Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. hladnjača. stručna-savetodavna služba. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. 3 . Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Otporne sorte. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. Zaštita biodiverziteta. oprema i mehanizacija. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Kako je rotacija useva kompleksna. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke.1. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Zdravlje biljaka. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Kompostiranje. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. prodaja). u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. 2. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. transport. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede.

a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. Stoga. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. U toku godine.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute.2. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. nego nakon zasnivanja zasada. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača.1. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. kao i neke druge vrste. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Pogodna je izražena struktura zemljišta. . Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta.5 – 6. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Medonosna pčela i bumbari. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Kod težih. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. lakog mehaničkog sastava. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Biobest). Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. koja nije preterano fina. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. sabijenih. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta.

Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. dobra provetrenost. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. posebno tokom toplih noći. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. a zametnuti plodovi na –1. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura.5 до –1. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Tabela 2. 3. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. ukusa i arome jagode.500 m. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Zahvaljujući ovoj osobini. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2.3. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika.2.7°С. Sa visokim intenzitetom respiracije. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. od kukuruzovine). Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. Nagibi okrenuti u 5 . a optimalne noćne temperature su 12-13°C. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime.

tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna.90C. ali im najviše odgovaraju srednje teška. a optimum pH je 6-6. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. da bi se sprečilo klijanje semena korova. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Međutim. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Najniža prihvatljiva pH je 5. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. preporučuje se oranje na punu dubinu.5. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. 3. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. Teška zemljišta nisu pogodna. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7.2. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. mangana i bora. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. 4. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. 3.). sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji.5. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema.1. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. okopavanjem i plevljenjem. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. pre svega truleži korena.

pegavosti lista. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. truleži. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Cambridge Favorite. Prema članu 16. uz primenu metoda organske proizvodnje.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. rasada i sadnog materijala. kao što je Elsanta. Pegasus. 2004). Emily.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. 3) se radi o autohtonoj sorti.01. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. Florence. koji je na snazi od 01. Symphony. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Eros. Tonto (Fitzgerald Jean. Everest. pošto ima isključivo ženske cvetove. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih.štetočinama. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Alice. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. što osigurava visok prinos. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje.1. Bolero. Darselect. Tamella. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena.

Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.6 kg po živiću. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju.38 g. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. konusnih. a plodovi krupniji. Kod ove sorte zametanje. Relativno dugo plodonosi. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Plodovi su srednje krupni. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. sjajniji i ukusniji. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. trulež korena. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. a odličnih je transportnih karakteristika. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Elsanta je holandska. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Emily je vrlo rana. jarko crvenih i sjajnih plodova. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Boja je zadovoljavajuća. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. pepelnicu. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). dobrog ukusa i arome. srednje rana sorta. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35.5 do 0. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). visoke otpornosti i adaptabilnosti. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. Ima konusno-okruglaste plodove. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. bolesti lista. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. prinosna. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. solidne čvrstine i trajnosti.3 kg po živiću. kao i prema uvelosti. uniformnih.8 do 1 kg. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. Alba je vrlo rana i krupna sorta. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. srednjeg vremena zrenja. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Podnosi lošije zemljišne uslove. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. Dobro podnosi berbu i transport. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. ali je osetljiva prema uvelosti. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. plodova pogodnih za preradu. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Samooplodna je. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. karakteriše ih izvanredna trajnost. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). U takvim uslovima. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). kadifica (na manjim površinama). kukuruz kokičar. ovas. posebno za pijačnu prodaju. 5.1. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima.čvrstinu. paradajz. bela detelina. Podnosi razne tipove zemljišta. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. papriku ili lubenice. Agrotehničke mere 5. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. kao i krastavce. naročito gde su problem nematode. može se gajiti u organskoj proizvodnji. Jednogodišnji usevi. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. krompir). tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. Pogodna je za sve vrste prerade. Plodovi su krupni. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. patlidžan. zbog atraktivnosti za tržište. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. kao što su larve gundelja. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. 9 . žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. vrlo rodna. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. kao što su kukuruz. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. njene ostale osobine. kao i vrste jagodastog voća. transportabilna je. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena.). jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. lucerka. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. U takvim uslovima štetočine. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. tamno crvene boje. paprika. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja.

biofumigantna svojstva .veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.glina . Ovi usevi dati su u Tabeli 3.jara većina . Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju. kontroli erozije.0 Zapažanja . kiselom zemljištu i na senovitim staništima .može biti zaoran pre sadnje 10 . što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.0-7.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . brzo nicanje i rast . a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. Tabela 3.ozima glinovite ilovače . 5.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.ne preživi zimu . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6. Prethodni usevi za jagode .dobar međuusev.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .početak oktobra peskovita ili jednogodišnja. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina . Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.2. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put .

malč 5. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .dobar međuusev .brz rast .visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti . seno.ne preživi zimu .jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.ne zahteva dodatni azot .jara . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.TAGETES (Neven) maj. dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.ne zahteva dodatni azot . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.detalj Održavanje zemljišta .biofumigantna svojstva . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.jun sredina aprila jednogodišnja većina .ozima ili višegodišnja većina .dobar međuusev .Biofumigantska svojstva . Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.idealan brzo rastući pokrov . strugotina.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja. Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .3.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.dupla korist: pokrov i krmno bilje većina .ozima većina Gajenje na foliji . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.brz rast . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.

sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno.5% humusa). Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. Takođe. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. Prevelike količine azota. Sistem gajenja . Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine. koji je i najefikasniji. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. a plodovi su obojeniji. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. ima PK nešto niže potrebe za azotom. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju).4.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. naročito u godini berbe. nastanak pokorice.

3 5 0.5-1. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets.3 0.5 1. P. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima.5 1. Biohelp Maltaflor Bio. (%) P2O5 (%) 0.5-6 1. Compag.8 9. pre zasnivanja zasada.5-1.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. Fa.5 0.plikovano.5 13 . Italpollina (NPK 4:4:4). Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. Fa. industrijske proizvodnje. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.2 2.8 7 13.5 0. PBI. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. PBI. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. 6-8 5 2-5 5.5 5.3/2 0.5 1.3 1 1 0. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. K.4 2. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. Siforga (NPK 5:3:8).3/2 1. 5%-tno. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.7/5 11 9.3-0.4 1 2 6 1 1 0. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.7 7 K2O (%) 0. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. Fa. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.5 5. Prilikom formiranja zasada.5 6 5 14 4 0.6 4. Fa.5 2.

koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu.5m širine)). Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. diktira potreba korena za vodom i hranivima. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. naročito u fazi berbe. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. pomoću ovih organskih kiselina. 5. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. a posebno sive plesnivosti plodova. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija.5 < 2. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. hemijski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. 14 . ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. nakon berbe. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. fulvinskih i amino kiselina.5-6. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje.5. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. otpornost na niske temperature. kompost se unosi i u leto. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini.0 mS/cm < 1.

trulež korenovog vrata i stabla. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. Bolesti. a ne samo u zasadu jagode. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. nakon berbe. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području.6. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. 15 . pepelnica. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. čuvanje plodova. pažljiva upotreba azota. korišćenje sistema kap po kap. preventivne mere smatraju se prioritetnim. kosidba. zalivanje biljaka. Zdrav sadni materijal. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. izbor sorti. Rotacija useva. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. optimalna rastojanja sadnje. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. zdrav sadni materjal. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. da ne bi došlo do pojave bolesti. suzbijanje korova u međurednom prostoru. antraknoza. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. uvenuće biljaka. u hladnim uslovima. trulež korena. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite.

Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. pre zasnivanja zasada.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. koji postaju čvrsti. prouzrokovača bolesti. brzo dehidriraju i lako propadaju. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. nisu pogodni za transport. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. izbegavanje korišćenja osetljivih . izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. hrapavi i ne dozrevaju. paprika. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). čak i slabijim. pažljiva upotreba azota. paradajz. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. br. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. krompir. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. ali su posledice na plodovima najveće. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. lucerka). 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Plodovi sa simptomima pepelnice. Emily. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti.

gotovo crne promene na plodovima. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. Patogen se brzo širi u toku zrenja. Nakon punog cvetanja biljaka. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Zbijena. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. primena organske materije (kompost stajnjak. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. ne gajiti osetljive sorte. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. izbegavati gajenje osetljivih sorti. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. sertifikovan sadni materijal. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). ne orošavanjem. primenjivati uzdignute redove. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. plodovima cvetnim drškama i živićima. lokacija). a lišće poprima plavo-zelenu boju. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. mehanizacijom i alatom. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. zalivanje sistemom kap po kap. Gljiva je specifična za jagodu. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Brassica (juncea i napus). biljke se malčiraju. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija.sorti. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. gustina sadnje. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. a patogen prezimljava u biljnoj masi. Koren truli od vrha. a prenosi se sadnim materijalom. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Simptomi bolesti su tamno braon. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. vodom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. a simptomi se manifestuju na cvetovima. 17 . pticama. Napadnute biljke su kržljave. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. kišom.

ako se primene preventivne mere. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. pregljevi. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Brojnost pregljeva najveća je u julu. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. biljne vaši. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). . koja je retko problem u organskoj proizvodnji. rilaš. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. podizanjem cvetnih traka (koridora). Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. u toplijem delu dana. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). u zemljištu i okolnim šumama. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. fragariae) je veoma raširena štetočina. jaja. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode.5 mm dužine tela. Pregljevi su 0. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom).

Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Jagodina vaš . postavljanje fizičkih prepreka. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. balansirana ishrana biljaka azotom. medna rosa. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. Odrasli insekti se hrane na lišću. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. pamukova vaš). Odrasli insekti ne lete. izbegavati preteranu bujnost biljaka.

ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Osolika muva Trčuljci . a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. zlatokoka. koja je suva. koja se hrani puževima. naročito na lakšim zemljištima. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Minimalna temperatura . postavljanje bakarne trake oko zasada. Obično imaju jednu generaciju. pažljiva upotreba azota. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. koje se hrane puževima. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. ježeva i drugih korisnih vrsta. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. polažu jaja krajem leta i u jesen. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. koje parazitiraju puževe. sadnjom žbunastih biljaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. a ona se pile početkom proleća. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. Puževi predstavljaju problem. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. pogodnih za skrivanje trčuljaka. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. ali nekad i više generacija godišnje. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. stenice). u zasad je do perioda cvetanja. predstavlja prepreku za kretanje puževa. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. takođe moguće pustiti i živinu. Biobest). u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica.

a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. treba izbegavati. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. grinja i drugih organizama. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. kao što je već ranije pomenuto. nevidljivi golim okom. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. Takođe. pre upotrebe biopesticida. Pri primeni organskih materija kao malča. rotenon. 21 . Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. crvoliki organizmi. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. neophodno je biti oprezan. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. dužine tela od 0. krto je. bukva).zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. a biljke postaju žbunave. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. Lišće zaostaje u porastu. čime onemogućavaju njen normalan rast. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Nematode su valjkasti.5 do 6 mm. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. su najvažnije preventivne mere. spinozada i drugi) je dozvoljena. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. razvoj i kasnije plodonošenje. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. Pored direktnih šteta. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Napadnuto lišće se deformiše. 2 priručnika). koji su odlična zamena za polietilenske folije. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. koje su posledica ishrane. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. razne vrste puževa i druge štetočine. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Upotreba nekih insekticida (piretrin. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske.

Po završetku perioda skladištenja. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. 22 . dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. u posebnom delu koji je obeležen. tako da je ona nedostupna većini voćara. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. senovito mesto. 7. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Ukoliko to nije moguće. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Kada se obezbedi optimalna temperatura. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Berba Radi očuvanja svežine plodova. ovog člana. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. uz veliko angažovanje radne snage.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. 8. Jagode se najčešće beru ručno. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. do postizanja spoljašnje temperature. br. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Rastvoru se dodaje sapunica. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. vodopropusan je. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište.

Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. po hektaru. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. Prvi korak u ostvarivanju cilja. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.U svetu je prisutno više načina za prodaju. pakovanje. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. odnosno plasmana. na tržištu će se dobiti oko 11. jogurt. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. za voćarsku prizvodnju iznose 64.200 EUR. 23 . Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede.000 16. dok je drugi vid direktna prodaja. a posebno jagodastim (sokovi.7 11. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju.200 EUR. gustine sadnje. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. vrste malča. lične veštine. god. U proizvodnji jagode na otvorenom. zavisno od faktora godine. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine.000 0. trgovine. odnosi se na berbu. klime i sorte.200 0. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. god. 2010. kao i prodaju velikih količina. i hrana za bebe). a godišnja zarada će biti 4.000 din.200 EUR (tabela).000 4. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević.000 7.800 din po hekatru. Međutim. odnosno zarade.200 3. skladištenje i prodaju. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine.

hrom (ukupni): 70. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cvećarstvo. zahtevi u pogledu sastava.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. cink: 200. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. bakar: 70. olovo: 45.4.7. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. nikl: 25. živa: 0.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9.

zamrzavanje i mlevenje. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. uljano seme. Priloga IA. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . krečnjak. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Uredbe 2003/2003.2. Proizvodi opisani u tački 1. po mogućnosti. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. brašni kolači. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. 3) fermentacijom. Priloga IA. lapor. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. bretonski ameliorantmaerl.5) Proizvodi opisani u tački 1. Kalijum-sulfat. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. ljuska kokosa.karbonat (kreda. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe.3.

3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. gljivice) Opis.. virusi. magnezijumska kreda. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. akaricid. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. mleveni magnezijum. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. i Terphrosia spp.48/11) 1. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. Opis. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. kima. ulje mente. uslovi za upotrebu 26 . fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. zahtevi u pogledu sastava. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. Lonchocarpus spp. zahtevi u pogledu sastava.

Za višegodišnje zasade države članice mogu. samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. bakar-oksihlorida prethodnog stava. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . uslovi za upotrebu Atraktant. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. samo u klopkama Atraktant. bakar-sulfata. zahtevi u pogledu sastava. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). zahtevi u pogledu sastava.fosfat Opis. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. zahtevi u pogledu sastava. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis.3. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. bakar-oksida. izaziva cvetanje kod ananasa. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje.

Guide for Organic Strawberries. glasnik RS”. A. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. Schmid.. NCAT Agriculture. 30/2010) .. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Naučno voćarsko društvo Srbije. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Stanisavljević. Poljoprivredni list. zahtevi u pogledu sastava. 97-98.. M. akaricid Insekticid. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. S. Jugoslovensko voćarstvo. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Ruegg. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju.. Milenković. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. G. G. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. H. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. Milenković.. Lafer. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. K. H. Cornel Unversity Coorporate Extension. 121-122. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. Landwirtschaftskammer Steiermark. uključujući i sadnice. New York State Integrated Pest Management Program. akaricid.. Guerena. vinove loze. M. (2007): Strawberries – Organic Production. Innerhofer. (2003): Organic Fruit Growing. 73-76. repelent Opis. S. M. fungicid Samo za stabla voćaka. Born. C. Nikolić. Landwirtschaftskammer Steiermark. br. CABI Publishing. 2010. University of California Cooperative Extension. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. Schloffer. Fibl. Merkblatt.. Waltl. baktericid Samo za stabla voćaka. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. FiBL/OACC. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). Weidmann. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. USA. Weber. R. 2006 Waltl. Power Point Prezentacija. ATTRA. G and Meister. Jugoslovensko voćarstvo. insekticid. Aphididae). Januar 2001. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Čačak. Literatura Biologischer Erberrenanbau. akaricid Insekticid. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Cerović.. 9-15. J. K. Lind. K. K.

kalentic@giz.stefanovic@giz.de .de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.de.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias. Marija Kalentić E-Mail: emilija. marija.stolz@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.