Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

Kompostiranje. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije).1. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Otporne sorte. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. hladnjača. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. prodaja). Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. oprema i mehanizacija. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. 2. transport. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. 3 . Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. stručna-savetodavna služba. Zdravlje biljaka. Kako je rotacija useva kompleksna. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Zaštita biodiverziteta. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet).

Pogodna je izražena struktura zemljišta. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. Biobest). Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Medonosna pčela i bumbari. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. sabijenih. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. Kod težih. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. . Stoga. lakog mehaničkog sastava. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta.5 – 6. U toku godine. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5.1. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). kao i neke druge vrste. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. nego nakon zasnivanja zasada. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta.2.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. koja nije preterano fina. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina.

U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.3. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. a zametnuti plodovi na –1. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. a optimalne noćne temperature su 12-13°C.5 до –1.2. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. posebno tokom toplih noći. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Tabela 2. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. od kukuruzovine). 3. ukusa i arome jagode. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. dobra provetrenost. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C.500 m. Nagibi okrenuti u 5 . Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. Zahvaljujući ovoj osobini. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva.7°С. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Sa visokim intenzitetom respiracije. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti.

usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. okopavanjem i plevljenjem. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. 4. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Teška zemljišta nisu pogodna. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. kao i otpornost prema bolestima i 6 . jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti.2. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. mangana i bora. 3. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. ali im najviše odgovaraju srednje teška. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. a optimum pH je 6-6. da bi se sprečilo klijanje semena korova. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje.5. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. pre svega truleži korena. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Međutim. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta.). jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji.5. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju.90C. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. preporučuje se oranje na punu dubinu.1. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Najniža prihvatljiva pH je 5. 3.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7.

pegavosti lista. Darselect.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena.štetočinama. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Bolero. Emily. rasada i sadnog materijala. koji je na snazi od 01. Cambridge Favorite. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. 3) se radi o autohtonoj sorti. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Eros. Tonto (Fitzgerald Jean.01. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Florence. pošto ima isključivo ženske cvetove. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. 2004). 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje.1. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Symphony. Prema članu 16.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Everest. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Pegasus. Alice. truleži. Tamella. uz primenu metoda organske proizvodnje. što osigurava visok prinos. kao što je Elsanta.

konusnih. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. Podnosi lošije zemljišne uslove. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve.6 kg po živiću.5 do 0. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. srednjeg vremena zrenja. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. kao i prema uvelosti. uniformnih. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. posebno u Nemačkoj i u Austriji. pepelnicu. Dobro podnosi berbu i transport. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. dobrog ukusa i arome. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). prinosna. plodova pogodnih za preradu. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. Elsanta je holandska. trulež korena. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. solidne čvrstine i trajnosti. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. Boja je zadovoljavajuća. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. a plodovi krupniji. srednje rana sorta. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom.38 g. bolesti lista. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. ali je osetljiva prema uvelosti. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.8 do 1 kg.3 kg po živiću. Plodovi su srednje krupni. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. Ima konusno-okruglaste plodove. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). jarko crvenih i sjajnih plodova. Kod ove sorte zametanje. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Alba je vrlo rana i krupna sorta. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Emily je vrlo rana. sjajniji i ukusniji. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Relativno dugo plodonosi. a odličnih je transportnih karakteristika. visoke otpornosti i adaptabilnosti. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0.

patlidžan. 5.1. posebno za pijačnu prodaju. Pogodna je za sve vrste prerade. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. vrlo rodna. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. bela detelina. tamno crvene boje. naročito gde su problem nematode. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine).čvrstinu. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). paradajz. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Plodovi su krupni. kao i krastavce. zbog atraktivnosti za tržište. papriku ili lubenice. a može se koristiti i za svežu potrošnju. karakteriše ih izvanredna trajnost. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. paprika. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. U takvim uslovima. transportabilna je. kao što su kukuruz. Samooplodna je. U takvim uslovima štetočine. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. može se gajiti u organskoj proizvodnji. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. Podnosi razne tipove zemljišta. Jednogodišnji usevi. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. Agrotehničke mere 5. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). 9 . Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. kadifica (na manjim površinama). Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. njene ostale osobine. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. krompir). Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. ovas. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. kao i vrste jagodastog voća. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine.). U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). lucerka. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. kao što su larve gundelja. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. kukuruz kokičar. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem.

što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.0 Zapažanja . To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina . kiselom zemljištu i na senovitim staništima . Prethodni usevi za jagode .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. brzo nicanje i rast .neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Ovi usevi dati su u Tabeli 3. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.dobar međuusev.kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta .može biti zaoran pre sadnje 10 .ozima glinovite ilovače . 5. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju.odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova . a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.jara većina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. Tabela 3.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .0-7. kontroli erozije.ne preživi zimu . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.2. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.glina .dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.biofumigantna svojstva .

brz rast . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .ne zahteva dodatni azot .ne zahteva dodatni azot . strugotina.ozima ili višegodišnja većina .Biofumigantska svojstva .idealan brzo rastući pokrov .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina .dobar međuusev .jara .brz rast .košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.3. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.detalj Održavanje zemljišta . seno. Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“. pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.TAGETES (Neven) maj.ne preživi zimu . Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm. dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.ozima većina Gajenje na foliji .visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .malč 5.jun sredina aprila jednogodišnja većina . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.dobar međuusev .biofumigantna svojstva . Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .

a plodovi su obojeniji. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. ima PK nešto niže potrebe za azotom.4. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine.5% humusa). Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. koji je i najefikasniji. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. nastanak pokorice. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. Prevelike količine azota. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama. naročito u godini berbe. Takođe. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Sistem gajenja . Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom.

Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti.5 0. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. Biohelp Maltaflor Bio. P. K.5 6 5 14 4 0. U periodu cvetanja jagodastog N zas. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix. Fa. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost.5 5.3 1 1 0. 5%-tno. pre zasnivanja zasada. Italpollina (NPK 4:4:4). Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije.5 2. PBI. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N.3/2 0.4 1 2 6 1 1 0. PBI.3/2 1.plikovano.5 5. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova.4 2. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.5-1. Fa. industrijske proizvodnje. Fa. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje. 6-8 5 2-5 5.6 4. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha.3-0.3 0.7/5 11 9. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Siforga (NPK 5:3:8).5 13 . Compag. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa.3 5 0. Prilikom formiranja zasada.5-6 1. (%) P2O5 (%) 0.5-1.8 9. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.7 7 K2O (%) 0.2 2.5 1. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije.8 7 13.5 1. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.5 0.5 1. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. Fa. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. a posebno sive plesnivosti plodova. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. otpornost na niske temperature. fulvinskih i amino kiselina. diktira potreba korena za vodom i hranivima.5m širine)). nakon berbe. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. 5. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. hemijski i biološki sastav. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke.5-6. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota).5 < 2. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. naročito u fazi berbe. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. kompost se unosi i u leto. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije.5.0 mS/cm < 1. pomoću ovih organskih kiselina. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. 14 . Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5.

a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Bolesti. uvenuće biljaka. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. preventivne mere smatraju se prioritetnim. pažljiva upotreba azota. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. izbor sorti. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. 15 . uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. a ne samo u zasadu jagode. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. pepelnica. zalivanje biljaka. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. u hladnim uslovima.6. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. Rotacija useva. antraknoza. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. čuvanje plodova. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. zdrav sadni materjal. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. korišćenje sistema kap po kap. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. da ne bi došlo do pojave bolesti. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. nakon berbe. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. suzbijanje korova u međurednom prostoru. trulež korenovog vrata i stabla. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. optimalna rastojanja sadnje. trulež korena. Zdrav sadni materijal. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. kosidba.

Emily. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. brzo dehidriraju i lako propadaju. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. izbegavanje korišćenja osetljivih . pažljiva upotreba azota. paradajz. krompir. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. Plodovi sa simptomima pepelnice. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. nisu pogodni za transport. lucerka). hrapavi i ne dozrevaju. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. prouzrokovača bolesti. pre zasnivanja zasada. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. ali su posledice na plodovima najveće. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. paprika. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. koji postaju čvrsti. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. br. čak i slabijim. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”.

dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. primenjivati uzdignute redove. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete.sorti. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. a prenosi se sadnim materijalom. Napadnute biljke su kržljave. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. primena organske materije (kompost stajnjak. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Patogen se brzo širi u toku zrenja. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. vodom. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. Nakon punog cvetanja biljaka. Brassica (juncea i napus). kišom. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Koren truli od vrha. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. 17 . gotovo crne promene na plodovima. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. sertifikovan sadni materijal. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. a simptomi se manifestuju na cvetovima. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. a lišće poprima plavo-zelenu boju. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. ne gajiti osetljive sorte. ne orošavanjem. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. pticama. Gljiva je specifična za jagodu. gustina sadnje. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. plodovima cvetnim drškama i živićima. Zbijena. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. lokacija). biljke se malčiraju. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. mehanizacijom i alatom. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. izbegavati gajenje osetljivih sorti. a patogen prezimljava u biljnoj masi. Simptomi bolesti su tamno braon. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. zalivanje sistemom kap po kap. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum.

larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. rilaš. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. pregljevi. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. u zemljištu i okolnim šumama. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. biljne vaši. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. omogućiti opstanak korisnih vrsta. u toplijem delu dana. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. ako se primene preventivne mere. Brojnost pregljeva najveća je u julu. Pregljevi su 0. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. . To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona.5 mm dužine tela. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. podizanjem cvetnih traka (koridora). koja je retko problem u organskoj proizvodnji. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). fragariae) je veoma raširena štetočina. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. jaja. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature).

neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. medna rosa. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. Odrasli insekti se hrane na lišću.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. izbegavati preteranu bujnost biljaka. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. balansirana ishrana biljaka azotom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti ne lete. Jagodina vaš . Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. postavljanje fizičkih prepreka. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. pamukova vaš). omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode.

a ona se pile početkom proleća. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. koje se hrane puževima. naročito na lakšim zemljištima. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. postavljanje bakarne trake oko zasada. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). zlatokoka. u zasad je do perioda cvetanja. stenice). jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. ježeva i drugih korisnih vrsta.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. koja se hrani puževima. Minimalna temperatura .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. koja je suva. predstavlja prepreku za kretanje puževa. pažljiva upotreba azota. Osolika muva Trčuljci . Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. sadnjom žbunastih biljaka. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. Obično imaju jednu generaciju. pogodnih za skrivanje trčuljaka. ali nekad i više generacija godišnje. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. polažu jaja krajem leta i u jesen. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. koje parazitiraju puževe. takođe moguće pustiti i živinu. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. Biobest). Puževi predstavljaju problem. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe.

rotenon. Pri primeni organskih materija kao malča. Lišće zaostaje u porastu. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Pored direktnih šteta. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. pre upotrebe biopesticida. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. nevidljivi golim okom. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. su najvažnije preventivne mere. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. treba izbegavati. crvoliki organizmi. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. grinja i drugih organizama. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. krto je. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. a biljke postaju žbunave. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Upotreba nekih insekticida (piretrin. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. 21 . 2 priručnika). bukva). ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. spinozada i drugi) je dozvoljena. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna.5 do 6 mm.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. razvoj i kasnije plodonošenje. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Nematode su valjkasti. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Napadnuto lišće se deformiše. kao što je već ranije pomenuto. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. koji su odlična zamena za polietilenske folije. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Takođe. koje su posledica ishrane. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. razne vrste puževa i druge štetočine. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. čime onemogućavaju njen normalan rast. dužine tela od 0. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. neophodno je biti oprezan. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode.

jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. senovito mesto. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. u posebnom delu koji je obeležen. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Jagode se najčešće beru ručno. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. br. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). 7. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. uz veliko angažovanje radne snage. 22 . berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Rastvoru se dodaje sapunica.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. do postizanja spoljašnje temperature. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Kada se obezbedi optimalna temperatura. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. vodopropusan je. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. ovog člana. 8. Po završetku perioda skladištenja. tako da je ona nedostupna većini voćara. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Ukoliko to nije moguće. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu.

Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. a posebno jagodastim (sokovi. odnosno plasmana. Međutim. gustine sadnje.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4.000 din.7 11. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju. odnosno zarade.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. god.200 0. lične veštine. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. odnosi se na berbu. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. jogurt.200 EUR (tabela). pakovanje. trgovine. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). 23 . Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. na tržištu će se dobiti oko 11. god. 2010. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. i hrana za bebe).000 16. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. vrste malča. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici).800 din po hekatru. a godišnja zarada će biti 4.200 EUR. kao i prodaju velikih količina. postižu se prinosi od oko 16 t/ha. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. po hektaru. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta.200 EUR.000 7. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja. klime i sorte. skladištenje i prodaju. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi.U svetu je prisutno više načina za prodaju.000 0. Prvi korak u ostvarivanju cilja. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Ako je prosečno oko 80% prva klasa.200 3. U proizvodnji jagode na otvorenom.000 4. dok je drugi vid direktna prodaja. za voćarsku prizvodnju iznose 64. zavisno od faktora godine.

cvećarstvo.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. hrom (ukupni): 70.4. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cink: 200. zahtevi u pogledu sastava. bakar: 70. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. olovo: 45.7. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. živa: 0. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. nikl: 25. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana.

Proizvodi opisani u tački 1.3. brašni kolači. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr.2. Priloga IA. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . uljano seme. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. bretonski ameliorantmaerl. krečnjak. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003.5) Proizvodi opisani u tački 1. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. lapor. Priloga IA. po mogućnosti. ljuska kokosa.karbonat (kreda. zamrzavanje i mlevenje. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . Uredbe 2003/2003. 3) fermentacijom. Kalijum-sulfat.

kima. magnezijumska kreda. i Terphrosia spp. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr.48/11) 1. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. gljivice) Opis. Lonchocarpus spp.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. ulje mente. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. mleveni magnezijum.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. zahtevi u pogledu sastava. virusi. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. zahtevi u pogledu sastava. akaricid.. uslovi za upotrebu 26 . Opis. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid.

bakar-oksihlorida prethodnog stava. zahtevi u pogledu sastava. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. bakar-sulfata. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . bakar-oksida. izaziva cvetanje kod ananasa. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum .3. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Atraktant. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja.fosfat Opis. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. Za višegodišnje zasade države članice mogu. samo u klopkama Atraktant. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). samo u klopkama sa specifičnim atraktantima.

Nikolić. (2003): Organic Fruit Growing. 121-122. M.. Čačak. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. Landwirtschaftskammer Steiermark. 97-98. ATTRA. Lafer. Stanisavljević. Naučno voćarsko društvo Srbije. uključujući i sadnice.. Ruegg. akaricid Insekticid. akaricid Insekticid. 30/2010) . K. University of California Cooperative Extension. Waltl. akaricid. Milenković..VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Power Point Prezentacija. S. Aphididae)... Cornel Unversity Coorporate Extension. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. H. glasnik RS”. (2007): Strawberries – Organic Production. J. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Literatura Biologischer Erberrenanbau. K. Guide for Organic Strawberries. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. C. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. USA. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. G and Meister. Cerović. Jugoslovensko voćarstvo. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. Innerhofer. Weidmann. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. H. Schloffer. Schmid. Born. G.. repelent Opis. Januar 2001. Poljoprivredni list. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Merkblatt. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. 2006 Waltl. M. vinove loze. K. Guerena. CABI Publishing. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. Landwirtschaftskammer Steiermark. S. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. baktericid Samo za stabla voćaka. R.. Jugoslovensko voćarstvo. NCAT Agriculture. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. br. insekticid. Weber.. Milenković. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. 9-15. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. M. 2010. K. zahtevi u pogledu sastava. fungicid Samo za stabla voćaka. 73-76. Lind. FiBL/OACC. New York State Integrated Pest Management Program. G. A. Fibl. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“.

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica. marija.stefanovic@giz. Marija Kalentić E-Mail: emilija.kalentic@giz.de.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.de .de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.stolz@giz.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful