro }emo vam dati da potpi{ete neke papire. Kad
to obavimo, moèmo da po~nemo.”
Zaklju~eno je da }e se raditi hemoterapija i zra~enje. Narav-
no, ja nisam imala pojma koliko ovaj tretman moè da bude us-
pe{an. Sutra }u saznati i doneti odluku. Zato i nisam ose}ala po-
trebu da joj postavljam jo{ neka pitanja.
Oti{la sam u sobu. Sme{taj je bio mnogo bolji nego u pret-
hodnim bolnicama. Pogledala sam napolje. Kroz ogroman pro-
zor se video veli~anstveni zimski prizor. Sun~eva svetlost, boje
meda, ne~ujno je najavljivala svoj dolazak, ogrnuv{i svojim sja-
jem bele pospane doline. Dostojanstveni visoki borovi stajali su
zapovedni~ki, dok im je paperjasta svetlucavo sna`na belina ne-
`no savijala grane prema zemlji. O~i su mi bile zasenjene plani-
nama, koje su stremile ka nebu, ukra{ene mekim sne`nim po-
kriva~em. Mamile su me k sebi.
66
Prizor je bio magi~an. Na tren sam zaboravila na iznurenost
ìvota. Moje celo bi}e je uzdrhtalo novim izazovom prirode. Moj
duh se uzvisio. To je bio praznik za o~i, i hrana za du{u. Ose}a-
la sam è| ìvota. Nestvarno! Nagli trzaj je prostrujao ivicom
moje svesti i brzo me vratio u realnost. Bio je to kratak podset-
nik koliko sam se otu|ila od prirode i koliko sam joj malo bila
zahvalna. Ah, kako je zima talentovan umetnik! Unutra{nja at-
mosfera moje nove bolesni~ke sredine bila je mora.
Ostale tri ène u sobi bile su zaglibljene u svoje patnje koje
je prouzrokovala agresivna terapija. Ovaj prekomeran tretman
je uslovio prirodnu preosetljivost ~ula i neosetljivost na ovaj ve-
li~anstveni egzoti~ni prizor.
Sve smo bolovale od istog raka. Ostale pacijentkinje su ve}
primale hemoterapiju i zra~enje. To je bila gruba stvarnost. Ni-
sam uspela da se sprijateljim sa njima. Sve su bile te{ko bole-
sne. Ja sam bila najmanje obolela pa sam im pomagala. One su
gorele iznutra, traè}i da im dodam limun kako bi ovlaìle su-
ve, ispucale usne. Usta su im bila puna bolnih ìvih rana. Dve
nisu mogle da pokre}u ruke jer su bile ote~ene. Jedna je bila
potpuno }elava. Izgubila je kosu posle druge, vrlo jake hemo-
terapije. Najstarija pacijentkinja (73 godine) buncala je nepo-
vezano. Sve su mi delovale kao uhva}ene u medicinsku klop-
ku.
„Da li }e se ovo i meni desiti? Zar je ovo najbolje {to mogu
da o~ekujem? Da li ova terapija uop{te le~i ili samo ubrzava
smrt?”
Setila sam se Volterovih re~i: „Doktori su ljudi koji prepisu-
ju lekove o kojima malo znaju, le~e bolesti o kojima znaju jo{
manje, ljudima o kojima ne znaju ni{ta.”
Te no}i sam dobila odgovor. Najstarija pacijentkinja u sobi
je umrla. Odmah nakon jutarnje vizite nazvala me je telefonom
moja prijateljica Ratka.
„Kako se ose}a{, Mina? Da li si upla{ena?”, upitala me je.
„Da budem iskrena, ose}am se prili~no dobro. Nisam upla-
{ena, iako sam upravo doìvela ne{to veoma tu`no i obezhra-
67
bruju}e. Zna{ Ratka, spremna sam da se borim, ali ne na ovaj
na~in. Ne}u da pristanem na hemoterapiju ili zra~enje.”
Ratka je pragmati~na osoba, ~vrsto stoji na zemlji. Direktno
me je upitala: „Ti zna{ da ima{ rak u poslednjoj fazi. Da li su ti
rekli prognozu ako ne bude{ uzimala hemoterapiji i zra~enje?”
Ratka je govorila direktno. Nije ublaàvala re~i. „Razgova-
rala sam sa tvojom doktorkom i ona misli da ima{ jo{ dva me-
seca ìvota.”
Ovo je bilo prvi put da sam saznala potpunu istinu o svom
zdravstvenom stanju. Eksplodirala sam: „Kako moè bilo ko da
zna koliko }e moja bolest trajati? Ako unapred znaju ishod, za-
{to preporu~uju taj tretman?”
Ove mra~ne informacije za mene su bile olak{anje. Sad sam
ta~no znala da oni ni{ta vi{e ne mogu da u~ine za mene jer i sa-
mi naga|aju.
„Ako je to istina, onda ja idem ku}i.” Sigurno da ne}u do-
zvoliti da nestanem ovde u ovoj depresivnoj sredini bez trunke
podr{ke i nade.
„Za Boga, Mina, molim te nemoj ni{ta da potpisuje{, evo me,
ja odmah dolazim.” molila me je uzbu|jeno Ratka.
I stvarno je odràla obe}anje. Utr~ala je u moju sobu, sela
bez daha i pruìla mi dve knjige u znojave ruke koje su kona~-
no odlu~ile moju sudbinu. Jedna je imala naslov Ishranom pro-
tiv raka od Mi~ija Ku{ija, a druga Kako sam pobedio rak, Dr
Antonija Sattillara.
„Nemoj re}i ni „da” ni „ne” dok ne pro~ita{ ove knjige. On-
da }e{ biti spremnija da donese{ kona~nu odluku.”
Prva knjiga, koju sam pro~itala za ~etiri sata bila je pri~a dr.
Satilara. Magna cum laude diplomca univerziteta Rudgers, ko-
ji je zavr{io studije medicine na medicinskom univerzitetu Ha-
neman i bolnici na Hartford univerzitetu. Postao je predsednik
Metodisti~ke bolnice u Filadelfiji. Postavljena mu je dijagnoza
raka prostate u poslednjoj fazi, koji je metastazirao na plu}a i
kosti. Zapadna medicina, kojoj je i sam pripadao, digla je ruke
od njega. On je prihvatio makrobiotiku kao le~enje i za godinu
68
dana je bio potpuno izle~en. „Ako on to moè,” pomislila sam,
„mogu i ja!” Svi|a mi se ova knjiga. Jednostavna je i logi~na kao
sam ìvot.
Onda sam pro~itala nekoliko strana Ku{ijeve knjige Ishra-
nom protiv raka, prevedenu sa engleskog na na{ jezik. To {to
sam pro~itala bilo je o raku genitalnih organa. Prvi put od svo-
je dijagnoze razumela sam {ta je pravi uzrok moje bolesti.
Da ne poveruje{, ona je bila uzrokovana neizbalansiranom
ishranom!
Prvi pogled na moj doru~ak koji mi je ostao u tanjiru, izazi-
vao mi je jaku migrenu. Poslala sam natrag sir, vir{le, beli hleb
i kafu. „Moj Boè”, odjednom sam shvatila, „pa mi ubijamo se-
be hranom.”
Bolje da gladujem nego da unosim otrove u svoje telo. Ali, ka-
ko }u to da objasnim onima koji nas kontroli{u da li jedemo ili
ne. Oni to nikad ne}e razumeti! Smislila sam briljantan plan. Ba-
ci}u hranu u plasti~nu neprovidnu kesu. Onda }u kao, non{alant-
no, da {etam hodnikom i bacim kesu u sme}e.
Naro~ito me je zadovoljavalo bacanje sira, jer sam pro~itala
da on formira tumore u organizmu. Pro~itala sam u knjizi da sir
uzrokuje rak jajnika. Po~ele su da mi se vra}aju slike iz detinj-
stva. Bile su to uglavnom uspomene na baku, moje majke maj-
ku. Njen doìvotni kompanjon bila je pepeljara, popularno zva-
na pljuca, u koju je stalno pljuvala. Iska{ljavala je ~esto gustu,
ùtu sluz iz svojih plu}a. Njena omiljena hrana bili su mle~ni pro-
izvodi, a naro~ito tvrdi ùti sir, moj najomiljeniji. U Ku{ijevoj
knjizi sam pro~itala da mle~ni proizvodi, ìvotinjska hrana, {e-
}er i rafinisano bra{no uzrokuju rak jajnika i dojki. Ja sam se „da-
vila” jedu}i je ~etrdeset pet godina! Naro~ito je istaknuto da ova
hrana uzrokuje sluz koja se koncentri{e u na{im ènskim orga-
nima i stvara ~iste tumore. O~igledno je, da bismo se ose}ali do-
bro, treba da prestanemo da jedemo ovu hranu.
Samo nekoliko ovih re~enica preokrenulo je moj pogled na
ìvot. Tada sam odlu~ila da, ako iole postoji na~in, doprem do
ovog nepoznatog, alternativnog pristupa, zvanog makrobiotika.
69
To sam èlela. To mi je dalo nadu! Imala sam kratak, jasan raz-
govor sa sobom.
Rekla sam, „To je ono pravo. Kre}em s tim.”
Bila je skoro pono} kad sam pozvala Ratku sa javnog telefo-
na u hodniku. Ona se javila i ~ula uzbu|enje u mom glasu. „Ho-
}u da znam koje su moje {anse ako usvojim makrobioti~ki pri-
stup.”
Njen smeh je ohrabrivao. „Znala sam da }e ti se dopasti i da
}e{ ga prihvatiti. Mina, to je odli~no. Ostalo prepusti meni.”
„Sutra idem ku}i”, moje uzbu|enje je jo{ bilo na vrhuncu.
Obe smo govorile u isto vreme.
„Do}i }u kod tebe ku}i sutra ~im zavr{im posao.”
Lebdela sam grabe}i ka svojoj sobi. Kao da sam upravo do-
bila glavni premiju na lutriji! Te no}i spavala sam snom praved-
nika.
70
Poglavlje 6
POVRATAK KU]I
Jutro je, pet sati, ja sam u bolni~kom kupatilu. Ve} sam na

nogama. [minkam se, prvi put nakon dvadeset i dva dana. Isto-
vremeno se neki monolog odvija pred ogledalom.
„Danas je tvoj praznik. U~ini}u te lepom. Ovo je kraj ìvota
u tami. Bi}e{ uskoro sa svojom decom, sa svojim ljubljenim, rod-
binom i svojim prijateljima.”
Ne ose}am nikakav bol u telu, ose}am se fantasti~no. Nano-
sim malo senke na o~i. Ne, ne svi|a mi se ta isprana zelena. Iz-
gledam bolesno! Skidam je. Ta meka svetlo-ljubi~asta sa malo
crvenkasto-braon izgleda mnogo bolje. Delujem sveìje. Svi|a
mi se u ogledalu ova nova osoba sa sjajem u o~ima. Odjednom
sam osetila neverovatnu energiju u svom bi}u.
A sada pakleni plan. Kako da iza|em odavde a da ne izazo-
vem sumnju? To zahteva malo razmi{ljanja. Hmmm... Setila sam
se! Prevari}u svoju lekarku. Igra}u na emotivnu kartu. Re}i }u
da ~eznem za ku}om, da mi nedostaje moja porodica, da umi-
rem od èlje da vikend provedem sa njima. Obe}a}u da }u se
vratiti u ponedeljak. Bi}e lako. Prista}e sigurno, jer u stvari to i
nije la`. Tako je i bilo.
Petak je, ~etvrti februar 1987. Jedan od najhladnijih dana
koji su ikad postojali, i ptice su se posakrivale. Danas trijum-
falno zatvaram bolni~ka vrata za sobom. Bi}u spa{ena iz li~nog
pakla!
71
Bo{ko je jo{ uvek bolestan. Sredio je sa ro|acima da me do-
vedu ku}i. Put je zamrznut. Kao da se vozi po staklu. Voza~ ne-
ma iskustva. Da li }emo sti}i bezbedno? Da li }e moja progno-
zirana dva meseca ostatka ìvota biti i kra}a? Umesto 45 minuta,
treba nam sat i po do ku}e.
Ja sam opruèna na zadnjem sedi{tu. Koà na sedi{tu je gru-
ba i hladna. Bo{kovi ro|aci pri~aju me|usobno. Poku{avaju da
mi putovanje u~ine prijatnim. Ali ja ose}am hladno}u straha.
ûjem ga i vidim u njihovim glasovima i o~ima. Sigurni su da }u
umreti... ve} im je ào mene koja sam umrla. Moram da se oslo-
bodim te hladno}e. êznem za toplinom svoje voljene porodi-
ce. Zatvaram o~i. Vidim ih. Okruùju me njihova draga lica. Mo-
je bi}e ùdi za ohrabrenjem koje mi samo oni mogu pruìti.
Sedi{te na kome leìm postaje toplije. U svojim mislima ve} sam
kod ku}e! Ne odgovaram vi{e na pitanja. „Ona spava”, ~ujem
kako kaù.
Meni je toplo i mirna sam. Posle toliko mu~enja, la`nih osme-
ha i rutinskih ohrabrenja vra}am se ku}i.
Ulazna vrata se {iroko otvaraju. Moja deca jure da me zagr-
le – ci~e, ska~u, igraju, vri{te, pla~u. Grle me, steù, miluju. Oh
kako me vole! Dragi Bo{ko, jo{ uvek je pod temperaturom, ~e-
ka na red da me zagrli. Izgleda slabo i iznemoglo. Radost i uz-
bu|enje zbog mog dolaska ku}i jo{ vi{e mu podiù temperatu-
ru
Na{a prijateljica Ratka Rudi}, sa svoje dvoje dece, uselila se
kod nas da se brine o meni. Ona je zauzeta u kuhinji, priprema
moj prvi makrobioti~ki obrok. Miso supa, integralni pirina~ i ze-
leno povr}e na pari. „Moj spasilac” pla~em dok je grlim.
Kako smo se lepo zabavljali tog vikenda! Ratka je napravila
raspored mojih subotnjih posetilaca na svakih dva sata, izme|u
obroka. Posetioci su dobili uputstva da ostave svoje „tu`no li-
ce” kod ku}e. Rodbina, prijatelji, kolege iz medija, donosili su
veselje sa sobom. Harmonika i gitara pratile su vesele glasove.
Radost je ispunjavala na{u ku}u. I ja sam im se pridruìla. [ala
i smeh su odjekivali kroz otvorene prozore. Prolaznici bi se ~u-
72
dili „[ta li Dobi}i proslavljaju.” Slavlje je trajalo do duboko u
no}. Tog dana je ~etrdeset ljudi pro{lo kroz na{u ku}u. Ovo je
na~in da se ozdravi!
Svako je èleo da proba moju „novu” hranu. Svi su govorili
„svi|a mi se, ukusno je”. Razgovor je dotakao i dublje filozof-
ske teme; kada se ~ove~anstvo hranilo prirodno, bili smo zdra-
viji. Manje mesa, manje {e}era, bez prera|evina. Bilo je manje
bolesti. Znam da su mi prijatelji ustvari srda~no davali podr{ku.
Dodu{e, bez obzira na njihove komplimente, znala sam da bi za
njih bilo vrlo te{ko da menjaju svoj na~in ishrane, na~in ìvota.
Ja sam bila u prednosti. Rak je ugroàvao moj ìvot. Imala sam
jak motiv. @elela sam da ìvim. To je zna~ilo da nema ishrane
van ku}e.
Mu~ili su me i hemoroidi, krvarili su. Lekovi su uzrokovali
zapaljenje u predelu genitalija. Bila sam prisiljena da upotre-
bljavam gazu i vatu protiv krvarenja. Jedan vikend je sve to pro-
menio. Neverovatna milost! Od jednostavnih dvodnevnih ma-
krobioti~kih obroka krvarenje je prestalo. Moji hemoroidi su se
povukli. „Da, Hipokrat je rekao da je hrana na{a najbolja me-
dicina”, setih se pro~itanog u Ku{ijevoj knjizi Ishranom protiv
raka.
Taj vikend je promenio ìvot ~itave moje porodice. Bo{ko je
imao svoj prvi ~as iz makrobiotike. On je jedva probao moju hra-
nu. Oboje smo znali da }u biti dobro. Jeleni i Sr|anu se dopa-
dao moj integralni pirina~ sa goma{ijem (vidi tuma~enje pojmo-
va).
U ponedeljak ujutro Bo{ko i ja smo oti{li u bolnicu. Ostali smo
taman toliko da izvestim mog onkologa, dr Mariju Te{i}, da sam
odlu~ila da sledim alternativni pristup u le~enju raka. Ona je de-
lovala {okirano. Usta su joj se otvorila ali zvuk nije izlazio. Onda
se sabrala i rekla: „Ali, vi ne moète to da uradite. Ako odete, ne
moète vi{e ovamo da se vratite.”
Sad je bio red na mene da budem {okirana. Ozloje|eno i lju-
tito sam je upitala, „Za{to ne? Kakva su to pravila? Ko je doneo
taj zakon? Ja pla}am svoj doprinos socijalnom osiguranju po-
73
slednjih trideset {est godina. Ja imam svoje socijalno osiguranje.
Imam pravo na njega i vrati}u se ako se ukaè potreba.”
Nagnuv{i se napred, gledaju}i me pravo u o~i, pa`ljivo, da
me ne uvredi, dr Te{i} me je upitala mekim glasom: „Kako je
ime va{em novom pristupu?”
„Makrobiotika”, odgovorila sam prepuna samopouzdanja i
bez oklevanja. Ova re~ je ispunila sobu. Osetiv{i odlu~nost u
mom glasu, shvatila je da me ne moè odvratiti. Na na{e izne-
na|enje rekla nam je da poznaje makrobiotiku.
„Ni ja ni moja porodica ne jedemo meso”, poverila se. „Je-
demo proizvode od soje, integralni pirina~, razne vrste mahu-
narki i ribu.”
Sve njene kolege su jele meso za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Ka-
ko je uop{te mogla da podeli sa njima ~injenicu da se dobro ose-
}a hrane}i se makrobioti~ki. Oni bi celu ideju smatrali apsurd-
nom. Lekarka se preporu~ila da mi pomogne oko izrade testova
i slanja rezultata. @elela je da ostanemo u vezi. To je bila prva
podr{ka koju sam dobila od stru~njaka, lekara zapadne medici-
ne. Obnovljeni i osveèni, napustili smo bolnicu.
Ja sam bila mirna, ali Bo{ko nije. Taj pogled uperen u dalji-
nu, odavao je njegov strah da }e me kroz dva meseca izgubiti. I
pored toga smo na povratku ku}i pevali i pri~ali o na{im plano-
vima u vezi sa novim na~inom ìvota.
I opet kod ku}e, moj reìm se promenio za sto osamdeset
stepeni. Ratka je pa`ljivo pravila moj dnevni raspored. Ja sam
ga ispunjavala dosledno, sa voljom i bez prigovora. Moja poro-
dica tako|e nije sve razumela, ali su slu{ali bez pogovora.
Jutro je po~injalo u pet, u kupatilu. Bo{ko bi me sna`no is-
trljao mokrim pe{kirom umo~enim u vrelu vodu, dok mi celo
telo nije bridelo i bilo potpuno crveno. Onda je on odlazio na
posao, a ja u dnevnu sobu gde sam radila ve`be joge; zatim ma-
saù meridijana tela ne`nim udaranjem pesnicama, od vrha gla-
ve do no`nih prstiju. Ove ve`be su za bu|enje energije u celom
telu. Nakon svake masaè ose}ala sam bolju cirkulaciju i ja~a-
nje snage.
74
Posle toga, odlazila bih u kuhinju, na doru~ak. Oko stola smo
sedeli, moja }erka, Ratka i njena starija }erka i ja. Trebalo je `va-
kati, `vakati, `vakati i imati pozitivne misli. Svaki zalogaj `vaka-
li smo dvesta puta. Ratka nije podnosila uznemiravanja. Nije bi-
lo razgovora, telefona, prekidanja. Nikada nisam mogla da
zamislim kako izgleda doru~ak u ti{ini? Trajao je od 8 do 8.50.
Bilo kakva novina imala je svoje obrazovno uputstvo. Ratka ne
bi nikada to izostavila. „@vakanje svakog zalogaja po dvesta puta
pomaè pljuva~ki da stvara enzime i pomaè varenje, a hrana
ulazi u krvotok mnogo brè i spremnije da nahrani }elije i oja~a
imuni sistem.” Ta~no. [to sam duè `vakala, ose}ala sam se ja-
~om i hrana je imala bolji ukus. Ratka je bila jedini doktor koga
sam poznavala a koji je pravio vezu izme|u hrane i zdravlja.
Dopadala mi se moja miso supa koju je Ratka pravila sa va-
kame algama, povr}em i je~menim misom. Na etiketi tegle sa
misom pisalo je: „Pripremljeno od izvorske vode, je~ma i soje u
zrnu – koji su prirodno gajeni – neprera|ene morske soli i ko-
|ija. Dràno u drvenim ba~vama minimum tri godine, bez za-
{titnih sredstava i aditiva.” Zvu~alo je tako japanski.
„Odakle se moè nabaviti ova hrana?” upitala sam je.
„Iz inostranstva. Kod nas ne moè ni{ta da se na|e. Sve mo-
ra da se uveze.”
Moja „medicina” mi je pomagala da se dobro ose}am. Jeli
smo puno integralnog pirin~a kratkog zrna kuvanim sa kombu
algom i izvorskom vodom; povr}e kuvano na pari – vi{e kupusa
i li{}a {argarepa nego korenastog povr}a. Nismo imali dovoljno
makrobioti~ke hrane za sve, tako da je moja porodica jela sa
mnom samo dva puta dnevno.
Posle ru~ka sam {etala oko pola sata. Kada bi vreme dozvo-
ljavalo, Jelena bi i{la sa mnom.
Svakog dana su me {etnje sve vi{e iscrpljivale. Ratka je ob-
jasnila da se moje telo detoksinira. Enzimi, koji rastvaraju ma-
sno}e i sluzi, stvaraju se odabranom fermentisanom hranom, a
ja~aju se fizi~kim ve`bama. Nakon ve~ere ponovo sam {etala po-
la sata, ovog puta sa Bo{kom. Nosili bismo stoli~icu sa sobom
75
na koju bih ~esto sedala da se odmorim. Bila sam zabrinuta za
slabost u nogama, bile su te{ke i spore.
I za to je Ratka imala obja{njenje: „Punila si svoje telo ma-
snom hranom mnogo, ~etrdeset godina i sada ono elimini{e sve
te otrove, masti i sluzi, uz pomo} makrobioti~ke hrane i ve`bi”.
„Dobro. Kako ti kaè{. Ti si moj konsultant – moj an|eo ~u-
var”, uzvra}ala bih joj sa neograni~enim poverenjem.
Za mene je prestala svaka jurnjava, trka, stresovi. Punim sr-
cem sam prihvatila ovaj reìm i sa lako}om sam ga se pridrà-
vala. Znala sam da mogu da ga odrìm i kad Ratka ode. Ve} u
prvoj nedelji, ose}ala sam neku smirenost i mir. âk su i deca
to osetila i igrala se bez sva|e i vriske. U na{oj ku}i prvi put za
devetnaest godina se nisu ~uli povi{eni glasovi. Odakle je dola-
zila ova promena? Da li je to hrana uradila? Da li to zna~i da je
hrana ta ~udotvorna energija? Ako je hrana energija, za{to sam
ja jo{ uvek tako slaba?
Ratka mi je i za to imala odgovor. „Meridijani i kanali u te-
lu povezuju organe. Ako postoji stagnacija, telo reaguje ili uz-
nemireno{}u ili bolom, dok sve to ne na|e put da iza|e napo-
lje. Ako stanje postane hroni~no, kao rezultat se pojavljuje
tumor, rak i druge bolesti. Bol je signal i zna~i da se telo oslo-
ba|a suvi{ka. Sna`ne ve`be ubrzavaju telesni proces detoksika-
cije. U po~etku ovo ~ini eliminaciju ekstremnijom.To je razlog
tvoje slabosti u nogama.
Ratka je bila sa nama ~etiri nedelje. Onda nam je organizo-
vala putovanje na Ku{ijev Institut u Bostonu, u SAD. Kada smo
~uli ovaj Ratkin predlog, bili smo veoma uznemireni. Nismo zna-
li kako ostvariti putovanje u Sjedinjene Ameri~ke Dràve bez
novca. Sve {to smo godinama {tedeli utro{ili smo u gradnju ku-
}e, bili smo „zaduèni do krova”. Na{a ~etvoro~lana porodica
ìvela je na ivici egzistencije. Iako sam za sobom imala preko
trideset godina radnog staà, nisam bila taj sre}nik da dobijem
mesto na listi privilegovanih za stambenu izgradnju. Na{e nade
su ustuknule pred Ratkinim entuzijazmom. Na njenu inicijati-
vu, na{a rodbina, saradnici i bliski prijatelji, darovali su nam no-
76
vac za put. Za nedelju i po dana, sve je bilo sre|eno, uklju~uju-
}i dve avionske karte iz Beograda za Boston.
Bo{ko je i{ao sa mnom a deca su ostala kod rodbine. Ratka
je prikupila sve informacije koje su nam bile potrebne o Ku{i-
jevom Institutu i Mi~io Ku{iju.
77
Poglavlje 7
PRVO PUTOVANJE U SAD
SLAVLJE @IVOTA
Godinu 1987. po~ela sam kao sasvim druga osoba. U telu

sam imala rak ali u srcu nadu. @ive}u! Moja deca ne}e biti siro-
~i}i. Znala sam svog neprijatelja. Neznanje vodi u rak, a prosve-
tljenje u izle~enje. Re{ila sam da se borim. Vratila sam se pri-
rodi, a priroda uvek pobe|uje, i ima svoj red.
Jednog predivnog ponedeljka, moje kolege iz radija do{le su
nam u posetu, ma{u}i kartama. Cela donacija je iznosila dve hi-
ljade dolara. U ono vreme za~udna suma novca za tako dug put.
Sa sobom su doneli jo{ i muziku i pesmu. Njihov optimizam nas
je sve zarazio. Svi su se kretali u ritmu radosti. Na{ dom je bio
blagosloven bezuslovnom ljubavlju. Ratkin aran`man je glasio:
u petak putujemo u SAD!
Bo{ko i ja smo imali pome{ana ose}anja. Strahu nije bilo me-
sta jer je to trebalo da bude put izle~enja. Ponekad nisam mo-
gla da sakrijem briàn izraz na licu. Ose}ala sam neko golicanje
u grudima. Primetila sam da su se bore na Bo{kovom ~elu pro-
dubile. On je brinuo vi{e nego ja. Verovatno je to samo bila po-
treba da se oslobodimo na{ih starih navika i na~ina mi{ljenja.
Trebalo je da prestanemo da se brinemo o svojim ìvotima i da
se potpuno prepustimo beskona~nim kreativnim silama univer-
zuma. Misliti o svemu samo pozitivno!
78
Deca su bila uzbu|ena i sre}na. Mama i tata idu u Ameriku.
Done}e poklone iz „zemlje dembelije”. Prvo smo i{li u Njujork.
Mla|a, jedan od Bo{kovih poslovnih partnera u Njujorku, rado
je prihvatio da nam bude doma}in i osoba za kontakt. Njegova
kancelarija se nalazila u zgradi Empajer stejt-a u metropoli sve-
ta, kako ~esto zovu Njujork.
Pakovanje je bilo najlak{i deo puta. Mla|a je savetovao da
ponesemo toplu ode}u jer su kao po pravilu tamo zime jako
hladne. Imali smo jedan veliki kofer za nas dvoje i dva ogrom-
na kofera za pelene. Od operacije sam imala neprestano te~no
vaginalno pra`njenje. Menjala sam po trideset i vi{e pelena u
toku 24 sata. Najteè mi je bilo hladnim danima. Tada sam mo-
rala ~e{}e da se presvla~im. Kada sam bila mokra, bilo bi mi jo{
hladnije. Po{to je u na{oj zemlji prestala proizvodnja pelena,
Bo{ko je morao po njih da ide u Austriju.
U ~etvrtak na{ telefon je zvonio neprekidno. Svako je èleo
da nam poèli sre}an put. Do uve~e su se vesti uveliko ra{irile
jer je ceo doga|aj bio preno{en na programu radio In|ije. Le-
pe èlje su stizale tokom celog programa: „Mi smo s tobom.
@elimo da nam se vrati{ sre}na, sa medicinom za izle~enje.”
U petak ujutro, u osam sati, na{e dvori{te je postalo ogro-
man parking. Dobila sam toliko cve}a da sam mogla da otvorim
cve}aru. Moje o~i, pune suza preletale su tamo-amo, prepozna-
ju}i rodbinu i prijatelje. Na{a ku}a je bila prepuna dragih ljudi
koji su do{li da nam poèle sre}an put.
U na{oj zemlji sli~ni skupovi su obi~no ven~anja ili neka dru-
ga tradicionalna slavlja. Ovo nije bilo tradicionalno, ovo je bio
izuzetak. Nebo se otvorilo i sru~ilo na mene blagoslov kakav ni-
sam mogla ni da zamislim. Ova podr{ka ma je dala veru u po-
bedu. Jedino je Bo{kova mama plakala. Deca su poku{avala da
je ute{e.
„Bako, nemoj da se brine{. Mama i tata se vra}aju slede}e
nedelje i done}e nam poklone iz Amerike. Ako nastavi{ da pla-
~e{, ne}e{ dobiti ni{ta,” upozorila je na{a bucmasta {estogodi-
{nja devoj~ica.
79
Jedan deo rodbine i prijatelja je ostao u ku}i da ute{i one
koji ne putuju sa nama, ma{u}i nam dok nismo nestali iz vidi-
ka. Ali jedan ve}i konvoj vozila pratio je na{a kola na aerodrom.
Neobja{njivo ose}anje veselja je prostrujalo kroz moje izmore-
no telo. Kad bih samo imala krila, odletela bih u Ameriku svo-
jom sopstvenom snagom! Sa nama u kolima su bili prijatelji iz
radio stanice. Kao po dogovoru neko je uklju~io radio i za~ula
se moja omiljena pesma. Onda je spiker najavio: „Na{oj dragoj
Mini, svi slu{aoci radio In|ije èle sre}an put i sre}an povra-
tak, sa nadom da }e prona}i svoj lek za dug ìvot.”
Mi smo pevali sve vreme. Da smo imali telefon u kolima, zva-
li bismo radio stanicu da nas uklju~i uìvo u program da sa svi-
ma podelimo ose}anje vere i samopouzdanja na putu u ovu avan-
turu. Do aerodroma se obi~no putuje oko jedan sat. Mi smo
stigli mnogo brè, ili je bar tako izgledalo. Na svim semaforima
je bilo zeleno svetlo. înilo se kao da je sve to bilo unapred pla-
nirano!
Bila sam sigurna i puna samopouzdanja. Imala sam o{tre unu-
tra{nje razgovore sa duhom svoje bolesti: „[ta sad misli{? Ko }e
pobediti? Bolje da odmah odustane{. Nema{ nikakvu {ansu. Ne-
ma{ prijatelje, porodicu i kladim se da se moje zdrave }elije tri-
pliraju svake sekunde. Zar nisi ljubomoran? Bolje bi bilo da jesi.
Nema{ jo{ mnogo vremena. Pripremi se da bude{ pobe|en. Mo-
ra{ znati da fizi~ki deo mene nije jedini {to se bori protiv tebe!”
Na aerodromu nas je ~ekalo jo{ familije: moj otac, brat i sna-
ha. Izuzetno veseli ispra}aj pretvorio je moje putovanje u sla-
vlje ìvota. Taj momenat je u mom srcu stvorio neiscrpni trezor
dragocene ljubavi. Posle nebrojenih, toplih zagrljaja i poljuba-
ca, Bo{ko i ja smo se ukrcali na avion. Celog leta sam ~itala knji-
gu Ishranom protiv raka Mi~ija Ku{ija ali ovoga puta sa vi{e raz-
umevanja i po{tovanja. Neprirodni, ve{ta~ki uslovi aviona
izazivali su moje telesne reakcije. Svakih pola sata sam morala
da idem u toalet.
Ratka nam je pripremila za put ukusnu makrobioti~ku hra-
nu. U vreme ru~ka mi smo jeli samo na{u hranu. U slast smo
80
pojeli svo su{i od pirin~a, povr}a i algi, uz {olju vru}eg ban~a ~a-
ja. Bila sam zadovoljna jer je Bo{ko delio hranu sa mnom. Za
njega je to bio prvi makrobioti~ki obrok. Oboje smo znali da se
najgora hrana na planeti sluì u avionima. Preìvela sam 12 sa-
ti leta uz dobru hranu i ispraznila jedan kofer pelena.
Posle duga~kog putovanja, stigli smo na Dòn F. Kenedi ae-
rodrom u Njujorku. Mla|a, na{a veza, trebalo je da nas sa~eka,
ali nije do{ao. Bio je sedamnaesti februar, Dan predsednika,
ameri~ki dràvni praznik i sve je bilo zatvoreno, cak i Mla|ina
kancelarija. Bo{ko je poku{ao da ga na|e telefonom, me|utim,
bez uspeha.
Bo{kov engleski je bio vrlo dobar, moj nije. Ratka nam je za-
pisala adresu i broj telefona Ku{ijevog instituta. Pruìli smo pa-
pir taksisti. On je pro~itao adresu i pogledom nas je pitao: „Je
l vi to mene zavitlavate?”
„Moram da pozovem taj broj ovde u Bruklajnu,” rekao je Bo-
{ko nestrpljivo.
Uz ironi~ni podsmeh, taksista je progun|ao: „Bruklajn? Ne
gospodine, ovo nije Bruklajn. Ovo ovde je Bruklin u Njujorku.
Bruklajn je oko petsto milja na sever, u Bostonu u Masa~uset-
su.”
Bo{ko se skoro onesvestio. Sitne kapljice znoja pojavile su
mu se na bledom ~elu, strah ga je paralisao. Jadan Bo{ko! Ali
to je bio tek po~etak avanture.
„Jeste li sigurni?”, procvileo je Bo{kov mole}iv glas.
„Apsolutno sam siguran! Tamo moète sti}i avionom, auto-
busom ili vozom.” Taksista je ovlaìo jezikom usne i govorio po-
lu {aljivo.
Posle prvog {oka, Bo{ko i ja smo imali kratku konsultaciju.
On je odlu~io da pozove telefonom Ratku i zamolio taksistu da
sa~eka.
„U redu, sa~eka}u, ali to }e vas ko{tati.” Klimnuo je glavom
kategori~no.
Bo{ko je bio samo na korak do potpune panike, bolesna è-
na, ograni~ene finansije. Ruke su mu se tresle; nekako je okre-
81
nuo Ratkin broj telefona. Ona ga je ohrabrila logi~kom primed-
bom: „Bo{ko, petsto milja na sever ili jug ne zna~i ni{ta. Va`no
je da ste stigli u Ameriku.”
Na{e predstave o Americi bile su uglavnom zasnovane na
holivudskoj produkciji, naro~ito na filmu „Taksista”. U ve}ini
filmova lo{i i nepo{teni momci su Crnci. Ovaj taksista je bio
Crnac. Njegovo ~vrsto, nabijeno, mi{i}avo telo, visina i arogan-
cija obeshrabruju}e su se uklapali u na{u tada{nju sliku. Me-
|utim, danas kad se toga setim, te{ko mi je da oprostim sebi
zbog ovako pogre{nog i iskrivljenog razmi{ljanja. U na{em slu-
~aju se nije radilo o rasizmu. U pitanju je bilo prosto nezna-
nje, povr{nost u prosu|ivanju drugih, ~emu smo mi veoma na-
klonjeni.
Odlu~ili smo da prona|emo jeftin hotel blizu Mla|ine kan-
celarije i da ga sutra pozovemo. Nekako smo se utovarili u tak-
si. Posle samo nekoliko minuta Bo{ko je uhvatio taksistu kako
ga posmatra kroz retrovizor. Jedna ruka mu je bila na volanu, a
u drugoj je drào telefon. ûli smo ga kako o{tro preti svom sa-
govorniku:
„Jo{ samo jedna re~ i ubi}u te.”
Bo{ko je pogledao u mene. Ja sam pogledala u njega. Da li
je ovo film? Oh, Gospode. Da li smo pre{li nekoliko hiljada ki-
lometara da bismo okon~ali u rukama ubice ludaka? Bo{kova
reakcija je bila neobuzdana – {okantna. Njegovo telo je zapo~e-
lo seriju nekontrolisanih gr~eva koji su ga mu~no savijali a gr~i-
la mu se i leva ruka. Prvo je ra{irio o~i a onda se mu se potpu-
no prevrnule, tako da su mu se skoro zatvorile. Bio je crven u
licu kao rak.
Savijen unapred, drè}i laktove na kolenima i glavu u {aka-
ma, podigao je desnu ruku iznad stomaka i po~eo da ga blago
masira. Usne, bele kao kreda, drào je otvorene. Delovao je ma-
laksalo i mra~no. Jauknuo je. U polumraku taksija nazirala sam
kako mu se pljuva~ka nagomilava na uglovima usana. Ba{ sam
htela da ga pitam da li je dobro, kad je on uspeo da se prikupi i
nekako izgovori re~enicu, bez daha ali u~tivo:
82
„Gospodine, ne ose}am se dobro. Da li biste, molim vas, za-
ustavili auto?”
Tako je Bo{ko na nekom parkingu na periferiji Njujorka iz-
bacio sav svoj stres, uklju~uju}i i sve ono {to je pojeo u posled-
njih dvadeset ~etiri sata! Bila je to veoma neprijatna scena. Ali
ja sam znala na{ krajnji cilj i nije me bilo briga {ta }e taksista
misliti o nama.
Tako smo na Predsednikov dan stigli pred Predsednikov ho-
tel, dva bloka udaljen od Empajer stejt zgrade. Na{a predstava
o Crncima od prvog susreta, drasti~no se izmenila, zahvaljuju}i
ljubaznosti na{eg taksiste. Pomogao nam je na recepciji, odneo
nam kofere na sprat i odbio da uzme vi{e od trideset dolara za
sve to zajedno. On nam je pomogao da se ose}amo dobrodo{li
u nepoznatom i zastra{uju}em gradu.
„Bog vas blagoslovio, gospodine i gospo|o. @elim vam sre-
}u.” Bile su njegove poslednje re~i dok nam je u~tivo mahnuo
za dovi|enja.
Grad nas je do~ekao sa svojim uskovitlanim meteòm i sna-
`nom bukom. Istovremeno su se ~ule zavijaju}e sirene polica-
jaca, prodorne sirene kola hitne pomo}i i pani~ne sirene vatro-
gasaca. Sve zajedno zvu~ale su kao visokoskalna simfonija. „Da
li je uvek ovako? [ta se ovde doga|a?” pitala sam se. Ovo je ta-
ko ~udno mesto. U na{oj zemlji, ako ~ujemo sirene jednom u
{est godina, smatramo da je to mnogo. Kasnije smo saznali da
se u obli`njoj banci desila plja~ka.
Na{ hotel je bio solidan. Ja sam bila uzbu|ena {to sam u Nju-
jorku. @elela sam da {etam po Menhetnu. Umirala sam od è-
lje da vidim Brodvej, ali Bo{ko nije èleo nikud da ide. Bilo je
tek pola {est posle podne kad je legao da spava. Ja sam uspela
sama da se zabavim. Kroz prozor sam gledala aktivno hotelsko
osoblje na parkingu, odmah ispod na{e sobe. Limuzine (mi ne-
mamo takvih kod ku}e) su dolazile i odlazile. Iskrcavali su se
gosti koji su i{li u restoran u ve~ernjoj garderobi.
@elela sam da odem u kratku {etnju i vidim kako izgleda
ulaz u restoran. Ali, po{to nisam znala jezik, nisam se usu|i-
83
vala da sama {etam. [to sam duè stajala na prozoru i udisa-
la one divne primamljive mirise talijanske kuhinje, to sam bi-
vala sve gladnija. Odlu~ila sam da ve~eram. Kakvo uàsno raz-
o~arenje. Sva hrana koju je Ratka spremila pokvarila se. Nije
bilo ni~ega {to bi moglo da se pojede. Nisam imala hrabrosti
da probudim Bo{ka da poku{amo da na|emo makrobioti~ki
restoran. Pretpostavljala sam da se njemu nije i{lo jer je psi-
hi~ki iscrpljen. Ponovo sam poku{ala da pozovem telefonom
Mla|u, ali bez uspeha.
Te ve~eri sam uradila dosta na svom umu i svesti. Uz pomo}
vizualizacije pozdravila sam na{u decu.Ve`bala sam jogu. Oko
osam sati sam zaspala. Slede}eg jutra me je probudio Bo{kov
glas.
„Odli~no Mla|o, bi}emo spremni za pola sata. Dobro je da
smo te na{li.”
„Ne brinite, ja }u sve srediti”, obe}ao je.
Nismo bili sigurni da li }e novac koji smo imali pokriti na{e
tro{kove ako bismo se odlu~ili da do Bostona letimo avionom.
Nakon razgovora sa Mla|om, odlu~ili smo da putujemo u Boston
autobusom, da bismo sa~uvali novac. Na nesre}u, dobili smo se-
di{ta ta~no iznad to~kova u autobusu koji nije imao ispravne amor-
tizere! Posle petosatnog mu~enja, svaki milimetar mog tela je je-
~ao od bola. A osim toga ve} 24 sata nisam ni{ta jela. Odbila sam
vi{e da jedem hranu koja nije makrobioti~ka a nije bilo vremena
da traìmo makrobioti~ki restoran. Stigli smo u Boston u jedan
sat popodne.
Pre{li smo ceo ovaj put bez zakazanog sastanka sa Mi~io Ku-
{ijem, ~ak ne znaju}i ni da li je u Americi. Na sre}u Atea, sim-
pati~na Grkinja koja je bila zaduèna za zakazivanje sastanaka,
uspela je da nam zakaè konsultaciju. To je bilo dvadeset dru-
gog februara 1987. jedan dan pre njegovog puta u Japan. Takva
sre}a moè da bude samo Bo`ja volja, razmi{ljala sam ja, koja
sam ~etrdeset godina bila ateista.
Zaljubili smo se u Boston i odmah se ose}ali kao kod ku}e.
Podse}ao je na Evropu. Ljudi su bili manje uznemireni. Stano-
84
vali smo u Entoni taunhausu, u Ulici Bikon broj 10850. Hotel
je bio opremljen name{tajem u stilu ranog ameri~kog perioda
– vrlo rasko{an. Na{a doma}ica, Barbara, primila nas je {irokim,
toplim osmehom. Zaboravila sam na hranu. Spavala sam do de-
set ujutru – moj tre}i dan bez hrane. Atea, gr~ki an|eo, prire-
dila je za nas ru~ak na Ku{ijevom institutu.
Da bismo stigli do tamo, morali smo da se vozimo podzem-
nom èleznicom. Do tamo to je bila petnaest minutna {etnja po
jednom od najhladnijih i najvetrovitijih dana te zime. Moja sto-
pala su bila teà od olova, moja oko{tala kolena su {kripala od
promrzlina. Toliko sam bila mr{ava, da sam pantalone morala
da podignem na gore i grubo uveèm u ~vor. Pla{ila sam se da
mi ne skliznu dole u nekom neèljenom momentu. Kona~no
smo stigli pred Ku{ijev institut, koji se nalazio u Ulici Strej{n
broj sedamnaest u Bruklajnu u Masa~usetsu. Jo{ dva sprata ste-
penica. Molila sam se da ovo penjanje simboli{e uspinjanje ka
novom zdravlju.
Dopao mi se Ku{ijev institut. Uìvala sam u mirisu hrane ko-
ji se svuda {irio. Sve je bilo ~isto i sveto. Nisam mogla da zadr-
ìm suze, zagrlila sam Bo{ka. „Ljubavi, tu smo, pobedi}emo.
@ive}u. Prosto to znam.”
Pripremili su nam makrobioti~ku gozbu. @vakala sam dve-
sta puta, zatvorenih o~iju, svoju toplu miso supu, ponavljaju}i
molitvu zahvalnosti sa svakim zalogajem. Pirina~, povr}e na pa-
ri sa kabo~a zimskom bundevom, jelo od arame algi, kuvana cr-
na soja i presovana salata. Bo{ko je uzeo jo{ dve }ufte od ìta-
rica, pasulja i povr}a. Uìvali smo u svakom zalogaju. To je bio
prekrasan i nezaboravan dan!
Sreli smo bra~ni par iz Jugoslavije, Dragomira i Seku Vuko-
vi}, koji su studirali na Institutu. Bili su vrlo ljubazni i prijatelj-
ski nastrojeni. Mnogo su nam pomogli. Zajedno smo ve~erali u
makrobioti~kom restoranu. Bili smo u [angri-La, obe}anoj
zemlji. Hrana je bila izuzetno so~na. Imali smo nove prijatelje,
sastanak sa g. Ku{ijem. Slavili smo ìvot uz smeh, pesmu, {alu i
ples. Ovako se pobe|uje rak. ûvam tu uspomenu kao najve}e
85
blago, svog ìvota. Slede}eg dana je po~eo trodnevni seminar
„Na~in ìvota”. Imali smo dovoljno novca da kupimo hranu ko-
ja nam je potrebna. Nije bilo vi{e nikakve sumnje da je Bog è-
leo da nastavim ìvot. Ni{ta nam nije nedostajalo.
Posle prvog zalogaja jela ni{ime u makrobioti~kom restora-
nu ose}ala sam se ispunjeno. @vakala sam i `vakala i `vakala.
Jelo je bilo dobro izbalansirano. Hrana ukusna i izvrsna. Sede-
la sam preko puta Bo{ka. Nagao se prema meni, bri{u}i mi ma-
ramicom suze.
„Ljubavi, sve je u redu. Tu smo. Ne brini.” Dotakao mi je
obraz sa mnogo ljubavi. Sigurna sam da su svi ostali u restora-
nu osetili vibracije na{e ljubavi.
„Ne pla~em zato {to sam tu`na. Pla~em zato {to sam sre}na.
Toliko sam zahvalna {to se nalazim ovde. @elim da zagrlim sve
ljude. I oboàvam te zbog svega {to si uradio za mene. Hvala ti
ljubavi moja. Koliko bi to na{ih mu{karaca uradilo za svoje su-
pruge bez premi{ljanja?” – zapitala sam se.
Zahvalila sam se kelnerici {to nas je sluìla i zamolila je da
zahvali kuvarima za ovu izvanrednu hranu. Zamolila sam je da
poru~i ne{to na moj ra~un. Ona je skromno prihvatila ~a{u so-
ka od {argarepe.
Osetila sam posebnu atmosferu u tom restoranu. Nije imao
naro~it pogled. Samo obi~ne zgrade sa snegom po krovovima i
parking. Dekor je bio jednostavan ali meni je sve delovalo savr-
{eno. Gazde su bili neprimetne. Osoblje ljubazno i prijateljsko.
Istinski topla, bri`na, smirena atmosfera je ispunjavala prostor.
Setila sam se koliko mi je bilo hladno dok smo dolazili i koliko
mi je sad toplo. Nismo uzeli metro na povratku. [etali smo. Pe-
vali. Igrali po ulicama. U Americi niko ne obra}a pa`nju na ne-
~ije pona{anje osim ako se kosi sa zakonom. Prolaznici su se pri-
jateljski sme{kali.
Nismo osetili zimu. Brzo smo stigli u na{u sobu. Skoro smo
prepla{ili jadnu Barbaru koju smo sreli u hodniku. Nije mogla
da veruje da su to oni isti ljudi koji su do{li dan ranije. Zapanju-
ju}a transformacija dogodila se na njene o~i.
86
„[ta se dogodilo?”
Bo{ko je odgovorio, „Na{ao sam blago i sad smo bogati.”
„Gde? Recite mi, i ja bih èlela da budem bogata. Tek ste
stigli a ve} ste bogati?”
Onda joj je Bo{ko ispri~ao uzbudljivu pri~u o na{im otkri}ima,
doga|aj po doga|aj. Ispri~ao je kako smo sreli mnoge ljubazne
ljude na Ku{ijevom institutu i u makrobioti~kom restoranu, kako
smo jeli ukusnu hranu na oba mesta; pri~ao je kako smo sre}ni {to
smo zakazali sastanak sa g. Ku{ijem za dva dana; zatim joj je re-
kao za na{e nove prijatelje iz Jugoslavije koji }e nam biti prevodi-
oci. Kako su se doga|aji lepo uklapali, kao pazl. @alila sam {to ne
znam engleski pa da mogu sama da joj sve ispri~am. Ali to sam
uradila nekoliko godina kasnije, kad sam nau~ila jezik.
Povrh toga, posle samo jednog dana u zdravoj sredini i po-
sle dve nedelje na makrobioti~koj ishrani, ose}ala sam se kao
„izvor bistre vode”. îni mi se da je u tim trenucima moje telo
po~elo le~enje. Da li je to mogu}e? Da li je to ~udo? E, pa ja ve-
rujem u ~uda!
Osvanuo je dan za seminar. Kada sam videla u rasporedu da
postoje ~asovi kuvanja, briga kako }u sve {to predstoji savlada-
ti, nestala je. Bila sam sigurna da }u nau~iti kako da pripremam
sebi hranu kad se vratim ku}i. Te ve~eri sam bila suvi{e uzbu-
|ena da bih zaspala. Rano sam ustala, trljala telo vru}im pe{ki-
rom bez Bo{kove pomo}i – skoro pevaju}i. Kaèm „skoro” jer
su drugi ljudi jo{ spavali i nisam èlela da ih uznemiravam. Mo-
ja ose}anja su bila tako ogroman da nisu mogla da stanu u mo-
je grudi. Moj duh je bio spreman da poleti. Strah je nestao. Na
njegovo mesto je do{la vera i samopouzdanje. Za trenutak sam
osetila da me ceo svet podràva. I LJUBAV, jedina energija u
univerzumu, ispunila je kapelu moje du{e, moje mr{avo malec-
ko telo. Bila sam bogata. Ni{ta vi{e mi nije bilo potrebno. Lju-
bav je bila dovoljna. Po prvi put sam volela sebe i sve oko sebe
– blagosloveno ose}anje!
Slede}eg dana, Bo{ko i ja smo prvi stigli na Institut Ku{i .
Stajali smo ispred vrata u~ionice, uzbu|eni i spremni za nova
87
znanja. U~ionica se napunila ljudima raznih uzrasta.Vi{e od pe-
deset posto prisutnih imalo je rak. Do{li su iz Amerike, Evrope
i Australije.
„Uvod u makrobiotiku”, prvu lekciju, predavao je u~itelj sa
Instituta Edvard Esko, vrlo temperamentan i dinami~an preda-
va~. Sedeli smo u tre}em redu. Dok je govorio, moja nova pri-
jateljica Seka se naginjala prema meni i prevodila mi re~ po re~,
{ap}u}i mi na uho. Pa`ljivo sam slu{ala svaku re~ koju je izgo-
varala i beleìla, i Bo{ko i ja. Nisam mogla da verujem u ono {to
~ujem. Plenila me je jednostavnost svega toga. Logika ìvljenja
ìvota na prirodan na~in, u harmoniji sa prirodom.
Poruka je bila: hrane}i se u harmoniji sa prirodom i svojom
ìvotnom sredinom, vi }ete stvoriti poredak i ravnoteù u svom
svakodnevnom ìvotu. Ne morate da menjate svoju religiju. Sta-
nje harmoni~nosti }e promeniti va{ na~in razmi{ljanja i na~in
ìvota (pogledajte dodatak A na kraju knjige koji sadrì vi{e de-
talja o makrobioti~koj filozofiji).
Tako|e smo nau~ili da se makrobioti~ka ishrana zasniva na
prirodnom zdravom razumu i intuitivnom razumevanju odnosa
izme|u ljudskog roda i ìvotne sredine. Smiren duh }e se pro-
{iriti na porodicu, dru{tvo i najzad }e uticati na celo ~ove~an-
stvo. U zapadnom svetu meso, ìvina, jaja, mleko, sir i drugi
mle~ni proizvodi predstavljaju osnovu moderne ishrane. Psiho-
lo{ki, oni ~ove~jem organizmu daju trenutnu energiju i snagu.
Te{ka ishrana centrirana na ìvotinjskoj hrani ima {tetne i ne-
gativne uticaje na ljudsko zdravlje. Meso po~inje da se raspada
~im se ìvotinja ubije. Mnogo ga je teè svariti nego biljnu hra-
nu i ono nastavlja da truli u digestivnom traktu.Treba mu oko
8 sati da bude apsorbovano u crevima, za razliku od ìtarica i
povr}a, kojima je potrebno samo dva sata. Truljenje stvara otro-
ve i taloì se u jetri, bubrezima i debelom crevu, uni{tavaju}i
bakteriolo{ku kulturu i uzrokuju}i degeneraciju resica u tankom
crevu, odakle se metabolizirana hrana apsorbuje u krv. Zasi}e-
ne masti pove}avaju nivo holesterola u krvi. Kiseline zasi}enih
masti iz mesa i drugih ìvotinjskih proizvoda, taloè se u i oko
88
vitalnih organa i krvnih sudova, ~esto se formiraju}i u ciste, tu-
more, za~epljene arterije.
„Zastra{uju}e! Za{to nas ovo nisu u~ili u {koli? Za{to smo
odabrali otrov umesto hrane?” bilo je Bo{kovo pitanje.
Za vreme odmora i zakuske, upoznali smo neke ljude i pri-
~ali s njima. [estoro se ve} izle~ilo od raka. Bili su optimisti~ni
i rado su delili svoja iskustva. To nam je ulilo jo{ vi{e poverenja
i nade. Bo{ko i ja smo se sloìli da je ovo najbolja investicija ko-
ju smo ikad u ìvotu napravili.
Oh, kakva uìna! Servirali su ukusan kukuruzni hleb sa pu-
terom od prènog susamovog semena zvanog tahini, sa nama-
zom od misa i bundeve i ban~a ~aj. Ve} prvi zalogaji kukuru-
znog hleba, sa njegovom slatko}om, zadovoljili su mi ~ulo ukusa.
Sve ovo je za mene bio deà vu. Ovaj specijalni moment mi je
prvi put u ìvotu otkrio iskustvo koje me je teralo da se prise-
tim da sam ovo ve} doìvela u neko ranije vreme. Kad i kako,
nisam znala.
Za vreme odmora, jedna èna se nije ose}ala dobro. Imala
je probavnih problema propra}enih gr~evima. Morala je da leg-
ne. Nekoliko minuta kasnije neko od osoblja joj je doneo spe-
cijalni medicinski napitak vrlo ~udnog imena, Ume-[o-Kuzu.
Ubrzo se osetila bolje. Svi smo se pitali {ta je to. Devojka koja
je donela napitak je objasnila da je umebo{i naro~ita vrsta {lji-
ve, koja se kiseli devet godina u morskoj soli sa specijalnim ja-
panskim li{}em od `buna koje se zove {iso. U napitku se jo{ na-
lazi kuù, beli lepljivi prah, suva sr` `bunja koje raste na
vulkanskom tlu u Japanu, i soja sos, fermentisana te~nost, pro-
izvod vi{emese~nog procesovanja sojinog pasulja i soli. Tada mi
nije bilo va`no kako se to zove. Va`no mi je bilo jedino da je to
odmah delovalo!
Posle pauze smo se sloìli da ljudi u na{oj zemlji Jugoslaviji
u stvari ìve vrlo blizu makrobioti~kih principa. Na taj na~in sam
odrasla, sve je bilo u harmoniji sa prirodom.
„Se}am se kad sam bila dete, meso smo jeli samo tri puta me-
se~no. Na{a cela porodica je jela manje od dvadeset pet kilogra-
89
ma {e}era za celu godinu! Slatki{i, kola~i, torte i ostale posla-
stice pravile su se kod ku}e. Retko smo kupovali u prodavnica-
ma i slasti~arnama. Keks smo jeli samo ako bi nam ga gosti do-
neli. Odrasli bi dobili jedan, deca dva. Druge vrste slatki{a bi
bile ~uvane za goste. Ne se}am se da smo se razbolevali jednom
ili dvaput godi{nje.
„Dok smo bili siroma{ni, nismo mogli da priu{timo sebi me-
so ili {e}er. Kad smo stekli vi{e novca, po~eli smo da jedemo
meso i {e}er svakog dana. Po~eli smo ~e{}e da oboljevamo, od
povi{enog krvnog pritiska, migrene, bolova u donjem delu ki~-
me, artritisa, alergija, glavobolje, i Bog zna od ~ega jo{.”
âs je nastavljen. Atmosfera se zagrejala. Izgledalo je kao
da su se stari prijatelji okupili za posebnu priliku.
Govornik nas je zaintrigirao novim temama. „Kada jede-
mo meso, jaja i drugu hranu ìvotinjskog porekla, telu je po-
trebno vi{e kiseonika u krvotoku. Pri uzimanju ìvotinjske hra-
ne, disanje se ubrzava, a tada je te{ko odràti smiren um.
Mi{ljenje postaje defanzivno, sumnji~avo, rigidno, a ponekad
i agresivno. Kao rezultat javlja se vrlo suèno, analiti~ko mi-
{ljenje.”
„Mle~ni proizvodi deluju na sve organe i sisteme. Kako je
mleko proizvod mle~ne `lezde, svi mle~ni proizvodi najpre uti-
~u na ljudske `lezde, posebno reproduktivne organe. Naj~e{}e
uti~u na grudi, matericu, jajnike, prostatu, tiroidu, nazalne {u-
pljine, hipofizu, pu` u uhu i podru~je mozga koje okruùje sred-
nji mozak. Prvo se pojavljuje sluz i masno}e, onda se formira-
ju ciste, tumori i na kraju i kancer. Mle~ni proizvodi tako|e
stvaraju sluzave naslage koje rezultiraju u temperaturama i te-
{ko}ama sa sluhom i krajnicima. Ostali uobi~ajeni problemi
uklju~uju vaginalna pra`njenja, ciste na jajnicima, miome, fi-
broze, rak materice, rak jajnika i tumore prostate.”
„On govori o mom slu~aju,” {apnula sam Seki.
„Mina, u pravu si”, sloìla se Seka.
„Ovaj ekstremni na~in ishrane prouzrokuje kontrakciju u or-
ganima i telo ùdi za ekspanzivnom energijom da bi se izbalan-
90
siralo – stvaraju}i novi ekstrem – glavni otrov ~ove~anstva: {e-
}er. Prekomerni {e}er gu{i imunolo{ki sistem, inhibira funkciju
jetre, prouzrokuje gubitak energije, depresiju i gojaznost. Pro-
stom {e}eru nedostaju vitamini, minerali i vlakna, smanjuje se
telesna zaliha minerala i enzima za metabolizaciju. [e}er bu-
kvalno sagori telesne hranljive sastojke i stvara kiselost. Da li bi
to mogao biti uzrok naj~e{}em simptomu u ovoj zemlji „nedo-
statku energije”?
„Beli {e}er uzima vitamin B, bez koga je telu nemogu}e da
iskoristi glukozu. Mozak i o~i koriste jedino glukozu, {e}er, kao
gorivo. Kada su nivoi glukoze niski, mozak ne dobija dovoljno
energije pa nije u stanju da pravilno funkcioni{e. Prema istraì-
vanjima Univerziteta Dòrd`taun u Va{ingtonu, dvadeset mili-
ona Amerikanaca pati od osetljivosti na ugljene hidrate a {e}er
je ~ist ugljeni hidrat! Dnevno uzimanje {e}era ~ini da pankreas
proizvodi vi{e insulina i vodi u hroni~nu hipoglikemiju i dijabe-
tes.
„[e}er se pretvara u masno}u. Promenljivost {e}era u krvi
prouzrokuje razne druge neèljene efekte: uznemirenost, raz-
dra`ljivost, glavobolje, nekontrolisane emocije, slabo pam}enje
i slabu koncentraciju. Tako|e se povezuje i sa konfuzijom, vrto-
glavicom, hiperaktivno{}u kod dece, no}nim morama, pove}a-
nom agresivno{}u, anti-socijalnim pona{anjem, suicidalnim ten-
dencijama i mentalnim bolestima.
„[e}er najvi{e uti~e na pojavu raka creva, ~ira, zapaljenja sle-
pog creva, zapaljenja be{ike i hemoroida.”
Iz onog {to sam tog dana nau~ila, napravila sam jednostav-
nu tabelu:
[e}er uti~e na nervni sistem,

+ nepovoljno uti~e na mozak,
+ vodi u depresiju,
+ zavr{ava kod psihijatra.
Re{enje: le~i uzrok – prestani da jede{ {e}er.
91
Prvi put u svom ìvotu, nau~ila sam da je jedan od uzroka
op{te bolesti {irom svetske populacije preterano uzimanje zasi-
}enih masti i holesterol. Arterije postaju zapu{ene, {to na kra-
ju vodi do {loga i koronarnih problema. @ivotinjske masno}e
skupljaju otrove iz ìvotinjskog tela. Mi uzimamo ove toksine
kad jedemo njihove masno}e.
Bo{ko i ja nismo mogli da verujemo svojim u{ima! Na{a omi-
ljena hrana je bila otrov!
Predava~ je nastavio:”Jedno jaje, jedno pile. Jaja imaju „ra-
stu}i pravac” koji uti~e na energiju i te~nosti u organizmu da se
kre}u navi{e u telu. Tradicionalna kineska medicina trvdi da ja-
ja doprinose stanjima vezanim za jetru, kao {to su vrtoglavica,
kap, nervoza, spazmi i paraliza. Jaja stvaraju ekstremno leplji-
vu sluz koja moè da omete rad be{ike, uspori funkciju jetre i
ostavi taloge po ~itavom telu.”
Makrobioti~ka ishrana nam je kroz trodnevni seminar pred-
stavljena kao izbalansirana dijeta. Mi smo to ve} i sami oseti-
li i shvatili. Ne mogu ba{ ta~no svega da se setim {ta smo jo{
~uli tih dana. Kasnije smo dobili nove podatke kroz literaturu
o hrani i njenoj energiji. Da nije bilo toga, bili bismo potpuno
zbunjeni i izgubljeni u sasvim novim pogledima na zdravu is-
hranu.
Toliko smo nau~ili o ìvotu, o na{oj povezanosti sa univer-
zumom, planetom Zemljom, o na{oj vezi sa Prirodom. Za ta tri
dana smo vi{e nau~ili o ìvotu nego u na{ih prethodnih ~etrde-
set godina. Nismo imali sumnji, nismo imali pitanja. Razumeli
smo jednostavnost prirodnog zakona. [ale}i se na putu ku}i, go-
vorili smo kako je Kolumbo otkrio Ameriku, a mi smo otkrili
nove ìvotne ~injenice. Samo, za razliku od Kolumba, mi smo
do na{ih ìvotnih otkri}a dolazili mnogo brè i lak{e nego on.
Najuzbudljiviji deo ovog ìvotnog obrazovanja bio je ~as kuva-
nja, izuzetno dinami~ne Irkinje Meri Ket, vrlo sna`ne li~nosti i
makrobioti~kog u~itelja. Nau~ili smo kako da napravimo miso
supu, pirina~ kuvan u ekspres loncu, azuki pasulj sa zimskom
bundevom, presovanu salatu i kanten, èlatinsku poslasticu od
92
suvog gro`|ja i jabuka. Nau~ili smo da je makrobioti~ka hrana
lek. Svako jelo je imalo odre|eni medicinski efekat.
Op{te vode}e smernice ovakve ishrane su bile: upotrebljava-
ti vi{e baznih ugljenih hidrata, manje prostih ugljenih hidrata;
vi{e biljnih proteina dobrog kvaliteta nego ìvotinjskih protei-
na; drasti~no smanjiti upotrebu masti i upotrebljavati manje za-
si}ene ili nezasi}ene masno}e. Tako|e smo nau~ili o potrebi da
se balansiraju razni prirodni vitamini, minerali i ostali ~inioci u
ishrani. I da upotrebljavamo mnogo vi{e prirodno gajenu, kva-
litetnu hranu, neprera|enu i bez hemikalija. Naglasak je sta-
vljen na uzimanje celovite hrane, za razliku od rafinirane i par-
cijalne.
Shvatili smo da }e se na{a budu}a hrana uglavnom sastojati od
integralnih ìtarica, mahunarki, proizvoda od soje, algi, tur{ije, se-
menja, za~ina, i povremeno ribe i vo}a. Da bismo bili u stanju da
izle~imo rak i potpomognemo imunolo{ki sistem, hrana koju bi
trebalo da zaobilazimo jeste ona koju smo jeli celog ìvota.
Kada je ~as kuvanja bio zavr{en, prikupili smo recepte. Sva-
ko jelo je imalo svoj jedinstveni ukus. U jednom obroku smo
imali slano, gorko, ljuto, kiselo i slatko; ali u savr{enoj ravnote-
ì. Jedan obrok je zadovoljavao i ~ula. Prezentacija hrane, raz-
li~ite boje na tanjiru, bili su vizuelno zadovoljstvo. To je bilo vi-
{e od hrane. To je bila umetnost.
Bili smo preplavljeni rado{}u kad smo nau~ili da hrana mo-
è da spre~i bolesti, a i da ih izle~i. Prvog dana sam upitala se-
be: kako }u uspeti da sve ovo odrìm kad se vratim ku}i. U mo-
joj zemlji se vrlo malo znalo o makrobiotici. Ja sam radila u
informisanju jedanaest godina i nikad nisam ~ula re~ „makro-
biotika”. U mojoj zemlji nije bilo makrobioti~kih centara. Nije
bilo nikog da mi odgovori na pitanja u vezi sa mojim zdravstve-
nim stanjem. Nije bilo nikog ko bi mogao da mi pomogne, ili da
me vodi kroz moj oporavak. Ali ni{ta od ovog me nije potpuno
obeshrabrilo niti upla{ilo. Ja u~im vizuelno, zato sam vrlo pa-
`ljivo posmatrala pripremanje hrane u koje je u~iteljica kuva-
nja unosila puno ljubavi.
93
îm se ~as zavr{io, na moju inicijativu Bo{ko i ja smo poù-
rili u prodavnicu zdrave hrane koja se nalazila u blizini i kupili
smo lonac za kuvanje pod pritiskom (ekspres lonac), miso re-
zance, integralni pirina~ kratkog zrna, suve {itake pe~urke (bu-
kova~e), kombu i vakame alge. înjenica da li~no posedujem
ove bazi~ne sastojke, potpuno me je umirila. Jo{ vi{e sam vero-
vala da mogu da istrajem do kraja, do izle~enja.
Ostao je jo{ jedan dan seminara pre mog sastanka sa Mi~io
Ku{ijem. Posle pet dana oboje smo primetili fizi~ke i emocio-
nalne promene. Strah kao da je izlebdeo; smirenost je suvere-
no vladala. Bez jalovih rasprava, bez povi{enih glasova i svadlji-
vih re~i, na{e sumnje su se raspr{ile. Osetili smo bliskost, i
jedinstvo koje nas je povezalo bilo je mnogo sigurnije. Na{a lju-
bav pu{tala je sve dublji koren. Bili smo i ostali smo sre}ni do
dana dana{njeg. To je blagoslovena ljubav u kojoj nas dvoje i
danas uìvamo!
94
Poglavlje 8
MIÎO KU[I
Dana 22. februara 1987. imali smo zakazanu konsultaciju sa

Mi~io Ku{ijem. On je osniva~ Fondacije Istok-Zapad, i prizna-
ti lider Internacionalnog makrobioti~kog dru{tva i Pokreta zdra-
ve hrane. Renomirani iscelitelj, on u~i ljude kako da pobede svo-
ju bolest kroz poseban prilaz ishrani uz promenu na~ina ìvota.
Prvo sam ga upoznala kroz makrobioti~ke knjige. Neki na{i
prijatelji su o njemu govorili kao o „~udnom Japancu koji misli
da hranom moè da se izle~i rak” ali sve {to je govorio, za me-
ne je imalo smisla. Bilo je logi~no i jasno – ìveti u harmoniji sa
prirodnim zakonima. Ja sam tako ìvela kao dete, ali sam u me-
|uvremenu presekla tu pup~anu vrpcu koja me je vezivala za
majku prirodu i sa njom izgubila svu ìvotnu mudrost.
Pri dolasku u Institut poga|ali smo kako gospodin Ku{i iz-
gleda. Bo{ko je bio ube|en: „Vide}e{, niì je od mene. Ima okru-
glo lice i sitne o~i kao riba. Kosa mu je crna i savr{eno za~e{lja-
na. Bi}e obu~en u odelo i sa kravatom. Izgleda kao i svi drugi
Japanci.”
Moje mi{ljenje je bilo sli~no. Osim {to sam ga zami{ljala vi-
{im, sa visokim ~elom, vitkim i elegantnim.
Seka i Dragomir su nas ~ekali u foajeu Instituta. Dragomir je
rekao da }e ne samo da prevodi ve} i da hvata bele{ke. To je bi-
la pomo} od Boga. Posle petnaest minuta nam je re~eno da }e
nas Mi~io Ku{i vrlo brzo primiti. Soba u koju smo u{li, podseti-
95
la me je na obi~nu {kolsku u~ionicu. Gospodin Ku{i je bio sam,
prefinjeni, otmen gospodin, vitak, visok, obu~en u elegantno tam-
no plavo odelo. Ta boja mu je odli~no pristajala. Njegov topao
osmeh nam je poèleo dobrodo{licu dok je prilazio da se ruku-
je sa nama. Nije izgledao onako kako smo ga mi zami{ljali.
Uvek }u pamtiti na~in na koji je njegova duhovnost domi-
nirala fizi~kom formom. Zra~io je smireno{}u. Njegov miran
duh je ispunjavao sobu. Opustio nas je svojom ljubazno{}u i
opho|enjem. Instinktivno smo osetili da poseduje veliku mo}
isceljenja. Odjednom je svaka }elija u mom telu bila energizo-
vana. Ovaj skromni ~ovek vibrantnog duha je ve} rasterao sve
sumnje i strah. U deli}u sekunde osetila sam da su moje nade
o izle~enju sasvim opravdane.
Gledaju}i me pravo u o~i, jednostavno je rekao, „Ako bude-
te primenjivali ovo znanje koje ste ovde nau~ili: za godinu da-
na }ete biti sasvim zdravi.” Onda se okrenuo Bo{ku i njemu re-
kao, sa istom dozom ube|enja: „Jugosloveni imaju vrlo sna`nu
konstituciju:”
To je bio njegov prvi verbalni kontakt sa nama. Bo{ko je ta-
ko|e osetio sna`nu pozitivnu energiju gospodina Ku{ija, i slo-
ìo se sa njim bez oklevanja. „Mi smo vrlo jak narod.”
Slede}e pitanje je bilo upu}eno meni: „Kako se sad ose}a-
te?”
Moj odgovor je do{ao bez oklevanja: „Vrlo, vrlo sre}no, go-
spodine Ku{i.”
Osmeh na njegovom licu potvrdio mi je da je on ve} znao od-
govor jo{ pre nego {to je postavio pitanje.
„Onda mi molim vas ispri~ajte o va{oj bolesti.”
Hronolo{ki, ispri~ala sam mu sve {to se dogodilo od 13. ja-
nuara 1987. kad sam dobila dijagnozu da imam rak jajnika ~e-
tvrtog stepena. Mirno je slu{ao, ne prekidaju}i me. Dragomiro-
vo te~no prevo|enje nije nimalo naru{avalo ovaj intimni
trenutak.
„Dobro”, rekao je, kad sam zavr{ila pri~u. „Molim vas skini-
te kaput, sat i ogrlicu. Molim vas nemojte vi{e da ih nosite.”
96
Opipao mi je puls, dodirnuo dlanove, ispitivao ramena i ki~-
mu, gledao mi o~i, jezik i stopala.
„Vrlo dobro”, rekao je. „Bi}e te{ko, ali kroz godinu dana vi
}ete biti zdravi.”
Pogledala sam u Bo{ka. Suze su mu ovlaìle obraze. @elela
sam da zagrlim g. Ku{ija jer mi je upravo saop{tio najdivniju vest
mog ìvota. Sve je zvu~alo tako razumno i jednostavno. Gleda-
la sam istini u o~i. Zagrlila sam Bo{ka.
„Hajde da isplaniramo va{u ishranu i da govorimo o novom
na~inu ìvota.”
Meni su njegove re~i zvu~ale kao: „Hajde da ple{emo. Haj-
de da se igramo. Hajde da se zabavljamo jer plovimo rekom ì-
vota.”
Sad je bio red na nas da slu{amo. I slu{ali smo oko sat i po.
Prepisana nam je nova ishrana. Zvu~alo je kao „Ne, ne hrana”.
Izbegavati ovo, izbegavati ono. Dao nam je crnu listu: ne meso,
piletinu, mleko i mle~ne proizvode, jaja, {e}er, tropsko vo}e,
sveè vo}e, ve{ta~ke zas~a|iva~e, kafu, alkohol, sokove, farbe
za hranu, konzervisanu hranu i sveè povr}e, alkohol, gazirani
napici, |usevi. Ne povr}e koje raste no}u: paradajz, krompir,
patlidàn, paprike i ne povr}e sa visokim procentom kalijuma i
sa oksalskom kiselinom kao {to je spana}.
Ode moja ukusna tradicionalna jugoslovenska kuhinja.
Moja dnevna ishrana sadràvala je: 50% integralnih ìtari-
ca, 5% proteina, 5% algi, 25-45% povr}a, miso supu jednom
dnevno, 2% kiselih krastavaca i svakih 10 dana pola {olje ku-
vanog vo}a. Kao svakodnevni za~in mogla sam da uzimam po-
la ka{i~ice misa. Tako|e sam mogla da koristim jednu ~ajnu
ka{i~icu {oju soja sosa u jednom jelu u toku jednog obroka.
Naro~ita lekovita ukiseljena umebo{i {ljiva preporu~ena je ~e-
tiri puta nedeljno. êtiri puta nedeljno mogla sam da sipam u
presnu salatu jednu ~ajnu ka{i~icu sir}eta dobijenog od te {lji-
ve. U mom slu~aju, so je bila zabranjena ~etiri meseca. @itari-
ce je trebalo da se kuvaju zajedno sa kombu algom i pola ka-
{i~ice za~ina od proprène morske soli sa proprènim
97
susamovim semenkama zvanim goma{io, i koje se posipalo pre-
ko kuvanih ìtarica.
Jedna {olja kuvanog pirin~a je i{la uz svaki obrok. Primarna
ìtarica je bila 80% integralnog pirin~a kratkog zrna, kombino-
vano sa 20% drugih ìtarica; integralna p{enica, ra`, kineski je-
~am hato mugi i integralni ovas. Drugostepena ìtarica je bio
integralni je~am; tre}a, proso. Leti sam mogla da jedem sve` ku-
kuruz svakodnevno i integralni pirina~ dugog zrna, dva ili tri pu-
ta mese~no. @itarica mora biti celozrna i prirodno gajena. Ni-
sam smela da jedem prera|enu i rafinisanu hranu {est meseci.
To je uklju~ivalo: hleb sa kvascem, rezance od integralnog bra-
{na i peciva. Jedino sveè povr}e je moglo da bude presovana,
fermentirana salata od povr}a. Fermentacija proizvodi enzime.
Dalja preporuka je glasila: bez ulja ~etiri meseca, {est meseci
bez ribe.
Protein je bio ograni~en. Smela sam da pojedem samo pola
{olje dnevno lekovitih mahunarki: azuki, leblebije, tamno zele-
no so~ivo, crnu soju, i jednom nedeljno tempeh i tofu, od sva-
kog po par~e od dva puta dva santimetra. Pre svakog obroka,
trebalo je prvo da pojedem dve {nite daikon repe ukiseljene u
pirin~anim mekinjama i morskoj soli – vrsta tur{ije.
Gospodin Ku{i je predloìo i uklju~ivanje odre|enih „unutra-
{njih” i „spolja{njih” doma}ih lekova (pogledati dodatak B na kra-
ju knjige). Oni pomaù telu da izbaci suvi{ne masno}e, sluz i tok-
sine, bez traumati~nih prate}ih efekata. Ume-[o-Kuzu napitak
se preporu~ivao ~etiri puta mese~no da se oja~a varenje, obnovi
energija, pobolj{a stanje crevne flore i faune i oja~a èludac.
Napitak od {argarepe/ daikona je trebalo uzimati svakog dru-
gog dana, dva meseca. Ovaj napitak pomaè da se rastope ~vr-
ste naslage masno}a koje se nalaze duboko u telu.
„Mi nemamo daikon repu u na{oj zemlji. Ako kupim ovde
sve` daikon, koliko dugo moè da ostane sve`?” pitala sam.
„Daikon }e trajati dve nedelje. Ako ga nema, uzmite crnu
rotkvu koja se uzgaja u va{oj zemlji. Ona ima sli~na lekovita svoj-
stva.”
98
„Kupi}u seme i posadi}u ga u svojoj ba{ti”, naglas sam sebi
obe}ala.
„Vrlo dobro”, g. Ku{i je reagovao zadovoljno.
Drugi blagotvorni napitak je sSlatki napitak od povr}a. G.
Ku{i je napravio ovaj lekoviti napitak da bi se lak{e prevazi{ao
uticaj dugotrajnog jedenja piletine, jaja i sira koji vode u hipo-
glikemiju ili hroni~no nizak {e}er u krvi. Ovo pi}e omek{ava tvr-
do}u uzrokovanu preteranom potro{njom ìvotinjske hrane i
opu{ta telo. Posebno je blagotvorno za smek{avanje pankreasa
i stabilizaciju nivoa {e}era u krvi.
âj od azuki pasulja i ~aj od crne soje su predloèni tri puta
nedeljno za pravilan rad bubrega i urinarnih funkcija i za ujed-
na~en rad creva.
„Pra`njenje” je termin koji se upotrebljava u makrobiotici
da se opi{e proces kojim telo odstranjuje masno}u, sluz i toksi-
ne. Za moje pra`njenje, g. Ku{i je preporu~io da pijem ~aj od
suvih {itake pe~urki, dva meseca. Ovaj ~aj se tradicionalno uzi-
ma za smanjenje temperature, rastvaranje masno}a ìvotinjskog
porekla i za opu{tanje stegnutosti i napetosti u organizmu. U
slu~aju visoke temperature, predloìo je daikon napitak broj 1,
da se uzme sve` sa vru}im ban~a ~ajem.
Onda je skicirao moj novi makrobioti~ki na~in ìvota i pre-
poru~io ku}nu negu (pogledati dodatak B za predloge o na~inu
ìvota i ku}noj nezi).
Oh, dragi Boè! Toga je bilo toliko mnogo da je izgledalo da
je lak{e nastaviti sa starim navikama nego po~eti sa novim. Ali
ja sam bila spremna i voljna za promene. Znala sam da je ne{to
bilo pogre{no u mom prethodnom na~inu ìvota. Ose}ala sam
da nemam preko potrebni kontakt sa prirodom. Dan za danom,
provodila sam bez sun~eve svetlosti, rade}i pri fluorescentnom
svetlu, ose}aju}i krivicu {to nemam vremena da uìvam u ìvo-
tu. Moje jedino ve`banje je bilo da operem osamnaest prozora
u ku}i jednom u dva meseca. Zbog toga su ti toksini, masno}e i
sluz i bili uhva}eni u klopku u mom telu, pretvaraju}i se u tu-
more.
99
Pri~ali smo o mentalnom stavu bolesne osobe. Za zdrav ì-
vot je va`no da oprosti{ i da ti bude opro{teno. Sve treba da se
prihvati sa neograni~enom rado{}u i zahvalno{}u, a opet izra-
àvaju}i zahvalnost svemu i svakome. Budi spreman za razume-
vanje i prihvatanje svega {to se doga|a. Obrazovanje sebe kroz
makrobiotiku.
Od Dragomira smo ~uli da g. Ku{i obi~no ne provodi ovoli-
ko vremena u razgovoru o filozofskim aspektima makrobiotike.
Da li je osetio na{u re{enost i posve}enje? Tada sam znala isto
{to je i on ose}ao, da }u nepogre{ivo slediti njegova uputstva.
Sve se postavilo na svoje mesto, kao da je i trebalo tako da
bude. Ja sam bila spremna. Bo{ko je bio spreman. G. Ku{i je
probudio na{u prirodnu, inherentnu svest o zdravlju. Kako smo
izgubili kompas za ìvot u skladu sa prirodom? Kako smo izgu-
bili svoje korene? Ali na svu sre}u imamo mogu}nost da ih po-
novo prona|emo. Kada nam je gospodin Ku{i preporu~io da
svakog dana pevamo neku veselu pesmu, nama nije delovalo
glupo. Nisam mogla da se setim kad sam poslednji put pevala
neku veselu pesmu. Ono {to je bilo paradoksalno jeste ~injeni-
ca da se, poslednjih jedanaest godina, na monitoru u mojoj kan-
celariji u radio stanici, ~ula muzika. Ali ja nisam mogla da se se-
tim re~i nijedne pesme. Kako je to mogu}e? Izgleda da je ceo
moj dotada{nji ìvot bio zapravo jedna tragedija sa povremenim
iskrama pravog ìvota. Od sad pa na dalje re{ila sam da pobolj-
{am kvalitet svog ìvota; da opovrgnem smrt koja mi se rugala
u lice.
Zar sve ovo ne li~i na mitolo{ku pri~u o ptici Feniks iz gr~-
ke mitologije koja je ìvela u arapskoj pustinji preko {esto go-
dina. Spalila se na vatri samo da bi ponovo izrasla iz pepela i za-
po~ela novi, dug ìvot. Ja sam izgorela na sopstvenoj vatri ìvota.
Feniks je simbol besmrtnosti.
Dok je Dragomir traìo jo{ neke savete od g. Ku{ija, ja sam
svoju misao podelila sa Bo{kom: „Zar ti moj ìvot ne deluje kao
pri~a o mitolo{kom Feniksu?” Moje usne su ne`no dotakle nje-
gov obraz. Oh, Boè kako li je ovo ~udno da neko ovako bole-
100
stan moè ose}ati toliku sre}u. Privukav{i me k sebi, Bo{ko mi
je s puno ljubavi {apnuo na uho: „Ne brini. Ja }u motriti na te-
be vrlo pa`ljivo, da ti se ne desi da slu~ajno oprlji{ krila.”
„Vidimo se idu}e godine”, rekli smo g. Ku{iju.
Poèleo nam je sve najbolje i bezbedan put ku}i. Napustili
smo Institut Ku{i sigurni u sebe i u pobedu.
Izlaze}i iz metroa, pobedonosno sam podsetila Bo{ka: „Da-
nas je ta~no mesec dana od doktorske prognoze da mi je osta-
lo jo{ dva meseca ìvota. Ose}am se bolje nego ikad. Ose}am se
fantasti~no; ne ose}am nikakav bol. Dobro spavam. Apetit mi
je odli~an. Moja sre}a nadrasta svako razumevanje. Kako bi rak
uop{te mogao da preìvi u mom telu.”
Bo{ko je bio uzbu|en zbog moje nove perspektive. „Od sad
pa na dalje, hajde da vi{e ne upotrebljavamo re~ „rak”. Hajde
da usvojimo termin g. Ku{ija, „zdravstveno stanje”
Podiù}i svoje ruke i glavu ka nebu sa izrazom zahvalnosti,
uzviknula sam: „Ja volim svoj ìvot! Moj ìvot je kao Feniks!”,
vrlo teatralno, kao na sceni, ali veoma mo}no za moju svest. O,
gospode Boè, hvala ti!
101
Poglavlje 9
MAKROBIOTIKA U JUGOSLAVIJI
FENIKS SE RA\A
Slede}eg jutra smo do{li na aerodrom sa {est kofera punih

hrane, u nadi da }e je biti dovoljno za {est meseci, i jo{ dva ko-
fera sa ode}om i pelenama. Prtljag nam je bio prepun integral-
nih ìtarica, mahunarki, algi, miso paste, soja sosa, morske so-
li, raznih vrsta sir}eta od ìtarica, specijalnih kuhinjskih sudova,
semenja i skromnih iznena|enja za na{u decu. Bili smo puni na-
de i i{~ekivanja.
Utonuv{i duboko u sedi{te, zurila sam kroz prozor. Avion u
oblacima. Ovde jo{ nismo postavili granice. Evo me, ulazim u
univerzum, ali nepozvana! Da li ja to kr{im svemirske zakone?
Da li smo mi arogantni nametljivci? [ta mi radimo ovde? Koli-
ko dugo }e univerzum ovo da dopu{ta? Da li mi drsko poni{ta-
vamo kosmi~ke mo}i? Obuzeo me je strah. Bez dozvole ili au-
toriteta ~ovek drsko poni{tava ograni~enja, veruju}i da nikad
ne}e biti pozvan na odgovornost. Ja sam spremna na prozivku!
Moje telo proìma munja u drhtaj. Osetih led u kostima. Bo-
{ko me ne`no prekriva }ebi}ima, traìm odmor naslonjena gla-
vom na sedi{te. Osetih toplinu njegove ljubavi i po~injem se
opu{tati. Meditiram. Iz mekih, belih oblaka, koji su poput ja-
stu~i}a, dopire nerazgovetan, jedva ~ujni {apat: „Mi smo jed-
102
no. Samo je ljubav energija Jednog. Dozvoli joj da te blagoslo-
vi i isceli.” Zvu~i nestvarno, kao fantazija, ali ja prihvatam lo-
giku i jednostavnost ove poruke. Ptice, biljke, ìvotinje, sve {to
se kre}e na ovoj planeti, pokorava se univerzalnom zakonu...
sve osim ~oveka. Sunce, vazduh, voda, u skladu su sa stalnim
promenama u prirodi. Moja nova perspektiva gledanja na ì-
vot pokre}e u meni ponovno bu|enje i jo{ dublje uvaàvanje
mo}ne sile koja sve ovo pokre}e. Sve po~inje da dobija smisao.
Univerzalni zakon promene; centrifugalna i centripetalna sila
– ili jin i jang- osnovni je princip ìvota. Svaki fenomen pred-
stavlja udruìvanje ove dve sile, kao dan i no}, vru}e i hladno,
mokro i suvo, u razli~itim kombinacijama i proporcijama. Sve
je relativno, ni{ta nije neutralno u reci ìvota – koju zovemo
svet.
Tih dvadeset sati su proleteli kao jedan treptaj. Iskrcali smo
se u Beogradu, na{i voljeni su nas pozdravili buketima cve}a i
zagrljajima pome{anim suzama. Sr|an i Jelena su plakali od ra-
dosti. Kod ku}e, kao i u odlasku, na{a draga familija, prijatelji i
susedi do~ekali su nas i svojim veseljem nam odagnali umor. De-
ca i Ratka nisu mogli da do~ekaju da otvorimo kofere. Jeleni su
se dopali makrobioti~ki slatki{i, poslastice, keks i peciva. Sr|an
je uìvao u svom novom izgledu, poziraju}i ispred ogledala u
novoj trenerci i Najk patikama. Ratku su najvi{e zanimali kofe-
ri sa hranom. Otvaraju}i svaki, uzvikivala je „Ohoooo!”. Prvi put
je dràla u rukama stvari o kojima je dosad samo ~itala.
„Azuki pasulj! Vidi kako su slatka mala crvenkasta zrnca. Ni-
gari! Moèmo sami da pravimo tofu. Ko|i! Deco, pravi}emo
amasake, ukusan slatki{ od pirin~a.”
Deca su se zgledala, znatièljno se pitaju}i: „êmu tolika fr-
ka? Za{to se toliko uzbu|uje?”
Zlata, moja snaha, po~ela je da stavlja hranu u posude i nat-
pise. Bili smo budni najve}i deo no}i i odlu~ili da Ratka ostane
jo{ dve nedelje, dok ja ne oja~am. Za vreme poslednje nedelje,
u~i}e Zlatu da kuva, pretpostavljaju}i da je to dovoljno vreme-
na za mene da po~nem da se brinem o sebi. Slede}e ve~eri su
103
Ratka, Zlata i Bo{ko po~eli da rade na vrlo va`nom zadatku: pre-
vodili su filozofiju, listu sa konsultacija i recepte iz knjige Kuvar
za prevenciju od raka. Pripremili su i jelovnik za slede}i dan (po-
gledati dodatak B za jelovnik, strana 61). Sve je delovalo vrlo o~i-
gledno. Ljudsko kretanje je deo neprestanog kretanja univerzu-
ma. Kada su ljudi u harmoniji sa univerzumom, na{ svet je
obavijen uzvi{enom lepotom i najvi{im mirom. Kada nisu u har-
moniji, ishod su haos i konfuzija. Na{a sre}a zavisi od na{eg iz-
bora. Bolest ili zdravlje, inteligencija ili glupavost, ~istota ili po-
rok. Na{ pravilan izbor nas vodi navi{e, ka savr{enstvu.
Apsolutna i univerzalna ljubav obuhvata sve u svoj zagrljaj i
preokre}e svaki nesklad u sklad. Ima mnogo na~ina da se ìvot
u~ini sre}nim. Jedan od najsna`nijih je porodi~ni ìvot. Stvara-
nje zdrave porodice –topla, vedra porodica- je mesto za odmor
du{e, koren ìvota i ki~ma vitalnosti. Ako je doma}instvo mra~-
no, tu`no i hladno, ìvot postaje toliko o~ajan da smo prisiljeni
da tragamo drugde za rado{}u, zadovoljstvom i utehom. Deca
su centar na{eg ìvota. @ivot te~e od dana do dana. Suvi{e ~e-
sto zaboravljamo da je svrha nas, ljudi, da stvorimo zdravo po-
tomstvo i osiguramo zdrave i prirodne uslove za budu}e gene-
racije. Sre}na i zdrava porodica je plodno tle jedne kulture. Mi
dolazimo iz zemlje! Mi smo deo zemlje! Porodica je uvek bila
od primarne va`nosti u tradicionalnoj kulturi. Na{oj porodici je
kucnuo ~as da ovo sprovede u delo.
Moj novi ìvotni reìm po~eo je 28. februara 1987. Svako pra-
vilo koje je napisao g. Ku{i, moralo je da se ta~no sprovede. Moj
dnevni raspored je diktirao novi na~in ìvljenja:
5.30 ustajanje, trljanje vrelim pe{kirom

namo~enim u vrelu vodu sa |umbirom
6.00 – 6.30 joga, samo-masaà
6.30 – 7.00 vizuelizacija
6.30 – 7.00 pripremanje dece za {kolu
7.15 – 8.00 pripremanje doru~ka
8.00 – 9.00 doru~ak, `vakanje svakog zalogaja po
104
dvesta puta
9.00 – 9.30 {etnja, uìna, medicinski napitak
9.30 – podne kuvanje ru~ka
podne – 13 ru~ak, `vakanje svakog zalogaja po dvesta puta
13.00 – 13.30 {etnja, uìna, medicinski napitak
13.30 – 15.30 vreme za ~itanje makrobioti~kih i drugih
knjiga, vreme sa porodicom
15.30 – 17.30 kuvanje ve~ere
17.30 – 18.30 ve~era, `vakanje svakog zalogaja po dvesta
puta
18.30 – 19 {etnja, uìna, medicinski napitak
19.00 – 19.30 vreme sa porodicom, obrazovanje, trljanje
tela pe{kirom zamo~enim u vru}u vodu,
pra}eno sa 17 sekundi tu{iranja
22.00 vreme za spavanje – molitve sa porodicom
Posle druge nedelje ìvota pod ovim reìmom, moje telo je

po~elo da daje odgovore. Bilo mi je te{ko da hodam, noge su mi
bile olovne, ali ni{ta me nije pokolebalo. Znala sam da nelagod-
nosti ozna~avaju po~etak otpu{tanja nagomilanih telesnih otro-
va.
Moja porodica se dobro adaptirala i prilagodila na{em no-
vom na~inu ìvota. Jelena je bila stalno uz mene, moja desna ru-
ka, moj pomaga~, od momenta kad otvorim o~i do kraja dana.
Njen nevin, ~ist duh ulivao mi je energiju za le~enje. Po{to bi
zavr{io doma}i zadatak, Sr|an je pomagao oko ~i{}enja i oko
pranja sudova. On je bio glavni kuvar za pravljenje goma{ija.
Bo{kov posao je bio da opere sudove i da me odvede u {etnju.
Dosledno, svakodnevno primenjivanje ovih rituala, po~elo je da
donosi zapanjuju}e rezultate: astma, hernija, paraziti, hemoro-
idi – bili su pro{lost.
Prole}e je moje doba godine. Tada mi se uvek ~ini da ose-
}am mno{tvo konfliktnih emocija u grudima, koje mi razdiru
du{u. Talasi intenzivnih ose}anja daju mi snagu da ìvim i da-
ruju mi najuzbudljivije trenutke u ìvotu. U prole}e, priroda me
105
neodoljivo privla~i. Jedino u to doba godine, u tom ~istom, ne-
dirnutom raju, ja se ose}am izbalansirana. To je na{ nerazdvoj-
ni odnos sa prirodom.
Na{ duhovni ìvot se drasti~no promenio. Po~eli smo da ve-
rujemo u svetu mo} Jednoga. Prihvatili smo istinu da smo od-
govorni za svoju sudbinu ali i da je sami i stvaramo. Neka sila
postoji u univerzumu. Mi smo verovali u tu silu i izraàvali svo-
ju zahvalnost kroz molitve. Postali smo bliì jedni drugima i
potpuno smo verovali u ono {to smo radili.
Posmatrala sam kako moji voljeni postaju ja~i i sre}niji, ali
ne i ja sama. Prolazila sam kroz ogromno emocionalno ~i{}enje.
Na svakih petnaest dana moje telo bi èstoko drhtalo, gore}i od
visoke temperature. Nau~ila sam da budem spremna na to. Pr-
vi put se dogodilo za vreme ru~ka. Po~ela sam da ose}am nale-
te hladno}e, telo je po~elo da se trese i po~elo je da se jeì. Rat-
ka je bila prisutna. Pripremila je napitak od struganog dajkona,
bele duga~ke rotkve prelivenim vru}im ~ajem ban~a. Posle to-
ga sam ùrila da pripremim oblog od tofua i zelenog kupusa.
Trebalo je da upotrebimo tamno povr}e, ali u martu nismo mo-
gli da ga na|emo. Kupus je bio isto toliko dobar.
Do vremena kad smo sve ovo pripremili temperatura je po~e-
la da galopira kroz moje telo kao stampedo. Pre nego {to bih po-
stala sasvim omamljena popila bih svoj medicinski napitak i stavi-
la flaster direktno na abdomen. Napad je trajao oko trideset
minuta. Posle toga bih se vratila svojim du`nostima u kuhinji.
Moja figura od sedamdeset devet kilograma po~ela je da se
topi, dok je moja emocionalna i spiritualna li~nost rasla. Bilo je
perioda kad mi hrana nije bila ukusna. U Bostonu, na semina-
ru, nau~ili smo da pripremaju}i sebi hranu uz potpuno angaò-
vanje, udvostru~ujemo li~nu energiju. Moja svest je po~ela da
mi do{aptava da preuzmem kuvanje. Pozitivne misli daju hrani
pozitivnu energiju. Pozitivne misli le~e. Kada to zna{ i tako ra-
di{, onda i ima{ rezultate.
Osim toga, bilo je vreme da se Ratka vrati svojoj ku}i. Bila
sam joj zahvalna za sve {to je ~inila, ali nisam bila okupirana
106
strahom. Jo{ u samom po~etku sam prihvatila takav plan, shva-
tiv{i da je do{lo vreme da uzmem stvari u svoje ruke. Jedino {to
nisam mogla da stojim na svojim nogama. Bo{ko je nabavio in-
validska kolica i montirao na njih dasku za seckanje. Celog da-
na sam se kretala od friìdera do sudopere, od sudopere do {po-
reta, od {poreta do stola za ru~avanje.
Morala sam da zamolim Zlatu da mi pomogne jo{ jednu ne-
delju. Deset dana kasnije, vi{e mi nije bila potrebna invalidska
stolica. Zlata ne samo {to mi je bila od ogromne pomo}i, ve} mi
je bila i an|eo ~uvar. Ona i Bo{ko su mi pravili dru{tvo. Odli~-
no smo se slagali i zabavljali. Oni su olak{ali moj oporavak. Ra-
dili su te{ko, kuvali, ~istili, prevodili i {alili se. U na{oj ku}i je
vladao duh radosti, razumevanja i sre}e.
Sneg je po~eo da se topi sa krovova i prole}e je kucalo na
vrata. Prestala sam da brojim mojih {ezdeset dana – krajnji rok
od dva meseca do smrti je pro{ao. Kad je Zlata oti{la, ja sam ra-
dila po ceo dan, nekad od osam ujutru do sedam uve~e. Nikad
nisam izostavila ni jednu stvar sa mog dnevnog rasporeda, iako
mi je energija bila kratkotrajna. Ako prestanem da se kre}em,
nikad se ne}u osloboditi toksina i stagnacije. Prisiljavala sam se-
be da uradim sve zadatke koje sam imala u programu. Ponekad
sa suzama. Moje telo je bilo zar|alo i nesavitljivo ali sa svakim
slede}im danom bilo mi je bolje. Za tri meseca sam izgubila dva-
deset ~etiri kilograma. Postala sam kost i koà. Moj „specijalni”
jastuk postao mi je nerazdvojni prijatelj. Ako bih ga zaboravila,
kosti bi mi pritiskale koù. Jedne nedelje, za vreme ru~ka, Jele-
na je prekinula ti{inu. Tu`nim glasom sa velikim àljenjem je iz-
valila: „Mama, ja te se pla{im. Izgleda{ kao kostur.”
Bo{ko i Sr|an su po~eli da je kritikuju. Prekinula sam ih obra-
}uju}i joj se sa suzama u o~ima: „Ne brini, sunce moje, vrlo br-
zo }u po~eti da dobijam na teìni. Jo{ nekoliko nedelja i tvoja
mama }e izgledati bolje, lep{e i ti }e{ me jo{ vi{e voleti.”
„Ne, ne}u te voleti vi{e, po{to te ve} volim najvi{e.”
Svima nam se hrana dopadala, iako sam ja kuvala iste stvari
ponovo i ponovo {est meseci. Prvih nekoliko meseci smo stalno
107
bili gladni. Gde god smo i{li, nosili smo tone hrane. Bo{ko se
brinuo, jer iako sam neprestano jela, nastavljala sam da gubim
teìnu. Pozvali smo Ku{ija da se raspitamo o tome. Odgovor je
bio podse}anje na ve} poznato pravilo. @va}i, `va}i, `va}i!
G. Ku{i je nedvosmisleno rekao: „Molim vas, recite svojoj
èni da ne jede suvi{e mnogo jer tako hrani svoj kancer. Neka
jede manje. Neka `va}e vi{e.”
Od tog trenutka koli~ina hrane na mom tanjiru je bila sma-
njena na pola. @vakanje je za mene postalo religiozno iskustvo.
Nisam bila gladna, energija mi se pove}ala, povi{ena tempera-
tura mi se nije vi{e vra}ala. Teorija se osvedo~ila u praksi!
Prvih nekoliko meseci, eliminacija nagomilanih telesnih vi-
{aka bila je vrlo sna`na. Linfe su se cedile kao lude. Upotreblja-
vala sam dva puta vi{e pelena nego ranije. êtiri meseca kasni-
je kada su se stare sluzi i mast istopile, mom jelovniku Ku{i je
dodao ulje i hleb i po~ela sam dobijati na teìni. Zapo~ela sam
vo`nju bicikla, kilometar i po po predgra|u. Hodala sam bosa
po poljima ìta razdragano pevaju}i. Uìvala sam u nemirnim
listovima kukuruza koji su ne`no doticali moje lice, ruke i no-
ge. Ose}ala sam se mnogo blià Univerzumu. Re~i ne mogu da
opi{u moje unutra{nje zadovoljstvo.
Vrlo ~esto, na putu prema ku}i, nabrala bih poljsko cve}e i
stavila na grobove prijatelja. Svra}ala sam na groblje da prko-
sim smrti. To mi je pomoglo da jo{ ~vr{}e veèm svoju sudbinu
za makrobiotiku, poku{avaju}i da razre{im unutra{nji sukob.
Molila sam opro{taj za njihove du{e. Bila sam tu`na zbog sazna-
nja da oni nisu otkrili tajnu dugove~nosti. „@ivot je igra. [to bo-
lje igra{, duè ìvi{ kaè”, mudra drevna izreka. Ja sam bila... ja
jesam talentovani igra~!
Pro{lo je tri meseca otkako sam krenula na put izle~enja. U
svojoj kuhinji, ja sam bila sama svoj doktor. Porodica i prijate-
lji su videli preobraàj koji se doga|ao pred njihovim o~ima. Ni-
su razumeli kako, pa je jedino {to su mogli bilo da brinu. Ja sam
pri~ala o svojim simptomima, dobrim i lo{im pra`njenjima – bo-
lu, temperaturi, upaljenom grlu, nosu koji curi. Ja sam sve ovo
108
pozdravljala kao znakove le~enja. Oni su bili zbunjeni. Pitali su
se za{to osoba koja ima sve ove simptome ne ide kod doktora
za antibiotike, injekcije, lekove? Ja sam ve} isprobala taj put.
Doktori su me pre mnogo vremena prevarili. [ta bi oni uop{te
mogli da mi kaù osim: „To je rak, on se {iri. Sve je gore i go-
re.” Ja sam to pro{la prva ~etiri meseca jer je toliko potrebno
za prirodni ciklus obnavljanja krvi, sto dvadeset dana.
Prole}e je do{lo rano. Kada je zemlja po~ela da isparava zim-
sku vlagu, po~eli smo rad u ba{ti. Bio je veli~anstven dan. Pono-
vo su porodica, prijatelji, susedi do{li da pomognu. Pripremili
smo tlo prirodnim |ubrivom i zasejali semenje koje }e nam osi-
gurati najbolji rod. Po~injemo sami da gajimo svoje povr}e u ze-
mlji a ne u saksijama u ku}i. Slavili smo, u duhu na~ela ”iz jed-
nog zrna ni}i }e deset hiljada zrna.” Svi smo radili slo`no, {alili
se, zabavljali. Bilo je interesantno posmatrati tu akciju.
Nakon rada od otprilike sat i po, sa ~ela na{ih prijatelja po-
~eo je da curi znoj i bili su bez daha. Morali su da zastanu da se
odmore i da popiju vodu. Neki su pitali, „Mina, kako to da se ti
i Bo{ko ne znojite? Vi i ne izgledate umorno niti ste èdni.”
Zauzela sam svoju profesionalnu pozu u~itelja: „Ova hrana
ima vi{e energije nego toksina i vrlo je laka za varenje. Mi vi{e
nemamo problema sa telesnim mirisima, jer ne jedemo meso i
{e}er. Na{a ba{ta }e da proizvodi energiju potrebnu za dobro
zdravlje. Hvala vam svima {to nam pomaète da zasejemo ba-
{tu. Iz tog tla i iz ovog semenja dobi}emo na{e vitamine, mine-
rale, kalcijum i sve ostalo {to je potrebno za dobro zdravlje.” Ni-
je bilo nikakvog komentara, da li zbog nedostatka argumenata
ili zbog u~tivosti!?
Za manje od ~etiri nedelje mogli smo da napravimo na{u pr-
vu miso supu sa sveìm povr}em iz na{e ba{te – crvene rotkvi-
ce sa li{}em, mladi luk i per{un. To je bila najukusnija supa ko-
ju smo ikad pojeli.
Na{a ba{ta je bila magi~na, pravo spiritualno mesto. Rad u ba-
{ti je jedan od najboljih na~ina meditacije i le~enja. Ta mala ener-
getska ta~ka u na{em dvori{tu je postala tajna ba{ta za Jelenu i
109
njene drugarice. One su tiho i na prstima ulazile u ba{tu, gricka-
le mlade {argarepe i malecke crvene rotkvice, sakupljale ih u svo-
je suknjice i sa uìvanjem ih `vakale. Onda bi hitale iz ba{te ki-
ko}u}i se. Te male leptirice su mi ulep{avale mnoge trenutke.
Nikada nisu znale da ih posmatram. Jednog popodneva je kuhinj-
ski prozor bio otvoren i jedna od Jeleninih drugarica joj se àlila
kako su rotkvice suvi{e ljute, ~ula sam Jelenu kako punih usta {a-
pu}e: „Samo `va}i. One su jako dobre za ~i{}enje masti iz tvog te-
la.” Pa sad ti vidi!. Jo{ jedan makrobioti~ki u~itelj; kakva majka,
takva }erka.
Pedeset posto na{e ishrane bilo je povr}e koje smo sami ga-
jili u na{oj ba{ti. Ne{to hrane smo uvozili iz makrobioti~ke rad-
nje „Jin i Jang – Natur- kost” u Gracu. Moj otac nas je snabde-
vao mahunarkama iz svoje ba{te od semena koje sam ja nabavila
na Institutu Ku{i. @itarice smo dobijali u paketima iz cele ze-
mlje. Za vreme mojih TV intervjua, govorila sam o pote{ko}a-
ma u nabavci integralnih ìtarica. Ubrzo, poljoprivrednici su po-
~eli da nam {alju integralne ìtarice. Dobili smo dovoljnu
koli~inu za slede}ih {est meseci. Dobili smo ra` iz Bosne, je~am
iz Hrvatske, pedeset kila integralnog pirin~a kratkog zrna i dva-
deset i pet kila leblebija iz Makedonije sa naznakom „organska
hrana”.
Prilikom jednog nastupa na TV uzbu|eno sam spomenula
da }u za dva meseca mo}i da pojedem prvo par~e ribe nakon
{est meseci terapije! Neko nas je iznenadio sa sveè ulovljenim
iverkom koji je stigao ta~no na vreme, u poslednjoj nedelji {e-
stog meseca. To je bilo dugo putovanje za ribu. Putovala je {e-
sto milja iz hrvatskog dela jadranskog mora. Dobila sam vrlo
vredan poklon. Jedina vrsta ribe koja se mogla nabaviti u na{em
delu zemlje bila je slatkovodna riba. Imali smo riblju gozbu ko-
ju smo podelili sa susedima. Neko mo`da ne bi mogao da razu-
me za{to smo pravili toliko slavlje oko ribe, ali ovaj doga|aj za
nas je bio od velikog zna~aja. Bo{ko je svirao harmoniku celo
ve~e. Pevali smo duè i glasnije nego obi~no, svi smo se odli~no
zabavljali.
110
Ovi dobrotvorni pokloni su predstavljali ogromne u{tede. To
nam je omogu}avalo da rastegnemo svoja finansijska sredstva.
[ta god da se doga|alo u tih poslednjih {est meseci, prihvatali
smo kao pozitivno. Sve negativnosti smo prihvatali kao deo pro-
mene. Ljudi u mojoj zemlji su bri`ni, humani i puni podr{ke. To
mi je dalo jo{ jedan razlog za radovanje. Postala sam nova oso-
ba, sa novom perspektivom koja mi je omogu}ila da preduzmem
slede}i korak: odlu~ila sam da podu~avam makrobiotiku. Bilo
je tu i negativnih momenata, osuda, laì i napada. Mi smo im
oprostili i razumeli da ne znaju bolje i ne èle da se menjaju.
Primena makrobiotike ne li{ava nas ni~eg u ~emu drugi uì-
vaju. Sasvim suprotno, mi jednostavno zamenjujemo na{ na~in
ìvota za jo{ kvalitetniji. Mesec za mesecom, ovakav na~in ìvo-
ta je postao prijatna navika.
Po{to smo iskusili elan makrobioti~kog na~ina ìvota, bili
smo preplavljeni èljom da ga podelimo sa drugima. Svakog ko
bi se pojavio u na{em okruènju, upozoravali smo da je hrana
koju jede {tetna (ista ona hrana koju smo i mi jeli do pre krat-
kog vremena). Upozorili smo ih na kobne posledice ukoliko se
odmah ne promene.
Se}am se leta 1986. – godina dana pre nego {to sam dobila di-
jagnozu raka. Bili smo na letovanju u Istri sa Ratkom, Andrijom
i njihovom decom. Ratka je predloìla da se svih deset dana hra-
nimo makrobioti~ki. Ja sam se sloìla. Bo{ko i Andrija su poneli
{unku, sir i slaninu „za svaki slu~aj”. Svih deset dana nas dve smo
jele makrobioti~ku hranu. Na{i muèvi, mesojedi, zvali su na{u
hranu „hrana za kanarince”. Ona ne moè da im obezbedi dovolj-
no energije za plivanje, govorili su. Jeli su meso za doru~ak, ru~ak
i ve~eru. Takva ishrana im je ~esto izazivala glavobolje i nakon
obroka morali su da odspavaju. Sakupljena negativna energija je
vodila u me|usobne konflikte.
Posle odmora, odlu~ila sam da se pridruìm Ratki i nastavim
da jedem makrobioti~ku hranu. Uprkos njenog {kolovanja za
alopatskog pedijatra, {to joj je davalo druga~iji ugao gledanja
na degenerativne bolesti, ona je shvatila da hrana moè i da pro-
111
uzrokuje bolesti i da ih le~i. Za razliku od mene, ona je jo{ ta-
da prepoznala rane simptome raka, i nagovarala me da pre|em
na makrobioti~ku ishranu. Ja sam bila suvi{e posve}ena svojoj
karijeri da bih napravila neophodne promene u svom na~inu ì-
vota. Iz ~istog po{tovanja prema njoj, pridràvala sam se ove is-
hrane dve nedelje i onda prestala. Gledaju}i unazad, shvatam
da se rak nikad ne bi ni razvio da sam slu{ala svoju prijateljicu.
Trebalo je da dobijem kosmi~ki „{amar” pa da se probudim.
Rak je bio moj u~itelj i moj spasilac.
Od prvog dana delila sam svoje otkri}e sa drugima. Ali ka-
ko se to kaè, govorila sam „u vetar”. U hipnoti~kom tempu na-
vika, ve}ina ih nije bila spremna da prihvati jednostavnost pri-
rodnog ìvljenja i le~enja.
Danas, ~etrnaest godina kasnije, zadovoljna sam {to sam de-
lila svoja saznanja sa drugima. Makrobiotika zna~i dug ìvot.
Mo`da }e vreme i strpljenje pomo}i ljudima da razumeju moje
iskustvo.
Sa promenom godi{njeg doba, metode kuvanja su se prome-
nile. U leto, jeli smo manje, pa je kuvanje trajalo kra}e. Na{ me-
tabolizam se promenio i na{a telesna hemija se izbalansirala.
Dobila sam dvanaest i po kilograma u slede}ih {est meseci. Je-
dino pra`njenje koje sam i dalje imala bilo je vaginalno, ali mo-
ja upotreba pelena se svela na tri do ~etiri dnevno.
U rano leto smo saznali da }e Mi~io Ku{i posetiti Makrobi-
oti~ki letnji kamp u [vajcarskoj. Zakazali smo sastanak. Nose-
}i sa sobom na{u malu pokretnu kuhinju i namirnice, stigli smo
posle dva dana putovanja kolima. Jo{ jedan datum obeleèn cr-
venim slovima u kalendaru.
U pono} smo se sreli sa g. Ku{ijem na drugim konsultacija-
ma nakon {est meseci. Posle kratkog pregleda rekao je: „Do-
bro. Vrlo dobro obavljen posao. Va{e ozdravljenje je veoma bli-
zu; jo{ samo dva meseca.”
Ustvari, ja sam i predvi|ala takvu dijagnozu. U vremenu od
prethodna dva meseca, po prvi put u svom ìvotu, ose}ala sam
se u ravoteì. Jela sam da bih ìvela, nisam ìvela da bih jela.
112
G. Ku{i mi je sad promenio ishranu. Trebalo je da kuvam na
ja~oj vatri i kra}e vreme. @itarice, mahunarke i alge }e se kuvati
odvojeno; onda }e se me{ati sa blan{iranim, kratko vreme kuva-
nim na pari, povr}em, da bi se napravile ukusne letnje salate. De-
ca su bila odu{evljena. Sr|anova omiljena salata bila je marinira-
ni tempeh (proizvod od fermentisane soje) sa algama i gra{kom.
Bo{ko je voleo ribu sa povr}em i crvenim sosom (sli~an „ma-
rinara” sosu za {pagete) ali napravljen od {argarepe, luka, cele-
ra i umebo{i {ljive. Jelenino omiljeno jelo je bio seitan (p{eni~-
ni gluten) u sosu i pire od prosa i karfiola. Prema novom
jelovniku, mogla sam da jedem dinju, lubenicu i vo}e kanten dva
puta nedeljno. Kuvani kukuruz na klipu sa umebo{i pastom je
bila na{a omiljena uìna. Ono {to se sad doga|alo bilo je neka-
ko lak{e i mnogo spontanije.
Pitanja koja sam postavljala sebi dok sam se molila bila su:
* Da li se ja danas hranim u skladu sa svojim okruènjem?

* Da li mislim o svojim roditeljima, ro|acima, u~iteljima i
starijima sa ljubavlju i po{tovanjem?
* Da li danas druge ljude radosno pozdravljam i izraàvam
interesovanje za njih i njihov ìvot?
* Da li razmi{ljam o nebu, drve}u, cve}u i divim se ~udima
prirode?
* Da li se zahvaljujem svakome i po{tujem svako iskustvo ko-
je sam danas doìvela?
* Da li izvr{avam sve svoje zadatke sa verom i na taj na~in
doprinosim da u svetu bude vi{e mira?
Ovaj duhovni okvir mog uma ispunjavao me je spokojem.

Trinaesti januar 1988. je ozna~io godinu dana od moje dijag-
noze. @elela sam jo{ jednu konsultaciju sa g. Ku{ijem. I pono-
vo su nam prijatelji i rodbina pritekli u pomo}. Za nedelju da-
na prikupili su novac potreban za na{ put.
Ovaj put u Boston je vi{e li~io na turisti~ki. Jedva smo ~e-
kali da stignemo tamo. Grad je bio sakriven ispod satenskog
113
belog pokriva~a od snega. Ponovo smo posetili Barbaru. Toplo
nas je primila. Sve je teklo lako. Poznati putevi su nas ponovo
odveli u makrobiotri~ki restoran. Miso supa je ugrejala na{a sr-
ca. Dragomir i Seka su bili odu{evljeni {to nas vide, kao i mi
njih.
Imali smo dovoljno vremena da obi|emo Boston, grad koji
ima evropski izgled i duh. Veseli i radoznali razgledali smo uni-
verzitetski grad Kembrid`. Mladi su vrveli po trgu Kembrid` is-
pred Harvardskog univerziteta. Bili smo bukvalno okupani i pre-
plavljeni sna`nim vibracijama.
Setila sam se opisa Harvarda kao „bastiona nauke, svetski
~uvene i visoko cenjene inteligencije”. Kako bi se zna~ajno pro-
menio ovaj svet kada bi ova armija mladosti razvila svest o zdra-
vlju? Da li bi to bilo mogu}e? Setila sam se starih vremena, ali
vremena su se promenila i mi u njima. Zar ne bi, recimo, ma-
krobioti~ki restoran na trgu Kembrid` mogao da bude po~etak
pozitivnih promena ? (Deset godina kasnije deo tog sna je po-
stao stvarnost. „Masaova Kuhinja”, mali makrobioti~ki resto-
ran, danas je oaza zdrave hrane za mnoge studente.)
Moja konsultacija je zakazana za dvadeset sedmi januar. Bi-
lo je toliko hladno da su nam se prsti lepili za kvake na vratima.
Ovog puta g. Ku{i nas je pozdravio kao stare prijatelje. Bili smo
polaskani. Pregled je trajao petnaest minuta. Zamolio me je da
skinem jaknu, cipele i ~arape. Bilo mi je neprijatno dok sam ski-
dala pet slojeva ode}e. Tri podsuknje, dve suknje, dva para pan-
talona. Stajala sam na kraju u svom trikou do ~lanaka. Iza mene
je bilo brdo ode}e. Za vreme pregleda, ve} sam znala rezultat,
„Vrlo dobro, vrlo dobro, odli~no, dobro ura|en posao!”.
G. Ku{i se sagnuo, ispituju}i moja stopala. Onda se uspra-
vio, pruìo mi ruku i rekao jednostavno, bez ikakve pompe: „ê-
stitam. Vi vi{e nemate rak.”
Jeees!!! Feniks se ra|a! To je bilo kao da mi je dao ìvotnu
nagradu. Uskr{nja zvona zvonila su u mojoj du{i. U meni je od-
jeknula poruka sa nov~i}a iz doba Rimljana: Najdivnija stvar je
kad ~ovek pobedi sebe.
114
Bo{ko nije mogao da veruje svojim u{ima. Borili smo se da
ostanemo mirni. Ja sam se odu{evila promenama u ishrani: hleb
tri puta nedeljno, rezanci tri ili ~etiri puta nedeljno, pirina~ sa
povr}em i uljem, buter od susamovih semenki, sok od {argare-
pe i jabuke.
Kad smo napustili Ku{ijev institut, preplavila me je tuga. Ni-
je mi se i{lo èdna sa izvora. @elela sam da ostanem zauvek. Gla-
sno sam sebi obe}ala: „Vrati}u se ovde da studiram.”
Bo{ko se sloìo: „Mo`da }e se to i dogoditi!”
Nismo mogli da zadrìmo na{u radost. Morali smo da je po-
delimo sa prijateljima. Telefonirali smo u radio In|iju. Moje
ozdravljenje je objavljeno na nivou republi~kog radija. Pustili
su uìvo moj glas „priroda je izle~ila moj rak”. Posle nekoliko
minuta su me pozvali. Moje kolege su napravile ùrku da pro-
slave moje ozdravljenje. Ro|aci i prijatelji po celoj zemlji su sla-
vili: „Mina je ozdravila.”
êtiri dana kasnije, otputovali smo ku}i.
Aprila 1988. vratila sam se javnom ìvotu. Ali sa mnogo sa-
dràjnijim i vrednijim op{tim ciljem – da pomognem ljudima i
planeti da ozdrave. Radio program je bio najuticajniji na~in da
se masovno probudi svest o zdravlju. Traìla sam i dobila ~etiri
sata programa dnevno. Govorila bih o vra}anju prirodi i ìvlje-
nju u harmoniji sa njenim zakonima. Ljudi su se interesovali za
ove teme. Vodili su se razgovori uìvo sa gra|anima koji su ima-
li razvijenu svest o zdravlju.
Televizija se ponovo zainteresovala za ovu temu. Pojavili su
se ~lanci u novinama: „Jugoslovenska novinarka pobedila rak
makrobiotikom”. Ponovo nam je ku}a bila puna novinara koji
su èleli intervjue. êsto su programi preno{eni direktno iz na-
{e ku}e, zbog moje zauzetosti. Javni interes je rastao. Na{ tele-
fon je zvonio bez prestanka. Na{ dom je postao Balkanski ma-
krobioti~ki centar.
Na svom putu u nabavci hrane po evropskim zemljama, lju-
di bi svra}ali prvo kod mene po savet, koju hranu da kupe i gde
da je nabave. Tako|e bi navra}ali na povratku po dalju pomo}
115
u prevodu uputstava. Ponekad sam im ja stavljala nalepnice na
hranu da bih im ozna~ila {ta je {ta.
Na po~etku 1988. pove}ao se interes za makrobiotiku u Be-
ogradu, Zagrebu i Novom Sadu. Primila sam pozive za semina-
re, predavanja. Doktor Karmensita Maskarel Beri}, istaknuti
patofiziolog, organizovala je predavanje o makrobiotici za svo-
je kolege doktore. Ja sam bila pozvana kao gost predava~ da ob-
jasnim kako je hrana delovala kao lek u mom slu~aju. To je bio
vrlo uspe{an seminar. Slede}eg dana visokotira`na „Politika” je
objavila na naslovnoj strani ~lanak sa naslovom:”Doktore, da li
je moja bolest prouzrokovana hranom koju uzimam?”
Do tad su ve} po~eli da se odràvaju seminari u Beogradu i
interesovanje je bilo ogromno. Zlatko Peji}, hrvatski makrobi-
oti~ki u~itelj, drào je seminare po celoj zemlji. To je ozna~ilo
po~etak pokreta vra}anja tradicionalnoj, prirodnoj hrani. Mno-
go puta sam bila pozivana kao gost.
Bili smo preplavljeni neprekidnom bujicom bolesnih. Na{
dom se pretvorio u meku za beznade`no bolesne. Po~ela je na-
jezda bespomo}nih, kojima je trebala pomo}, a mi nismo bili u
mogu}nosti da zadovoljimo njihove zahteve. Slali smo ih Zlat-
ku a i on je bio prezauzet. Nismo mogli da im pomognemo jer
na{e znanje nije bilo dovoljno. Ti doga|aji su u najve}oj meri
uticali na na{u kasniju odluku da se vratimo u Boston i zapo~-
nemo studiranje na Institutu Ku{i.
Godine 1988. udruèni makrobioti~ari na{e zemlje odlu~ili su
da odrè makrobioti~ki seminar i da pozovu g. Ku{ija da do|e u
Jugoslaviju. Njegova predavanja su stalno bila reklamirana na ra-
diju i televiziji. Ugovorena je serija od tri predavanja, u Beogradu
i Zagrebu. Mi~io i Avelin Ku{i su do{li, u pratnji nekoliko evrop-
skih i ameri~kih doktora, koji su uspe{no uklopili makrobitiku u
svoju lekarsku praksu. Prvo predavanje je odràno za medicinsko
osoblje. Niko nije mogao ni da pretpostavi da }e odziv biti tako
veliki. Na na{e zaprepa{}enje, preko 700 doktora je prisustvova-
lo predavanju u „Domu pionira” u Beogradu! Moram da kaèm
da je g. Ku{i bio briljantan. Njegovo predavanje je odli~no pri-
116
mljeno i odgovor je bio pozitivan. Na drugom predavanju, koje
je bilo otvoreno za sve zainteresovane u Hotelu „Jugoslavija”, bi-
lo je oko dve hiljade ljudi. Vrhunac njegove posete i poslednje
predavanje je odràno u Dvorani „Lisinski” u Zagrebu, koja je
bila prepuna. Sav pun entuzijazma on je tvrdio da Jugoslavija ima
neslu}ene mogu}nosti za pobolj{anje nacionalnog blagostanja.
„Uprkos svom geografskom poloàju, Jugoslavija nije prati-
la korak svetskih tehnolo{kih pokreta, kao {to su to ~inile su-
sedne zemlje zapadnog sveta. Ova isto~na zemlja tre}eg sveta
nije prihvatila sve tehnolo{ke promene tako brzo kao {to je slu-
~aj sa ostatkom moderne civilizacije, koja je naàlost podredila
sebe potro{a~koj groznici i kao rezultat dobila zaga|enje ~ove-
kove okoline. Mogu}nosti za {irenje makrobiotike u Jugoslavi-
ji su velike. Vi ~ak niste ni svesni {ta se sve moè posti}i. Imate
dosta obradive i ~iste zemlje koju moète da iskoristite za gaje-
nje biolo{ki zdrave hrane. Sve {to treba da uradite jeste da is-
trgnete stranice iz starih kuvara, osveìte te recepte i to je sve
{to vam je potrebno za po~etak.”
Govorio je o kvalitetu hrane, energiji, uzrocima i posledica-
ma nezdrave hrane.
„Pomislite na ljude koji su bolesni. Tro{e}i novac na nezdra-
vu hranu oni nanose sebi dalju {tetu. Svi ti skupi proizvodi na-
{eg modernog doba kao {to su ~okolada, bombone, keks, kola-
~i, majonez, kremovi, meso i jaja, su ljudske ubice. Ljudi postaju
zavisni od te hrane koja ih ~ini depresivnim i bolesnim. Oni za-
uzvrat onda poku{avaju to da kompenzuju uzimanjem ove hra-
ne u jo{ ve}im koli~inama. Ljudi su bili sre}niji kad su koristili
manje {e}era, belog bra{na i mesa, koji su ustvari najve}i nepri-
jatelji ~ove~anstva danas. Novac je doneo vi{e {tete nego dobro-
biti bogatima, dok su siroma{ni i skromni zadràli sre}niji na~in
ìvota. Ovo se, na primer, naro~ito odnosi na mikro talasnu rer-
nu, koju, uzgred, preporu~ujem samo kao poklon neprijatelju.”
Bilo je o~igledno da su ljudi u sali bili osvojeni njegovim go-
vorom. Pa`ljivo su slu{ali o istinitim ~injenicama o ljudskom
zdravlju i divili se Ku{ijevoj promociji zdravog ìvota. Njegov
117
slogan je bio „pevajte dok kuvate hranu i u svako drugo vreme,
i to }e vas najzad u~initi sre}nijim i zdravijim”. To je bio i na-
slov ~lanka na naslovnoj strani u novinama slede}eg dana. Ma-
krobiotika je u{la na velika vrata u Jugoslaviju i zauzela zna~aj-
no mesto u svakodnevnom ìvotu mnogih ljudi koji su vodili
brigu o svom zdravlju.
Otprilike u to vreme Zlatko Peji} je veoma profesionalno or-
ganizovao i jednonedeljni seminar u Hrvatskoj, sa medicinskim
osobljem iz cele zemlje. Mi~io Ku{i je drào predavanja a Ave-
lin Ku{i je dràla ~asove kuvanja. Bila sam fascinirana tom ti-
hom sitnom Japankom u svojim {ezdesetim. Njeni prsti su ma-
gi~no doticali i uobli~avali povr}e. Sve {to je radila imalo je
neshvatljivo spokojstvo i umetni~ki ritam. Njeno kuvanje je bi-
lo umetnost, gozba za o~i i du{u.
Uvek }u se diviti kako je mogla u isto vreme da bude izvrsna
majka svojoj deci, izuzetna èna eminentnog filozofa, partner i
borac za mir i ljudsku sre}u, kao i u~itelj umetnosti kuvanja. Ona
je èna izuzetnih li~nih kvaliteta, majka hiljadama drugih mladih
ljudi koji su dolazili iz celog sveta da posete, studiraju ili ìve u
njenoj ku}i.
Njihova poseta je izazvala bu|enje... ponovno bu|enje, ne-
ku vrstu renesanse koja je prodrmala celu zemlju. Nakon ovog
seminara, Televizija Novi Sad je napravila sa mnom razgovor
koji je imao veliki uticaj na makrobioti~ki pokret. Stvoreni su
programi za gajenje proizvoda bez opasnih pesticida i hemika-
lija. Na~elnik de~ije bolnice u Beogradu, izbacio je mle~ne pro-
izvode i piletinu iz jelovnika i zamenio ih proizvodima od soje i
ribom. Za samo mesec dana u Beogradu se makrobioti~ko dru-
{tvo udvostru~ilo! Predavanja, seminari, podr{ke, javljali su se
sa svih strana. Lokalni poljoprivrednici su èleli da uzgajaju pri-
rodno povr}e i vo}e. Neverovatan preokret. Moja velika privi-
legija je bila da budem prisutna, sa mikrofonom u rukama, i da
sve prenesem putem radija.
Na kraju svoje posete Jugoslaviji g. Ku{i je pozvao mene i
moju porodicu da do|emo u Boston na studije. Imali smo
118
ogromnu finansijsku i moralnu pomo} od na{ih najdraìh prija-
telja. U toku ~etiri meseca, uspeli smo da sakupimo dovoljno
novca za pristojan ìvot. Mi upravljamo svojom sudbinom i u
tom procesu pro{irujemo svoju svest da nas uzdigne do vrhun-
ca. Takvi trenuci su obi~no ta~ke prekretnice u ìvotu, preobra-
àvaju}i nas u nove li~nosti, vrednija ljudska bi}a.
Kocka je bila ba~ena! Planirali smo da otputujemo u Ame-
riku do kraja godine i povedemo decu sa sobom.
Mnogo toga je trebalo srediti pre odlaska. Morali smo da bu-
demo sigurni da }e Bo{kova majka biti finansijski obezbe|ena.
Avionske karte su rezervisane za 4. septembar.
119
Poglavlje 10
PRIPREMA ZA BUDU]U KARIJERU
Kona~no se ostvario moj san. U~i}u makrobiotiku kod Eve-

lin i Mi~ija Ku{ija. Moja porodica ide sa mnom. To su nam omo-
gu}ili svetski znani lideri makrobiotike koji su posetili na{u ze-
mlju.
Jo{ jednom nas na{i voljeni prate, o~iju punih suza, ali suza
radosnica. Ovog puta smo bolje pripremljeni. Nema straha niti
nesigurnosti.
Sa Bostonskog aerodroma oti{li smo pravo u „Entoni taun-
haus”. Barbara se mnogo obradovala {to nas je ponovo videla.
Vrlo je prijatno iznena|ena kako su deca lepo vaspitana i po-
nudila nam je za njih besplatan sme{taj. Nije àlila truda da ugo-
di „maloj, simpati~noj porodici iz Evrope” kako je govorila. Pro-
veli smo sate u iscrpnim razgovorima o svim pozitivnim
doga|ajima koji su nam se dogodili otkako smo se poslednji put
videli.
Slede}eg popodneva smo stupili u kontakt sa g. Ku{ijem. Bi-
li smo {okirani kad smo saznali da ne}e biti u mogu}nosti da nas
primi jo{ pet dana. Veoma smo se zabrinuli. Zbog ~ega odlaga-
nje? Na{i dnevni tro{kovi su iznosili: soba ~etrdeset pet dolara
i hrana trideset dolara. Prema jugoslovenskim standardima u to
vreme, to je bilo mnogo novca. Zabrinuta da }e nas ovo odlaga-
nje ko{tati skoro 400 dolara, insistirala sam da Bo{ko objasni si-
tuaciju g. Ku{iju.
120
Uz puno razumevanje, bri`ni gospodin Ku{i nam je ipak po-
merio sastanak na tri dana ranije. Na prvi pogled, ku}a Ku{ijevih
u Bruklajnu spolja li~i na zamak, daje utisak bogatstva ali ustva-
ri nije tako. Iznutra je sve izuzetno skromno, besprekorno ~isto,
uredno, i ugodno. Atmosfera je harmoni~na, vedra i spokojna.
G. Ku{i nas je toplo do~ekao. Utonuli smo udobno u stoli-
ce, sa ose}anjem dobrodo{lice i opu{tenosti. înilo se da smo
se oduvek znali.
„[ta je cilj va{eg dolaska u Ameriku” èleo je da zna.
„Ja sam ovde da dam podr{ku svojoj èni u svakom smislu te
re~i. Osim toga èlim da nau~im {to vi{e o makrobiotici,” brzo
i bez oklevanja je odgovorio Bo{ko.
„Moj san je da studiram makrobiotiku, da pomognem oni-
ma koji su u nevolji i da nau~im zdrave ljude kako da spre~e
bolesti.” Bo{ko je lako preveo moje vi|enje boravka u Americi.
„A {ta bi ti èleo da radi{ ovde?” g. Ku{i je upitao Sr|ana,
gledaju}i ga ravno u o~i.
U konzervativnoj sredini iz koje smo mi do{li nije bio obi~aj
da se deci daje sloboda dono{enja odluka. Zbog toga je posta-
vljanje takvog pitanja detetu delovalo neprikladno. Kako se uop-
{te moè o~ekivati da de~ak od {esnaest godina zna koju odlu-
ku da donese u vezi sa svojom sudbinom? Naro~ito po{to je tek
do{ao u stranu zemlju?
Bo{ko je brzo odgovorio, „Mi èlimo da Sr|an nastavi sred-
nju {kolu ali jo{ ne znamo kako i gde.”
G. Ku{i se ponovo okrenuo ka Sr|anu. „Ali {ta bi ti èleo da
radi{, mladi ~ove~e?”
„Voleo bih da nau~im makrobiotiku, ovde u Bostonu,” bio
je Sr|anov pouzdan odgovor, ose}ao je podr{ku g. Ku{ija.
„Sada znamo”, zaklju~io je g. Ku{i. ”Gospodine Dobi}u, vi,
va{a èna i }erka mo}i }ete da studirate makrobiotiku na Ma-
krobioti~kom Institutu u Beketu, koji se nalazi u Berk{ajer pla-
ninama, oko dvesta trideset milja odavde.”
„Ti Sr|ane,” izgovorio je pravilno njegovo ime, „mo}i }e{ da
studira{ makrobiotiku ovde, u Bostonu na Ku{ijevom institutu
121
i da ìvi{ sa nama u na{oj ku}i. Tro{kovi ìvota i {kolovanja bi-
}e regulisani va{im radom.
„Ve~eras moète svi da spavate ovde da ne biste morali da
pla}ate hotelski sme{taj a od sutra na{ dogovor po~inje da se
sprovodi u delo. Dobrodo{li.”
G. Ku{i je okrenuo novu stranicu u na{im ìvotima. Jo{ je-
dan novi po~etak! Odveli su nas u na{u sobu. To je bila posled-
nja zajedni~ka no} za jedno duè vreme. Dobili smo mali apart-
man sa kuhinjicom koja je gledala na obli`nji park. Pogled je
bio o~aravaju}i, delovao je smiruju}e. Moj san je kona~no po-
~eo da se ostvaruje. Sve je delovalo kao ~arolija magi~nog {ta-
pi}a. Svetlost, izgubljena pa na|ena, neophodna za dostizanje
sadràjnog ìvljenja.
Bili smo iscrpljeni ali ispunjeni unutra{njom rado{}u. Moli-
tvom smo se zahvalili na{em doma}inu jer nas je prihvatio sa ta-
ko puno ljubavi. Tonu}i u udobni du{ek, zaspali smo grle}i i mi-
luju}i jedno drugo.
Slede}eg jutra, posluèn nam je doru~ak na duga~kom, ni-
skom stolu u trpezariji. Mi smo sedeli na jastucima koji su leà-
li na podu. Trpezarija je bila skromno ure|ena i skoro prazna.
Topli pozdravi doma}ina u~inili su da se ose}amo kao deo po-
rodice. G. i g-|a Ku{i i njihov mla|i sin su sedeli preko puta nas.
Za stolom su sedela i dva mlada studenta, Englez i Izraelac. So-
ba je odavala ose}aj spiritualne topline.
Pa`ljivo smo posmatrali {ta rade drugi za stolom i opona{a-
li ih. Polako smo jeli, `va}u}i u ti{ini. Posle doru~ka smo odve-
deni na autobusku stanicu, odakle smo zapo~eli trosatno puto-
vanje do malog mesta Li, dvadeset milja od Beketa. Kad
stignemo u Li, neko sa Instituta Ku{i }e nas pokupiti.
G. Ku{i se okrenuo ka Sr|anu i upitao ga da li je spreman da
po~ne da u~i.
U njegovim o~ima je goreo sjaj radoznalosti i bez oklevanja
je uzvratio: „Spreman sam. Jedva ~ekam.”
Grle}i Sr|ana ~vrsto, bolno smo se opra{tali od njega. Bo-
{ko i ja smo gutali suze ali Jelena nije mogla da ih sakrije. Ni-
122
smo znali koliko dugo }emo biti razdvojeni. Kada se ponovo
sretnemo, bi}emo druga~iji ljudi. Na{a ~vrsta ljubav nikada ne-
}e izbledeti. Prema univerzalnom zakonu, jedna ista ljubav upra-
vlja svima nama.
Sr|an je ostao u Bostonu sve vreme poha|anja Ku{ijevog in-
stituta. Za njega je to bila izazovna avantura. Mi smo nastavili
put autobusom. Naga|ali smo {ta nas dalje o~ekuje. I{li smo
prema planinama Berk{ira. Na stanici u mestu Li, mladi} i de-
vojka su nas srda~no pozdravili. Bili su skromno obu~eni. Pri-
metili smo njihovo iznena|enje kad su videli da dolazi cela po-
rodica. Verovatno bi bili jo{ vi{e iznena|eni da je i Sr|an bio sa
nama.
Put je vodio kroz predivan planinski predeo. Priroda je li~ila
na Vilerov goblen oboga}en rasko{nim ranojesenjim bojama.
Daleko od ukro}enog urbanog okruènja ovde se priroda ras-
prostrla u svojoj potpunoj slobodi i lepoti. Dan je bio veli~an-
stven. Sunce se probijalo kroz granje {umskog drve}a, formira-
ju}i spektar treperavih boja. Lepota i mir {ume ispunjavali su nas
uzvi{enim, plemenitim spokojstvom. Iznenada je sunce za{lo. Dr-
ve}e je potamnelo, put postao dug i vijugav. Moju dosada{nju si-
gurnost, odjednom je zamenila sumnja. Da li sam napravila do-
bar potez? Da nisam iskoristila bezuslovnu ljubav i nevinost svoje
porodice? Da li }e me kasnije okrivljavati da sam im oduzela nji-
hov pravi identitet? Da li }e me optuìti da sam ih li{ila udob-
nog, lakog i sigurnog ìvota? Samo jednim potezom odvojila sam
ih od svega {to im je zna~ilo i bilo poznato i bacila ih na „nepo-
znato tle”. Poveli smo ih sa sobom jer nismo èleli da na{a po-
rodica bude razdvojena. A evo {ta se upravo dogodilo. Sr|an je
ostao sam, sa potpunim strancima u velikom gradu, u stranoj ze-
mlji. Zadràvala sam urlik u grudima.
Snaga planina je prizivala ovu mra~nu viziju moje du{e i sve
me je vi{e potsticala da sumnjam u sebe. Setila sam se re~i ju-
goslovenskog knjièvnika Ive Andri}a. To je deà vu! Ne mogu
da odagnam te misli iz svog se}anja, po~ela sam da ih parafra-
ziram...
123
Neumoljivo krute i nepomi~ne planine gledaju s obla~na vi-
sa. Visoko uko~eno nebo. Tvrda nemilosna zemlja. Ne, ni{ta se
ne}e dogoditi! Ne, planine se ne}e soriti! Nebo }e ostati gordo i
hladno na visini! Izmi~e se daljina, gubi zvuk, boje mru u sivom:
da se vidi i ~uje ropsko krvavo srce kako kuca. U grmljavini i
oblacima dolaze budu}a stolje}a i gledaju moj sram. Pred o~ima
pokoljenja leì moja du{a naga i bespomo}na kao prelomljen
ma~.
Kud sam ja sve lutao? Kud su padale moje te`nje, koliko sam
posrtao, koliko bludio u mislima i grije{io u ìvotu!- Kako da vam
kaèm kad to i ro|eno moje sje}anje zaboravlja! Oholost me je
nosila kao vjetar. Oganj kojim mi je sagarala du{a nije me izje-
dao nego mi je davao snagu i zamah. Na borbr svijeta ja sam
gledao kao {to se s vedra visa gleda na magle koje se nadbijaju
po dolinama. Bio sam nijemi, oholi gost ìvota.
Jelena je spavala na mom krilu. Promenila je poloàj i ja sam

joj sa ljubavlju pro{aputala, „Laku no}, lepo spavaj”. Pomislila
sam na Sr|ana. Gde li on sad spava? Prenula sam se iz dubokog
sanjarenja. Visoko gore na brdu, zabelele su se ku}e.
Marija, na{a nova prijateljica i na{ voza~, prekinula je ti{inu.
„Ono tamo je Beket. Ubrzo }emo sti}i.”
Minijaturno planinski selo kao da nas je pozdravljalo iz da-
leka. Na sve strane su bile „razbacane” prekrasne male farme,
kao u bajci. Jedina izrazita gra|evina bila je prodavnica me{o-
vite robe u samom centru sela. Tu se moglo nabaviti sve {to je
me{tanima bilo neophodno.
Dok je kamion prelazio preko gvozdenog mosta, duga~ak
tutnje}i voz pro{ao je ispod njega. Pogledali smo na dole i ~uli
planinsku reku kako hu~i. Suvi{e buke za ovo malo mesto. No}
se lagano spu{tala po krovovima. Voze}i se pravim letnjim pu-
tem, Marija nam je ukratko opisala mesto ka kojem smo i{li. U
to doba dana na Ku{ijevom institutu je bilo tiho. Tamo su bili
samo osoblje i nekoliko gostiju. Zaustavili smo se ispred glavne
zgrade gde su stanovali posetioci. Zgrada je li~ila na staru lo-
124
va~ku vilu sa primesama orijentalne arhitekture. Ovde u srcu
Berk{irskih planina, stajali smo ispred vode}eg svetskog makro-
bioti~kog obrazovnog centra. Bili smo tu, u centru mog novog
univerzuma. Zahvalila sam Bogu za ovaj poklon i blagoslov!
Do~ekali su nas rukovodilac Instituta Ku{i Aleks Dèk i nje-
gova èna Gejl. Delovali su iznena|eno. Pokazali su nam na{u
sobu u drugoj zgradi. To je bila spavaonica, rezervisana za oso-
blje i studente.
Malena soba sa tri mala du{eka na podu i jednim ormanom.
Zidovi su bili prekriveni drvetom. Zgrada je bila ~ista i topla. Iz
kuhinje, koja se nalazila na kraju hodnika, dopirali su divni mi-
risi. Na{a soba je bila druga po redu na putu ka trpezariji.
Stigli smo u vreme ve~ere. Sve je bilo kao san. Ljudi su se po-
na{ali kao da nas znaju celog ìvota. Neko nas je predstavio –
ljubazni osmesi i dobrodo{lica na engleskom. Obrok je bio uku-
san, pripremljen od sveèg povr}a iz njihove ba{te. Podsetilo me
je sve ovo na opis iz knjige ârobni breg Tomasa Mana, samo
{to je sve bilo mnogo ìvopisnije. Man je napisao:
Jutra su bila veoma mra~na. Doru~kovali su pod svetlo{}u ve-

{ta~kih meseca, u trpezariji sa veselim {arama na svodu. Napo-
lju je carovala turobna praznina, svet upakovan u sivo-beli pa-
muk, u maglovitu paru i uskovitlani sneg koji se lepio za prozorska
okna. Planine su bile nevidljive, mada su se tu i tamo nazirali
tragovi obli`nje ~etinarske {ume, koja se savijala pod te{kim te-
retom snega, da bi se onda nenadano brzo izgubila u sne`noj olu-
ji; povremeno bi neka jela zbacila sa sebe teret, pretvaraju}i grudve
prljavo belog u sivo. Oko deset sati pojavilo bi se sunce, kao var-
ka meko osvetljenog isparenja iznad planine, kao bleda utvara
koja {iri nesigurni sjaj realnosti preko nejasnog, nerazli~nog pre-
dela. A onda bi se sve istopilo u sablasno prefinjeno bledilo, bez
oblika, kome oko ne moè da odredi konture. Planinski vrhovi
slili su se ujedno, izgubljeni u pari i izmaglici. Slojevita prostran-
stva snega izronila su prelivena mekanom svetlo{}u, upravljaju}i
vam pogled ka nematerijalnom. A ne{to {to je li~ilo na neznatno
125
osvetljen oblak priljubilo se uz liticu, nepokretno kao produèni i
zaustavljeni dronjak dima.
Negde oko podne sunce se ve} probilo do pola svoje putanje,
bore}i se da maglu pretopi u plavi~asto, poku{aj daleko od uspe-
{nog. Pa ipak se naslutio magnoven nagove{taj plavog neba jer
~ak je i ova ~estica svetlosti bila dovoljna da izazove dijamantski
bljesak {irom prostranog krajolika. Obi~no je u to doba dana sneg
prestajao da pada, kao da ho}e da napravi procenu postignutog.
Retki sun~ani dani kao da su neprestano imali jednu istu svrhu
– sne`ne oluje bi zamrle a blistavi sun~ev sjaj poku{avao bi da
istopi glatki, cakle}i sloj novih nanosa. To je bio svet bajki, de~-
je nevin i za~u|uju}i. Grane drve}a ulep{ane debelim jastucima;
paperjastim kao da ih je neko naduvao; tle kao niz grbavina i be-
dema, ispod kojih ni{tavni izdani stena leè sakriveni; predeo zgu-
renih, {}u}urenih gnoma preru{enih u trolove – bilo je sme{no
posmatrati ih, kao da su i{etali pravo iz knjige bajki. Ali ako je
bilo ne~eg ~apkunskog i sanjala~kog u neposrednom okruènju,
kroz koje ste s naporom kr~ili sebi put, uzdignute statue Alpa ob-
u~enih u sne`nu belinu, koje su netremice posmatrale iz daljine,
budile su u ~oveku ose}aj uzvi{enosti i svetosti.
Posle tri nedelje boravka, sela sam da napi{em pismo prija-

teljima kod ku}e. Posluìla sam se ovim odlomkom da bih im
bolje objasnila mesto gde se nalazimo.
Dragi zemljaci,
U ovom netaknutom Raju, izvornoj Prirodi, ~ovek je najsve-
tije bi}e na zemlji. Ljudsko bi}e i Priroda dopunjuju jedno dru-
go i fizi~ki i spiritualno. Ljudi po{tuju sve {to dobijaju od priro-
de, ali vrlo korisno upotrebljavaju. Ono {to se primi od majke
prirode, vra}a joj se s po{tovanjem. Kada biste samo mogli da vi-
dite farme biljaka i za~ina ovde na Ku{ijevom institutu, u srcu
Berk{irskih planina u Masa~usetsu, gde sve raste bez hemikali-
ja, prirodno. Kako su proso i heljda puni cveta. Po prvi put vi-
dim saradnju izme|u ~oveka i divljih ìvotinja. Nekoliko pruga-
126
stih ameri~kih veverica pomaè u pravljenju prirodnog |ubriva
za plodnu zemlju. Riju i me{aju humus, pomaù ~oveku.
Ova prirodna ravnoteà nalazi se na samo sto pedeset mi-
lja daleko od asfaltne dùngle Njujorka. Na Institutu, Bo{ko
i Jelena prona{li su svet sklada i prijateljstva. Njihova srca su
puna ljubavi i zadovoljstva. Zaboravljamo na tv, novine, ra-
dio, automobile i uùrbanu gradsku jurnjavu. Radimo u ba-
{ti, ~istimo, pevamo, kuvamo, poha|amo ~asove, studiramo.
Svi su sre}ni – ima nas ovde oko ~etrdeset. Svi sedimo oko sto-
la i uìvamo u svim vrstama zdravih obroka. Svo povr}e je od-
negovano i ubrano, iz ba{te i polja, sa puno ljubavi. Pi{em ovo
pismo posle ve~ere. Uskoro idemo u {etnju i jo{ uvek je dan
iako je ve} 18.30. Napolju, priroda se obukla u sve mogu}e
boje koje se mogu zamisliti pod plavim nebom i pri sun~evoj
svetlosti.
Berk{ajrski vrhovi su kao izvezeni. U podno`ju brda je po-
tok, glavni snabdeva~ vode za spavaonicu i glavnu zgradu. Do-
govorili smo se da ve~eras napravimo proslavu u ~ast odlaska
[ermana, ameri~kog pisca iz Izraela, koji je do{ao ovde da pi{e
knjigu o svetu mira i koegzistencije, bez ograda i mr`nje.
Samo hrana moè da napravi takvo ~udo u ovom ludom sve-
tu. [erman ima 61 godinu i po~eo je da upra`njava makrobio-
ti~ki na~in ìvota. Kaè da ima dve li~nosti u svom telu: nega-
tivnu, biv{u i pozitivnu, sada{nju, koje su potpuno suprotne.
Dogovor je, kako sam ve} rekla, da napravimo proslavu sa ma-
krobioti~kim kola~em i toplim sokom od jabuke. Ve} smo po-
deljeni u timove. U na{em slovenskom timu su, izme|u ostalih,
Tanjugov novinar Mirjana Vu~kovi} i Ruskinja Zoja, operska
peva~ica. U internacionalnom timu su Dèki iz Bolivije, Moni-
ta iz Perua, Meri iz Kanade i Pol iz Holandije. U japanskom ti-
mu su glavni kuvar Masao i Mariko iz Hiro{ime.
Kakav prekrasan, bratski miroljubiv svet. Ba{ ovde, pod kro-
vom Internacionalnog makrobioti~kog instituta u srcu Berk{i-
ra, Mi~io i Avelin Ku{i su ujedinili ljude ne prema materijalnim
interesima, i ne sa èljom za prestiòm.
127
Da li moète da zamislite da tako ne{to postoji ovde u Ame-
rici? Ose}am se kao da sam se ovde ponovo rodila. Ovi ljudi su
sad na{i najbliì ro|aci, prijatelji i kolege. îni mi se da sam pro-
vela ~etrdeset i ~etiri godine tragaju}i za ovom vrstom ìvota.
Evo me tu – moja dosada{nja nesre}a je ustvari bila preru{ena
sre}a.
Bila sam posebno po~astvovana kad me je g|a Ku{i pozvala

da joj asistiram na ~asovima kuvanja za vreme dva seminara ko-
ji su ovde odràni. Bila sam jo{ sre}nija kad mi je g. Ku{i rekao
da sam dobro {to se ti~e zdravstvenog stanja i da imamo sina
koji }e biti dobar makrobioti~ki u~itelj. Sr|an }e kroz dve nede-
lje do}i da nas poseti na ~etiri dana. Koliko dugo }emo ostati
ovde, ni sami ne znamo. Bi}emo u vezi.
Pozdrav od Mine, Bo{ka i dece
Na{ ìvot u Beketu je po~eo tako {to smo Jelenu upisali u

drugi razred osnovne {kole, koji je uklju~ivao vrlo intenzivan
kurs engleskog jezika. I ja sam mogla da pose}ujem taj te~aj.
Sve {to sam znala da kaèm bilo je „Zdravo, kako si? Ja sam do-
bro, hvala!”. Me|utim, po{to je moja struka iz oblasti filologi-
je, u~enje engleskog jezika mi nije bilo te{ko. Brzo sam presta-
la vilju{ku (fork) da zovem àba (frog). Uskoro sam govorila
mnogo slobodnije i sve sam manje morala da crtam da bih ne-
{to objasnila. Amerikanci imaju lepu dru{tvenu igru koju zovu
„Slikovnik” koju sam bukvalno oboàvala da igram. To mi je ta-
ko|e pomoglo da brè nau~im jezik.
Posle samo tri nedelje rada u kuhinji, kao pomo}nici glav-
nog kuvara Japanca Masao, Bo{ko i ja smo postali glavni kuva-
ri. Dobili smo zaduènje da spremamo doru~ak. Tada se Insti-
tut Ku{i u Bostonu po~eo preseljavati u Beket. Studenti koji su
poha|ali prvi stepen kursa na Institutu, do{li su iz Bostona. Po-
~injali bismo u 4.30, jer smo kuvali za 60 ljudi. Prvo jutro smo
imali pomo}nika. Sve je bilo na vreme servirano na velikom tr-
pezarijskom stolu.
128
Onih jutara kad nismo kuvali, radili smo ve`be po sat vreme-
na. Samo-masaù, koja budi vitalnost i potpomaè dobru cirku-
laciju krvi i bu|enje energije. Nakon svakog ve`banja ose}ala
sam kako mi se energija pove}ava. U slobodno vreme sam {e-
tala. Jedno od mojih omiljenih mesta bio je potok. Slu{aju}i nje-
govo tiho mrmorenje, ose}ala sam kako njegova bistra osveà-
vaju}a voda proti~e kroz moje vene. Plakala bih od radosti
slu{aju}i harmoni~ne zvuke divljine. @alila sam {to je toliki broj
mojih zrelih godina bio li{en ovih trenutaka. @alila sam {to ra-
nije nisam spoznala duhovnu mo} u sebi i oko sebe.
Ve~eri smo provodili u trpezariji, satima igraju}i „Slikovnik”.
Dani su nam bili ispunjeni veseljem. Ovde smo se sakupili iz svih
delova sveta samo sa jednim ciljem – da u~imo o prirodnom na-
~inu ìvljenja, jednostavnosti filozofije ìvota, o ishrani, kuvan-
ju i pronalaènju klju~a za harmoni~an ìvot.
Stekli smo mnogo dragih prijatelja. Jelena se igrala sa decom
svog uzrasta. Moja najdraà prijateljica je bila Japanka, Mariko
Son, skromna, dobra kao „dobar dan”, prava umetni~ka du{a.
Ona je tako|e bila moj u~itelj. Zahvalna sam joj za sve svoje
ume}e u kuvanju i ostalim kulinarskim ve{tinama koje sam na-
u~ila. Na{ ìvot u Beketu je nestvaran, kao „San letnje no}i”.
Svakog dana bismo pone{to saznavali. Za mesec dana, stekla
sam znanje o lekovitom kuvanju i razumela ta~no balansiranje
hrane za specifi~na zdravstvena stanja. Znala sam da izbalansi-
ram hranu za svaku specifi~nu vrstu raka ili neku drugu bolest.
Na Institutu Ku{i hrana je bila servirana u trpezariji, u vidu {ved-
skog stola – bifea. Na jednoj strani su se nalazila medicinska je-
la, druga strana je imala gurmanski izbor. Odlu~ila sam da je-
dem medicinsku hranu jo{ godinu dana.
Ose}ali smo kako polako sti~emo mudrost i energiju, kako se
menjamo fizi~ki, emocionalno i duhovno. Postali smo mnogo smi-
reniji, izgledom mla|i, sna`niji i zdraviji. Udisanje ove ìvotne fi-
lozofije zna~ilo je razumevanje da ni{ta nije slu~ajno. Na{ svet je
u stalnoj promeni, svakog sekunda. Mi sami smo jedini gospoda-
ri svoje sopstvene sudbine. Mi imamo mo} izbora. Mi je stvara-
129
mo. Odgovorni smo sebi za svaki korak na tom putu. Jednostav-
nost te istine o~istila nas je od oholosti kao i od najmanjeg traga
mr`nje. Po{to smo preispitali svoju du{u i um, dosegli smo pre-
krasno ose}anje lako}e koje nas je uzdiglo do visine ~ove~nosti.
Bilo je toliko pozitivnih promena u na{em ìvotu da ne mo-
gu svih ni da se setim. Odlu~ila sam da po~nem da ih zapisujem.
Neke od najdragocenijih zabeleìla sam u svom dnevniku koji
sam jednostavno nazvala Beket.
28, 29, 30. septembar 1988.

Ovo su najsre}niji dani mog boravka u Beketu. Svi smo po-
novo zajedno. Sr|an je do{ao sa prijateljem na ~etiri dana, da
u~estvuje u specijalnom programu-seminaru vezanom za stepen
1 i stepen 2 orijentalne medicine i filozofije. Ima oko ~etrdeset
upisanih studenata. Ja sam kuvala. Kreirala sam specijalni je-
lovnik za takvu vrstu intelektualno-spiritualnog rada. Bila sam
izvan sebe od uzbu|enja. Kona~no, imala sam mogu}nost da ku-
vam za svog sina i njegove prijatelje, primenjuju}i svoje znanje
i svu svoju ljubav i dobru energiju u njihovu hranu.
Volela bih da moèmo vi{e vremena da provedemo zajedno.
Studiranje je bilo dugo i naporno. Sr|ana nismo vi|ali do posle
pono}i. I pored toga imala sam unutra{nji mir koji mi je dono-
sio no}ni odmor, sveà i sre}na jutra. Nisam delovala kao oso-
ba koja je izabrala da radi 10 sati dnevno.
Beket, 30. septembar 1988.

Jutros je Sr|an ve`bao jogu sa svojim prijateljima. Posle jed-
nog sata ve`banja, oti{li su do obli`nje reke i plivali u zale|enoj
vodi.Sr|an se ose}ao odli~no. Da je to uradio pre nego {to je po-
stao makrobioti~ar, sigurno bi ga stegla jaka prehlada i napad ast-
me. ûdesno, ali posle ove avanture, njegovo {mrkanje, koje je
imao celog ìvota, potpuno je prestalo.
Sr|an je izjavio: „Ovaj dan }e biti ubeleèn velikim slovima
u mom ìvotnom kalendaru. Mogu jasno da vidim kako je mo-
je fizi~ko stanje uticalo na moj emocionalni ìvot! Ova terapi-
130
ja treba da se prepi{e u svim svetskim kuhinjama, naro~ito {ko-
lama, bolnicama i vaspitnim domovima. Ali to bi bilo mogu}e
jedino kad bi svi supermarketi po~eli da prodaju prirodne pro-
izvode i drugu makrobioti~ku hranu i kada bi TV obrazovala
svoje gledaoce kako da spre~avaju i le~e bolesti pravilnom is-
hranom.” Sr|an je govorio sa optimizmom mladog, zdravog ~o-
veka, koji pred sobom ima jasnu sliku prirodne ravnoteè.
Beket, 1. oktobar, 1988.

Jo{ jedan uzbudljiv dan! U kuhinji sam sa Bo{kom i Masa-
om. Ja sam glavni kuvar! Posle petnaest minuta kuvanja doì-
vela sam nezgodu; posekla sam kaìprst sve do kosti. Sre}om ni-
ko nije primetio. Otr~ala sam u podrum gde je stajalo drveno
bure sa misom i stavila ga na prst, poku{avaju}i da ga u~vrstim.
Bol je bio nepodno{ljiv! Skakutala sam u krug i cvilela iz sveg
glasa. Sre}om, podrum je imao debela drvena vrata pa niko ni-
je mogao da me ~uje. înilo mi se da bol ne}e nikad prestati.
Miso me je pekao kao svrdlo koje se zabija u meso, ali je brzo
zacelio ranu. Enzimi i vitamin B-12 pomogli su da rana zaceli
za dva dana.
Otkad je priroda izle~ila moj rak, lak{e mogu da izdrìm bol.
Jednostavno ne obra}am pa`nju na fizi~ko pra`njenje, poku{a-
vaju}i da se poveèm sa ne~im lepim u svom unutra{njem sve-
tu. Shvatam da je fizi~ki deo nas drasti~no manji od duhovnog,
i ovaj drugi bi trebalo da vlada.

Osvanuo je obla~an dan. Magla je obavila rasko{no drve}e,
oblaù}i padine Berk{ajerskih planina. Ovo je prvo jutro da smo
ustali u 7. To je verovatno zato {to nam je toliko udobno i {to
smo zajedno. Sr|an je ve} po~eo da radi Samo-masaù „do-in”
u biblioteci. Bo{ko, Jelena i ja po~eli smo da pakujemo njego-
ve stvari bez re~i. Atmosfera je bila napregnuta. Ru~ali smo za-
jedno. Svi smo `vakali mnogo duè nego obi~no, sa èljom da
popodne nikad ne pro|e.
131
Jelena je prva oglasila svoja ose}anja: „Mama, ja imam jako
nemirnog leptira ispod moje grudne kosti. Kad god pomislim
da Bata (njen nadimak za brata) mora da se vrati u Boston, ovaj
leptir u mojim grudima poludi. îni mi se kao da ho}e da mi
probije grudi.”
Ni moj ni Bo{kov leptir nisu bili mirniji.
Na{ dragi prijatelj Masao je razumeo na{ unutra{nji nemir
bolje od ostalih. Nekako sam ose}ala da èli da umanji bol na-
{eg porodi~nog rastanka. Pojavio se na na{im vratima sa toplim
osmehom na licu i lan~ paketom u rukama, obra}aju}i se Sr|a-
nu. „Dìmi, (tako su svi na Ku{ijevom institutu zvali Sr|ana),
ovo }e ti ~initi dobro na tvom putu za Boston. Ima i dva keksi-
}a, za sladak put.”
Bila sam vi{e nego dirnuta njegovim gestom i osetila izne-
nadnu toplinu u srcu. Na{i prijatelji su razumeli tugu koju smo
ose}ali zbog rastanka. Oni su sad deo na{e porodice.
Sr|an je oti{ao. Nadali smo da }e se uskoro vratiti kad ne bu-
de imao ~asove. Pred nama su sati radosti veliki kao planine.
Ona vrsta radosti koja napaja energijom svaki dan i daje oboje-
nom ìvotu zna~enje. Sr|an se javio u 7 sati, da nam kaè da je
sre}no stigao.
Ki{a je po~ela oko 8. Stigla je jesen, donose}i sa sobom pa-
letu toplih boja. U Masa~usetsu, jesen je najtalentovaniji slikar,
autor {kole realizma.
Beket, 3. oktobar 1988.

Danas je obla~no i prili~no hladnjikavo. Kuvala sam sa g|om
Ku{i. Sve je bilo bez gre{ke. Bila sam zadovoljna svojim radom.
I moja u~iteljica tako|e.
Na ~asu kuvanja ispri~ala je interesantnu pri~u o svojoj po-
seti Japanu. Posluèna je {oljom ~aja zasla|enim belim {e}e-
rom, koji nije jela ve} dugo vreme. Potpuno nesvesna toga, sr-
kutala je ~aj. Odjednom je dobila gr~eve u stomaku. Srda~ni
doma}ini za~as su napravili oblog od tofua i zelenog li{}a i na-
kon pola sata bol je nestao. Slu{ali smo sa ~u|enjem da nijed-
132
no od njeno petoro, ve} odrasle dece, nije nikad bilo kod leka-
ra. Ali oni ne odbijaju zapadnu medicinu. Upravo suprotno –
njihovo glavno u~enje, njihov san je da tradicionalna i savreme-
na medicina sara|uju zarad dobrobiti ~ove~anstva.
Svaki susret sa mojim u~iteljima donosio je nova otkri}a u
svetu prirodnog le~enja. Prirodna hrana je mo}ni lek. Makrobi-
otika je osnova prirodnog i zdravog ìvljenja.
Dani prosto lete u ovom zemaljskom raju. Priroda je na svom
vrhuncu ~arobnosti. Okolni breùljci Berk{ajerskih planina su
prepuni boja. Obojeni su u purpurno, ljubi~asto, narandàsto,
ùto, braon i Tarnerovu nijansu zelene. „Da li univerzum ima
neku zabavu, pa se lepotica Zemlja tako rasko{no obukla!?”

Danas je moj 46.ti ro|endan. To je ta~no jedna godina i osam
meseci od dana kad mi je re~eno da sam neizle~ivo bolesna, i
da imam jo{ dva meseca ìvota. Subota je, sun~ano i toplo. Na-
{a soba je prepuna ljubavi i sre}e. Kad bi samo Sr|an bio ovde!
Bo{ko i Jelena spavaju. Ja sam ustala i ve} napolju radim „do-
in”, ve`bu koja ja~a unutra{nje organe. Ose}am kako mi se ener-
gija utrostru~uje. Snaga se vra}a, donose}i sobom unutra{nji mir
i blagostanje. Ptice na drve}u pevaju. Sunce li~i na sjajnu kru-
nu. Kako je mogu}e biti obuzet ovolikom sre}om? Ja ne pose-
dujem materijalna bogatstva, pa ipak sam najbogatija osoba na
svetu. Imam sve!
Na povratku u sobu, Bo{ko i Jelena me pozdravljaju pesmom
”Sre}an ro|endan”, ja ne zaustavljam suze radosnice. „[ta li Sr-
|an sad radi,” pitam se. Moje neizgovoreno pitanje dobija od-
govor. Njegov telefonski poziv trgao me je iz razmi{ljanja. @eli
mi sre}an ro|endan. I on je dobro.
Dvadeset je minuta posle 10 sati, doru~ak jo{ nije spreman.
Za{to kasni ovog jutra? Sto za ru~avanje je prekriven stolnja-
kom. Razmi{ljam kakva proslava se to sprema. Mo`da ne{to u
~ast g|e Ku{i. Ona je u kuhinji sa Masaom i drugima. Proviru-
jem u kuhinju, oni su zauzeti pravljenjem ohagi loptica, spre-
133
mljenih sa slatkim pirin~em, prahom od leblebija, susamovim
semenkama, azuki pasuljem, so~ivom, bundevom i pe~enim ora-
sima. Potrebno je mnogo vremena za pripremanje. Oh, moj omi-
ljeni slatki{! Niko mi ne govori {ta se doga|a. „Jelo je servira-
no”. Kakvo je to kome{anje i uzbu|enje u kuhinji?
Odjednom, Masao, Lili i Mariko pojavljuju se na vratima i
pevaju „Sre}an ro|endan... draga Mina!”
Zate~ena sam ovim prizorom. Suze mi teku niz obraze.
„Dragi moji prijatelji! Hvala vam mnogo za sve! Moja sre}a
je potpuna. Uvek }u pamtiti ovaj dan!”
Slavlje se nastavlja u makrobioti~kom restoranu „Ginga” u
Stokbridù. Bo{ko je tamo radio pola radnog vremena. Ugreja-
ni rakijom od pirin~a, te no}i smo vodili ne`nu ljubav. Zdrava
sam i ispunjena. I ne samo to, znam da }u imati dug ìvot!
Beket, 4. novembar 1988.

Posle ru~ka Bo{ko, Jelena, Hidegard (na{a nova prijateljica
iz Nema~ke), i ja oti{li smo u Boston da prisustvujemo Sr|ano-
voj diplomskoj ceremoniji. Lu~i, na{a draga prijateljica iz [pa-
nije, ponudila nam je preno}i{te, besplatno. Institut Ku{i nam
je dao kola da odemo u Boston. Bili smo na sedmom nebu. Sti-
gli smo oko 18.30, ba{ pred ve~eru. Sr|an je bio odu{evljen {to
nas vidi.Toplo smo se pozdravili sa mnogim ljudima. Svi su ve}
~uli o Dobi}ima, koji su bukvalno zaposeli Institut Ku{i.
Posle ve~ere, pojavili su se g. i g|a Ku{i, pra}eni gostima iz
Japana, predstavnicima kompanije Mitoku, internacionalne
kompanije makrobioti~ke hrane na veliko. G. Ku{i je Bo{ka
predstavio kao svog prijatelja iz Jugoslavije.
Na{ najsre}niji trenutak! Sr|anovo ime je najavljeno kao naj-
mla|eg diplomca koji je ikad zavr{io Ku{ijev Institut.
Uspeo je! Doìvela sam da vidim sina da diplomira. Ovaj in-
stitut makrobioti~kog u~enja opskrbio ga je znanjem i ve{tina-
ma koji su dovoljni da ìvi radostan i harmoni~an ìvot.
Poha|anje Beketa je isto kao i poha|anje Harvarda ili Jela.
Dobi}i su diplomirali kao porodica. Mora biti da se Arhimed
134
ovako ose}ao kad je mudro zaklju~io: „Dajte mi jednu ~vrstu
ta~ku da stanem na nju i ja }u pomeriti zemlju”
Boston, 30. novembar 1988.

Danas smo u Bostonu. Na{ omiljeni grad u SAD. Odvezli
smo Veru i Kukija, Jugoslovene iz Zagreba, na aerodrom. Ve-
ra je imala rak plu}a. Kuki je bio njena stalna senka. On ju je
toliko voleo. Ona nije bila spremna da prihvati ìvotnu filo-
zofiju koja je razli~ita od njene. Kuki je sakupljao sve
mogu}e znanje za vreme jednonedeljnog seminara u Beketu,
ali njegovi poku{aji da otvori u njoj nova vrata, pokazali
su se uzaludnim. Molio je i nas za pomo}, ali ni mi nismo
uspeli.
„Ne mogu da jedem semenje i alge! Ja sam odrasla èna! Mo-
ram da dobijem energiju kroz meso. Ne mogu da jedem ze~ju i
pti~ju hranu! Ako ti, Kuki, moè{ to da jede{, samo izvoli. Ali
onda izvoli i da to sve sam sprema{”, ponovila je.
Poèleli smo im sve najbolje i sre}an put. Kuki nam se javio
posle dva meseca. Vera je umrla.
Sa aerodroma smo se uputili u ku}u Ku{ijevih. Ve~erali smo
sa Jelenom i Sr|anom. Upoznali dvoje novih prijatelja, Zika,
Jugoslovena i njegovu devojku, Japanku. Onda smo prisustvo-
vali Haloween zabavi (Pokladama) na Ku{ijevom Institutu. Ma-
riko je napravila Jeleni odli~an kostim duha. Sr|an se maskirao
kao ameri~ki turista. Bo{ko, kao bogati farmer iz Dalasa (kao
da je do{ao iz TV serije „Dalas”), a ja sam bila Ciganka. Igrali
smo i pevali. To je bila najveselija zabava koju sam imala od mo-
je bolesti. Zabavljali smo se do posle pono}i. Vreme je letelo
suvi{e brzo. @elela sam da ovaj trenutak traje ve~no, ali smo mo-
rali da odemo.
Slede}eg dana smo kupili Sr|anu dèmper, ko{ulju i farmer-
ke. Bio je presre}an.
Svi su rekli da je divan mladi ~ovek. Bo{ko i ja smo sijali od za-
dovoljstva. Ose}am snagu njihove ljubavi duboko u svojoj du{i.
Oh, Boè moj, koliko ih samo volim! Njihova ljubav je lek za mene.
135
Beket, januar, 1989.
Za mene „Uvod u orijentalnu dijagnostiku” bio je najintere-
santniji predmet prvog stepena studija orijentalne medicine.
Precizna dijagnoza je klju~ni faktor u tretiranju bolesti. Jasno
prepoznavanje simptoma odmah otkriva bolest. Ta~na dijagno-
za obezbe|uje pravilne preporuke za le~enje. Orijentalna dijag-
nostika ne zahteva ni skupu opremu ni razra|enu tehnologiju.
Va{e o~i, u{i, nos, dodir i intuicija su jedine alatke koje se kori-
ste. Naravno, {to su vam izo{treniji instrumenti, to }e va{a di-
jagnoza biti preciznija.
Medicina Kine, Japana i ostalih dalekoisto~nih zemalja spa-
da me|u najstarije na planeti. Ova medicina nas u~i mnogim
stvarima koje danas mogu da se primene. Osnovna filozofija
Orijentalne medicine je komplementarno suprotna vrsti medi-
cine koja se danas primenjuje na Zapadu. Zapadna medicina,
sa naglaskom na tretiranju simptoma, uz pomo} lekova i hirur-
gije, sve je manje u stanju da se nosi sa rastu}om plimom dege-
nerativnih bolesti, koje danas prete da progutaju industrijalizo-
vani svet. Zna~i, potrebno je dopuniti ovu medicinu medicinom
koja je preventivna, humana i ekonomi~na u svojoj primeni. Ori-
jentalna medicina moè mnogo da doprinese da se ova potreba
dopuni. Tradicionalno, ova holisti~ka dijagnostika se upotre-
bljavala ne samo da se prou~avaju pojedinci ve} i dru{tvo kao
celina.
Izdvojili su me i upotrebljavali kao primer na ~asovima. Po-
kazuju}i na moju bradu, rekli su da je moj glavni problem bio
povezan sa mojim reproduktivnim organima. Bili su u pravu, a
nikad pre toga nisu videli moju dijagnozu. Zatim je moj profe-
sor pozvao jednu veoma lepu devojku sa senzualnim usnama,
(donja joj je dosta pove}ana u odnosu na gornju), da pri|e. Od-
mah je ustanovio njen glavni problem – konstipaciju. Naravno,
ponovo je bio u pravu. Slede}i student koga je posmatrao, imao
je veliku bubuljicu na vrhu svog nateklog nosa i{aranog crvenim
kapilarima. Dijagnoza je bila slabo srce, sr~ani zamor. Student
je potvrdio dijagnozu.
136
Danas sam nau~ila da je ta~na izjava „Va{e lice nikad ne la-
è” (naslov knjige Mi~ija Ku{ija), jer je ono ogledalo va{eg zdra-
vlja. Kako je to fascinantno! Bolest se moè prepoznati po boji
koè. Crvenilo oko usana ukazuje na hipoglikemiju i poreme-
}aj u digestivnom traktu. @uta boja ukazuje da su u problemu
pankreas, jetra i mokra}na be{ika. Zelenkasti tragovi na koì se
vide na ljudima kod kojih se razvijaju degenerativne bolesti.
Bore i linije na licu i telu otkrivaju krutost u odgovaraju}im
organima. Na primer, najuobi~ajenije linije koje se razvijaju na
licu imaju svoje zna~enje. Vertikalne linije izme|u obrva ukazu-
ju na stanje jetre. [to su linije dublje, to je problem ozbiljniji.
Ovaj ~as je na mene ostavio snaàn utisak. Jo{ tada sam od-
lu~ila da }u postati makrobioti~ki u~itelj i savetnik, dele}i ove
dragulje znanja sa celim ~ove~anstvom. Metode Orijentalne di-
jagnostike igrale su zna~ajnu ulogu u sva tri nivoa studiranja.
Zapadna medicina, najmla|a umetnost le~enja, utvr|uje bolest
kroz posmatranje njenih simptoma. Orijentalna medicina, naj-
starija tradicionalna medicina, koristi fiziognomiku kao svoje
glavno osnovno oru|e – umetnost prosu|ivanja osobe „kroz cr-
te lica ili formu tela u celini.” Orijentalna dijagnostika predvi-
|a razvitak bolesti pre nego {to specifi~ni simptomi postanu o~i-
gledni. Mi smo nau~eni da prepoznamo i le~imo, ali {to je mo`da
jo{ va`nije i da spre~imo bolest. Spre~avanje je najizazovnije,
jer se tako razvija odgovornost prema sopstvenom zdravlju.
Tog istog dana sam kupila g. Ku{ijevu knjigu, Kako da razu-
mete svoje zdravlje; Knjiga o Orijentalnoj dijagnostici. Za re~i ko-
je nisam razumela, jurila sam Jelenu i Bo{ka i traìla njihovu po-
mo}. Moj u~itelj Mi~io Ku{i pri~ao nam je kako je on nau~io
umetnost dijagnostike. Oti{ao bi u metro i ceo dan prou~avao sa-
mo „noseve”. Slede}eg dana bi samo posmatrao „o~i”. Slede}eg
opet samo „usne”. Na ovaj na~in je uo~io najfinije razlike i nijan-
se izme|u stotina razli~itih noseva, o~iju, usana i drugih delova te-
la kod ljudi. Revnosnim posmatranjem otkrivao je op{te stanje
zdravlja dru{tva u celini.
137
Beket, 16. avgust, 1990.
Danas sam diplomirala kao makrobioti~ki u~itelj! Moj ispit
me je podsetio na pro{la vremena kada sam bila profesor koji
je ispitivao svoje u~enike. Danas, ja se nalazim na drugoj stra-
ni. Ne ose}am tremu ve} ~ast. @elela sam da moji profesori bu-
du ponosni na svoju u~enicu. I bili su! S obzorom na moje ogra-
ni~eno znanje jezika, polagala sam usmeni ispit. Sr|an je bio
blizu, u slu~aju da mi bude potreban prevodilac. Usmeni ispit
sam pro{la glatko i bez napora.
Popodne sam imala drugi deo ispita, prezentaciju kuvanja.
Odabrala sam „Lekovito kuvanje za kancer limfnih `lezda”. Sa-
stojalo se od 80% integralnog pirin~a kratkog zrna i 20% prosa
kuvanog u ekspres-loncu; miso supe od daikona sa vrhom; mo-
~ija (slatki pirina~) filovanog sa jednom ~ajnom ka{i~icom stru-
ganog daikona (duga~ka bela japanska rotkva), za~injeno sa ne-
koliko kapi soja sosa i soka od |umbira, uvijeno u proprène
nori alge i prèno u tiganju (bez ulja); zatim, jelo od hidìki al-
gi sa lukom, {argarepom i lotusovim korenom, azuki pasulj sa
kombu algom i bundevom; blitva na pari, za~injena sa umebo{i
{ljivom (odstojala nekoliko godina i ukiseljena sa solju). Posle
kuvanja od dva i po sata u ti{ini, dobila sam visoku ocenu i is-
punila jo{ jedan cilj. Bili smo spremni da se vratimo u na{u ze-
mlju u podu~avamo na{e ljude ovom Novom Na~inu @ivota.
Te ve~eri, podigli smo svoja jedra, objavljuju}i svetu na{u
spremnost za slede}u avanturu.
Beket, 26. avgust 1990.

Biblioteka u na{oj spavaonici pretvorena je u disko. Znoja-
va tela su se gurala unutra savijaju}i se u ritmu roken rola koji
je tresao zidove. Dobi}i odlaze i ovo je njihova opro{tajna za-
bava. Svako ko nam je bio drag i blizak do{ao je da se oprosti.
Hvala Bogu, iznajmili smo kombi. Imamo dovoljno mesta za
sve poklone.Tone algi, miso, {iso listovi, teka, kuzu. Azuki i crna
soja, {ljive umebo{i i druga vrlo skupa makrobioti~ka hrana. Na-
{i prijatelji su znali da to ne moèmo da kupimo u Jugoslaviji.
138
Sada se pojavilo pitanje: da li da odmah idemo ku}i ili da pr-
vo prihvatimo poziv na{ih novih prijatelja i odemo da ih poseti-
mo u Kaliforniju na neko vreme. Imali smo glasanje: Sr|an i ja
smo èleli da vidimo Kaliforniju, Bo{ko je èleo da {to pre ide
ku}i, Jelena je bila suvi{e mala za glasanje. Zbogom Bekete.
139
Poglavlje 11
KALIFORNIJSKI SAN
Slede}eg jutra po{li smo na na{e putovanje preko cele Ame-

rike, prema Zapadnoj obali. Sa sobom smo poneli hranu za me-
sec dana, sanduke izvorske vode, kompas, mapu, Internacional-
ni makrobioti~ki telefonski imenik, osam kofera, dva du{eka,
dva metalna podmeta~a za gas, nekoliko lonaca i {erpi, par fo-
toaparata od papira za jednokratnu upotrebu, nekoliko dolara
u dèpu, ukratko–sve {to smo posedovali na svetu. Pazi se sve-
te, evo nas dolazimo!
Bili smo na putu mesec dana. Spavali smo na du{ecima u na-
{em iznajmljenom kombiju na parkinzima najboljih hotela. Ka-
kav je to samo prizor bio. U toku vo`nje stariji su u zadnjem de-
lu kombija pripremali ru~ak, a mla|i su bili napred. Sr|an je
vozio u ritmu roken rola koji se ~uo sa radija, a Jelena je sede-
la pored njega i pevala. Znala je re~i svih pesama. Ru~ak bismo
servirali u na{em „privatnom dvorcu” na nekom od usputnih
parkinga.
Asfalt je bio toliko topao da se na njemu mogao ispe}i tost.
Odmotavao se pod na{im to~kovima i sigurno nas nosio iz jed-
ne dràve u drugu. Pred nama su se menjale ìvopisne slike pri-
rode. S vremena na vreme smo se zaustavljali pored puta da bi-
smo ih jo{ lep{e doìveli. Bili smo puni strahopo{tovanja pred
prirodnim lepotama ove ogromne zemlje. Pogled nam je klizio
preko nepreglednih padina, pro{aranih ku}ama. Smenjivale su
140
se ogromne ravnice, o~aravaju}e stene i drve}a pomorandì ko-
je mame. Pejsa` je izranjao iz tla kao da je planina obu~ena u
svoju najelegantniju haljinu. @bunje i raznobojno cve}e o~ara-
valo je svojim opojnim mirisima. Na dalekom horizontu, caro-
vala je planina sa sne`nim vrhom. Breùljci bi se nadovezivali,
provirivaju}i iz oblaka. Mnogobrojna jezerca, poput ki{nih ka-
pi, oduzimala su nam dah svojom zelenom bojom. Uìvali smo
u ne`nom {apatu prirode, u njenim prizorima i ~udima. Priro-
da ne pripada nikome pojedina~no, ona je vlasni{tvo svih. Sa-
mo sebi~nost i pohlepa postavljaju granice u prirodi, teè}i da
podele ono {to nije njihovo, da razbiju ~ove~anstvo. Ah, blago
pticama, njima paso{ nije potreban!
Svaki novi prizor nam je izmamljivao uzvik, „Ovo bi trebalo
da bude novo ~udo prirode.” Putovanje je iskustvo koje oboga-
}uje ìvot i to u velikoj meri. Pravo bogatstvo dolazi iz dubokog
po{tovanja, uvaàvanja za ~udesnu umetnost prirode i fenome-
ne koji nas stalno podse}aju koliko smo mali, oholi i neskrom-
ni. Predlaèm da ustanovimo nacionalni praznik – Dan Povrat-
ka Prirodi – i da slavimo najuzvi{eniju kreaciju na svetu. Kaè
se da ~uda nisu u suprotnosti sa prirodom ve} samo sa saznanji-
ma koje mi imamo o njoj. Zar ne bi svako mogao da odabere u
jednom odre|enom danu u godini neku posebnu kreaciju pri-
rode, na primer Nacionalni park Josemite, Sekvoju, Sedonu,
Stenovite planine, Dolinu spomenika, formaciju crvenih stena
u dràvi Juta, Veliki kanjon, Nijagarine vodopade ili neko dru-
go magi~no mesto bilo gde u svetu i poseti ga sa drugima. Na
taj na~in bi se negovalo na{e univerzalno nasle|e.
„Amerikanci imaju sre}e”, ponavljala su deca nebrojeno pu-
ta. Pogledaj ovu zemlju, ima sva godi{nja doba, razli~ite klime
i sve ti se nudi, kao na dlanu! Ne}emo da idemo natrag u Jugo-
slaviju.”
Bo{kov glas, pun nostalgije, odavao je njegovo razo~are-
nje.”[ta to pri~ate? Va{i prijatelji, va{a rodbina, svi su tamo.
Vi ste tamo ro|eni. Mi tamo imamo sve. Na{a zemlja je veoma
lepa.”
141
„Ali nije kao ovde a i mnogo smo siroma{ni.” nastavila su de-
ca.
„Hajde da ne kvarimo ove lepe trenutke. Uìvajmo u blago-
slovenosti ovog momenta,” rekla sam, poku{avaju}i da ublaìm
napetost.
Deca su nastavila svoje pevanje i zabavni program. Kotrlja-
li smo se prema Teksasu a Sr|an je izvodio svoj {ou program.
Imitirao je omiljene likove. Jedan za drugim su nas pose}ivali
likovi iz Indeksovog Pozori{ta, Audicije, Radovana Tre}eg, Al
Pa}ino, Dèri Luis, Dòe Pe{i, Hemfri Bogart i nekoliko jugo-
slovenskih komi~ara. Smejali smo se do suza. Primetili smo da
nam je energija ostala neokrnjena, uprkos na{em dugom puto-
vanju. Nismo spavali preko dana. Kako bismo i mogli! Suvi{e
lepo smo se zabavljali. Kakva promena! Nedavno smo napusti-
li mirno, skoro sveto mesto, a evo nas sada, pod vedrim nebom,
slobodni i opu{teni, u besciljnoj pustolovini, harmonizuju}i se-
be na novo nastalu promenu.
Zrno po zrno, svako razli~ito, nizalo se u bogatu bisernu ogr-
licu prirode. Svako novo otkri}e na na{em putu, obnavljalo je
na{e uzbu|enje. Dopadalo nam se svako mesto koje smo pose-
tili. Svi smo se zaljubili u Arizonu. Santa Fe u Nju Meksiku bio
je jedan od na{ih najomiljenijih gradova. Ba{ dva sata pre ula-
ska u Kolorado Springs, belu nevestu Roki planina, na{ erkon-
di{n u kolima je prestao da radi. Kvasili smo se izvorskom vo-
dom, poku{avaju}i da zaboravimo na paklenu temperaturu od
preko 50 stepeni Celzijusa.
U svakoj dràvi na na{em putu, zastajali smo da posetimo
prijatelje koje smo upoznali na Institutu Ku{i. Ose}ali smo se
kao ~lanovi ogromne familije. Oni su nas toplo do~ekivali, nu-
dili sme{taj i punili na{e torbe hranom za dalje putovanje. To je
bilo veliko olak{anje. Nismo morali da kuvamo svakodnevno.
Deca su bila jo{ sre}nija, nisu morala da peru sudove.
Bo{ko je bio nadglasan sa dva prema jedan. Na{a destinaci-
ja je bila sun~ana Kalifornija, dràva sa najvi{im taksama i sa
najmanjim {ansama da se na|e posao. Mi smo bili hrabri, sa sa-
142
mo nekoliko dolara u dèpu i nismo mogli ni da zamislimo {ta
}e nam se uskoro dogoditi. A dogodilo se, itekako.
Posle dve nedelje obilaska Kalifornije, planirali smo da se
vratimo ku}i. Ali, to nam nije bilo su|eno. Preko CNN-a smo
~uli vesti: u Jugoslaviji izbio gra|anski rat! ]utanje, suze, strah
i tuga, sve je navrlo odjednom. Telefonske veze su stalno bile u
prekidu. Bili smo u {oku. Zbog ~ega se bore? Okrenuli smo jo{
jednu stranicu! Opet smo bili na po~etku! Zar opet mr`nja, opet
bezumlje, opet bol, smrt, besmisao.
Na{e novo mesto za stanovanje bila je mala soba, pet sa pet,
u ku}i prijatelja. Igrali smo nove uloge u zamenu za sme{taj: ~u-
varku}a, kuvarica, batler, {ofer i bejbi siter. Hvala Bogu da smo
imali rezervu makrobioti~ke hrane koja je bila vrlo skupa. Posle
Beketa, u kome smo bili po{tovani i cenjeni, ovakva egzistenci-
ja je bila degradiraju}a. Filozofija ìvljenja je doìvela svoju ka-
straciju ali zahvalnost i za ovo iskustvo nema granica. Na{a bli-
skost, uzajamna ljubav i nova ìvotna filozofija, pomogli su nam
da preìvimo. U tim najteìm trenucima, izvla~ila sam snagu iz
~injenice da sam savladala rak. Znala sam da }emo i ovo preì-
veti. I jesmo.
Dva meseca kasnije, prona{li smo skromno mesto za sebe u
priokeanskom gradi}u Kosta Mesi, u Kaliforniji. Bilo je blizu
radnje sa zdravom hranom, {to je za nas bilo va`no, jer nismo
imali kola. Lako smo se uselili – tri futona (leàja), osam kofe-
ra i velika slobodna srca. Sr|an je po~eo da poha|a koled`
Orand` Kaunti. Jelena se upisala u osnovnu {kolu. Bo{ko je na-
{ao svoj prvi posao ku}epazitelja kod bogate doktorke u Nju-
port Bi~u. Vodio je brigu o psu, njenom najskupocenijem imet-
ku. Ne{to {to nikad ranije nije radio a nadao se da vi{e nikad i
ne}e ponovo morati to da radi. Jadan Bo{ko! Ose}ao se poni-
ènim. Nije ga bilo briga da li je u Jugoslaviji rat. @eleo je da
odmah ode odavde. Bio je spreman i da ide pe{ke ako bude po-
trebno. Sve je drugo bilo dostojnije od ovoga, mislio je.
Ja sam po~ela da drìm ~asove kuvanja i da pripremam ma-
krobioti~ke obroke po porud`bini. @ivot je bio milostiv prema
143
meni, ali ne i prema Bo{ku. Sre}om, do kraja drugog meseca,
dobio je posao u bolnici. Te iste nedelje kupili smo na raspro-
daji na{a prva kola za dvesta dolara u ke{u, plus tri bicikla. Bi-
la je to odli~na kupovina koja nas je u~inila sre}nima.
Za kratko vreme postala sam poznata kao makrobioti~ki
u~itelj. Ideja o dobrobitima harmonizovanja ~ovekovog ìvo-
ta, {irila se sve brè. Obli`nja radnja zdrave hrane, „Maj~ina
pijaca i kuhinja”, organizovala je obrazovni program. Po~ela
sam redovno da drìm predavanja. Za godinu i po dana, pro-
daja makrobioti~kih proizvoda uve}ala se tri puta. To je bio
rezultat njihovog prihvatanja mojih preporuka da pove}aju svoj
izbor makrobioti~kih proizvoda i da uvedu {iri izbor zdravih
jela u njihovom restoranu, za koji sam ja kreirala jelovnik i re-
cepte.
Na{ ìvot je krenuo novim pravcem. Po~ela sam da primam
telefonske pozive iz svih delova sveta. Ljudi su èleli da rade sa
mnom. Bila sam odu{evljena da je bilo toliko mnogo mladih lju-
di, visoko obrazovanih, koji su cenili vrednost kvalitetnijeg ì-
vota. Svi su bili dobrodo{li u na{em domu. Dolazili su iz Evro-
pe, Australije, Ju`ne Amerike i Afrike. Na{i gosti su nas
prihvatali kao deo svoje porodice. Za sve njih, vrata na{eg do-
ma su uvek bila otvorena. Oni su imali klju~ od na{e ku}e a mi
nikad nismo menjali bravu!
Sa novim prijateljima iz celog sveta, Sr|an i Jelena su se ose-
}ali kao gra|ani sveta. Oni su koristili svoje znanje i iskustvo sa
makrobiotikom da pomognu svojim prijateljima. Mnogi od njih
su postali zdraviji i sre}niji, prestav{i da jedu meso, mle~ne pro-
izvode i {e}er.
Sklopili smo mnoga nova prijateljstva u Kosta Mesi i Nju-
port Bi~u. Za mene, pomo} drugima nije zna~ila obogatiti se na
njihov ra~un. Mnogi ljudi koji su dolazili kod nas nisu mogli da
plate ali ih ja nisam zbog toga odbijala. Na sre}u, bilo je dovolj-
no i onih koji su imali mogu}nost pla}anja. Upotrebljavala sam
deo tog novca za kupovinu hrane i knjiga za one koji su bili bez
novca.
144
Kako je rastao broj na{ih prijatelja i kako su na{a deca rasla,
dvosobni stan je postao suvi{e tesan. Preselili smo se u ve}i stan,
u istom kraju. Lako smo se preselili jer nismo imali mnogo na-
me{taja. Dok smo se jo{ raspakivali, zazvonio je telefon. To je
bila na{a prijateljica Gven Stac raspituju}i se da li }emo tog po-
podneva biti kod ku}e. Zamolila je Bo{ka da odmah ode do nje.
Nekoliko sati kasnije, na{ stan je bio dekorisan prelepim antik-
nim name{tajem, uklju~uju}i i klavir... bila je to ~estitka za sre}-
no useljenje od na{ih dragih prijatelja, porodice Stac!
Kad god su Bo{ka obuzimali napadi nostalgije, poku{avala
sam da ga ohrabrim:
„Dom je u tvom srcu. Nije va`no gde ìvi{, ako si sre}an. Ne
bi mogao da bude{ sre}an u atmosferi mr`nje, bore}i se sa pred-
rasudama, u domovini koja je rascepkana ratom.”
„Da, ti si u pravu;”bore na njegovom ~elu bi se tada izrav-
nale a o~i ponovo dobijale sjaj.
Tri godine nakon ìvota u Kaliforniji, stigla nam je jedna tu-
`na vest. Moj otac, moj heroj, umro je od slomljenog srca, na
rukama svog voljenog sina, gledaju}i vesti na televiziji. Gra|an-
ski rat se pro{irio na Bosnu. Stari, ponosni heroj, umoran od op-
{te ljudske gluposti, dezertirao je iz sveta svesti, izabrav{i mir,
sveti mir.
Vest je stigla dok je Sr|an sekao svoju ro|endansku tortu,
na svoj dvadeset prvi ro|endan. Telefon je zazvonio. Moj brat
je govorio kao bez daha: „Ne znam {ta prvo da kaèm da li – Sr-
|ane, sre}an ro|endan ili tvoj deda nas je upravo zauvek napu-
stio.” To je bio 25. maj 1993. Dan mladosti, nacionalni praznik
i ro|endan biv{eg predsednika Tita. ^vrsto verujem da je otac
odabrao ba{ taj dan za smrt, kao poslednji ~in prkosa. Tim po-
stupkom, on je otvoreno i hrabro okon~ao svoj ~asni ìvot i pod-
vukao crtu ispod dela korumpirane istorije.
Taj dan sam u kalendaru obeleìla re~ima: „Jo{ jedan koren
mog ìvota se osu{io.” Sad sam izgubila oba roditelja. Bila sam
spre~ena da budem tamo da primim poslednji blagoslov zbog
birokratske papirologije. I za ovakve humane momente potreb-
145
na je zelena karta. @ivotni oìljci su puni bola. Treba dugo vre-
mena da zacele.
Na trenutak blic pro{losti razvija se}anje na detinjstvo.
Godina 1953. Stidljiva, tiha, studiozna, sitna devojka usu|u-

je se da sanja velike snove. Ispod jorgana, uz tajno svetlo bate-
rijske lampe, ~ita poslednji broj „Filmskih novosti”.
Ukrala ga je sa no}nog sto~i}a svoje tetke kad je ova iza{la na
randes sa svojim mladi}em. Gregori Pek i Odri Hepbern su za-
jedno u „Prazniku u Rimu”. Sa njima tamo je i devojka kojoj sve-
tlo treperi u ruci. Dok ~ita, ona je zaneta „zvezdama sa platna” a
kada ugasi svetlo, ona postaje Odri Hepbern. Da je majka znala
{ta se doga|alo ispod pokriva~a, kaznila bi je najgorom kaznom:
nema bioskopa godinu dana. Devojka bi se tada ugasila od pat-
nje, jer bi bila li{ena svog najlep{eg sna... da bude u Holivudu.
Posle toliko godina, ta devojka sada ìvi svoj san! Nije do{la
da postane glumica, ili da traì slavu. Fanfare nisu najavile njen
dolazak. Ona se tiho prikrala na scenu, ulivaju}i nadu u ìvote
onih koji su ostali bez nje. Radila je neumorno i iskreno. Poma-
gala je drugima da im se njihovi snovi ostvare.
Kada sam prvi put kro~ila u Holivud, nisam bila svesna da
imam posebnu misiju, da pomaèm onima koji tragaju za nadom;
traganje koje sam ja zavr{ila pre jedanaest godina. Prakti~no go-
vore}i, nau~ila sam zna~enje na~ela: „Nismo ro|eni na ovom sve-
tu da uradimo sve, ve} da uradimo ne{to”.
Moj honorar za studente i decu uvek je isti – besplatno. To
je moj doprinos boljem svetu. On dolazi iz dubine mog bi}a. Da-
la sam svim srcem. Ni{ta nisam zadràla. I desila se neverovat-
na stvar!
Prhva}ena sam u holivudskim krugovima kao osoba koja je vr-
lo visoko cenjena u svom poslu. Moji klijenti su postali holivudski
producenti, reditelji, glumci i ostale dobro poznate slavne li~no-
sti, kao Tom Kruz, Nikol Kidman, Stiven Sigal i mnogi drugi.
Sr|an je nova generacija u Holivudu. Za razliku od mene,
on jo{ ne ìvi svoj san. @eli da bude filmski reditelj i naporno
146
radi na ostvarenju svog cilja. Upravo se bavi svojim scenarijem
i nada se da }e izvr{iti pozitivan uticaj na ljudske ìvote, kada
zavr{i film koji radi zajedno sa svojim prijateljem Sa{om Ren-
duli}.
Na{a }erka Jelena, izvanredan student na prvoj godini fakul-
teta, nada se da }e postati dobar advokat u filmskoj industriji.
„Kad se umorim od bavljenja zakonom, mogu da postanem ho-
livudski producent i radim sa svojim bratom. A onda }emo do-
vr{iti mamin san, daju}i joj ulogu u Sr|anovom filmu.”
Moj dragi voljeni mu`, uz mene je punih dvadeset i sedam
godina. On neprestano i ne`no obavija decu i mene svojom lju-
bavlju i radosnim iznena|enjima. Posvetio je svoj ìvot nama i
na{em snu o Jedinstvenom Svetu Mira (One Peaceful World).
Godina 1996. Samo u Americi je mogu}e da igramo glavne
uloge u ovoj bajkovitoj pri~i. Dva an|ela ~uvara su zavrtela To-
~ak Sre}e za Dobi}e, u~vr{}uju}i ~vrsto na{e korene u ameri~-
ko tle. Na{i najdraì prijatelji Filis Miler i Glen Voren, koji po-
seduju vrlo uspe{an internacionalni biznis, vi{e od finansijskih
stubova su na{oj porodici podr{ka u poslednje dve godine. Oni
tako|e velikodu{no potpomaù i mnoge druge ljude. Filis i Glen
su i „kumovi” ove knjige. U jesen 1996. dali su nam klju~eve na-
{eg novog doma, sa bazenom i svim {to ide uz to!
Za njih je ìvot najsre}niji kad mogu da usre}e druge. Nji-
hov cilj nije novac, ve} pomo} ljudima. Sa njima delimo najve-
}e blago, toplo prijateljstvo. Napravili smo tajni dèp i za{ili ga
uz srce. Tu ~uvamo ljubav, koju nam oni daruju, za sva vreme-
na. Dve moje ranije klijentkinje, sada ve} prijatelji, obe izle~e-
ne od raka, pomogle su u realizovanju ideje o nedeljnoj Makro-
bioti~koj grupi potpore. Jedna od njih je otvorila vrata svoje
ku}e za nedeljno okupljanje. Godinu i po dana sam imala pri-
vilegiju da drìm predavanja. Svakog ponedeljka smo pravili jed-
nosatno putovanje u Holivud Hils. Na moj predlog pozvali su i
druge u~itelje, koji su do{li iz cele zemlje i sa drugih kontinena-
ta. Od tog malog po~etka pre pet godina, ova grupa je nastavi-
la da raste i postala je vrlo poznata.
147
Ja sam li~no iskusila {ta Orijentalna filozofija u~i one koji
primenjuju makrobioti~ki na~in ìvota,” Ako daje{ bezuslovno,
dobija{ bezuslovno. Kada si pravilno izbalansiran, ako se dobro
hrani{, ve`ba{, brine{ o drugima, ìvi{ u harmoniji sa prirodom,
ima{ zahvalnost i po{tovanje za sve {to se doga|a, sve }e ti do-
}i, jer ti sam stvara{ sopstvenu sudbinu.”
148
Poglavlje 12
PRIÊ O IZLEÊNJU
1. Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns

i Tejmi En Kasper
Tejmi i ja smo profesionalci u filmskoj industriji. Uvek smo

se trudili da jedemo zdravu hranu, pripremljenu kod ku}e. Sma-
trali smo da je izbacivanje crvenog mesa iz ishrane i primena
prilago|ene vegetarijanske ishrane, uklju~ivanje piletine neko-
liko puta nedeljno, zdravo i mudro. Na nas je ovo delovalo kao
”lek” protiv lo{ih ìvotnih navika, pa ipak se nismo ose}ali osna-
èno, ~ak ni uz redovno ve`banje. Slu~ajni susret sa Nadin Bar-
ner, makrobioti~kim kuvarom i an|elom, uputio nas je u potragu
koja je po~ela sa prudnikom (u narodu poznata kao „pepelju-
ga”) ~arobnom „kraljicom zrnevlja” i hranom koju nikad pre ni-
smo jeli jer za nju nismo ni znali.
U susretu sa Minom i makrobioti~kom hranom zapo~elo je
na{e ~udesno samotraganje. Sve maske su popadale. Mina je bu-
kvalno ~itala na{a lica, koù, osmehe, i ta~no je znala je {ta je za
nas neophodno da bismo se ose}ali jo{ bolje. U to vreme Tejmi
En i ja smo odlu~ili da imamo dete. Ona je bila spremna da se
posveti ~i{}enju svog tela i duha, kako bi se pripremila za fizi~-
ku i emocionalnu promenu. Imaju}i to u vidu, Mina nam je sa-
vetovala {estonedeljnu makrobioti~ku ishranu za ~i{}enje tela.
Na ovaj na~in èlela je da nas podu~i o energiji i harmoniji.
149
Iako nam je trebalo neko vreme da se naviknemo (potrebna
je ~vrsta volja da bi se ~ovek odrekao starih navika), mi smo sa-
svim okrenuli svoju filozofiju i na~in ishrane. Izbacili smo iz ku-
hinje sve {to nije bilo prirodno ili je sadràvalo za{titna sredstva,
{e}er ili vodonikova ulja. Umesto toga smo nabavili razne inte-
gralne ìtarice, namirnice gajene bez pesticida, mahunarke, se-
menje, soju, alge, makrobioti~ku testeninu, dakle namirnice ko-
je su nam bile nepoznate, ali koje su nas podmladile!
Tejmi Enina trudno}a uz makrobiotiku je bila neverovatna.
U toku na{eg petnaestogodi{njeg zajedni~kog ìvota, nismo po-
ku{avali da za~nemo dete. Ali ~im smo doneli tu odluku, Tejmi
En je zatrudnela, ve} u prvoj nedelji. Na{i mnogobrojni prijate-
lji u èlji da imaju bebu, iz meseca u mesec tro{ili su na hiljade
dolara a telo su punili lekovima za plodnost. Tejmi En je u to-
ku trudno}e dobila korisnih 15 kilograma. Redovno je ve`bala
i zdravo se hranila, tako da je beba dobijala izuzetnu osnovu is-
hrane koja se samo poèleti mogla. Dodatna dobrobit makro-
biotike je bila taj da Tejmi En nije imala jutarnje mu~nine i da
je bila puna energije tokom celog dana.
Kad se beba rodila, znali smo da se na{oj porodici pridru-
ìo neko vrlo poseban. Od prvog trenutka svog novog ìvota,
na{a mala Liberti Re posmatrala je sve oko sebe vrlo pa`ljivo,
{irom otvorenih o~iju. Gledala je svoju mamu i tatu i ovaj ne-
verovatni svet u koji je do{la ispitiva~ki, predano i sa velikim
interesovanjem. Njen blistavi ten, spokoj i veselo raspoloènje,
iznena|ivali su nas svakog dana i to smo pripisivali na{oj ljuba-
vi, zdravim osnovama koje joj je Tejmi En dala, kao i makro-
bioti~ki proizvedenim maj~inim mlekom koje je isklju~ivo uzi-
mala.
Neverovatno ali istinito, sa tri meseca smo je pitali da nam
pokaè gde se nalaze nos, o~i i usta i ona ih je dodirivala. Liber-
ti Re ima najdivniji osmeh. Zvonko se smeje i voli da stoji na
obema nogama dok odràva ravnoteù, drè}i nas za ruke. Rav-
noteà.To je su{tina makrobioti~kog principa. Dovesti svoje te-
lo u ravnoteù da bi funkcionisalo onako kako je Bog to zami-
150
slio. To je sinhronizovani ples sa izobiljem prirodnih proizvoda,
od jednog do drugog godi{njeg doba.
Za nas je ovo iskustvo bilo kapija u novi na~in ìvota koji nas
je i duhovno i fizi~ki obnovio. Od ovog u~enja imali smo ogrom-
nu korist: izgledamo mla|e, bistrijeg smo uma, ~istijeg tena, sve-
tlije du{e i ono najva`nije, zdrava trudno}a Tejmi En i na{e dete.
Ono {to nas je posebno impresioniralo jeste da prirodna, nepre-
ra|ena hrana ima du{u i osim {to nas hrani, ona nam menja i
duh. Kada smo ranije jeli mrtvu hranu, ose}ali smo se umrtvlje-
no, kao da nas je truljenje ove hrane usporavalo i àlostilo nam
duh. @ivot u harmoniji sa zemljom u makrobioti~koj ravnoteì,
promenio nas je na nivou }elija. Zato smo duboko zahvalni Na-
din i Mini jer su nam pomogle da doìvimo preobraàj. Kad kre-
nete ovim putem, doga|a vam se renesansa uma, tela i du{e. Za-
to krenite odmah.”
2. Poslali su ga ku}i da umre.
Piter, ~etvorogodi{nji sin Ane i Adama smrtno je oboleo od

raka mokra}nog trakta. U potrazi za nadom, do{li su k meni.
Ve} letimi~an pogled na de~aka rekao mi je da je mnogo pro-
patio. Glavica mu je bila potpuno bez kose. Slatko, okruglo li-
ce je bilo zelenkasto-sive boje. Crni krugovi su uokvirivali o~i
boje kestena. Bile su usahle, kao da pripadaju nekom starcu.
Usne, tanke i bezbojne, sakrivale su se ispod dugmenceta od no-
sa. Sasvim su izgubile radost i osmeh. Nije mogao da jede jer su
mu usta bila ote~ena, puna bolnih testerica. Slaba{no telo bilo
je tako mr{avo da se te{ko moglo na}i ispod {iroke ode}e koju
nosi.
Pitam se kako bilo kakva terapija moè da bude zaista efika-
sna kada ovako nemilosrdno uni{tava telo? Kako takva agresiv-
na terapija moè da pomogne ve} oslabljenom imunolo{kom si-
stemu u procesu oporavljanja? Ispred mene je dete ~iji se ìvot
gasi pre nego {to je i po~eo. Uni{teno je ~itavo njegovo bi}e, fi-
151
zi~ko i emotivno i duhovno. O~igledno je da se njegov ìvot ga-
si. Doktori su im rekli da nema vi{e ni~ega {to bi oni mogli da
urade za Pitera i poslali su ga ku}i da umre. Ana je dvadesetpe-
togodi{nja privla~na èna prijatnih proporcija, ali njeno ovalno
lice otkriva hladan, bolan gr~. Njene plave o~i vi{e ne sjaje. Ote-
~ene su i prekrivene mreòm crvenih kapilara. Kada je prona{la
najudobniji poloàj na sofi, po~ela je nesvesno da provla~i kroz
kosu kao ~e{alj, svoje duge, vitke prste. Sun~eva svetlost se pre-
lamala preko dijamanta na ruci, dok se ona nervozno borila da
otplete kosu sa skupocenog prstena. âk ni debeo lanac koji je
ukra{avao njen labudovski izvajani vrat, nije uspevao da povra-
ti njeno lice u ìvot. Ipak, uprkos unutra{njeg bola, emitovala je
snaàn unutra{nji duh. Isti taj duh genetski je nasledio i Piter.
Adam, plavokos i vrlo visok, odavao je ~oveka koji se bavi
bodi-bildingom. Ruke su mu se nervozno kretale. Lice mu je bi-
lo rumeno. Izjave su mu bile ljutite i pune kritike. Mladi rodi-
telji su do{li do mrtve ta~ke u odnosu na Piterovo ozdravljenje.
Ana èli da po~ne sa makrobiotikom, dok Adam nema pove-
renja u ovaj pristup. Adam je mi{ljenja da je okrutno davati la-
`ne nade njegovom sinu. On ne veruje da hrana uzrokuje bole-
sti, a kamoli da ih moè izle~iti. (Ovo verovanje skoro jedinstveno
dele medicinski stru~njaci i nau~nici). Adam je takore}i vikao
na Anu:” Ne}u da mi se sin pred smrt izgladnjuje jedu}i pti~ju
hranu, ìtarice, pasulj i morske alge. Brè }e umreti bez mesa.
I ne samo to, ko }e mu kuvati tu makrobioti~ku hranu kad je ka-
fa sve {to ti ume{ da skuva{?”
U ovoj porodici postoji ogroman konflikt. Ana je striktni ve-
getarijanac. Adam jede meso i poprili~no pije. Njihov sin Piter
naginje o~evom na~inu ishrane. Pravi konflikt nije samo o na-
~inu ìvota ve} i ~iji }e ego biti zadovoljen. Ana je spremna da
koristi hranu kao lek da bi izle~ila sina. Ali Adam misli da je li-
{iti Pitera hrane koju voli veliki pritisak, naro~ito sada kad je
kancer uzeo njegov ìvot pod svoje.
Kako je tu`no gledati ovu porodicu koja ustvari i nije poro-
dica ve} samo jedno obi~no pretvaranje. U trenutku kad se Pi-
152
terov ìvot meri sekundama, on postaje `rtva roditeljske slepe
sebi~nosti. Negativna energija prikriva prava pitanja: [ta odr-
àva i hrani ljudski ìvot? Gledam ih i pitam se: „Gde je ljubav,
bezuslovna/nesebi~na ljubav?” Onda sam pogledala Pitera i ose-
tila sam da je on doneo odluku da napusti svoje roditelje – da
umre. Njegovo malo lice postalo je tamnije i glava mu je pala
jo{ niè. Izgledao mi je kao starac, iznuren od ìvota i sa odlu-
kom da ga okon~a.
„Izvinite,” rekla sam. „Dozvolite mi da razumem cilj va{eg
dolaska. Sudbina va{eg deteta je u va{im rukama. Ukoliko na-
stavite da se prepirete, ja ne vidim nikakvo re{enje.” Izgovorila
sam ovo u èlji da pokrenem razgovor.
„Adame,” obratila mu se Ana, re{ena da se suo~i: „Do{li smo
ovde sa nadom da na|emo na~in da pomognemo svom detetu.
Hajde da dozvolimo Mini da nas upozna sa tim na~inom ishra-
ne.”
„Da li znate {ta je makrobiotika? Da li znate {ta ta re~ zna~i?”
Nemo su odmahnuli glavama. Ana je dodala: „îtala sam ne-
{to o tome, ali ne znam dovoljno. @elela bih da nau~im.”
Rekla sam im da makrobiotika u osnovi zna~i „veliki ìvot”
i da je ishrana bazirana na zdravorazumskom pristupu kori{}e-
nja prirodnih, integralnih ìtarica i povr}a koje je prirodno ga-
jeno. „U slu~aju va{eg sina,” rekla sam, „po{to on ima samo ~e-
tiri godine, vi oboje morate da preuzmete odgovornost za njega.
Zar niste ve} rekli da su lekari od njega digli ruke?”
Ana me prekida okre}u}i se prema muù. „Da. I{li smo kod
lekara i dopustili smo da urade sve {to su rekli da je neophod-
no, ne osporavaju}i nijedan tretman koji su propisali. Predloì-
li su da se napravi poseban program. Zadnje dve godine le~ili
su Pitera zra~enjem i hemoterapijom. Ni{ta nije pomoglo. Sa-
da traìmo druga~iji pristup. Zato smo ovde. Piter nije ni pro-
bao makrobiotiku. Do{li smo kod vas da nas nau~ite o tome.
Adame. ti si odmah pokazao da ne ceni{ alternativni pristup.
Ali {ta je sa Minom? Ona je savladala rak. Ho}e{ li i nju tako
brzo da odbaci{?”
153
Nastavila je: „Pro~itala sam razne knjige i poku{avala da po-
delim sa tobom sve {to sam nau~ila. Odbijao si i da ~ita{ i da slu-
{a{. U stvari, te knjige jo{ uvek leè neotvorene na no}nom sto-
~i}u pored tvog kreveta.” Adam je gledao u zemlju i }utao.
înilo mi se kao da posmatram dvoje dece na klackalici u br-
zom zamahu, u strahu da svakog trenutka jedno moè da pad-
ne, a da }e Piter osetiti najve}i bol. Ve} sam osetila taj njegov
bol i bespomo}nost i nesvesno sam se sa stolice preselila na pod.
U tom trenutku je Piter prihvatio moj nemu{ti poziv rukom da
do|e i sedne mi u krilo.
Gledaju}i njegove tu`ne o~i, rekla sam: „Izgleda da ba{ ne
voli{ kad tvoji roditelji ovako razgovaraju.”
Odre~no je odmahnuo glavom. „Ne.”
„[ta jo{ ne voli{?”
„Ne volim kad ljudi pucaju u ptice i ne volim kad moram da
prestanem da se igram zbog bolova koje ose}am.”
„[ta radi{ kad po~ne da te boli?” Videla sam kako su mu se
usne stegle.
„Mama i ja se molimo Isusu a ponekad moram da idem u
bolnicu, izgubim kosu i gledam glupave crta}e.”
„Da li kod ku}e gleda{ crta}e?”
„Da.”
„Da li su glupi?”
„Ne.”
„Za{to kaè{ da su u bolnici crta}i glupi?”
„Zato {to jesu glupi, i bolnica je glupa i sve one ma{ine u mo-
joj sobi su glupe i hrana je bljak,” insistirao je.
„Ne}e{ vi{e nikad tamo oti}i! Obe}avam ti to!” Jo{ dublje je
uronio u moje krilo i ~vrsto se drào za mene.
„Ni ne èlim.”
^vrsto sam ga zagrlila i rekla mu:” Hajde da se zajedno po-
molimo da vi{e nikada ne mora{ da ode{ tamo.” Poloìo je svo-
je maju{ne hladne ru~ice na moje ruke i {aputao za mnom: „Dra-
gi Isuse, molim te ne dozvoli da Piter vi{e ikad mora da gleda
crta}e u bolnici i ne dozvoli da ima one ma{ine privezane za se-
154
be, ~ak ni u snovima. Zaustavi sav bol u Piterovom telu sa ~i-
stom i zdravom hranom. Dozvoli mu da se igra i igra i igra sa
svojim drugarima dok se ne umori od igranja, hvala ti Gospode
Isuse.” ûla sam kako je duboko uzdahnuo dok je izgovarao
„Amin”. Onda sam prekinula ti{inu. „Piter, ho}emo li da kaè-
mo mami i tati da nam se pridruè na podu.” Sa suznim o~ima
je rekao, „Ako èle.”
Rado su nam se pridruìli i seli tesno uz svog sina obuhvata-
ju}i ga u topao zagrljaj. Odjednom je u sobi postalo jako toplo.
Za trenutak sam se osetila kao uljez i poèlela da iza|em iz so-
be. Ovo je bio njihov trenutak.
Adam je prvi progovorio: „Hajde da ~ujemo {ta Mina ima da
kaè.”
Predstavila sam im makrobiotiku i predloìla medicinsku is-
hranu uravnoteènu za Piterove potrebe. Dala sam im i nekoli-
ko imena ljudi koji su se izle~ili od iste bolesti koriste}i makro-
bioti~ki na~in le~enja. Oti{li su spokojni.
Po prvi put u svom ìvotu Ana je stvari uzela u svoje ruke i
postala {ef apoteke u svojoj „Apoteci ìvota” – sopstvenoj ku-
hinji. Provela je sate i sate kuvaju}i obroke, prave}i lekove za
sebe i svog sina.
Jednog dana smo svi troje kuvali u kuhinji. Napravili smo Pi-
terovo omiljeno jelo – prène krompiri}e. Jeo ih je sav predan
stalno ponavljaju}i „Njam, njam, njam”. Nije ni primetio da smo
mu ustvari „krompiri}e” pravili od rotkve. Se}am se da sam po-
mislila kako je to neobi~na slika: mu{karac (~ak i ~etvorogodi-
{njak) u kuhinji. U mojoj zemlji vlada uvreèno mi{ljenje da je
za mu{karca sramota da bude u kuhinji, rade}i „ènske” poslo-
ve. Piter je uìvao u kuvanju i u hrani.
êtiri meseca kasnije, Piterovi rezultati su pokazali nevero-
vatno pobolj{anje. I posle {est meseci, bio je izle~en od raka.
Njegovi roditelji su se naàlost razveli, i pored toga Piter je da-
nas sre}no i zdravo dete.
155
3. Moj put isceljenja, napisala Antoanet Ipolito
Imam pedeset tri godine i svesna sam da je vreme dragoce-
no. Godine1996, u toku nekoliko meseci, dogodile su mi se pro-
mene koje su mi potpuno izmenile ìvot: udala sam se, dobila
otkaz na poslu i preselila se u novu ku}u. Stalno sam se pitala,
„Kako to da sam pro{la kroz sve ove promene bez posledica,
bez neke bolesti?”. Odgovor na ovo pitanje stigao je sredinom
januara.
Menstruacija mi je po~ela posle pauze od dva meseca. Vrlo
sam se obradovala kad sam je dobila. Krvarila sam nedelju da-
na, zatim deset dana... onda dve nedelje. U tom periodu, oti{la
sam jedne nedelje uve~e sa Donom u bioskop. Kad smo se vra-
tili ku}i i kad sam videla koliko obilno krvarim, uhvatila me je
panika. „Bojim se”, rekla sam mu, „jo{ uvek jako krvarim i ose-
}am kako kopnim”. Gledati kako vitalna teku}ina napu{ta telo,
bio je to za mene zastra{uju}i znak i znala sam da ne{to nije u
redu.
Pre vi{e godina pro~itala sam jednu knjigu koja se zvala Ka-
ko sam izle~io rak autora Antoni Satilara. Bila je to pri~a o bor-
bi jednog ameri~kog doktora medicine sa neizle~ivim rakom
prostate i kona~nim izle~enjem pomo}u makrobiotike.
Davno sam izu~avala makrobiotiku i jedno vreme je prime-
njivala, ali bez potpunog predavanja tim na~elima. Tokom u~e-
nja o makrobiotici, upoznala sam jednog izuzetnog makrobio-
ti~ara/dijagnosti~ara, koja je stanovala u susedstvu, Minu Dobi}.
Duboko sam zahvalna {to je ona prisutna u mom ìvotu.
Posle dve nedelje krvarenja, pozvala sam Minu i zamolila je
da me primi. Intuicija mi je govorila da se radi o fibroidima, mi-
omima koje je imala i moja majka a koji su rezultirali u delimi~-
nu historektomiju (odstranjenje materice). Mina se sloìla da
do|em tog ponedeljka.
Kada sam stigla na zakazani sastanak, skoro da sam bila u
stanju histerije. Bila sam slaba zbog velikog gubitka krvi, a ta-
ko|e – verovatno podjednako oteàvaju}e – i na smrt prepla{e-
156
na. Mina je videla u kakvom sam stanju i ostale smo u razgovo-
ru oko sat i po. Pitala me je ~ime se hranim i {ta se de{avalo u
mom ìvotu na emotivnom i duhovnom planu. Dobar deo pro-
blema je leào u tome {to je moj brak sa Donom, do tada, za
mene bio naporan.
Lo{e sam se hranila. Znala sam da gre{im. Ali u zadnje vre-
me jela sam slatki{e, meso, kafu, vino – sve {to sam znala da ni-
je dobro. Hrana je bila slaba uteha da smanjim stres i dobijem
bar neko zadovoljstvo u ìvotu.
Mina mi je proverila puls, pogledala lice, ruke, beonja~e,
utvrdila naduvenost i nate~enost i pove}anu kilaù. Rekla je da
misli da imam fibroide, ali da oni ne moraju po svaku cenu da
budu povezani sa menstruacijama ili sa srednjim godinama u
kojima sam bila. Mogu}e je da su se pojavili zbog preteranog,
nagomilanog stresa i prevelike upotrebe {e}era, ulja i proizvo-
da ìvotinjskog porekla.
Sve ovo, kombinovano sa ìvotnim promenama kroz koje
sam nedavno pro{la, rezultiralo je u neèljenim izraslinama. Re-
kla je da su to znaci upozorenja i da moram da napravim neke
radikalne promene ukoliko èlim da mi bude bolje. Tako|e je
rekla da ne moè ni{ta odre|eno da uradi dok ne odem na ske-
nerski pregled karlice, da bi se odredila veli~ina, broj i lokacija
fibroida.
Posle tog razgovora, oti{la sam ku}i sa primerkom standard-
ne makrobioti~ke ishrane, koja je sadràvala njene posebne pre-
poruke i odmah sam oti{la u prodavnicu zdrave hrane da poku-
pujem {ta mi treba.
Od po~etka januara, kada sam se prvi put videla sa Minom,
do kraja januara, krvarila sam ukupno dvadeset tri dana. Po-
slednjih deset dana sam ìvela kao u paklu. Bila sam upla{ena
izdajom sopstvenog tela ali sam shvatila da moram bolje da se
brinem o sebi. Moje prijateljice, kojima sam sve ispri~ala, bile
su mi potpora i spasenje. Zvale su me po nekoliko puta dnevno
i dozvolile mi da budem pani~arka ukoliko to èlim. Prihvatale
su me onakvu kakva sam.
157
Odlu~ila sam da zapo~nem sa makrobiotikom jer sam ose-
}ala da je to najpametnija stvar koju mogu da u~inim. Bilo je te-
{ko, jer nikog nisam imala pored sebe da mi pomogne. Ose}a-
la sam se uàsno, bila sam bleda, slaba i prepla{ena. Sama sam
morala da kupujem hranu i da je pripremam. Mina je rekla {ta
treba da uradim i dopustila mi je da je zovem nekoliko puta sa
dodatnim pitanjima na koje je ona svaki put strpljivo odgovara-
la. Ali ja sam morala sama da se brinem o sebi.
Borba sa strahom je bila stra{na. Te{ko je bilo i rvanje sa sop-
stvenim umom. Pruào mi je otpor u prihvatanju ovog zadatka.
Sve mi je delovalo nepremostivo. Sedela sam na radnom pultu
u kuhinji, mole}i se i glasno sebi govore}i: „Moè{ ti to. Mora{,
jer niko to ne moè za tebe da uradi. Moè{ ti to da izgura{. Mo-
ra{ to da uradi{”.
Motivisala me je ~injenica da je Mina obe}ala da }e raditi sa
mnom, ali tek posle potvrde njene dijagnoze. Odmah sam se ja-
vila lekaru i traìla uput za ultra zvuk. Dobila sam ga i nekako
sam se odvezla do bolnice da se to obavi. Dok sam vozila auto
putem, ruke su mi se tresle na volanu. Na stolu za pregled bila
sam totalno slomljena. Stalno sam zapitkivala: „Vidite li ne{to?
[ta ima tu?” Znala sam da potpuno izlu|ujem tehni~ara svojim
pitanjima i bila sam potpuno zaprepa{}ena kad mi je rekla da
ne vidi ni{ta zna~ajno.
Sko~ila sam sa stola u ekstazi i pozvala Minu. @elela sam da
joj kaèm da ni{ta nisu na{li.
Nekoliko sekundi je }utala, a onda mi je odgovorila: „Onda
treba da bude{ jako sre}na”.
Posle nedelju dana javili su mi iz doktorske ordinacije da su
zapravo na{li dva mioma fibroida, ali mala. Zato su smatrali da
su nalazi ultra zvukom bili „normalni”. Telefonirala sam Donu
pa onda Mini. Ona mi je na to rekla: „Moè{ da ih jo{ smanji{.
Hajdemo na posao”.
Realno gledano, „kombinovana medicina” – me{avina Isto-
ka i Zapada mo`da je najbolji pristup. Odlu~ila sam da }u u
ovom spoju sama napraviti bitne promene u svom na~inu ìvo-
158
ta, u poku{aju da se izle~im od negativnosti koje sam pustila u
svoj ìvot, bilo da je u pitanju ishrana ili ne{to drugo.
Onda sam se susrela sa sopstvenim otporom. Ponekad sam
sedela za stolom u kuhinji do 3,30 ujutru, pitaju}i se odakle da
po~nem. Napravila sam tablice ishrane i zapisala svaku i naj-
manju sitnicu koju treba da jedem svakog dana, jednom nedelj-
no, dva puta ili tri puta. Napravila sam veliki spisak za kupovi-
nu. Bukvalno sam se odvukla u radnju zdrave hrane. Kupila
sam pilule koje mi je Mina preporu~ila. I{la sam u kratke {et-
nje. Zdravo sam se hranila. Gledala sam stare emisije Endi Gri-
fita, koje su me smirivale. Radila sam ve`be dubokog disanja.
Molila se Bogu. Krvarenje se smanjivalo i krajem januara pot-
puno je prestalo.
Ose}ala sam da se u mom ìvotu desilo ~udo! Ja sam to ~u-
do sama napravila, sopstvenim rukama. Bacila sam se na kole-
na i zahvalila se na{em Tvorcu {to me je inspirisao da uradim
ono {to je trebalo.
Nekoliko meseci je pro{lo. Simptomi su nestali, a fbroidi su
se smanjili na pola. Pregled holesterola, koji je uvek bio visok,
pokazao je smanjenje za sto dvanaest. Me|utim, ~ekalo me je
jo{ puno posla, nije sve bilo gotovo. Nekoliko puta sam preki-
nula uzimanje alkalne, ~iste hrane koja mi je bila propisana. Iz-
gubila sam deset kilograma, od kojih je ve}ina bila od naduve-
ne masno}e koja mi je tako ru`no stajala. U najboljim danima
ose}ala sam se kao da plovim, puna energije i mirnih, koncen-
trisanih ose}anja. Ponekad, kad bi mi pripremanje hrane te{ko
palo, setila bih se Mininog upozorenja da ja treba samu sebe da
isceljujem.
Ubrzala sam proces kuvanja, tako da mi je sada potrebno
kra}e vreme. Uìvam u hrani koja moè da bude ukusna kao i
svaka druga, ali sa manje za~ina i bez proizvoda ìvotinjskog po-
rekla. Uglavnom koristim sveè povr}e bez pesticida, mahunar-
ke i proizvode od njih i integralne ìtarice. Kada izlazim, nosim
hranu sa sobom, jer sam jo{ uvek u po~etnoj fazi isceljenja. Ka-
snije }u jesti jednostavnu hranu po restoranima, kao na primer
159
testenine. Ali, mislim da se nikad vi{e ne}u vratiti na ve{ta~ku,
previ{e za~injenu hranu, koju sam jela ~itavog svog ìvota. Sa-
da ta hrana, za mene, ima potpuno bizaran ukus i izgleda sinte-
ti~ki i la`no. Ne mogu vi{e da podnesem ni{ta la`no u svom ì-
votu, ~ak ni kola~ od sira.
Sve koji ovo ~itaju zamolila bih da cene i po{tuju svoje ìvo-
te i hrabro naprave promenu dok jo{ mogu. Shvatite da je sna-
ga ljubavi i pomaganje sebi i drugima jedino va`no. Zamolila
bih vas da budete dobri prema sebi i da se pridràvate ovoga.
Budite ne`ni prema osobi koja sedi na stolici do va{e jer i ona
poku{ava da ìvi svoj dragoceni ìvot koji joj je Bog dao, na naj-
bolji mogu}i na~in.
4. Jedan dan u Mininom ìvotu
Po~ela sam sa kuvanjem hrane za moju porodicu u pet sati

ujutru. Sada je oko podne, jo{ jedan topao, sun~an dan u Kali-
forniji. Odmaram se u leàljci pored bazena u ba{ti iza ku}e. Pti-
ce komponuju sonate, dok sam ja, njihova jedina publika, po-
sebno dirnuta njihovim koncertom. Ose}am èlju da im se
zahvalim na izvo|enju. I dok razgovaram sa njima, one mi od-
govaraju povisuju}i harmoni~no svoje glasove. Kao da govore
nekim novim jezikom, koji jedino ja razumem. Uverena sam da
razumeju moje raspoloènje i dolaze da me traè. Ptice imaju
tajanstvenu sposobnost da budu uvek tu kada su mi potrebne.
Muzi~ka poruka koju mi prenose ~ini da se ose}am posebnom.
Zahvalna sam im i ispunjena. Ritmi~ki zvuk vode koja te~e iz
|akuzija (malog bazena sa virovima tople vode) u bazen je kao
reka mog detinjstva. Odzvanja kroz moje telo, ne`no me uvodi
u duboku meditaciju. U ovom prijatnom okruènju, ose}am ka-
ko se ~vornovato klube stegnutosti odmotava i kapela moje du-
{e blagosilja. Moj um se opu{ta uz magi~ne vibracije prirode.
Ponovo uspostavljam vezu sa univerzumom. Zvono na vratima
remeti meditiranje.
160
Moja }erka Jelena otvara ulazna vrata. Na dovratku stoji
mlada èna, otprilike moje visine i godi{ta. Na licu meni dobro
poznati gr~. Dobro poznajem taj izraz jer sam i sama ìvela sa
njim tolike godine. Stajala je tako kao surogat nekada{nje Mi-
ne. Kao da sam se gledala u ogledalu. Za jedan tren to je bilo
nestvarno.
Mlada èna je otvorila srce i ispri~ala mi svoju pri~u, to je bi-
lo kao deà vi. Opisala je kako se njen ìvot odvijao. Bila je re-
diteljka televizijske serije, potpuno predana svojoj profesiji; po-
slednja je napu{tala studio, bez ose}aja za vreme, zaboravljala
da jede, da ode u toalet, svoje vikende je posve}ivala priprema-
nju slede}e radne nedelje, bez izleta, bez odmora, bez privat-
nog ìvota.
Zastra{uju}e, zar ne. Nije znala odakle da po~ne. Nije zna-
la gde da stane. Ose}ala se kao da je na beskona~noj traci pro-
izvodnje, ali nije znala kako da si|e. Znala je samo da vi{e ne
moè da izdrì. Hroni~ni sindrom umora, uporne migrene, hro-
ni~ne alergije, problemi sa varenjem, akutna gljivi~na upala, pre
i post menstrualni sindromi, sve je to uzimalo danak njenom
zdravlju i ìvotu.
Zagu{enost! Uzimanje raznih lekova godinama, dovodilo je
samo do privremenih promena i razornih {tetnih posledica.
Kao i ve}ina ljudi, èlela je da zna {ta je prouzrokovalo ta-
kvo stanje. Poku{ala sam da joj objasnim relevantne ~injenice.
Kandida je infekcija koju izazivaju gljivice sli~ne dobro}ud-
nim parazitima koji ìve u na{em telu ne o{te}uju}i ga. One na-
ro~ito deluju u vla`nim sredinama kao {to su usna duplja, respi-
ratorni trakt i vagina. Kad do|e do intenziviranja infekcije, moè
da prodre u krvotok, da probije }elijske zidove, nastani se u raz-
li~itim organima, ~ak i da prodre kroz krvnu barijeru i dopre do
mozga.
Klju~ le~enja je potpuno izbegavanje fermentisane hrane,
izuzev umebo{i {ljive, koja se intenzivno koristi u medicinskom
kuvanju. Kandida napreduje u {e}ernoj klimi, pa je va`no iz-
begavati ugljene hidrate, kao {to su peciva sa kvascem, vo}e,
161
zasla|iva~i i sirova so dodata kuvanoj hrani. Slabi bubrezi ne
mogu da odrè potrebnu koli~inu natrijuma u telesnim te~no-
stima.
Da bi se izle~ila kandida i osnaìo imunolo{ki sistem, prvo mo-
raju da se oja~aju bubrezi. Savetovala sam da stavlja obloge od
|umbira na bubrege, dva puta nedeljno po dvadeset minuta. One
pobolj{avaju cirkulaciju i donose bubrezima potrebni kiseonik,
ja~aju}i i opu{taju}i ih. Kupka sa morskom soli trideset minuta,
dva puta nedeljno, tako|e je preporu~ljiva. âk i kad osoba po-
stane svesna da mora, te{ko se odri~e hrane na koju je navikla.
Duh je jak, ali je telo slabo.
Nensi mi se poverila: „Jednom prilikom smo morali da pre-
kinemo snimanje jer mi je bilo toliko lo{e da nisam mogla da
stojim. Na kraju je to ispalo dobro, jer sam srela osobu koja mi
je rekla za vas. Njena pri~a je sli~na mojoj. Dala mi je va{ broj
telefona.”
Pre nego {to smo zapo~ele sa konsultacijom, izvadila je iz ta-
{ne, jedan po jedan, sve svoje bo~ice sa lekovima, vitaminima,
mineralima i druge „dopunske” pilule. „Gde vam je kanta za |u-
bre? Ovo pijem godinama i gledajte u kakvom sam stanju. Ho-
}u da pobacam sve ovo jednom zauvek”, ljutito je rekla.
Po{to je ovo bio njen prvi susret sa makrobiotikom, konsul-
tacije su trajale dva sata. Na{ dana{nji svet je tehnolo{ki vrlo
mo}an, ali je potpuno ispao iz ravnoteè. Bolesti, hemikalizaci-
ja, kriminal u porastu, pove}ana stopa razvoda, biogeneti~ki in-
ìnjering, sve su to dokazi ogromnog haosa koji neminovno vo-
di ~ove~anstvo ka uni{tenju. Makrobioti~ki pristup se sprovodi
da izle~i patnju i povrati ravnoteù. Hrana je jedina energija do-
voljno sna`na da izle~i na{e fizi~ko, emocionalno i duhovno bi-
}e.
Hrana moè da izle~i svet, ali ako za to upotrebljavate ma-
krobioti~ko oru|e. Samo prirodnom hranom ìve}i u harmoni-
ji sa prirodom i ìvotnom sredinom; vitalnim ve`bama; uz za-
hvalnost na daru ìvota; uz radost i zahvalnost celom ~ove~anstvu
ìvot moè da bude ispunjen zahvalno{}u i sre}om.
162
Ovaj kratak filozofski pristup za Nensi je imao smisla. Njen
komentar je bio da je ona ìvela i radila u neproduhovljenom i
ljutitom svetu. Bila je spremna za promenu. Nije mogla da se
seti kada je poslednji put pro{etala u sun~anom danu. Jedino
ve`banje koje je upra`njavala bilo je hodanje od kola do ulaznih
vrata, studija ili restorana. Razumela je da smo mi deo prirode
i da moramo da joj se vratimo. Sve {to unesemo u na{e telo, ili
nosimo na na{em telu, treba da bude prirodno i nezaga|eno.
Bilo joj je potrebno jedno vreme da prihvati promene u is-
hrani. Prestala je da truje svoje telo mesom, mle~nim proizvo-
dima i {e}erom, ali joj je te{ko palo odricanje od vo}a i peciva.
To su bile najtvr|e navike koje je trebalo iskoreniti. Po{to nije
volela da kuva, to je re{ila tako {to je iznajmila makrobioti~ku
kuvaricu. Za dva meseca, njeni simptomi su nestali. âk i posle
oporavka re{ila je da zadrì svoju kuvaricu za stalno. Ali, sada
bira svoju hranu iz „gurmanskog” makrobioti~kog jelovnika.
Kako joj se stanje popravljalo, ne samo da su nestali stari
simptomi, ve} joj je i koà postala meka kao saten i bore su joj
se ublaìle. Izgledala je mla|a deset godina. Postala je staloè-
na, depresije su nestale i ponovo je bila u stanju da se koncen-
tri{e. Po{to su joj ljudi delili komplimente, odala im je svoju „taj-
nu”. Delila je svoju pri~u sa svakim ko je hteo da slu{a. Mnogi
ljudi su imali koristi od toga i promenili su svoj na~in ìvota. Jo{
jednom se obistinila izreka:”Iz jednog zrna, deset hiljada zrna.”
Nensi i ja smo postale vrlo bliske. Vi{e nije bilo ni savetnika
ni klijenta, ve} prijateljica. Nebrojeno puta smo kuvale zajed-
no, {etale zajedno. Ona je stigla do velikog otkri}a, ili je bar njoj
tako izgledalo. Ptice su oduvek tu. Pevaju od pamtiveka, ali ona
ih nikad ranije nije ~ula. Slu{anje njihovog savr{enog izvo|enja
bila joj je radost, kao ìvot u beskrajnom svetu bajki. Prihvata-
nje makrobioti~kog na~ina ìvota omogu}ilo joj je da otkrije naj-
vi{i nivo svesti, dinamiku unutra{nje slobode i kvalitet ìvota ko-
ji upotpunjuje na{e zdravlje i unutra{nju sre}u. @ivot je simfonija
a mi smo dirigenti.
163
5. Pri~a o isceljenju, napisala Dènifer I. Grin,
doktor nauka
Decembar 1988. Novogodi{nji praznici su u punom jeku. Pre

nekoliko nedelja sam saznala da moj mu` ima ljubavnicu a upra-
vo su mi rezultati biopsije pokazali da imam rak dojke. Ne mo-
gu da kaèm da sam u {oku u kakvom je ve}ina èna kad im se
saop{ti ovakva vest. Kod mene se kancer pojavio prili~no rano.
Moja majka je imala pedeset osam godina kada se kod nje ja-
vio. Ja imam ~etrdeset ~etiri.
Majka je imala radikalnu masektomiju – odstranjenje dojke
– sa prvim kancerom, deset godina kasnije i drugu, na drugoj
dojci. Umrla je deset godina kasnije, posle nekoliko tretmana
hemoterapijom. Kancer joj se pro{irio na kosti, mozak, na celo
telo.
Moj „A -tim” Los An|eleskih doktora (naziv koji je dao je-
dan od doktora iz tima), odlu~io je da su lampektomija, zra~e-
nje i tamoksifen razumni pristup u le~enju. Znala sam da je jo{
ne{to bilo potrebno, van medicinskog le~enja. Nisam se slagala
sa stavom svog doktora da je kancer besmislena tragedija. Zna-
la sam da ga izaziva ne{to u mom na~inu ìvota, ne{to {to ima
veze sa ~etrdeset~etvorogodi{njim ose}anjem bespomo}nosti.
Kao da jo{ uvek nisam zaista zapo~ela ìvot, ve} se stalno pri-
premam da ìvim. Godinama sam ose}ala da je moje pravo bi-
}e blizu, ali da sam odse~ena od njega. Samo kada sam pila, {to
sam ~inila u velikim koli~inama, od dvadesete do ~etrdesete –
ose}ala sam hrabrost tog svog bi}a, svu ìvotnost i kreativnost.
Napustila sam posao u Udruènju filma i po~ela da poma-
èm drugima da se oslobode starog, stegnutog na~ina. Sama u
dnevnoj sobi, jedne ve~eri kasno, gledala sam film Moja Afrika.
Dok sam gledala kako Ajsak Denisen gubi sve do ~ega joj je sta-
lo, otkrila sam da je moja su{tina – borac u preìvljavanju.
Stid nestaje i na kratko se ose}am slobodnijom nego ikada.
Onda pronalazim novu izraslinu. Na biopsiji iglama, pogre{no
164
je pro~itano da je izraslina benigna, tako da sam je ostavila bez
intervencije od septembra 1991. do januara 1992. kada se rastu-
}i tumor pokazao na analizi krvi i kada je moj onkolog izrazio
sumnju u prvobitnu dijagnozu. Ponovo sam pro{la kroz lampek-
tomiju. Ovoga puta je doktor ~vrsto predlagao hemoterapiju,
ali sam ja ponovo insistirala na zra~enju. Jo{ uvek sam gledala
na svoje male izrasline kao na lokalni fenomen. Napad na ~ita-
vo telo sa smrtonosnim hemikalijama ~inio mi se kao potpuno
uni{tenje.
Stalno sam pitala svoje telo za{to proizvodi maligne izrasli-
ne. [ta je to u meni {to uti~e da izrasline pucaju? A onda, u ju-
lu 1992. suo~ila sam se sa jo{ teòm dilemom: kancer se pro{irio
na grudnja~u (grudnu kost). Sada vi{e nisam imala opciju male
operacije koja }e ga odstraniti. Uz srce i plu}a koji su tako bli-
zu, ni moje dobro, staro zra~enje nije vi{e bilo preporu~ljivo. He-
moterapija je bila moj jedini spas. Imala sam dva tretmana, sa
pauzom od nedelju dana i onda se dogodilo ne{to {to jo{ uvek
nisam u stanju da objasnim.
U septembru 1991. kada sam mislila da imam sre}nu vezu,
koja mi se ~inila i jaka i puna podr{ke, iznenadila sam samu se-
be, ludo se zaljubiv{i u ~oveka koji je bio mla|i nekoliko godi-
na. Ne znam {ta da kaèm o sudbini ili ta~nije, o promeni ne~i-
je sudbine, ali ~ini mi se sasvim mogu}e da sam i dalje ostala u
biv{oj vezi sa ~ovekom koji je i sam preìveo rak, i koji je imao
nerazumnu veru u zapadnu medicinu, izazvanu strahom, ja da-
nas sigurno ne bih bila me|u ìvima. Novi ~ovek koji se pojavio
u mom ìvotu, imao je razumevanja prema ~i{}enju tela prirod-
nim putem. Za mene, sa konvencionalnim pristupom medicini,
ta ideja je bila prili~no sumnjiva.
I sada kad se setim pro{losti, shvatam da se ne{to sigurno po-
krenulo i da je moja veza sa Skotom bila priprema za ono {to }e
se desiti. Posetili smo lekara holisti~ke medicine, koji je prepo-
ru~io makrobiotiku kao ishranu koja bi trebalo da podrì hemo-
terapiju. Dana prvog septembra 1992. srela sam Minu. Rekla
mi je, izme|u ostalog, da }e ~i{}enje raka iz mog organizma bi-
165
ti prosto ko’ pasulj. Ovo je bilo u totalnoj suprotnosti sa mi{lje-
njem mog onkologa da }e hemoterapija u~initi svoje, ali da po-
stoji 90% {ansi da }e se bolest vratiti.
Nisam ta~no znala {ta me je pokrenulo. Mo`da je to bilo Mi-
nino ohrabrenje koje me je inspirisalo. Mo`da je to bio obes-
hrabruju}i stav mog onkologa. Mo`da i moj sopstveni izve{taj o
svim negativnim nijansama i promenama koje su usledile nakon
tretmana sa hemoterapijom. Mo`da je to bilo ose}anje da su zu-
bi po~eli da mi se klate. Mo`da je to bila kombinacija svih na-
vedenih razloga, a mo`da ni jedan od njih. Negde u meni done-
ta je odluka da napustim zapadnu medicinu i ukrcam se na put
makrobioti~kog isceljenja. Bi}e da je tu odluku doneo onaj deo
mene koji zna vi{e nego ja, koja obi~no donosim odluke.
Su{tina ìvota na makrobioti~kom reìmu je u jednostavno-
sti. Skot i ja nau~ili smo da kuvamo i na{a kuhinja je postala na-
{a apoteka. Trljala sam telo toplom vodom i |umbirom svakog
jutra i ve~eri, da pobolj{am cirkulaciju i pomerim zastoj. Idem
u duge {etnje u prirodu kad god mogu. Pevam vesele pesme.
Nosim ode}u od ~istog pamuka. Zaobilazim gledanje televizije
zbog svih zaga|enja koje izbacuje. Nosim zavoj od kupusa na
grudnoj kosti da izvu~e napolje toksine. Ponekad se ose}am kao
salata koja hoda.
Meseci su prolazili i moje isceljenje je sve osim prosto ko pa-
sulj. Jo{ uvek se borim sa demonima starog ìvota koji su moj
ìvot ~inili malim i sku~enim tolike godine. Prijatelji smatraju
da sam hrabra {to ne pose}ujem lekare, ali u su{tini me moj strah
drì na distanci od njih; ne mogu da prihvatim tu potkopavaju-
}u dozu sumnje koju bi mi donela poseta medicinskom svetu.
Re{ila sam da u~im o makrobiotici da bih razumela kako funk-
cioni{e. îtala sam knjige Dòrdà O{ave i Mi~ija Ku{ija. I{la
sam na Ku{ijev institut da u~im. Ose}ala sam da je moj um klju~-
ni element u ovom procesu i po~ela sam da ~itam, u~im i ve-
`bam, da bih ga pokrenula da radi za mene. Stalno sam smi{lja-
la kratke pozitivne afirmacije i pu{tala ih kroz mozak kao
pokvarenu plo~u da bih programirala podsvest za isceljenje. î-
166
tala sam inspirativne pri~e drugih ljudi koji su preìveli bolest.
Na predlog moje prijateljice Ru{ke, ~iji se kancer potpuno po-
vukao, organizovali smo malu grupu za podr{ku. Sretali smo se
jednom nedeljno u mojoj ku}i i pozivali lokalne instruktore mi-
krobiotike da nam budu u~itelji.
Polagano i pospano promena je dolazila. Primetila sam raz-
like ne samo u svom telu ve} i u na~inu razmi{ljanja i ose}anja,
u na~inu na koji istraùjem svet. Ono {to sam vremenom shva-
tila jeste da smo mi ono ~ime se hranimo i to na na~in za koji
mnogi nisu ni blizu razumevanja. Jedu}i celovitu, neprera|enu,
izbalansiranu, prirodnu hranu, ja stvaram celovitu, izbalansira-
nu – samu sebe. Biti ceo, zna~i preuzeti odgovornost za sopstve-
ni ìvot. Moja bespomo}nost je bila stagnacija isto koliko i moj
kancer. îsto, holisti~ko razmi{ljanje nije ne{to {to dolazi od
spolja, ono je prirodan, zdrav pogled na ìvot, koji ostaje kad
pro|e stagnacija.
Ne mogu da kaèm da posle ovakvih momenata, kroz koje
prolazimo, vo`nja postaje potpuno mirna, bez trzaja, ali celo-
kupno putovanje postaje znatno mirnije i lak{e. Posle jedana-
est meseci makrobioti~ke prakse, svom svakodnevnom reìmu
dodala sam i î Gong ve`be. Kada sam osetila putanju energi-
je u sebi – direktno iskustvo sveta koji se ne vidi – sve je posta-
lo mogu}e i probudilo je strast da saznam jo{ vi{e.
U martu 1994, osamnaest meseci od prelaska na makrobiotiku,
odlu~ila sam da odem na medicinski pregled i vidim da li se ostva-
rilo ono {to mi je Mina nagovestila. Pregled kostiju skenerom je
utvrdio da je tumor ili u remisiji ili potpunom odlasku a analiza kr-
vi je pokazala da vi{e nemam kancer. Ovo mo`da zvu~i kao kraj
pri~e, ali nije. Mi u makrobiotici kaèmo da je potrebno sedam go-
dina, manje vi{e, da se izgradi novo telo. Duh i telo su zaista jed-
no. Duhovni razvoj je bio srce mog isceljenja. Verujem u to jer smo
mi po prirodi duhovna bi}a, i uvek smo sa ne~im u jedinstvu. Dok
nije zapo~elo moje le~enje, ja sam bila u jedinstvu sa bezna|em,
nemo}i i depresijom.Ranije sam ja bila u jedinstvu sa sobom, a on-
da je moj o~i{}eni deo tela preneo fokus na jedinstvo sa Bogom.
167
Dok sam bila izgubljena u starom sistemu verovanja, bilo je
puno razloga za strah i uprkos bezbrojnim poku{ajima, nisam
nikako mogla da odagnam taj strah. Kada sam shvatila da sam
prvo i pre svega energija/duh ({to se desilo kada je zdrava ishra-
na po~ela da izbacuje blokade iz mog tela) i da je moje telo re-
zultat svega {to se de{ava na tom nivou bi}a, tek onda je moglo
da se promeni ono u {ta verujem da je isceljenje. Sa ovim no-
vim verovanjima i moja ose}anja su mogla da se promene: strah
je zamenila ljubav, radost, zahvalnost, uzbu|enje.
Ljudi raspravljaju o tome da li su hrana ili duh osnovni izvor
isceljenja. Ono {to ja znam jeste – kad sam po~ela da jedem iz-
balansiranu makrobioti~ku hranu i kancer i depresija koja me je
pratila celog ìvota, polako su nestali. Moj duh je mogao da za-
po~ne svoje lagano bu|enje, to je bila poslednja prepreka posle
koje sam ja sama, onakva kakva jesam, mogla da zasijam. Inte-
resovanje za î Gong se razvilo u intenzivno u~enje energetskog
isceljenja i sada ja imam praksu u kojoj pomaèm u isceljenju
drugih, kao i u u~enju i pomo}i oko samoisceljenja. Zauvek }u
biti du`nik Mi~iju, Mini i svim onim divnim makrobioti~kim u~i-
teljima koju su mi pomogli na mom putu preobraàja.
6. Slu~aj slomljenog srca
Jedan od nezaboravnih slu~ajeva bio je Ivan, koji je do{ao u

Ameriku da prona|e svoju nadu. Imao je dijagnozu neizle~ivog
raka. Ni operacija, ni zra~enje, ni hemoterapija, kroz koje je pro-
{ao u Jugoslaviji, nisu mu pomogli. Njegov brat je ~uo o mom
iskustvu i pozvao ga da do|e i proba le~enje ovom alternativ-
nom medicinom.
Ivan je dolazio u moju ku}u svakog jutra u 6 sati i u~io sa
mnom sve do pet po podne, kada bi odjurio kao mi{ uhva}en na
svetlu dana. Bio je nizak, sa dvadeset osam kilograma preko nor-
malne teìne, {ire}i se u struku, kretao se polako i veoma pe-
dantno vodio ra~una o svojoj kesi za kostolomu. U najve}em de-
168
lu tela bio je li{en mekih pregiba, imaju}i uglavnom o{tre ivice.
Svaka tamna, rasko{na dlaka, za~e{ljana na dole, bila je uredno
aranìrana na temenu njegove glave. Debele, `bunaste obrve
dominirale su ~istim, izbrijanim licem. Ekspanzivno stanje nje-
govih creva se moglo lako pro~itati na nadutim, ote~enim usna-
ma. O~igledno je bio ~ovek sa veoma jakom konstitucijom, ko-
ji je potencijalno mogao da ima dug ìvot.
Svakog jutra bi me pozdravio pri~om o savom snu od pret-
hodne no}i. Odjednom bi postao izuzetno napet. ûo bi se kao
zvuk pucketanja iz njegovih usta, o~i bi mu zasijale, glas dobio
dublju boju. Potpuno bi promenio pona{anje dok bi mu re~i ska-
kutale preko usana u nestrpljivim kovitlacima. Nikada mu nisu
nedostajale re~i dok se prepu{tao slatkom zadovoljstvu svoje
najnovije fantazije. Prepri~avao je svoj poslednji san:
Eto njega u dvori{tu iza ku}e, kako konstrui{e kuku sa tri
zupca dobro pri~vr{}enu na vrhu trono{ca, u ~ijoj se sredini na-
lazi teàk tu~ani lonac, oka~en iznad velike vatre. U zagrljaju
toplog lonca kr~ka se njegovo najomiljenije jelo gula{-paprika{,
napravljen sa svinjskim mesom, ljutim papri~icama, paradajzom,
krompirom, lukom, {argarepom. Ili drugo omiljeno jelo – pra-
se}e pe~enje. Na kraju pri~e bi upitao bestrasnim, hladnim gla-
som: „Koliko dugo se kuva taj pirina~?”
Nije imao pojma {ta ja to radim u kuhinji, niti ga je bilo bri-
ga za izbalansiranu hranu. Ali uprkos svom prvobitnom nezna-
nju, posle prvog meseca je oslabio 15 kg, po~eo da kuva za se-
be i umeo je i da pravilno izbalansira hranu. Jednom prilikom
je ~ak izjavio da mu se ova hrana ustvari svi|a i da ima sve ma-
nje i manje „svinjskih” snova. On je bio muzi~ar, nastupaju}i sa
svojom harmonikom na svadbama. Mnogo puta, usred kuva-
nja, po~eo bi sa nekom pesmom, i ja bih mu se pridruìla. Ta-
ko bismo improvizovali ~itav koncert i hrana je imala jo{ bolji
ukus. Verovali ili ne, ljudi su bili sre}niji kad su jeli na{u hra-
nu pripremljenu uz muziku.
On nikada nije prihvatio i razumeo ameri~ki, haoti~ni na~in
ìvota. Govorio je da amerikanci prave decu za „vrti}e” i „bebi-
169
siterke”, dok se bake i deke nalaze u domovima za stare. Kako
porodica moè da ìvi bez ljubavi? Ovo je bila njegova svako-
dnevna àlopojka o bratovljevoj porodici. Nedostajala mu je nje-
gova porodica. Bio je o~ajni~ki nostalgi~an, tako odvojen od è-
ne i dece. Bio je ovde, ali je njegovo srce bilo na drugom mestu.
Nije razumeo davno dokazanu mudrost da makrobiotika nije
samo hrana, iako sam ga tome svakodnevno u~ila. @eleo je da
se vrati u svoju zemlju, iako je tamo bio rat, iako tamo ne}e na-
}i makrobioti~ku hranu koja mu je potrebna.
„Ja sam ovde nesre}an, hrana me ne moè usre}iti,” prote-
stvovao je.
Kada je po~eo sam sebi da kuva, bio je po ceo dan sam u ku-
}i svog brata. @ivot mu je bio prazan. Ivan se pojavljivao u mo-
joj ku}i potpuno neo~ekivano, izgledao bi kao neuredni krevet
govore}i da prosto mora s nekim da razgovara. Nikada nam ni-
je bio na smetnji, naprotiv, zavoleli smo ga. Njegove o~i govo-
rile su istinu, tamne i sveznaju}e, potamljene usamljeno{}u.
Njegov govor je bio prekidan tugom koja ga je gu{ila. Nije bio
svestan svog tmurnog raspoloènja. Tuga je bubrila u njemu.
Zloslutni crni oblak je punio prazan prostor u kome je nekad
ìvela sre}a. Nije vi{e imao pesama za pevanje. Bio je za àlje-
nje.
Godinu i po dana kasnije, na dan kada je trebalo da otputu-
je u Jugoslaviju, ne poseduju}i nijednu od tajni besmrtnosti,
umro je, ali ne od raka, umro je od slomljenog srca.
7. Svetlost – vodilja, napisala Ru{ka Porter
Uvek sam verovala da mogu da vodim divan ìvot, ali mi je

trebalo {est godina po{to sam dobila dijagnozu raka dojke, da
po~nem da ìvim svoj divan ìvot! Da kaèm da sam zahvalna
ne bi bilo dovoljno, naro~ito kada razmi{ljam o svojim u~itelji-
ma koji su me nau~ili kako da stignem dovde gde sam sad. Mi-
na Dobi} je jedna od njih.
170
Danas je 19. novembar, 1997. Na dana{nji dan, pre {est go-
dina, doktor mi je rekao da imam rak dojke. Mislila sam da }u
se onesvestiti. Moj mu` je prebledeo. „@ao mi je {to ponovo mo-
ra{ da pro|e{ kroz ovo,” rekla sam mu. Ranije, u Engleskoj, de-
vojka mu je umrla od raka dojke.
Kada se osvrnem na to vreme, od pre {est godina, shvatam
kako je prijateljska, nevidljiva ruka vodila svaku moju odluku.
Na osnovu preporuke, izabrala sam onkologa Vajsmana. On je
bio i ostao savr{en lekar.
Po{to sam imala tri izrasline i tumor koji se nalazio u stadi-
jumu dva, savetovao mi je otklanjanje dojke, vrlo jaku hemote-
rapiju i tamoksifen. To je lek koji se rutinski prepisuje kao pre-
ventiva da se rak ne bi povratio.
Veoma sigurna da }u prona}i alternativu za moje le~enje, re-
kla sam dr Vajsmanu da }u zadràti dojku i i}i na zra~enje i sla-
biju hemoterapiju.Tako|e sam mu rekla da ne}u uzimati vi{e
nikakve lekove posle zavr{enog tretmana. Po{to je bio tako do-
bar lekar i intuitivna osoba, bilo mu je jasno da ne}e mo}i da
promeni moju odluku, pa nije ni poku{avao da me odgovori. Ve-
rovao je da je moj tip raka izle~iv. Le~enje je prepustio meni.
Sa Minom Dobi} sam se srela ne{to kasnije radi makrobioti~-
kih konsultacija. U razgovoru smo otkrile da smo obe radile kao
novinarke/dopisnici za Radio Beograd Prvi program. Slu~ajnost,
pomisli}e neko, ali ja ne verujem u slu~ajnosti.
Za vreme konsultacija, pregledala je svaki milimetar mog te-
la, {to niko pre toga nikad nije uradio. Primetila sam naro~iti
sjaj u njenim o~ima dok mi je govorila o mo}i koju ìtarice ima-
ju na na{e zdravlje, posebno integralni pirina~ kratkog zrna. Od-
jednom mi se pojavila pred o~ima slika iz detinjstva: dok sam
rasla na malenoj farmi u centralnoj Bosni, moj deda, koji je bio
poljoprivrednik, obi~avao je da nosi zrnca razli~itih ìtarica po
dèpovima, kao izraz po{tovanja prema njima. Kada bi seo sa
nama decom (a bilo nas je puno), pa`ljivo bi izvukao nekoliko
zrna, stavio na dlan i rekao: „Pogledajte kako su lepa i sjajna.”
Dok mi je Mina pri~ala o makrobioti~kom na~inu ìvota, imala
171
je isti sjaj u o~ima kao i moj deda kada je govorio o zrnevlju. U
tom deli}u sekunde postala sam potpuno svesna da }e ta ista
svetlost koju su oboje imali u o~ima, postati, od sada pa na da-
lje, svetlost-vodilja u mom le~enju.
Te no}i sam bezbri`no zaspala. Nadala sam se da }e jednog
dana, kad po~nem da jedem ìtarice, ista takva svetlost sijati i u
mojim o~ima. Slede}eg jutra sam stavila po nekoliko zrna inte-
gralnog pirin~a u sve svoje dèpove. @elela sam da nastavim tra-
diciju svoga dede.
Kada sam dobila dijagnozu raka dojke, moja mala zemlja Bo-
sna je prolazila kroz rat. Po{to su telefonske i po{tanske veze
bile prekinute, nisam mogla da pi{em niti telefoniram mami o
svojoj bolesti. U svom srcu sam znala da kad bih joj rekla da je-
dem ìtarice i povr}e za svoje ozdravljenje, ona se ne bi vi{e bri-
nula. Otkad je moj deda umro, 1968. moja mama je bila jedina
koja je sejala ìtarice i povr}e na na{oj zemlji. Ve} mnogo go-
dina milioni zrna su dodirnuti rukama moje mame. Kakvu div-
nu sliku svoje majke imam u glavi u ovom vremenu le~enja.
U oktobru 1992. oti{la sam na Ku{ijev Institut da u~im ne-
delju dana. Sa velikom èljom da saznam vi{e o tome kako da
postignem ravnoteù u svom novom na~inu ìvota, vra}ala sam
se u Beket svake godine na mesec dana, dok nisam savladala sva
tri stepena studija. Kod ku}e, u Los An|elesu, nastavila sam
obrazovanje svakog ~etvrtka uve~e, uz izvanrednog u~itelja, Se-
sil Tovah Levin.
U poslednjih pet godina, svakog ponedeljka uve~e, Dènifer
Grin i ja smo bile doma}ice Makrobioti~koj grupi podr{ke, je-
dinoj te vrste u Los An|elesu. U prvih nekoliko godina, Mina
je odràla nebrojene ~asove u~enja i podr{ke.
Idem na pregled kod dr Vajsmana jednom godi{nje. Pro{le
godine sam mu rekla da ne èlim vi{e da radim mamografiju.
On nije bio iznena|en i to mi je i rekao, znaju}i za moj novi, pri-
rodni na~in ìvota.
Kada sam ove godine u oktobru bila kod njega samo da prove-
rim krvnu sliku, nedelju dana kasnije sam primila njegovo pismo:
172
„Draga Ru{ka,
èlim da vam dam podatke o va{oj krvnoj slici, koja je, kao i
obi~no, izuzetno normalna. Holesterol je 162. êstitam! Ozna-
ke za tumor su normalne. Kao {to znate, ja nastavljam da vas
nagovaram da radite mamografiju i dalje, ali po{tujem va{u od-
luku da niste vi{e zainteresovani”.
Na nebrojeno mnogo na~ina, ìvot mi je sada tako lep. âk
i kad su mi se neke stvarne nesre}e dogodile u prethodnim go-
dinama, bila sam u stanju da ostanem mirna i usredsre|ena, ose-
}aju}i da me ni{ta vi{e ne moè zaista poremetiti iz ravnoteè.
Verovatno je lepota zrna u{la u moju du{u.
Hvala ti Mina.
8. Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt
Mislila sam da imam vrlo zdravu, izbalansiranu ishranu dok

se nisam upoznala sa makrobiotikom pre pet meseci. Treniram
profesionalno tenis. Moram da budem svesna svog tela i ener-
getskog nivoa, kako hrana uti~e na moje treninge i na moju spo-
sobnost da igram uspe{nije. Moja definicija zdrave ishrane bila
je: salate, piletina, vo}e i proizvodi sa smanjenom masno}om.
Uprkos ovog zdravog jelovnika, nikad nisam imala dovoljno
energije. êsto mi se spavalo posle ru~ka, ~eznula sam za {e}e-
rom i slatki{ima. âk i posle spavanja od osam ili deset sati, bu-
dila sam se umorna. Iako sam uvek ~ekala nekoliko sati posle
jela da nastavim sa treningom, neko neprijatno ose}anje mi je
usporavalo telo. Hrana je delovala kao velika izraslina u mom
stomaku, jo{ uvek nesvarena. Ovo sam obi~no pripisivala nedo-
statku sna ili preteranom ve`banju. Ili sam pak racionalizovala,
govore}i sebi da se ve}ina ljudi tako ose}a i da je to normalno.
Kada sam pre{ala na makrobioti~ku ishranu, odmah sam pri-
metila ogromno pove}anje energije koju je lako odràti tokom
celog dana. Postala sam mnogo ìvahnija. Sada se budim rani-
je i ose}am se bolje, sa manje spavanja. Koà mi je mek{a i sve-
173
ìja. Nema vi{e otoka ili tamnih senki oko o~iju. I kad svi oko
mene pate od prehlade ili gripa, ja se ne razbolim.
Od svih ovih promena, najbolja je moja novoste~ena spo-
sobnost da treniram intenzivnije i da se sve vi{e isti~em u spor-
tu koji treniram. Ishrana je jedino {to sam promenila. Odmah
sam bila u stanju da ve`bam duè. Postala sam izdr`ljivija. Ne
ose}am vi{e ni pribli`no bol posle te{kih me~eva i duga~kih tur-
nira. Moje telo se mnogo brè oporavlja.
Iskreno sam zahvalna za to {to sam se upoznala sa makrobi-
oti~kom ishranom. Svakoga dana se ose}am sve bolje. Naro~i-
to sam odu{evljena pobolj{anjem u igranju tenisa. I {to je naj-
va`nije, verujem da makrobiotika spre~ava bolesti. Nau~ila sam
kako neprestano da odràvam zdravu ìvotnu sredinu prave}i
bolje izbore u svojoj ishrani.
9. Anonimna oda makrobiotici
Mina je pravi stru~njak kada je u pitanju veza izme|u tela i bio-

hemije hrane. Ako ste njen sagovornik, ili njen pacijent, o~igledno
vam je da je ona bri`na osoba u onom najosnovnijem i najdubljem
smislu te re~i. Kao i kod svih velikih lekara, ili velikih umetnika le-
~enja, ni kod nje nema nesigurnosti niti {tetnih posledica.
Kada sam se prvi put susrela sa Minom, bila sam suo~ena sa
nekim zdravstvenim problemima. Doktor me je uputio na seri-
ju testova i mada nisu bili kobni, ipak su za mene predstavljali
izazove. Bila sam iscrpljena {to od testova {to od slabosti. Posle
nekoliko dana upoznala sam Minu preko zajedni~kih prijatelja.
Do{la je u moju kancelariju i nije mnogo govorila. Gledala me
je i traìla da mi vidi ruke. Skinula sam cipele da bi mi ispitala
stopala. Zatim mi je pogledala o~i i zamolila me da isplazim je-
zik najvi{e {to mogu. Posle toga mi je opipala puls i na kraju po-
novila sve ono {to su tridesetodnevni testovi zaklju~ili. Bila sam
potpuno zapanjena njenom pronicljivo{}u i ta~no{}u dijagnoze.
Rekla je i neke druge stvari, koje testovi nisu prona{li.
174
Objasnila mi je da je telo izuzetno mudar instrument koji
moè sam sebe da izle~i, uz pomo} pravilne ishrane i eliminaci-
ju {tetnih materija u telu. Sledila sam njene savete i stanje mi se
dosta popravilo. Bila sam zapanjena, jer sam sebe smatrala oso-
bom koja pazi na ishranu. Jedno vreme sam bila i vegetarijan-
ka. Godinama sam postila i s vremena na vreme bila na raznim
dijetama i vegetarijanskim reìmima. I mada je sve ovo bilo ve-
oma dobro za moje zdravlje, nikada nisam prona{la sistem ko-
ji je toliko okrepljuju}i, kao {to je makrobiotika.
Ne vidim nikakvo neslaganje izme|u doktorske dijagnoze i
onoga {to je Mina dijagnostifikovala kroz svoju pronicljivost i
znanje.
Hvala Mina.
10. Mudrost malih bi}a
Roki je na{ sused iz ulice. Porodica mu ìvi preko puta nas.

Jednog obi~nog dana, polako je do{etao stazom do mojih ula-
znih vrata, tiho zakucao i ~ekao da mu neko otvori. Otvorila sam
mu vrata i on, iako nikada ranije nije bio u mojoj ku}i, instink-
tivno je krenuo u pravcu moje apoteke-kuhinje.
Nikada mu niko nije rekao da sam savetnik mikrobiotike. Ne
znam {ta ga je nagnalo da do|e i nikada ga to nisam pitala. Nje-
gova pri~a nije nalikovala ni na jednu koju sam do tada ~ula.
Prognoze nisu bile dobre. Lekar ga je otvorio. Otkrio je tumor
u stomaku, na pankreasu i slezini. On je pritiskao aortu, {to je
prouzrokovalo gubitak ose}aja u nogama. Onda ga je lekar za-
tvorio i poslao ku}i, rekav{i da ne mogu vi{e ni{ta da u~ine za
njega. Lekovi koje je uzimao prouzrokovali su da se ose}a jo{
gore. Patio je od konstantne dijareje i povra}ao svaki put kad bi
poku{ao da jede. Gubio je na kilaì u opasnim razmerama.
Njegova porodica je imala planove da poseti ro|ake za vre-
me Bozi}nih praznika, ali Rokiju se nije ba{ putovalo. Na mo-
je nagovaranje, dopustili su da ostane u na{oj ku}i slede}ih pet
175
dana, dok oni budu odsutni. Uveravala sam ih da }e mu biti bo-
lje kad se budu vratili. Pripremila sam mu lekove: krem od pi-
rin~a i je~ma, supu od povr}a sa algama, jela od mahunarki i
specijalne dodatke sa natom (fermentisana soja bogata enzimi-
ma i vitaminom B12). Hrana se sluìla svakodnevno, sveà i to-
pla. Prvo je samo omirisao a onda re{io da isproba ovaj napi-
tak ~udnog izgleda, ispijaju}i ga do kraja. Svaki obrok mu se
svi|ao vi{e od prethodnog, ku{aju}i ga i traè}i jo{. Bila sam
odu{evljena i ohrabrena kada sam videla takav entuzijazam i
opredeljenost kod nekoga koji nikada ranije nije okusio ma-
krobiotiku.
Slede}ih pet dana jednako je uìvao u svakom obroku i na
na{e zaprepa{}enje, hrana je uspevala da se zadrì u telu. Kada
se prvi put pojavio na na{im vratima jedva je stajao. Nesigurne
noge su nemo}no izdràvale teìnu tela, ali sada je bilo o~igled-
no da mu se energetski nivo podizao. Redovno je {etao i mirno
spavao tokom no}i. Roki je po prirodi miran, ali mu o~i odaju
ja~inu. Bilo je dovoljno da pogledam u te bistre o~i i da vidim
koliko iskreno ceni sve {to sam ~inila za njega.
Sada skoro svaki dan, u vreme ru~ka, Roki, sa repom kao od
palminog lista, kuca na na{a vrata. Ta~no zna gde da me na|e.
Kada se vrata otvore, pred nama se pojavi najsla|i, malo sivka-
sti, malo garavo crni, malo pra{njavo beli, kovrdàvi lasa apso.
Sam pogled na njega vam zabada strele u srce. Dogega se do
kuhinje, pogleda me kroz duga~ke, lutala~ke {i{ke, koje skriva-
ju braon o~i i kao da kaè: „Pa evo me! [ta ima za jelo?”
Uìvao je dok smo ga na smenu mazili. Prednjim {apama je
mazio nju{ku sa obe strane, tope}i se od na{e ljubavi i pa`nje.
Ru~ak nestaje za minut i onda se opet okre}e da ga mazimo.
Deca ga odvode napolje na igranje.
„Mama, noge su mu oja~ale. Mnogo bolje hoda”, rekla je Je-
lena sva uzbu|ena. Sr|an je sebe zaduìo da nosi Rokiju ma-
krobioti~ku hranu. Arame alge sa kukuruzom mu je bilo najdra-
è jelo i olizao bi tanjir kad je to jeo. Za njega je to bio najsla|i
kola~!
176
Naravno, sada, kada je Roki makrobioti~ar, uìva povlasti-
cu u dnevnim {etnjama. Po{to je oslabio, sa lako}om se provla-
~i kroz ogradu i tr~i ko bez du{e do na{ih vrata. Zanimljivo je
da, mada smo susedi preko godinu dana, Roki nikada ranije ni-
je dolazio da nas poseti dok se nije razboleo! Nikada ne}e shva-
titi {ta je makrobiotika, ali je nekako ipak uspeo da me sam pro-
na|e. Ono {to razume je da mu ova hrana pomaè da se bolje
ose}a. I sada odbija da jede ono {to je ranije jeo.
Zanimljivo je da pas moè da zna {ta je njegovom telu po-
trebno i da ide to da traì. Evo psa koji nas u~i kako da prona-
|emo energiju u snazi hrane.
Sre}om, sinteti~ka hrana nije uni{tila njegov instinkt. Mo`da
ga je taj uro|eni instinkt, koji ìvotinje imaju i vodio. Ko zna?
Mo`da }e se nekada kasnije pojaviti neki Roki u Sr|anovom fil-
mu. Pa, kona~no, on je heroj. On je bio od neprocenjive va`no-
sti. Naterao je svoju porodicu da nau~i ne{to vi{e o prirodnom
na~inu ìvota i da svoju ishranu zamene za mnogo zdraviju. Mo-
`da bi mogli da kaèmo: „Roki im je pokazao put?“
11. Motivisana krvlju – put ka makrobiotici,

napisala Filis Miler
Moj put ka makrobiotici bio je flekav (nije u pitanju igra re-

~i). Prvi put sam ~ula za makrobiotiku kada sam angaòvala pri-
jatelja da mi bude li~ni trener za ve`banje. Pa`ljivo sam slu{ala
pri~u o njegovom iskustvu i veri u makrobiotiku. âk sam i pri-
menjivala makrobiotiku neko vreme, ali mi je bilo te{ko da se
na nju naviknem. Ipak, ose}ala sam da je sve to va`no i istinito.
Naàlost, u tom prvom susretu sa makrobiotikom, nailazila sam
jedino na striktne i netalentovane kuvare, tako da mi je ta hra-
na bila bljutava i vrlo ograni~ena. Me|utim, nisam nikada pre-
stala da razmi{ljam o njoj i kad god sam je upra`njavala, neve-
rovatna lepota i zdravlje su proìmali moje telo. Promene su bile
brè, pozitivne i dramati~ne. Ali uvek sam nekako ispadala iz
177
koloseka. Pro~itala sam puno knjiga i potpuno se uverila da je
to pravi na~in na koji treba ìveti, ali nikad se nisam pridràva-
la reìma zauvek i do kraja, ve} s vremena na vreme.
Posle jedno deset godina razmi{ljanja o tome, pojavio mi se
zdravstveni problem. Po~ela sam vaginalno da krvarim. I{la sam
kod doktora koji mi je rekao da se verovatno radi o poja~anoj
menstruaciji. Me|utim, ja sam toliko krvarila da mi je posle se-
denja na stolici krv dolazila skoro do struka. Mogla sam da ose-
tim kako nadolazi u talasima. To me je zabrinulo. Mislila sam da
}u iskrvariti na smrt, tu na licu mesta. Po{to sam bila vrlo sum-
nji~ava prema lekarima zapadne medicine, oti{la sam da me pre-
gleda doktor holisti~ke medicine. Tog lekara mi je preporu~io
poznanik, koji se bavio makrobiotikom, tako da nisam dovodila
u pitanje njegovu dijagnozu. Samo me je jednom pogledao (to-
kom na{eg susreta) i rekao da mi je potrebna dijagnosti~ka kire-
taà. Eto, pre nego {to sam se osvestila, bila sam na operacio-
nom stolu. Uradili su mi dijagnosti~ku kiretaù. Jao!
Kada sam se probudila iz anestezije, lekar mi je rekao da je
operacija prili~no dobro pro{la. Ali da postoji samo jedna stvar...
na{ao mi je izraslinu na desnoj strani. Nije mogao ba{ dobro da
je pogleda, ali je mogao da je napipa. Izraslina je bila otprilike
veli~ine grejpfruta. Savetovao mi je da se podvrgnem jo{ jednoj
proceduri da bi se izraslina proverila. Lekar mi je rekao da je
verovatno u pitanju samo fibroid ali da se mora „pregledati na
pravilan na~in”. Posle kiretaè, znala sam da se sigurno ne}u
podvrgnuti jo{ jednoj proceduri. Bila sam ljuta {to su me i za ki-
retaù tako brzo ubedili. Kako se to uop{te desilo kada sam
ustvari èlela samo neki makrobioti~ki savet?
Bilo kako bilo, ja sam se zabrinula i prepla{ila. Ovaj „grej-
pfrut”, prema lekarevoj pri~i, zaista me je zabrinuo. Ovoga pu-
ta sam pre{la na makrobiotiku, pridràvaju}i se uputstava pri-
li~no striktno. Dosta sam smr{ala, dobro izgledala i nikada vi{e
nisam imala problema te vrste. Tako sam ìvela dve godine a
onda sam se ponovo vratila u ulogu osobe koja jede sve, bez re-
strikcija. Natrag na slatki{e, {e}er, masno}e, mle~ne proizvode.
178
U to vreme sam radila kao savetnik za marketing u svojoj li~-
noj kompaniji, na projektu za „Junisajz” (kompjuterski proiz-
vo|a~i). Projekat nas je vodio u razne evropske zemlje. Bili smo
svakog dana u drugom gradu. U Poljskoj sam jela jedino beli
hleb, sir i vo}e. Bila sam vegetarijanka a gdegod smo i{li, sluì-
li su nam uglavnom meso. Po{to nisam htela da jedem meso, je-
la sam sve drugo, uglavnom hleb i sir, koje sam ina~e volela.
Te no}i, smestili smo se u hotel i ja sam oti{la u WC. Kad
sam pogledala u {olju, zaprepastila sam se. Bilo je toliko krvi da
nisam mogla da verujem sopstvenim o~ima. Mislila sam da mo-
`da opet imam „jaku menstruaciju”. Na svoj uàs, shvatila sam
da krvarim analno.
Krvarenje je bilo toliko jako da sam legla na krevet, na sto-
mak, nadaju}i se da }e me sila gravitacije spasti. Intenzivno sam
razmi{ljala o svom jadnom stanju – sama sam a krvarim na smrt
u hladnom, ru`nom, sumornom hotelu usred strane zemlje (u to
vreme Poljska je bila komunisti~ka zemlja). Nisam imala nikog
svog pored sebe. Da su ljudi iz „Junisajsa” znali {ta se sa mnom
de{ava, sigurno bi insistirali da odem u bolnicu, a to me jo{ vi{e
pla{ilo. Bolnica, u Poljskoj? Ja, Amerikanka, nema govora.
Uspani~ila sam se i poslala SOS signal muù da pozove sa-
vetnika za makrobiotiku koga sam poznavala. Ona mi je poru-
~ila preko muà da odmah prestanem da jedem hleb i sir. Ka-
kav mudar savet! Po{to nije bilo ni~ega drugog za jelo, postila
sam slede}a dva dana. Bila sam upla{ena i toliko sam krvarila
da mi nije bilo te{ko.
Slede}eg jutra je trebalo da imam prezentaciju za tim iz „Ju-
najsisa”. To je zna~ilo da budem na nogama ceo dan. Naàlost,
ja sam bila jedina osoba koja je odràvala prezentacije na ~ita-
vom putu. Stalno sam morala da se izvinjavam i jurim u kupati-
lo da vidim da li mi krv te~e po nogama ili je mo`da probila ode-
}u. Sre}om na sebi sam imala tamno plavi kostim i ni{ta se nije
videlo. Stavila sam zamotani WC papir i manje pe{kire za ku-
panje u ga}ice, da pokupe krv. Brinula sam se kako bi klijent re-
agovao i bio prepla{en da vidi toliku koli~inu krvi koja mi se sli-
179
va niz noge na pod. Sre}om taj dan je nekako pro{ao da niko ni-
{ta nije primetio.O ovome nisam ni sa kim govorila.
Imam sliku, napravljenu u 2.45 ujutru te no}i, na Var{avskom
aerodromu, posle celodnevnog sastan~enja. Napu{tali smo Polj-
sku i neko je {kljocnuo aparatom. Na fotografiji se vidi èna na
samrti koja mo`da ne}e preìveti put avionom. [ta }e ljudi mi-
sliti kad budu gledali tu sliku, napravljenu samo nekoliko minu-
ta pre njene smrti? O ~emu je ona razmi{ljala? Da li je bila sve-
sna smrti?
Porazgovarala sam sa sobom. Shvatila sam da ukoliko pre-
ìvim slede}a dva dana i ne umrem od krvarenja prelazim na
mikrobiotiku, koja }e me spasiti. Ali sam morala da razmi{ljam
i o ~injenici da sam sebe konstantno ubijala onim ~ime sam se
hranila. Onda sam ponovo, na trenutak, zastala i porazgovara-
la sa sobom, potpuno otvoreno i iskreno.
Zapitala sam se: „Da li èli{ da ìvi{ ili da umre{”? Bilo je ja-
sno da radim stvari koje }e me neminovno odvesti u smrt. Za-
{to? Za{to sam toliko èlela smrt?
Moj ìvot nije bio ba{ tako sre}an. Mislim da sam na neki
podsvesni na~in èlela da se ubijem. Ali sam onda razmi{ljala o
posledici svoje smrti na one koji su me voleli i njihovoj tuzi. Za-
ista nisam razumela za{to su me uop{te i voleli. Ali, sre}om to
je bilo tako. Onda sam nekako odlu~ila da }u ìveti, zbog njih.
I taj motiv mi je bio dovoljan. Dao mi je dovoljno discipline da
se potpuno sredim u slede}ih dve godine. Smr{ala sam na 85 ki-
lograma. A onda, polagano, u narednih nekoliko godina pono-
vo sam popustila svojim slabostima.
Kad sam potpuno ispala iz reìma, brzo sam vratila staru te-
ìnu od 105 kg. Datum: 14 septembar, 1998. Poslovno puno pu-
tujem. Dve tri nedelje sam ba{ mnogo putovala, uglavnom avi-
onom, mnogo vi{e od pilota aviona. Neprospavane no}i su moja
specijalnost. Malo sam ka{ljala. U po~etku samo onako, da pro-
~istim grlo. U roku od slede}ih 24 ~asa, dobila sam temperatu-
ru 42°C i te{ku upalu plu}a. Jedva sam stajala na nogama. Kao
po dogovoru, moje telo je odlu~ilo da ba{ tada izbaci nekoliko
180
ù~nih kamenova. Istovremeno sam izgubila kontrolu be{ike i
rektuma i ose}ala sam se jako slabom. Nisam mogla da se bri-
nem o sebi. Tresla sam se od hladno}e i groznice. Od ka{lja sam
jedva disala i spavala. Bila sam puna {lajma, tamno zelene i siv-
kaste boje, sa tragovima krvi. Ose}ala sam velike bolove. Svi oni
koji su izbacili jedan do dva ù~na kamena znaju ta~no o ~emu
govorim.
Sada sam ve} toliko dugo van makrobioti~kog puta da ne vi-
dim u sebi ni{ta makro. Ho}u da kaèm, bilo me je sramota da
im pogledam u o~i po{to sam toliko dugo vremena van zdrave
ishrane. Rekla sam muù da sam prili~no sigurna da mi je kraj
ovog puta vrlo blizu. Imala sam èlju da odem u bolnicu, ali sam
znala da bi oni izvadili 30% raznih delova mog tela, naro~ito
ù~.Osim toga, ne volim lekare. Od antibiotika sam jo{ bolesni-
ja.
Na kraju sam ipak pozvala makrobioti~kog savetnika da me
ponovo izbavi iz nevolje. Njeno ime je Mina Dobi}. (Ustvari,
ona je mene pozvala. Mislim da je neko ko me voli njoj poslao
SOS signal u moje ime. Nisam sasvim sigurna {ta je u pitanju,
ali „slu~ajnost” je bila prava i ~udesna. Niko mi do sada nije ni-
{ta priznao).
Mudro sam prihvatila poziv. I verovali ili ne, kao Devica Ma-
rija, strpljivo i sa puno razumevanja, do{la je u moju ku}u i ne-
govala me dok nisam povratila svoje zdravlje. Mu` nije i{ao na
posao dve nedelje i pomagao je u tom procesu izle~enja. Suvi-
{no je re}i da ja uop{te nisam bila u stanju da se brinem o sebi.
Trebalo mi je vi{e od mesec dana da se potpuno oporavim.
Ovoga puta sam jela samo makrobioti~ku hranu da bih se iz-
le~ila. Nisam pila lekove niti pilule za smanjenje bolova bilo ka-
kve vrste. Ovoga puta nisam varala niti skretala sa puta hrane
koja me je le~ila. Ni jedan atom lo{e hrane nisam pustila u te-
lo. Za mesec dana smr{ala sam 15 kg. Odjednom mi se javila
motivacija. Pro{la sam kroz zaista velike krize. Oslobodila sam
se nekih lo{ih navika tokom uzimanja striktno zdrave hrane. Ose-
tila sam da mogu da iskoristim svoju situaciju za preokret na bo-
181
lje i to sam i u~inila. Kao neki narkoman, znala sam da ne smem
da varam jer bih se vratila na puter od kikirikija i sigurnu smrt.
Ovoga puta sam odlu~ila da istrajem. Do sada sve dobro funk-
cioni{e.
I tako je ovo postalo ~udesno otkri}e. Ovoga puta je bilo lak-
{e da se drìm programa. Nisam pravila prekr{aje.
înjenica je da sam po~injala makrobioti~ku ishranu dva pu-
ta u roku od dve godine, ali za mene to nije izgubljeno vreme.
Ja znam da preda mnom stoji dug put. Znam da jo{ uvek radim
na postizanju svog cilja. Ali, ovoga puta, imam puno poverenja
u sebe. Verujem, da }e stvari biti druga~ije.
Pod jedan: Pi{em knjigu jer ~vrsto verujem da postoji pro-
mena u mom ìvotu
Pod dva: Ne patim a do sada sam uvek patila.
Pod tri: Sada volim ovu hranu, potpuno.
Pod ~etiri: Pobe|ujem u svemu sa ovim novim pristupom.
Vide}emo. Korak po korak.
182
DODATAK A
POVRATAK OSNOVAMA
Nau~ni podaci
Januar 1998. Laguna Niguel, Kalifornija, divne SAD. Moja

voljena porodica je ~itava i zdrava. Ja sam izle~ena i telesno i
duhovno, ali sam vrlo zabrinuta. Iz ~asa u ~as, ljudi u Americi i
{irom sveta oboljevaju. Uprkos o~iglednom medicinskom istra-
ìvanju, uvo|enjem novih terapija i lekova, u SAD se na svakih
petnaest sekundi dijagnostikuju bolesti srca ili raka. Na primer,
na po~etku XX veka rak je napadao jednog od dvadeset sedam
ljudi u SAD. Do 1950. odnos je porastao, jedan prema osam, a
1985. zvani~ni prora~uni su bili da jedan od troje ljudi oboli od
ove bolesti.
Ako rak nastavi da se pove}ava ovom stopom, do 2000. sva-
ki drugi ~ovek bi mogao da oboli. Do 2020. rak bi pokosio ~e-
tvoro od petoro ljudi, a zatim, prakti~no svakoga.
Procenjeno je u 1994. godini da bi vi{e od 520 000 Amerika-
naca moglo da umre od raka, i jo{ 1,130 000 da oboli. Izme|u
1973. i 1988. frekvencija raka u svim delovima tela kombinova-
no, popela se skoro 17% (20% me|u mu{karcima i 13% me|u
ènama). Sve zajedno, prema ameri~kom dru{tvu za rak, 83 mi-
liona Amerikanaca koji danas ìve }e verovatno dobiti rak. Ako
se ovo pove}anje nastavi sada{njom brzinom, po~etkom 21. ve-
183
ka }e 40 do 50 posto populacije stanovni{tva oboleti od raka za
vreme svog ìvota. 30% do 35% od sada, prakti~no }e razviti
ovu bolest pred smrt.
Iznena|uju}e statistike koje slede predstavljaju dokaz ozbilj-
nosti ove sada{nje opasnosti.
Frekvencija kancera u SAD

1900 1962 1971 1992
Novi slu~ajevi 25 000 520 000 635 000 1 100 000
nema
dojka 63 000 69 000 175 900
podataka
nema
plu}a 45 000 80 000 178 000
podataka
deb.crevo- nema
72 000 75 000 157 500
rektalni podataka
nema
prostata 31 000 35 000 122 000
podataka
nema nema nema
uterus 46 000
podataka podataka podataka
zahva}ena
1 u 25 1u6 1u5 1u3
populacija
U ~lanku od 9. januara 1995. u ~asopisu Ameri~ke novosti i

izve{taji iz sveta (str. 50 i 51), pod naslovom Razli~ita vrsta rizi-
ka od raka, kaè se:
„Ve}ina lekova je sigurna i efektivna kada se uzima u name-
njenim dozama, ali statistike pokazuju da se oko dva miliona
pacijenata hospitalizuje svake godine, i sto ~etrdeset hiljada lju-
di umire od neèljenih efekata ili reakcija na razli~ite prepisa-
ne medikamente. Interni podaci Saveznog ministarstva za leko-
ve prili~no zabrinjavaju u pogledu prijavljenih neèljenih
posledica na vi{e od 30 lekova koji su stavljeni na posebnu listu
da bi se pratilo njihovo dejstvo. To su lekovi koje milioni ljudi
uzimaju za sr~ane bolesti, artritis, infekcije, astmu, rak i druge
184
op{te pojave. Me|utim, niko ne bi trebalo da na svoju ruku pre-
kine sa uzimanjem prepisanih lekova, bez dogovora sa svojim
lekarom.
Skora{nji podaci na listi Saveznog ministarstva za lekove
uklju~uju dobro poznate i {iroko upotrebljavane lekove. U no-
vembru, ’paklitaksel’, koji se prodaje pod imenom ’taksol’, za
tumore dojke i jajnika, stavljen je na listu {kodljivih, zbog izve-
{taja o hipertenziji. ’Terasozin’, koji se prodaje pod nazivom
’hajtrin’, za visoki pritisak i pove}anje prostate, dodat je ovoj li-
sti radi izve{taja o prijapizmu – stalnim i bolnim erekcijama ko-
je mogu o{tetiti penis i zahtevaju hitan tretman. Pro{log mese-
ca ’oksaprozin’, lek za ’artritis’, i ’taktrin’, lek za Alzajmerovu
bolest, stavljeni su na listu za ispitivanje Saveznog ministarstva
za lekove, zbog prijava pankreatitisa ili zapaljenja pankreasa.
’Aprotinin’, krvni koagulator koji je dobio upotrebnu dozvolu
u decembru 1993. kao pomo} koja smanjuje gubitak krvi kod
baj-pas operacija zazvonio je na uzbunu u Saveznom ministar-
stvu za lekove, kada je bilo bar {esnaest prijavljenih slu~ajeva
tromba u kojima je ~etrnaestoro pacijenata umrlo. U deset od
~etrnaest slu~ajeva, smrt je nastupila kada se tromb formirao u
sr~anoj arteriji. (Predstavnik korporacije koja prodaje ovaj lek
kaè da oni tesno sara|uju sa Saveznim ministarstvom za leko-
ve... da bi se odredilo da li lek doprinosi ovoj pojavi).„
Filozofija
Bro{ura koja se nalazi na stolu privla~i moju pa`nju. Naslov

je Upozorenje ~ove~anstvu. Hiljadu {esto sedamdeset vrhunskih
svetskih nau~nika, me|u kojima je sto tri ìva nobelovca, kaù:
„Ljudska bi}a i prirodni svet su na putu ozbiljnog sukoba. Ljud-
ske aktivnosti nanose grubu i ~esto nepovratnu {tetu ìvotnoj
sredini i kriti~nim resursima. Ako se ne ograni~e... oni mogu to-
liko da promene ìvi svet, da vi{e ne}e biti u mogu}nosti da odr-
àvaju ìvot na na~in koji nam je poznat. Potrebne su su{tinske
185
promene, ukoliko èlimo da izbegnemo sudare u koje nas vodi
sada{nji smer.”
Ovo me tera na razmi{ljanje. Poznato nam je da je dvadeset
i {est velikih civilizacija nestalo, ali nijedna od njih nije uni{tava-
la ìvot na zemlji kakav mi poznajemo. Zemlja i svi njeni narodi
sada su suo~eni sa istim problemom sa kojim sam ja bila suo~ena
kao pojedinac. Rak nije samo problem jedne osobe; on je sistem-
ska pojava na{eg dru{tva. ôve~anstvo je zaista na Raskrsnici.
Priroda, Bog, {ta god ili ko god da je, po bilo ~ijem uverenju,
stvorio je na{ Kosmos i sav @ivot i govori nam vrlo jasno: Pro-
meni svoj na~in ìvota, mi{ljenja i ishrane – ili nestani!
Principi makrobiotike }e opstati dokle god bude opstao i ljud-
ski ìvot. Ne zato {to se naziva „makrobiotikom”, ve} zato {to
prepoznaje i bazira se na ~injenici da smo mi neodvojivi deo pri-
rode.
O{ava je u~io ljude kako uz pravilnu ishranu mogu da ìve
divan ìvot pun slobode i kreativnosti. On je proveo najve}i deo
svog ìvota {ire}i makrobioti~ku filozofiju i reformu u ishrani
po celom svetu. Njegovi u~enici, Mi~io Ku{i, Herman Aihara,
Noboru Muramoto i drugi, prilagodili su tu ishranu potrebama
zapadnog na~ina ìvota. U ovo moderno vreme tehnolo{ke evo-
lucije i ~ovekovog „pobolj{anja” onog {to nam je dala priroda,
va`nost pravilne ishrane za odrànje dobrog zdravlja je nestala.
U nekim primitivnijim dru{tvima ova osnovna ~injenica je pot-
puno prepoznata, usvojena i iskori{}ena kao osnova medicine.
Cilj makrobiotike je da uspostavi ravnoteù tela, da pobolj-
{a funkcije na{ih organa i da potpomogne cirkulaciju. Ona ohra-
bruje ljude da naprave izbore koji }e spre~iti degenerativne bo-
lesti i produìti njihove ìvote. Ako je nekog bolest ve} savladala,
ova ishrana ~esto moè da zaustavi proces pogor{anja i preo-
krene simptome. Postoji ogroman broj knjiga o ovoj temi. Po-
stoje tako|e nebrojene dokumentovane li~ne istorije ljudi koji
su, po{to su im doktori rekli da su neizle~ivo bolesni, koriste}i
samo makrobiotiku uspeli da povrate svoje zdravlje. ôvek ta-
ko|e moè da prona|e savetnike i u~itelje makrobioti~kog ku-
186
vanja, jer postati dobar makrobioti~ki kuvar predstavlja vitalni
deo zdravog ìvljenja.
U pro{losti, ljudi su se oslanjali na tradicionalnu medicinu
koja se prenosila s generacije na generaciju. Nisu postojali le-
kari. Uz prirodni, makrobioti~ki na~in, svaki ~ovek dolazi do sa-
znanja da je on sam odgovoran za svoje zdravlje.
Makrobiotika se moè objasniti kao zdravorazumski pristup
shvatanju odnosa izme|u univerzalnog zakona i na{e ìvotne
sredine. To zna~i ishranu u skladu sa sredinom, da bi se stvorio
poredak i ravnoteà u na{em svakodnevnom ìvotu. Makrobio-
tika nije samo japanska ishrana, kao {to neki ljudi misle. Ona
predstavlja i ìvotnu filozofiju. Makrobioti~ko znanje se razvi-
lo pre Homera i renesanse i obuhvatilo sve kulture. U su{tini je
to ishrana obi~nih ljudi – radnika, trgovaca, poljoprivrednika,
zanatlija, umetnika, i zna~i ishranu integralnim ìtaricama, ne-
zaga|enim povr}em, umesto obroka od jako prera|enih artika-
la, od kojih je ve}ina ìvih sastojaka rafinisana.
Hrana je na{a najdirektnija veza sa prirodom i tu`no je ko-
liko smo se udaljili od utvr|enog poretka univerzuma. Hemij-
ska prerada i trovanje hrane i tla pesticidima, otklanjanje vital-
nih sastojaka rafinisanjem zrna, preterana prerada, dalje
zaga|ivanje hrane aditivima da bi joj se produìo ìvot na poli-
ci u {pajzu i ~esto neosmi{ljen na~in na koji pravimo svoje obro-
ke, uzeo je svoj danak u na{im ìvotima.
Bukvalno re~eno, na{ ìvot je u na{im rukama. Moje telo }e
sutra biti ono {to odlu~im da danas pojedem. Kad sam to ko-
na~no razumela, radosno sam preduzela mere koje su bile neo-
phodne da ga spasim! Ljudi nisu ro|eni kuvari.
Za{to se hrana kuva? Zar sirova hrana nije bolja? U univer-
zalnom smislu, vatra je isto toliko prirodna kao i sve drugo. U
prakti~nom smislu, potpuno je prirodno za ~oveka da upotrebi
vatru u pripremanju svoje hrane, isto toliko koliko je prirodno
za majmuna da svoju hranu jede sirovu.
ôvek je postao ~ovek zbog upotrebe soli i vatre za spre-
manje hrane. Kroz to~ak vatre i kuvanja ~ovek je postao ~o-
187
vek u pravom zna~enju te re~i. Pre toga je bio samo prosta
ìvotinja sa velikom lobanjom i vrlo posebnom sudbinom. Va-
tra se upotrebljava da promeni hranu i u njoj u~vrsti spiralna
vlakna.
Kraljevstvo povr}a, u stanju je da napravi veliki skok pre-
ma ~oveku. Magnezijum mora da se promeni u gvo`|e, hloro-
fil da postane hemoglobin, ~ovek mora da postane ~ovek. Bez
kuvanja je to jako te{ko posti}i. Transformacija je nedovoljna
bez jin- jang energetske sile vatre. Jedenje sirovog povr}a te-
ì da dovede do vi{e jin naboja tela. Konsekventno se so {iri i
prazni otpatke i dolazi do odre|enog ~i{}enja. Ovo povreme-
no moè biti korisno. Za jaku i zdravu osobu to je me|utim
nepotrebno.
Po zakonu suprotnosti, osobe koje su godinama preterano
jele privla~i post. Ljude koji su se preterano odavali seksu pri-
vla~i celibat a ljudi koji su prepuni toksina smatraju da treba da
jedemo sirovu hranu a da su vatra i so zlo.
Sirova hrana slabi krv i prazni }elije, {to ~esto i jeste èljeni
efekat. Ona tako|e izaziva i prijatan efekat hla|enja, tako da je
najbolja za letnji period. Jaka jang hrana proizvodi u telu jin
energiju. Ako se ljudi bore sa bilo kojom vrstom problema ko-
è, treba da izbegavaju sirovu hranu. Sirova hrana je veoma te-
{ka za varenje. Enzimi, koji u~estvuju u varenju, nisu dovoljno
jaki da prelome vlakna iz sirove hrane. Par~i}i nesvarene hrane
se spu{taju duboko u }o{kove i pukotine debelog creva, stva-
raju}i otpatke i fermentaciju, koji onda uzrokuju stvaranje tok-
sina u telu. Oni koji se hrane sirovom hranom, a uzimaju i med
i mle~ne proizvode, imaju parazite i crve koji dobro uspevaju u
ovoj kremastoj i lepljivoj crevnoj sredini.
U~enje o makrobiotici zapravo je bilo oru|e koje mi je omo-
gu}ilo da se ose}am dobro. Kuvanje jeste na~in na koji ljudi sa-
ra|uju sa prirodom da bi pripremili hranu koja uobli~ava i odr-
àva ~ovekove osnovne funkcije. To je mo}no oru`je koje moè
da nam donese ili sjajno zdravlje, zadovoljstvo, mir i sre}u, ili
bolest, nesre}u, bol i uni{tenje.
188
Zdrav duh u zdravom telu. Hiljadama godina mudri mu{kar-
ci i ène su podu~avali da se to moè posti}i regulisanjem na{e
ishrane i svakodnevnog ìvota i kvalitetom na{ih misli. Me|u-
tim, nikad nije kasno da obnovimo ovo razumevanje i po~nemo
da ga koristimo, da bismo podigli zdravlje i sre}u na vi{i stepen.
Makrobioti~ki pristup ishrani i na~inu ìvota je savremeni izraz
ovih principa.
Beskona~ni univerzum je bez po~etka i kraja. On je vanpro-
storan i bezvremen. Me|utim, po{to se kre}e u svim pravcima
beskona~nom brzinom, on stvara fenomene koji su beskona~no
mali i efemerni. Ove manifestacije imaju po~etak i kraj, pro~e-
lje i za~elje, veli~inu i trajanje, i mogu se posmatrati kao forme
koje se pojavljuju i nestaju u okeanu ne-bi}a.
Beskona~ni univerzum, mada je sam nevidljiv i izvan ~ulnog
poimanja, diferencira se u dve antagonisti~ke ali komplemen-
tarne tendencije centrifugalne i centripetalne sile, {irenje i sku-
pljanje, vreme i prostor, po~etak i kraj, jin i jang.
Termini jin i jang dolaze sa Orijenta, ali sli~no razumevanje
postoji, u nekom obliku, u svim tradicionalnijim kulturama. To
je ideja o ravnoteì suprotnosti – dan i no}, svetlost i tama, brzo
i sporo, toplo i hladno. Svi predmeti, pojave i aktivnosti mogu se
opisati u terminima jina i janga, i predstavljaju kombinaciju jing
i jang kvaliteta. Tako, nijedna osoba niti objekat ne moè da bu-
de potpuno jin ili potpuno jang. Ali neko moè da bude vi{e jin
ili vi{e jang od nekog ili ne~eg drugog. Da bismo bili zdravi, po-
trebna nam je ravnoteà izme|u jin i jang karakteristika.
Zakoni univerzuma, u pojednostavljenoj savremenoj verziji,
mogu se predstaviti kroz sedam principa apsolutnog sveta i dva-
naest principa sveta relativiteta, mada su svi oni manifestacije
jedne iste beskona~nosti.
Sedam principa poretka u univerzumu

1. Sve {to postoji predstavlja diferencijaciju Jedne Besko-
na~nosti.
2. Sve se menja.
189
3. Svi antagonizmi su komplementarni.
4. Ne postoji ni{ta identi~no.
5. [to ima prednju stranu, ima i zadnju.
6. [to je ve}a prednja strana, ve}a je i zadnja.
7. [to ima po~etak, ima i kraj.
Dvanaest teorema principa (po)vezivanja

1. Jedna Beskona~nost se diferencira u jin i jang, koji stu-
paju u dejstvo kada se centrifugalne sile univerzuma na-
|u u geometrijskoj ta~ki u kojoj po~inju da se dele na dve
grane: jin i jang.
2. Jin i jang proizilaze neprekidno iz beskona~ne centrifu-
galne sile.
3. Jin je centrifugalan; jang je centripetalan. Jin i jang za-
jedno proizvode energiju i sve fenomene.
4. Jin privla~i jang. Jang privla~i jin.
5. Jin odbija jin. Jang odbija jang.
6. Snaga privla~enja i odbijanja je proporcionalna razlici ka-
rakteristika jina i janga. Kombinacija jina i janga u razli-
~itim proporcijama proizvodi energiju i sve fenomene.
7. Svi fenomeni su efemerni, stalno menjaju}i svoj sastav jin
i jang komponenti.
8. Ni{ta nije samo jin niti samo jang. Sve sadrì u sebi bi-po-
larnost.
9. Ni{ta nije neutralno. U svakoj pojavi se nalazi obilje ili ji-
na ili janga.
10. Veliko jin privla~i malo jin. Veliko jang privla~i malo jang.
11. U krajnostima, jin proizvodi jang, jang proizvodi jin.
12. Sve fizi~ke manifestacije su jang u sredi{tu a jin na povr-
{ini.
Koje je zna~enje ovih principa za savremenog ~oveka? Ka-

ko se oni primenjuju na na{e ìvote?
Postaje sve o~iglednije, kroz sve ve}e propadanje na{e pla-
nete, da izbori koje mi ljudi pravimo ugroàvaju budu}nost na-
190
{e vrste i skra}uju na{ ìvot. @ivot u dùnglama od betona koje
nazivamo gradovima, udaljio nas je od prirodnog sveta i poret-
ka u univerzumu. U nekim slu~ajevima ~ak toliko da vi{e i ne
znamo {ta je taj prirodni poredak.
Mi ~esto postupamo ne odmeravaju}i posledice svojih akci-
ja. Pesticidi koje koristimo za biljke koje gajimo za ishranu, tru-
ju i nas isto koliko i insekte koje ho}emo da iskorenimo. Hemi-
kalije, kojih se bez razmi{ljanja, ili namerno, osloba|amo kroz
reke i okeane, ubijaju ili deformi{u ribu koju jedemo. Kiseline
koje otpu{tamo u atmosferu padaju na nas i na{e susede {irom
sveta, donose}i sobom bolesti i pusto{. Nije slu~ajno da se de-
generativne bolesti pove}avaju eksponencijalno.
Osnovna makrobioti~ka ishrana se sastoji od 50% integral-

nih ìtarica, 5-10% proteina iz mahunarki i proizvoda od soje,
5-10% algi, 10% supe, kao {to je miso supa, i 25-30% prirodnog
povr}a, sveèg ili kuvanog na pari.
Integralni pirina~ kratkog zrna je prioritetna ìtarica za sva-
kodnevnu upotrebu; slede}a je integralni je~am, a onda proso,
ra`, heljda, ovas, itd. Za postotak od 5% proteina, preporu~uju
se specijalne vrste mahunarki: azuki, garbanzo, tamno zeleno
so~ivo, crna soja i proizvodi od soje kao {to su tempeh, nato i
tofu. Supe su obi~no sa miso pastom ili bistre sa suvim pe~ur-
kama {itake i kombu algom.
Povr}e koje se preporu~uje je korenasto povr}e kao {to su
{argarepa, ~i~ak i repa daikon; okruglo povr}e kao {to su kupus,
luk, bundeva i karfiol, i zeleno li{}e, naro~ito kelj, brokoli, ki-
neski kupus, list masla~ka, detelina.
Ne preporu~uje se hrana koja sadrì visok nivo kalijuma i ok-
salske kiseline, koja prouzrokuje kamenje u be{ici i bubrezima
i izvla~i kalcijum iz kostiju. Zbog toga, najbolje je izbegavati hra-
nu od povr}a iz familije no}nih biljki, kao {to su paradajz, krom-
pir, patlidàn i zelena i crvena paprika.
Povremena dodatna hrana uklju~uje: ribu, kuvano sezonsko
vo}e, susamovo i bundevino seme, razne prirodne nearomati~-
191
ne napitke i razne, prirodnim procesom dobijene, dodatke jeli-
ma i za~ine. Bolesno stanje nekih ljudi zahteva odre|ene mele-
me od prirodne hrane.
Da bi se ova hrana ispravno pripremila, morate da imate ku-
hinjski pribor dobrog kvaliteta. I {to je najva`nije, da se za kuva-
nje upotrebljava gas. Gas je prirodan i ne uni{tava molekularnu
strukturu hrane, na na~in kako to rade struja i mikrotalasne rerne.
Neophodni sudovi podrazumevaju posu|e od ner|aju}eg ~elika,
tu~ane sudove, drvene ka{ike, itd.
ôvek bi trebalo da ima Vodi~ hrane sa receptima i jelovni-
cima, koji obezbe|uju detalje o tome kako da se ovaj program
sprovodi.
Moje li~no iskustvo je najbolji primer uticaja savremenog na-
~ina ìvota na ljudski organizam. Ja sam bila maglovito svesna
kroz moj zreli ìvot, da ne{to nedostaje. Stalno sam dobijala po-
ruke: visok krvni pritisak, migrene, bolne mese~ne periode, aler-
gije, goru{ica, lupanje srca, ote~enost, nesanice, bolovi u celom
telu. Na nesre}u, kao i ve}ina ljudi, nisam imala znanje da de-
{ifrujem ove poruke. Mi savremeni ljudi retko otkrivamo uzro-
ke na{ih bolesti, ili bilo kog drugog problema. Naravno, ako ose-
}amo mamurluk ili glavobolju, mi za to krivimo suvi{e alkohola.
Mi zna~i pravimo takvu vezu. Ili ako posle jela dobijemo mu~-
ninu ili dijareu, za to krivimo hranu. Pravimo takvu vezu. Ali,
nemamo odgovore na va`na pitanja kao {to su: za{to smo stal-
no bolesni? [ta je uzrok tome?
Multinaconalni proizvo|a~i lekova su najbogatija preduze}a.
Oni proizvode za nas napitke i pilule. Nauka i medicinska pro-
fesija tro{e milijarde dolara na savr{eno tehnolo{ki opremljene
laboratorije. Pa i pored svega toga, suo~eni su sa novim virusi-
ma za koje nemaju leka. Na jednoj strani imamo medicinu sa
svim njenim modernim „tretmanima”. Na drugoj strani imamo
pove}anje stope smrtnosti od bolesti kao {to su sr~ane bolesti,
rak i sida (aids). Ne{to ne valja.
Nemamo odgovore jer ne povezujemo pravilno. Ako mo-
èmo da napravimo vezu izme|u alkohola i mamurluka, {ta
192
nas spre~ava da napravimo vezu na {iroj osnovi. Veza se ne
pravi jer su „civilizovani” ljudi zaboravili da smo mi neodvoji-
vi od prirode. Mi smo priroda. Ali veza nije na~injena sa du-
gogodi{njom ishranom koja sadrì govedinu, svinjetinu, pile-
tinu, sir, sladoled, mleko i sve hemikalije u toj hrani; suvi{e
soli, ulja, bombona, keksa, vo}a, sokova, {e}era, alkohola i le-
kova. Ne samo da je ovo bio na{ izbor jelovnika, ve} su i na{i
roditelji i njihovi roditelji pravili isti takav izbor. Oni su bili
bolesni isto koliko i mi. Mo`da su i umrli jer nisu znali kako
da pomognu sebi.
Ciste i tumori u reproduktivnim organima nastaju usled ne-
prestanog uzimanja slede}e hrane: mle~nih proizvoda kao {to
su mleko, sir, sladoled, zatim ~okolada, sokovi, {e}er i drugi za-
sla|iva~i, proizvodi od rafinisanog bra{na kao {to su poga~ice,
kroasani, krofne, slatke kifle, onda hamburgeri i ostala ìvotinj-
ska hrana. Da i ne govorimo o hemijskim aditivima u toj tako-
zvanoj „hrani”. Oh Gospode, gladova}u do kraja ìvota!
Kako moète da elimini{ete ozbiljnu bolest reproduktivnih
organa? Tako {to }ete prestati da radite sve {to ste dosad radi-
li. Usredsredite svoju ishranu na integralne ìtarice, mahunar-
ke, povr}e, alge i male koli~ine vo}a i semenki.
Nedavno su neki specijalisti za rak povezali {irenje virusa ge-
nitalnog herpesa sa rakom grli}a materice. Smatraju ga pre-kan-
cerogenim. On nije, kaù oni, izazvan virusom iz spolja{nje sre-
dine. Pravi uzrok je hrana sa puno masno}a i {e}era. Nasuprot
tome je integralna hrana, ~iji je rezultat izbalansirana ishrana,
koja proizvodi krv dobrog kvaliteta. Ovo omogu}ava imunolo-
{kom sistemu da uti~e na bolju eliminaciju bakterija i drugih mi-
kroorganizama.
Pa tako, ako moèmo da napravimo vezu izme|u uzimanja
odre|ene hrane i bolesti, onda moèmo da napravimo i mnogo
va`niju vezu, izme|u zdrave hrane i zdravlja. Na taj na~in }e nas
priroda izle~iti. Ako su na{em telu potrebni minerali, vitamini
i drugi dodaci, za{to onda da ih ne uzmemo iz hrane boljeg kva-
liteta i iz prirodnih izvora, koji }e oja~ati na{ imunolo{ki sistem.
193
To je prava veza. Tu vezu treba da napravimo. O tome treba da
u~imo. Tu je odgovor!
Odlazimo kod lekara sa nadom da }e oni prona}i uzrok na-
{oj bolesti i znati kako da nas izle~e. To moè potrajati neko vre-
me, ali na kraju }emo ustanoviti da oni nemaju prave odgovore
za nas. Tu`na je ~injenica da sve vi{e ljudi umire od istih bolesti.
Naravno da to tada nisam znala, ali sada znam. Sve {to sta-
vimo u usta hrani na{u krv. Na{ krvotok nosi tu krv u svaki te-
lesni organ. Jedna od prvih stvari koju nau~ite u kineskoj medi-
cini, jeste da je dobra cirkulacija najva`nija telesna funkcija.
Kinezi je zovu Ki. Kod zdravih ljudi, krv putuje kroz telo
10 milja na sat. Ako krv putuje kroz telo samo 5 milja na sat,
to zna~i da je osoba veoma slaba. Krv prenosi gvo`|e koje nas
hrani. Ako je ovo snabdevanje smanjeno, nedovoljno, pojavlju-
je se slabost, nizak energetski nivo, anemija.
Standardna makrobioti~ka ishrana se ne bazira samo na ba-
lansiranju hranljivih materija, ve} i na dubokom razumevanju
biolo{ke i duhovne evolucije; atmosferskih uslova ìvotne sre-
dine; odnosu izme|u Zemlje i Sunca i ostalih nebeskih tela; i
drugim uslovima.
Danas makrobiotika predstavlja harmoni~nu me{avinu Isto-
ka i Zapada. Moèmo da primenimo njene principe u na{em
svakodnevnom ìvotu odabiraju}i prirodnu hranu i primenu raz-
li~itih na~ina kuvanja prema stalnim promenama na{ih indivi-
dualnih potreba. Dve knjige koje daju odli~an pregled ove te-
me su Makrobioti~ki na~in Mi~io Ku{ija i Veliki makrobioti~ki
kuvar Evelin Ku{i.
Standardna makrobioti~ka ishrana, kao i ru~no sa{iveno ode-
lo, moè da se isplanira za svakog ~oveka posebno, uzimaju}i u
obzir njegove individualne potrebe, godine, pol, aktivnost, kul-
turno nasle|e, konstituciju i stanje organizma. To varira prema
klimatskim uslovima, godi{njem dobu, temperaturi, atmosfer-
skim uslovima i prema tome gde ìvimo. Na primer, u Kalifor-
niji koja ima samo dva godi{nja doba, pristup ishrani }e biti dru-
ga~iji od Isto~ne obale, koja ima ~etiri godi{nja doba.
194
To je razlog zbog koga sam postala makrobioti~ki savetnik i
kuvar. @elim svoje znanje da podelim sa drugima, u nadi da }u
ih spasiti od u~enja na najteì na~in, kako sam ja morala da u~im
kroz te{ku bolest.
Poredak univerzuma je poredak ravnoteè i harmonije, dru-
gim re~ima, ljubavi. Sjajno zdravlje se ostvaruje uskla|ivanjem
na{eg pogleda na svet sa prirodnim poretkom. Kad prestanemo
da posmatramo bolest kao neprijatelja, ve} kao mogu}nost da
otkrijemo dublje zna~enje zdravlja, mo}i }emo potpunije da vo-
limo i sebe i druge. Su{tinsko saznanje ko smo mi, ljubav pre-
ma sebi, duboka zahvalnost i istinsko prihvatanje sebe, sveta i
ìvota, jesu trajne osnove o~uvanja zdravlja. Tek tada, moèmo
da sklopimo mir sa sobom i svetom.
195
DODATAK B
JELOVNIK MINE DOBI] ZA NJENO

IZLEÊNJE OD RAKA
Jelovnik za ponedeljak
Doru~ak u 8 sati
– Miso supa: luk, {argarepa, kupus, mo~i, vakame alge, jed-
na tabla nori alge.
– Meka ìtarica: integralni pirina~ kratkog zrna sa kombu
algom, dve {nite kiselog krastavca.
– Zeleni{ na pari: zeleni vrh {argarepe.
U 11.30 slatki napitak od povr}a, napravljem sa pola {olje
od: {argarepe, luka, kupusa i bundeve
Ru~ak u 12.30
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa integralnim
je~mom i sa kombu algom, dve {nite kiselog krastavca.
– Proteini: bundeva, azuki pasulj sa kombu algom.
– Presovana salata: kupus sa rotkvicama, morska so, sir}e
od pirin~a.
– Zeleni{ na pari: blitva.
U 16.00 ~aj od azuki pasulja.
Ve~era u 17.30
– Bistra supa: sa brokolijem.
– @itarice: 70% integralni pirina~, 20% slatki pirina~, 10%
su{enog kestena, dve {nite kiselog krastavca.
196
– Arame alge: sa lukom i {argarepom.
– Zeleni{ na pari: kelj.
– âj od ban~a gran~ica samo ako sam èdna.
Jelovnik za utorak
Doru~ak u 8.00
– Miso supa: daikon sa vrhom, vakame alge, pe~urke {ita-
ke, jedna tabla nori alge.
– Meka ìtarica: proso sa bundevom, dve {nite kiselog kra-
stavca.
– Zeleni{ na pari: kupus sa per{unom.
– Podne jedna {olja slatkog napitka od povr}a.
Ru~ak u 12.30
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa raì, dve {ni-
te kiselog krastavca.
– Proteini: dinstano tamno zeleno so~ivo.
– Kuvana salata: kupus, rotkvice, brokoli, za~injeno susa-
mom.
– U 16.00 ~aj od azuki pasulja.
Ve~era u 17.30
– Bistra supa: praziluk, {argarepa, kelj.
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa azuki pasu-
ljem, dve {nite kiselog krastavca.
– Ni{ime: daikon, {argarepa, su{eni lotosov koren, kupus,
kombu alga.
– Zeleni{ na pari: vrhovi daikona.
U 19.30 napitak od daikona i {argarepe
Jelovnik za sredu
Doru~ak u 8.00
– Miso supa: praziluk, briselski kupus, {argarepa, jedna ta-
bla nori alge.
– Meka ìtarica: integralni pirina~ kratkog zrna sa kombu
algom, dve {nite kiselog krastavca.
– Zeleni{ na pari: kupus sa gornjim delom {argarepe.
197
– Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu.
– Podne: slatki napitak od povr}a.
Ru~ak u 12.30
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa zimskom p{e-
nicom i dve {nite kiselog krastavca.
– Proteini: dinstana leblebija: luk, {argarepa, bundeva.
– Kuvana salata: rotkvice sa zelenim delom, kineski kupus,
kelj.
U 16.00 sok od crne soje
Ve~era u 17.30
– Nabe jelo: kombu alga, {itake pe~urke, daikon sa vrhom,
pa{kanat, praziluk, lotosov koren, {argarepa, dve {nite ki-
selog krastavca.
– Napitak od daikona-{argarepe.
Jelovnik za ~etvrtak
Doru~ak u 8.00
– Miso supa: luk, bundeva, mo~i, per{un, jedna tabla nori
alge.
– Meka ìtarica: proso sa semenjem od bundeve, dve {nite
kiselog krastavca.
– Zeleni{ na pari: blitva, kineski kupus.
– Podne: slatki napitak od povr}a.
Ru~ak u 12.30
– @itarice: 8o% integralni pirina~ kratkog zrna, 20% hato
mugi, kombu alga, dve {nite kiselog krastavca.
– Proteini: dinstana crna soja.
– Presovana salata: kupus, celer, rotkvice.
– U 16.00 crna soja: luk, rutabaga, per{un.
Ve~era u 17.30
– Supa od bundeve: bundeva, luk, per{un.
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna, slatki pirina~,
kombu alga, dve {nite kiselih krastavaca.
198
– Hidìki alge; luk, suvi daikon, {argarepa.
– Napitak od daikona-{argarepe.
Jelovnik za petak
Doru~ak 8.00
– Miso supa: daikon, celer, vakame alge, pe~urka {itake,
jedna tabla nori alge.
– Meka ìtarica: ovas (potopljen preko no}i), dve {nite ki-
selog krastavca.
– Zeleni{ na pari: kupus sa vrhom {argarepe.
– Podne: jedna {olja slatkog napitka od povr}a.
Ru~ak u 12.30
– @itarice: pire od prosa sa karfiolom, dve {nite kiselog kra-
stavca.
– Proteini: tempeh, su{eni daikon, luk, {argarepa.
– Presovana salata: kupus, rotkvice sa vrhovima, umebo{i
sir}e; zeleni{ na pari: kelj.
– U 14.00 pola {olje ~aja od {itake pe~urki.
Ve~era u 17.30
– Supa od je~ma: luk, pa{kanat, kupus, pe~urke {itake,
kombu alga udon rezanci, dve {nite kiselog krastavca.
– Brzi Sote na vodi: praziluk, kineski kupus, {argarepa, gra-
{ak.
– U 16.00 ~aj od azuki pasulja.
Jelovnik za subotu
– Bran~ (doru~ak-ru~ak) 10.30.
– Miso supa: luk, karfiol, vakame alge, mo~i, 1 tabla nNo-
ri alge.
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa umebo{i {lji-
vom, dve {nite kiselog krastavca.
– Hidìki alge sa bundevom i kombu algom.
199
– Kuvana salata: {argarepa, brokoli, beli delovi praziluka,
za~injeno semenjem od bundeve.
– Slatki napitak od povr}a jedna {olja.
U 15.00 pola {olje ~aja od pe~urki {itake.
Ve~era u 17.00
– Nabe: blitva, kineski kupus, karfiol, pe~urke {itake, kom-
bu alga, tofu.
– Udon rezanci.
– dve {nite kiselog krastavca.
U 17.30 napitak od daikona-{argarepe.
Jelovnik za nedelju
– Bran~ (doru~ak – ru~ak) u 10.30.
– Miso supa: praziluk, repa, kupus, vakame alge, jedna ta-
bla nori alge.
– @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna, slatki pirina~,
kesten, pe~ena crna soja, dve {nite kiselog krastavca.
– Presovana salata: kiseli kupus, {argarepa, kelj, per{un,
umebo{i kao za~in.
– Slatki napitak od povr}a jedna {olja.
– Ako sam gladna su{i kao uìna.
Ve~era u 17.00
– Nabe: daikon, {argarepa, kinski kupus, kombu alga, pe-
~urke {itake, blitva.
– Bundeva na pari sa mo~ijem,
– dve {nite kiselog krastavca,
– pola {olje ~aja od pe~urki {itake.
KU]NI LEKOVI – UNUTRA[NJI TRETMANI
Ume-[o-Kuzu
1. Rastvoriti jednu punu ~ajnu ka{i~icu kuzua sa nekoliko
ka{i~ica vode
2. Dodati rastvoreni kuzu u jednu {olju vode
200
3. Dodati jednu tre}inu umebo{i {ljive vodi sa kuzuom.
4. Me{ati stalno dok ne provri (da se izbegne zgrudnjava-
nje). Smanjiti vatru i ostaviti da se lagano kuva dok ne po-
stane providno.
5. Dodati jednu tre}inu ~ajne ka{i~ice {oju (soja sos bez al-
kohola) sosa i me{ati. Kuvati jo{ trideset sekundi i popi-
ti toplo.
Napitak od dajkona/{argarepe
1. Izrendati pola {olje {argarepe, plus pola {olje daikona ili
crne repe.
2. Dodati dve {olje vode i kuvati ~etiri minuta. Dodati ~eti-
ri kapi {oju sosa dok se kuva.
Slatki napitak od povr}a

1. Sitno iseckati po pola {olje slatkog povr}a: luka, {argare-
pe, kupusa i bundeve; dodati kukuruz kad mu je sezona.
2. Dodati ~etiri puta koli~inu vode u odnosu na pov}e, kad
voda provri dodati povr}e i pustiti da vri, nepokriveno,
dva-tri minuta. Smanjiti plamen na sasvim mali, pokriti i
kuvati dvadeset-trideset minuta.
3. Odstraniti povr}e iz supe. (Povremeno se to povr}e mo-
è iskoristiti za supe ili pirjanjenje)
4. Popiti supu ili toplu ili na sobnoj temperaturi
5. U ovaj napitak se ne dodaju za~ini. Ova slatka supa mo-
è da se drì u friìderu dva dana ali mora ponovo da se
ugreje ili da se drì na sobnoj temperaturi pre nego {to se
pije.
âj od azuki pasulja
Dobar je za regulaciju bubrega i urinarne funkcije. Pomaè
radu creva.
1. Sipati jednu {olju pasulja u {erpu sa 2 cm prethodno po-
topljene i sitno iseckane kombu alge.
2. Dodati ~etiri {olje vode i pustiti da provri.
3. Smanjiti vatru, pokriti i kuvati oko pola sata.
201
4. Izvaditi pasulj i popiti te~nost dok je topla.
5. Pasulj moète nastaviti da kuvate sa dodatkom vode dok
ne omek{a ili ga kombinovati sa drugim receptima.
âj od crne soje

jedna {olja crne soje
jedna velika pe~urka {itake
{est {olja vode
dva centimetra ~i~ka
tre}ina {olje suvog daikona
dva centimetra lotosovog korena, se~enog na kri{ke
jedna umebo{i {ljiva
Kuvati ~etrdeset pet minuta sa ot{krinutim poklopcem. Is-

cediti sok. Vratiti da se kuva. Dodati umebo{i {ljivu, sitno
iseckanu. Kuvati pet minuta.
âj od {itake pe~urke

Tradicionalno se upotrebljava za sniènje temperature, za
rastvaranje ìvotinjskih masti i za pomo} u opu{tanju steg-
nutog ili napetog stanja organizma.
1. Potopiti jednu pe~urku {itake u 1 {olju vode oko 20-30
minuta
2. Kada je {itake pe~urka omek{ala, isekati je sitno
3. Stavi da provri
4. Smanjiti plamen na tiho kuvanje 10 do 15 minuta
5. Dodati mal~ice soli ili nekoliko kapi {oju/soja sosa pred
kraj
6. Piti dok je toplo.
Napomena: za decu ispod godine dana ne dodavati za~ine
202
Daikon napitak br. 1
Pomaè sniènju temperature kroz izazivanje znojenja. Ubla-
ùje i trovanja mesom, ribom i {koljkama
1. Izrendaj oko tri supene ka{ike sveèg daikona
2. Pome{ati daikon sa ~etvrtinom rendanog |umbira i pola
ka{i~ice morske soli ili 1 supenu ka{iku {oju/soja sosa.
3. Preliti dve do tri {olje vru}eg ban~a ~aja preko ovih izme-
{anih sastojaka.
4. Popiti {to vi{e moè{ ~aja dok je vru}
5. Posle ovog ~aja treba oti}i u krevet i uviti se u }ebe da se
izazove znojenje
Napomene:
• ovaj ~aj je veoma jak – ne piti ga vi{e od dva puta dnev-
no, jedan ili dva dana
• deci ograni~iti koli~inu na pola {olje dnevno
• za sniènje temperature kod dece i beba, bolje je davati sok
od jabuke, rendanu jabuku ili kuzu napitak sa sirupom od
pirin~a. Rastvoriti jednu ~ajnu ka{i~icu kuzua u hladnoj vo-
di. Dodati jednu ~ajnu ka{i~icu sirupa od pirin~a. Sa~ekati
da provri na srednjoj vatri uz stalno me{anje. Isklju~iti pla-
men ~im se napitak zgusne i postane providan.
âj ban~a
1. Sipaj od pola do dve supene ka{ike prènih gran~ica u
jedan i po kvart izvorske vode. Pustiti da provri. ûvati
neupotrebljene gran~ice u hermeti~ki zatvorenoj tegli.
2. Kad provri, smanjiti plamen i kuvati nekoliko minuta. Za
slabiji ~aj kuvati dva do tri minuta, za ja~i i tamniji ~aj,
deset do petnaest minuta.
3. Preko metalne ili bambusove cediljke sipati u {olje. Gran-
~ice u cediljki mogu da se ostave i ponovo upotrebe ne-
koliko puta.
4. Moè se piti topao cele godine ali i prohla|en u letnjim
mesecima. Obi~no se pije bez dodataka. Za medicinsku
svrhu dodati kap tamari ili {oju/soja sosa.
203
Ku}ni lekovi – spolja{nji
Bedreno kupanje sa daikonom

Greje telo; tretira reproduktivne organe kod ène, treti-
ra probleme sa koòm, pomaè u odstranjivanju telesnih
mirisa koji nastaju od preteranog konzumiranja ìvotinj-
ske hrane.
204
RE^NIK
Agar Agar – èlatin koji se dobija od jedne vrste alge. Upotre-

bljava se za pravljenje kantena i aspika od povr}a.
Amasake – sladak, kremasti napitak ili zasla|iva~ pripremljen
od fermentiranog slatkog pirin~a.
Arame – tanka, ìlava crna alga.
Azuki pasulj – mali, tamnocrveni pasulj, dolazi iz Japana, ali se
danas gaji i na Zapadu.
Ban~a ~aj – gran~ice, stabljike i li{}e japanskih ban~a `bunova,
poznat je i kao kuki~a.
Je~am – integralna ìtarica; tradicionalno glavni proizvod sred-
njeg istoka i Ju`ne Evrope.
Kuvana salata – salata ~iji sastojci su kratko skuvani ili blan{i-
rani u vru}oj vodi pre serviranja.
Bok ôj – belo povr}e sa zelenim listom popularno u kineskoj
kuhinji.
Bonito pahuljice – pahuljice dobijene struganjem od su{ene ri-
be zvane bonito. Koriste se u supama ili kao garni-
rung.
î~ak – tvrda, divlja biljka koja raste u SAD i u drugim krajevi-
ma sveta. Dugi, tamni koren je cenjen u kuvanju
zbog svojih okrepljuju}ih osobina.
205
Daikon – duga bela repa koja se koristi kao povr}e, kao za~in i
za kiseljenje.
Podmeta~ za plamen – okrugla metalna plo~a koja se postavi is-
pod {erpe ili ekspres-lonca da rasporedi plamen
podjednako i spre~i gorenje.
\umbir – jak, ljuti koren zlatnoùte boje, upotrebljava se u ku-
vanju kao za~in i u medicinske svrhe.
Ekspres lonac – metalni lonac koji se hermeti~ki zatvara i kuva
hranu brzo i pod pritiskom, na visokoj temperatu-
ri. U makrobiotici se pre svega upotrebljava za ku-
vanje ìtarica i povremeno za mahunarke i povr}e.
Goma{io – susamove semenke i so, koji se prè i melju u avanu
u odre|enoj razmeri.
Hato Mugi ili perlasti je~am – to i nije je~am ve} divlja trava u
obliku perli, poznata i pod imenom „Jovove suze”.
Hidìki – tamno braon alga koja postaje crna kad se osu{i.
Hokaido bundeva – obla tamnozelena ili narandàsta tikva koja
je vrlo slatka i bere se u jesen. Raste u Novoj Engle-
skoj. U Japanu je nazvana po ostrvu Hokaidu.
Kanten – èlantinasti vo}ni desert, koji se pravi sa agar-agarom.
Kinpira – na~in kuvanja korenastog povr}a, koje prvo prìmo,
onda dodamo malo vode, i na kraju za~inimo sa ta-
mari/soja sosom.
Kombu – {iroka, debela, tamnozelena alga.
Kuzu – beli skrob, proizvodi se od korena plodne loze. Koristi
se za zgu{njavanje supa, dinstanih jela, deserta. Po-
znat i pod imenom kudzu.
Lotosov koren – koren vodenog ljiljana. Braonkaste kore, sa be-
li~astom unutra{njo{}u, podeljenom na komore. Ko-
risti se u mnogim jelima i u medicinske svrhe.
206
Mirin – slatko vino za kuvanje, pravi se od slatkog pirin~a.
Miso – fermentirana pasta od soje, morske soli i pirin~a ili je~-
ma. Koristi se u supi, dinstanim jelima i kao za~in.
Mrki pirina~ – integralni pirina~ (celo, neprera|eno zrno). Ima
tri vrste: kratko, srednje i duga~ko zrno. Sadrì ide-
alan balans za ishranu i predstavlja glavni proizvod
u makrobioti~koj kuhinji.
Mo~i – kola~ ili knedla, pripremljeno od kuvanog i pasiranog pi-
rin~a.
Nabe – tradicionalni japanski obrok od jednog jela, pripremlje-
no i posluèno kao jela u kaseroli, uz sos za uma-
kanje ili supu od tamari/soja sosa ili misa i raznih
garnirunga.
Nato – soja, skuvana i pome{ana sa blagotvornim enzimima i
fermentisana 24 sata. Gusto jelo jakog mirisa, do-
bro za pobolj{anje varenja.
Ni{ime – dugo, lagano kuvanje u kome se povr}e ili drugi sastoj-
ci uglavnom kuvaju u svojim sokovima. Proizvodi
jaku, smirenu energiju.
Nori – tanki listovi su{ene alge. Crni ili tamnopurpurni, postaju
zeleni kada se ispeku nad plamenom. Upotreblja-
vaju se za garniranje, za umotavanje loptica od pi-
rin~a, za su{i ili kuvane sa tamari/soja sosom kao
za~in.
Presovana salata – pritisnuto iseckano povr}e i morska so, u ma-
loj presi za kiseljenje ili pod improvizovanom teì-
nom.
Proso – malo ùto zrno koje se priprema kao obrok za sebe ili
se dodaje supama, salatama i jelima od povr}a ili
se pe~e. Glavni proizvod u Kini i Africi.
207
Sirup od pirin~a – prirodni zasla|iva~, pravi se od slatkog braon
pirin~a.
Seitan – proizvod od integralne p{enice kuvan u {oju sosu i vodi
sa kombu algom. Koristi se za krokete, itd. Poznat je
i kao p{eni~ni gluten ili p{eni~no meso.
Soba – rezanci od heljdinog bra{na ili kombinovanog heljdinog
bra{na sa bra{nom od p{enice.
Suriba~i – izup~ana glazirana ~inija ili avan, napravljena od gli-
ne. Ima i tu~ak za mrvljenje koji se zove surikogi,
koristi se za mlevenje ili usitnjavanje hrane.
[itake – pe~urka poreklom iz Japana, ali se sada gaji i u SAD,
su{ena ili sveà. Ima {iroku primenu u kuvanju. Ko-
risti se i u medicinske svrhe.
[oju – prirodno proizveden soja sos, bez ikakvih aditiva.
Tamari – „prirodan” ili „pravi tamari”, koji li~i na soja sos, do-
bija se kao nuz-proizvod u procesu pravljenja mi-
sa. Ja~i je od obi~nog {oju ili prirodnog soja sosa,
koji se pogre{no naziva „tamari soja sos”.
Tempeh – visoko proteinski proizvod od soje, sir}eta, vode i po-
sebnih bakterija. Koristi se u supama, sendvi~ima i
mnogim jelima
Teka – dodatak jelima koji se pravi od ma~o misa, susamovog
ulja, ~i~ka, lotosovog korena, {argarepe i |umbiro-
vog korena. Pirjani se nekoliko sati na niskom pla-
menu i pretvara u crni prah.
Tofu – pravi se od zrna soje i nigarija (kristalizovani talog mor-
ske soli). Visok u proteinima, obi~no se sprema u
obliku kola~a, dodaje se u supe, jela od povr}a, sa-
late, sosove, prelive itd.
Umebo{i – slana {ljiva iz tur{ije, koja zri nekoliko godina. Kori-
sti se kao za~in, u sosovima i kao dodatak jelu.
208
Umebo{i sir}e – poznato i kao ume-su. Te~nost u kojoj se drè
umebo{i {ljive. Koristi se u sosovima, prelivima i za
pravljenje kiselih krastavaca.
Vakame – duga, tanka zelena alga koja se koristi za priprema-
nje miso supe, salata i jela od povr}a.
209
PRIZNANJA
Nema na~ina da se zahvalim svim ljudima ~iji ìvoti su dota-

kli moj i na taj na~in doprineli duhu ove knjige. Ali ako bih mo-
rala da izdvojim neke, onda bi to bili Mi~io i Evelin Ku{i. Mi~iu
je bilo zapisano da bude filozof, u~itelj i iscelitelj. Evelin je ta-
ko velikodu{no podelila svoje kulinarske tajne sa svetom. Ona
je sna`no, skromno i kreativno ljudsko bi}e. Ona je posvetila se-
be ohrabrivanju ljudskog potencijala. @ena od koje sam nau~i-
la Jevan|elje ìvota. Izuzetno sam po~astvovana {to ih pozna-
jem i {to sam ih imala kao svoje u~itelje.
Aleks Dèk je dragi prijatelj, briljantani pisac i plodan stva-
ralac. Njegovo iskustvo, pronicljivost i podr{ka pomogli su mi
da odredim pravac ovog rukopisa. Zahvalna sam {to je Alekso-
vo spisateljsko ume}e uticalo na moj stil pisanja i oblikovalo me
u jo{ boljeg pisca.
Stalno me iznova zaprepa{}uje ~injenica da nam univerzum
uvek {alje u na{ ìvot prave ljude u pravo vreme, da nam po-
mognu da ispunimo svoje snove. Ovo mi se desilo pre tri godi-
ne kada se si}u{na ali energi~na Tifani Dòu Gejts pojavila na
jednom od mojih ~asova u [koli za umetnost isceljenja u San
Dijegu. Instinktivno smo osetile da }emo jednog dana zajedno
uraditi ne{to „veliko”, i jesmo! Ova knjiga ne bi mogla biti na-
pisana bez nje.
Tifani Dòu je postala moj student i pomo}nik. Dok sam pri-
zivala u se}anje radosti i tuge mog ìvota, ona mi je pomogla da
210
zamenim svoje jugoslovenske izraze engleskim re~ima. Tako|e
mi je darovala poetske izraze i mudrost iz svog li~nog iskustva.
Na{ zajedni~ki rad je bio ~ista radost.
Al Luis i Suzan Filips su nam se pridruìli kao izdava~i. Su-
zan je pisac i struktuirala je knjigu tako da fokusira njen cilj. A.
D`. Luis, doktor, psihoterapeut i lider pokreta ljudskog poten-
cijala sanja o planeti na kojoj }e „ipak cvetati biljke po ba{tama.”
Njegova sposobnost da preradi paragrafe i odabere najta~niju
re~, bio je nezamenjivi ~inilac.
Filis Miler i Glen Voren su mi pomogli da krenem sa knji-
gom. Hvala vam za va{u stalnu podr{ku i prijateljstvo.
Branki Koji}, mojoj najbliòj prijateljici koja nikad nije re-
kla „ne” na bilo koji moj zahtev za pomo} u prevo|enju mojih
zabeleàka na poetski engleski.
Miri Drin~i}, divnoj, ljubaznoj i bri`noj prijateljici koja mi je
pomogla u prevodu nekih lingvisti~ki te{kih delova rukopisa.
Mileni Markovi}, mojoj specijalnoj prijateljici koja je posta-
la deo na{e porodice. Mnogo hvala za spremanje svih onih uku-
snih makrobioti~kih obroka, {to mi je dalo vremena da se ba-
vim knjigom.
Hvala mojim kompjuterskim vodi~ima Sr|anu, Brusu Kupe-
ru i Glenu Vorenu, koji su me mnogo puta izvukli iz kompju-
terskih problema.
Knjiga uvek mora da ima izdava~a. Mojae duboka zahval-
nost Dajani Mils, koja me je upoznala sa „Fajndhorn Presom”.
Zahvalna sam njihovom uredniku Toniju Mitonu i drugom oso-
blju koji su doprineli da ova knjiga ugleda svetlost dana.
Zahvalnost mom dragom muù i deci izraèna je kroz knjigu.
211
Tbesabk
Obqpnfob!•jubpdv;! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 21
QSFEHPWPS! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 22
Vwpe! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 26
Qphmbwmkf!2;!Hpejob!obef!hpejob!tqbtb
Lpsfoj!ajwpub!lpkj!tf!•vwb!j!ofhvkf!!/!/!/!/!/!/!/ 2:
Qphmbwmkf!3;!Wpmjn!pop!|up!sbejn!! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 44
Qphmbwmkf!4;!Mj•op!cmbafotuwp!j!sb{p•bsfokf!!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 52
Qphmbwmkf!5;!Npk!sbl!kf!cmbhptmpw! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 64
Qphmbwmkf!6;!J{cps!nblspcjpuj•lph!ob•job! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 74
Qphmbwmkf!7;!Qpwsbubl!lv~j! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 82
Qphmbwmkf!8;!Qswp!qvupwbokf!v!TBE! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 89
Qphmbwmkf!9;!Nj•jp!Lv|j! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ :6
Qphmbwmkf!:;!Nblspcjpujlb!v!Kvhptmbwjkj!
Gfojlt!tf!sb}b! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 213
Qphmbwmkf!21;!Qsjqsfnb!{b!cvev~v!lbsjkfsv! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 231
Qphmbwmkf!22;!Lbmjgpsojktlj!tbo! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 251
213
Qphmbwmkf!23;!Qsj•f!p!j{mf•fokv! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 25:
2/!Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns
i Tejmi En Kasper !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 25:
3/!Poslali su ga ku}i da umre/! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 262
4/!Moj put isceljenja, napisala Antoanet
Ipolito !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 267
5/!Jedan dan u Mininom ìvotu !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 271
6/!Pri~a o isceljenju napisala Dènifer
I. Grin, doktor nauka !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 275
7/!Slu~aj slomljenog srca !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 279
8/!Svetlost – vodilja napisala Ru{ka Porter !/!/!/!/!/!/!/ 281
9/!Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt !/!/!/!/!/!/!/!/ 284
:/!Anonimna oda makrobiotici !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 285
21/!Mudrost malih bi}a !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 286
22/!Motivisana krvlju – Put ka makrobiotici
napisala Filis Miler !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 288
EPEBUBL!B
Qpwsbubl!ptopwbnb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 294
Obv•oj!qpebdj! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 294
Gjmp{pgjkb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 296
EPEBUBL!C
Kfmpwojl!Njof!Epcj~!{b!okfop!
j{mf•fokf!pe!sblb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2:7
SF_OJL! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 316
Qsj{obokb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 321
214
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
613
DOBI], Milenka
Moj ìvot je kao Feniks : kako sam uz pomo} makrobiotike
pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja / Milenka Mina Dobi}
; prevela sa engleskog Cvijeta Mesi}. – Posebno izd. – Beograd
: Plato, 2005 (Novi Sad : Dnevnik). – 214 str. ; 18 cm.
Prevod dela: My Beautiful Life / Milenka Mina Dobic.

– Tira` 1000. – Str. 11-13 : Predgovor / Mi~io Ku{i, Avelin Ku{i.
ISBN 86-447-0300-5
a) Zdravqe
COBISS.SR-ID 125806092
Milenka Mina Dobi}, MOJ @IVOT JE KAO FENIKS, Kako sam uz

pomo} makrobiotike pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja •
Izdava~: Izdava~ka ku}a PLATW, Akademski plato br. 1, Beograd,
tel. 011/30-34-808, office@plato.co.yu, www.plato.co.yu • Za izda-
va~a: Branislav Gojkovi}, direktor • Urednik: Aleksandar Radoj-
kovi} • Tehni~ki urednik: Mihailo Pendo • Lektura i korektura:
Nata{a An|elkovi}, Glorija Martinovi} • Supervizija: Ljiljana
Bailovi} • Dizajn korica: Bojan Risti} • Distribucija: •
Kompjuterska priprema: Goran Skaki} • [tamparija: DNEVNIK, Novi
Sad • Tira`: 5000

Moj Divni Zivot - DNEVNIK

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moj Divni Zivot - DNEVNIK

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milenka Mina Dobi}

MOJ @IVOT JE KAO FENIKS

„Minina pri~a o `ivotu je koliko dirljiva toliko i zapanjuju}a.

„Ja sam op~injen lepotom, i njenom snagom ohrabren iz ove

Mina Dobi} se smatra najstru~nijim konsultantom makrobi-

Smatrana jednim od vode}ih stru~njaka na polju makrobio-

„Sa bezgrani~nom ljubavlju i mudro{}u, Mina me je provela

Svima onima sa zdravstvenim problemima savetujem da za-

Suo~avamo se sa ozbiljnom biolo{kom i psiholo{kom krizom

U prepoznavanju uloge koju je makrobiotika odigrala u pod-

Avelin je `ena Mi~ia Ku{ija i majka peto-

Termin „makrobiotika” koristio se jo{ u staroj Gr~koj. Sa-

KORENI @IVOTA KOJI SE ^UVA I NEGUJE

Januar 1987. Stara Pazova (biv{a Jugoslavija). ^lanak koji je

„Mladolika, Milenka Dobi} iz Stare Pazove (45 godina), pro-

Deset godina kasnije. Januar 1997. Kosta Mesa, Kaliforni-

Novi period mog `ivota zapo~eo je kad sam napustila rodi-

Moj profesionalni `ivot se trijumfalno uspinjao, dok je moj

„Gde je levi jajnik? Izgleda kao ogromni karfiol,” ~udio se

„Moram da odem odavde. Moram da na|em lep{e zelenilo!”

^ujem glas, hladan kao led: „Milenka, Milenka, probudite

Odakle dolazi ta hladno}a? Ona je strana i stvarna. Ona je

„Sr|ane, Jelena! Da li ste to vi?”

Lekar je sedeo na suvoza~kom mestu. Nisam mogla da od-

Odlazim u svoju sobu. Ne dozvoljavm tugi da me savlada. Le-

Budi me stenjanje. Stvarnost udara u moju svest.

Jutro je, pet sati, ja sam u bolni~kom kupatilu. Ve} sam na

Godinu 1987. po~ela sam kao sasvim druga osoba. U telu

[e}er uti~e na nervni sistem,

Dana 22. februara 1987. imali smo zakazanu konsultaciju sa

Slede}eg jutra smo do{li na aerodrom sa {est kofera punih

5.30 ustajanje, trljanje vrelim pe{kirom

Posle druge nedelje `ivota pod ovim re`imom, moje telo je

* Da li se ja danas hranim u skladu sa svojim okru`enjem?

Ovaj duhovni okvir mog uma ispunjavao me je spokojem.

Kona~no se ostvario moj san. U~i}u makrobiotiku kod Eve-

Jelena je spavala na mom krilu. Promenila je polo`aj i ja sam

Jutra su bila veoma mra~na. Doru~kovali su pod svetlo{}u ve-

Posle tri nedelje boravka, sela sam da napi{em pismo prija-

Bila sam posebno po~astvovana kad me je g|a Ku{i pozvala

Na{ `ivot u Beketu je po~eo tako {to smo Jelenu upisali u

28, 29, 30. septembar 1988.

Beket, 30. septembar 1988.

Beket, 1. oktobar, 1988.

Beket, 2. oktobar, 1988.

Beket, 3. oktobar 1988.

Beket, 15. oktobar, 1988.

Beket, 4. novembar 1988.

Boston, 30. novembar 1988.

Beket, 26. avgust 1990.

Slede}eg jutra po{li smo na na{e putovanje preko cele Ame-

Godina 1953. Stidljiva, tiha, studiozna, sitna devojka usu|u-

1. Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns

Tejmi i ja smo profesionalci u filmskoj industriji. Uvek smo

2. Poslali su ga ku}i da umre.

Piter, ~etvorogodi{nji sin Ane i Adama smrtno je oboleo od

4. Jedan dan u Mininom `ivotu

Po~ela sam sa kuvanjem hrane za moju porodicu u pet sati

Decembar 1988. Novogodi{nji praznici su u punom jeku. Pre

6. Slu~aj slomljenog srca

Jedan od nezaboravnih slu~ajeva bio je Ivan, koji je do{ao u

7. Svetlost – vodilja, napisala Ru{ka Porter

Uvek sam verovala da mogu da vodim divan `ivot, ali mi je

8. Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt