Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

Otporne sorte. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. prodaja). hladnjača. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. transport. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Zdravlje biljaka. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Kako je rotacija useva kompleksna. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. oprema i mehanizacija. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Kompostiranje. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. 3 . Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Zaštita biodiverziteta. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). stručna-savetodavna služba. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. 2. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona.1.

u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. kao i neke druge vrste. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. . Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. U toku godine. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. sabijenih. Pogodna je izražena struktura zemljišta. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. lakog mehaničkog sastava. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. koja nije preterano fina.5 – 6. Kod težih. Medonosna pčela i bumbari. Biobest). Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. nego nakon zasnivanja zasada. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. Stoga. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5.1. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima.2. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2.

Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Tabela 2. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. od kukuruzovine). Sa visokim intenzitetom respiracije. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr.5 до –1. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. ukusa i arome jagode. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. dobra provetrenost. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. posebno tokom toplih noći. 3. Zahvaljujući ovoj osobini. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Nagibi okrenuti u 5 . Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura.500 m.3. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima.7°С. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti.2. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. a zametnuti plodovi na –1.

Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. preporučuje se oranje na punu dubinu. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. okopavanjem i plevljenjem. 3.5. Teška zemljišta nisu pogodna. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. Međutim. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. ali im najviše odgovaraju srednje teška. 3. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. da bi se sprečilo klijanje semena korova. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. Najniža prihvatljiva pH je 5. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C.2. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7.). osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva.1. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju.90C.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. a optimum pH je 6-6. pre svega truleži korena. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. mangana i bora. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti.5. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. 4. kao i otpornost prema bolestima i 6 .

“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. Tamella. Bolero. pošto ima isključivo ženske cvetove. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. što osigurava visok prinos. Alice. Darselect. Tonto (Fitzgerald Jean. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. Cambridge Favorite.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. uz primenu metoda organske proizvodnje. Symphony. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). 3) se radi o autohtonoj sorti.1.štetočinama. Everest. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. koji je na snazi od 01. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. pegavosti lista. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Eros. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4.01. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Florence. 2004). gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Emily. rasada i sadnog materijala. truleži. Pegasus. Prema članu 16. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. kao što je Elsanta.

a odličnih je transportnih karakteristika. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . Relativno dugo plodonosi. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. plodova pogodnih za preradu. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova.8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. srednje rana sorta. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Kod ove sorte zametanje. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. kao i prema uvelosti. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. srednjeg vremena zrenja. Emily je vrlo rana. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). visoke otpornosti i adaptabilnosti. Dobro podnosi berbu i transport. trulež korena. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. prinosna. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena.38 g. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. ali je osetljiva prema uvelosti. Boja je zadovoljavajuća. solidne čvrstine i trajnosti. posebno u Nemačkoj i u Austriji. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. jarko crvenih i sjajnih plodova. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. uniformnih.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme.6 kg po živiću. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. a plodovi krupniji. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Prosečna masa ploda je 27-30 g. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome.5 do 0. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Plodovi su srednje krupni. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. dobrog ukusa i arome. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. bolesti lista.3 kg po živiću. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). Podnosi lošije zemljišne uslove. Elsanta je holandska. Ima konusno-okruglaste plodove. pepelnicu. konusnih. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. sjajniji i ukusniji. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve.

posebno za pijačnu prodaju. kao što su kukuruz. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. karakteriše ih izvanredna trajnost. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. vrlo rodna. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. Plodovi su krupni. kao što su larve gundelja. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. kadifica (na manjim površinama). šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. U takvim uslovima. zbog atraktivnosti za tržište.). papriku ili lubenice. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. kao i vrste jagodastog voća. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). Podnosi razne tipove zemljišta. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. kao i krastavce. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Pogodna je za sve vrste prerade. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. njene ostale osobine. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). paprika. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. Jednogodišnji usevi. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. tamno crvene boje. transportabilna je. Samooplodna je. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. 5.1. bela detelina. 9 . lucerka. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. ovas. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Agrotehničke mere 5. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. krompir). može se gajiti u organskoj proizvodnji. U takvim uslovima štetočine. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina.čvrstinu. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. kukuruz kokičar. patlidžan. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. paradajz. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. naročito gde su problem nematode.

odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . kontroli erozije.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. Ovi usevi dati su u Tabeli 3.biofumigantna svojstva . kiselom zemljištu i na senovitim staništima . Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. Tabela 3.ozima glinovite ilovače .neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put .početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.može biti zaoran pre sadnje 10 .dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.2. Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. 5.dobar međuusev.0 Zapažanja .trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom. Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.ne preživi zimu . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust .0-7.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.jara većina . Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. brzo nicanje i rast . Prethodni usevi za jagode .glina .zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.

jun sredina aprila jednogodišnja većina .ozima ili višegodišnja većina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja. a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.detalj Održavanje zemljišta .ne preživi zimu .Biofumigantska svojstva . Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.biofumigantna svojstva .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm.dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .brz rast .dobar međuusev .malč 5.idealan brzo rastući pokrov .ne zahteva dodatni azot .brz rast . ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“. seno.ozima većina Gajenje na foliji .trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.ne zahteva dodatni azot .dobar međuusev . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi. strugotina.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.TAGETES (Neven) maj.jara .3. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.

U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. a plodovi su obojeniji. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. Takođe. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu.4. nastanak pokorice. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. ima PK nešto niže potrebe za azotom. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Prevelike količine azota. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva.5% humusa). Najčešće se koristi goveđi stajnjak. naročito u godini berbe. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. koji je i najefikasniji. Sistem gajenja . Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. kontakt plodova sa vlažnom zemljom.

3/2 0.3/2 1. Compag. Siforga (NPK 5:3:8). Biohelp Maltaflor Bio. K.plikovano.5 1. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.3 0. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha.4 2.5-6 1.7/5 11 9.4 1 2 6 1 1 0. Italpollina (NPK 4:4:4).5 0.5 0. P. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. pre zasnivanja zasada. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.8 7 13. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.3 5 0. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. industrijske proizvodnje.5 1. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.6 4.5-1.5 13 . a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.7 7 K2O (%) 0.8 9. PBI.5 2. 5%-tno. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix.2 2. Fa.5-1.5 5. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Fa. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. U periodu cvetanja jagodastog N zas.5 6 5 14 4 0. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.5 1.3-0. 6-8 5 2-5 5. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. (%) P2O5 (%) 0. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. Prilikom formiranja zasada.5 5. PBI. Fa. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije.3 1 1 0. Fa.

Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. pomoću ovih organskih kiselina.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“.5 < 2. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. diktira potreba korena za vodom i hranivima. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva.5m širine)).5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. otpornost na niske temperature. kompost se unosi i u leto. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. a posebno sive plesnivosti plodova.0 mS/cm < 1. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. 5. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode.5. 14 . Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. fulvinskih i amino kiselina. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Hranivo jača otpornost biljaka na stres. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama.5-6. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. hemijski i biološki sastav. nakon berbe. naročito u fazi berbe.

Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. da ne bi došlo do pojave bolesti. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. trulež korena. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. zdrav sadni materjal. suzbijanje korova u međurednom prostoru. nakon berbe. a ne samo u zasadu jagode. zalivanje biljaka. kosidba. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja.6. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. 15 . Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. izbor sorti. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. pažljiva upotreba azota. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. trulež korenovog vrata i stabla. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. pepelnica. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. Bolesti. čuvanje plodova. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. preventivne mere smatraju se prioritetnim. optimalna rastojanja sadnje. u hladnim uslovima. antraknoza. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. Zdrav sadni materijal. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. Rotacija useva. korišćenje sistema kap po kap. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. uvenuće biljaka. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti.

koji postaju čvrsti. krompir. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. izbegavanje korišćenja osetljivih . pre zasnivanja zasada. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. paradajz. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. prouzrokovača bolesti. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. Emily. ali su posledice na plodovima najveće. brzo dehidriraju i lako propadaju. pažljiva upotreba azota. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. Plodovi sa simptomima pepelnice. paprika. hrapavi i ne dozrevaju. nisu pogodni za transport. čak i slabijim. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. lucerka). izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. br. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta).

Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Patogen se brzo širi u toku zrenja. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. zalivanje sistemom kap po kap. a lišće poprima plavo-zelenu boju. Zbijena. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. 17 . ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Koren truli od vrha. a simptomi se manifestuju na cvetovima. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. biljke se malčiraju. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. izbegavati gajenje osetljivih sorti. gotovo crne promene na plodovima. lokacija). kišom. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. ne gajiti osetljive sorte. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. gustina sadnje. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. Simptomi bolesti su tamno braon. a prenosi se sadnim materijalom. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. primenjivati uzdignute redove. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. vodom. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). mehanizacijom i alatom. Gljiva je specifična za jagodu. plodovima cvetnim drškama i živićima. Napadnute biljke su kržljave. primena organske materije (kompost stajnjak. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. Nakon punog cvetanja biljaka. a patogen prezimljava u biljnoj masi. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. sertifikovan sadni materijal. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. ne orošavanjem. pticama.sorti. Brassica (juncea i napus). Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka.

Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. pregljevi. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. rilaš. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka.5 mm dužine tela. Pregljevi su 0. u toplijem delu dana. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. jaja. Brojnost pregljeva najveća je u julu. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. ako se primene preventivne mere. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. u zemljištu i okolnim šumama. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. podizanjem cvetnih traka (koridora). koja je retko problem u organskoj proizvodnji. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. biljne vaši. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. fragariae) je veoma raširena štetočina. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. .

Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. izbegavati preteranu bujnost biljaka. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Odrasli insekti ne lete. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. postavljanje fizičkih prepreka. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. medna rosa. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. Jagodina vaš . košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. balansirana ishrana biljaka azotom. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. pamukova vaš). Odrasli insekti se hrane na lišću. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom.

sadnjom žbunastih biljaka. Osolika muva Trčuljci . takođe moguće pustiti i živinu. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. naročito na lakšim zemljištima. koje parazitiraju puževe. Puževi predstavljaju problem. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. ali nekad i više generacija godišnje. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. u zasad je do perioda cvetanja. polažu jaja krajem leta i u jesen. pažljiva upotreba azota. postavljanje bakarne trake oko zasada. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. pogodnih za skrivanje trčuljaka. ježeva i drugih korisnih vrsta. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. zlatokoka. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. Obično imaju jednu generaciju. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. stenice). Biobest). postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. koja se hrani puževima.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. koje se hrane puževima. Minimalna temperatura . a ona se pile početkom proleća. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. predstavlja prepreku za kretanje puževa. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. koja je suva.

Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Pri primeni organskih materija kao malča. nevidljivi golim okom. Pored direktnih šteta. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Nematode su valjkasti. grinja i drugih organizama. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. kao što je već ranije pomenuto. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. čime onemogućavaju njen normalan rast. neophodno je biti oprezan. treba izbegavati. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. bukva). Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. crvoliki organizmi. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. razne vrste puževa i druge štetočine. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Upotreba nekih insekticida (piretrin. Lišće zaostaje u porastu. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. a biljke postaju žbunave. razvoj i kasnije plodonošenje. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. krto je. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. 2 priručnika). Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. dužine tela od 0. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Napadnuto lišće se deformiše. 21 . postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode.5 do 6 mm. rotenon. Kada se list pogleda pod mikroskopom. spinozada i drugi) je dozvoljena. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. Takođe. su najvažnije preventivne mere. koje su posledica ishrane. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. koji su odlična zamena za polietilenske folije. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. pre upotrebe biopesticida.

Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Ukoliko to nije moguće. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. 7. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. br. 22 . do postizanja spoljašnje temperature. uz veliko angažovanje radne snage. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. 8. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. vodopropusan je. Kada se obezbedi optimalna temperatura. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. ovog člana. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. tako da je ona nedostupna većini voćara. u posebnom delu koji je obeležen. Jagode se najčešće beru ručno. Po završetku perioda skladištenja. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Rastvoru se dodaje sapunica. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. senovito mesto. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Berba Radi očuvanja svežine plodova.

000 0. pakovanje.200 0. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. odnosno plasmana. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. dok je drugi vid direktna prodaja.000 7. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Međutim. a godišnja zarada će biti 4. po hektaru. kao i prodaju velikih količina. klime i sorte. jogurt.200 EUR. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. Prvi korak u ostvarivanju cilja. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. zavisno od faktora godine. god. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta.000 4. za voćarsku prizvodnju iznose 64. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). na tržištu će se dobiti oko 11. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi.U svetu je prisutno više načina za prodaju. trgovine. god.200 EUR. skladištenje i prodaju. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. lične veštine.000 16. 2010.7 11.800 din po hekatru. i hrana za bebe). mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna.200 3. 23 . manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. a posebno jagodastim (sokovi. gustine sadnje.200 EUR (tabela). vrste malča. odnosno zarade.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. U proizvodnji jagode na otvorenom. odnosi se na berbu. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa.000 din. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%).

cink: 200.7. hrom (ukupni): 70. cvećarstvo. olovo: 45. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne.4. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. nikl: 25.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. živa: 0. zahtevi u pogledu sastava. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. bakar: 70.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne.

uljano seme. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum .karbonat (kreda. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. zamrzavanje i mlevenje. brašni kolači.2. Priloga IA. Kalijum-sulfat. lapor.3. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . ljuska kokosa. Uredbe 2003/2003. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju. Priloga IA. Proizvodi opisani u tački 1. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. krečnjak.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. po mogućnosti. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. 3) fermentacijom. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. bretonski ameliorantmaerl.5) Proizvodi opisani u tački 1.

Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. Opis. kima. mleveni magnezijum. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. zahtevi u pogledu sastava.48/11) 1. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. ulje mente. Lonchocarpus spp.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. zahtevi u pogledu sastava.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. magnezijumska kreda. gljivice) Opis. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. akaricid.. virusi. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. i Terphrosia spp. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. uslovi za upotrebu 26 .

samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. zahtevi u pogledu sastava. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. uslovi za upotrebu Atraktant. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. izaziva cvetanje kod ananasa. bakar-oksihlorida prethodnog stava. bakar-sulfata. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . zahtevi u pogledu sastava. Za višegodišnje zasade države članice mogu. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 .3.fosfat Opis. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. zahtevi u pogledu sastava. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. bakar-oksida. samo u klopkama Atraktant. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis.

Stanisavljević. Merkblatt. R. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Januar 2001. FiBL/OACC. Naučno voćarsko društvo Srbije. akaricid. K. K. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. CABI Publishing. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. J.. 73-76. akaricid Insekticid. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Čačak. 2006 Waltl. insekticid. M. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). Jugoslovensko voćarstvo. Nikolić. Cerović. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. M. zahtevi u pogledu sastava. Born. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. uključujući i sadnice. Waltl. 30/2010) . Fibl. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10.. Innerhofer. USA.. fungicid Samo za stabla voćaka. 9-15. Milenković. Power Point Prezentacija. K. Landwirtschaftskammer Steiermark. G. A. (2007): Strawberries – Organic Production. Poljoprivredni list. Cornel Unversity Coorporate Extension. Guerena. glasnik RS”..VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Aphididae). Ruegg. br. maslina i vinove loze Repelent Fungicid.. (2003): Organic Fruit Growing. Schloffer. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Lind.. baktericid Samo za stabla voćaka. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. G. Lafer. K. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. 121-122. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. S. ATTRA. Schmid. H. S. 2010. Weber.. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Landwirtschaftskammer Steiermark. Milenković. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. G and Meister. vinove loze. Guide for Organic Strawberries. Weidmann. New York State Integrated Pest Management Program. repelent Opis.. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. University of California Cooperative Extension. Jugoslovensko voćarstvo. C. M. NCAT Agriculture. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. H. akaricid Insekticid. 97-98.

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.kalentic@giz. marija.de.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović. Marija Kalentić E-Mail: emilija.stolz@giz.stefanovic@giz.de .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful