3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

372. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno.600 dinara. st. 1389/06 od 12. 159. i čl. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . Ovo iz razloga što ročište 1.036 dinara. odredbe čl.2006. st. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku.400 dinara. Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. odnosno svaka po 7. na osnovu ovlašćenja iz čl. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45. 2. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25.200 dinara njegovi posebni troškovi. 3. u vezi sa čl. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. 28. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka.03. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. 150. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo.436 dinara.2006. što ukupno iznosi 21. i 2. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti.5. i 3. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka. a rešenje potvrdi. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Gž. 388. st. ZPP. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane.09. 30. Naime.600. st. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. st. a da se preki-4- . Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.03. godine) 4. 1. svaka sa po 1/3. 2. ZVP. ZPP. zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. da je žalba neosnovana. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije. srazmerno svojim suvlasničkim udelima.2006. nadoknađuju troškovi od druge strane. Takođe. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13.109 dinara. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja. 2. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao. po nalaženju drugostepenog suda.posebni troškovi. Zakona o vanparničnom postupku. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata . jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1. 361. Međutim. kada je rasprava završena. provedenom bilo po predlogu stranke. bez navođenja osnova pobijanja. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. i te troškove stranke treba srazmerno da snose. br. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača.

Iz iznetih razloga je na osnovu čl. -5- . 2. osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. stav 2. pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl.2006. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu. 619/06 od 23. u funkciji vrednosti predmeta spora. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava. U konkretnoj stvari.12. 139.2006. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. tako da prema odredbi čl. 3. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. tačka 14. godine) 6. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti. i čl. ZVP-a. 150. st. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku. godine) 5. ZPP. Nakon toga. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. Stoga stranke nisu dale završne reči.00 dinara. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. na osnovu odredbe čl. ZPP.03. Po nalaženju Okružnog suda. 2. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka.2006. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja.07. st. 159. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije. 1. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu.600. godine odredio iznos naknade za zemljište. Zakona o vanparničnom postupku. predlagači su podneskom od 6. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. 387. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. br. 3390/06. 30.2006. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. Gž. tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. st.03. tač. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. i 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. od 14.

2001.2001. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. godine. br. N.2005. žalbu podneo S. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. bez testamenta. 2718/04. N. st. ___/92. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena.05. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. O. O. 3. s obzirom da se naslednici nisu žalili. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P.04. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine. kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje. br. odlučio o pod-6- . Zakona o vanparničnom postupku. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime. Gž. shodno članu 24. godine) 7.. od 16. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. Prema utvrđenom činjeničnom stanju.05. 21. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. te u smislu čl. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja.10. br. 341/05 od 22. ____/2001 od 11. Zakona o vanparničnom postupku.03. sa 1/3 dela i sin ostavioca D. i P. br.2001. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora. Polazeći od ovakvog stanja u spisima. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine. 2. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. godine) 8. zaostavština pok. Č. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29. br.2001.2005. N. O. N. br. ______/01 od 25. 21. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda.. stav 1. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8. ___/92. Zakona o vanparničnom postupku. a koji je vlasništvo protivnika predlagača.03. st. _____/2001 od 11.

Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. Rev.da su njegove. 3. odluči kao o neblagovremenoj žalbi. koji je zbog toga i podnet. ZPP-a. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima. ZPP-a u vezi sa čl. 85/04 od 29. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio. 30. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. -7- . u smislu čl.. 358. godine) 9. godine. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Zakona o vanparničnom postupku. Kako je reviziju podneo S. tada bi dolazila u obzir primena čl. Gž.2001. ____/01 od 25. i 4. N. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. u vezi sa čl. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. s obzirom da S. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. 3. šupa i štala. Zakona o vanparničnom postupku. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se. br. predstavlja važan razlog u smislu čl. 150. 159/05 od 28. Naime. N.12. Zakona o vanparničnom postupku. 21. i stoga. st. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. Zakona o vanparničnom postupku. 3. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 10. 400. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata. zaključivši da je nedozvoljena. da se o predlogu za ponavljanje postupka. Č. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata.01. 21. pravilnom primenom čl. st. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. st. st. 3.2005.10. Prvostepeni sud je. Kod ovakvog stanja stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 2. N. O. st. 393. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. dok predlagač tvrdi suprotno . nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača. na način kao u izreci prvostepenog rešenja. S druge strane. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika.2005. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. posle sprovedenih potrebnih izviđaja.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje.

te je iste valjalo odbiti. godine) 12. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana.06. ukupno 10. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. isto potpisao. ZPP i čl. st. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi).07. Zakona o vanparničnom postupku. Međutim. st. br.250. učesnici snose troškove na jednake delove. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A. R. godine) 11. 92. Zakona o vanparničnom postupku. Gž.08. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku. odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G. 984/05 od 19. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika. Rešenjem Okružnog suda u Č. b___/05 od 20.2005. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača. ZPP-a u vezi sa čl.. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove.2005. Kada je pun.000.M. Gž. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja. U konkretnom slučaju. 92. 6.2005.2005. 30. pa je u smislu člana 28.00 dinara). sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. stav 2.00 dinara.. br. ZVP-a.00 dinar. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima.07. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa.00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2. tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28.125. Gž. -8- . 1299/05 od 18. 30.. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača.05. stav 2.2003. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani. predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. što iznosi 5.250. b___/05 od 19.M.. b___/02 od 16. i 103. a bez priloženog punomoćja.. 1. ZVP-a. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. odbačen je predlog predlagača kao neuredan. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. a nije priloženo punomoćje od stranke. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. zatim je utvrđena otkupna cena stana. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. R.

2004. Rev...10. 16.10. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost. 2.. st. tačka 5. ukinuo rešenje Opštinskog suda u A. na ponovni postupak i odluku.05. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda. koji je jugoslovenski državljanin. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem. 1. 71. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda. i 2. st.. st. 1. kao davaoca izdržavanja. 1375/04 od 28.P.2004. a stavom 2. 71. 43/82. 17.vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S.P. Gž. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Naime čl.2001.. st. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl.___/04 od 28. u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. Rev. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- . Rešenjem Okružnog suda u U.VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana.. 3. u vezi čl. 2.. nalazi u Makedoniji. 30 st. bivšeg iz B. godine) 13. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl. 354..02.2004.. B. st. jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom. ZPP-a u vezi čl. 1.. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ. godine. i Okružnog suda u U. b___/04 od 4.. 16. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje. i nasledna učesnica . 3. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu. Zakona o stanovanju. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A.. godine. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo... U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine. nije nadležan njen organ. (Vrhovni sud Srbije. s obzirom se deo imovine ostavioca. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. st. 18. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava. tj. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br.

. koji je o tome dao svoje mišljenje.04. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. br. Gž. 71. 16.2004. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272...06.10 - . Gž. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T.P. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja.09. stav 1.2003. 2. ZPP-a u vezi čl. stav 1. st. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. R. b___/03 od 9. navedenog zakona u vezi čl. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T. 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda. 16. st. juna 2003. I prema stanovištu Okružnog suda. 30. stav 1.. R.. godine.9. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača. kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P.. Okružni sud u N.Br. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272.. godine) 15. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud. ZPP. Naime.2003. 2003. godine. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije. st. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. 1782/04 od 22. ZPP-a. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan. b___/02 od 26.___/02 od 26. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju. je svojim rešenjem Gž. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. ZKP. Propisom člana 272. 3. .VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. godine) 14.. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe. 394/03 od 9.

– unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja. i utvrđeno je u stavu 1... (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu..A. jer se iz raspravnog zapisnika od 10. b___/2002 od 16.09. godine) 16. Gž. godine potvrđuje. je svojim rešenjem Gž.2002 godine kao neblagovremenu. 2497/02 od 11.. se ne mogu prihvatiti... 105/1 KO K.2002. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. dva sina i učesnik Č. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju.2002. Gž. ima snagu poravnanja. a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe. oglašava na 1/4 na k.12. Delimična deoba je realizovana.. br.09. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja. izreke šta čini tu zaostavštinu. ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum. 105/1 KO K….P. b___/2002 od 16. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog..2002.P. godine raspravljena je zaostavština pok. a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe. Č.p. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi.. 105/1 KO K.P.. Stoga. iz K. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao".2002. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem. O.05. b___/01 od 3. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno. b___/02 od 11.04.2002. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č.. pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće.05. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10.12. s tim što se naslednik Č. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č.2002.P. U stavu 2. P. (unuk ostavioca). O. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.04. – unuk ostavioca. O.2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č. utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu. ___/01 od 3.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G. potpisao.. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine. Okružni sud u U.. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č...2002. godine) .2002.11 - . godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave. 872/2002 od 10.04. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog..04. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10. pa se rešenje Opštinskog suda G… O. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č. godine i izreke osporenog rešenja. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja.

KO B. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 128. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.M..2001. Zakona o vanparničnom postupku. Naime. Zakona o vanparničnom postupku. od 4. ul. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina.11. Pored toga.07. to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. 1481 upisanoj u zk. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda.M. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o parničnom postupku. br. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B. O br. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi. stav 3. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. u vezi sa članom 30. faktičko pitanje konkretnog slučaja. stav 2. a rok za žalbu iz člana 19. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S. Kako je alba izjavljena 13. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S.2001. 7. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. ___/56. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. protivnik predlagača je izostao sa ročišta . 2.12 - . godine. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa.2001. br. što je.. Ocenjujući u smislu člana 21. godine. godine) 18. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju. 11.. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave.VANPARNIČNI POSTUPAK 17. pa je na osnovu člana 366. st. ___/56.06. Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. godine.T. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6. Zakona o parničnom postupku i člana 19.12. 1522. iz B. Pritom. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Prema odredbi čl. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. 8589/01 od 12. inače. parc. pobijano rešenje primio dana 21. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. U konkretnom slučaju. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. godine.2001.1961. nasledni učesnik A..07.. Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena.. Gž. i to u vezi sa pravom nasleđa kat. iz S.

st. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Zakona o vanparničnom postupku.05. i ako jeste kako. a koje se u smislu odredaba čl. st. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga).1998. 501/97 od 20. st. godine) 19. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. Prema odredbi čl. 11.).VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan.1996. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. 501/97 od 20. Prema odredbama čl. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan. može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. 2. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. mogao je zatražiti odlaganje. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. .04. god. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. godine) 20. Gž.04. 326. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. 2. 1. Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga). pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka. a zahtev za otkup stana 5. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. godine. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana.1996. Zakona o vanparničnom postupku. mogao je zatražiti odlaganje. i ako jeste. Gž. a dospeo je do donošenja odluke. iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29.05. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno.03. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu.1998. Zakona o parničnom postupku. Jer.1996. 30. U konkretnom slučaju.13 - . Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5.

pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. Zakona o stanovanju ("Sl.1. (Sudska praksa privrednih sudova. Odredba člana 19. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana.1997. glasnik RS". izvršni) ova odredba se ne odnosi. 15/90). 16.1940. Naprotiv.VANPARNIČNI POSTUPAK kako. 16. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". 1. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne. odredbama čl. tač. 50/92) i čl. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. st. 110/96 od 22. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige. u vezi sa čl. a ne 1. u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. Na ostale postupke (stečajni. a isprav. (Vrhovni sud Srbije. 33/93). matičar može ispraviti sam. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. Zakona o vanparničnom postupku. Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način. 5325/97 od 19. 24. 16. imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. 1. br. godine) 21. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti. br. st. br. kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. godine) 22. Zakona o parničnom postupku. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. 6. 3/96) 23. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž.11. to je ožalbeno rešenje ukinuto. glasnik RS".14 - . 11335/96 od 16. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1997.01.1935.01.01.11. st. godine. Prema odredbi čl. 2. Rev.1997. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige. i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. br. 3. porodičnim. i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. ZPP. 354. Gž. odnosi se samo na vanparnični postupak.

(Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. je vrednost zaostavštine. 123/95 od 24. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. kada se ne odnosi na novac. matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave.01. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.1996. dakle. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. po proteku roka više od godine dana. samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju.15 - . Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. a naslednici su izjavili žalbu 9. Gž-10502/95) 26. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. smatra se da je revizija dozvoljena. koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Gž. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. 19. Kada popis i procena nisu vršeni. Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. godine) 25. Pri tome. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). 27. Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. . po mestu vođenja matičnih knjiga. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. Žalba je neblagovremena.03. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine. pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti.1995. U smislu čl. godine. ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd.

Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima). To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. godine) 28. Zakona o vanparničnom postupku. M. Gž. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela. M. u korist davaoca izdržavanja tuženog. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. A. 610/95) 29. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. A. M. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. 333/95 od 20. Navod žalbe naslednog učesnika M. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu. pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. M. A. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa. a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. s obzirom .03. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. da u zaostavštinu od pok. jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M.16 - .VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. iz P. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici.1995. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. u odnosu na parcelu. A.

može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok.1995. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . 8450/95 od 31. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Beograd. M. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Nasledna učesnica.1995. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine. stav 2.17 - . ZPP-a i člana 30.06. kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. i 365. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. tačka 2. M.07. ZPP-a u vezi člana 381.1995. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje. Nije jasno zašto je predlog odbijen. 2189/95 od 10. T. K. preminuo bez poslednje izjave volje.kat. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su. 32. Ovo stoga što nasledni učesnik M. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. i 21. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.12/95 od 29. (Iz odluke Saveznog suda . po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. M.03. može ostvariti u posebnoj parnici. M. T. K. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. godine) 30. Gzs. A. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova. i 3. Gž. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. godine) 31. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko. M.

da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. a ne i zakonski prekluzivni rok. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. da li su prostorije stambene ili poslovne.1994.može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 3968/94) . (Vrhovni sud Srbije. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. 35. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač. .1994. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka . br. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. prvostepeni sud će. prvostepeni sud će. godine) 34. Gž. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. Nije jasno zašto je predlog odbijen. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna.10. 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. Rev. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. 217/93 od 26. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. godine) 33. 9030/94 od 31.18 - 36. br.10. Gž.

dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja.1994. 231/92) 40. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. je vrednost čiste zaostavštine. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku. Kad popis i procena nisu vršeni. godine) 37. (Vrhovni sud Srbije. Sud. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena. Rev.11. (Vrhovni sud Srbije. . Rev. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici.605/92) 41. smatra se da je revizija dozvoljena. Rev. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni.12. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. kada se ne odnosi na novac. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. godine) 38. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. 39. (Vrhovni sud Srbije. od 27. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.1992. ili u posebnoj parnici u toku postupka. 4945/92) . pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Gž.19 - 42. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.

za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa. godine) 46.20 - . Rev. 45. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. od 16. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi. ZPP. 27. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. u smislu člana 382. i 4. godine) 43. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. ZPP. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.1991. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. u vezi sa članom 400. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. stav 1. (Vrhovni sud Srbije. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke. Ako taksa na predlog nije plaćena. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. Zakona o vanparničnom postupku. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. godine) 44. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena. Prema članu 101. 1869/91 od 8. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. i 30. u vezi sa čl. revizija se smatra dozvoljenom. međutim. Iz obrazloženja: Prema članu 30. Zakona o vanparničnom postupku.1991. revizija nije dozvoljena.12.10. merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku. S obzirom na izloženo. stav 1. 3. br.12. stav 1. Prema odredbi člana 400. nije dozvoljena. Međutim. Navedeni zakon ne predviđa.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena.1991. st. plaćena sudska taksa. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda. ZPP i člana 30.

ograničavaju ili ukidaju. (Vrhovni sud Srbije. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. Drugostepeni sud. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. stav 1. Gž. stav 1. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. pod određenim zakonskim uslovima. odnosno pravo trajnog korišćenja. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. 101/90) 47. Zakona o zemljišnim knjigama. jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva. koja se primenjuju na osnovu člana 4. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. stoga. sadržanom u paragrafu 133. Rev. aprila 1941. odlučio kao u izreci. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. 48. godine. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. (Vrhovni sud Srbije. 1101/89) . Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. opterećuju. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. Rev. protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. ZPP. Zakona o vanparničnom postupku. Naime. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. . pored molioca. stav 1. pa se u smislu člana 3. S obzirom na izloženo. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena. Prema tome. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18.21 - 49.

382. što je odredbom člana 16. porodičnim. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. Ovo zbog toga. propisani su čl. 400. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. tj. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. 27. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. 2194/88) 51. kojim je odlučeno o kamati. Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) . Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. revizija nije dozvoljena. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK 50. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. Zakona o parničnom postupku. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. Pritom. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. koja ne čini glavni zahtev. Međutim. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Rev. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) 52. šupe i sl. (Vrhovni sud Srbije. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. Zakona o vanparničnom postupku i čl. Odredbom člana 1. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ.22 - . 1986.).

Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. Rev. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. U vanparničnom postupku je. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. 2.000 dinara. stav 2. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. stav 2. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos.23 - . Članom 24. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut.000 dinara. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50. do 34. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. je prema citiranoj odredbi. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. prema članu 43. u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. Prema odredbi člana 27. (Vrhovni sud Srbije. istog zakona. stav 2. 7250/86) 54. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. Zakona o parničnom postupku. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. 24. do 33. Prema odredbi člana 40.000 dinara. 24. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. 1436/85) . merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. ovog zakona. Gž. Zakona o sudskim taksama. Zakona o vanparničnom postupku. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode. pošto prema članu 382. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. stav 3. pokrenut je ostavinski postupak. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima.

stav 1. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak.. (Vrhovni sud Srbije. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak. je lice koje je postupak pokrenulo. Učesnik u vanparničnom postupku. T. (Vrhovni sud Srbije. 57. zakona. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. R. 58. 723/84) . Nesumnjivo je utvrđeno da je T. pastorka ostavilje. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. propisani su u članu 27. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku.. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. Rev. nema interesa da učestvuje u postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora. . R. Đ. K. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok.986 dinara. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. međutim. što nije osporio ni javni pravobranilac. lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. R. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. Gž. Jer T. nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. Rev. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike.VANPARNIČNI POSTUPAK 55.. Prema odredbi člana 35. Pogrešio je. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku.24 - 56. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. R. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. Zakona o praničnom postupku. to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. shodno članu 3.

). (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.000 dinara. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove. i 21. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika.25 - 62. doduše manje. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. . jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze. 11923/82) . Zakona o opštem upravnom postupku. protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. od strane protivnika predlagača. 4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva.VANPARNIČNI POSTUPAK 59. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. 16/83) 60. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. 2. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. 186/82) 61. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika. i 3. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. stava 2. st. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. Gž. Gzz. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. R.

delimično se lišava poslovne sposobnosti. Gž. jer je protiv okrivljenog A. kao što su održavanje higijene. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. Naime.26 - . Gž. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. ovim članom je propisano . da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. Prema odredbi člana 19. i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. stav 2. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom.A. u smislu člana 274. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga.A.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka. stav 1. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje. 3792/82) 63. duševne zaostalosti. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. KZ RS. delimično lišili poslovne sposobnosti. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. ZPP. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67.A.A. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama. 3891/82) 64. Zakona o braku i porodičnim odnosima. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. u vezi stava 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. stav 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

Ni u žalbi se ne osporava. i 365. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. Rev.A.2004. I po oceni Vrhovnog suda Srbije. Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti. stav 1. 739/04 od 15. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. stav 2. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja.07. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. godine) 66. 381. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. Zakona o braku i porodičnim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.2006. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti.može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. godine) . Rev. godine) 67. u smislu člana 32. pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. međutim. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti.da predlagač i njen brat.03. Iz obrazloženja: Prema članu 31. duševne zaostalosti. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. 3208/05 od 1.27 - . Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. 1515/2005 od 7. Imajući to u vidu.07. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio . kao i to da je u postupku utvrđeno da A. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. a na osnovu razloga predviđenih u članu 274.2005. Gž. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. To je. ne žive u porodičnoj zajednici.

(Vrhovni sud Srbije. Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32.28 - . jer je reše. Rev. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice. zbog postojanja duševne bolesti. 3/98) 70. godine) 69.12. U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu.09. 4879/98 od 8. 71. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. u skladu sa odredbom člana 37. doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. Rev. Naprotiv.1999. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. je podnela žalbu. 25/82 i 48/88). Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica.1998. godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. Supruga. zbog duševne bolesti. bez obzira na svoje duševno stanje. 2026/99 od 28. pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio. br.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". Po članu 42. jer lekar specijalista. koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. sud će po službenoj dužnosti. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. istog zakona. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima.

VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Ona je. stav 1. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Rev. (Vrhovni sud Srbije. i člana 32. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. što znači da su im interesi bili suprotni. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. stav 1. shodno navedenim zakonskim odredbama. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. 1734/93) 72. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. odnosno svog štićenika. Međutim. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Međutim. već je to učinio sam predlagač. 643/90) . istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. 2839/91) 73. Gž. ali ne i suprugu predlagača. pravima i interesima svog štićenika. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. kako ona ovaj predlog nije podnela. Zakona o vanparničnom postupku. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga. bračni drug. Gž. 35/91) 74. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. Lica koja u smislu odredaba člana 32.29 - .

s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. . tačka 7. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. 825/87) 77.VANPARNIČNI POSTUPAK 75. 2217/83) . Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. Gž. stav 1. za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. 115/89) 76. aprila 1941. Gzz. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. godine. Zakona o vanparničnom postupku.30 - 78. sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. P. bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36. odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća. stav 2. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. 1986. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. Zakona o parničnom postupku.

odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica. Gž. Postupak se pokreće i po predlogu dede. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S. već na osnovu brižljivo. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja. 2318/83) 80.31 - . U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. u smislu odredbe člana 70. Os.K.K. Os. 36. ZVP. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka. u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti.K. bračnog druga. Priroda bolesti S. dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. 1362/82) 81. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. i 37. sestre. Član 32. 10262/84) 79. . Konačno. praktično lišen slobode. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. pa i bivše supruge obolelog. babe. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije.

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan.V. stav 2. pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.05. ZVP.06.2001.06. rođen 1943. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Rev. rođene 12. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.05. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje. te da je u vreme smrti bila udata za V. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih. M. godine u P. a u koji je upisano da je pokojna D. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku. Gž.T.45 časova. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti.2004. godine.D. 6.. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. i majke N. Prema tome. Naime.1962. preminula u P. godine.. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. godine. glasnik SRS". br. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac.T.2004.1993. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica.32 - . nastupila 6.11.D.. br. koji je bio u braku sa predlagačem od 17. pa je na osnovu člana 16.. godine. Međutim. godine u P.04. godine) 83. godine.04.T. rođena 6. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V.. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti. od oca S. i majke N. Kod takvog stanja spisa. godinu. od oca H.V. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. godine u 22. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.06. stav 2. godine) . (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne. Pored toga. bivše iz B. 180/01 od 18. pod tekućim brojem 16 za 2004.1993. u smislu odredbe člana 70. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku.1984. 5836/05 od 15. prema članu 70.04.. a u konkretnom slučaju. prema članu 22. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja.2005.2004.D. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D.

11.2002. kao i njenog privremenog staraoca N. stav 2. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje. 2878/2005 od 8. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca. i doktora S. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije.M. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica.2005. da lično saslušanje N. Osim toga. nije moguće.33 - . nije bilo od tog vremena nikakvih vesti. odnosno privremenog zastupnika.R. iz njihovih nalaza se vidi da je N. kao i njegovog staraoca. a shodno odredbi člana 37. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N. jula 1945.R. saznalo 5. godine kao nestalo u toku rata. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N.R. Osim toga.R. Rev. pošto se o njegovom životu. što nije učinjeno. P. godine ako u životu Ž. odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85.P. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti.S. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. stav 1. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi. da je živ. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a shodno odredbi člana 37. tj. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. 03-57-184 od 1. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. Osim toga. eventualno. Odredbom člana 36. S tim u vezi. u nalazu se konstatuje i da je N. 3881/83) 84. J.12. Naprotiv. Saglasno odredbi člana 36. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi.R. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio. zaostala u svom kalendarskom uzrastu. godine. godine) . odnosno u vezi sa ratnim događajima.R. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć.

Zakona o vanparničnom postupku Srbije. kao nedovoljnu.K.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti. svojim rešenjem od 14. za vršenje dužnosti i prava u braku.K. odbacio žalbu R. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. 846/83) 86. stav 1. ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. sud je primenom člana 358.34 - . i punoletni R. godine. pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku. 4101/82) 87. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. P. P. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88. Nakon sprovedenog zaključka. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. dozvoli zaključenje braka. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.K. Kako je članom 84. P. Zakona o parničnom postupku.V. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu. decembra 1982. u vezi sa članom 30. Iz obrazloženja: Maloletna S.V.V. sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na. a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva). S. da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju.

ostaviočev sin M. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. st. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21. čl.2004. V.V.J.06. iz R. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V. tač.. da je za naslednike oglašena njegova supruga. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. već je obustavljen. Stavom 2. o obustavi ostavinskog postupka. godine) 90.06. Septembra 2010.J. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. te će se raspraviti zaostavština. Rešenjem prvostepenog suda. 128. kao naslednika iza smrti supruge pok. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). Po stanovištu Višeg suda. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka.2004..2004. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 128. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka.. 12.J. 41711 od 9. godine.V. je osnovana. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva.J. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine. (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. kojim je pred.. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. jer isti nije prekidan. 2. st.J. sud će je raspraviti. i M. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju. već je sud. 361.06. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju. sud je dana 21. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja. Žalba učesnika N.2004. Rešenjem O.J. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti. s tim što ne daje razloge za učesnicu N. V. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave.V. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. Zakona o parničnom postupku (ZPP). obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka. Naime. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. pa je ukinuto rešenje suda od 21. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu. od 21.2011. 130. J. ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. Zakona o vanparničnom postupku.02. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. 128. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina. koju čini traktor. Prema razlozima pobijanog rešenja. Međutim. citiranog zakona. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl. 2. nije raspravljana zaostavština.. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok. Takođe. dakle. a u tom postupku učesnica N. Naprotiv. st. proglašava se za naslednika sin ostavioca M. sve primenom čl. 2.06.J.35 - .

pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. Stavom 3.11. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. žalba je neosnovana. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu. i 119. toga člana.N.. ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu. Stavom 2.06. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. stav 1. pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S. stav 1. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. i 2. 1. nije osnovan jer je odredbom člana 119.36 - . od 13.2010. godine) 91. 24.M. Zakona o vanparničnom postupku.. 574/10.2010. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku. stav 3. st. već se stranke spore o primeni prava. Gž. aprila 2008. godine) 92. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. Ovim stavom je predviđeno da. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. Zakonski naslednici ostavioca. i LJ.M. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini.VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja. sud će postupiti prema stavu 1. Suprotno žalbenim navodima. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl. 915/10 od 4. na ročištu od 18. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju. istog zakona. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. Odredbom člana 119. U. Po oceni Višeg suda. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. 23.N. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S. . Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. istog člana propisano je da će ostavinski sud. osporili su proglašeno zaveštanje. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili. stav 2. u smislu odredbe člana 119.

stav 1. 3. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05. bio živ u momentu smrti ostavioca J. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. i člana 119. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. st. stav 1. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu.1998. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. od 2008. Činjenica da je zakonski naslednik J. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23.S.09. godine) 93. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N. 128. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca. člana 24. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava. godine. Suprotno žalbenim navodima. godine. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.M. Odredbom čl.2010. stav 1.10. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. 1067/10 od 04. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. te je zaveštajni naslednik K. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Odredbom člana 23. Odredbom člana 119.6115/10 od 17.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25. Stavom 2. i 2. te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju.S. 1.37 - . te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. S. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci.V.2010. odnosno pravnog odnosa. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada. poslovni broj Gž. Gž. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. Obzirom da je zakonski naslednik J. kćerki ostavioca. godine. 128. Prvostepeni sud je shodno čl. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. kao zakonska pretpostavka. godine) .11. stav 3.2010.03. preminuo tokom 2008. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja.

a rešenje Opštinskog suda u G. V. Međutim. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine. 422. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju....br. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G.. a naročito propuštanjem dostavljanja. jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. 130.___/56 od 26. imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. stav 1.08. bivšeg iz S. godine) 95. O.. godine bez zaveštanja. da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br.1956. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja. N.... Rešenjem Okružnog suda u Č. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave.. 746/09.. broj ___/08 od 23. godine. R. se potvrđuje.. 426. juna 2008. tač. pa je shodno čl. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe. ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. broj ___/08 od 23. Zakona o nasleđivanju i čl. od 6. a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava. u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja. stav 1. ZPP u vezi čl.Ž. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok.. 1. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda.. prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka... 1.. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina. Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Prema odredbi čl. O. stav 1. 746/09 od 6. sada pok.. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. 113. nije bila data mogućnost . decembra 2008. tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. i 131.. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka.05. maja 2009. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. 422. usled nepostojanja imovine. 194. . M. decembra 2008.38 - . na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora.M. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K.VANPARNIČNI POSTUPAK 94. ZVP. tač. ZPP. 113. Gž. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti.2009. bliže opisana u tom rešenju. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl..

(Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. Zakona o vanparničnom postupku. između ostalog. imajući u vidu navode žalbe. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu .član 121. u skladu sa navedenom odredbom. Odredbom čl.05.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. U skladu sa članom 121.VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom. ZVP. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju . Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac. a ne po osnovu nasleđivanja. godine) 96. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju. neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine.1982. 890/08 od 21. jer . ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. i 131. Prema čl.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju . godine) . br.02. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan.39 - . Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu. to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da. Gž. 130. 131.2008.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine. Zakona o vanparničnom postupku. stav 1. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. Jasno je. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Međutim. već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23. Gž. 11/08 od 20. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka.2008. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom.12. 130. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Međutim.40 - . Zakona o vanparničnom postupku. S tim u vezi. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica. godine) . Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.član 117. a naročito o pravu na nasleđe. potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.09.1999.član 119.da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10. legatarima i drugim licima .član 87.ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.VANPARNIČNI POSTUPAK 97. Zakona o vanparničnom postupku. godine). stav 1. su Rešenjem ostavinskog suda od 05. 1268/07 od 10.2002. kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave. stav 1. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine upućeni na parnicu . ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. a među njima i revidenti. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima.04.2002.12. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari. godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09. veličini naslednog dela i o pravu na legat . Rev.05. imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima.2004.2007. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu.2002. godine). hartije od vrednosti.05. Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo . Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. Naslednici.06. Zakona o vanparničnom postupku. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. godine. Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu . u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe.

oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. ili njegov zastupnik. godine. učesnice u postupku BB i VV su. koja je naknadno deo učesnice P. i 220. ćerke ostavilje. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju. Prema tome nejasan je. nasledničku izjavu nije dala lično. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. stav 4. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. zastupala njena kći D. stav 1. učesnici S. stav . Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). kćeri J. na 1/3. godine) 99. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju. Rev. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Zakona. za šta izričito nije bila ovlašćena. Između ostalih učesnika. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. mora biti overen. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. pretnje. prevare ili zablude.07. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Odredbom člana 118. s tim što je učesnicu P. Naime. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika.06. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik.2002. već njena ćerka L. kao i naslednika iza pokojne II. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.D. Okružni sud. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca. Potpis na punomoćju. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. i LJ. 212. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. pošto se osnovano u žalbi učesnika S. 1458/05 od 16. koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. ustupila učesniku S. Naslednik koji se primio nasleđa.2006. i P. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA.L. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. prema članu 118. Odredbom člana 220.VANPARNIČNI POSTUPAK 98. Prema odredbi člana 216.41 - . kako to konstatuje i drugostepeni sud. ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam.

godine) 101. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. godine) 100.ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine.2006.sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. Jer. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P. to je isticanje u žalbi naslednika . učesnica P. 1263/06 od 13.neosnovan. Zakona o vanparničnom postupku. je propisano da ako se naslednik prima nasleđa. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Drugostepeni sud je .07. sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života. Gž.2006. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. 985/05 od 14. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo. Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. Jer. U stavu 3.L. ili se odrekao nasleđa. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog. punomoćnik učesnice P. morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj. Gž.04. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor .42 - . da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine . ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog. već se to ima isticati u novom parničnom postupku.povodom žalbe jednog od učesnika . Ovo znači. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.03.VANPARNIČNI POSTUPAK 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. U konkretnom slučaju. godine) . Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena. 365/06 od 15.supruge. Gž.2005. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S.

D. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem. (Vrhovni sud Srbije Rev. B. br. od 20. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128.01. Pravilna je odluka prvostepenog suda. banke u Austriji.. . a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju. 3596/04 od 2. i J. shodno članu 342. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini. B. 1059 KO Č. i A. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja.2003..2005. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju.02.. 86/05. u smislu čl. godine) 104. br. A. pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. godine. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. br. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela. Nasledne učesnice J. i N. B. već naprotiv. godine) 103. B. jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. 128. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. tako da se taj broj promeni u kp.. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe. tj.43 - .7. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati.VANPARNIČNI POSTUPAK 102. 678/2 KO Č. godine raspravljena zaostavština iza pok. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. K. Zakona o vanparničnom postupku. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. M. ZPP.2005. 1097/99 od 12. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. R.. B. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. broj parcele . br.2001. banke u Austriji.. R.05. N.678/2 je tačan. N. D.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. 115. M. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. godine) 105. sa udelom od 1/15.2005.44 - . a samo jedan naslednik . a poziv su uredno primili. br. br. J. u predmetu Opštinskog suda u L. Ovo iz razloga što je članom 130. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7. J. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. iz B.. istog zakona.podnosioca žalbe. . godine) 106. 1143/05 od 5. LJ. a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. veličinu naslednog dela. Gž. sastav zaostavštine nije sporan. godine kojim su za naslednike sada pok. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine. 990/05 od 18..sin je dao nasledničku izjavu. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. oglašeni M. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici. Gž. LJ. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine. veličinu nasleđenog dela i legat. 78/05. Međutim. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. J..08. legat i drugo. odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2005. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. LJ. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova.04. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. J.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok.10. iz V. H.2005. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece. O. 117. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. LJ. sa udelom od 14/15 i M. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište.

02. a prvostepeno rešenje je potvrđeno. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe. Neosnovana je žalba učesnika. godine) 108. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova.45 - . a ne na osnovu kopije planova.2004. 1011/05 od 24. Gž. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.05. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine.08.2005. br. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. Gž. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje. br. a naslednici su postali na osnovu zakona. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine. 113/04 od 5. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica. 659/05 od 31. godine) . pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima. br. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. a to je stambena zgrada. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine) 107. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine.2005. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. koje prihvata i drugostepeni sud. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog. Gž. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci.

majke zakonskih naslednika ostavioca. i nije imalo mesta primeni čl. stav 2. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju. 113. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine.06.11. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. 113. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine. 1197/04. 113. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine.2004. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika .. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet. S.08. M. kada su na osnovu odredbe čl. godine učesnice V. Zakona o vanparničnom postupku. od 30. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl.naslednika. s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. H. stav 2. 194. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 498/99. godine) . radi utvrđenja zaostavštine pok.. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. od 2.2004. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. kao tužilje. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava.VANPARNIČNI POSTUPAK 109. godine) 110. br. žene ostavioca R.. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. Š. 113.2001. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. iz B. br. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3650/03. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.46 - . 194.

pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.09. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora.VANPARNIČNI POSTUPAK 111. godine. ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja. i 121. 388/02 od 24. Gž. Kod postojanja testamenta odn. ZPP-a. već se postupak obustavlja.01. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj). Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. već u smislu člana 339. i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja. žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju.2001. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu.u slučaju postojanja takve sumnje . Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba. Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959. Međutim. ukup. deca i unuci. br.47 - . Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne. zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . godine osporili njegovu punovažnost. Zakona o vanparničnom postupku . 119. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.da li je testament punovažan ili ne. Iz obrazloženja: U suštini. godine) 112.2002. Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio.

ZPP. Zakona o vanparničnom postupku. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. stav 1. ZPP. 1067/00 od 11.. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. jer se ne radi o novopronađenoj imovini. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč. a tuženi se nasleđa prihvatio. Gž. Međutim. može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Gž. da sud oglasi njega i drugog učesnika. na ročištu od 27. postupao je tada stručni saradnik tog suda.2000. da u smislu člana 339. Prema tome. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika. 90. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. 1104/01 od 25. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959.10. Međutim. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. stav 1. a ukoliko jeste. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće. svi na realnim delovima zaostavštine. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. Učesnik u ovom postupku.48 - . unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući.03. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda.VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro.09. Takođe. godine) 114. ne dolazi u obzir ni primena člana 128. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju.1998. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje.2001. a s obzirom na odredbu čl. godine) 113. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici). a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju. izuzev izjava o odricanju nasleđa. za naslednike sa jednakim udelima. ZPP. . preko stručnog saradnika. kada su nasledničke izjave date. ali samo pod uslovima iz člana 339.

nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. V. ZVP.03. Dakle. neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. tačka 9. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. koji je dao izjavu. (Vrhovni sud Srbije.. godine) 115. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. P. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka.1999.49 - . V. odredba člana 131. V. Rev. tuženoj za života učinio poklon. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima.1998. tačka 9. od 3. ili je data usled prevare ili u zabludi. 2569/97 od 4. ZPP. Dalje. Rev. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu. i člana 423. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. godine) 116. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. Međutim. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. 121/97. ZPP.1998. Međutim. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. Naslednik. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti. 6396/97 od 24. stav 1. Rev. (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu. a sve radi primene člana 421. njihovog oca pok. godine) 117. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku.11. 4229/98) . tačka 6.03. (Vrhovni sud Srbije. i stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku.

(Vrhovni sud Srbije. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. godine 123. glasnik SRS". (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Beograd) 122. 10649/95 od 28.08. po osnovu okrnjenja nužnog dela. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.10. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu. godine) 124. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. 4/97. (Vrhovni sud Srbije. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. Gž. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku. 25/82) takvu mogućnost nije propisao. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom. 9675/95 od 20. Rev. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. Rev. br. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. 111/97) 120. godine) 119. 3804/97 od 27. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1995. Službeni glasnik.1997. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu. 610/95) .1995. 4953/97) 121. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. Gž. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine.11.50 - .

Gž-25/95) 127. 2365/95) 125. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. legatarima i drugim licima.51 - . V. Po članu 89.. U smislu člana 87. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. B. Prema članu 206.. J. februara 1992. istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. koji je umro bez poslednje izjave volje. (Vrhovni sud Srbije. pa je stoga postupak obustavio. koji će biti raspravljen. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. .. Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. Rev. Zakona o nasleđivanju. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. Okružni sud je odluku ukinuo. nasleđe se otvara smrću ostavioca. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. a ne od momenta donošenja rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. 126. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok.VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca.

te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13. 212. dokaže u parničnom postupku. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. R. M. br. do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. 7640/95) . A. 1. kćerke S. godine. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno. Gž. br. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl.52 - . A. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Gž. kao i da je njen pok. 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. dokaže u parničnom postupku. s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. A. A. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut. 2189/95 od 10. A. M. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. Gž. M. A. M.1995. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. i N. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. naslednik pokojne ostavilje . st. 129. tač. 1995. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. s druge strane. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ć.03. a da postojanje takvog testamenta osporava zak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. da bi nakon toga. i sin B. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. 7124/95) 130. postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. 2. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. godine) 128. s jedne strane i K. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . i mal.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. 6. M. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku.

pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. iako je u ostavinskom postupku. Zakona o nasleđivanju. 128. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. J. Gž. Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. P. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. 129. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu. 3105/95 od 22. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini. 130. dana 23. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu. novembra 1991. po kome je za naslednicu određena J. U okviru izloženih razloga. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava. 220. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. iz B. br. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. Ž. Ovo s toga što je. znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku. br.. oktobra 1994. odbio.53 - ..1986. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona. Ć.1995. J. godine okončan ostavinski postupak iza pok. Nadalje. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. P. a koji je testament proglašen dana 5.. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. te je ovakav predlog nasledne učesnice J.03. godine) 132. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada. prema stanju spisa. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. godine pred istim sudom. B. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl.06.VANPARNIČNI POSTUPAK 131. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa.. pa se pronađe nova imovina. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. B. pozivajući se na odredbe čl. 194/95) . pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan..

Ćutanje jednog od naslednika.03. a ne i zakonski prekluzivni rok. Na nasleđa otvorena pre 11. 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi.1994. Gzz. br.05. maja 1955. deobom ili na drugi način uređeno. 6280/94 od 29. godine. 431/94 od 20. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. 9030/94) 138. godine) 134. . 49/94) 137. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom. godine) 133. br.54 - 140.04. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. godine) 136. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1994. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Gž. 139. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. . Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. Gž.1995. godine) 135. 3968/94 od 24. Gž.12. Kada u parnici. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. 333/95 od 20.1994. Gž. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. ostavinski postupak će se obustaviti. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. Gž. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. br.

Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.... Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost. iz B.P. da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku... po nahođenju Vrhovnog suda. I. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF.. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji.. N. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika. N.. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova. P. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B. . sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I. tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. I. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca. a na jednake delove. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. sestra ostavioca. 978/94) 142.. 728/94) 141. Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B. a na kolike idealne delove V. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije.. iz B. U stavu tri izreke na zaostavštini pok. i vlasništvo jednosobnog stana u B.... da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi.55 - . Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. Gž.supruga i V. I.. P. Zakona o nasleđivanju RS. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona. (Vrhovni sud Srbije Rev. P. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. iz B.N. 11879/94) .

a nije učestvovalo u ostavinskom postupku. D. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. 16/93) 144.02. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. godine) 143. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.56 - . Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K. Gž-1897/93) 148. Gž. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem.. da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 385/94 od 6. uz uslov skrivljenog ponašanja. pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica. biv. iz K….1994.1993. Gž. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6. 147. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo. jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa. Ž. 2446/93) 146.. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Gzz. 145. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Ako se naslednik odrekne nasleđa. kao jedini učesnici u ovom postupku. godine. budući da ona nije bila učesnik u navedenom .12.

Međutim. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca.1992. Rev. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak. Zakona o vanparničnom postupku Srbije . 650/93 od 18. za vreme njegovog života. ostaviocem.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan.u smislu člana 121. . Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.06. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek. odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine.2479/91 od 14. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. Gž. ukoliko je on ustupanje prihvatio. 1356/92) 150.05.1993. 861/92 od 25. tj. Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka.12. Gž. godine) .1992. ZPP potvrđeno.1993. Zakona o vanparničnom postupku. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Pravo svojine ne zastareva. od 24. a pobijano rešenje na osnovu člana 380. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. Prvostepeni sud je . Gž. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu. godine) 149. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.57 - 152.08. to je žalba kao neosnovana odbijena. te šta je između naslednika sporno. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. 871/93 od 9. Beograd. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.1992.11. (Vrhovni sud Srbije. godine) 151. godine. tačka 2. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine.

Gž-113/92) 153. ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica.03. (Vrhovni sud Srbije. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje. pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. 194/92) . koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. ostavioca. što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine. a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu. kao prethodno pitanje. u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo. Gž. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. Gž. pravosnažnost odluke ostavinskog suda. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 4945/92 od 24. 911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. 155. (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. stav 1. odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. ZON . jer ističe da je to njegova svojina. U žalbi se. što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu. ustvari. .58 - 156. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. Zakona o vanparničnom postupku. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine.1992. ostavioca. godine) 154. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari.

Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu. to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave.02. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. Rev. br. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. Gzz. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. godine) 161. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima.1992. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Vrhovni sud Srbije. Gž. 161/92) 160.59 - . . stav 1. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo. 159. 431/92) 158. 3369/92) 157. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. 162. 231/92 od 20. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka. Gž. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine.

izuzev izjave o odricanju od nasleđa. pod uslovima iz člana 23. kada se ne odnosi na novac. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. M. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. smatra se da je revizija dozvoljena.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. 24/91) 165. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici.01. Rev.1992. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave.. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on.1991. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. gasi se smrću tog bračnog druga. (Vrhovni sud Srbije. ili da nasledi celu zaostavštinu.60 - . 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju.1991. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. godine) . Gž. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu.12. Rev. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. br. sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka. 1257/91 od 15. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kad popis i procena nisu vršeni. Naravno.1992. ukoliko je on ustupannje prihvatio. je vrednost čiste zaostavštine. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. br. godine) 167. M. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.12.10. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. ukoliko V. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. (Vrhovni sud Srbije. kako se vidi odbija da stupi u parnicu. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud. odnosno. jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. 1518/91 od 13. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici. Gž. 164. 166. Gž. godine) 163. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. 1356/92 od 30.

godine) 171. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. Rev-2479/91) 170. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. a ne konsitutivan karakter. 221/91) 168. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora. onda ne postoji zaostavština.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju.10. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog. 3288/91) 169.61 - 174. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. i 25. . (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao. stav 1. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o vanparničnom postupku. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. Rev. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. odnosno lica. 730/90) 172. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. pa se takav postupak ima obustaviti. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran. 4/90) .1990. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. kojim su za zakonske naslednike oglašena lica. 1271/90) 173. (Vrhovni sud Srbije. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. upućivati ih na parnicu. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. Gž. Gž.

(Vrhovni sud Vojvodine. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. Međutim. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. Gzz. (Vrhovni sud Srbije . 480/88) 180. tada svaki naslednik. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. Rev. godine) 175. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština. 179. od 25. 236/89) 176.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 474/89) 177. već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene. Rev. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. (Vrhovni sud Srbije . (Vrhovni sud Srbije.10. Zakona o nasleđivanju).1990. 2007/87) . Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar. Rev. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. 338/88) 178.62 - . a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne. koja je bila predmet zaostavštine. nezavisno od prava na nasleđe ili legat. ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. Rev.

br. 4/87) 181. 782/87) 184. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. 28/87) 187. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. ZON. Gž-1520/87) 182. 444/87) 186. stav 3. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. data pre poništenja testamenta. (Vrhovni sud Vojvodine.63 - 188. Rev. za njegovo pravo na nasleđe. 212. Gž. (Vrhovni sud Vojvodine. Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. Gzz. Po članu 90. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. . (Viši sud.305/87) 185. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. (Vrhovni sud Srbije. jer tu kvotu utvrđuje sud.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. te da ništa ne traži od zaostavštine. 444/87) 183. Gzz. onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. Rev. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Rev. Subotica. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.

Pravo na nasleđivanje je lično pravo. (Vrhovni sud Srbije. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. u smislu člana 121.naslednici. međutim.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. U konkretnom slučaju. Na ročištu se naslednici. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Rev. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. kao nužnog naslednika. koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. 775/86) 192. 861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. 939/86) 193. (Vrhovni sud Vojvodine. nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. tj. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. 190. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se. Pošto su se stranke . da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. 191. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu.64 - . Gž. Rev. 2020/86) Prvostepeni sud je. uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. te šta je između naslednika sporno. prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave. 1297/86) 189. 3357/85) . i to iz samog zapisnika. Gž. Gž. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara. dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. (Vrhovni sud Srbije. to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika. te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug. Rev. koje ne prelazi na naslednike. pa stoga.

zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. (Vrhovni sud Srbije. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. 135. do 33. Zakona o vanparničnom postupku. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. Gzz. 24. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. pre smrti ostavioca. bez obzira na ovaj sporazum. Rev. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. stav 2. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. (Vrhovni sud Srbije. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. do 34. Zakona o vanparničnom postupku). U vanparničnom postupku je. 444/85) 195. januara 1975. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva. 21/84) . stav 2. Zakona o sudskim taksama. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak.65 - . ovog zakona.000 dinara. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. Zakona o vanparničnom postupku). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Članom 24. 232. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. izvršiće se ponovo. prema članu 43. tj. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. stav 3.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. Rev. ne prelazi 50. ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi. Prema odredbi člana 27. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. stav 3. godine. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. U skladu sa čl. 1436/85) 196. pošto prema članu 382. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. Zakona o parničnom postupku. onda u skladu sa čl. koji se primenjuje od 1. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. shodno odredbe čl. 24. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. Prema odredbi člana 40. istog zakona.

Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Pogrešio je. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. opštinski sud što je u smislu člana 108. 198. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament. bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. . javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu.66 - 199. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. ima poštovati. koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju. uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo.VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. stav 2. 2195/84) . već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. Rev. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. Rev. punovažnost testamenta . 1102/84) 197. Gž. međutim. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje.u smislu člana 119. pa naslednici bračnog druga.

Zakona o vanparničnom postupku. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju.VANPARNIČNI POSTUPAK 200. Shodno članu 144. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. preda saugovoraču. 218. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju i čl.67 - . po kojima nije doneta pravnosnažna odluka. 221. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. Gzz. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. U konkretnom slučaju to znači. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. 1264/84) Shodno čl. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. Međutim. 2. 225/83) 204. Zakona o nasleđivanju. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja. Gž-487/84) 203. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. shodno članu 232. zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. (Vrhovni sud Srbije. Pošto je ostavilac umro 1981. Zakona o nasleđivanju). Zakona o nasleđivanju SR Srbije. godine. Gzz. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. ZPP. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. Zakona o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. Rev. pa on može. ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora. 354. kao što je ovde slučaj. da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. tač. 130. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. 202. 13. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. saveznog Zakona o nasleđivanju. koji je prodao. Kad tužilac. st. 3/84) 201. u skladu sa čl. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici. Zakona o nasleđivanju). Gž-134/82) .

Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. Zakona o eksproprijaciji. treća lica u odnosu na predlagača.2006. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK 205. 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206.68 - . Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije. ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. usled čega nema mesta primene člana 62.A. (Vrhovni sud Srbije. 1100/06. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine. Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti. ZPP. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti. u vezi sa članom 72. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. 43. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada.G. od 15. ZPP. na osnovu čl. i E. Gž. s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.06. godine) .). tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

R. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. građevinske. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.2003. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B.1985.10. regionalni put je u svojini Republike Srbije. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br.2006.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8.12. 5/06. Dana 16. Iz obrazloženja: Prema članu 20. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. P. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije.P. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1. Gž.1985. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. 4458/02. te da mu naknadi troškove postupka. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B.M. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu.P.P. od 13. obavezana da predlagaču J. i to parcelu br.02. S. br. 656 KO B. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2. godine) 208.P. površine od 14 ari i 04 m2.053.69 - . br. godine Komitet za urbanizam. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost.04. 36/95 od 19. upisane u zemljišno-knjižni uložak br. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju.2003. M. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena. Revizija protivnika predlagača nije osnovana.P. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu.P. iz B.1988. parcela br. a koji postupak je okončan 15. Ovo rešenje je po.03. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti.1993. ranijeg sopstvenika J.11. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK 207. Zakona o putevima.2002.S. iz B.4.000. 2005/03 od 9.02. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12. godine do isplate. stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. godine kojim je protivnik predlagača Opština B. godine. da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N.

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. 11. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. Gž. Kako se radi o postupku. 186/04 od 30. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. a ne sudija pojedinac. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. a y skladu sa odredbom čl. 134. to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen.09. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. 135. Gž. po službenoj dužnosti.09. godine) 214. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. br.2004. pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka.VANPARNIČNI POSTUPAK 213.05. i da. posebno čl. gde sud postupa po službenoj dužnosti.73 - 215. 1038/04 od 28. godine.2005. punomoćnik predlagača nije došao. kao i eventualno po kojoj ceni. u vezi i s tim. Gž. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost. da je hitan.03. a na raspravu od 11.2004. godine) . pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. i čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 1230/05 od 19.2004. . odlučuje sud u veću od troje sudija.

naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. pa je Vrhovni sud primenom čl.. ___/2001 od 3. ZPP. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.. ___/99 od 9. Veštak je imao površinu parcela. Gž.2001. od 11. 42. 12. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem. Zakona o eksproprijaciji. u vezi čl.04. njegovu plodnost. a u vezi čl.2000. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji.VANPARNIČNI POSTUPAK 216. Kod tako utvrđenih činjenica. 42. pogodnost za obradu. Zakona o eksproprijaciji. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina. ___/2001 od 11. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču. Rev. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta.2001.10. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta.74 - 217. tač..04. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I. 30. . počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja. čije je sedište na teritoriji Opštine I. R. pomenutog zakona. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I.. Zakona o vanparničnom postupku. tačka 6.2002. utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. ___/2001. . Gž. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. kvalitet zemljišta. godine. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U. i to na način i u rokovima propisanim u čl.06. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača. 400. (Vrhovni sud Srbije. odlučio kao u izreci rešenja. godine. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima. 393. Prema odredbi čl.06. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. 12.10. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I. rokovi za otplatu su određeni u čl. 6. 3922/01 od 3. R. Rešenjem Okružnog suda u U.2002. ___/99 od 9. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi.2000. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.

određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. od 28. i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen.2000. dodeljen na korišćenje odgovarajući stan. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana. 220. (Vrhovni sud Srbije. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko.02. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija.75 - .kome je pre 31. 3. godine. Rev. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. 27. ("Službeni glasnik RS". . (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju.1999..02.VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija .2000. Obaveza opštine.. sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku . godine) 219.12. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl. valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. i čl. 3229/99 od 10. st. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. 1. ZIP-a. 10. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. 3. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati. odnosno opštinu. 1990. godine) 218. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl. 9. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. stav 2. Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području. br. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka. 5775/98 od 5. 223.01. odnosno nije doneta pravosnažna odluka. glasnik RS". Zakona o Saveznom ustavnom sudu. 3162/97 od 29.1997. 42. 3909/97 od 2. 7131/97 od 1. predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. okončaće se po odredbama ovog zakona. (Vrhovni sud Srbije.10.1996. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. br. 81. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. 421. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. 1/95) ..1997.10. godine) 224. 31/97 od 8. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Odluka Saveznog ustavnog suda. Rev. godine) 226.11. Zakona o građevinskom zemljištu. 3359/96 od 13.VANPARNIČNI POSTUPAK tač. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije. tač. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl.10. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. st. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta.1997. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. ZPP. godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. godine) 222. Rev.04. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. odnosno objekta. godine) 225. pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke.1998. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. Gzz. 9. 2. Rev. 3.76 - . (Vrhovni sud Srbije. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. Rev. godine) 221. nije novi dokaz iz čl. 9.1998. (Vrhovni sud Srbije..

. pri njenoj isplati. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. (Vrhovni sud Srbije.12. na ponovno suđenje u tom delu. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. Rev. Gž. godine) 229. U slučaju deeksproprijacije. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva. Zakona o eksproprijaciji. 29/92) 227.77 - 232. koju vlasnik treba da vrati. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26. Rev. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo. 346/91) 230.1991. opozvati saglasnost nadležnog organa. Gzz. Ne može se jednostranom izjavom. vrednost naknade za eksproprijaciju. Gž. 175/89) . koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud. u kojoj je. (Vrhovni sud Srbije. 231. 228. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. naknadno. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. Zakona o eksproprijaciji. Vrhovni sud Srbije) 235. ili po drugom zakonskom osnovu. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat.05. umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. od 28. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje. 3/86) . 9/88) 234. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija). 1986. odnosno nacionalizacije. i 29. bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Gzz. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. 121/86) 236. a ne po zahtevu stranke. pored troškova određenih u odredbi čl. koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. U-65/86) 238.1986. 56/89) 233.78 - 239. 47. . vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu. godine) 237. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja. odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost. godine) 241. a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja. godine) 240.1986. bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. 1169/84) 244. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši.79 - 245. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Rev. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. (Vrhovni sud Srbije.1986. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji. . 242. Rev.09. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda. za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. Zakona o obligacionim odnosima. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Rev. . 379. odnosno nacionalizacije. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa. 105/85) 243. koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. (Vrhovni sud Vojvodine. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije.09. (Vrhovni sud Srbije.

odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. . 2. ako su mu oni uslov rada. 141.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. 723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada. prinude i zablude. Gzz. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl. 268.1982. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. ne može se ostvariti naknada.04. bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova.80 - . 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti. a može se pobijati samo zbog prevare. godine) 246. 250. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa. Rev. Zakona o opštem upravnom postupku. 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o obligacionim odnosima. 248. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji. pozivajući se na odredbu čl. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava. 247. st.

sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće. ako je stvar pravnosnažna presuđena. a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. međutim. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje. korišćenja zajedničke stvari. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava .... R. odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele. Rešenjem Okružnog suda u Č.. oktobra 2008.. ___/09 od 13. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele. da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. 141.rešava prema pravilima parničnog postupka. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. R. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. Dalje prvostepeni sud je zaključio da.član 141. Ukoliko je. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. godine) 251. br___/08 od 30. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari.. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. Zakona o vanparničnom postupku.. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). iz kog razloga je njegov predlog odbačen. Gž. uvažavanjem žalbe predlagača. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima .VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl. 430/09. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika. ako po istom zahtevu već teče parnica. 279. pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka.2009. ukida se rešenje Opštinskog suda u Č. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi. maja 2009. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava.81 - . od 13. tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. 30. Zakona o vanparničnom postupku. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe. ZPP koja se u smislu čl. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog.. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja... a prema protivnicima predlagača. broj ___/08 od 30. Prema odredbi čl.. oktobra 2008.05.

2005. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom.08. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani. stav 2. Dakle. godine) 252. Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. 2973/06 od 31.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. VIII Pž. godine) 253. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine. Stoga je prvostepena odluka potvrđena. međutim. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. .otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost. Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30.među strankama sporno pravo na stvar. u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361.10. pa ni one na koje se žalbom ukazuje. što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. pravnog odnosa . Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. Da jeste.82 - . Zakona o vanparničnom postupku. 1359/05 od 14.2006.član 145. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. Zakona o vanparničnom postupku . Tužilac je.

uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. nemaju zakonskih osnova. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.2003. Okružni sud u Č. Zakona o vanparničnom postupku.02.83 - . svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. je svojim rešenjem Gž.03. pravo korišćenja ili državine na stvarima. godine) 254. br. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č. 325/00 od 21.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari. godine. br. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima. br.3. Gzz. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147.2003. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja.. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. 139/03 od 10. u članu 142. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje. Naime. P. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. Gž. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 464/03 od 8. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. Prema odredbi člana 142. br. ___/00 od 21. br. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine.02...10. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari.2002. Zakona o vanparničnom postupku. godine) . ___/03 od 10. Zakona o vanparničnom postupku..2000. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. pravo korišćenja ili državine na stvarima.. na zahtev zainteresovanih učesnika. R..2003.

sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. ukoliko predlagač pokrene postupak. jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. odnosno pravnog odnosa. godine) 255. ZPP. ZVP. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari.06. tačka 14. godine) 257. 256. 8075/99 od 16. Rev.06.12. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud. da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 8075/99 od 16. Gž. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. ukoliko predlagač pokrene postupak.84 - . s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. godine) . (Vrhovni sud Srbije. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 141-145. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. ZVP. Zakona o vanparničnom postupku. radi predaje katastarske parcele u suposed. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena.1999. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. Gž. Zakona o parničnom postupku. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. stav 2. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. stav 2. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku.1999. s tim što će prvostepeni sud. 7384/98 od 22. radi predaje katastarske parcele u suposed. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. oceni osnovanost predmetnog predloga. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana.1999. tačka 14. Polazeći od odredbi članova 141-145.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija. opisane u tom delu izreke.11. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. Gž. 26/90) . Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele. 5678/97 od 12. koju isključivo drži protivnik predlagača. o kome se odlučuje u vanparničnom postupku. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. 146. (Vrhovni sud Srbije. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele. 141. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara). da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. ZVP. Gž. 141-147. st. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika.1997. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti.1996. kako je tim rešenjem utvrđeno. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Gž. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12.03. već o načinu korišćenja..1996. .. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka. Zakona o vanparničnom postupku. opisanih u tom delu izreke. opisanom u tom delu izreke. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste. 2. Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B.1997. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. Rev.400 dinara.. godine. R ___/94 od 19. 703/94) 259.85 - 261. opisane u tom delu izreke. Naime. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. u vezi čl..01. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost. Zakona o vanparničnom postupku. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.9. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži. 8/92) 260. Gž. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. _____/97 od 31.

141. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 38/87) 262. 1986. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. ukoliko ne postignu takav sporazum. U skladu sa čl. Međutim. i dr. i člana 34. suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele. 267. Vrhovni sud Srbije) . Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl. 263. Gzz. ne mogu vršiti deobu ove parcele.kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. 1986. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele.86 - 265. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. . 141. Gzz. Zakona o planiranju i uređenju prostora. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele.31. 1986. Suvlasnici porodične stambene zgrade. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. 141-147. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 266. i 34. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. 33. oni se ne mogu sporazumeti. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika. Zakona o vanparničnom postupku. (Vrhovni sud Vojvodine. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. stav 1. i 144. Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 264. Zakona o građevinskom zemljištu i čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike .

sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti. i 148. 79/86) 268. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. da označi širinu i dužinu prolaza. . U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. 270.87 - . te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. Gž. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. Gzz. način prolaza i prava korisnika ove službenosti. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. prema susedu ili strani sveta. Gzz. sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost. 9687/85) 271. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 47/85) 269.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara.

Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. pa prema tome i dvorišta. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gž. kao i očita nepravda za jednog od njih. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. 33. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. u smislu člana 146. usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Gzz. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana. i 34.sukorisnika . 91/84) 273. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka . citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada. sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima.nosilac stanarskog prava. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. Zakona o planiranju i uređenju prostora. stav 1. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. stoga nema mesta. Kako prema članu 27. Kad su mere i granice građevinske parcele. 4544/84) 272. ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. Vrhovni sud je. odnosno skup stanara. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. 5302/84) . Zakona o građevinskom zemljištu i čl. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi. 37. a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet. na ponovni postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje.88 - .

50 kvm. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. površine 7. može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti.). 98/83) 275.23 kvm. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. s obzirom na položaj i veličinu prostorija. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gzz. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. i koristiti prema skici sobu br. 4.40 kvm. Gž. jer mu sukorisnik to pravo osporava. (Iz odluke Saveznog suda. šupe i sl. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja. 19/82) . a protivnik predlagača sobu br. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. . Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele.sud će. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Pritom. 2. Zakona o vanparničnom postupku. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama.VANPARNIČNI POSTUPAK 274. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. a u površini od 15. Međutim. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor.50 kvm. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. 141-147. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima.89 - 276. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 277. odnosno približno istu površinu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. površine 11. Gzz. Gzz. i prostoriju broj 3 površine 10. s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari . ne mogu vršiti deobu ove parcele. a ukoliko takav sporazum ne postignu. stav 2. Međutim. a u slučaju da se ne može postići sporazum . iako ne sa potpunom sigurnošću. 34. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima. i dr. u vezi sa članom 388. 141.sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela.90 - . ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda . Suvlasnici . Gzz. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja. kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. i čl.saglasno odgovarajućim propisima . Zakona . istog Zakona . na predlog nekog od njih. Prema članu 16. postupivši u smislu člana 372. stav 4. pošto fizička deoba nije moguća.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane. pobijajući rešenje u celini. Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba. stav 1. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije.prema odredbi člana 16.knjižne parcele čine jednu celinu. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. Zakona o vanparničnom postupku.ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. stav 5. deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe.odlučuje sud. 192/82) 278. st. Zakona o vanparničnom postupku.sporazumno određuju način deobe stvari. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i . Pri tome. 33.je preuranjen. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa . i 153. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. Dakle. zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih. da navedene zemljišno. jer bi to bilo protivno odredbi čl. Protiv ovog rešenja. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. 1.

Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti. ali se predlagač. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni. stav 1. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku.o tome će odlučiti sud. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. ZVP-a. preparcelacije. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača. o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21. utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu. Nemogućnost fizičke deobe. odnosno imovini ili je sporno koje stvari. godine) 280. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. postupajući po predlogu. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. udeo u zajedničkim stvarima. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes. 150.2005. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum. preparcelacijom navedenog zemljišta.02. ZVP-a. uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. st. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. Na drugoj strani. Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom.03. Dakle. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu. ako sud.2007. Saglasno navedenim primedbama. 150. Prema odredbi čl. 269/07 od 14. U postupku deobe zajedničke imovine. pri tome.91 - .VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela. prekinuće postupak i . Gž. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti. 1. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. imajući u vidu spise. O troškovima pribavljanja takvog projekta.

ističući da je: ". st. st.. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. u određenom broju slučajeva. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu. 1. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). 1209/01 od 23. kako bi pravilno primenio odredbu čl. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem.12. zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku. i pored toga. ZVP-a. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. 1. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. sadržan u podnesku od 21. ZPP-a. te smatra da ima veći udeo.92 - . Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji.2005. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. 308/06 od 23. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P.. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. Predlog za deobu podnet je 4. Protivnik predlagača LJ. 3.02. označenom kao protivpredlog. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe.. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča. ZPP-a). 1. godine. Prema odredbi čl.12. 361. 150. naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B. st. st. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. 2. godine. Primena u praksi ove zakonske odredbe. st.. godine) 281. godine. M. .2003. 1. 9. ZPP-a. 10.11. U konkretnom slučaju. te na taj način LJ. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice. stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima.03. niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici. ZPP-a. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe. 1. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. godine. Gž. Međutim. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. br. 7. st. najčešće u postupcima deobe nasleđa. 150. br. 150. ZPP-a.2006. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. a prema st. ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. 9.2005. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici..2005.1991. st.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. st. na ročištu od 5." Imajući u vidu i odredbu čl. 3. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće.učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe. 1. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. O. ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. ZVP-a.03. ZPP-a.

radi eventualne doplate. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. . godine) 283.09. saglasno navedenim primedbama. tako da. Gž. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze. Međutim. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe. st. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. 149.2006. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma. jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. Prema tome. u postupku deobe zajedničke imovine. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. godine) 282. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2005. pored toga.93 - . na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. 1049/05 od 1. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. ZVP-a.01. predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. 14/06 od 27. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. br. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana. pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu. 2. Gž. zatim kakvi su udeli zajedničara. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine. o zajedničarima.

niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. ZVP-a. godine) 284. Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda. ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno. ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno. odnosno suvlasnička imovina i drugi. na način kao u izreci pobijanog rešenja.2004.03. onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. i po shvatanju žalbenog suda. odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku.neosnovani su. Pored toga. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno. Naime. To . izvršio deobu suvlasničke imovine.2004. neophodno je da postoji zajednička. što bi bio i tzv.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo. Primeni odredbe člana 150. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina. već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku. proizilazi. 329/04 od 22.čini udeo predlagača od ¾.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža . (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Prema stanju u spisima. Zakona o vanparničnom postupku . Prema tome. faktička deoba.94 - . Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. 938/04 od 26. U ovom postupku. Zakona o vanparničnom. stav 1. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno. na koje i on upućuje. da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe.08. vodilo odbijanju predloga za deobu. Dakle. kada je. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe. isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja. da deoba takve imovine nije već izvršena. Gž. sud odlučuje o deobi i načinu deobe.u smislu člana 150. Navodi iz žalbe da je . (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) .prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim . u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). Naime. 148. Gž. primeni odredbe člana 150. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge.

između ostalog. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. i to u visini od 1/2. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. U postupku deobe pokretnih stvari sud će. Rev. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova.95 - . godine) 286. sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti . dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu. 1087/01 od 25. 915/01 od 19.10. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. Gž. Inače. (Vrhovni sud Srbije. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige.VANPARNIČNI POSTUPAK 285. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine.1996.2001. dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara.stana kao neuredan. onda tu više nema mesta deobi. stav 1. Prema tome. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti.10. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. Prema tome po oceni revizijskog suda.2001. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima.09. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima. 153. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze. Naime. ZVP. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. kako je to propisano stavom dva istog propisa. godine) . predlagač je uz predlog za fizičku deobu. pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. 149.1997. Zakona o vanparničnom postupku. a ne pojedina stvar. st. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. tač. 33. 153. st. 153. 3.99 - .VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti. i čl. 153. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. 58/98 od 29. Zakona o parničnom postupku. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. 2. kao što su 200 rolni platna i slično. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. 1.01. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. 380.02. drugoj strani. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. st. 16. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. 153. u vezi čl. 3. 2. 2. st. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. godine) 300. st. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. godine) 299. utvrditi sve okolnosti u smislu čl. 1. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. saslušati zajedničare u smislu čl. 20. (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. Na predlog jednog od njih. 2. posuđe i slično. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. 16. 347/97 od 20. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. posteljina. 154. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. Gž. Gž. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. 149. 1. i čl. ako neke od istih dosudi jednoj. stav 5. Po žalbi protivnice predlagača. odgovarajuće protivvrednosti . st. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća. Zakona o vanparničnom postupku. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. st. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. 166. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. st. kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj.1997. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. Zakona o parničnom postupku. Deli se imovina.

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća. 12097/96 od 27. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. Gž. Rev. 303.01. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. 304. godine) 301.100 - . godine) U postupku deobe nepokretnosti. pak nemoguće. odnosno vrednosti suvlasničkog udela. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe.12.1996. 839/97 od 13. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna. Gž. . Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost. br. 4388/96 od 10. Zatim. Međutim. godine) 302. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen. Ako je to. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini. 1960/95 od 21. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Imajući u vidu navedeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika. 148. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl.1995. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika.1996. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi.1997.09. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan.05. (Vrhovni sud Srbije. Kao prvo. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo. i 154. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. Zakona o vanparničnom postupku.

Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača. novembra 1994. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe). o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. odnosno da se deoba objekta. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. broj 5148/94 od 1. Gž.101 - 308.11. ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. Gž. Međutim. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave. ne može vršiti putem javne prodaje. . godine) 305. a podneskom od 4. Gž. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku. predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. sud će na zahtev suvlasnika . Gž. iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. 2335/94) 307. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća. te samim tim ni da određuje privremene mere. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. prilikom odlučivanja.1994. mora da bude uknjižen. 306. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici. koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. 802/94) .

(Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. Gzz. br. Gž. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8.VANPARNIČNI POSTUPAK 309. u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo. Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti.12.102 - . predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade. 1732/93) 312. godine) 313. 75/93) 310. stav 2. Uredbe. Rev. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. 128/93) 311. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS". ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli.1993. 4/92) . Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 1171/93) 314. Neprihvatanje. po tom osnovu. Gzz. (Vrhovni sud Srbije.26/72). odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). Član 2. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova. već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice.

(Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. za slučaj spora. pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo. Gž.103 - 319. 2709/91) 316. vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan. Gž. 118/90) . Rev. S obzirom na to. s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini.ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju. a sporan je ugovor o deobi u spisima. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. ostvaruje u parnici. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. 1481/91) 315. prevare ili prinude. imajući u vidu detaljni urbanistički plan. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. na njegov zahtev. Ako ta deoba ne bi bila moguća. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. do 149. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. 77/90) 318. koje se. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. Gž. treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. . 317.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti.

Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. .104 - 326. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži. (Vrhovni sud Srbije. ne može se smatrati konačnom deobom. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP. (Vrhovni sud Srbije. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu. Vrhovni sud Srbije) . Sporazum o deobi kuće. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog. 1160/88) 322. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. Rev. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. 1986. Gž. 1986. u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. Rev. a neopredeljenog suvlasničkog udela. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) 324. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. 575/87) 323. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele. 489/89) 320. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. 181/89) 321. 1986. izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. Vrhovni sud Srbije) 325.

VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. 5.105 - 331. list grada Beograda. st. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. Zakona o vanparničnom postupku. stav 1. Vrhovni sud Srbije) 328. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. I u odsustvu sporazuma stranaka. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. Vrhovni sud Srbije) 327. uz odobrenje nadležnog organa uprave. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. 1986. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. a na drugoj protivnici predlagača. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. deoba će se izvršiti prodajom. 1986. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. br. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. 1986. shodno odredbi čl. Zakona o vanparničnom postupku. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. o čemu se odlučuje u parnici. Vrhovni sud Srbije) 330. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. po. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. 1986. Pritom je bez značaja činjenica. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. u smislu člana 16. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. onda će se sud. koji su predmet deobe. Vrhovni sud Srbije) 329. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 2/75). . ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. stav 1. 16. Inače. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. srazmerno suvlasničkim udelima.

jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. niti je sporno koje stvari. pored ostalog.posebno pismene dokaze o pravu svojine. da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. Zakona o vanparničnom postupku. a da potom ceni osnovanost predloga. o zajedničarima. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke . Vrhovni sud Srbije) 332.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. Odredbom člana 149. čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela. jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. odnosno imovine. 1752/86) . U ovakvom slučaju sud ne može. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana. istog Zakona. Gž. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. 62/86) 333. nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. stav 1. Među strankama. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Rev. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. udeo u zajedničkim stvarima. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima.106 - . koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. u smislu člana 149. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). 1986. Prema stanju u spisima. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. u smislu člana 150.shodno odredbi člana 16. jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena. već rešenjem o deobi. (Vrhovni sud Srbije. Deoba nepokretnosti javnom prodajom. ne može se za sada prihvatiti. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149.

odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. posebnom odlukom. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti. istog zakona. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. o čemu se odlučuje u parnici. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o građevinskom zemljištu. Međutim. st. Rev. Gzz. onda će se sud. (Vrhovni sud Srbije. 1. 1. u smislu člana 16. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. 934/86) 335. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. 148/85) 336. Gzz. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. 1. te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. (Vrhovni sud Vojvodine. obustaviti parnični postupak. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. u smislu čl. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. st. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. 31. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. 150. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. 33. U ovakvom slučaju sud ne može. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. odnosno da ima status presuđene stvari.107 - . Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. i 34. 64/85) . 428/85) 337. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. st.

VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. ZPP u vezi čl. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. pravilno i na zakonu osnovano. 30. Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. već uopšte . Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. Pobijano prvostepeno rešenje je. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Jer. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. br. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. stav 1. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. 28/85) 338. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. 3402/85) 339. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. deoba će se izvršiti prodajom. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. Gž. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti. Zakona o vanparničnom po. Zakona o vanparničnom postupku. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. 16. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Gzz. 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. po nalaženju okružnog suda. .bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. list grada Beograda”. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. 5.108 - 341. shodno odredbi čl. stav 2. predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. 2/75). iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje. Zakona o vanparničnom postupku. 340. stav 2. st. udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tačka 7.

Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda . ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 86/84) 343. . Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti. odredbom člana 150. ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. 344.109 - . 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. pravo na imovinu ili udeo u imovini. odnosno imovini ili nekog drugog prava. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini. koja je predmet deobe. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku.kao tuženog. stav 1. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. Gž.kao tužioca. Gzz. Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. 95/85) 342. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. Gzz. Jer. Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika. protiv protivnika predlagača drugog reda . U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

110 - . 31/79) i član 6. broj 21/73.. manje. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje.. list SFRJ”. Po stanovištu Vrhovnog suda.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena.samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. kako je odredbom člana 16. nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. list SAPV”. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka. to se ne može uzeti da je stan. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu.. Osim toga. to se ne može uzeti da je stan. a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada. stav 1. s obzirom na zanimanje i ostale prilike. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. Po stanovištu Vrhovnog suda. koji se primeljuje na osnovu Zakona. iz „Sl. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju. Zakona o vanparničnom postupku. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade. shodno članu 24. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. stav 1. njihovim potrebama. br. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije.. koje su u suvlasništvu stranaka.61 kvm. odlučili da izvrše fizičku deobu. broj 57/65). to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. 1095/84) 345. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. Gž. (Vrhovni sud Vojvodine. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar. list SAPV”. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika. No. stav 5. Rev. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice. dobija površinski 0. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje). koji je pripao na deo protiv. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. 346.

od 22. 718/83) . ne računajući dogradnju i adaptaciju. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. snose troškove postupka na jednake delove. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. 174/83) 349. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. . Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. 2437/84) 347. Gzz. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. da oni postaju sopstvenicima delova stana. Rev. Gž. uz odobrenje nadležnog organa uprave. (Vrhovni sud Srbije. 1. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači.06. 11/83) 348. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. (Pravni stav Zajedničke sed. u pravilu. jer u smislu čl. već i troškovi protivnika. Inače. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine. godine) 350. odeljenja Vrhovnog suda Srbije. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako.111 - 351. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. srazmerno suvlasničkim udelima.1983. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. a na drugoj protivnici predlagača. I u odsustvu sporazuma stranaka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje). u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača. Gž. Gzz. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. (Vrhovni sud Srbije. Građ.

(Vrhovni sud Srbije. godine) 355. Iz obrazloženja: .VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. (Vrhovni sud Vojvodine. od 18. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. oštećeni ili pomerani. shodno čl. 837/83) 352. da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe.112 - .10. Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. Rev. Rev. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača. a nema sporazuma između stranaka. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. 1337/06.2006. To dalje znači da. Zakona o vanparničnom postupku. 155-163. 156. ako navedeni uslov nije ispunjen. a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. 188/82) 353. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. U skladu sa odredbom člana 155.

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

VANPARNIČNI POSTUPAK 364. a ne stanje u katastarskim planovima. bilo kada je ovaj držao sam tužilac. 1414/86) 365. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. Rev. s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. Gž. merodavno je stvarno stanje na terenu. S obzirom na to. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. Inače. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. uništeni ili oštećeni. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru. 366. ne samo kada je u pitanju ova međa. Međutim. do 163. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. merodavno je stvarno stanje na terenu. a ne stanje na katastarskim planovima. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. i po mišljenju ovog suda. Ovo zbog toga. a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. (Vrhovni sud Vojvodine. u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. bilo njegovi pravni prethodnici. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama. godine. odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova. u okviru koga i to u propisima od člana 155. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina. Naime. A u takvoj situaciji.116 - . a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca.

obzirom na prednje. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. u smislu člana 155. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. koje je izvršeno u interesu oba učesnika. 1471/86) 367. i 3. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. takođe po pravnom shvatanju ovog suda. ZVP. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Gž. P. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni. Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava. Rev. onda će preći na meritorno raspravljanje. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162. 2. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. ZVP. oštećeni ili uništeni. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove. S. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. 406/83) 368.117 - . doduše manje od strane protivnika predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. S druge strane. st. ZVP. 4808/83) . ZVP. već greškom geometra. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. na uređenje međe između njihovih parcela. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara. (Vrhovni sud Vojvodine.

pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok. u smislu člana 117. tada se ne utvrđuje njegov identitet . sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. Prvostepeni sud je. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao. pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po. stav 2. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven.118 - .član 167. To navode žalbe čini neosnovanim. u vezi člana 183-186. odlučili . nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom. i prema stavu žalbenog suda.05.ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329. godine) 370. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. stav 4. u tom smislu. Zakona o vanparničnom postupku.zaveštanje nije ništavo. Zakona o nasleđivanju. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . 1161/04(2) od 30. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte.1991.08. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. i 5. ZVP. U tom smislu. ZPP. Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca. bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac. važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. Gž. ZOO.2004.

1427/84) 371.kao isprave. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik.VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. ZPP. ZPP. (Vrhovni sud Srbije. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. tačka 13. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom. ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. stav 2. i 5. zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. navedenog Zakona o nasleđivanju. Rev.224) 372. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.12. te kako ju je i na koji način izgubio. stav 2. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. do 174. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi.1999. ZVP. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici. sačinjen u smislu člana 183-186. Gž. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. i člana 395. ZVP. u vezi člana 166-174. stav 4. stav 4. u smislu člana 117. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. SUDSKI DEPOZIT (Član 211. ZVP. godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi. stav 1. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . i 5. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu. o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju. potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. 2379/98 od 15. .119 - .

Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem. (danas ulica K. koja je preminula 9.. Odredbom čl. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit.S. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. hartije od vrednosti. A. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda.02.12.1987. H.635. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. 211.10. svoju majku. M. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno.2003. sud je pravilno primenio materijalno pravo. pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4. uz ispunjenje zakonskih uslova. godine) 373.06.) sa SIZ-om stanovanja grada N. a u korist protivnika predlagača F. Odredbe čl. E. a namenjen za protivnika predlagača. godine. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. na nepoznatom mestu boravišta. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji.120 - . nasledivši bivšeg vlasnika. Protivnik predlagača je zemljišno . zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. 211.2004. br. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. godine. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18. Gž. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. godine. 348-362. M. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. godine) .VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. M. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. Sudskog poslovnika. 327. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. 4430/05 od 28. a čl. Zakona o vanparničnom postupku.2005. a tada nema mesta primeni člana 348-362. 1381/04. od 21. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. nalazeći da ima mesta primeni čl. broj 6. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. odredbom čl.2005. 215. Naime. B. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. Postupajući po tome.12.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. E. F. a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine.3. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine. pok. B. Sudskog poslovnika.knjižni vlasnik predmetnog stana. 348-362.1998. u obavezi je da za isti plaća i zakupninu.

Naime. istome biti predata sredstva iz depozita. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita.03.VANPARNIČNI POSTUPAK 374. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju. neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama. 1537/03 od 19. Međutim. Naime. godine) 375. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama. neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita. polaganje kod suda je predviđeno . sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. a pri čemu odredbom člana 216. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. Zakona o vanparničnom postupku. posebnim rešenjem. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva. i predmet su ocene parničnog suda. a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava.121 - . koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac. Naime. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita. Sud će. Pž. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača.2003. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

uvažio žalbu protivnika predlagača.122 - . u čiju korist je deponovan novac. Stoga je prvostepeni sud. ZOO. ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. stav 1. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom. Šta više. Gž. ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane. . odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Protivnik predlagača . ZVP. pred sudom. februara 1985. brigu. negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača.VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je.inače primalac izdržavanja po ugovoru. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ili kad je poverilac potpuno nesposoban. godine. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. u smislu člana 215. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. Naprotiv. morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača.kao drugostepeni . ili je nepoznat. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit. dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. tada bi došao u docnju shodno članu 235. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika. Okružni sud je . kad je poverilac u docnji. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. imajući u vidu navedene zakonske odredbe. pored ostalog. navedenog zakona. 538/91) 376. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. a naime. počev od 1.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. istog zakona. 2939/90) 377. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit. Gž.

nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. U konkretnom slučaju. Prema odredbi člana 327. 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača.navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. pozvan u smislu člana 218. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza. Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. ili je nepoznat. dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača.500 dinara na ime alimentacije počev od 1.123 - . kao razlog za otvaranje depozita u predlogu .VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. .i tokom postupka . u čiju je korist primljen predmet u depozit. marta 1984. Prema tome. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. U sudski depozit primljen je iznos od 3. P. dok postoje zakonski uslovi. Gž. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Predlagač. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. 2311/84) 379. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji. godine pa ubuduće. 9690/85) 378. Gž. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful