3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

po nalaženju drugostepenog suda. Zakona o vanparničnom postupku. br. Međutim. st. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. Takođe. st. ZPP. ZVP. ZPP. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. da je žalba neosnovana. 361. 159. st. Gž.2006. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku.400 dinara.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi. Ovo iz razloga što ročište 1. a rešenje potvrdi. 1389/06 od 12. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45.03.600 dinara. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25. 30. 2. 2. 1. na osnovu ovlašćenja iz čl. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata . i 2. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. st.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. srazmerno svojim suvlasničkim udelima.2006.09. a da se preki-4- . Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 2. svaka sa po 1/3. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao. jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu.436 dinara. odredbe čl. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno. 372. godine) 4. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1.600. 388. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . kada je rasprava završena. i čl. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije.2006. u vezi sa čl. nadoknađuju troškovi od druge strane. st. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. provedenom bilo po predlogu stranke. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka. Naime.200 dinara njegovi posebni troškovi.5. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. odnosno svaka po 7.036 dinara.03. bez navođenja osnova pobijanja. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi. 150. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. 28. i te troškove stranke treba srazmerno da snose.posebni troškovi. što ukupno iznosi 21. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. 3. i 3.109 dinara.

Stoga stranke nisu dale završne reči.12. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. i 2. stav 2. godine) 6. st. tač. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja. ZPP. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena. Po nalaženju Okružnog suda.03. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. 3390/06.600. u funkciji vrednosti predmeta spora. 150. 139. tačka 14. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku. 2.2006. i čl. ZVP-a. pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl.2006. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti. ZPP.2006. godine) 5. 30.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. 159. od 14. tako da prema odredbi čl. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. Zakona o vanparničnom postupku. godine odredio iznos naknade za zemljište. st. 387. -5- . Gž. U konkretnoj stvari. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. 2. 3. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž.07. na osnovu odredbe čl. Nakon toga. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu.03. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. Iz iznetih razloga je na osnovu čl. 619/06 od 23. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu.00 dinara. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. 1.2006. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. predlagači su podneskom od 6. br. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije. st. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja.

O. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama. a koji je vlasništvo protivnika predlagača. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. godine) 7. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Zakona o vanparničnom postupku. 21. br. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine. s obzirom da se naslednici nisu žalili. Č. Zakona o vanparničnom postupku. od 16.04. br. N. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B.03. 341/05 od 22. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja. _____/2001 od 11. Zakona o vanparničnom postupku. br. Gž. bez testamenta. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. sa 1/3 dela i sin ostavioca D.2001. godine) 8. br. odlučio o pod-6- . 2718/04. shodno članu 24. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8. godine. st. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava. O. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena.. O. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora.10. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda.03. ___/92.05. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine.2001. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.05. br.2001. 3. zaostavština pok. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. br. i P. kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje. ____/2001 od 11.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime. ___/92. N. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici. stav 1. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja. st. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. te u smislu čl.. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. Polazeći od ovakvog stanja u spisima. 2. ______/01 od 25. N. N.2001. žalbu podneo S. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica.2005. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P.2005. 21.

dok predlagač tvrdi suprotno . Č. N. posle sprovedenih potrebnih izviđaja. Zakona o vanparničnom postupku.2005. Zakona o vanparničnom postupku. 3. ZPP-a u vezi sa čl. 400. Prvostepeni sud je.10. godine) 10. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 358. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. Naime. šupa i štala. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 3. N. tada bi dolazila u obzir primena čl. u smislu čl. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. Kako je reviziju podneo S. zaključivši da je nedozvoljena. 85/04 od 29. Zakona o vanparničnom postupku. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. 159/05 od 28. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima. st. 393. -7- . niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. u vezi sa čl. st. ZPP-a. 21.. na način kao u izreci prvostepenog rešenja.da su njegove. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata. i 4. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača. 150. 30. godine) 9.2005. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. O. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. godine. br.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. da se o predlogu za ponavljanje postupka. st. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. i stoga. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata. pravilnom primenom čl. 21. Gž. Rev. Kod ovakvog stanja stvari. st.01. s obzirom da S. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. Zakona o vanparničnom postupku. 2.12. N. koji je zbog toga i podnet. ____/01 od 25. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu.2001. 3. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. S druge strane. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. predstavlja važan razlog u smislu čl. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio. 3. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se. st. odluči kao o neblagovremenoj žalbi. br.

06. st. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata. 1. godine) 12.07. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. što iznosi 5. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana. i 103.M. Gž. R. protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima. Zakona o vanparničnom postupku. 6.2003.. 984/05 od 19. ZVP-a. 30. -8- . tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl.. odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G.. Kada je pun.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28. a bez priloženog punomoćja. stav 2. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A. ukupno 10.2005. sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani. 92. ZPP-a u vezi sa čl. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja. Rešenjem Okružnog suda u Č. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. Međutim.05. isto potpisao.250. U konkretnom slučaju.2005. te je iste valjalo odbiti.07.00 dinara. stav 2. br. ZPP i čl.250.M. ZVP-a. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi). godine) 11. 30. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. st. 92.2005. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača.00 dinara). b___/02 od 16. 1299/05 od 18. R. Gž.00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2..00 dinar.000. b___/05 od 19.. učesnici snose troškove na jednake delove. a nije priloženo punomoćje od stranke. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. pa je u smislu člana 28.2005. Gž. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika.125. b___/05 od 20. predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane. odbačen je predlog predlagača kao neuredan. zatim je utvrđena otkupna cena stana. br. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku. Zakona o vanparničnom postupku. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača.08. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G.

ukinuo rešenje Opštinskog suda u A. 17.. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. Rešenjem Okružnog suda u U. st. godine. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.. st. 1. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu.2001. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A.10. st.2004.05. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl.. i 2. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. i Okružnog suda u U. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. (Vrhovni sud Srbije. nije nadležan njen organ. 16.02. Zakona o stanovanju. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. 1375/04 od 28. 1. tj.VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. a stavom 2. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl.. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine. s obzirom se deo imovine ostavioca. i nasledna učesnica ... 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B. st. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. godine) 13. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ. 16.. na ponovni postupak i odluku. 43/82. Naime čl. ZPP-a u vezi čl. u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo.. bivšeg iz B. 2. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. 71. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu.P. 1.. Gž.vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S.. Rev. 3. koji je jugoslovenski državljanin. 2. st. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu. st. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- . jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom. godine.. 354. kao davaoca izdržavanja. 18. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. B. 71. 3.. u vezi čl. 30 st.P. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda.___/04 od 28.. tačka 5.2004. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava.10.. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. Rev. nalazi u Makedoniji. b___/04 od 4.2004.

9. godine.2003. . 3. 71. 30.. Okružni sud u N.. R. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda. b___/02 od 26. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. Gž. ZPP-a u vezi čl. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. Gž. 2. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom.. 16. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud.P. koji je o tome dao svoje mišljenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. br.. juna 2003. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. ZPP. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T. navedenog zakona u vezi čl. st.10 - . i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T. Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju. ZKP.. kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. godine) 15..09.2004. ZPP-a. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. I prema stanovištu Okružnog suda. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan.___/02 od 26. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272.06. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe.. b___/03 od 9.VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. Propisom člana 272.Br. 1782/04 od 22. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. stav 1. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu. 2. godine. 2003. Naime. 16.2003. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden.. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. st. st. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. je svojim rešenjem Gž.04. godine) 14. 394/03 od 9. stav 1. R.

. godine) 16. jer se iz raspravnog zapisnika od 10.2002. iz K..2002. a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu.09. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi. s tim što se naslednik Č. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. O. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č.A.2002.. 872/2002 od 10.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. potpisao. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". godine) ..2002.2002. Stoga.P.. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem. godine i izreke osporenog rešenja. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10. Okružni sud u U..11 - ..2002. izreke šta čini tu zaostavštinu.. pa se rešenje Opštinskog suda G… O.04. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja...09. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave. utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu.P. b___/02 od 11.05. ima snagu poravnanja. 105/1 KO K. U stavu 2.. godine raspravljena je zaostavština pok. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp.12.2002 godine kao neblagovremenu. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č. Delimična deoba je realizovana.. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. 2497/02 od 11. pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće.04. br. O.05. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č... ___/01 od 3. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju..2002. b___/01 od 3. i utvrđeno je u stavu 1. b___/2002 od 16. 105/1 KO K…. je svojim rešenjem Gž. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog.04.2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č. b___/2002 od 16. P.2002.p.12.P. – unuk ostavioca. (unuk ostavioca). a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe. 105/1 KO K. godine potvrđuje. O. se ne mogu prihvatiti.P. ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum. dva sina i učesnik Č.04. oglašava na 1/4 na k. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10.. Č. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju. Gž.

pobijano rešenje primio dana 21.. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da. parc. U konkretnom slučaju.M.. O br. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. pa je na osnovu člana 366. iz B. Ocenjujući u smislu člana 21. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6. KO B. Odredbom člana 128. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. 1522. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.2001. Zakona o parničnom postupku i člana 19. ul.2001. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. Zakona o vanparničnom postupku.2001. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br.. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina. i to u vezi sa pravom nasleđa kat. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda.07. 8589/01 od 12.06. a rok za žalbu iz člana 19. protivnik predlagača je izostao sa ročišta .T. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. što je. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.. 11. stav 3. godine) 18. to je alba podneta van zakonom predviđenog roka..12 - . Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena.12. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu.. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B. u vezi sa članom 30. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. 1481 upisanoj u zk. Naime. br. nasledni učesnik A. stav 2. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Prema odredbi čl. st. od 4. godine. Pored toga. inače. ___/56. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi. iz S. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. 7. godine. Pritom. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. br. ___/56. 2. faktičko pitanje konkretnog slučaja. Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. Gž.1961. Zakona o parničnom postupku.11. Kako je alba izjavljena 13. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave.M. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. godine.07.2001. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK 17.

05. st. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Gž. 501/97 od 20. god. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. 30. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača.1998. 326. 501/97 od 20.05.1996. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan. a dospeo je do donošenja odluke. Prema odredbi čl. Prema odredbama čl. mogao je zatražiti odlaganje. Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga). iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29. st. i ako jeste kako.1998. 2. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. a koje se u smislu odredaba čl.). st. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. mogao je zatražiti odlaganje. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. i ako jeste. a zahtev za otkup stana 5. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka. U konkretnom slučaju. može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Zakona o vanparničnom postupku.13 - . Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga).VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan. Zakona o vanparničnom postupku. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. Jer. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga. . Gž.04.1996. 1. 2.1996. godine) 20. Zakona o parničnom postupku.04.03. 11. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. godine) 19.

16. 11335/96 od 16.1997. Rev. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne. Odredba člana 19.1935. u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. tač. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". 24. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost. Zakona o vanparničnom postupku. st. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar.1. 33/93). imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. 3. Na ostale postupke (stečajni. glasnik RS". Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način. br. i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 1. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana. (Sudska praksa privrednih sudova.01. 15/90).VANPARNIČNI POSTUPAK kako. porodičnim. matičar može ispraviti sam. godine) 22.01. to je ožalbeno rešenje ukinuto. a isprav.1940. sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. godine) 21. 50/92) i čl. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. 5325/97 od 19. odredbama čl.11. 16. glasnik RS". odnosi se samo na vanparnični postupak. a ne 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. 2. 3/96) 23.1997. Zakona o parničnom postupku. st. Naprotiv. pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. 6.01. br. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. Gž. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. 16. u vezi sa čl. (Vrhovni sud Srbije. Prema odredbi čl.1997. 354. ZPP. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br. st. i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige. br. izvršni) ova odredba se ne odnosi.14 - . Zakona o stanovanju ("Sl. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti.11. kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. godine. 1. 110/96 od 22.

matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave. Kada popis i procena nisu vršeni. po mestu vođenja matičnih knjiga.VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. godine) 25.03. 123/95 od 24. Gzz.1996.1995. . po proteku roka više od godine dana.01. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Gž. Gž-10502/95) 26. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. Žalba je neblagovremena. 27. godine. Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. je vrednost zaostavštine. samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti. ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Pri tome. kada se ne odnosi na novac. a naslednici su izjavili žalbu 9. dakle. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine. Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda. godine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). U smislu čl. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka. smatra se da je revizija dozvoljena. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.15 - . Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. 19.

M. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela. da u zaostavštinu od pok.16 - . Zakona o vanparničnom postupku. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. godine) 28. Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. 610/95) 29. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu.1995. A. M. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. A. Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. u korist davaoca izdržavanja tuženog. iz P. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima). jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. 333/95 od 20. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. s obzirom .03. Gž. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. A. M. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. M. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. Navod žalbe naslednog učesnika M. u odnosu na parcelu. To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. A. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine.

sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. M. godine) 30.12/95 od 29. K. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok.1995. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. 32. 2189/95 od 10.06. godine) 31. Nije jasno zašto je predlog odbijen. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. A.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1995. ZPP-a u vezi člana 381. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . M. i 21. T. K. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. 8450/95 od 31.07.kat. Gzs. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. T. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP-a i člana 30. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su. Beograd. (Iz odluke Saveznog suda . svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Zakona o vanparničnom postupku. M. i 365. M. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko. stav 2. po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. može ostvariti u posebnoj parnici. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud. Gž.17 - . M. Ovo stoga što nasledni učesnik M.03.1995. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. Nasledna učesnica. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova. tačka 2. može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. preminuo bez poslednje izjave volje. i 3. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380.

da li su prostorije stambene ili poslovne. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. godine) 34. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka . te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.10. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. 9030/94 od 31. prvostepeni sud će. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica.1994. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. . te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski.1994. prvostepeni sud će. 3968/94) .može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana.da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. br. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. Gž. a ne i zakonski prekluzivni rok. Nije jasno zašto je predlog odbijen.18 - 36. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 35. br. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da.10. Gž. 217/93 od 26. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. godine) 33. Rev. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. (Vrhovni sud Srbije. 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava.

Sud. Kad popis i procena nisu vršeni. pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji. Rev. godine) 38. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena.1994. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda. . Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. od 27. kada se ne odnosi na novac. smatra se da je revizija dozvoljena. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. (Vrhovni sud Srbije.12. godine) 37. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. 4945/92) . a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo.1992. ili u posebnoj parnici u toku postupka. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena.605/92) 41. Rev. je vrednost čiste zaostavštine.11. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. 39. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku. 231/92) 40. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.19 - 42. Gž. 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. (Vrhovni sud Srbije. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. (Vrhovni sud Srbije.

Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku.12. Rev. godine) 46. Navedeni zakon ne predviđa. br.10. ZPP. ZPP. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke. nije dozvoljena. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. (Vrhovni sud Srbije.20 - . S obzirom na izloženo. 27. međutim. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. revizija nije dozvoljena. Prema članu 101. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. godine) 43. (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda.1991. Prema odredbi člana 400.1991. i 4. plaćena sudska taksa. 1869/91 od 8. u vezi sa čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke.1991. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi. st. u smislu člana 382. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. revizija se smatra dozvoljenom. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. ZPP i člana 30. 3. Zakona o vanparničnom postupku. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. i 30. stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. u vezi sa članom 400. od 16. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena.12. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Međutim. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. Iz obrazloženja: Prema članu 30. godine) 44. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . stav 1. stav 1. Ako taksa na predlog nije plaćena. 45.

101/90) 47. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka. Zakona o vanparničnom postupku. Naime. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. stav 1. S obzirom na izloženo. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. sadržanom u paragrafu 133. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. 48. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. pored molioca. ZPP. stav 1. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. odlučio kao u izreci. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. 1101/89) . Gž. koja se primenjuju na osnovu člana 4. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena. pa se u smislu člana 3. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. Drugostepeni sud. Zakona o zemljišnim knjigama. Rev.21 - 49. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. godine. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. (Vrhovni sud Srbije. Prema tome. aprila 1941. pod određenim zakonskim uslovima. stav 1. protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. ograničavaju ili ukidaju. odnosno pravo trajnog korišćenja. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. stoga.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu. (Vrhovni sud Srbije. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. Gž. . opterećuju. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. 382. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. propisani su čl. porodičnim. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. 1986. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen. tj. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. Međutim. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. Vrhovni sud Srbije) 52. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. Odredbom člana 1. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.22 - .VANPARNIČNI POSTUPAK 50. Rev. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Pritom. Zakona o parničnom postupku. što je odredbom člana 16. revizija nije dozvoljena. Zakona o vanparničnom postupku i čl. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. 400. Zakona o parničnom postupku. uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. Ovo zbog toga. 2194/88) 51. kojim je odlučeno o kamati. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. 1986. koja ne čini glavni zahtev. Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) .). Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. šupe i sl. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. 27. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ.

kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Zakona o parničnom postupku. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena.000 dinara.23 - . njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu. ovog zakona. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama.000 dinara. do 34. Članom 24. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262.000 dinara. Zakona o sudskim taksama. Prema odredbi člana 27. 24. 7250/86) 54. stav 2. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. U vanparničnom postupku je. 2. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. je prema citiranoj odredbi. pošto prema članu 382. stav 2. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. istog zakona. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. (Vrhovni sud Srbije. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri. Zakona o vanparničnom postupku. do 33. stav 3. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Rev. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50. 1436/85) . prema članu 43. u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Gž. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. stav 2. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. Prema odredbi člana 40. pokrenut je ostavinski postupak. 24.

nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. zakona.VANPARNIČNI POSTUPAK 55. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak.24 - 56. R. Pogrešio je. Zakona o praničnom postupku. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora.. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike. Rev. K. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. nema interesa da učestvuje u postupku.. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. R. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. Zakona o parničnom postupku. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak. Gž. 57. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama.986 dinara. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. međutim. T. Jer T. Rev. 58. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. što nije osporio ni javni pravobranilac. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. R. . Đ. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. je lice koje je postupak pokrenulo. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. Prema odredbi člana 35. propisani su u članu 27. 723/84) . obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. (Vrhovni sud Srbije.. lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. R. Učesnik u vanparničnom postupku. Gž. shodno članu 3. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. pastorka ostavilje. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje.

. 186/82) 61. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika.VANPARNIČNI POSTUPAK 59. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove.000 dinara. Gzz. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. i 21. 2. od strane protivnika predlagača. 4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. st. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine. 11923/82) . protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. 16/83) 60. Zakona o vanparničnom postupku. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28.). Gž. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. doduše manje.25 - 62. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. i 3. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze. Zakona o opštem upravnom postupku. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. R. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. stava 2.

Zakona o braku i porodičnim odnosima. Naime. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka.A. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. stav 1.26 - . Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. 3792/82) 63. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. delimično lišili poslovne sposobnosti. KZ RS. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda.A.A. u vezi stava 1. jer je protiv okrivljenog A. Gž. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. ovim članom je propisano . Gž. kao što su održavanje higijene. Prema odredbi člana 19. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. duševne zaostalosti. stav 2. stav 2. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.A. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. 3891/82) 64. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. u smislu člana 274. ZPP. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. delimično se lišava poslovne sposobnosti. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A.

07. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. u smislu člana 32. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja. 739/04 od 15. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. Gž. Ni u žalbi se ne osporava. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti.2006. a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana.2004. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. stav 2. Rev. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. 3208/05 od 1. 381. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. Imajući to u vidu. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.07. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. godine) 67.A. duševne zaostalosti. ne žive u porodičnoj zajednici.da predlagač i njen brat. međutim. kao i to da je u postupku utvrđeno da A. Rev. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. I po oceni Vrhovnog suda Srbije. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio . godine) .može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema članu 31. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 66. 1515/2005 od 7.27 - . Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje. To je.VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti.03. i 365.2005. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti.

pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti. u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. godine) 69.28 - . Rev. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice. Po članu 42. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. 3/98) 70. Naprotiv. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima. jer je reše. 71. koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca. (Vrhovni sud Srbije.12. godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. zbog postojanja duševne bolesti. doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti.09. jer lekar specijalista. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. 2026/99 od 28. 4879/98 od 8. br. neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio. sud će po službenoj dužnosti. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu. Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. zbog duševne bolesti. je podnela žalbu. a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. Rev. 25/82 i 48/88). bez obzira na svoje duševno stanje. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. (Vrhovni sud Srbije. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. istog zakona.1998.1999. Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. Supruga.

Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. 643/90) .29 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. Gž. stav 1. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. kako ona ovaj predlog nije podnela. pravima i interesima svog štićenika. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. bračni drug. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. što znači da su im interesi bili suprotni. 1734/93) 72. Zakona o vanparničnom postupku. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. Međutim. Rev. 35/91) 74. Lica koja u smislu odredaba člana 32. Zakona o vanparničnom postupku. imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. shodno navedenim zakonskim odredbama. već je to učinio sam predlagač. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet. 2839/91) 73. Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. i člana 32. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. stav 1. ali ne i suprugu predlagača. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga. Međutim. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak. Ona je. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. odnosno svog štićenika. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. Gž.

prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36. Gž.30 - 78. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. . odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća. a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. Zakona o parničnom postupku. aprila 1941. tačka 7. 2217/83) .VANPARNIČNI POSTUPAK 75. Zakona o vanparničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. P. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. stav 2. 1986. iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. 825/87) 77. Gzz. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. 115/89) 76. godine.

sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka. dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S. bračnog druga. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. sestre. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije. Os. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S. u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Os. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. . ZVP. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. babe. brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Postupak se pokreće i po predlogu dede. i 37.K. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. praktično lišen slobode. Član 32. 36.K. Gž. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša. 1362/82) 81. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje. već na osnovu brižljivo. odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom.31 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja. 2318/83) 80. pa i bivše supruge obolelog.K. u smislu odredbe člana 70. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. Konačno. 10262/84) 79. Priroda bolesti S.

godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne. te da je u vreme smrti bila udata za V.. dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.2004. Gž.1993. M..D. prema članu 70. glasnik SRS". prema članu 22. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V. a u koji je upisano da je pokojna D. od oca H.1993. mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica. pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. pod tekućim brojem 16 za 2004. stav 2.V..05.2005.V. preminula u P.04.2004. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O. i majke N. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih. od oca S. godine u 22.32 - . godine) 83. br. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku. rođen 1943.. godine. Rev. stav 2.T. rođena 6. rođene 12. ZVP.06. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje.2004. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja. Kod takvog stanja spisa. br. godine. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D.D.1984. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. koji je bio u braku sa predlagačem od 17. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti.45 časova. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godinu. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica. godine.04. godine) .2001. nastupila 6. 180/01 od 18. Međutim.D.. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu.11. godine u P. pa je na osnovu člana 16.04.T. 6. godine. 5836/05 od 15. Prema tome.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja. u smislu odredbe člana 70. a u konkretnom slučaju.1962. Pored toga. bivše iz B. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70.05. Naime. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac.T.06. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku. godine u P. i majke N.06.

R. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I.33 - .S. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N.M.R. stav 1. tj.P. Odredbom člana 36.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. S tim u vezi. 3881/83) 84. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti. u nalazu se konstatuje i da je N. nije moguće. stav 2. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće. a shodno odredbi člana 37. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. eventualno. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica.11. kao i njegovog staraoca. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. da lično saslušanje N. P. godine. Osim toga. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije.R. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti.R. pošto se o njegovom životu. iz njihovih nalaza se vidi da je N. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. da je živ. godine ako u životu Ž. što nije učinjeno. zaostala u svom kalendarskom uzrastu. 2878/2005 od 8. Naprotiv. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. kao i njenog privremenog staraoca N. 03-57-184 od 1. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N.12. jula 1945.2002. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. i doktora S.2005. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85. godine kao nestalo u toku rata. a shodno odredbi člana 37. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca. predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio. odnosno u vezi sa ratnim događajima.R. Saglasno odredbi člana 36. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje. Rev. odnosno privremenog zastupnika. J. Osim toga. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje. saznalo 5. godine) . Osim toga.R.

godine. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju.V. 4101/82) 87. P. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. Kako je članom 84. da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. stav 1. Nakon sprovedenog zaključka. P. 846/83) 86. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88. pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku. svojim rešenjem od 14. dozvoli zaključenje braka. kao nedovoljnu.K. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal.34 - . za vršenje dužnosti i prava u braku.K.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. decembra 1982. u vezi sa članom 30. odbacio žalbu R. stav 2. a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva). sud je primenom člana 358.V. P. i punoletni R. sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na. S. ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva. Iz obrazloženja: Maloletna S. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu.V.K. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. Zakona o parničnom postupku.

Stavom 2. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21.J. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. tač. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. 2. 2. V. sud će je raspraviti.J. 128. dakle. već je sud. Zakona o parničnom postupku (ZPP). godine) 90. Takođe. Zakona o vanparničnom postupku. st. Rešenjem prvostepenog suda.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti.02. jer isti nije prekidan.2004. Naime.J. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu. a u tom postupku učesnica N.J. nije raspravljana zaostavština. 12. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. i M. 128.V. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave. J. Naprotiv. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina. Septembra 2010. 361. Po stanovištu Višeg suda. 41711 od 9. da je za naslednike oglašena njegova supruga. ostaviočev sin M.J. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju. 2. Žalba učesnika N. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka.35 - . ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja.2004.06. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. od 21. o obustavi ostavinskog postupka.. 130. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine.06. čl.V. te će se raspraviti zaostavština. proglašava se za naslednika sin ostavioca M. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. st.. Prema razlozima pobijanog rešenja. godine.. već je obustavljen. kojim je pred. sve primenom čl. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl.J. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok.J. sud je dana 21. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Rešenjem O.2004. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. Međutim. 128.2011. je osnovana. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. st. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka.06.2004. kao naslednika iza smrti supruge pok. s tim što ne daje razloge za učesnicu N. citiranog zakona.V. koju čini traktor. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena.. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena.. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. pa je ukinuto rešenje suda od 21. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V. iz R.06. V.

Gž. osporili su proglašeno zaveštanje. aprila 2008. toga člana. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje.2010. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. stav 1. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. žalba je neosnovana. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku.06. stav 2. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta..N.VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. st. U. Suprotno žalbenim navodima. 1. godine) 91. sud će postupiti prema stavu 1. na ročištu od 18. pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. Zakonski naslednici ostavioca. u smislu odredbe člana 119. ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S. Odredbom člana 119.M.M. Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. nije osnovan jer je odredbom člana 119. 915/10 od 4. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Zakona o vanparničnom postupku.N. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. i 2. Ovim stavom je predviđeno da. i 119. 23. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja. Stavom 2. Po oceni Višeg suda.36 - . Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju. stav 1. Stavom 3. godine) 92. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini. . istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina.11. istog člana propisano je da će ostavinski sud. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S. ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu.. i LJ. 24.2010. 574/10. istog zakona. od 13. stav 3. već se stranke spore o primeni prava.

2010. stav 1. Odredbom člana 23. S. Prvostepeni sud je shodno čl. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika.2010. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. st. bio živ u momentu smrti ostavioca J.V. 128. Suprotno žalbenim navodima. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika. odnosno pravnog odnosa. kćerki ostavioca. Odredbom čl. stav 1. godine. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada. te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju.1998.10. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. kao zakonska pretpostavka. od 2008. stav 1. i 2. poslovni broj Gž. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci. stav 3.09.37 - .S. godine) 93. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. člana 24. te je zaveštajni naslednik K. Gž. 128. preminuo tokom 2008.6115/10 od 17. godine. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. 1067/10 od 04. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. Odredbom člana 119. Činjenica da je zakonski naslednik J. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja.S. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju. te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. godine. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Stavom 2. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. godine) .11. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25.2010. 1. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu.M. i člana 119. 3. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. Obzirom da je zakonski naslednik J. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N.03.

Gž. 746/09... ZVP. sada pok.. ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku.. O. Zakona o vanparničnom postupku. u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja. maja 2009. 113. Međutim.. N. od 6. Rešenjem Okružnog suda u Č. tač. 422. Zakona o nasleđivanju i čl.. tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja. O.38 - . prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 194. Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. stav 1.Ž.08.2009. ZPP. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda. godine) 95.. R. jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. M. decembra 2008. 1.. pa je shodno čl. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. bivšeg iz S. 130. 422. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. 1.1956. ZPP u vezi čl.. broj ___/08 od 23.. 746/09 od 6..___/56 od 26. tač. stav 1. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok... a rešenje Opštinskog suda u G. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. nije bila data mogućnost . V. se potvrđuje. stav 1.br.05. usled nepostojanja imovine. broj ___/08 od 23.. juna 2008. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15.. bliže opisana u tom rešenju. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. a naročito propuštanjem dostavljanja. Prema odredbi čl. na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora. imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja.M.. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka. 426. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina. godine. 113... godine bez zaveštanja. a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava. decembra 2008.. i 131. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem.VANPARNIČNI POSTUPAK 94.. . da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br.

11/08 od 20. 890/08 od 21. Gž. to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23.02. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca.12. a ne po osnovu nasleđivanja. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan.39 - . Zakona o vanparničnom postupku. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da. Međutim. ZVP. Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava.05. između ostalog.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. 130. Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. Zakona o vanparničnom postupku. godine) . br. Odredbom čl. U skladu sa članom 121. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost.2008. 131. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju. i 131. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Jasno je. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. stav 1. jer .2008.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. u skladu sa navedenom odredbom.1982. neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine. Prema čl. u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac. godine) 96. 130. Gž. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. imajući u vidu navode žalbe. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju . ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu . kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju .član 121.VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. veličini naslednog dela i o pravu na legat . legatarima i drugim licima .1999. Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu . hartije od vrednosti. Zakona o vanparničnom postupku. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo .04. su Rešenjem ostavinskog suda od 05. stav 1. godine). Međutim. godine.2004.član 119. Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave.12.40 - .2002.član 87.da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju.VANPARNIČNI POSTUPAK 97. kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice. godine upućeni na parnicu . (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima. S tim u vezi. potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.05. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica.06. godine). Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09. 1268/07 od 10.05. ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. stav 1.2002. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu.2007. Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15. Zakona o vanparničnom postupku. godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.09.2002. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10.član 117. godine) . a među njima i revidenti. Rev. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari.ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe. Naslednici. a naročito o pravu na nasleđe.

na 1/3. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. Između ostalih učesnika. prevare ili zablude. Naslednik koji se primio nasleđa. na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA.D.06. učesnici S. nasledničku izjavu nije dala lično. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. učesnice u postupku BB i VV su. Potpis na punomoćju. ili njegov zastupnik. kako to konstatuje i drugostepeni sud. Odredbom člana 220. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 212. kćeri J. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca. Okružni sud. ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam.2006. godine) 99. dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD. kao i naslednika iza pokojne II. godine. i LJ. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju. već njena ćerka L.VANPARNIČNI POSTUPAK 98. Prema tome nejasan je. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. Rev.07. stav 1. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. stav 4. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. i 220. pošto se osnovano u žalbi učesnika S. Naime. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). ćerke ostavilje. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. pretnje. zastupala njena kći D. i P. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. mora biti overen.2002. za šta izričito nije bila ovlašćena. Zakona. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ.L. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. koja je naknadno deo učesnice P. 1458/05 od 16. ustupila učesniku S. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. prema članu 118. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. Prema odredbi člana 216. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31.41 - . stav . s tim što je učesnicu P. Odredbom člana 118. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju.

je propisano da ako se naslednik prima nasleđa.2006. Ovo znači. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter.07. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P.VANPARNIČNI POSTUPAK 1. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj. Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena.sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine.povodom žalbe jednog od učesnika . U stavu 3. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi. 1263/06 od 13. godine) .03.neosnovan. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu. ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog. Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog.2005. Jer. već se to ima isticati u novom parničnom postupku. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca.04. sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života.supruge. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. Zakona o vanparničnom postupku. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine . Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog. Drugostepeni sud je . Gž. Jer.L. Gž.42 - .ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. punomoćnik učesnice P. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. 365/06 od 15. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor . to je isticanje u žalbi naslednika . 985/05 od 14.2006. ili se odrekao nasleđa. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. godine) 100. da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. učesnica P. godine) 101.

R. 1059 KO Č. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. B.2003. N.. D.. tj. 86/05. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju.02. jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini. br. 1097/99 od 12. A. godine raspravljena zaostavština iza pok. Pravilna je odluka prvostepenog suda. 3596/04 od 2. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. br. od 20. N. Nasledne učesnice J. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem.. već naprotiv. R. ZPP. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. 678/2 KO Č.VANPARNIČNI POSTUPAK 102. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. Zakona o vanparničnom postupku. B. pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja.43 - . banke u Austriji. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih.05. B. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. .2001. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. godine. i A. shodno članu 342.. M. i J.2005. u smislu čl. broj parcele ..678/2 je tačan. br.01. a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. tako da se taj broj promeni u kp. (Vrhovni sud Srbije Rev. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. B. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela. i N. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. godine) 103. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. banke u Austriji. 128. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6. B. jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. D.. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe.2005.7. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. br. K. godine) 104.

44 - . sa udelom od 1/15. br. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok.2005. O. J.04. J.podnosioca žalbe. godine) 105. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine. veličinu naslednog dela. 1143/05 od 5.. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. Međutim. br. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima. J.. iz B. godine) 106. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici. LJ. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. legat i drugo. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. LJ. u predmetu Opštinskog suda u L. Gž. godine kojim su za naslednike sada pok. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7.2005. sa udelom od 14/15 i M.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok.2005. 117. 115.10. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. J. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku. br. 78/05. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece. iz V. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. LJ.. a samo jedan naslednik . Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. . a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . H. sastav zaostavštine nije sporan. istog zakona. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.08. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje. veličinu nasleđenog dela i legat.sin je dao nasledničku izjavu. LJ. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. Gž. oglašeni M. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište. 990/05 od 18. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine. Ovo iz razloga što je članom 130. M. a poziv su uredno primili. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. br. Gž. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. br. godine) 107. 1011/05 od 24.05. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine. 659/05 od 31. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog. a prvostepeno rešenje je potvrđeno. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje.2005. a naslednici su postali na osnovu zakona.08. a to je stambena zgrada. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica.45 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima. godine) . to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava. Neosnovana je žalba učesnika. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje.02.2005. Gž. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama. 113/04 od 5. br. Gž. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. koje prihvata i drugostepeni sud.2004. a ne na osnovu kopije planova. a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica. godine) 108.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova.

godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. 194. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine.2004. kada su na osnovu odredbe čl. stav 2. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine. 113. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava.2004. S. 113. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. 1197/04. Zakona o vanparničnom postupku..08.. godine učesnice V.2001.. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. br. M. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju. iz B. Š. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. kao tužilje. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. Gž. H. od 30. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. 194. godine) 110. od 2. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. majke zakonskih naslednika ostavioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK 109.06. i nije imalo mesta primeni čl.46 - . 113. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika .11. s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. br. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. 3650/03. žene ostavioca R. radi utvrđenja zaostavštine pok. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine.naslednika. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine. stav 2. godine) . 113. 498/99.

zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . deca i unuci. godine osporili njegovu punovažnost. Međutim. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu. Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje. Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne.pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.u slučaju postojanja takve sumnje .01. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj). žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14. već u smislu člana 339. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.VANPARNIČNI POSTUPAK 111. već se postupak obustavlja.47 - . i 121. kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga.2002. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959. Gž. godine) 112. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora. ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba.da li je testament punovažan ili ne. i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja. Zakona o vanparničnom postupku . Kod postojanja testamenta odn. godine. Iz obrazloženja: U suštini. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). br. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. 388/02 od 24.09. ukup. 119. ZPP-a.2001.

2001. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. Gž. što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. ZPP. 1067/00 od 11. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. 1104/01 od 25. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959.09. . preko stručnog saradnika. ali samo pod uslovima iz člana 339. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. Međutim. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. a tuženi se nasleđa prihvatio.. Prema tome. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. postupao je tada stručni saradnik tog suda. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda. godine) 114. ZPP. ZPP. da u smislu člana 339. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. na ročištu od 27. može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. jer se ne radi o novopronađenoj imovini. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici). izuzev izjava o odricanju nasleđa. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn.10. da sud oglasi njega i drugog učesnika. a ukoliko jeste. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući. a s obzirom na odredbu čl. 90. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika. kada su nasledničke izjave date. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće.VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro. stav 1. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju. Takođe.2000. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju.48 - . a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju.03. za naslednike sa jednakim udelima. godine) 113. svi na realnim delovima zaostavštine. Međutim. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa. Učesnik u ovom postupku. ne dolazi u obzir ni primena člana 128.1998. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. stav 1.

1998. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. V. Rev.1998. Međutim. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka.03. 2569/97 od 4. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine. 121/97. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. 4229/98) . godine) 116. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. Rev. ZPP. tačka 9.11. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. Rev. 6396/97 od 24. tačka 6. (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. godine) 115. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca.49 - .03. odredba člana 131. P. ili je data usled prevare ili u zabludi. i člana 423. od 3. ZVP. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca. njihovog oca pok. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku. tuženoj za života učinio poklon. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti. godine) 117.. Dalje. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. (Vrhovni sud Srbije.1999. nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. Dakle. i stav 2. koji je dao izjavu. a sve radi primene člana 421. stav 1. Naslednik. V. tačka 9. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. V. ZPP. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu.

Gž. Gž. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu.1997. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu. godine 123.50 - .1995. 111/97) 120. 4/97. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku. Gž. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku. po osnovu okrnjenja nužnog dela. godine) 124. 10649/95 od 28. 4953/97) 121. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.10. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu.1995. (Vrhovni sud Srbije. 9675/95 od 20. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine.08. glasnik SRS". br. 3804/97 od 27. 610/95) . 25/82) takvu mogućnost nije propisao. godine) 119. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu.11. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Službeni glasnik. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. Rev. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. Rev. Beograd) 122. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok.. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. Zakona o nasleđivanju.. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju. Prema članu 206. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto. V. Rev. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. U smislu člana 87. Okružni sud je odluku ukinuo. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio. nasleđe se otvara smrću ostavioca. istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju. 126. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. legatarima i drugim licima.VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca. Gž-25/95) 127. a ne od momenta donošenja rešenja. 2365/95) 125. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. (Vrhovni sud Srbije.51 - . koji će biti raspravljen. .. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca. jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. J. koji je umro bez poslednje izjave volje. pa je stoga postupak obustavio. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. februara 1992. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. B. Po članu 89.

1. A. kćerke S. M.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. A. Gž. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut. godine. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . 1995. Gž. A. dokaže u parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. 129. dokaže u parničnom postupku. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. R. Ć. tač. 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. M. M. i sin B. M. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 6. naslednik pokojne ostavilje . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. da bi nakon toga. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. A. 7640/95) . ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok.52 - .1995. te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. i N. postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne.03. kao i da je njen pok. s jedne strane i K. 7124/95) 130. A. godine) 128. br. M. 212. Gž. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. 2. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. a da postojanje takvog testamenta osporava zak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. A. 2189/95 od 10. i mal. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe. st. s druge strane. br.

J. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu. pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan. Nadalje. Zakona o nasleđivanju. U okviru izloženih razloga. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu.. P. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku.. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. Gž. godine pred istim sudom. B. znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. oktobra 1994. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B.1986. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl.06. pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. pa se pronađe nova imovina.VANPARNIČNI POSTUPAK 131. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica.. br. iako je u ostavinskom postupku. iz B. 194/95) . rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku.03. Ovo s toga što je. dana 23. godine okončan ostavinski postupak iza pok. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. B. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. 129. 3105/95 od 22.1995. pozivajući se na odredbe čl. godine) 132. novembra 1991. a koji je testament proglašen dana 5. P. prema stanju spisa. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu. Ć.53 - . 220... radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. br. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje. J. 128. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. odbio. te je ovakav predlog nasledne učesnice J. 130. Ž. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. po kome je za naslednicu određena J.

br. Na nasleđa otvorena pre 11. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom. . 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi.04. godine) 135. br. Gž. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. Gzz. 49/94) 137.1994. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1995. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. br. . a ne i zakonski prekluzivni rok. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. godine) 133.1994. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo. godine) 134.12.1994. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka. 9030/94) 138. godine. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. Gž.03.54 - 140. Kada u parnici. Gž.05. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. 6280/94 od 29. 431/94 od 20. maja 1955. 333/95 od 20. ostavinski postupak će se obustaviti. 139. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Ćutanje jednog od naslednika. godine) 136. deobom ili na drugi način uređeno. 3968/94 od 24. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Gž. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. br.

Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova... N. P.. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I. a na jednake delove. N. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona.. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca. I. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu... da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. P. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 728/94) 141.. a na kolike idealne delove V.. da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi.... Zakona o nasleđivanju RS.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226. I. po nahođenju Vrhovnog suda.55 - .. iz B. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.N. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova. 11879/94) . Gž. 978/94) 142. U stavu tri izreke na zaostavštini pok. P. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost. i vlasništvo jednosobnog stana u B. (Vrhovni sud Srbije Rev.. . iz B.. Gž. sestra ostavioca. iz B. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije.P. sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L. I. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji.supruga i V.. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika.

da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. Gzz. uz uslov skrivljenog ponašanja. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo. 16/93) 144. 145.12. (Vrhovni sud Srbije. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6.1994. 385/94 od 6. 2446/93) 146. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Rev.1993. iz K…. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem.56 - . Ž. Gž. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. a nije učestvovalo u ostavinskom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. Gž-1897/93) 148. godine) 143. biv. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica.. D. Gž. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu. 147. Ako se naslednik odrekne nasleđa. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica.02. jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa. budući da ona nije bila učesnik u navedenom . kao jedini učesnici u ovom postupku.

Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka. Međutim. Gž.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. tačka 2. godine) 149. Beograd. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu.11. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 151. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu. a pobijano rešenje na osnovu člana 380. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. tj.06. ZPP potvrđeno.1993. ostaviocem. (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. (Vrhovni sud Srbije.12. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. ukoliko je on ustupanje prihvatio. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. 1356/92) 150. koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. 861/92 od 25. odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. godine. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. Gž. 650/93 od 18.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok.08. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. za vreme njegovog života. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca.1992.1992.05. to je žalba kao neosnovana odbijena. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. te šta je između naslednika sporno.u smislu člana 121. Gž. godine) . Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek.57 - 152. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. od 24.1993. Prvostepeni sud je . Pravo svojine ne zastareva.2479/91 od 14. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak. Rev. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine. 871/93 od 9. Zakona o vanparničnom postupku Srbije .1992. . (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. 911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. U žalbi se. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ustvari. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. ZON . (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu.03. odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo. jer ističe da je to njegova svojina. Zakona o vanparničnom postupku. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine. Gž. Gž. Gž-113/92) 153. 155. ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade. ostavioca. 4945/92 od 24. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje. nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku.58 - 156. 194/92) . pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje. a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu.1992. koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. Rev. što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. ostavioca. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. . (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. pravosnažnost odluke ostavinskog suda. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. stav 1. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. godine) 154. kao prethodno pitanje. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine.

pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo. 159. br. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca. Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. . Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima.1992. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Rev. godine) 161. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 161/92) 160. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. Gzz. to se postupak može nastaviti u smislu člana 215.59 - . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka.02. 431/92) 158. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. stav 1. 3369/92) 157. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. Gž. 162. Gž. 231/92 od 20. ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine.

1356/92 od 30. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. M. (Vrhovni sud Srbije. M. Gž. godine) 167. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. kada se ne odnosi na novac. jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. Naravno.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V.01. Gž. 166. Kad popis i procena nisu vršeni. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave. gasi se smrću tog bračnog druga.1991. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud. ukoliko V. izuzev izjave o odricanju od nasleđa. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. odnosno. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. br. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on. godine) . godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. 1518/91 od 13.. godine) 163.60 - . ili da nasledi celu zaostavštinu. pod uslovima iz člana 23.1991.1992. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici.10. 1257/91 od 15. Rev. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu. smatra se da je revizija dozvoljena. lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ukoliko je on ustupannje prihvatio. 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine.12. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. kako se vidi odbija da stupi u parnicu. je vrednost čiste zaostavštine. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. Rev. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici. Gž. sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka.1992. 164.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. (Vrhovni sud Srbije. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. 24/91) 165.

Zakona o vanparničnom postupku. . Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. 730/90) 172. jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. odnosno lica. upućivati ih na parnicu.61 - 174. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. Rev. kojim su za zakonske naslednike oglašena lica. a ne konsitutivan karakter. 3288/91) 169. Gž. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora. i 25. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. stav 1. godine) 171. (Vrhovni sud Srbije. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao. 1271/90) 173. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. Gž. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.10. Gž. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. pa se takav postupak ima obustaviti. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. 221/91) 168. onda ne postoji zaostavština. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran.1990. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. Rev-2479/91) 170. 4/90) .VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Gzz. a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini. traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Rev. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev.62 - . (Vrhovni sud Srbije . ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene. nezavisno od prava na nasleđe ili legat.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. 338/88) 178. godine) 175. 474/89) 177. Rev. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. (Vrhovni sud Srbije . (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. 2007/87) . od 25. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne. Rev. 179. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. Zakona o nasleđivanju).1990. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. Međutim. (Vrhovni sud Srbije.10. 236/89) 176. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. tada svaki naslednik. 480/88) 180. koja je bila predmet zaostavštine. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština.

naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. . Rev.305/87) 185. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. (Vrhovni sud Vojvodine. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. 444/87) 183. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. stav 3. Rev. Po članu 90. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. za njegovo pravo na nasleđe. Subotica. Gzz. Gž. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 782/87) 184. ZON. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. (Vrhovni sud Srbije. br. onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. data pre poništenja testamenta. 28/87) 187. (Viši sud. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. 212. 4/87) 181. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.63 - 188. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. te da ništa ne traži od zaostavštine. 444/87) 186. Gž-1520/87) 182. jer tu kvotu utvrđuje sud. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev.

775/86) 192. Rev. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. Pošto su se stranke . pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. 2020/86) Prvostepeni sud je. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. 939/86) 193. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. te šta je između naslednika sporno.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. 190. prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se.naslednici. 191. (Vrhovni sud Srbije. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika. (Vrhovni sud Srbije. i to iz samog zapisnika. 861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu. Gž. koje ne prelazi na naslednike. Gž. Pravo na nasleđivanje je lično pravo. dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. kao nužnog naslednika. U konkretnom slučaju. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. (Vrhovni sud Vojvodine. pa stoga. 1297/86) 189. u smislu člana 121. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Na ročištu se naslednici. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug. uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. 3357/85) . to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Rev. nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva.64 - . Gž. međutim. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara. tj. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. Rev. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave.

kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara. istog zakona. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. 24. stav 2. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. onda u skladu sa čl. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. U vanparničnom postupku je. stav 3. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. stav 2. 21/84) . ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. 1436/85) 196. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. shodno odredbe čl. 444/85) 195. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu.000 dinara. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku). Gzz. 135. Zakona o vanparničnom postupku). za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi. U skladu sa čl. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. ne prelazi 50. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. izvršiće se ponovo. do 33. Rev. bez obzira na ovaj sporazum. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak. prema članu 43. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. pošto prema članu 382. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. tj.65 - . ovog zakona. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. godine. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. Rev. Prema odredbi člana 40. pre smrti ostavioca. Zakona o sudskim taksama. 232. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. 24. do 34. Prema odredbi člana 27. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. Zakona o parničnom postupku. januara 1975. (Vrhovni sud Srbije. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. koji se primenjuje od 1. stav 3. (Vrhovni sud Srbije. Članom 24.

punovažnost testamenta .u smislu člana 119. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. pa naslednici bračnog druga. ima poštovati. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. Rev. 198. 2195/84) . Rev. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu. 1102/84) 197. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. stav 2. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. (Vrhovni sud Srbije. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. Gž. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. međutim. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja. bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe.VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja. opštinski sud što je u smislu člana 108. javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju.66 - 199. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. . uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. Pogrešio je. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja. Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 202. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. 218. Zakona o nasleđivanju). Pošto je ostavilac umro 1981. 1264/84) Shodno čl. Zakona o nasleđivanju.67 - . ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. st. Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. Gž-487/84) 203. moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici. Shodno članu 144. ZPP. U konkretnom slučaju to znači. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. Kad tužilac. 130.VANPARNIČNI POSTUPAK 200. Gzz. Zakona o nasleđivanju). u skladu sa čl. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. 354. 2. zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. Zakona o vanparničnom postupku. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. 13. (Vrhovni sud Srbije. 225/83) 204. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora. posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. tač. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. Međutim. saveznog Zakona o nasleđivanju. koji je prodao. godine. preda saugovoraču. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. shodno članu 232. 3/84) 201. Zakona o nasleđivanju i čl. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe. kao što je ovde slučaj. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju. Gž-134/82) . dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. pa on može. 221. po kojima nije doneta pravnosnažna odluka.

2006. 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. Zakona o eksproprijaciji. tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. i E. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti. usled čega nema mesta primene člana 62. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. treća lica u odnosu na predlagača. godine) .VANPARNIČNI POSTUPAK 205.68 - . u vezi sa članom 72.06. Gž. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije. ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. ZPP. 1100/06. ZPP. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada. na osnovu čl. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti. 43.A. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti.G. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine. Rev.). s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. od 15. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine.

2003. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu. godine. P. godine do isplate.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. parcela br.02.1993. ranijeg sopstvenika J.P.11.12.P. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N. Dana 16.4.1985. R. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2.02. građevinske.2002.03. i to parcelu br. od 13.M. Zakona o putevima. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. S. Revizija protivnika predlagača nije osnovana. godine) 208.P.053. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12. da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim. godine kojim je protivnik predlagača Opština B. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B. površine od 14 ari i 04 m2. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.04. Gž.2003. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B.1988. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. upisane u zemljišno-knjižni uložak br. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. Ovo rešenje je po. obavezana da predlagaču J.2006.P.1985. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela. godine Komitet za urbanizam.69 - .P. iz B. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije. a koji postupak je okončan 15. br.10. regionalni put je u svojini Republike Srbije. Gž. stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. br.S. M.VANPARNIČNI POSTUPAK 207. 5/06. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br. te da mu naknadi troškove postupka. 4458/02. Iz obrazloženja: Prema članu 20. 2005/03 od 9. 36/95 od 19. 656 KO B.P. iz B.000.

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

po službenoj dužnosti.05. 11. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK 213. Kako se radi o postupku. odlučuje sud u veću od troje sudija. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. . Zakona o vanparničnom postupku. a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa.09.2004. u vezi i s tim. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. i da. 1230/05 od 19. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. Gž. 1038/04 od 28. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. posebno čl. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. Gž. gde sud postupa po službenoj dužnosti. godine) 214. pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. da je hitan. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. 186/04 od 30. punomoćnik predlagača nije došao.2005. a y skladu sa odredbom čl. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. i čl. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost. br. 135. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.09. a na raspravu od 11. Gž. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim.2004. 134.03. kao i eventualno po kojoj ceni. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača. godine) . to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne.73 - 215.2004. a ne sudija pojedinac.

utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. od 11. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I.2000. u vezi čl. čije je sedište na teritoriji Opštine I. 12. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača. Veštak je imao površinu parcela. ___/99 od 9. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi. (Vrhovni sud Srbije. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U. Kod tako utvrđenih činjenica. godine. i to na način i u rokovima propisanim u čl.2001. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina.. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem. njegovu plodnost.06. 393.10. Zakona o eksproprijaciji. 42. a u vezi čl. kvalitet zemljišta.04. rokovi za otplatu su određeni u čl. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. ___/2001. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. Zakona o eksproprijaciji. Gž. 3922/01 od 3. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I.. Rev. 400. R.. ___/2001 od 3.74 - 217.06. tač.2000. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču. ___/99 od 9. 42. . odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. R.10. ___/2001 od 11.. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. 6. ZPP. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I. pogodnost za obradu.2002. pomenutog zakona. tačka 6.2002.2001. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima. Gž. 12. odlučio kao u izreci rešenja. . Rešenjem Okružnog suda u U. 30. Prema odredbi čl.VANPARNIČNI POSTUPAK 216. naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.04. pa je Vrhovni sud primenom čl. godine. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta. Zakona o vanparničnom postupku. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta.

određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. (Vrhovni sud Srbije. dodeljen na korišćenje odgovarajući stan. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana. 1990. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati.12. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl.2000. Obaveza opštine. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta.. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. ("Službeni glasnik RS". stav 2. godine) 219. 220. od 28. 27. br. 9. 3. i čl. godine.02. .02. 10. ZIP-a.kome je pre 31. sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku . valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija . (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. 3229/99 od 10. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija.. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini. 3. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko. 1. odnosno opštinu. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.2000. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju. st. Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području.75 - . Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. godine) 218. Rev. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija.1999.

glasnik RS". u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. br. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. okončaće se po odredbama ovog zakona. Zakona o Saveznom ustavnom sudu. 42.04. odnosno objekta.10.1998. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen. 2. Rev. 1/95) . 3162/97 od 29. nije novi dokaz iz čl. 9. Rev. tač. 421. budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. Rev. 9. 31/97 od 8. godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. ZPP. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke.. Zakona o građevinskom zemljištu.1997. 223. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. godine) 226. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi. Gzz.01. godine) 224. st. 3909/97 od 2. odnosno nije doneta pravosnažna odluka. 5775/98 od 5.1997.11. (Vrhovni sud Srbije. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište.10. 3359/96 od 13. 3.1998. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona.. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. 81. godine) 222.76 - .1996. predlagačima će se naknada odrediti shodno čl.VANPARNIČNI POSTUPAK tač. Odluka Saveznog ustavnog suda. 7131/97 od 1. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 225. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. godine) 221. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. (Vrhovni sud Srbije. odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka.1997.10. Rev.

(Vrhovni sud Srbije. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik. 231. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. pri njenoj isplati. 346/91) 230.77 - 232. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva. naknadno. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo. u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. . (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26.12. vrednost naknade za eksproprijaciju. 29/92) 227. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud. Gž. koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost. godine) 229. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. U slučaju deeksproprijacije.1991. Rev. 228. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. Gzz. (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. Zakona o eksproprijaciji. 175/89) . koju vlasnik treba da vrati. opozvati saglasnost nadležnog organa. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. Gž. u kojoj je. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. Ne može se jednostranom izjavom. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. na ponovno suđenje u tom delu.

umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Gzz. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije. već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. a ne po zahtevu stranke. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje. 1986. Gzz. godine) 237. Vrhovni sud Srbije) 235. vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu. Zakona o eksproprijaciji. bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike. 9/88) 234. 121/86) 236. (Vrhovni sud Vojvodine. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. U-65/86) 238. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. od 28. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova. Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija). Gzz. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. odnosno nacionalizacije. pored troškova određenih u odredbi čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.05. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ili po drugom zakonskom osnovu.1986. 47. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 3/86) . i 29. . odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat. 56/89) 233.78 - 239.

VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu. (Vrhovni sud Vojvodine. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. godine) 240. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8.1986. Rev. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši. Rev. godine) 241. 242. a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja.09. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa. Rev. za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda. odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. 1169/84) 244. (Vrhovni sud Srbije. 105/85) 243. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. . Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. (Vrhovni sud Srbije.79 - 245.1986. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate. odnosno nacionalizacije. Zakona o obligacionim odnosima. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. 379.09. . bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine.

iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. 247. 723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. ne može se ostvariti naknada. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a može se pobijati samo zbog prevare. st. Zakona o vanparničnom postupku. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. 248. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada.1982. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa. 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti. pozivajući se na odredbu čl. ako su mu oni uslov rada. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. . Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. Gzz.04. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. 2. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12.80 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 268. 141. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 246. odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. 250. Rev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o opštem upravnom postupku. Gzz. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. prinude i zablude. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl.

godine) 251. tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima . pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka. broj ___/08 od 30. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl. Ukoliko je. oktobra 2008. Zakona o vanparničnom postupku. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika. sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće. ako je stvar pravnosnažna presuđena. od 13. a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. ukida se rešenje Opštinskog suda u Č. 430/09. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze. korišćenja zajedničke stvari. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava .. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli. ___/09 od 13. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava...81 - .VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č..član 141... a prema protivnicima predlagača. oktobra 2008. Rešenjem Okružnog suda u Č. R. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Gž. br___/08 od 30.. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. R. da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje.05. uvažavanjem žalbe predlagača. 279.2009. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne. iz kog razloga je njegov predlog odbačen... 30. Dalje prvostepeni sud je zaključio da. Prema odredbi čl. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo. ZPP koja se u smislu čl.rešava prema pravilima parničnog postupka. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog. međutim. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. Zakona o vanparničnom postupku. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 141. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. ako po istom zahtevu već teče parnica. maja 2009.. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele. odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje..

Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. VIII Pž. što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.2006. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka. godine) 253.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. Tužilac je. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. pa ni one na koje se žalbom ukazuje. Zakona o vanparničnom postupku . u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Stoga je prvostepena odluka potvrđena.2005. Dakle. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.među strankama sporno pravo na stvar.08. pravnog odnosa . Zakona o vanparničnom postupku.otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost. 2973/06 od 31.član 145. a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. . Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 1359/05 od 14. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . Iz toga sledi da je – u smislu člana 145.82 - . Gž. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Da jeste. godine) 252. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine.10. međutim. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka.

godine) . Zakona o vanparničnom postupku.. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine..VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č.2003.02.83 - . Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač.2003. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. 325/00 od 21.03. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. pravo korišćenja ili državine na stvarima. Zakona o vanparničnom postupku. zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Gzz.. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.. pravo korišćenja ili državine na stvarima. R. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine.3. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima.. Naime. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari. 139/03 od 10.2003. P. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja. nemaju zakonskih osnova. godine. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č. ___/03 od 10. je svojim rešenjem Gž.2002. ___/00 od 21. br. 464/03 od 8. Gž..02. Okružni sud u Č. na zahtev zainteresovanih učesnika. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava.10. svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. br. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. br. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje. Prema odredbi člana 142. br. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. br. uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 254. u članu 142.2000.

oceni osnovanost predmetnog predloga. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. Zakona o vanparničnom postupku. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. ZVP. 8075/99 od 16. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. Zakona o parničnom postupku. ZVP. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud.06. tačka 14. 141-145. Gž. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. stav 2. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena. ZPP. s tim što će prvostepeni sud. 7384/98 od 22. jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga. Rev.1999. Gž. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. odnosno pravnog odnosa. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele.12. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. radi predaje katastarske parcele u suposed. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. godine) .1999. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. radi predaje katastarske parcele u suposed. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. ukoliko predlagač pokrene postupak. (Vrhovni sud Srbije. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari. godine) 257. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. tačka 14. 256. 8075/99 od 16.06. godine) 255. stav 2. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. ukoliko predlagač pokrene postupak.84 - . Polazeći od odredbi članova 141-145. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele.1999.

sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara). Gž. Gž. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost. .. u vezi čl. koju isključivo drži protivnik predlagača.01. 146. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B. Zakona o vanparničnom postupku. već o načinu korišćenja. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. kako je tim rešenjem utvrđeno. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija. opisane u tom delu izreke. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.03. ZVP. Naime. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti.1997. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno.400 dinara..1996. opisane u tom delu izreke. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. 5678/97 od 12..1997. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele. _____/97 od 31.1996. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.9. opisanom u tom delu izreke. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl. godine. 141. 141-147. o kome se odlučuje u vanparničnom postupku. Gž. 703/94) 259. 26/90) . Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti..85 - 261. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. opisanih u tom delu izreke. Gž. 2. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.11. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka. da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. 8/92) 260. st. R ___/94 od 19. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl.

Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. Vrhovni sud Srbije) . 1986.kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 263. 141. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Zakona o vanparničnom postupku. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. oni se ne mogu sporazumeti. 264. suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele. 141. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. i člana 34. 33. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. ne mogu vršiti deobu ove parcele. 38/87) 262. Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike . (Vrhovni sud Vojvodine.86 - 265. Zakona o planiranju i uređenju prostora. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi. i dr. Gzz.31. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. stav 1. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. 1986. . (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. Međutim. Suvlasnici porodične stambene zgrade. i 34. Zakona o vanparničnom postupku. Rev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Gzz. 141-147. U skladu sa čl. ukoliko ne postignu takav sporazum. 267. i 144. 266. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.

sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost. prema susedu ili strani sveta. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. 9687/85) 271. 270.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Gzz. U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. da označi širinu i dužinu prolaza. Gž. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. način prolaza i prava korisnika ove službenosti. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. 47/85) 269. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). .87 - . i 148. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. 79/86) 268. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.

nosilac stanarskog prava. odnosno skup stanara. na ponovni postupak. 5302/84) . usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. Vrhovni sud je. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana. Gž. 91/84) 273. stoga nema mesta. kao i očita nepravda za jednog od njih. Kako prema članu 27. Kad su mere i granice građevinske parcele. 33. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave. a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima. 4544/84) 272.88 - . u smislu člana 146. Zakona o planiranju i uređenju prostora. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. Gzz. 37. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi. i 34. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. Gzz. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. pa prema tome i dvorišta. stav 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje.sukorisnika . koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Zakona o vanparničnom postupku Srbije.

a u površini od 15. 98/83) 275.89 - 276. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari.40 kvm. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. i koristiti prema skici sobu br. Pritom. površine 11. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. 141-147. površine 7. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. . Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. s obzirom na položaj i veličinu prostorija. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama. može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti. 4. i prostoriju broj 3 površine 10. Gzz. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. 277. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 19/82) . Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. odnosno približno istu površinu. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor. a protivnik predlagača sobu br. Gž. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. Međutim. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. 1. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja. Gzz.23 kvm. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. (Iz odluke Saveznog suda. jer mu sukorisnik to pravo osporava. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano.50 kvm. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. šupe i sl.VANPARNIČNI POSTUPAK 274. Gzz. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže.). 2.50 kvm.sud će.

stav 4. Protiv ovog rešenja. Dakle.knjižne parcele čine jednu celinu. iako ne sa potpunom sigurnošću. ne mogu vršiti deobu ove parcele. a u slučaju da se ne može postići sporazum .sporazumno određuju način deobe stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Međutim. u vezi sa članom 388. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari . pobijajući rešenje u celini. i dr.90 - . Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa . ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda . Suvlasnici . stav 1.sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. jer bi to bilo protivno odredbi čl. Prema članu 16. a ukoliko takav sporazum ne postignu. Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba. postupivši u smislu člana 372. na predlog nekog od njih. i 153. zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište.saglasno odgovarajućim propisima . Gzz. st. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja.je preuranjen. 34. 192/82) 278. i čl.ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. 1. Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti. 141. Pri tome. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. pošto fizička deoba nije moguća.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela. Zakona o vanparničnom postupku.prema odredbi člana 16. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane. deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe. Zakona . stav 5. DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. istog Zakona .VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade.odlučuje sud. Zakona o vanparničnom postupku. da navedene zemljišno. stav 2. 33. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i . Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije.

sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Prema odredbi čl.02. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. Nemogućnost fizičke deobe. ZVP-a. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni. 150. ZVP-a. Saglasno navedenim primedbama. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl. preparcelacije. st. pri tome. 150. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. ako sud.2005. udeo u zajedničkim stvarima. o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. O troškovima pribavljanja takvog projekta. 1. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu.o tome će odlučiti sud. Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum.03. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku. utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu. 269/07 od 14. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela. uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti.91 - . Na drugoj strani. Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. imajući u vidu spise. U postupku deobe zajedničke imovine.2007. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti. preparcelacijom navedenog zemljišta. Dakle. godine) 280. prekinuće postupak i . odnosno imovini ili je sporno koje stvari. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. postupajući po predlogu. stav 1. ali se predlagač.

naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi.1991. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B. Prema odredbi čl. 1.2003.02. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. br. godine) 281. ZPP-a. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice.. st. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem. st. ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. ZPP-a. zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku. 1. M. i pored toga.2005. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P.. Predlog za deobu podnet je 4. godine. sadržan u podnesku od 21. ZPP-a. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu.11. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji. Protivnik predlagača LJ. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Međutim. st. 1209/01 od 23.92 - . U konkretnom slučaju. 9. niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici. 1. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci. 7. te smatra da ima veći udeo. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe.2005. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu.. ZPP-a). istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. 308/06 od 23. 3. O. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe. u određenom broju slučajeva. najčešće u postupcima deobe nasleđa.2005. kako bi pravilno primenio odredbu čl. ZPP-a. st. 361. i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće." Imajući u vidu i odredbu čl. godine. 9. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. st. te na taj način LJ. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). 2. br. niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5.12. Gž. a prema st.2006. ZVP-a. ističući da je: ".12. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča. 1. 3. st. 1. ZPP-a. štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. 150..03.. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. godine. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici. 150. na ročištu od 5. Primena u praksi ove zakonske odredbe.učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. st.03. 1. st. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima. ZVP-a. stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. označenom kao protivpredlog. 10. . 150.

kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.2006. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. godine) 283. jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. u postupku deobe zajedničke imovine. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Gž. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. saglasno navedenim primedbama. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. o zajedničarima. ZVP-a. Gž. Prema tome. godine) 282. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. 149. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine. . predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. 2. na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine. zatim kakvi su udeli zajedničara. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.93 - . Međutim. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu.09. radi eventualne doplate. 14/06 od 27. st. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. br.01. a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. 1049/05 od 1. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. pored toga. tako da. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe.2005. pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara.

2004. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku. U ovom postupku. Prema stanju u spisima.čini udeo predlagača od ¾. Dakle. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. na način kao u izreci pobijanog rešenja. u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe. vodilo odbijanju predloga za deobu. godine) . Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda.03. kada je. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. Primeni odredbe člana 150. Gž. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). ZVP-a. Zakona o vanparničnom. stav 1. onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina. odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku.prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim . niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. 148.08. neophodno je da postoji zajednička.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja. ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno. 938/04 od 26. na koje i on upućuje. izvršio deobu suvlasničke imovine.2004. i po shvatanju žalbenog suda.94 - . da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe. da deoba takve imovine nije već izvršena. odnosno suvlasnička imovina i drugi. Pored toga. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 284. Prema tome. Zakona o vanparničnom postupku . 329/04 od 22. Naime. Gž.neosnovani su. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge. faktička deoba. primeni odredbe člana 150.u smislu člana 150. Navodi iz žalbe da je . Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno. Naime. proizilazi. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo. što bi bio i tzv. sud odlučuje o deobi i načinu deobe. To . ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža .

(Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima.2001. kako je to propisano stavom dva istog propisa. 915/01 od 19. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. predlagač je uz predlog za fizičku deobu.2001. pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. Prema tome po oceni revizijskog suda.09.stana kao neuredan. Prema tome. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara. dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku. godine) 286.VANPARNIČNI POSTUPAK 285. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe. između ostalog. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. onda tu više nema mesta deobi.95 - . (Vrhovni sud Srbije. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. 153.10. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. Naime.1996. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti. Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti . godine) . U postupku deobe pokretnih stvari sud će. Rev. stav 1. i to u visini od 1/2. sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze.10. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige. 1087/01 od 25. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl. dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe. Gž. dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. ZVP. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti. Inače.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. Zakona o parničnom postupku. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. st. posuđe i slično. 380. st. 153. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. godine) 299. st. 149. st. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. posteljina. kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. 3. st. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. 2. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. 154. 2. 1. (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. kao što su 200 rolni platna i slično. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. i čl. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda. Zakona o parničnom postupku. 20. 153. i čl. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća. Zakona o vanparničnom postupku. 3. st. saslušati zajedničare u smislu čl. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. 166.01. drugoj strani. 1. . Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti. st.99 - . Gž. 149. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. st. tač. Po žalbi protivnice predlagača. 153.1997. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. Deli se imovina. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove. u vezi čl. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. 16. Gž. a ne pojedina stvar. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. godine) 300.02. odgovarajuće protivvrednosti . 1. odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. 153. Zakona o vanparničnom postupku. utvrditi sve okolnosti u smislu čl. Na predlog jednog od njih. 2. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. 2. 58/98 od 29. 16.1997. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. stav 5. 347/97 od 20. 33. ako neke od istih dosudi jednoj. Zakona o vanparničnom postupku.

4388/96 od 10. godine) U postupku deobe nepokretnosti. 304. 839/97 od 13. i 154. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost. Kao prvo. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen. Zakona o vanparničnom postupku. 148. 303. Međutim. godine) 302. Rev.09. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu.12. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo.1996.01. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini.1997. Zatim. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika. br. pak nemoguće. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan. godine) 301. 12097/96 od 27.05. odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. 1960/95 od 21. . Ako je to.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe. Gž. isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću. (Vrhovni sud Srbije. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje.100 - . vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari.1996. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. Imajući u vidu navedeno. Gž. odnosno vrednosti suvlasničkog udela.

11. 306. prilikom odlučivanja. Gž. iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. mora da bude uknjižen. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. novembra 1994. Gž. 802/94) . (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku. broj 5148/94 od 1. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici.1994.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim. 2335/94) 307. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača.101 - 308. Zakona o vanparničnom postupku. Međutim. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. Gž. prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. ne može vršiti putem javne prodaje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe). predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. odnosno da se deoba objekta. . Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. te samim tim ni da određuje privremene mere. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. Gž. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. a podneskom od 4. koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. godine) 305. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave. sud će na zahtev suvlasnika .

Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. br. 128/93) 311. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Član 2. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge. po tom osnovu. Gž. Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti.12. (Vrhovni sud Srbije. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova. 1732/93) 312. ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli.26/72).1993. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. Uredbe. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog. 4/92) . Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo.VANPARNIČNI POSTUPAK 309. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS". (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. godine) 313. 75/93) 310. 1171/93) 314. Gzz. predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena. Neprihvatanje. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. Gzz. Rev. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika.102 - . Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. stav 2. već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice.

Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 2709/91) 316. 317. 77/90) 318. za slučaj spora. 118/90) . S obzirom na to. Rev. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini.103 - 319. . s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. a sporan je ugovor o deobi u spisima. treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo. do 149. prevare ili prinude. Ako ta deoba ne bi bila moguća. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. na njegov zahtev. 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. imajući u vidu detaljni urbanistički plan. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. 1481/91) 315. Gž. koje se. Gž. obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu.ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. ostvaruje u parnici.

u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. 1160/88) 322. (Vrhovni sud Srbije. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) 325. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. 181/89) 321. . Vrhovni sud Srbije) 324. Rev. Vrhovni sud Srbije) . 575/87) 323. Gž. 489/89) 320. Rev. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog. Sporazum o deobi kuće. izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP.104 - 326. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. (Vrhovni sud Vojvodine. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu. a neopredeljenog suvlasničkog udela. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. ne može se smatrati konačnom deobom. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. 1986. (Vrhovni sud Srbije. 1986. Rev. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja.

o čemu se odlučuje u parnici. Vrhovni sud Srbije) 329. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Vrhovni sud Srbije) 328.105 - 331. 1986. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. deoba će se izvršiti prodajom. Zakona o vanparničnom postupku. 1986. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. br. st. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. stav 1. I u odsustvu sporazuma stranaka. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. . U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. stav 1. koji su predmet deobe. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Inače. onda će se sud. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. shodno odredbi čl. list grada Beograda. a na drugoj protivnici predlagača. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Vrhovni sud Srbije) 330. dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. 16. Vrhovni sud Srbije) 327.VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe. srazmerno suvlasničkim udelima. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. 1986. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. Pritom je bez značaja činjenica. po. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. 2/75). što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. uz odobrenje nadležnog organa uprave. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. Zakona o vanparničnom postupku. u smislu člana 16. 5. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti.

Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. o zajedničarima. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. Vrhovni sud Srbije) 332.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a da potom ceni osnovanost predloga.shodno odredbi člana 16. da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. u smislu člana 149. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti.106 - . jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.posebno pismene dokaze o pravu svojine. već rešenjem o deobi. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene. koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. pored ostalog. stav 1. niti je sporno koje stvari. Deoba nepokretnosti javnom prodajom. Među strankama. U ovakvom slučaju sud ne može. Rev. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke . udeo u zajedničkim stvarima. 1986. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. ne može se za sada prihvatiti. čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. u smislu člana 150. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . odnosno imovine. Zakona o vanparničnom postupku. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. Prema stanju u spisima. 62/86) 333. istog Zakona. Odredbom člana 149. s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. Gž. 1752/86) . Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je.

u smislu člana 16. 1. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. 428/85) 337. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. (Vrhovni sud Srbije. onda će se sud. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. st. U ovakvom slučaju sud ne može. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine.107 - . 1. Rev. o čemu se odlučuje u parnici. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. 934/86) 335. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. odnosno da ima status presuđene stvari. Rev. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. Gzz. 1. 31. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. 64/85) . odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. (Vrhovni sud Vojvodine.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. i 34. Zakona o vanparničnom postupku. te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. st. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. Zakona o građevinskom zemljištu. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. obustaviti parnični postupak. 33. Međutim. istog zakona. 148/85) 336. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. Gzz. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. posebnom odlukom. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari. st. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. 150. u smislu čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti.

udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. pravilno i na zakonu osnovano. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. 2/75). iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. shodno odredbi čl. Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. Jer. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Zakona o vanparničnom postupku. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. tačka 7. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. 28/85) 338. predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. Zakona o vanparničnom postupku. ZPP u vezi čl. 340. po nalaženju okružnog suda. Pobijano prvostepeno rešenje je. 3402/85) 339. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl.bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. 5. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Zakona o vanparničnom po. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. br.108 - 341. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti. 30. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. . deoba će se izvršiti prodajom. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. Gž. 16. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. st. već uopšte . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. stav 1. list grada Beograda”. Gž. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda . Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku.109 - . Gzz. . Jer. protiv protivnika predlagača drugog reda . Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. 95/85) 342. Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. odnosno imovini ili nekog drugog prava. koja je predmet deobe.kao tužioca. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. pravo na imovinu ili udeo u imovini. odredbom člana 150.kao tuženog. 86/84) 343. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini. stav 1. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu. 344. Gž.

Po stanovištu Vrhovnog suda. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. to se ne može uzeti da je stan.110 - . manje. to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena. Po stanovištu Vrhovnog suda. stav 1. s obzirom na zanimanje i ostale prilike. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. 31/79) i član 6. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju. No. to se ne može uzeti da je stan. shodno članu 24. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. Zakona o vanparničnom postupku. nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. 346. br. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. koji je pripao na deo protiv. kako je odredbom člana 16. a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti. broj 57/65). list SFRJ”.... Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. Osim toga. Gž. list SAPV”. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka. stav 1. broj 21/73. 1095/84) 345. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. dobija površinski 0. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada.. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. odlučili da izvrše fizičku deobu. Rev.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. stav 5. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje).samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. list SAPV”. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. koji se primeljuje na osnovu Zakona. njihovim potrebama. iz „Sl.61 kvm. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. koje su u suvlasništvu stranaka. (Vrhovni sud Vojvodine.

. Građ. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. da oni postaju sopstvenicima delova stana. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti. 2437/84) 347.111 - 351. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. 11/83) 348. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. jer u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. ne računajući dogradnju i adaptaciju. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. odeljenja Vrhovnog suda Srbije. 174/83) 349. od 22. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova. (Vrhovni sud Srbije. u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. 1. godine) 350. uz odobrenje nadležnog organa uprave. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. Gž. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača. a na drugoj protivnici predlagača. Rev. u pravilu. već i troškovi protivnika. snose troškove postupka na jednake delove. Gzz. srazmerno suvlasničkim udelima. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. Gž. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo.06. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. 718/83) .VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje).1983. I u odsustvu sporazuma stranaka. Inače. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine. Gzz. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. (Pravni stav Zajedničke sed. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima.

2006. U skladu sa odredbom člana 155. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. ako navedeni uslov nije ispunjen. Iz obrazloženja: . a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. od 18. da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen. (Vrhovni sud Srbije. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača. godine) 355. UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. Zakona o vanparničnom postupku. shodno čl. Rev. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. Zakona o vanparničnom postupku.10. Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. (Vrhovni sud Vojvodine. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe. 156. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 1337/06. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača. To dalje znači da. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. 837/83) 352.112 - . Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva.VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. 155-163. oštećeni ili pomerani. a nema sporazuma između stranaka. 188/82) 353. Rev. Gž.

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. merodavno je stvarno stanje na terenu. Međutim. do 163. a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca.VANPARNIČNI POSTUPAK 364. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru. Gž. ne samo kada je u pitanju ova međa. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. (Vrhovni sud Vojvodine. godine. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. 1414/86) 365. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. bilo njegovi pravni prethodnici. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. Ovo zbog toga. A u takvoj situaciji. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. a ne stanje u katastarskim planovima. uništeni ili oštećeni. u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama.116 - . Naime. Rev. u okviru koga i to u propisima od člana 155. S obzirom na to. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina. a ne stanje na katastarskim planovima. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. merodavno je stvarno stanje na terenu. 366. s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. bilo kada je ovaj držao sam tužilac. Inače. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. i po mišljenju ovog suda. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. (Vrhovni sud Vojvodine. 406/83) 368. doduše manje od strane protivnika predlagača. već greškom geometra. P. ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni. u smislu člana 155. S druge strane. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava. Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. ZVP. takođe po pravnom shvatanju ovog suda. 2. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Zakona o vanparničnom postupku. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162. Rev. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. koje je izvršeno u interesu oba učesnika. i 3. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. onda će preći na meritorno raspravljanje. ZVP. ZVP. obzirom na prednje.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. ZVP. oštećeni ili uništeni. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. 1471/86) 367. 4808/83) . st.117 - . na uređenje međe između njihovih parcela. Gž. S. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda.

zaveštanje nije ništavo. U tom smislu. sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju. 1161/04(2) od 30.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . odlučili . Zakona o vanparničnom postupku. ZVP. Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. stav 4. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven. Gž. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. ZOO. Prvostepeni sud je. Zakona o nasleđivanju. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte. stav 2. godine) 370.ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. tada se ne utvrđuje njegov identitet .05. bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn.član 167. važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po.1991. u tom smislu. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. i prema stavu žalbenog suda. To navode žalbe čini neosnovanim. nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom. i 5.2004. ZPP. u vezi člana 183-186.118 - . pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok. u smislu člana 117. pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28.08. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora.

ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. ZVP. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici. stav 4. tačka 13. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu.12. stav 4. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. ZVP. i 5. godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik. u vezi člana 166-174. stav 2. ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci.kao isprave. u smislu člana 117.VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354. o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju.119 - . do 174. navedenog Zakona o nasleđivanju. 1427/84) 371.1999. potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. SUDSKI DEPOZIT (Član 211. . Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru. i 5. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. sačinjen u smislu člana 183-186. Rev. stav 2. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi. te kako ju je i na koji način izgubio. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. ZVP. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi. Gž. ZPP. stav 1. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP. 2379/98 od 15. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117.224) 372. zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. (Vrhovni sud Srbije. i člana 395.

(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. koja je preminula 9. nasledivši bivšeg vlasnika. godine.02. B.knjižni vlasnik predmetnog stana. Protivnik predlagača je zemljišno . a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca.1998.2004. B. sud je pravilno primenio materijalno pravo. a u korist protivnika predlagača F.1987. br. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno.12. A. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. 348-362. uz ispunjenje zakonskih uslova. 4430/05 od 28. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. 211. na nepoznatom mestu boravišta. hartije od vrednosti. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30.S.3. godine. odredbom čl. godine. od 21. Sudskog poslovnika. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18. pok.2005. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. a namenjen za protivnika predlagača.06.) sa SIZ-om stanovanja grada N. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.12.. M.635. Naime. Gž. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju. a čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. M. Zakona o vanparničnom postupku. u obavezi je da za isti plaća i zakupninu. H. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. E. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine. Odredbom čl. 211.2005. Sudskog poslovnika. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem. 348-362. E. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. godine) 373. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. a tada nema mesta primeni člana 348-362. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. 327. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit. 1381/04. godine) . Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan. broj 6. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji.2003. svoju majku. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. 215. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. nalazeći da ima mesta primeni čl. F. (danas ulica K. Odredbe čl.120 - . pok.10. M. Postupajući po tome.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.121 - . te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama. Naime. posebnim rešenjem. Pž.03. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama. sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača.2003. i predmet su ocene parničnog suda. Sud će. Naime. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava. neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. istome biti predata sredstva iz depozita. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. godine) 375.VANPARNIČNI POSTUPAK 374. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita. zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac. Međutim. Zakona o vanparničnom postupku. Naime. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva. neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača. 1537/03 od 19. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. a pri čemu odredbom člana 216. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. polaganje kod suda je predviđeno . a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom.

dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika. počev od 1. tada bi došao u docnju shodno članu 235. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. u čiju korist je deponovan novac. Protivnik predlagača . istog zakona. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života. februara 1985.kao drugostepeni . morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ZOO. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom. brigu. kad je poverilac u docnji. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane. 538/91) 376. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. pred sudom.122 - .uvažio žalbu protivnika predlagača. pored ostalog. a naime. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. Gž. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit. . negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. imajući u vidu navedene zakonske odredbe. a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. ili je nepoznat. u smislu člana 215. stav 1. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. Šta više.inače primalac izdržavanja po ugovoru. odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje.VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. navedenog zakona. ili kad je poverilac potpuno nesposoban. izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. Naprotiv. 2939/90) 377. ZVP. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. Stoga je prvostepeni sud. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. Okružni sud je . (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. godine. Gž. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit.

Predlagač. nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. ili je nepoznat. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pozvan u smislu člana 218. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza. u čiju je korist primljen predmet u depozit. kao razlog za otvaranje depozita u predlogu . Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. Gž. 9690/85) 378. Gž. dok postoje zakonski uslovi. godine pa ubuduće. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu.i tokom postupka . 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača. U sudski depozit primljen je iznos od 3. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. Prema tome. 2311/84) 379. marta 1984. .123 - .VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod.navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. U konkretnom slučaju. P. Prema odredbi člana 327. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful