P. 1
4 Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode1

4 Vodic Za Organsku Proizvodnju Jagode1

|Views: 83|Likes:
Published by radezzzz
Vodic za organsku proizvodnju jagode
Vodic za organsku proizvodnju jagode

More info:

Published by: radezzzz on Mar 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/02/2013

pdf

text

original

Priručnik 4

Vodič za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.75 : 631.147 (035) MИЛЕНКОВИЋ, Слободан Vodič za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm Tiraž 250. - Bibliografija. ISBN 978-86-87737-44-0 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Јагода - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268240903

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Sadržaj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljišta 2.3. Karakteristike klime

3 3 4 4 5 5 6 6 6 7 9 9 10 11 12 14 15 22 22 24 28

3. Izbor i priprema lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” Uz podršku: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenković Marija Kalentić, GIZ Beograd Emilija Stefanović, GIZ Beograd Anica Milenković, konsultant Štampa: Zemunplast, Zemun 3.1. Kako odabrati lokaciju 3.2. Kako pripremiti zemljište

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodosmena 5.2. Održavanje zemljišta 5.3. Sistemi gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, štetočine, korovi i integralne mere zaštite 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

.

Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari: Rotacija useva. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage. 3 . smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida.1. održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje. Zaštita biodiverziteta. prodaja). Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Podrška i unapređenje bioloških ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. transport. Uvod U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju (u periodu konverzije). neobrađena površina i mikrobiološki aktivno zemljište. Plodosmena doprinosi raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema što dovodi do povećanja brojnosti korisnih vrsta. tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka. hladnjača. potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje odgovarajuću mehanizaciju i opremu. Kako je rotacija useva kompleksna. Istraživanja su pokazala da je napad štetočina veći u usevima hranjenim sa azotom neorganskog porekla u poređenju sa onima u kojima je azot poreklom iz komposta i stajnjaka. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu. Otporne sorte. što praktično znači da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Održavanju biodiverziteta na farmi i njenoj okolini. doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksične za živi svet). • Tenička i stručna podrška: radna snaga. stručna-savetodavna služba. kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Zdravlje biljaka. Mikrobiološka aktivnost zemljišta je neophodna za razlaganje organske materije i obezbeđenje hranjivih elemenata za biljke. potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida. oprema i mehanizacija. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Rotacija useva je„prepreka“ za štetočine i bolesti koje u odsustvu biljke domačina prekidaju razvoj i njihova štetnost se smanjuje. • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka. Planska smena useva na jednoj parceli doprinosi održavanju plodnosti i kontroli bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji. 2. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove: • Okolina zasada. Kompostiranje ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu. Kompostiranje. i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla. Optimalna ishrana utiče na sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine.

Kod težih.2. Samo i strano oprašivanje odvijaju se pre svega zahvaljujući insektima. jer već postoji mnoštvo drugih vrsta. ZEMLJIŠTE BIOCENOZA Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta Dubina: Drenaža: Mehanički sastav: рН: najmanje 50 cm dobra. Stoga. nego nakon zasnivanja zasada.1. Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljišta. Na taj način obezbeđena je visoka poroznost i dobar vodno-vazdušni režim. lakog mehaničkog sastava. a najpoželjnija je veličina zemljišnih agregata od 1-10 mm. Sa suzbijanjem korova poželjno je početi čak dve do tri godine pre sadnje. uz kombinovanje setve pokrovnih useva i češćom obradom zemljišta. Medonosna pčela i bumbari. U toku godine. povećana je i mogućnost pojave oboljenja korena. Ova se pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode i postavljanjem uzdignutih redova. koja pripadaju grupi peskovitih ilovača sa sadržajem gline manjim od 30% (poželjno oko 20%). Najveći deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz kog koren crpi vlagu i hranljive materije. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati kao deo cele farme i svako poboljšanje biodiverziteta imaće pozitivan efekat u bar dve oblasti: oprašivanju i kontroli bolesti i štetočina. Bumbari i solitarne pčele za razliku od medonosne pčele lete i na temperaturi nižoj od 10°С i kada je vreme oblačno. Biobest). u proizvodnji na otvorenom nije potrebno dodatno unositi košnice sa pčelama. sabijenih.5 – 6. Pogodna je izražena struktura zemljišta. manje propustljivih zemljišta pored nedostatka različitih mikroelemenata. Zemljište treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1. Proverom profila do 40 cm dubine ili pojedinačnim probama sondama. Koridori (trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine. Treba imati na umu da je korov lakše suzbiti pre sadnje. Bumbari se gnezde u zemljištu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. koja nije preterano fina. a pre svega solitarne pčele su aktivni oprašivači. a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose održavanju populacija ovih oprašivača.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 2. . može se lako utvrditi prilagođenost strukture zemljišta za proizvodnju. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. kao i neke druge vrste. Složeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u narednoj šemi. humusno akumulativni sloj treba da je bogat. U zemljišnom profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće leje (uzdignuti redovi) za sadnju. Sa pripremom zemljišta trebalo bi početi bar godinu dana pre sadnje kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno je svaki dan otvarati tunele da bi se omogućio ulazak insekata opračivača. pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Ukoliko je očuvano bogatstvo biljnih vrsta. sa dobrom i brzom vodnom propustljivošću strukturna i plodna zemljišta 5. a takođe je moguće uneti košnice sa bumbarima. koje komercijalno umnožava više kompanija (Koppert. Osobine zemljišta Jedan od najvažnijih faktora za gajenje jagoda je pravilan izbor površine za podizanje zasada.5 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE VODNI RESURSI PRIRODNE OSOBENOSTI 4 2. Solitarne pčele se gnezde u šupljinama ili zidovima starih kuća (brvnara) i najbolji način da im se pomogne jeste postavljanje snopova trske sa južne strane zgrada u blizini voćnjaka u kojima one polažu jaja i prezimljavaju.

Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom i umerenokontinentalnom klimom. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu u toku celog perioda vegetacije. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. koji je idealan za obezbeđivanje dobre provetrenosti i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. ukusa i arome jagode. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik. kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može dospeti na tržište u vreme kada je tražnja veoma velika. Proizvodnja jagode je moguća do 1600m nadmorske visine. Sa visokim intenzitetom respiracije. što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva (npr. 3.5 до –1. dok ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama ispod -2°C. Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom letnjih meseci. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Sadnice izmrzavaju kada se temperatura unutar bokora spusti ispod -12 °C. Velika količina padavina tokom vegetacione sezone nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. posebno tokom toplih noći. Biološki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6°C i sadnju treba započeti u proleće. Treba birati područja sa umerenim nagibom od 3 do 5%. Zahvaljujući ovoj osobini. dobra provetrenost. Poželjni parametri klime područja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2. Izbor i priprema lokacije Ključni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna izloženost suncu. Tabela 2.500 m. Visoke letnje temperature i niska relativna vlažnost vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja visokih temperatura.7°С. jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. Optimalne dnevne temperature za porast i razviće biljaka jagode su 1822°C. Klimatske karakteristike područja za gajenje jagode Parametri Minimalna temperatura Temperatura u periodu gajenja Temperatura vazduha u periodu formiranja plodova Maksimalna temperatura Optimalne vrednosti -15 do -18°C 25-30°C 14-16°C (u toku noći) 24-26°C 16-18°C (u toku noći) 35°С Najbolji razvoj jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.3.2. Slaba provetrenost i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Za uzgoj jagode dodatno su pogodna staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime. Cvetovi izmrzavaju na -3°С. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35°C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnim i noćnim temperaturama. zbog pojave prolećnog izmrzavanja. a zametnuti plodovi na –1. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. jagode se mogu gajiti i u sušnim i vlažnim uslovima. mada treba izbegavati terene sklone kasnim mrazevima. u kontinentalnim i suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2. obezbeđenost dovoljne količine vlage i zaštita od niskih temperatura i prolećnih mrazeva. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. s obzirom na to da biljke obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u 5 . Karakteristike klime Jagoda se dobro prilagođava raznim agroekološkim uslovima. od kukuruzovine).

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. usled stalne izloženosti biljaka suvim i hladnim vetrovima.5 su nepovoljna osim ako nemaju visok sadržaj organske materije koja se ponaša kao „pufer“. ali nisu uveka pogodna za organsku proiyvodnju. osim ako ne leže na sloju koji ima dobru drenažu. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim časovima biljke će podneti i -50C. Ako je predusev bila detelina i trava potrebno je pre oranja izvršiti tarupiranje. Sadni materijal Najvažniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda. Većina sorti podnosi temperaturu od -20C bez zaštite i do -40C ako se gaje u plastenicima. mangana i bora. One su staništa štetočina kao i prenosioci oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja. Ako je zemljište dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljišta. U istom periodu stablo može biti oštećeno na -3. Veoma je važno da se ispita zemljište i na prisustvo glji- ve prouzrokovača uvelosti biljaka (Verticillium spp. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova. pre svega truleži korena. Laka zemljišta se smatraju povoljnim za konvencionalnu proizvodnju jagoda. okopavanjem i plevljenjem. najvažnija činjenica pri izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost prema prolećnim mrazevima koji mogu oštetiti pupoljke i otvorene cvetove. Iz tog razloga zemljišta sa pH većim od 7.). Kako pripremiti zemljište Pre zasnivanja zasada mora se izvršiti analiza zemljišta da bi se izvršile eventualne korekcije plodnosti. Slabo drenirana i sabijena zemljišta su nepovoljna i sa aspekta pojave bolesti. preporučuje se oranje na punu dubinu. Najniža prihvatljiva pH je 5.5.1. jer predstavljaju povoljne uslove za razvoj truleži korena. Optimalne lokacije za jagodu su zaklonjene. U slučaju da se korovi suzbijaju mehanički. jer ova gljiva ima širok krug biljaka domaćina koje može zaraziti. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvožđa. Ovakav način pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji. Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od cvetanja do berbe. Kako odabrati lokaciju Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u periodu mirovanja. jer je u takvim uslovima teško obezbediti dovoljno kalijuma. Treba izbegavati blizinu šuma i drugih područja gde u prirodnom okruženju rastu divlje jagode ili druge slične vrste.90C.5. tako da peskovita zemljišta generalno nisu povoljna. jer vodoleže mogu dovesti do uginuća biljaka. kao i otpornost prema bolestima i 6 . Teška zemljišta nisu pogodna. Međutim.2. Jagode tolerišu blagu kiselost zemljišta. da bi se sprečilo klijanje semena korova. Niske temperature i vetar negativno utiču na aktivnost insekata oprašiavača što dovodi i do pojave nepravilnih plodova. bez obzira da li je nekada na tom zemljištu gajena jagoda. Lokacije sa dobrom drenažom su od suštinske važnosti. sa blagim nagibom prema jugo-zapadu i dugim periodom osunčanosti koji doprinosi dobrom razvoju. ali im najviše odgovaraju srednje teška. osim ako nije obezbeđen sistem za zalivanje. Takva zemljišta imaju i nepovoljnu strukturu što negativno utiče na razvoj korenovog sistema. 3. Taj period je potreban da bi se organska masa deteline i trava razložila i zadržala u površinskom sloju gde su zemljišni mikroorganizmi aktivniji i gde će mlade biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Oranje ne treba da bude dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja pre sadnje. a optimum pH je 6-6. 3. 4. što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivičnim oboljenima.

Tamella. 2004). Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnorađajućih. Alice. Emily. 2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovođenje naučnoistraživačkih ispitivanja. pepelnice i grinja • olakšanoj berbi usled veće veličine plodova • smanjenju potrebe suzbijanja korova • ranijoj berbi Dvogodišnje gajenje jagode treba odabrati ukoliko se proizvodnja odvija u sledećim uslovima: • nadmorska visina iznad 1000m • izbor sorti sa manjim brojem cvetova i većim plodovima • kasne prethodne kulture • gajenje na gredicama 4. gaji se u kombinaciji sa Florence koja služi kao oprašivač i 7 . Proizvođaču se može odobriti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje. Tonto (Fitzgerald Jean. a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo.2011: “Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj proizvodnji. koja dospeva tačno u standardno vreme dozrevanja jagoda. Symphony. pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Eros. koji je na snazi od 01. Navešćemo izbor sorti jagode koje bi se zbog svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji: Honeoye. Sortiment Prema iskustvima iz EU među najpogodnije sorte jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence. Bolero. Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman jagode u svežem stanju su pre svega rane sorte ili one kasnije jer se njima postiže bolja cena na tržištu. truleži. Prema članu 16. rasada i sadnog materijala.01. Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija. Pegasus. Zakona o Organskoj proizvodnji u RS. što osigurava visok prinos. uz primenu metoda organske proizvodnje. Everest. 3) se radi o autohtonoj sorti. kao što je Elsanta. pegavosti lista. pošto ima isključivo ženske cvetove. Sorta Elsanta je jedna od najčešće gajenih zbog dobrog prinosa. Darselect. nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima.štetočinama. Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena. Florence. Cambridge Favorite. ako: 1) na tržištu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje.“ Prednosti jednogodišnjeg gajenja jagode u odnosu na dvogodišnje ogledaju se u: • smanjenju problema koji nastaju usled pojave obolenja korena. te je stoga u sledećem poređenju ona uzeta kao polazna sorta uprkos činjenici da nije pogodna za organsku proizvodnju: • Alba – (sazreva 11 dana pre Elsante) • Clery – glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante) • Honeoye – glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre Elsante) • Elianny – (sazreva 4 dana pre Elsante) • Darselect – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 3 dana ranije) • Elsanta – standardna sorta • Sonata – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (nekada 1 dan kasnije) • Polka – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Symphony – sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije) • Yamaska – kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu).1.

plodova pogodnih za preradu. Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Osetljiva je na sivu trulež u plasteničkoj proizvodnji. posebno u Nemačkoj i u Austriji. vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe. Prosečna masa ploda je 27-30 g. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani.38 g. Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa organskom proizvodnjom. sjajniji i ukusniji. Alba je vrlo rana i krupna sorta. Darselect je sorta srednje epohe zrenja. Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena zrenja. Ove sorte se preporučuju i za više predele (800-1000 m nadmorske visine). kao i prema uvelosti. Poseduje otpornost prema većem broju patogena koji prouzrokuju: uvelost. Manje je osetljiva prema plesnivosti plodova uz adekvatnu gustinu sadnje. prinosna. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Kod ove sorte zametanje. dobrog ukusa i arome. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. srednjeg vremena zrenja. Relativno dugo plodonosi. sa malim čašičnim listićima i lepim vizuelnim utiskom. Boja je zadovoljavajuća. bolesti lista. konusnih. Bujna je sorta pa zahteva nešto veći razmak sadnje. Odlične je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti.8 do 1 kg. odlikuju ih i veoma dobar ukus i aroma. veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji. Popularna je u sistemu PYO („pick your own“ – „uberi sam“). ali je u početnom periodu berba mnogo bolja. visokog je kvaliteta mesa i atraktivne arome. Srednje je otporna prema uvelosti i truleži korena. a zbog osobina otpornosti prema pegavosti lišća i uvelosti može se gajiti i u organskoj proizvodnji. pepelnicu.6 kg po živiću. visoke otpornosti i adaptabilnosti. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Nešto kasnije cveta čime „izbegava“ pozne mrazeve. solidne čvrstine i trajnosti. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu . ali je osetljiva prema bolestima korena (uvelost i trulež). a odličnih je transportnih karakteristika. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Transportne karakteristike su odlične kod ove sorte. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. uniformnih. Elsanta je holandska. a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti i truleži korena. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0.3 kg po živiću. a plodovi krupniji. Emily je vrlo rana. prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za svežu potrošnju. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista. Ima konusno-okruglaste plodove.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 8 sazreva u isto vreme. Plodovi su srednje krupni.5 do 0. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. srednje rana sorta. Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova. U odnosu na druge sorte manje je osetljiva prema plesnivosti. Berba ne traje duže od deset do petnaest dana. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). trulež korena. Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i često gajene. Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i odlične trajnosti. Otporna je prema prouzrokovaču pepelnice. Podnosi lošije zemljišne uslove. Clery je takođe rana sorta atraktivnih plodova. ali je osetljiva prema uvelosti. U dobrim uslovima prosečni prinos po biljci je od 0. a srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i plesnivosti. tako da izuzetno dobro podnosi transport i manipulaciju. Dobro podnosi berbu i transport. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. jarko crvenih i sjajnih plodova. Plodovi su čvrsti sa otporom penetracije 35. Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo prinosna. selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu.

kao i krastavce. žičnjaka i nematode mogu predstavljati problem. tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utiče na smanjenje brojnosti štetočina. smeša trava i deteline (ako se gaji duže od tri godine). bela detelina. Plodovi su krupni. a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. paradajz. Podnosi razne tipove zemljišta. pšenica ili raž su nepogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu. U takvim uslovima štetočine.). U takvim uslovima.1. naročito gde su problem nematode. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. lucerka. kukuruz kokičar. Navedene sorte je moguće gajiti u organskoj proizvodnji i one će svakako postepeno da se šire i u Srbiji. Međutim u sadašnjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno će i ostati još nekoliko godina. dobrog ukusa i čvrste konzistencije mezokarpa. paprika. kao što su kukuruz. Jednogodišnji usevi. kadifica (na manjim površinama). patlidžan. Od stalnorađajućih sorti sa standardnim bokorom treba pomenuti Bolero i Everest. Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri ulogu u uspešnoj proizvodnji jagode. Plodosmena Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. tamno crvene boje. Pogodna je za sve vrste prerade. raž (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama). vrlo rodna. Srednje je otporna prema prouzrokovačima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena. posebno za pijačnu prodaju. Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smeša trava i deteline (period gajenja 1-2 godine). Biljke koje treba izbegavati kao predusev su: krompir. kao što su larve gundelja. jer veliki broj korova može biti prenosilac odnosno domaćin ovih ili drugih prouzrokovača bolesti i štetočina. karakteriše ih izvanredna trajnost. Samooplodna je. papriku ili lubenice. a može se koristiti i za svežu potrošnju.čvrstinu. Biljke su bujne i zahtevaju nešto veća rastojanja sadnje. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa). 5. njene ostale osobine. jer su sve osetljive na uvenuće biljaka (prouzrokovač Verticillium spp. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Everest je vrlo prinosna stalnorađajuća sorta sa periodom rađanja od juna do oktobra. Najmanji interval u kome se na istoj parceli jagoda može gajiti je tri godine. prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. zbog atraktivnosti za tržište. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta. U periodu rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz. 9 . transportabilna je. a nešto je manje osetljjiva prema prouzrokovaču pepelnice u odnosu na druge stalnorađajuće sorte. kao i vrste jagodastog voća. Ukoliko se radi o prethodno neobrađivanom zemljištu takođe treba biti pažljiv pri izboru lokacije. Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih transportnih karakteristika. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvažnijim patogenima. može se gajiti u organskoj proizvodnji. kupusnjače (sa izuzetkom uljane repice). Agrotehničke mere 5. krompir). šargarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih biljaka naredne godine). ovas. a umereno otporna prema plesnivosti što zavisi od primene mera koje su preporučene u opisu ove bolesti. Srednje je pozna sorta (sazreva u trećoj dekadi maja) i poseduje izraženu adaptabilnost na razne uslove gajenja. mada je većina stručnjaka ne preporučuje za tu namenu. Zbog toga je važno izbaciti iz plodoreda: krompir.

Prethodni usevi za jagode .0-7.neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima ako se seje na parceli prvi put . Postoje usevi koji mogu doprineti poboljšanju organske materije u zemljištu. a onemogućiti eventualno nicanje korovskih biljaka.trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljište TRAVE Festuca april-maj ili avgust-septembar višegodišnja većina .veoma dobar dugoročni pokrov sa niskim zahtevima prema održavanju naročito u neplodnom.zahtevi vrste i prednosti Vrste LUCERKA Setva april-maj Životni ciklus višegodišnja Tip zemljišta dobro drenirano pH 6.glina .odlična alelopatska svojstva za suzbijanje korova .jara većina .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodišnje gajenje.na hladnoću najtolerantniji pokrovni usev RAŽ avgust . najbolje ih je gajiti cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljište pre sadnje jagode.početak oktobra peskovita ili jednogodišnja. Ovi usevi dati su u Tabeli 3. Tabela 3.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE prekidajući im životni ciklus. To omogućava korovskim vrstama da klijaju i da se osuše dok jedan deo semena neće ni klijati.biofumigantna svojstva .kratkoročno dobro popravlja siromašna zemljišta .dupla korist: pokrov i krmno bilje BRASSICACEAE (uljana repica) april ili kraj avgusta početak septembra jednogodišnjadvogodišnja ilovača.može biti zaoran pre sadnje 10 . kiselom zemljištu i na senovitim staništima .ne preživi zimu . Da bi ovi usevi došli do izražaja i uspešno ispunili svoju funkciju. Zemljište ne sme da bude previše vlažno u toku postavljanja folije.2. Na mestima sadnje budućih biljaka zaseca se otvor u vidu krsta koji će omogućiti sadnju. kontroli erozije. smanjenju ili eliminaciji određenog broja korova kao i smanjenju pritiska određenih prouzrokovača bolesti ili štetočina.dobar međuusev HELJDA kasno prolećerano leto jednogodišnja.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena . brzo nicanje i rast . Zasad jagode u plodoredu ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .0 Zapažanja . 5. što će sprečiti korovske biljke da kasnije niču oko mladih biljaka jagode. Održavanje zemljišta Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje.ozima glinovite ilovače .dobar međuusev.

dobar međuusev . Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm između redova i 20 do 30cm u redu.jara glinovita i ilovača LJULJ Jednogodišnja. dok su rastojanja između živića u redu 25-30cm. Pored toga u amaterskim baštama jagode se gaje na lejama.jun sredina aprila jednogodišnja većina .inkorporacija krajem juna ako se seje u proleće .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena .ozima većina Gajenje na foliji .dupla korist: pokrov i krmno bilje većina .dobar međuusev .ozima ili višegodišnja većina . seno. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima koja zavise od načina obrade.ogroman proizvođač bio mase u uslovima toplog leta SIRAK i SUDANSKA TRAVA KOKOTAC/ DETELINA GRAHORICA PŠENICA kasno prolećeleto početak aprilasredina maja ili početak avgusta avgust septembar jednogodišnja. Ovaj materijal sprečava razvoj ko- 11 .trajno vezuje azot kada se unese u zemljište OVAS ili kraj avgusta-sredina septembra avgust početak septembra jednogodišnja.jara .detalj Održavanje zemljišta .uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnjadvogodišnja jednogodišnja. Ako je obrada ručna onda je rastojanje 60-70 x 20-30cm.košenje ili zaoravanje pre formiranja semena većina .TAGETES (Neven) maj.biofumigantna svojstva .idealan brzo rastući pokrov . Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje između udvojenih redova je 40-50cm.ako se seje krajem leta ne može da preživi zimu .malč 5. U organskoj proizvodnji prostor između udvojenih redova obično se zastire raznim organskim materijalom: slama. ali je za uspešnu proizvodnju potrebno obezbediti navodnjavanje „kap po kap“.visoki zahtevi ka azotu i vlažnosti . a rastojanje između dva para redova je 80-100cm.Biofumigantska svojstva . strugotina. Sadnja u udvojene redove omogućava veće prinose.brz rast .3. Sistemi gajenja Najčešći sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi.ne preživi zimu . dok se primenom biodegradabilnih folija sprečava razvoj korova.ne zahteva dodatni azot .ne zahteva dodatni azot . pleva ili suvo šumsko lišće u količini do 10 t/ha.brz rast .

Ishrana Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji: • đubriti zemlju. koji je i najefikasniji. S obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom- . Zgoreo stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu sadnju. U cilju proizvodnje jagode za što raniju berbu primenjuju se sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku. Prevelike količine azota. Minimalne količine azota od 60 kg N/ha u sloju zemljišta od 0-30cm ne smeju biti prevaziđene. ali može tolerisati nešto niži nivo obezbeđenosti zemljišta fosforom. Od svih mineralnih materija najveća potreba je za kalijumom. kontakt plodova sa vlažnom zemljom. a plodovi su obojeniji. Takođe. pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju). Unošenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor između redova je retko neophodno. Jagoda ima visoke “zahteve” u pogledu potreba za kalijumom. Kod zamljišta normalno snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom plodoredu dodavanje đubriva je gotovo nepotrebno. Materijal se nanosi u sloju debljine oko 5-6cm. a njegovom primenom povećava se i sadržaj organske materije u zemljištu. Sistem gajenja . nastanak pokorice. Kontrola zemljišta na prisustvo hranljivih materija preporučuje se svake pete godine. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli gaji smeša trava i deteline u periodu 1-2 godine.4. Sveže i nerazređeno organsko đubrivo se najčešće unosi u predkulturu. ima PK nešto niže potrebe za azotom. jer oni ne izazivaju ožegotine na biljkama.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE rova. mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva. naročito u godini berbe. povećavaju uticaj štetnih organizama i negativno utiču na podzemne vode zbog ispiranja. Ova mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podiže nivo plodnosti zemljišta jer detelina vezuje vazdušni azot. Količina organske materije u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva (stajnjaka) u količini od 20-40 t/ha. a ne biljku! • zabranjena lako rastvorljiva đubriva Ciljevi: • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu • mobilisanje hranjivih materija • kontrola korova • sprečavanje erozije • pospešivanje bioraznovrsnosti Generalno gledano jagoda ima relativno skromne zahteve za đubrenjem. ali su te potrebe veće u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada ga treba dodati u formi organskih đubriva ili stajnjaka. Za organsku proizvodnju jagode najvažniji je kalijum i nivo organske materije u zemljištu (optimum 3.5% humusa).dvoredi na foliji Niski plastenik i folija 12 5.

2 2.5-6 1. a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne. Biohelp Maltaflor Bio.5 1. Godišnje je potrebno prosečno 130 kg N po hektaru što odgovara količini stajnjaka 10-15 tona/ha. PBI. PBI Bioilsa Dix 10 Stercus naturale Sedumin Nitroderm.4 2. kako bi ono bilo povoljno i u periodu eksploatacije.8 9. Materijal za kompostiranje takođe mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na kojoj se odvija organske proizvodnja. Biohelp Sedumin Haarmehlpellets. Kompostirani (zgoreli) stajnjak može se koristiti ali njegovo poreklo treba da potiče iz organske proizvodnje. Obezbeđenost kalijumom može biti problem na lakim zemljištima. Ekstrakti biljaka bogati kalijumom takođe se mogu koristiti. Fa. P.5 13 .3-0.5 1.plikovano. Maksimalna količina azotau zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha godišnje zbog mogućeg zagađenja zemljišta i vode nitratima. Ne preporučuje se da godišnja količina komposta bude veća od 25 t/ha.5 6 5 14 4 0. pre zasnivanja zasada. Stajnjak je posebno važan za lakša ili peskovita zemljišta jer popravlja ne samo strukturu i plodnost već i sposobnost zemljišta da zadrži vodu i hranjive materije. (%) P2O5 (%) 0. U periodu cvetanja jagodastog N zas. 6-8 5 2-5 5.4 Tabela 4: Dopunska organska đubriva koja se koriste u zemljama EU Biosol Biofert Vinasse 2 odn. Biohelp Sedumin Vegipur tečno/peleti.5 5. Prilikom formiranja zasada.5 2. Compag. PBI. Ne treba preterati sa velikom količinom stajnjaka (posebno ako se radi o živinskom) jer se time povećava nivo azota u zemljištu i razvoj lisne mase na “teret” plodova.5 0.7 7 K2O (%) 0. Fa.3 1 1 0. pogotovo ako se radi o gajenju na foliji.3 5 0. Fa.5-1.5-1. Italpollina (NPK 4:4:4). Siforga (NPK 5:3:8).6 4. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N. preporučuje se početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2.5 1. Strugotina se može koristiti da se obogati stajnjak i kompost. 5%-tno. Fa. industrijske proizvodnje. PBI Napomena: U zasadu jagode najčešće se dodaje Vinasa i Biosol. K.5 5.7/5 11 9.5 0.3/2 0. U Srbiji su na tržištu pristupačna i organska hraniva. plodnost zemljišta je potrebno dovesti na određeni nivo. Biohelp Sačma uljane repice Bundevina sačma Suncokretova sačma Sačma od ricinusa Solafert Fa. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix.8 7 13.4 1 2 6 1 1 0. a takođe i osetljivost prema pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vašima.3 0.3/2 1.

Navodnjavanje Postoji više načina navodnjavanja ali je najpogodiji (sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korišćenja) sistem „kap po kap“. Navodnjavanje putem orošavanja je moguće.5m širine)). Dodatno se pogoršava aeracija zemljišta. postoje i organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hraniva. Pošto su biljke sklone naglom isušivanju. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine.5 g/l < 5 meq/l < 2200 meq/l < 10 < 120 ppm Na kvalitet vode za zalivanje utiču njen fizički. hemijski i biološki sastav.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini. Pored tradicionalnih đubriva u obliku peleta. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije. Kod đubriva je pored sastava važan i njegov oblik. fulvinskih i amino kiselina. navodnjavanje treba vršiti u jutarnjim časovima. Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih. Pesak i čestice zemlje nisu štetni. Korenov sistem biljaka koristi veću količinu mineralnih materija. Hranivo jača otpornost biljaka na stres. otpornost na niske temperature. a posebno sive plesnivosti plodova. Nakon sadnje od izuzetne je važnosti iscprno i detaljno zaliti zasad jagoda.0 mS/cm < 1. Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za zalivanje Parametar pH Električna provodljivost Soli Bikarbonati Sulfati SAR Nitrati Vrednosti 5. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi ili trake postavljaju ispod folije. naročito u fazi berbe. kompost se unosi i u leto. pomoću ovih organskih kiselina. koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište.5.5 < 2. nakon berbe. ali je nepovoljno jer se na taj način favorizuje pojava bolesti. Poželjni parametri analize vode za zalivanje dati su u Tabeli 5. diktira potreba korena za vodom i hranivima. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. 14 .5-6. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke. Ukoliko se radi o sistemu u kom se očekuje rod i u narednim godinama. Za jednogodišnju proizvodnju organske jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50 m³ komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1. ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. Treba biti pažljiv jer se pri zastajanju vode većem od 10 l/m2 povećava mogućnost sabijanja zemljišta kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija (naročito azota). U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. 5. koji se postiže postavljanjem perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na većim nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista količina vode. Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu na različite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. To se odnosi i na zasade koji su obezbeđeni sistemom za navodnjavanje „kap po kap“. koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. što dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti korena.

Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja. uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe. u hladnim uslovima. pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke. Siva plesan plodova Ljubičasta pegavost lista jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina. izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja. redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. trulež korenovog vrata i stabla. a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha. a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite. kišni periodi i temperatura od 15-20°С. mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. optimalna rastojanja sadnje. trulež korena. suzbijanje korova u međurednom prostoru. uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima. 15 . u jutarnjim časovima odmah nakon berbe. da ne bi došlo do pojave bolesti. ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom. kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti. nakon berbe. Bolesti. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verticiliozno uvenuće i trulež korena. preventivne mere smatraju se prioritetnim. a ne samo u zasadu jagode. pažljiva upotreba azota. gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima. zdrav sadni materjal. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance. korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama. uvenuće biljaka. izbor sorti. uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe. kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti. naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan. štetočine i korovi U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području. Rotacija useva. antraknoza. zalivanje biljaka. optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti.6. Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto. korišćenje sistema kap po kap. Zdrav sadni materijal. pepelnica. čuvanje plodova. kosidba.

paradajz. Gljiva zaražava koren i širi se u provodnom sistemu sprečavajući usvajanje vode i hranjivih materija. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Testiranje zemljišta na prisustvo gljive. pažljiva upotreba azota. stalnorađajuće jagode gajiti odvojeno od jednorađajućih da bi se sprečilo prenošenje bolesti. čak i slabijim. krompir. Većina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na lišću. lucerka). gajenje manje osetljivih sorti (Camridge favorite. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. hrapavi i ne dozrevaju. koji postaju čvrsti. Meteorološka stanica za prognozu bolesti 16 Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatičnim delovanjem je dozvoljena u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS”. Simptomi su posebno izraženi u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlažnosti zemljišta). tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. što rezultira progresivnim sušenjem lišća i uvenućem biljaka. pre zasnivanja zasada. Bolest se javlja i na novom lišću koje se pojavi nakon berbe i košenja starog ličća. jednoredna umesto dvoredna sadnja. izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaćini istoj gljivi (malina. br. a može se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti iz jednog zasada u drugi. 48/11) Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca macularis. a pogoduje joj suvo i toplo vreme sa temperaturom preko 23°С. Uvenuće biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae. Plodovi sa simptomima pepelnice. ali su posledice na plodovima najveće. Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tučku cvetajućih jagodastih voćaka. minimalni period od 3-4 godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljištu. nisu pogodni za transport. a bolest može dovesti do potpunog gubitka prinosa. paprika. izbegavanje korišćenja osetljivih . a posebno su kritične godine u kojima se smenjuju periodi sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima kada je suša i visoke temperature. Gljiva prezimljava na biljkama jagode. košenje lišća nakon berbe (uklanjanje lišća tek u proleće. a uvijanje lišća je prvi simptom bolesti.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Nakon berbe. Gljiva ima širok krug biljaka domaćina. Biljke u zaštićenom prostoru su posebno osetljive na napad bolesti. Simptomi se pojavljuju krajem proleća. brzo dehidriraju i lako propadaju. trulež se može javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan način šteta može biti potpuna. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Dobra provetrenost biljaka. omogućena optimalnom gustinom sadnje zavisno od sorte. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte). Emily. ako je područje sa niskim zimskim temperaturama). Pored lišća bolest zahvata i cvetne drške i plodove u razvoju. prouzrokovača bolesti. Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljištu opstaje čak i preko 15 godina. Florence) u područjima sa stalnom pojavom bolesti.

Simptomi bolesti mogu se pogrešno pripisati verticilioznom uvenuću. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje odnosno kvašenje. zalivanje sistemom kap po kap. odnosno perioda kada razviju 20-30 t sveže mase po hektaru. mehanizacijom i alatom. održavati dobru mikrobiološku aktivnost zemljišta i rotaciju useva. a biljka gubi sposobnost usvajanja mineralnih materija i vode. Koren truli od vrha. sertifikovan sadni materijal. Postupak biofumigacije počinje setvom biljaka iz roda slačica. a simptomi se manifestuju na cvetovima. zelenišno đubrenje) u cilju popravke drenaže. biofumigacija zemljišta da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljištu. izbegavati gajenje osetljivih sorti. Glavni izvor zaraze je sadni materijal. ne koristiti mehanizaciju koja je korišćena u zaraženim područjima. gustina sadnje. ne orošavanjem. korišćenje samo sertifikovanog sadnog materijala. uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova čim se primete. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje zdravog sadnog materijala. a prenosi se sadnim materijalom. Zbijena. izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlažnom zemljištu. Napadnute biljke su kržljave. ako je vreme toplo i kišovito i može uništiti prinos. Trulež korenovog vrata i stabla (prouzrokovač Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve- nućem biljaka pri čemu za nekoliko dana cele biljke klonu i suše se.sorti. uklanjati i uništavati obolele biljke čim se primete. biljke se malčiraju. gotovo crne promene na plodovima. plodovima cvetnim drškama i živićima. nastiranje međurednog prostora da bi se sprečilo širenje patogena spiranjem posle kiše. vodom. Patogen se brzo širi u toku zrenja. izbegavati uzgoj jagode na zbijenom i vlažnom zemljištu. a lišće poprima plavo-zelenu boju. Iz glukozinolata zafrezirane biljne mase. hladna i vlažna zemljišta pogodiju razvoju bolesti i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. održavanje zdravog zemljišta rotacijom useva. ne gajiti osetljive sorte. a u vlažnim uslovima masa konidija prekriva centar pega. uzgoj biljaka na uzdignutim redovima – gredicama („raised beds“) da bi se popravila aeracija zemljišta. Spore se u zaraženom zasadu šire vetrom. uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka čim se primete. Sorte Tamela i Elsanta su osetljive prema ovoj bolesti. Nakon punog cvetanja biljaka. 17 . fragariae) pripada grupi zemljišnih bolesti i može prouzrokovati uginuće velikog procenta biljaka. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti mogu sasušiti i mumificirati. kišom. lokacija). primenjivati uzdignute redove. Simptomi bolesti su tamno braon. oslobađaju se izotiocijanati koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. pažljiva upotreba azota u ishrani biljaka. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav. a dobijena masa unosi u zemljište freziranjem. uklanjanje lišća biljaka posle košenja u jesen i održavanje dobre higijene u zasadu. Promene se pojavljuju i na cvetnim drškama i živićima. Crvena trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. dobra provetrenost biljaka (ekspozicija. Na korenu se javlja tipična crvena trulež koja se vidi na uzdužnom preseku. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Korišćenje sertifikovanog sadnog materijala. pticama. a patogen prezimljava u biljnoj masi. odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenažom. ali se na preseku korenovog vrata vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje. Brassica (juncea i napus). pažljiva upotreba azota (pri većim upotrebljenim količinama biljke su podložnije bolesti). primena organske materije (kompost stajnjak. Spore gljive prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljišta. Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum. Kada se obolele biljke čupaju iz zemljišta deo od polovine korenovog vrata ostaje u zemlji. Gljiva je specifična za jagodu. Zaraženi deo zasada delimično se oporavlja u toku leta kada je manje padavina.

uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka. jaja. U Holandiji su izvedena istraživanja potapanjem živića u toplu vodu. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih pupoljaka štete su najveće. Biljke zaostaju u porastu i eventualno propadaju. U jednogodišnjoj proizvodnji jagoda ova štetočina nije problem ako je sadni materijal zdrav. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraženim sadnim materijalom). Stalnorađajuće jagode su veoma osetljive na napad tarzonemida. u zemljištu i okolnim šumama. Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma opasna štetočina jagode. Pregljevi su 0. podizanjem cvetnih traka (koridora). Pri jakom napadu čitavo naličje je prekriveno jedinkama i paučinom. kako bi se pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate što je posebno važno za proizvodnju živića po organskom postupku. To je posebno važno u proizvodnji jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost štetočina menja veoma brzo zahvaljujući temperaturi vazduha. Razvoj pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i suše i ponekad se sreće više generacija u svim razvojnim stadijumima. Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se primeniti insekticidi na bazi rotenona. ako se primene preventivne mere. Brojnost pregljeva najveća je u julu. omogućiti opstanak korisnih vrsta. Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava na biljkama jagode ali i na drugim vrstama. koja je retko problem u organskoj proizvodnji. pregljevi. prezimlja- vaju u korenovom vratu i stablu jagode. jednogodišnja proizvodnja (kada je moguće). Preventivne mere u tehnologiji gajenja Izbegavanje podizanja zasada u blizini šuma. Odrasle jedinke su žuto-zelene boje sa dve karakteristične tamne pege na leđima. Larve se pile iz jaja posle 7 dana. Odrasli insekti su aktivni od početka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode. kovrdža se i postaje krto i lomljivo. Ženka može oštetiti preko 30 cvetnih pupoljaka polažući jaje u njih. Ako se u ishrani biljaka predozira azot to je takođe faktor koji doprinosi povećanju štetnosti pregljeva. jer je veoma polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). fragariae) je veoma raširena štetočina. uzgoj sorti koje stvaraju više cvetnih pupoljaka. Nakon polaganja jaja ženka punktira cvetnu dršku što zaustavlja razvoj cveta koji se postepeno suši čime se stvaraju optimalni uslovi za razvoj buduće larve. rilaš. larve) je važno i njihova uloga se ne sme potceniti.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 18 Najvažnije štetočine jagode su: cvetojed. Biološke mere zaštite U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris. Zasad treba pregledati redovno u sedmičnim intervalima da bi se mere zaštite primenile u optimalno vreme. Prvi simptomi su u vidu žutih tačkastih hlorotičnih pega. Odrasli insekti se lako prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice.5 mm dužine tela. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lišća. Odrasli su aktivni od kraja aprila i hrane se i polažu jaja na naličje lišća iz kojih se nakon 2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). a nakon toga lišće postepeno gubi hlorofil. Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp. a oštećenja koja pravi na lišću su u vidu okruglih izgrizlina. uzgoj jagode u niskim tunelima za ranu proizvodnju čime se zbog ranijeg cvetanja „izbegava“ napad štetočine. Međutim u nekim godinama na sortama koje imaju previše cvetova štetočina ima efekat proređivanja. Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima razvoja (odrasli insekt. a odrasli u rano proleće polažu jaja na mlado lišće. . u toplijem delu dana. a mlado lišće poprima maslinasto zelenu boju. biljne vaši.

na tržištu EU postoje gotovi preparati za primenu. Jagodina vaš je pored direktnih šteta prenosilac virusa jagode. a u proleće se pojavljuje odrasli insekt. Odrasli insekti su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice. postavljanje fizičkih prepreka. Rilaš (Otiorhynchus sulcatus) je štetočina čija larva oštećuje stablo jagode hraneći se u njegovoj unutrašnjosti što predstavlja problem u suzbijanju. briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajućih biljaka i ograda od žbunastih vrsta. Nematode se hrane larvama i ne utiču na jaja i odrasle insekte. izbegavati preteranu bujnost biljaka. uz uslov da je temperatura vazduha iznad 18°С. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. a ostale vrste pričinjavaju direktne štete: kovrdžanje lišća i zastoj u porastu. a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. ako je napad štetočine u vidu oaza oko njih postaviti fizičke prepreke (lepljive trake) koje će sprečiti širenje insekata. favorizovanje jednogodišnje proizvodnje u uslovima gde se očekuje napad pregljeva. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Zdrav sadni materijal. Biološke mere zaštite U proleće i u jesen kada je zemljište toplo mogu se primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju – hrane se u telu larvi rilaša). zemljište oko biljaka redovno obrađivati da bi se larve izložile nepovoljnim uslovima. a takođe nemaju štetnih uticaja na korisne insekte. omogućiti pristup i sklonište za korisne vrste insekata koje se hrane rilašima (kao što su trčuljci – karabide) ostavljanjem traka neobrađenog zatravljenog zemljišta. Jagodina vaš . Sa korena larve prodiru u korenov vrat u proleće što postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u toku proleća i leta. Larve se hrane u toku jeseni i zime na korenu jagode. u periodu jesenproleće pustiti živinu da se hrani u zasadu. balansirana ishrana biljaka azotom. neke sorte kao što je Florence manje su podložne napadu odnosno tolerišu napad štetočine. takođe omogućiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim rilašima. Larve se hrane na korenu i prodiru u unutrašnjost stabaoceta jagode odnosno u korenov vrat. sistem jednogodišnjeg gajenja jagode prevenira štetnost rilaša. Biljne vaši predstavljaju brojnu grupu insekata na jagodi. larve su kremasto-žute boje sa braon glavom. Biološke mere zaštite U kontroli štetočine na otvorenom i u zatvorenom prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus persimilis) brzo daje dobre rezultate. Pored najvažnije dve vrste: jagodine lisne vaši (Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vaši (Aphis forbesii) na jagodi se razvija još nekoliko vrsta (krompirova. medna rosa. Odrasli insekti ne lete. pamukova vaš). a posebno je izražen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti se hrane na lišću.Pregljevi na jagodi Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu u kome je međuredni prostor prekriven malčom. Odrasla jedinka polaže jaja odmah nakon berbe. praveći okruglaste izgrizline obično na obodu lista. košenje i kompostiranje lišća na kraju vegetacije odnosno berbe. Insekt prezimljava u stadijumu larve u zemljištu.

Obično imaju jednu generaciju. zlatokoka. Prilagođavanje staništa (usejavanjem cvetnih koridora. ali nekad i više generacija godišnje. posipanje oko zasada dijatomejske zemlje. u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Biljna vaš na listu jagode Preventivne mere u tehnologiji gajenja Omogućiti korisnim insektima da se održavaju u okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje cvetaju u toku celog perioda vegetacije. pogodnih za skrivanje trčuljaka. koje se hrane vašima kao što su Orius vrste. a predstavljaju i otvor za prodiranje gljiva prouzrokovača truleži. Oštećenja koja se javljaju na plodovima ih čine neupotrebljivim. u hemijskom suzbijanju puževa u organskoj proizvodnji. sadnjom žbunastih biljaka. dozvoljeno je korišćenje preparata na bazi feroortofosfata. ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao što su trčuljci (karabide). Minimalna temperatura . Osolika muva Trčuljci . pažljiva upotreba azota. koja je suva. polažu jaja krajem leta i u jesen. u dodiru sa kojom nastaje strujni udar koji odbija puževe. koje parazitiraju puževe. Puževi predstavljaju problem. Biobest). koja se hrani puževima. ježeva i drugih korisnih vrsta. u zasad je do perioda cvetanja. Malčiranje pogoduje njihovom razvoju. stenice). Karakteristična oštećenja su okruglaste rupe na lišću.korisni insekt 20 Biološke mere zaštite Primena predatorskih stenica. Parazitske nematode Phasmarhabditis hermaphrodita prodiru u telo puževa i parazitiraju ih izazivajući njihovo uginuće. postavljanjem gomila kamenja i kućica za insekte) za razvoj korisnih insekata (bubamare. Biološki metod suzbijanja puževa je posebno važan. jer je potpuno neškodljiv za sve druge žive organizme i samog čoveka. Puževi Biološke mere zaštite Određene nematode. a ona se pile početkom proleća. predstavlja prepreku za kretanje puževa. nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert. koje se hrane puževima. obradom zemljišta u jesen i proleće jaja puževa izlažu se nepovoljnim uslovima. takođe moguće pustiti i živinu. kosidba lišća jagode u jesen kako bi se elminisali prezimljujući stadijumi. postavljanje bakarne trake oko zasada. koji značajno smanjuju brojnost biljnih vašiju. naročito na lakšim zemljištima. Preventivne mere u tehnologiji gajenja Formiranje zatravljenih površina i žive ograde oko zasada.

čime onemogućavaju njen normalan rast. razne vrste puževa i druge štetočine. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one koje žive u zemljištu i hrane se na korenu biljaka i one koje su “slobodnoživeće” i hrane se na nadzemnim delovima biljaka. nevidljivi golim okom. Nematode su obično stacionirane oko glavnih nerava lišća i veoma su brojne. a pri jakom napadu propadaju i cvetne drške sa cvetovima pa čak i lišće. bukva). Nematode mogu živeti u zemljištu nekoliko godina i bez biljke domaćina. Pri primeni organskih materija kao malča. Strugotina od četinara iz tog razloga nije poželjna. rotenon. ali on ima negativan uticaj na korisne grinje. pre upotrebe biopesticida. Poželjno je koristiti strugotinu od listopadnog drveća (hrast. Lišće zaostaje u porastu. kao što je već ranije pomenuto. jer ona predstavljaju odlično sklonište za glodare. Upotreba nekih insekticida (piretrin. postupkom biofumigacije uništavaju se pored gljiva i fitoparazitne nematode. treba izbegavati. vidi se masa nematoda koja podseća na pamukova vlakna. 2 priručnika). nematode su i prenosioci virusnih oboljenja biljaka. Novija istraživanja pokazuju da združeno gajenje biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajućeg delovanja. Korovi nanose veće štete zasadima jagode od bolesti i štetočina zajedno. Pored direktnih šteta. dužine tela od 0.5 do 6 mm. ali ima štetan efekat i na većinu korisnih insekata. Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice. Zdravi živići na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja. Stabljična nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i živiće jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Kada se list pogleda pod mikroskopom. Sve navedeno potvrđuje princip prevencije na koji je više puta ukazano. Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae) se hrani na mladom lišću jagode i živićima. crvoliki organizmi. Uništavanje korova mehaničkim putem je veoma teško i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju. 21 . spinozada i drugi) je dozvoljena. Zbog veće životne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode. Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje zemljišta slamom ili pokošenim biljnim ostacima.zemljišta za njihovu primenu je 50C i poželjno je da zemljište bude vlažno. razvoj i kasnije plodonošenje. Ukoliko se jagoda gaji u humidnijim rejonima. Nematode se na zaraženim živićima mogu uništiti potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi od 46°С) vodeći računa da se ne oštete živići. Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih (Prilog br. a napadnute biljke su kržljave sa promenama na korenu. krto je. koje su posledica ishrane. sa usnim aparatom u vidu bodeža kojim probijaju biljno tkivo i tako se hrane. koji su odlična zamena za polietilenske folije. Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem. Upotreba strugotine za zastiranje zemljišta daje sasvim zadovoljavajuće rezultate. Nematode su valjkasti. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jače napadnute biljke. a biljke postaju žbunave. grinja i drugih organizama. kako se jagoda ne bi gajila na zaraženom zemljištu. koje bi se primenjivalo u suzbijanju nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne mere od suštinskog začaja. Takođe. su najvažnije preventivne mere. Napadnuto lišće se deformiše. nije potrebno postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivača od trske. neophodno je biti oprezan. jer ne dovodi do zakišeljavanja zemljišta. jer se kao osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloživih preventivnih mera. Pratylenchus penetrans je nematoda koja napada koren biljaka jagode. Dosta primenjivan metod za zaštitu od korova je korišćenje pletenih pokrivača (asura) od trske.

30/10): Član 28 Sertifikovani organski proizvodi skladište se u posebnim prostorijama skladišta. 22 . Po završetku perioda skladištenja. Sirće je takođe efikasan biološki herbicid.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kao jedno od najefikasnijih rešenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonažnom hartijom). 7. Berba Radi očuvanja svežine plodova. Ministar bliže propisuje način skladištenja organskih proizvoda iz stava 1. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se čuvati u istim prostorijama skladišta sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. kako bi se što bolje zadržao na površini kutikule korova. čuvanje plodova može se pospešiti pokrivanjem rupičastim folijama. Ukoliko to nije moguće. Važno je da se jagode iznesu u što kraćem roku na tržište. Prilikom tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi računa da sredstvo ne padne na lišće jagode. vodopropusan je. a relativna vlažnost vazduha da je 90%. Kod skladištenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi računa o članovima 28 i 29 Zakona o organskoj proizvodnji (“Službeni glasnik RS”. temperaturu treba postepeno podizati za po 50C. ali često nije ekonomski isplativo i drastično smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleženi mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. ovog člana. a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Ministar bliže propisuje način prevoza organskih proizvoda. tako da je ona nedostupna većini voćara. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane. Rastvoru se dodaje sapunica. senovito mesto. do postizanja spoljašnje temperature. potrebno ih je što pre ohladiti na 50C. da bi se izbegla kondenzacija vode na plodovima. temperatura čuvanja plodova treba da se kreće od 0-20C. berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Ekonomski pokazatelji Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. Optimalna koncentracija sirćetne kiseline iznosi oko 15%. Jagode se najčešće beru ručno. dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Član 29 Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Povećanje koncentracije CO2 može dodatno produžiti čuvanje plodova. Efikasnost njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene koncentracije. Vrela para se usmerava na korov koji ubrzo uvene. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno. Veoma dobro naleže na površinu i vetar ga ne može odneti. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti i štetnih organizama. Dužina trajanja ovakvog pokrivača je oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije). u posebnom delu koji je obeležen. Jedan od metoda koji se preporučuje za uništavanje korova (na organski neškodljiv način) je upotreba pregrejane vodene pare. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline neophodno je biti oprezan i zaštiti osobu koja vrši tretiranje. Nedostatak ove metode je visoka cena koštanja. Ukoliko se jagode skladište na duže od 2 dana. Karton je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova. zemljište ispod njega je rastresito i dobro aerisano. uz veliko angažovanje radne snage. Kada se obezbedi optimalna temperatura. 8. br. jer na nju ima isto dejstvo kao i na korove. Sirćetni rastvor deluje tako što kiselina uništava voštanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isušivanje i uginuće korova.

200 0. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. na tržištu će se dobiti oko 11. dok je drugi vid direktna prodaja.200 EUR (tabela). Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.200 EUR. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme.000 16.800 din po hekatru.000 7.000 za zalivanje) Amortizacija (1/3) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godišnji bruto prihod Godišnji troškovi proizvodnje Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) Zarada po 1 ha jagode Zarada po 1 kg jagode 4. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva. odnosi se na berbu. odnosno zarade. 23 . klime i sorte. Međutim. god. manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. lične veštine. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. za voćarsku prizvodnju iznose 64. kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54.U svetu je prisutno više načina za prodaju.200 3. vrste malča. 2010. i hrana za bebe). koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. jogurt. ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. odnosno plasmana. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. kao i prodaju velikih količina. a posebno jagodastim (sokovi.7 11.200 EUR. trgovine. gustine sadnje. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede. zavisno od faktora godine.000 0. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%). skladištenje i prodaju.000 din. Prvi korak u ostvarivanju cilja. Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom 12. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem.26 *U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolić i Milivojević. po hektaru. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. pakovanje. god. a godišnja zarada će biti 4. Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja.000 4. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici). postižu se prinosi od oko 16 t/ha. Ako je prosečno oko 80% prva klasa. U proizvodnji jagode na otvorenom. jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta.

odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. nikl: 25.48/11) Naziv Stajsko đubrivo Opis. zahtevi u pogledu sastava. uključujući Zabranjeno poreklo iz intenzivne. gajenje drveća i rasadnici) Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva Treset Ostaci posle proizvodnje pečuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa 24 . odnosno industrijske proizvodnje živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne. uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0. olovo: 45. Prilozi Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana. živa: 0. cvećarstvo.7.4. hrom (ukupni): 70. hrom (VI): 0 Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo. bakar: 70. odnosno industrijske proizvodnje Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo Kompostirani životinjski ekskrementi. uslovi za upotrebu Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE 9. cink: 200. odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne.

dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje Npr. sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju.2. Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe. fosfatna kreda) Samo prirodnog porekla 25 . brašni kolači.karbonat (kreda. ljuska kokosa. 3) fermentacijom. 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom. lapor. uljano seme. Kalijum-sulfat. Priloga IA. Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7.Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja. zamrzavanje i mlevenje. Priloga IA. Proizvodi opisani u tački 1. krečnjak. bretonski ameliorantmaerl. sadrži magnezijumove soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni. po mogućnosti.3. Morske trave i proizvodi od morskih trava Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazična šljaka Sirova kalijumova so ili kainit Uredbe 2003/2003. sa mogućim sadržajem magnezijumovih soli Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum . Uredbe 2003/2003.5) Proizvodi opisani u tački 1.

Lonchocarpus spp. akaricid. gljivice) Opis. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije. i Terphrosia spp. fungicid i inhibitor klijanja Insekticid. uslovi za upotrebu 26 . krečnjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke. posle utvrđivanja deficita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID. isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid. virusi. uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant. zahtevi u pogledu sastava. magnezijumska kreda. mleveni magnezijum. Supstance biljnog i životinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pčelinji vosak Želatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. ulje mente. Opis. kima.48/11) 1. repelent Insekticid Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid 2.VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla Npr.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brašno i glina delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Isključivo kamena so iz rudnika Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“ br.. bora) Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Rotenon ekstrahovan iz Derris spp. zahtevi u pogledu sastava.

propisati da se može prekoračiti granica bakra (trobazni). samo u klopkama sa specifičnim atraktantima.fosfat Opis. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima Ime Diamonijum . uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv puževa) 6. bakar-oksida. zahtevi u pogledu sastava. samo u klopkama Atraktant. uslovi za upotrebu Insekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti 4. bakarod 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina oktanoata koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda. ne prelazi 6 kg Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana. uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis. kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva. samo u klopkama i raspršivačima Insekticid. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis. sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja. uz odstupanje od Bakar u obliku bakar-hidroksida.3. zahtevi u pogledu sastava. inhibira klijanje krompira i luka Insekticid Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) 27 . izaziva cvetanje kod ananasa. zahtevi u pogledu sastava. zahtevi u pogledu sastava. bakar-oksihlorida prethodnog stava. samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) 5. uključujući spomenutu godinu i četiri prethodno godine. bakar-sulfata. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis. Za višegodišnje zasade države članice mogu. uslovi za upotrebu Atraktant.

Weidmann. akaricid Insekticid.. Weber. University of California Cooperative Extension. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. Naučno voćarsko društvo Srbije. Aphididae). J. (2003): Organic Fruit Growing. Poljoprivredni list. M. S. Milenković. uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voćaka. K. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. Stanisavljević. stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid. (1992): Predatori jagodine lisne vaši Chaetosiphon fragaefolii na području Srbije.. vinove loze. H. Waltl. br. Jugoslovensko voćarstvo. USA. G. Cerović. 9-15. Jugoslovensko voćarstvo. K. 30/2010) .VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Parafinska ulja Mineralna ulja Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Sample Costs to Produce Organic Strawberries. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2. Milenković.. Čačak. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja.. insekticid. Nikolić. Literatura Biologischer Erberrenanbau. Fibl. K. G and Meister. Landwirtschaftskammer Steiermark. G. K. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell (Homoptera. Schloffer. M. Guide for Organic Strawberries. Innerhofer. FiBL/OACC. Schmid. Lafer. Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. Januar 2001. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat Sprečavanje zrenja banana Fungicid. Merkblatt. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID. NCAT Agriculture. Based on a document produced by the Henry Doubleday research association in association with FiBL.. uključujući i sadnice. S. Lind. ATTRA. radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid 10. baktericid Samo za stabla voćaka. Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. H. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (službeni glasnik RS 48/11). Ruegg. akaricid.. New York State Integrated Pest Management Program. 73-76. (2007): Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju.. R. A. Cornel Unversity Coorporate Extension. 2010. (2007): Strawberries – Organic Production. maslina i vinove loze Repelent Fungicid. specijalno izdanje „Škola gajenja jagode“. C. glasnik RS”. 97-98. CABI Publishing. zahtevi u pogledu sastava. Power Point Prezentacija. 2006 Waltl. Born. 121-122. Landwirtschaftskammer Steiermark. Guerena. Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodičastog voća na porodičnom imanju.. Power Point Prezentacija: „Bodenpflege und Duengung“. repelent Opis. fungicid Samo za stabla voćaka. Power Poi nt Prezentacija: „Organska proizvodnja Jagode“. M. akaricid Insekticid.

stolz@giz.NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA” Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mišković E-Mail: office@serbiaorganica.org GIZ/ACCESS Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Vođa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.de.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović. Marija Kalentić E-Mail: emilija.kalentic@giz.stefanovic@giz.de . marija.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->