Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. Kompostiranje. 3 . 2. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje.1. • Tenička i stručna podrška: radna snaga. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. oprema i mehanizacija. transport. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. stručna-savetodavna služba. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. prodaja). Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine. Zaštita biodiverziteta. Kako je rotacija useva kompleksna. Otporne sorte. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). Zdravlje biljaka. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. hladnjača. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga.

koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. . Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača. u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. U toku godine. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi.2. nego nakon zasnivanja zasada. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. sabijenih. Stoga. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra.1. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. lakog mehaničkog sastava. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. Kod težih. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata.5 – 6. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Biobest). Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. koja nije preterano fina. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. Medonosna pčela i bumbari. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. kao i neke druge vrste. Pogodna je izražena struktura zemljišta. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5.

Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%.7°С. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Nagibi okrenuti u 5 . presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. dobra provetrenost. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Tabela 2. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci.2. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. ukusa i arome jagode. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. od kukuruzovine). sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. 3. a zametnuti plodovi na –1.500 m. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Sa visokim intenzitetom respiracije. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C.3.5 до –1. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. Zahvaljujući ovoj osobini. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. posebno tokom toplih noći.

najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. pre svega truleži korena. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. preporučuje se oranje na punu dubinu. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. 3. Teška zemljišta nisu pogodna. 4. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu.2. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima. a optimum pH je 6-6. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju.90C. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima. 3. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. da bi se sprečilo klijanje semena korova.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. mangana i bora. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. Međutim. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova.).5. ali im najviše odgovaraju srednje teška.1. Najniža prihvatljiva pH je 5. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima.5. Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. okopavanjem i plevljenjem. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti.

pošto ima isključivo ženske cvetove. Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. Tonto (Fitzgerald Jean. Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. rasada i sadnog materijala.štetočinama. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. koji je na snazi od 01. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa.1. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. uz primenu metoda organske proizvodnje. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima.01. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo. Cambridge Favorite.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. kao što je Elsanta. što osigurava visok prinos. Emily. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. 3) se radi o autohtonoj sorti. Pegasus. 2004). ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje. Tamella. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Everest. truleži. Darselect. Alice. Bolero. Florence. pegavosti lista. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Symphony. Prema članu 16. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu). Eros.

uniformnih. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. pepelnicu. Ima konusno-okruglaste plodove. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Dobro podnosi berbu i transport. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. konusnih. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu .6 kg po živiću. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. Podnosi lošije zemljišne uslove. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. posebno u Nemačkoj i u Austriji. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova.38 g. prinosna. kao i prema uvelosti. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Emily je vrlo rana. sjajniji i ukusniji. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve.3 kg po živiću. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti.8 do 1 kg. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. ali je osetljiva prema uvelosti. a odličnih je transportnih karakteristika. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. trulež korena. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. a plodovi krupniji. srednjeg vremena zrenja. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. plodova pogodnih za preradu. Relativno dugo plodonosi. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. bolesti lista. Plodovi su srednje krupni. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. Elsanta je holandska. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. dobrog ukusa i arome. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“).5 do 0. Kod ove sorte zametanje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. srednje rana sorta. jarko crvenih i sjajnih plodova. visoke otpornosti i adaptabilnosti. solidne čvrstine i trajnosti. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Boja je zadovoljavajuća. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe.

papriku ili lubenice. patlidžan.).čvrstinu. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. paprika.1. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. U takvim uslovima štetočine. 5. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). Samooplodna je. kukuruz kokičar. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. posebno za pijačnu prodaju. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. U takvim uslovima. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir. 9 . Jednogodišnji usevi. Plodovi su krupni. zbog atraktivnosti za tržište. kao i vrste jagodastog voća. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. lucerka. bela detelina. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. paradajz. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). kadifica (na manjim površinama). gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. transportabilna je. tamno crvene boje. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. kao što su larve gundelja. vrlo rodna. a može se koristiti i za svežu potrošnju. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. krompir). Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. kao što su kukuruz. kao i krastavce. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. njene ostale osobine. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. naročito gde su problem nematode. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Podnosi razne tipove zemljišta. karakteriše ih izvanredna trajnost. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. ovas. Pogodna je za sve vrste prerade. Agrotehničke mere 5. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. može se gajiti u organskoj proizvodnji.

Prethodni usevi za jagode .na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust .0 Zapažanja .trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina . brzo nicanje i rast .glina .jara većina .početak oktobra peskovita ili jednogodišnja.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova .ne preživi zimu . Tabela 3.ozima glinovite ilovače .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača. 5.kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta . Ovi usevi dati su u Tabeli 3.2. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.dobar međuusev. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode.biofumigantna svojstva . kiselom zemljištu i na senovitim staništima . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu.može biti zaoran pre sadnje 10 . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina. najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka. kontroli erozije. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju.0-7.

Biofumigantska svojstva .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina . Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.idealan brzo rastući pokrov .jara . Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade. a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.dobar međuusev . Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .jun sredina aprila jednogodišnja većina . Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.detalj Održavanje zemljišta . U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja.3.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti .ne preživi zimu .ozima ili višegodišnja većina . Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.biofumigantna svojstva .malč 5.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja.trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.brz rast .ne zahteva dodatni azot . pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.ne zahteva dodatni azot . dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm. seno.dobar međuusev .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.brz rast .TAGETES (Neven) maj. strugotina.ozima većina Gajenje na foliji .

U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5. koji je i najefikasniji. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. Takođe. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Najčešće se koristi goveđi stajnjak. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. nastanak pokorice. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju.4. Prevelike količine azota. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. a plodovi su obojeniji.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Sistem gajenja . naročito u godini berbe. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine.5% humusa). Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. ima PK nešto niže potrebe za azotom. Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine.

5 0.5-1. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. P. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn.7 7 K2O (%) 0.5 1. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. Prilikom formiranja zasada. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva.3 5 0.5 0. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima. Fa.5 5. PBI. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji.2 2. K. Fa. Italpollina (NPK 4:4:4). Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima.3 1 1 0. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. Fa. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. Fa. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Siforga (NPK 5:3:8).3 0.3/2 0.5 2.8 9.3-0.5 5.4 2.3/2 1.5-1. Biohelp Maltaflor Bio. pre zasnivanja zasada. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje.plikovano.6 4.5-6 1.5 1. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije. industrijske proizvodnje. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.5 1.4 1 2 6 1 1 0.8 7 13. 6-8 5 2-5 5.7/5 11 9. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. (%) P2O5 (%) 0. PBI. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. 5%-tno.5 13 . Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix.5 6 5 14 4 0. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. Compag. U periodu cvetanja jagodastog N zas. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo.

Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine.5m širine)). Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. naročito u fazi berbe. pomoću ovih organskih kiselina. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. 5.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. diktira potreba korena za vodom i hranivima. hemijski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište. Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta.5-6. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. fulvinskih i amino kiselina. a posebno sive plesnivosti plodova. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda. 14 . Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće.5. kompost se unosi i u leto. otpornost na niske temperature. Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju.0 mS/cm < 1.5 < 2. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. nakon berbe. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“.

Zdrav sadni materijal. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. 15 . redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. pepelnica. zdrav sadni materjal. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. da ne bi došlo do pojave bolesti. pažljiva upotreba azota. čuvanje plodova. korišćenje sistema kap po kap. preventivne mere smatraju se prioritetnim. zalivanje biljaka. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. antraknoza. Bolesti. izbor sorti. nakon berbe. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. trulež korenovog vrata i stabla. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. trulež korena. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. kosidba. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. uvenuće biljaka. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti. u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. a ne samo u zasadu jagode. optimalna rastojanja sadnje. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. Rotacija useva. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. u hladnim uslovima.6. suzbijanje korova u međurednom prostoru.

prouzrokovača bolesti. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). Gljiva prezimljava na biljkama jagode. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. koji postaju čvrsti. paprika. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. ali su posledice na plodovima najveće. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. čak i slabijim. krompir. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Plodovi sa simptomima pepelnice. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte).VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. nisu pogodni za transport. izbegavanje korišćenja osetljivih . trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. jednoredna umesto dvoredna sadnja. Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. br. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. pažljiva upotreba azota. lucerka). što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). Emily. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. hrapavi i ne dozrevaju. brzo dehidriraju i lako propadaju. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. pre zasnivanja zasada. gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. paradajz. a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti.

a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. zalivanje sistemom kap po kap. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Nakon punog cvetanja biljaka. fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. kišom. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Brassica (juncea i napus). gustina sadnje. primena organske materije (kompost stajnjak. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. Napadnute biljke su kržljave. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. sertifikovan sadni materijal. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. a patogen prezimljava u biljnoj masi. a simptomi se manifestuju na cvetovima. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se. Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. ne orošavanjem. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. gotovo crne promene na plodovima. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. biljke se malčiraju. a lišće poprima plavo-zelenu boju. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. Zbijena. vodom. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. Koren truli od vrha. lokacija). Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. mehanizacijom i alatom. plodovima cvetnim drškama i živićima. Simptomi bolesti su tamno braon. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Gljiva je specifična za jagodu. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. a prenosi se sadnim materijalom. izbegavati gajenje osetljivih sorti. pticama. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. primenjivati uzdignute redove. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima.sorti. Patogen se brzo širi u toku zrenja. 17 . ne gajiti osetljive sorte. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom.

uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. rilaš. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Pregljevi su 0. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. ako se primene preventivne mere. a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom).5 mm dužine tela. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. jaja. Brojnost pregljeva najveća je u julu. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. pregljevi. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. biljne vaši. . Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). podizanjem cvetnih traka (koridora). larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. u zemljištu i okolnim šumama.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. fragariae) je veoma raširena štetočina. u toplijem delu dana.

Jagodina vaš . Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. postavljanje fizičkih prepreka. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. pamukova vaš). omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. izbegavati preteranu bujnost biljaka. Odrasli insekti ne lete. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. medna rosa. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. balansirana ishrana biljaka azotom. Odrasli insekti se hrane na lišću. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal.

postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. postavljanje bakarne trake oko zasada. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. pažljiva upotreba azota. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. koje parazitiraju puževe. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. Puževi predstavljaju problem. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. naročito na lakšim zemljištima. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. sadnjom žbunastih biljaka. takođe moguće pustiti i živinu. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. Biobest).korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. zlatokoka. koja je suva. u zasad je do perioda cvetanja. ježeva i drugih korisnih vrsta. Osolika muva Trčuljci . Obično imaju jednu generaciju. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru. pogodnih za skrivanje trčuljaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. Minimalna temperatura . koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću. stenice). polažu jaja krajem leta i u jesen. koje se hrane puževima. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. predstavlja prepreku za kretanje puževa. koja se hrani puževima. ali nekad i više generacija godišnje. a ona se pile početkom proleća.

zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. koje su posledica ishrane. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. pre upotrebe biopesticida. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. grinja i drugih organizama. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. treba izbegavati. 2 priručnika). razne vrste puževa i druge štetočine. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske. Lišće zaostaje u porastu. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. rotenon. dužine tela od 0. Pri primeni organskih materija kao malča. koji su odlična zamena za polietilenske folije. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Kada se list pogleda pod mikroskopom. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. Upotreba nekih insekticida (piretrin. kao što je već ranije pomenuto. Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. crvoliki organizmi. krto je. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Takođe. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. a biljke postaju žbunave. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. bukva). su najvažnije preventivne mere. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. nevidljivi golim okom. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. Pored direktnih šteta. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima. čime onemogućavaju njen normalan rast. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. neophodno je biti oprezan. Napadnuto lišće se deformiše. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. razvoj i kasnije plodonošenje. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. 21 . Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka.5 do 6 mm. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. spinozada i drugi) je dozvoljena. Nematode su valjkasti.

Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. tako da je ona nedostupna većini voćara. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. 22 . Sirće je takođe efikasan biološki herbicid. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Rastvoru se dodaje sapunica.30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. uz veliko angažovanje radne snage. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. ovog člana. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova. br. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). vodopropusan je. Ukoliko to nije moguće. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. u posebnom delu koji je obeležen. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). 7. senovito mesto. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. Kada se obezbedi optimalna temperatura. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Po završetku perioda skladištenja. 8. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. do postizanja spoljašnje temperature. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. Jagode se najčešće beru ručno. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Berba Radi očuvanja svežine plodova. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana.

jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta. lične veštine. Međutim. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. skladištenje i prodaju. Prvi korak u ostvarivanju cilja. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. zavisno od faktora godine.000 16. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. U proizvodnji jagode na otvorenom. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%).000 din. vrste malča. odnosno plasmana. god. klime i sorte. a godišnja zarada će biti 4. na tržištu će se dobiti oko 11. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. trgovine. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. gustine sadnje. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. odnosno zarade. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem. koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. 23 . kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju.200 EUR. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja.000 0. kao i prodaju velikih količina.200 3. po hektaru.000 7.200 EUR. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. za voćarsku prizvodnju iznose 64.200 0. pakovanje. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme. dok je drugi vid direktna prodaja.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević.800 din po hekatru. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici).200 EUR (tabela). Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. odnosi se na berbu.U svetu je prisutno više načina za prodaju. jogurt. i hrana za bebe). a posebno jagodastim (sokovi. god. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca.7 11.000 4. 2010. postižu se prinosi od oko 16 t/ha.

4. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. olovo: 45. nikl: 25.7. cink: 200. odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. cvećarstvo. odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. zahtevi u pogledu sastava. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. bakar: 70. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. hrom (ukupni): 70. živa: 0. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne.

fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. 3) fermentacijom. lapor.5) Proizvodi opisani u tački 1. zamrzavanje i mlevenje. Proizvodi opisani u tački 1. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju.3. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . Uredbe 2003/2003. Kalijum-sulfat. brašni kolači. Priloga IA. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. Priloga IA. uljano seme. bretonski ameliorantmaerl.karbonat (kreda. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. ljuska kokosa.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja.2. po mogućnosti. krečnjak.

Opis.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr. i Terphrosia spp. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid.48/11) 1. ulje mente.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. uslovi za upotrebu 26 .. zahtevi u pogledu sastava. mleveni magnezijum. Lonchocarpus spp. gljivice) Opis. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. akaricid. virusi. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. kima. zahtevi u pogledu sastava. magnezijumska kreda. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr.

Za višegodišnje zasade države članice mogu. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. bakar-oksida. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis.fosfat Opis. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). samo u klopkama sa specifičnim atraktantima. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva.3. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. izaziva cvetanje kod ananasa. zahtevi u pogledu sastava. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. bakar-oksihlorida prethodnog stava. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. uslovi za upotrebu Atraktant. bakar-sulfata. zahtevi u pogledu sastava. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. samo u klopkama Atraktant.

Jugoslovensko voćarstvo. Literatura Biologischer Erberrenanbau. M. Stanisavljević. FiBL/OACC. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. Januar 2001. University of California Cooperative Extension.. Poljoprivredni list. Schloffer. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije. Schmid. br. H. akaricid Insekticid. M.. 30/2010) . akaricid. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju. Weidmann. Cerović.. Merkblatt. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. glasnik RS”. fungicid Samo za stabla voćaka. K. Ruegg. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. Jugoslovensko voćarstvo. NCAT Agriculture. J. New York State Integrated Pest Management Program... Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Fibl.. uključujući i sadnice. H. C. G and Meister. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. Landwirtschaftskammer Steiermark. G. (2003): Organic Fruit Growing.. vinove loze. baktericid Samo za stabla voćaka. M. Cornel Unversity Coorporate Extension. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. Naučno voćarsko društvo Srbije. 9-15. Guide for Organic Strawberries. repelent Opis. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10.. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Power Point Prezentacija.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. S. 121-122. Guerena. K. Weber. Milenković. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. Landwirtschaftskammer Steiermark. 2010. Innerhofer. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL. Born. Lind. G. USA. zahtevi u pogledu sastava. (2007): Strawberries – Organic Production. A. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Lafer. Nikolić. 97-98. R. 2006 Waltl. S. K. Waltl. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. insekticid. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. Milenković. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. CABI Publishing. K. 73-76. ATTRA. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Aphididae). Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. akaricid Insekticid. Čačak.

marija.kalentic@giz.de.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.stefanovic@giz. Marija Kalentić E-Mail: emilija.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović.de .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful