Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Kompostiranje. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. Zaštita biodiverziteta. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Otporne sorte. 2. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. prodaja). a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. 3 . Zdravlje biljaka. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Kako je rotacija useva kompleksna. stručna-savetodavna služba. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. hladnjača. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. oprema i mehanizacija. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. • Tenička i stručna podrška: radna snaga.1. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. transport. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje.

koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Pogodna je izražena struktura zemljišta. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. lakog mehaničkog sastava. nego nakon zasnivanja zasada. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. U toku godine. Kod težih. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. sabijenih. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. Medonosna pčela i bumbari. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta.2. Stoga. koja nije preterano fina. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. kao i neke druge vrste. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima.5 – 6.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2.1. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Biobest). Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. . jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta.

smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Nagibi okrenuti u 5 . Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva.500 m. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Zahvaljujući ovoj osobini. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. posebno tokom toplih noći. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. dobra provetrenost. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. ukusa i arome jagode. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.7°С. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.2. od kukuruzovine). Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama.5 до –1. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. Sa visokim intenzitetom respiracije. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. 3. Tabela 2. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti.3. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. a zametnuti plodovi na –1. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda.

). usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. da bi se sprečilo klijanje semena korova. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje.5. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. mangana i bora. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda.2.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. 3. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Međutim. ali im najviše odgovaraju srednje teška. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. pre svega truleži korena. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Teška zemljišta nisu pogodna. kao i otpornost prema bolestima i 6 . 4.90C. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. preporučuje se oranje na punu dubinu. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje.5. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Najniža prihvatljiva pH je 5. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. 3. okopavanjem i plevljenjem. a optimum pH je 6-6. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički.1.

pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. pegavosti lista. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Symphony.01. Bolero. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Tonto (Fitzgerald Jean. što osigurava visok prinos. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. kao što je Elsanta. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. 2004). Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Pegasus. Florence. uz primenu metoda organske proizvodnje. Eros. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Darselect.1. Alice. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 .“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. Tamella. Prema članu 16. pošto ima isključivo ženske cvetove. rasada i sadnog materijala. Everest. koji je na snazi od 01. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Emily. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Cambridge Favorite. 3) se radi o autohtonoj sorti. truleži.štetočinama. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji.

Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. a plodovi krupniji. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. Kod ove sorte zametanje. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). jarko crvenih i sjajnih plodova.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. plodova pogodnih za preradu.5 do 0. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Emily je vrlo rana. Plodovi su srednje krupni. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. Elsanta je holandska. srednje rana sorta. Boja je zadovoljavajuća. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). a odličnih je transportnih karakteristika. kao i prema uvelosti. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. bolesti lista. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Ima konusno-okruglaste plodove. konusnih. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. visoke otpornosti i adaptabilnosti. prinosna. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. posebno u Nemačkoj i u Austriji. srednjeg vremena zrenja. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja.6 kg po živiću. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. Alba je vrlo rana i krupna sorta. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju.38 g. uniformnih. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). Prosečna masa ploda je 27-30 g. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. ali je osetljiva prema uvelosti. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. solidne čvrstine i trajnosti. pepelnicu.3 kg po živiću. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. trulež korena.8 do 1 kg. dobrog ukusa i arome. Dobro podnosi berbu i transport. Relativno dugo plodonosi. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Podnosi lošije zemljišne uslove. sjajniji i ukusniji.

papriku ili lubenice. kao i vrste jagodastog voća. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). U takvim uslovima. Pogodna je za sve vrste prerade. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. paradajz. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. vrlo rodna. Samooplodna je. ovas. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. krompir). tamno crvene boje. može se gajiti u organskoj proizvodnji. paprika. transportabilna je. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu.1. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. posebno za pijačnu prodaju. 9 . Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. kukuruz kokičar. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. lucerka. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). Podnosi razne tipove zemljišta. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. a može se koristiti i za svežu potrošnju. kao što su kukuruz. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. njene ostale osobine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. zbog atraktivnosti za tržište.). kao što su larve gundelja. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. Agrotehničke mere 5.čvrstinu. kadifica (na manjim površinama). Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. bela detelina. kao i krastavce. U takvim uslovima štetočine. patlidžan. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. karakteriše ih izvanredna trajnost. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. naročito gde su problem nematode. 5. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). Plodovi su krupni. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. Jednogodišnji usevi. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena.

uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Prethodni usevi za jagode .početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.glina . a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati. brzo nicanje i rast .jara većina .dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.ozima glinovite ilovače . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .biofumigantna svojstva . Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. kiselom zemljištu i na senovitim staništima .2. Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu.kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . 5.može biti zaoran pre sadnje 10 . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.0-7. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. kontroli erozije.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6. Tabela 3.0 Zapažanja .ne preživi zimu . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. Ovi usevi dati su u Tabeli 3.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.dobar međuusev.

brz rast .dobar međuusev . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.biofumigantna svojstva .Biofumigantska svojstva . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.malč 5. Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .ne zahteva dodatni azot . Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .TAGETES (Neven) maj.jara . Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 . ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.dobar međuusev .ne zahteva dodatni azot .ozima ili višegodišnja većina .ne preživi zimu .detalj Održavanje zemljišta .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.brz rast .idealan brzo rastući pokrov . Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja. seno. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.jun sredina aprila jednogodišnja većina .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja. a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. strugotina.ozima većina Gajenje na foliji . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.3.

povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. Sistem gajenja . Takođe. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. koji je i najefikasniji. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. Prevelike količine azota. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. nastanak pokorice. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm.5% humusa). ima PK nešto niže potrebe za azotom. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.4. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. naročito u godini berbe.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. a plodovi su obojeniji. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu.

Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.5 6 5 14 4 0.6 4.5 1.5-1.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. 6-8 5 2-5 5. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.3 5 0.plikovano. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. Prilikom formiranja zasada. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha.5 13 .3 0. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.7 7 K2O (%) 0. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. Italpollina (NPK 4:4:4).8 9.5 0. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.5-1.4 1 2 6 1 1 0. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. 5%-tno.5 2.5 5. Fa. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji.2 2. PBI. Fa. Compag. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije.3-0.3/2 0.7/5 11 9.4 2.5 0. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.5 5. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. industrijske proizvodnje. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Fa. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Fa. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. pre zasnivanja zasada.3 1 1 0. Biohelp Maltaflor Bio. PBI. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. K.5 1.5-6 1. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. (%) P2O5 (%) 0.8 7 13. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne.3/2 1. Siforga (NPK 5:3:8). Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. P.5 1.

fulvinskih i amino kiselina. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. 5. Pesak i čestice zemlje nisu štetni.5m širine)). Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. Hranivo jača otpornost biljaka na stres.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda.0 mS/cm < 1. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. otpornost na niske temperature.5. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. 14 . kompost se unosi i u leto. pomoću ovih organskih kiselina.5-6. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“.5 < 2. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. diktira potreba korena za vodom i hranivima. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. a posebno sive plesnivosti plodova. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. naročito u fazi berbe. nakon berbe.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. hemijski i biološki sastav.

u hladnim uslovima. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. 15 . nakon berbe. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. antraknoza. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. trulež korena. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. kosidba. zdrav sadni materjal. Zdrav sadni materijal.6. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. suzbijanje korova u međurednom prostoru. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. Rotacija useva. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. korišćenje sistema kap po kap. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. Bolesti. uvenuće biljaka. pepelnica. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. zalivanje biljaka. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. čuvanje plodova. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. pažljiva upotreba azota. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. izbor sorti. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. trulež korenovog vrata i stabla. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. preventivne mere smatraju se prioritetnim. da ne bi došlo do pojave bolesti. a ne samo u zasadu jagode. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. optimalna rastojanja sadnje. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite.

Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. izbegavanje korišćenja osetljivih . stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. prouzrokovača bolesti. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. lucerka). minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. nisu pogodni za transport. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). brzo dehidriraju i lako propadaju. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. ali su posledice na plodovima najveće. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. čak i slabijim. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. pažljiva upotreba azota. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). paprika. krompir. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. Emily. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Plodovi sa simptomima pepelnice. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. hrapavi i ne dozrevaju. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. pre zasnivanja zasada. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. br. paradajz. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. koji postaju čvrsti.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. pticama. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. a patogen prezimljava u biljnoj masi. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. kišom. izbegavati gajenje osetljivih sorti. zalivanje sistemom kap po kap. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). ne gajiti osetljive sorte. lokacija). Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. biljke se malčiraju. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka.sorti. sertifikovan sadni materijal. gotovo crne promene na plodovima. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Brassica (juncea i napus). plodovima cvetnim drškama i živićima. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. mehanizacijom i alatom. Napadnute biljke su kržljave. a lišće poprima plavo-zelenu boju. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. gustina sadnje. Patogen se brzo širi u toku zrenja. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. primenjivati uzdignute redove. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. vodom. primena organske materije (kompost stajnjak. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. a simptomi se manifestuju na cvetovima. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Gljiva je specifična za jagodu. 17 . dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. Zbijena. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. ne orošavanjem. Koren truli od vrha. Simptomi bolesti su tamno braon. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. Nakon punog cvetanja biljaka. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. a prenosi se sadnim materijalom. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum.

Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Pregljevi su 0. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. u toplijem delu dana. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka.5 mm dužine tela.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. ako se primene preventivne mere. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). biljne vaši. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. pregljevi. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. jaja. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). rilaš. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. u zemljištu i okolnim šumama. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Brojnost pregljeva najveća je u julu. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. podizanjem cvetnih traka (koridora). Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. . Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. omogućiti opstanak korisnih vrsta. fragariae) je veoma raširena štetočina. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha.

ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. postavljanje fizičkih prepreka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Jagodina vaš . u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Odrasli insekti ne lete. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. Odrasli insekti se hrane na lišću. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). pamukova vaš). izbegavati preteranu bujnost biljaka. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. balansirana ishrana biljaka azotom. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. medna rosa. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu.

naročito na lakšim zemljištima. koje se hrane puževima. sadnjom žbunastih biljaka. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. a ona se pile početkom proleća. Osolika muva Trčuljci . koja se hrani puževima. ali nekad i više generacija godišnje. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. Obično imaju jednu generaciju. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Biobest). ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. koja je suva. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. takođe moguće pustiti i živinu. zlatokoka. polažu jaja krajem leta i u jesen. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. pogodnih za skrivanje trčuljaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. postavljanje bakarne trake oko zasada. koje parazitiraju puževe.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. ježeva i drugih korisnih vrsta. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. Minimalna temperatura . u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. u zasad je do perioda cvetanja. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. pažljiva upotreba azota. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. predstavlja prepreku za kretanje puževa. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. Puževi predstavljaju problem. stenice).korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica.

Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. kao što je već ranije pomenuto. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Lišće zaostaje u porastu. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Kada se list pogleda pod mikroskopom. a biljke postaju žbunave. Pored direktnih šteta. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. rotenon. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. 2 priručnika). Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. krto je. razne vrste puževa i druge štetočine. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. pre upotrebe biopesticida. čime onemogućavaju njen normalan rast. neophodno je biti oprezan. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. Nematode su valjkasti. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. koje su posledica ishrane. koji su odlična zamena za polietilenske folije. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. Takođe. razvoj i kasnije plodonošenje. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Napadnuto lišće se deformiše.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. spinozada i drugi) je dozvoljena. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. su najvažnije preventivne mere. Pri primeni organskih materija kao malča. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. dužine tela od 0. crvoliki organizmi. 21 . Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. nevidljivi golim okom. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. grinja i drugih organizama. treba izbegavati. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. bukva). kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast.5 do 6 mm. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna.

Rastvoru se dodaje sapunica. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. 22 . Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Po završetku perioda skladištenja. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Ukoliko to nije moguće. vodopropusan je.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. 7. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. u posebnom delu koji je obeležen. Kada se obezbedi optimalna temperatura. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Berba Radi očuvanja svežine plodova. senovito mesto. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. tako da je ona nedostupna većini voćara. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. uz veliko angažovanje radne snage. 8. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. br. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Jagode se najčešće beru ručno. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. do postizanja spoljašnje temperature. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. ovog člana. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje.

kao i prodaju velikih količina. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. skladištenje i prodaju. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. jogurt. 2010. Prvi korak u ostvarivanju cilja.200 EUR (tabela). Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja.000 din. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. Ako je prosečno oko 80% prva klasa.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. a posebno jagodastim (sokovi. odnosno plasmana. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. odnosno zarade. trgovine.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. pakovanje. klime i sorte. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.000 7.200 EUR. god. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme.U svetu je prisutno više načina za prodaju.000 16. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. gustine sadnje.200 0.000 0.200 3. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. lične veštine. Međutim. vrste malča. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. po hektaru.800 din po hekatru. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. za voćarsku prizvodnju iznose 64. odnosi se na berbu. i hrana za bebe). Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. dok je drugi vid direktna prodaja. 23 . U proizvodnji jagode na otvorenom. a godišnja zarada će biti 4. na tržištu će se dobiti oko 11.7 11. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. zavisno od faktora godine. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.000 4.200 EUR. god.

Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. nikl: 25.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. zahtevi u pogledu sastava. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.4. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. hrom (ukupni): 70. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9.7. živa: 0. olovo: 45. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cvećarstvo. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cink: 200. bakar: 70.

brašni kolači. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. Priloga IA.karbonat (kreda. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. bretonski ameliorantmaerl. uljano seme. Kalijum-sulfat. Proizvodi opisani u tački 1. zamrzavanje i mlevenje. Priloga IA. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. po mogućnosti. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. ljuska kokosa.5) Proizvodi opisani u tački 1. lapor. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. krečnjak. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . 3) fermentacijom.3.2. Uredbe 2003/2003.

repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. mleveni magnezijum.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. kima.. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. zahtevi u pogledu sastava.48/11) 1. ulje mente. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. magnezijumska kreda. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. zahtevi u pogledu sastava.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. akaricid. gljivice) Opis. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. Opis. Lonchocarpus spp. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. uslovi za upotrebu 26 . virusi. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. i Terphrosia spp.

izaziva cvetanje kod ananasa. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. bakar-oksihlorida prethodnog stava. zahtevi u pogledu sastava.3. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Atraktant. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. zahtevi u pogledu sastava. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . Za višegodišnje zasade države članice mogu. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. bakar-oksida. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva.fosfat Opis. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. samo u klopkama Atraktant. bakar-sulfata.

i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. akaricid Insekticid. insekticid. Schmid. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). H. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2.. C. G and Meister. Waltl. Cornel Unversity Coorporate Extension. S. M. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. New York State Integrated Pest Management Program. uključujući i sadnice. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. M. repelent Opis. br. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Stanisavljević. A. vinove loze. 2010. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. zahtevi u pogledu sastava. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. S. NCAT Agriculture. Weber. Fibl. Born. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Guerena. CABI Publishing. 30/2010) . radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. G.. Naučno voćarsko društvo Srbije.. Milenković.. 97-98. FiBL/OACC. Poljoprivredni list. K. Lind. Jugoslovensko voćarstvo. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. R. Nikolić. Jugoslovensko voćarstvo. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. H. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. glasnik RS”. 9-15.. Innerhofer... Power Point Prezentacija. Aphididae). 121-122. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. fungicid Samo za stabla voćaka. baktericid Samo za stabla voćaka. M. akaricid. Weidmann. K. K. Čačak. Schloffer. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. ATTRA.. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Ruegg. Milenković. (2007): Strawberries – Organic Production. 73-76. Januar 2001. (2003): Organic Fruit Growing. 2006 Waltl. Cerović. Merkblatt.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. J. akaricid Insekticid. G. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. K. University of California Cooperative Extension. Lafer. Landwirtschaftskammer Steiermark. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. Landwirtschaftskammer Steiermark. Guide for Organic Strawberries. USA.

org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias. marija.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović. Marija Kalentić E-Mail: emilija.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.kalentic@giz.de.stolz@giz.de .stefanovic@giz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful