3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

03. zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. 1389/06 od 12. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1. st. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka.036 dinara. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača. 2. da je žalba neosnovana. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13. Gž. 2. a da se preki-4- . u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. u vezi sa čl. 3. i 2.109 dinara. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Međutim.436 dinara. odredbe čl. st. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata .109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2. 372.2006. nadoknađuju troškovi od druge strane. i te troškove stranke treba srazmerno da snose. Ovo iz razloga što ročište 1. a rešenje potvrdi. 28. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku. st. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno. 361. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno. 150. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja. 1. 30. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. ZPP. Zakona o vanparničnom postupku. 159. kada je rasprava završena. st.600 dinara. i 3. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. što ukupno iznosi 21. st. na osnovu ovlašćenja iz čl. svaka sa po 1/3.5. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima. odnosno svaka po 7. bez navođenja osnova pobijanja.600. 2.2006. ZVP. Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. ZPP.03. i čl.400 dinara. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi. godine) 4. po nalaženju drugostepenog suda. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. Takođe. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. 388. br. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno.200 dinara njegovi posebni troškovi. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao. provedenom bilo po predlogu stranke. srazmerno svojim suvlasničkim udelima.09.2006.posebni troškovi. Naime.

150.12.2006.2006. ZVP-a. 3390/06. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti. i 2. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu.00 dinara. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. od 14. 159. Iz iznetih razloga je na osnovu čl. tač. st. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.2006. 387. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. Gž. 30. 139.2006. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. Po nalaženju Okružnog suda. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. U konkretnoj stvari. -5- . na osnovu odredbe čl. st. 619/06 od 23. ZPP. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava.03. br. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije. st.600. predlagači su podneskom od 6. pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. tačka 14.03. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja. i čl. godine odredio iznos naknade za zemljište. tako da prema odredbi čl. stav 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. Stoga stranke nisu dale završne reči. 2. u funkciji vrednosti predmeta spora. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. godine) 6. 1. Nakon toga.07. godine) 5. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku. 3. osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. ZPP. 2. Zakona o vanparničnom postupku.

bez testamenta. br. N. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja. st. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. a koji je vlasništvo protivnika predlagača. br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.2005.03.2001. N. shodno članu 24.2001.2001. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. godine. odlučio o pod-6- . i P. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P. br. kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime. žalbu podneo S. N. godine) 7. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora. 341/05 od 22. _____/2001 od 11. O. od 16.. Č. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine.04. sa 1/3 dela i sin ostavioca D. st. Polazeći od ovakvog stanja u spisima. ___/92. ____/2001 od 11. ___/92.10. ______/01 od 25. Zakona o vanparničnom postupku. 3. 2. te u smislu čl. Zakona o vanparničnom postupku. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8.. 21. 21. br. u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama. Gž. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. br. 2718/04. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. godine) 8.05. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama.05. s obzirom da se naslednici nisu žalili. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica. br.2005. O. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. zaostavština pok.03. Zakona o vanparničnom postupku. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. O. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja. N. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B.2001. stav 1.

godine) 10. st.2005. Zakona o vanparničnom postupku. i 4. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. tada bi dolazila u obzir primena čl. u vezi sa čl. st. koji je zbog toga i podnet. 85/04 od 29. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. S druge strane. ZPP-a u vezi sa čl. Kod ovakvog stanja stvari. st. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. 400. u smislu čl. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. pravilnom primenom čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 3. zaključivši da je nedozvoljena. Gž.2001. Naime. N. i stoga. Prvostepeni sud je. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio. 2. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. st. 21. ZPP-a. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. predstavlja važan razlog u smislu čl..01. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača. st. godine) 9. dok predlagač tvrdi suprotno .12. Č. -7- . 159/05 od 28. 358. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Zakona o vanparničnom postupku. 30. 3. posle sprovedenih potrebnih izviđaja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. N. br. ____/01 od 25. Zakona o vanparničnom postupku. 150. 393. s obzirom da S. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu. Zakona o vanparničnom postupku. šupa i štala. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. odluči kao o neblagovremenoj žalbi. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima.2005. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. Rev. 3. br. na način kao u izreci prvostepenog rešenja. O.da su njegove. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata.10. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. 21. N. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B. da se o predlogu za ponavljanje postupka. 3. Kako je reviziju podneo S. godine.

Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani. 92. b___/02 od 16. b___/05 od 20.2005. odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G.06. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A. Zakona o vanparničnom postupku. st.. tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl.00 dinar. Gž.M. br.07. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja. br.250.000. ZVP-a. b___/05 od 19. 984/05 od 19. a nije priloženo punomoćje od stranke. 30.. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku. R. odbačen je predlog predlagača kao neuredan. te je iste valjalo odbiti.. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana. -8- . sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa.00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2. 6. Međutim. a bez priloženog punomoćja. stav 2.2005. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. ZPP-a u vezi sa čl. ZPP i čl. 1299/05 od 18. Zakona o vanparničnom postupku.125. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi). protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima. Kada je pun.250. isto potpisao. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje.2005. stav 2. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. godine) 12. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl.08..00 dinara).M.07. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata. Gž. ukupno 10.2005. zatim je utvrđena otkupna cena stana. predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane. 92. 30. ZVP-a. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika. učesnici snose troškove na jednake delove.05. 1.2003. pa je u smislu člana 28. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. što iznosi 5. godine) 11.. st. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača. U konkretnom slučaju. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača.00 dinara. i 103. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. Rešenjem Okružnog suda u Č. Gž. R.

2001.vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S. ZPP-a u vezi čl. 17. godine.05. u vezi čl. ukinuo rešenje Opštinskog suda u A. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. s obzirom se deo imovine ostavioca.10. 354. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- . 18. 2.. st. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda.. a stavom 2. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana.2004. b___/04 od 4. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo.2004. 2. 1. 43/82. 3. i nasledna učesnica . Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem. st. 72/82 i "Službeni list SRJ" br.. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B. tačka 5. 3. Rev. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. 71. Gž. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu.. 1. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje.. u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl.10. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. st. nalazi u Makedoniji. kao davaoca izdržavanja. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. 1375/04 od 28... Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl. 16. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. (Vrhovni sud Srbije. st. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. koji je jugoslovenski državljanin.. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu.P.02. st. i 2. Rev. Rešenjem Okružnog suda u U. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda..2004. godine) 13. tj. B. 30 st. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ.P.. nije nadležan njen organ.. bivšeg iz B.. 1. st. jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom. Naime čl. Zakona o stanovanju. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. 16. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost. 71. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok..___/04 od 28. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana. i Okružnog suda u U. godine.. na ponovni postupak i odluku.

Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. godine) 14. i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T. br.. ZPP. b___/03 od 9.2003. I prema stanovištu Okružnog suda. godine. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. 2. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju. 16. je svojim rešenjem Gž. 2..VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. 16. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P.10 - .09.. 71. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda.___/02 od 26. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. Propisom člana 272.. st. Gž. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. koji je o tome dao svoje mišljenje. R. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. stav 1.Br. Naime. 394/03 od 9. . Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije.04.2003. ZPP-a. ZPP-a u vezi čl. navedenog zakona u vezi čl. st. stav 1. R. godine) 15. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. 2003. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden.2004. 3. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272.. juna 2003. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano.. ZKP. b___/02 od 26.. godine. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan. st. stav 1. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T.. kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.06. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom.P.9. 1782/04 od 22. Okružni sud u N. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. Gž. 30.

b___/01 od 3. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10.04.2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č. pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće.04. godine i izreke osporenog rešenja.2002.12.. iz K.. jer se iz raspravnog zapisnika od 10.P. b___/2002 od 16. godine) 16. a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe. ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum..2002. (unuk ostavioca). P. br. a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi. 872/2002 od 10...A.11 - . godine raspravljena je zaostavština pok. ___/01 od 3.p. 105/1 KO K. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje. dva sina i učesnik Č. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju... s tim što se naslednik Č.09. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave. O.. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. izreke šta čini tu zaostavštinu. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog.2002.2002 godine kao neblagovremenu. Č. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno.04. i utvrđeno je u stavu 1.04. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G. 105/1 KO K…. oglašava na 1/4 na k..09. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č. Gž..2002. pa se rešenje Opštinskog suda G… O. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp.. – unuk ostavioca. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". ima snagu poravnanja.. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju...05.P.2002. godine potvrđuje. b___/2002 od 16. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č.05.. Delimična deoba je realizovana. O.. Gž.P. 2497/02 od 11. b___/02 od 11. 105/1 KO K.2002. godine) . O.12. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. U stavu 2. potpisao.2002.P. Stoga. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem. Okružni sud u U.2002. je svojim rešenjem Gž. se ne mogu prihvatiti. utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu.

godine. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju.2001.1961. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka.06..M.11. Zakona o parničnom postupku.M.2001.07.07. a rok za žalbu iz člana 19.. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. Gž. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. iz S. 1481 upisanoj u zk. pa je na osnovu člana 366. U konkretnom slučaju.12 - . to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. Naime. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. Zakona o vanparničnom postupku. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. nasledni učesnik A. faktičko pitanje konkretnog slučaja. O br. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. st.VANPARNIČNI POSTUPAK 17. što je. iz B. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Zakona o parničnom postupku i člana 19. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju.12. Pored toga. Odredbom člana 128. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina. 11.2001. 1522. godine. godine. br. KO B. ___/56. ul. Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S.. inače. ___/56. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Kako je alba izjavljena 13. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi. pobijano rešenje primio dana 21. i to u vezi sa pravom nasleđa kat. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. Pritom. parc. protivnik predlagača je izostao sa ročišta . Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno.. u vezi sa članom 30. Ocenjujući u smislu člana 21..T. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. od 4. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Prema odredbi čl.2001. 2. 8589/01 od 12.. br. godine) 18. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. 7. stav 2. godine.

03. 501/97 od 20. 2. U konkretnom slučaju. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan.). iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29.1996. god. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. st. 11. a dospeo je do donošenja odluke. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka. 30. Jer. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga.13 - . i ako jeste kako. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. 326. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. a koje se u smislu odredaba čl. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. 2. Prema odredbama čl. Prema odredbi čl. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga). Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja.1998. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. 1.1996. Gž. mogao je zatražiti odlaganje.1996.05. 501/97 od 20. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen.05. godine. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak.04. . Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana. može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 19.04. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. Zakona o vanparničnom postupku.1998. st. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga).VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. godine) 20. mogao je zatražiti odlaganje. a zahtev za otkup stana 5. st. i ako jeste.

11. pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. 16. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne. 5325/97 od 19. godine) 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. br.1997. Rev. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. (Sudska praksa privrednih sudova. porodičnim. Naprotiv. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. a ne 1. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 33/93). sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. ZPP. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige.VANPARNIČNI POSTUPAK kako. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana. Na ostale postupke (stečajni. a isprav. 354. godine. br. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost. matičar može ispraviti sam. imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. 3/96) 23. Zakona o vanparničnom postupku. tač.01. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige. u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. Zakona o parničnom postupku. kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. Gž.1. st.1940.11. br.1997. 110/96 od 22. Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način. Zakona o stanovanju ("Sl. 6. Prema odredbi čl.1935. 2. 50/92) i čl. 24. 11335/96 od 16.01. 1. glasnik RS". izvršni) ova odredba se ne odnosi. 1. st. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. odredbama čl. br. u vezi sa čl. 16. 16. Odredba člana 19. (Vrhovni sud Srbije.01. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. 15/90).1997. glasnik RS". i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. godine) 22. to je ožalbeno rešenje ukinuto.14 - . odnosi se samo na vanparnični postupak. 3. st.

samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. godine. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. Gž-10502/95) 26. U smislu čl. godine. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja.1996. dakle. Gzz. kada se ne odnosi na novac. 27. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka. Kada popis i procena nisu vršeni. Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. smatra se da je revizija dozvoljena. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd. godine) 25. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi.VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. 19. Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. po proteku roka više od godine dana. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke.01. po mestu vođenja matičnih knjiga.15 - . koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena.1995. . Gž. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda. a naslednici su izjavili žalbu 9. je vrednost zaostavštine. 123/95 od 24. Žalba je neblagovremena. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.03. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. Pri tome. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine.

To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. M. godine) 28. A. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. M. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne. iz P. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. u korist davaoca izdržavanja tuženog. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. A.1995. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. M. 333/95 od 20. A. Gž. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju.03. Navod žalbe naslednog učesnika M.VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. Zakona o vanparničnom postupku. A. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima). jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku. u odnosu na parcelu. da u zaostavštinu od pok. s obzirom . M. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. 610/95) 29.16 - . pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M.

06. M. godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Beograd. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. (Iz odluke Saveznog suda . Ovo stoga što nasledni učesnik M.17 - . M. 8450/95 od 31. Nasledna učesnica. godine) 31. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. ZPP-a u vezi člana 381. godine) 30.kat. K. i 3. T. preminuo bez poslednje izjave volje.1995. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. Gž. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. 32. po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. i 365. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. može ostvariti u posebnoj parnici. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko.07. Zakona o vanparničnom postupku. M. K. Nije jasno zašto je predlog odbijen. A. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP-a i člana 30. T. 2189/95 od 10. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje. tačka 2. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.1995. M. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. i 21.03. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. Gzs.1995. stav 2. M.12/95 od 29. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan.

217/93 od 26. Gž. a ne i zakonski prekluzivni rok. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. 3968/94) . da li su prostorije stambene ili poslovne. br. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. prvostepeni sud će. . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.10. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna. (Vrhovni sud Srbije. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. 9030/94 od 31. Gž. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač.10. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.1994. godine) 34. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. Rev. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. 35. godine) 33. Nije jasno zašto je predlog odbijen. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. prvostepeni sud će. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka .da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.1994. br.18 - 36. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . Gž.

Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. je vrednost čiste zaostavštine. Rev. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku. 231/92) 40. Rev. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. ili u posebnoj parnici u toku postupka. Kad popis i procena nisu vršeni.1992. Gž. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Sud. (Vrhovni sud Srbije. kada se ne odnosi na novac. . (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena.19 - 42. smatra se da je revizija dozvoljena. dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. 4945/92) . (Vrhovni sud Srbije. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine.1994. 39. Rev. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.12. 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja.11. (Vrhovni sud Srbije.605/92) 41. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo. od 27.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. godine) 38. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. godine) 37.

Zakona o vanparničnom postupku. godine) 43. i 4. (Vrhovni sud Srbije. 27. stav 1. godine) 46. ZPP. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. godine) 44. Prema odredbi člana 400.1991. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa. u vezi sa članom 400.20 - . ZPP i člana 30. Ako taksa na predlog nije plaćena. stav 1.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke. (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda. i 30. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke. br. od 16.1991. revizija nije dozvoljena. nije dozvoljena. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi. Prema članu 101. S obzirom na izloženo.10. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. u vezi sa čl.1991. stav 1. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. u smislu člana 382. merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. Zakona o vanparničnom postupku. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. 3. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. plaćena sudska taksa. ZPP.12. stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. st. Rev. Iz obrazloženja: Prema članu 30. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . Navedeni zakon ne predviđa. 1869/91 od 8. međutim. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena.12. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. 45. Međutim. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. revizija se smatra dozvoljenom.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. stav 1. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. Gž. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva. (Vrhovni sud Srbije. opterećuju. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka.21 - 49. godine. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. stav 1. 1101/89) . sadržanom u paragrafu 133. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. pored molioca. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. Rev. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe. Zakona o zemljišnim knjigama. Gž. jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. S obzirom na izloženo. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena. Naime. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. pa se u smislu člana 3. aprila 1941. Prema tome. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. (Vrhovni sud Srbije. . protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. odnosno pravo trajnog korišćenja. ograničavaju ili ukidaju. stav 1. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. Drugostepeni sud. Zakona o vanparničnom postupku. ZPP. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu. koja se primenjuju na osnovu člana 4. odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. Rev. 48. 101/90) 47. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. stoga. pod određenim zakonskim uslovima. odlučio kao u izreci.

(Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. što je odredbom člana 16.).22 - . 382. Odredbom člana 1. 1986. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. Zakona o vanparničnom postupku i čl. koja ne čini glavni zahtev. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Međutim. uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. propisani su čl. Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) 52. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Rev. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. 27. (Vrhovni sud Srbije. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. Pritom. porodičnim. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. 2194/88) 51. kojim je odlučeno o kamati.VANPARNIČNI POSTUPAK 50. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. tj. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. revizija nije dozvoljena. Vrhovni sud Srbije) . 1986. Ovo zbog toga. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. Zakona o parničnom postupku. 400. šupe i sl.

23 - . stav 2. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri. Zakona o vanparničnom postupku. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. Gž. pokrenut je ostavinski postupak. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. 2.000 dinara. 24. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. do 34. u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Zakona o parničnom postupku. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. stav 3. Članom 24. ovog zakona. je prema citiranoj odredbi. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. stav 2. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. 1436/85) . Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. stav 2.000 dinara.000 dinara. U vanparničnom postupku je. prema članu 43. (Vrhovni sud Srbije. 7250/86) 54. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. do 33. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. istog zakona. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. 24. Prema odredbi člana 27. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. Prema odredbi člana 40. Rev. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. Zakona o sudskim taksama. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. pošto prema članu 382.

S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. nema interesa da učestvuje u postupku. 723/84) . je lice koje je postupak pokrenulo. stav 1.VANPARNIČNI POSTUPAK 55. Gž. R. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. Rev. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. (Vrhovni sud Srbije.. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. 57. . lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pastorka ostavilje.. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu.. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora. obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. Učesnik u vanparničnom postupku. propisani su u članu 27. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. K. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak. Zakona o praničnom postupku. R. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje. nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. Gž.24 - 56. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak. T. R. Prema odredbi člana 35. R. što nije osporio ni javni pravobranilac. to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. 58. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. Đ.986 dinara. Pogrešio je. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. međutim. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. zakona. shodno članu 3. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama. Jer T. Rev.

Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. Gzz. doduše manje. od strane protivnika predlagača. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. st.). Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. Gzz. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove. 4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 59. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa.000 dinara. stava 2. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine. Zakona o vanparničnom postupku. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. i 3. 2. jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. 16/83) 60. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. Zakona o opštem upravnom postupku. R. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.25 - 62. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. . 186/82) 61. i 21. 11923/82) . te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18.

Naime. KZ RS. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. Gž. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. delimično lišili poslovne sposobnosti. Prema odredbi člana 19. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A. duševne zaostalosti. stav 1. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka. stav 2. ovim članom je propisano . i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda.A.A. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi.A. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka.26 - . Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama. jer je protiv okrivljenog A. ZPP. kao što su održavanje higijene. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. u vezi stava 1.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. u smislu člana 274. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje. stav 2. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. Gž. 3792/82) 63. Zakona o braku i porodičnim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.A. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. 3891/82) 64. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. delimično se lišava poslovne sposobnosti. pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti.

3208/05 od 1. Rev. stav 2. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu.07. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. kao i to da je u postupku utvrđeno da A. pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana. i 365. Ni u žalbi se ne osporava. I po oceni Vrhovnog suda Srbije.da predlagač i njen brat. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.27 - . Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku. duševne zaostalosti. Gž. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio . ne žive u porodičnoj zajednici. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti. Imajući to u vidu.03.2005. Rev. godine) 67. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti.07. godine) . a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. 739/04 od 15. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.2006. 1515/2005 od 7. u smislu člana 32. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti.A. Iz obrazloženja: Prema članu 31. stav 1.može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. 381. Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje.2004. To je. godine) 66. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. Zakona o braku i porodičnim odnosima. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja. međutim. Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti.

U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. sud će po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio. 71. je podnela žalbu. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. u skladu sa odredbom člana 37. godine) 69. godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. 2026/99 od 28. zbog postojanja duševne bolesti.12. Rev. Rev. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima. Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. 3/98) 70. Supruga. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. br. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". istog zakona. zbog duševne bolesti. 25/82 i 48/88). Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice. 4879/98 od 8. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti. bez obzira na svoje duševno stanje.09.1999.28 - . doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. Naprotiv. (Vrhovni sud Srbije. jer lekar specijalista.1998. Po članu 42. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. jer je reše. koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca.

Rev. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. 1734/93) 72. Zakona o vanparničnom postupku. što znači da su im interesi bili suprotni. (Vrhovni sud Srbije. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. Gž. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. Međutim. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. 2839/91) 73. bračni drug. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 643/90) . imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. 35/91) 74. Međutim. ali ne i suprugu predlagača. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost.29 - . Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Lica koja u smislu odredaba člana 32. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. Gž. već je to učinio sam predlagač. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca.VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. odnosno svog štićenika. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet. shodno navedenim zakonskim odredbama. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. stav 1. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. pravima i interesima svog štićenika. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. kako ona ovaj predlog nije podnela. i člana 32. Ona je.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. P. odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća.VANPARNIČNI POSTUPAK 75. Zakona o vanparničnom postupku. tačka 7. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. godine. Gzz. 825/87) 77. bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. 2217/83) . Gž. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. . 115/89) 76. 1986. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.30 - 78. stav 1. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. stav 2. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. aprila 1941.

već na osnovu brižljivo. odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti. dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. Postupak se pokreće i po predlogu dede. babe. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša.VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja.31 - . brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica.K. 10262/84) 79. U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. praktično lišen slobode. sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. Os. Priroda bolesti S. ZVP. Konačno. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. Član 32. 1362/82) 81. pa i bivše supruge obolelog. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije. sestre. 2318/83) 80. Gž. . u smislu odredbe člana 70. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.K. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. i 37. bračnog druga. 36.K. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S. Os.

dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.1962. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. br. glasnik SRS". godine. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V. te da je u vreme smrti bila udata za V. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.04. mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica.45 časova. godine. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4. 6. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. Međutim. br. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje. 5836/05 od 15. godine. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku. koji je bio u braku sa predlagačem od 17. godine.06. godine u P. godinu. pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane.T. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti.. a u koji je upisano da je pokojna D. godine u 22. i majke N. stav 2. rođena 6.05.D. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. godine) 83. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O.1993.. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti. od oca H.1993. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D.2001.2004. rođen 1943. godine. pod tekućim brojem 16 za 2004. od oca S.D. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica.04. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. preminula u P. Kod takvog stanja spisa. prema članu 70. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. Pored toga. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak.06. Naime. Rev.2004..2005. M. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne.32 - . Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici. Prema tome.11. prema članu 22.D. 180/01 od 18. pa je na osnovu člana 16..V.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih.2004. u smislu odredbe člana 70. godine u P. Gž. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac.05.1984. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. a u konkretnom slučaju. godine) . Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku. i majke N. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. nastupila 6.04.06.T. rođene 12.T..V. ZVP. stav 2.. bivše iz B.

kao i njenog privremenog staraoca N. tj. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Osim toga. a shodno odredbi člana 37. iz njihovih nalaza se vidi da je N. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. da lično saslušanje N.2005. Naprotiv. Saglasno odredbi člana 36. jula 1945. 3881/83) 84.11. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. godine) .12. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. eventualno.R. što nije učinjeno.S. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. 2878/2005 od 8. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti.33 - . Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi.R. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N. S tim u vezi. 03-57-184 od 1. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I. J. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85. nije moguće. Osim toga. stav 1. odnosno u vezi sa ratnim događajima. pošto se o njegovom životu.R. Odredbom člana 36. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N.R. saznalo 5. da je živ. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje. zaostala u svom kalendarskom uzrastu.R. i doktora S. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće. u nalazu se konstatuje i da je N. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N. Osim toga.M. godine. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje. P. odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina.2002.R.P. a shodno odredbi člana 37. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. kao i njegovog staraoca. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio. godine kao nestalo u toku rata.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti. odnosno privremenog zastupnika. Rev. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. stav 2. godine ako u životu Ž. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije. predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi.

34 - . P. pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. stav 2. Zakona o parničnom postupku. i punoletni R. S. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. Kako je članom 84.K. sud je primenom člana 358.V. dozvoli zaključenje braka. P. Iz obrazloženja: Maloletna S. decembra 1982. godine. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju. da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće.V. za vršenje dužnosti i prava u braku. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. u vezi sa članom 30.K. Nakon sprovedenog zaključka. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. 846/83) 86. ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva.V. a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva). kao nedovoljnu. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu. stav 1.K.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti. P. odbacio žalbu R. 4101/82) 87. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89. svojim rešenjem od 14. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88.

ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. st. citiranog zakona. 41711 od 9. koju čini traktor. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. Stavom 2. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21. proglašava se za naslednika sin ostavioca M.. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka.V. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave. pa je ukinuto rešenje suda od 21. od 21. 128. sve primenom čl. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. 2. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena.J.V. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl. je osnovana. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu. čl. da je za naslednike oglašena njegova supruga. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti.2004. (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. dakle.. sud će je raspraviti. 130.2004. sud je dana 21. a u tom postupku učesnica N. Naime. 2. s tim što ne daje razloge za učesnicu N.06. o obustavi ostavinskog postupka. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja.J. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl.V. nije raspravljana zaostavština. jer isti nije prekidan. Takođe. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. već je obustavljen. Rešenjem O. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. i M. Po stanovištu Višeg suda. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. 361.35 - . godine. Zakona o parničnom postupku (ZPP). st. godine) 90. Zakona o vanparničnom postupku. V. kojim je pred. već je sud. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok.J. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka. 128.. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. Septembra 2010. te će se raspraviti zaostavština. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina. Prema razlozima pobijanog rešenja. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok.. Međutim. citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine.J.06.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti. 128.02. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. 2.J. kao naslednika iza smrti supruge pok.06. J. Naprotiv. ostaviočev sin M. iz R.J. tač.06. Rešenjem prvostepenog suda.2011. Žalba učesnika N. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu. st. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave.J. V. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). 12.2004.2004.

(Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu.. Odredbom člana 119. Ovim stavom je predviđeno da. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. u smislu odredbe člana 119. Suprotno žalbenim navodima. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S. sud će postupiti prema stavu 1. i LJ. U. Po oceni Višeg suda. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja.36 - . pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje. st. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu.N. istog člana propisano je da će ostavinski sud. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S.M.11. osporili su proglašeno zaveštanje. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili.06. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. 574/10. toga člana. na ročištu od 18.M. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. istog zakona. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. od 13. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. žalba je neosnovana. aprila 2008. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl. već se stranke spore o primeni prava. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini. Stavom 3. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik.2010. stav 3.. Stavom 2. stav 1. Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. 24. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. i 2. godine) 92. Gž.N. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. 915/10 od 4.VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju. Zakonski naslednici ostavioca. 1. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. nije osnovan jer je odredbom člana 119. 23. . Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. stav 1. godine) 91. i 119.2010.

128. st. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava. Stavom 2.M. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud.2010. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju. Odredbom člana 23. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada. i 2. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05. stav 3. kćerki ostavioca. 1067/10 od 04.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25. godine. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.09. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. bio živ u momentu smrti ostavioca J. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23.37 - . te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju. Gž. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci.1998.10. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja.03. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika. 3. i člana 119.S. godine) 93. Suprotno žalbenim navodima. odnosno pravnog odnosa. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N. od 2008. Prvostepeni sud je shodno čl.11. kao zakonska pretpostavka.S. 1. godine. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Činjenica da je zakonski naslednik J. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju.6115/10 od 17.V. te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. stav 1. Obzirom da je zakonski naslednik J. godine) . te je zaveštajni naslednik K. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. Odredbom čl.2010. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Odredbom člana 119. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. člana 24. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca.2010. preminuo tokom 2008. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. 128. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. S. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. godine. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. poslovni broj Gž. stav 1.

imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. nije bila data mogućnost . Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. decembra 2008. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja.08. broj ___/08 od 23. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine.... tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe.. Međutim. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15.. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. i 131... ZPP u vezi čl.Ž. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. usled nepostojanja imovine. godine. a rešenje Opštinskog suda u G. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. se potvrđuje.M. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K. bivšeg iz S. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina. godine bez zaveštanja. maja 2009.. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka. 746/09 od 6.. godine) 95... R.VANPARNIČNI POSTUPAK 94. 194. ZVP. stav 1.38 - . bliže opisana u tom rešenju. M. 130. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok. a naročito propuštanjem dostavljanja. tač. da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl.2009. O. Zakona o nasleđivanju i čl.. ZPP. Gž. 1. O. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti.. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda..05.. .. sada pok. 426. N.br. a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava... 1. juna 2008. na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora. tač. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. Prema odredbi čl. pa je shodno čl. jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. 113.1956. 422.. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. V. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.___/56 od 26. ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. 746/09. decembra 2008. Rešenjem Okružnog suda u Č. 422. Zakona o vanparničnom postupku. stav 1. broj ___/08 od 23. prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka. 113. stav 1. u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja.. od 6.

između ostalog. u skladu sa navedenom odredbom. u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac.39 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23. 890/08 od 21. Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka.05. Zakona o vanparničnom postupku. ZVP. kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju . Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine. jer .2008. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da. 130.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju .1982. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost. Gž. godine) 96. 11/08 od 20.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu. učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. Prema čl. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan. to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi. godine) . Jasno je. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Odredbom čl. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom.VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom. 130. a ne po osnovu nasleđivanja. već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. br.član 121. stav 1. Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca.12. i 131. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu . U skladu sa članom 121. Zakona o vanparničnom postupku. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.2008.02. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. Međutim. Gž. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju. neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. 131. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. imajući u vidu navode žalbe.

godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02. godine) . Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica. Zakona o vanparničnom postupku. imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima.2002. u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo . Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.40 - . veličini naslednog dela i o pravu na legat .ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. 1268/07 od 10. kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09. godine. Međutim. a među njima i revidenti. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije.05. godine upućeni na parnicu . Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10. Naslednici.član 117. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari. potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.VANPARNIČNI POSTUPAK 97. su Rešenjem ostavinskog suda od 05.2002. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. stav 1.06. S tim u vezi.2007. ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu.član 119. godine).1999. Rev. stav 1. Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu . legatarima i drugim licima . hartije od vrednosti.05. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave.da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju.09. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.2002. godine).12.2004. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog.04. a naročito o pravu na nasleđe.član 87.

pošto se osnovano u žalbi učesnika S. Potpis na punomoćju. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. prevare ili zablude. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. mora biti overen. prema članu 118. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. stav . na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA. Zakona. Prema tome nejasan je. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. pretnje. Prema odredbi člana 216.41 - . Između ostalih učesnika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. i LJ. učesnici S. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. Naime. Odredbom člana 220.07. 212. stav 1. ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam. učesnice u postupku BB i VV su. koja je naknadno deo učesnice P. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. Odredbom člana 118. i 220. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju. stav 4.2006. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). zastupala njena kći D. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. i P. s tim što je učesnicu P. kao i naslednika iza pokojne II.L. 1458/05 od 16. Naslednik koji se primio nasleđa. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. nasledničku izjavu nije dala lično. dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD.D.06. ćerke ostavilje. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. godine) 99. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. godine. ustupila učesniku S. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. Okružni sud.2002. za šta izričito nije bila ovlašćena. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju. već njena ćerka L. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.VANPARNIČNI POSTUPAK 98. kako to konstatuje i drugostepeni sud. na 1/3. koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. kćeri J. Rev. ili njegov zastupnik.

U stavu 3.neosnovan.07. Drugostepeni sud je .ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. da može da je zastupa pred Opštinskim sudom. da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine . morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P.2006. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi. ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog. 365/06 od 15.VANPARNIČNI POSTUPAK 1. to je isticanje u žalbi naslednika . Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena. je propisano da ako se naslednik prima nasleđa. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. Jer. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela.sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. već se to ima isticati u novom parničnom postupku.2006. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. učesnica P. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. Ovo znači. 1263/06 od 13. Jer. Gž. sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života. godine) . Gž. Gž. Zakona o vanparničnom postupku.2005. punomoćnik učesnice P. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog.42 - . godine) 100. godine) 101. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog.04. ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo.supruge. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu.povodom žalbe jednog od učesnika . Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 985/05 od 14. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu.L. U konkretnom slučaju. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor .03. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. ili se odrekao nasleđa.

678/2 KO Č. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O.43 - . B. godine.2001. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. tako da se taj broj promeni u kp. godine raspravljena zaostavština iza pok. 3596/04 od 2. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. D. N. broj parcele .. banke u Austriji. 128. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. tj. M. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 104.2003. B. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe. Pravilna je odluka prvostepenog suda.678/2 je tačan. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A.. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. . Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati.2005. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. br. 86/05. br. N. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela. od 20. i A.. D. banke u Austriji. ZPP. 1059 KO Č. shodno članu 342. i N.. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6.VANPARNIČNI POSTUPAK 102. jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele.01. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. br. i J. 1097/99 od 12. B. B. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini. već naprotiv. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. R.05. A. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem. Nasledne učesnice J. K.02. u smislu čl. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.2005. B. godine) 103. R.. pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja. br..7. (Vrhovni sud Srbije Rev.

O. oglašeni M. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku. veličinu naslednog dela. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece.04. a samo jedan naslednik . Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7. sa udelom od 14/15 i M. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. br.2005. J. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine. veličinu nasleđenog dela i legat. H.. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. J. Međutim. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište. 115. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. LJ. J.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok. godine kojim su za naslednike sada pok. 117. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. a poziv su uredno primili. 990/05 od 18. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. sa udelom od 1/15. br. legat i drugo.2005. J. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. 1143/05 od 5. iz B.44 - . odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe. LJ.08. . godine) 105. Ovo iz razloga što je članom 130. godine) 106.. istog zakona. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje.podnosioca žalbe.sin je dao nasledničku izjavu. a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . iz V. br. sastav zaostavštine nije sporan. 78/05. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. M. LJ. Gž. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine. LJ. u predmetu Opštinskog suda u L.2005. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje.. Gž.10.

Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje.08. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 1011/05 od 24. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama. pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. a ne na osnovu kopije planova. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica.2005. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. a to je stambena zgrada. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje. Gž. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima.2004. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova. 113/04 od 5. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.45 - .02. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine. br. godine) 108.2005. a naslednici su postali na osnovu zakona. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova. 659/05 od 31. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. koje prihvata i drugostepeni sud. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. a prvostepeno rešenje je potvrđeno. godine) 107. br. Gž. br. Neosnovana je žalba učesnika. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine. godine) . Gž. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje.05.

113.. iz B. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine. majke zakonskih naslednika ostavioca. od 2. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. žene ostavioca R. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. stav 2. i nije imalo mesta primeni čl. br. 113. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. br. S. godine) . 1197/04. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. stav 2. H. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. M. kada su na osnovu odredbe čl.2004. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine. 194..2004. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika . od 30.06. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.11. Zakona o vanparničnom postupku. 113. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000.VANPARNIČNI POSTUPAK 109. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. 113.08. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. 3650/03. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. kao tužilje. s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. godine) 110. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine. Š. godine učesnice V. radi utvrđenja zaostavštine pok.2001. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.46 - .naslednika. Zakona o vanparničnom postupku. godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. Gž. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog.. 194. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju. 498/99. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl.

Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. godine.u slučaju postojanja takve sumnje . Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu. deca i unuci. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj).09.2001.pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.2002. već u smislu člana 339. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu. žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba. 119. 388/02 od 24. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja. i 121.da li je testament punovažan ili ne. Gž. Kod postojanja testamenta odn. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora. ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959.VANPARNIČNI POSTUPAK 111. godine osporili njegovu punovažnost. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . Zakona o vanparničnom postupku . Iz obrazloženja: U suštini. Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje. kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga. godine) 112. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP-a. ukup.01. Međutim. već se postupak obustavlja. br. Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne.47 - . i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja.

kada su nasledničke izjave date. Gž. (Presuda Okružnog suda u Valjevu.10. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959. godine) 113.. unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda. izuzev izjava o odricanju nasleđa. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka.48 - . Gž. Učesnik u ovom postupku. ZPP. za naslednike sa jednakim udelima. jer se ne radi o novopronađenoj imovini.1998. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće. svi na realnim delovima zaostavštine. Međutim. a s obzirom na odredbu čl. a ukoliko jeste. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci.VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro.2000. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč. ZPP. postupao je tada stručni saradnik tog suda. a tuženi se nasleđa prihvatio. preko stručnog saradnika. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. 1067/00 od 11. godine) 114. ne dolazi u obzir ni primena člana 128. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. ZPP. Zakona o vanparničnom postupku. . godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. stav 1. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici). Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. Prema tome. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju.2001.03. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje. stav 1. Takođe. ali samo pod uslovima iz člana 339.09. na ročištu od 27. a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. da u smislu člana 339. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. 90. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. Međutim. da sud oglasi njega i drugog učesnika. 1104/01 od 25.

V. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca. godine) 116. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. Dalje. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima. neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. (Vrhovni sud Srbije. a sve radi primene člana 421. nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. Međutim. godine) 115. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine. ZPP. tuženoj za života učinio poklon.1998.1998. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. 4229/98) .11. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu. 121/97. V. od 3. ZPP. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti. Rev. i člana 423.1999. odredba člana 131. (Vrhovni sud Srbije. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku. Rev. stav 1. (Vrhovni sud Srbije. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. P. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. koji je dao izjavu. Rev. Dakle. tačka 9. Naslednik. i stav 2.03. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.49 - . Međutim. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca. tačka 9. 2569/97 od 4.. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. 6396/97 od 24. godine) 117. ili je data usled prevare ili u zabludi. V. tačka 6. ZVP. njihovog oca pok.03.

Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom.1995. Beograd) 122. godine) 124. Rev.50 - . Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. po osnovu okrnjenja nužnog dela. 10649/95 od 28. Gž. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 111/97) 120. 610/95) . glasnik SRS". godine 123. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu. 3804/97 od 27. 25/82) takvu mogućnost nije propisao. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku.1997. godine) 119. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. Rev. 9675/95 od 20.10. (Vrhovni sud Srbije. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine. br. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. 4/97. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina.11. (Vrhovni sud Srbije. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. Gž. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.1995. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. Službeni glasnik.08. 4953/97) 121. Gž. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku.

Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. koji će biti raspravljen. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju. Okružni sud je odluku ukinuo. . koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. nasleđe se otvara smrću ostavioca. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca. Prema članu 206.51 - .. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. februara 1992. a ne od momenta donošenja rešenja.. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto. Po članu 89. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. J. U smislu člana 87. 126. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. Rev. Gž-25/95) 127. pa je stoga postupak obustavio. Zakona o nasleđivanju. jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. koji je umro bez poslednje izjave volje. V.VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca. B.. istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. (Vrhovni sud Srbije. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. 2365/95) 125. legatarima i drugim licima.

129. postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne. M. Gž. 7640/95) .03. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. i N. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. A. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. tač. A. te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13.1995. st. 7124/95) 130. dokaže u parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. 1995. s druge strane.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. M. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. R. br. br. A. M. i sin B. dokaže u parničnom postupku. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. Ć. i mal. A. 2189/95 od 10. naslednik pokojne ostavilje . do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. a da postojanje takvog testamenta osporava zak. kćerke S. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor. godine. godine) 128.52 - . A. Gž. s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. 1. M. 2. Gž. 6. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. kao i da je njen pok. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno. A.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut. M. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. da bi nakon toga. 212. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. s jedne strane i K. 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

pa se pronađe nova imovina. pozivajući se na odredbe čl. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. B. pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. Ž. 128.1995. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. godine pred istim sudom. 3105/95 od 22. novembra 1991. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu. Ć. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.06. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava. radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. odbio. Ovo s toga što je. te je ovakav predlog nasledne učesnice J. prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. P. iz B. prema stanju spisa. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu. iako je u ostavinskom postupku. pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. oktobra 1994. B. znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. J. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica..VANPARNIČNI POSTUPAK 131. Gž. 194/95) .1986. tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. J. P. br.. 130.53 - . i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. Nadalje. a koji je testament proglašen dana 5. godine) 132. 129. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini. po kome je za naslednicu određena J. rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. dana 23. godine okončan ostavinski postupak iza pok. br. Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B.. ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. 220. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona. Zakona o nasleđivanju. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad..03. U okviru izloženih razloga. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje..

1995. Na nasleđa otvorena pre 11. 6280/94 od 29. br. ostavinski postupak će se obustaviti. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. 49/94) 137. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem. 139. godine) 133. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Gzz. 333/95 od 20. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka. Gž. 3968/94 od 24.1994.1994. . 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. godine. a ne i zakonski prekluzivni rok. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. Gž.04. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. godine) 135. maja 1955. br. deobom ili na drugi način uređeno. 9030/94) 138. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br.03.1994. godine) 134.54 - 140. . 431/94 od 20. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo. Kada u parnici. Ćutanje jednog od naslednika. br. Gž. godine) 136. Gž.05.

iz B.. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. Gž. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost. Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova.. i vlasništvo jednosobnog stana u B.. I. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu... tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. (Vrhovni sud Srbije Rev. a na kolike idealne delove V. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova. U stavu tri izreke na zaostavštini pok. da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku. N. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova. I. da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. N.P. . a na jednake delove.. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B. Gž.. 728/94) 141. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. P. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I. 978/94) 142...N. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B.. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji. sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L. P. iz B. po nahođenju Vrhovnog suda.. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF... 11879/94) . Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.. I. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika.55 - . To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. P.supruga i V. iz B.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226.. Zakona o nasleđivanju RS. sestra ostavioca.

pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa. 16/93) 144. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6. biv.02. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. a nije učestvovalo u ostavinskom postupku.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu.. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. budući da ona nije bila učesnik u navedenom .56 - . Ako se naslednik odrekne nasleđa. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. uz uslov skrivljenog ponašanja. kao jedini učesnici u ovom postupku. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. 385/94 od 6.1993. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica. godine. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici.. 2446/93) 146. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok.1994. D. 145. Gž. Ž. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja. Rev. 147. iz K…. Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem. da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu. Gž-1897/93) 148. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica. godine) 143.

koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. Zakona o vanparničnom postupku Srbije . tj. ZPP potvrđeno. ukoliko je on ustupanje prihvatio.57 - 152. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. te šta je između naslednika sporno. 871/93 od 9.08.05. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. Gž. godine) . Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka. godine) 151. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. od 24. Gž. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak.1992. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek. Zakona o vanparničnom postupku. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu.1993. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Pravo svojine ne zastareva.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. za vreme njegovog života. godine) 149. Gž. (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu. a pobijano rešenje na osnovu člana 380. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek. (Vrhovni sud Srbije. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. ostaviocem. godine. Prvostepeni sud je . Međutim. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. 1356/92) 150. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine. 650/93 od 18.06.11.1992.u smislu člana 121. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. 861/92 od 25. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe.1992. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. to je žalba kao neosnovana odbijena. tačka 2. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Beograd. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. .2479/91 od 14.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan.1993.

911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca. što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. godine) 154.03. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine. u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. pravosnažnost odluke ostavinskog suda. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine. . pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. Gž-113/92) 153. Rev. 4945/92 od 24. a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje. U žalbi se. 194/92) . Zakona o vanparničnom postupku. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. ZON . (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu.1992. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. 155. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika.58 - 156. Gž. kao prethodno pitanje. Gž. stav 1. ostavioca. odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku. ustvari. jer ističe da je to njegova svojina.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. (Vrhovni sud Srbije.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ostavioca.

Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. godine) 161. Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Gž. Gž. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. 431/92) 158.02.59 - . stav 1. 3369/92) 157. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo. Rev. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka.1992. pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. br. to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. 162. Gzz. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. 231/92 od 20. . ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine. 159. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima. a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka. 161/92) 160. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo.

01.1992. smatra se da je revizija dozvoljena. ukoliko V. pod uslovima iz člana 23. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. godine) 163. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. br. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. 24/91) 165. godine) 167. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. Gž. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka. 1356/92 od 30. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. br. kada se ne odnosi na novac. gasi se smrću tog bračnog druga. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. je vrednost čiste zaostavštine. onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. Naravno. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. 166. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. 164. godine) . 1518/91 od 13. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. Gž. M. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave. 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on. (Vrhovni sud Srbije. 1257/91 od 15. izuzev izjave o odricanju od nasleđa. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici.60 - . ukoliko je on ustupannje prihvatio. ili da nasledi celu zaostavštinu. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26.12. Rev. jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. Gž.1991.1991. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. M.10. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. (Vrhovni sud Srbije. odnosno. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. Rev..1992. Kad popis i procena nisu vršeni. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud.12. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. kako se vidi odbija da stupi u parnicu. lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika.

1990. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. 221/91) 168. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. a ne konsitutivan karakter.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju. pa se takav postupak ima obustaviti. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora. . jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. i 25. (Vrhovni sud Srbije.61 - 174. 3288/91) 169. Rev-2479/91) 170. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja. 4/90) . kojim su za zakonske naslednike oglašena lica. Gž. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. Rev. odnosno lica. godine) 171. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. 730/90) 172. onda ne postoji zaostavština. 1271/90) 173. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran.10. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. upućivati ih na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. Gž. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. stav 1.

10. Rev.1990. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. godine) 175. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Rev. a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini. (Vrhovni sud Vojvodine. 474/89) 177. 236/89) 176. (Vrhovni sud Srbije . od 25. Rev. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. Zakona o nasleđivanju). (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. Rev. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. Međutim. tada svaki naslednik. 179. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. koja je bila predmet zaostavštine. (Vrhovni sud Srbije . u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene. 338/88) 178. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. 480/88) 180. nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština. 2007/87) . Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. Gzz.62 - . traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.

(Vrhovni sud Srbije. 444/87) 183. Rev. za njegovo pravo na nasleđe. Gzz. Po članu 90.63 - 188. ZON. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. 4/87) 181. Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. (Viši sud. br. jer tu kvotu utvrđuje sud. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. Gzz. (Vrhovni sud Vojvodine. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. 782/87) 184. Gž-1520/87) 182. Rev. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. (Vrhovni sud Vojvodine. Subotica. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. data pre poništenja testamenta. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. Gž. te da ništa ne traži od zaostavštine. Rev. stav 3. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. 212. .305/87) 185. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 444/87) 186. 28/87) 187. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju.

pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave. pa stoga. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva. 775/86) 192. (Vrhovni sud Srbije. prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. u smislu člana 121. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. (Vrhovni sud Srbije. Pravo na nasleđivanje je lično pravo. 939/86) 193. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. 3357/85) .naslednici. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Rev. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug. koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. Pošto su se stranke . uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. 1297/86) 189. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. koje ne prelazi na naslednike. tj. dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu. dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. (Vrhovni sud Vojvodine. nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se. nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. Na ročištu se naslednici. međutim. Gž. to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika. 191. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. kao nužnog naslednika. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i to iz samog zapisnika. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. te šta je između naslednika sporno. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. 190. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. 861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. Rev.64 - . U konkretnom slučaju. Gž. Rev. 2020/86) Prvostepeni sud je.

(Vrhovni sud Srbije. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. bez obzira na ovaj sporazum. za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. Zakona o parničnom postupku. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. istog zakona. Prema odredbi člana 27. 1436/85) 196. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak. (Vrhovni sud Srbije. 24. Rev. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. U vanparničnom postupku je. Zakona o vanparničnom postupku). Zakona o nasleđivanju SR Srbije. Gzz. januara 1975. pre smrti ostavioca. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Prema odredbi člana 40.000 dinara. koji se primenjuje od 1. stav 2. stav 2. 232. do 33. stav 3. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 135. tj. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. ne prelazi 50. Zakona o sudskim taksama. pošto prema članu 382. U skladu sa čl. ovog zakona. stav 3. 21/84) . Zakona o vanparničnom postupku. 24. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. Članom 24.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. 444/85) 195. godine. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. do 34.65 - . izvršiće se ponovo. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. onda u skladu sa čl. Rev. Zakona o vanparničnom postupku). prema članu 43. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. shodno odredbe čl. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara.

(Vrhovni sud Srbije. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament.u smislu člana 119. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. Pogrešio je. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. opštinski sud što je u smislu člana 108. (Vrhovni sud Srbije. međutim. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe. . ima poštovati. koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju. bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta.66 - 199. 198. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja. stav 2. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. 2195/84) . 1102/84) 197. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. Gž. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. Rev. Rev. punovažnost testamenta . 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu. pa naslednici bračnog druga.

st. Zakona o vanparničnom postupku. Rev. Gzz. da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. Zakona o nasleđivanju). ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Gž-487/84) 203.VANPARNIČNI POSTUPAK 200. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. po kojima nije doneta pravnosnažna odluka. 13. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. Gž-134/82) . Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe. Shodno članu 144. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. Gzz. preda saugovoraču. Zakona o nasleđivanju. tač. Zakona o nasleđivanju). saveznog Zakona o nasleđivanju. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. 130. dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. ZPP. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. 1264/84) Shodno čl. U konkretnom slučaju to znači. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja. koji je prodao. 202. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju. Pošto je ostavilac umro 1981. 354. u skladu sa čl. 221. 2. moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. 3/84) 201. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. godine.67 - . 218. 225/83) 204. Zakona o nasleđivanju i čl. Međutim. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. shodno članu 232. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. Zakona o nasleđivanju. posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Kad tužilac. kao što je ovde slučaj. pa on može. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac.

). Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti.06. (Vrhovni sud Srbije. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.G. od 15. na osnovu čl. ZPP. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine. 43. Rev. i E. 1100/06. Gž. godine) . 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK 205. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. u vezi sa članom 72. treća lica u odnosu na predlagača. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. ZPP. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti. Zakona o eksproprijaciji. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti. usled čega nema mesta primene člana 62. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud.2006. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost. ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost. tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.68 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.A.

godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela.P. obavezana da predlagaču J. ranijeg sopstvenika J. 4458/02. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12.S. godine kojim je protivnik predlagača Opština B. S.69 - .P.M. 5/06. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B. od 13. građevinske.1993. stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J.03.P. godine do isplate.1985. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine. da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim.02. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Iz obrazloženja: Prema članu 20. R. te da mu naknadi troškove postupka. P.02. Ovo rešenje je po. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti.2002.1988. i to parcelu br.VANPARNIČNI POSTUPAK 207. 36/95 od 19. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu.2006. Revizija protivnika predlagača nije osnovana. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. M.2003. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. parcela br. iz B. godine Komitet za urbanizam.4. godine) 208. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. Dana 16.000. Zakona o putevima. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br.2003. a koji postupak je okončan 15. površine od 14 ari i 04 m2. 656 KO B. godine. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena.10.P.1985. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N. Gž.053. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Gž. br. 2005/03 od 9. br. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1.12.04.P.P. upisane u zemljišno-knjižni uložak br. iz B.11. regionalni put je u svojini Republike Srbije.

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka. godine.2004. . to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost.03.2004. i čl. 134. Kako se radi o postupku. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. 186/04 od 30.05. u vezi i s tim.2004. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. godine) 214. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. a na raspravu od 11. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke.73 - 215. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen. 135. Gž. po službenoj dužnosti. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. a y skladu sa odredbom čl. odlučuje sud u veću od troje sudija.VANPARNIČNI POSTUPAK 213. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. godine) . gde sud postupa po službenoj dužnosti. punomoćnik predlagača nije došao. pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. 1038/04 od 28. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. i da. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. posebno čl. a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku.2005. Gž.09. pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari. 1230/05 od 19.09. br. da je hitan. kao i eventualno po kojoj ceni. 11. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. a ne sudija pojedinac.

čije je sedište na teritoriji Opštine I.. 42.2002. njegovu plodnost. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. ___/2001 od 3. kvalitet zemljišta. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište. Zakona o eksproprijaciji. 30. 6.. . Rešenjem Okružnog suda u U. ___/2001. počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja.10. u vezi čl. ZPP.2000. tač. od 11. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta.04. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina. Prema odredbi čl. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U. godine. pa je Vrhovni sud primenom čl. Rev.. (Vrhovni sud Srbije.2001. ___/99 od 9. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. godine. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem. odlučio kao u izreci rešenja. pogodnost za obradu.VANPARNIČNI POSTUPAK 216. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. i to na način i u rokovima propisanim u čl. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču. 3922/01 od 3. Zakona o vanparničnom postupku. ___/99 od 9.2002. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Veštak je imao površinu parcela. utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. ___/2001 od 11. Kod tako utvrđenih činjenica.10. 400. Gž.06. 12. .2001. 42.06. R. a u vezi čl. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. 393..74 - 217. 12. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Zakona o eksproprijaciji. R. Gž.04.2000. pomenutog zakona. tačka 6. rokovi za otplatu su određeni u čl. naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.

9. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl. odnosno opštinu. 27. 220. 1990. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište.02. godine) 219. br. ZIP-a. 10. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. od 28. Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području. sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade. određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. 3. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. dodeljen na korišćenje odgovarajući stan. .2000. stav 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. st.75 - . ("Službeni glasnik RS". Obaveza opštine. Rev..02. 3. (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku . 3229/99 od 10. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija . Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana.2000.kome je pre 31.12. 1. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. godine) 218. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko. i čl. godine. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini. (Vrhovni sud Srbije.1999.

(Vrhovni sud Srbije.1996. predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. 31/97 od 8.1997. u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen.1998. 3359/96 od 13. Rev. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. 1/95) . pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. Rev. 42. 9.11. 223.76 - . 2. okončaće se po odredbama ovog zakona. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. godine) 221. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 3162/97 od 29. nije novi dokaz iz čl. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl.1997. Zakona o građevinskom zemljištu.10. glasnik RS".1998. (Vrhovni sud Srbije. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. st.10. godine) 222. 7131/97 od 1. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. 3909/97 od 2. (Vrhovni sud Srbije. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. Rev. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. godine) 226. 3. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.. 9. 421.1997. ZPP.VANPARNIČNI POSTUPAK tač. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. godine) 224. godine) 225. Rev. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. 81. odnosno objekta. odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka. Zakona o Saveznom ustavnom sudu. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona. Odluka Saveznog ustavnog suda. Gzz. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. tač. godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. br.10..01. 5775/98 od 5.04. odnosno nije doneta pravosnažna odluka.

77 - 232. . Rev. 228. koju vlasnik treba da vrati. pri njenoj isplati. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo. Rev. 231. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti.1991. 346/91) 230. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. Gž. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva.12. Zakona o eksproprijaciji. u kojoj je. koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. U slučaju deeksproprijacije. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik. opozvati saglasnost nadležnog organa. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. godine) 229. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. vrednost naknade za eksproprijaciju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. na ponovno suđenje u tom delu. Gzz. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. (Vrhovni sud Srbije. 29/92) 227. 175/89) . u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade. Gž. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. naknadno. Ne može se jednostranom izjavom.

Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat. odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. U-65/86) 238. Gzz. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. 9/88) 234. 1986. od 28. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. pored troškova određenih u odredbi čl. Vrhovni sud Srbije) 235. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije. bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova.1986. odnosno nacionalizacije. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija). (Vrhovni sud Vojvodine. Gzz.05. i 29. koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. a ne po zahtevu stranke. 56/89) 233.78 - 239. Zakona o eksproprijaciji. godine) 237. Rev. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Gzz. . ili po drugom zakonskom osnovu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike. vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu. 47. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje. 3/86) . 121/86) 236.

za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja. .09.09.1986.79 - 245. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa. Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji. (Vrhovni sud Vojvodine.1986. . koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. godine) 241. odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. 1169/84) 244. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. 242. bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. Rev. godine) 240. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. (Vrhovni sud Srbije. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. odnosno nacionalizacije. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. Zakona o obligacionim odnosima. 379. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost. 105/85) 243. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda.

723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. pozivajući se na odredbu čl. (Vrhovni sud Srbije. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. 247. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. Zakona o obligacionim odnosima. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 248. Zakona o vanparničnom postupku.04. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada. 250. st. a može se pobijati samo zbog prevare. iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji. ako su mu oni uslov rada. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12. . 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. prinude i zablude. 141. odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. Rev. 268. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava.1982. Gzz. Zakona o opštem upravnom postupku.80 - . 2. ne može se ostvariti naknada. 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti. godine) 246. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem.

ako po istom zahtevu već teče parnica. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava .. a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. 141.. oktobra 2008.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. br___/08 od 30.. korišćenja zajedničke stvari. od 13. ZPP koja se u smislu čl. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . međutim. Zakona o vanparničnom postupku. R. pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka.. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima . Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne. Dalje prvostepeni sud je zaključio da. godine) 251. 30. tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. Rešenjem Okružnog suda u Č.. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava.. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele.rešava prema pravilima parničnog postupka. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. ukida se rešenje Opštinskog suda u Č. oktobra 2008.. odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele. predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. ako je stvar pravnosnažna presuđena. Prema odredbi čl. uvažavanjem žalbe predlagača. ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe.05.. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.član 141. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl. a prema protivnicima predlagača. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari. 279. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje. Ukoliko je. broj ___/08 od 30. R.. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje... maja 2009. iz kog razloga je njegov predlog odbačen. sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće. ___/09 od 13. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo.2009.81 - . 430/09. Gž. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari).

1359/05 od 14. VIII Pž. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani. pravnog odnosa . u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30.2005. Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Da jeste. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka. . Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca.među strankama sporno pravo na stvar. godine) 252.10. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. pa ni one na koje se žalbom ukazuje. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. Zakona o vanparničnom postupku . Dakle.82 - .08. što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine.2006. stav 2. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. 2973/06 od 31. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom. međutim. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka. godine) 253. Tužilac je. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. Gž. Stoga je prvostepena odluka potvrđena.član 145.otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost.

br.02. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. godine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. 464/03 od 8. br.2003.2003. u članu 142. br. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari.. zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine.. R. P.. 325/00 od 21. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine) . Zakona o vanparničnom postupku.2000. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Zakona o vanparničnom postupku.. godine) 254.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. Zakona o vanparničnom postupku. Gzz. br. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.2003..10. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava. pravo korišćenja ili državine na stvarima.. Gž. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje. uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima. ___/00 od 21. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. 139/03 od 10. je svojim rešenjem Gž. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari. svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač.2002. na zahtev zainteresovanih učesnika. Naime. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela.02. nemaju zakonskih osnova.03. br.3.83 - . pravo korišćenja ili državine na stvarima. Okružni sud u Č. ___/03 od 10. Prema odredbi člana 142.

oceni osnovanost predmetnog predloga. ZVP.84 - . (Vrhovni sud Srbije.06. godine) . drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari. tačka 14.1999. ZVP. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud. 8075/99 od 16. 7384/98 od 22. radi predaje katastarske parcele u suposed. odnosno pravnog odnosa. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. stav 2. ukoliko predlagač pokrene postupak. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. ZPP. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. radi predaje katastarske parcele u suposed. godine) 257. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Gž. 8075/99 od 16. 141-145. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. Gž. da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga. s tim što će prvostepeni sud. godine) 255. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. 256. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. ukoliko predlagač pokrene postupak.06. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. Polazeći od odredbi članova 141-145.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele.12. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1999. jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele.1999. tačka 14. Rev.

9. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele.1996. Gž. 26/90) . Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. o kome se odlučuje u vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele.. 146. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti..400 dinara. Gž. Naime.1997. u vezi čl. već o načinu korišćenja. opisanom u tom delu izreke. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. opisanih u tom delu izreke. 703/94) 259. Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49.1996. 141. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija. R ___/94 od 19. ZVP. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. 5678/97 od 12. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. st. 8/92) 260. Rev. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12. 141-147. _____/97 od 31. kako je tim rešenjem utvrđeno. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka. Gž. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu.11. da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. 2.1997. . Zakona o vanparničnom postupku. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. (Vrhovni sud Srbije.03.. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika. opisane u tom delu izreke. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara). Gž. koju isključivo drži protivnik predlagača. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste.01. opisane u tom delu izreke. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B.85 - 261..

tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. Suvlasnici porodične stambene zgrade. 38/87) 262. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. 1986. Rev. Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. Gzz. ukoliko ne postignu takav sporazum. ne mogu vršiti deobu ove parcele. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. 141-147.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike . oni se ne mogu sporazumeti. Gzz. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. 141. stav 1. i člana 34. (Vrhovni sud Vojvodine. U skladu sa čl. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. 267. . i 34. 266. Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl.31. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele.86 - 265. i 144. sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 263. Zakona o vanparničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) . način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986.kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. i dr. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. Međutim. Zakona o planiranju i uređenju prostora. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika. 264. 141. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. 33.

9687/85) 271. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. . Gzz. Gzz. i 148. sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti.87 - . Gž. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost. prema susedu ili strani sveta. U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. 79/86) 268. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). način prolaza i prava korisnika ove službenosti. da označi širinu i dužinu prolaza. 47/85) 269. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 270. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara.

Kad su mere i granice građevinske parcele. 37. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. odnosno skup stanara. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. stoga nema mesta. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet.nosilac stanarskog prava. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz.VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Zakona o planiranju i uređenju prostora. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. 33.sukorisnika . sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave. pa prema tome i dvorišta. 5302/84) . Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Vrhovni sud je. kao i očita nepravda za jednog od njih. u smislu člana 146. usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. Kako prema članu 27. 4544/84) 272. Gž. stav 1. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi. na ponovni postupak. koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka .88 - . ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana. 91/84) 273. i 34. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta.

40 kvm. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gž. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. Međutim. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama. Gzz. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor. 141-147.).VANPARNIČNI POSTUPAK 274. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 98/83) 275. 19/82) . s obzirom na položaj i veličinu prostorija. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. . vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. 4. može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. jer mu sukorisnik to pravo osporava. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja. a protivnik predlagača sobu br. Gzz. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari. Gzz. (Iz odluke Saveznog suda. odnosno približno istu površinu. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. i koristiti prema skici sobu br. i prostoriju broj 3 površine 10. površine 7. 277.23 kvm. 1.50 kvm. Zakona o vanparničnom postupku.89 - 276. a u površini od 15. šupe i sl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.50 kvm. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna.sud će. Pritom. površine 11. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. 2.

90 - . DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. i 153. stav 1. i čl. istog Zakona . iako ne sa potpunom sigurnošću. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i . zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih. 1. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda . jer bi to bilo protivno odredbi čl. na predlog nekog od njih. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Suvlasnici . Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti. i dr.ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. Međutim. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa .knjižne parcele čine jednu celinu. pošto fizička deoba nije moguća.prema odredbi člana 16.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima. Dakle. Gzz. Prema članu 16. stav 2.je preuranjen. deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe.odlučuje sud. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele.saglasno odgovarajućim propisima . Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba. stav 4. Zakona o vanparničnom postupku.sporazumno određuju način deobe stvari. 192/82) 278. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Zakona o vanparničnom postupku. st. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja. stav 5. a ukoliko takav sporazum ne postignu. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. a u slučaju da se ne može postići sporazum . u vezi sa članom 388. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane.sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Pri tome. 34. pobijajući rešenje u celini. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari . postupivši u smislu člana 372. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. 33. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela. 141. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. Protiv ovog rešenja. Zakona . ne mogu vršiti deobu ove parcele. da navedene zemljišno.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade.

269/07 od 14. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu.2005. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti.03.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21. imajući u vidu spise. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. ako sud. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum. preparcelacijom navedenog zemljišta. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. Prema odredbi čl. Nemogućnost fizičke deobe. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku. preparcelacije. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. odnosno imovini ili je sporno koje stvari. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. ZVP-a. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. stav 1. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. ZVP-a. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. Gž. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl. utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu.o tome će odlučiti sud. godine) 280. Dakle. o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio.02. postupajući po predlogu. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti. Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela.VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . U postupku deobe zajedničke imovine. 150. 150. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. O troškovima pribavljanja takvog projekta. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes. udeo u zajedničkim stvarima. ali se predlagač. Saglasno navedenim primedbama. st. prekinuće postupak i .91 - . Na drugoj strani.2007. uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. pri tome.

03. st. br. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. 150. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. 1. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZPP-a. kako bi pravilno primenio odredbu čl. te na taj način LJ. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. ZPP-a. zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku. označenom kao protivpredlog.2005. . i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće. najčešće u postupcima deobe nasleđa. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. 1. st. 3.. na ročištu od 5. 3. godine. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu. 150." Imajući u vidu i odredbu čl. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. O. stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. 2. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. ističući da je: ".11.učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe. ZPP-a). štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. u određenom broju slučajeva. Međutim. Protivnik predlagača LJ. 1209/01 od 23.2006.. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici. 1. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča. 308/06 od 23. a prema st... ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. 10. 1. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P. Gž.2005. 9. godine. Primena u praksi ove zakonske odredbe. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe. 7. ZPP-a.12. niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici. st.02. st. 9.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. godine. br. st. Prema odredbi čl. st. ZPP-a. st. 150. i pored toga.1991. godine. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5. te smatra da ima veći udeo.03. ZVP-a.. ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. Predlog za deobu podnet je 4. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem. godine) 281. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 1. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. U konkretnom slučaju. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji. 361. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci. ZVP-a. ZPP-a. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl.2003.92 - . sadržan u podnesku od 21. st.2005. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. M. 1.12.

a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. Prema tome. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze.2006. 1049/05 od 1. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana. tako da. ZVP-a.93 - . (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. 14/06 od 27. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu.01. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.2005. pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. 2. br. o zajedničarima. na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. zatim kakvi su udeli zajedničara. radi eventualne doplate. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. u postupku deobe zajedničke imovine. saglasno navedenim primedbama.09. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. . U ponovnom postupku prvostepeni sud će. godine) 282.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. Međutim. pored toga. pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma. a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine. godine) 283. jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. 149. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Gž. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. st. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. Gž.

onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo. Naime. primeni odredbe člana 150. Navodi iz žalbe da je . (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. sud odlučuje o deobi i načinu deobe. Gž. Prema stanju u spisima.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. U ovom postupku. isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja. Pored toga. Prema tome. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). Gž. da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe.03. stav 1. ZVP-a. u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. 329/04 od 22. već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku. ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina.08. godine) 284. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. neophodno je da postoji zajednička. faktička deoba. godine) . ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno. kada je. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. Zakona o vanparničnom postupku . Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda.94 - .čini udeo predlagača od ¾. ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno. da deoba takve imovine nije već izvršena.prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim . 148. Naime. Zakona o vanparničnom. 938/04 od 26. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno. To .2004. Primeni odredbe člana 150.neosnovani su.u smislu člana 150. Dakle. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. odnosno suvlasnička imovina i drugi. i po shvatanju žalbenog suda. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge. niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. proizilazi. odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža . vodilo odbijanju predloga za deobu. izvršio deobu suvlasničke imovine. na koje i on upućuje. što bi bio i tzv.2004. na način kao u izreci pobijanog rešenja. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno.

stav 1.10.stana kao neuredan. između ostalog. dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju.95 - .09. ZVP. 1087/01 od 25. dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.10. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe. 153. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. predlagač je uz predlog za fizičku deobu. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom. dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku.VANPARNIČNI POSTUPAK 285. U postupku deobe pokretnih stvari sud će. 915/01 od 19. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze. i to u visini od 1/2. Prema tome po oceni revizijskog suda. kako je to propisano stavom dva istog propisa. Gž.2001. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. (Vrhovni sud Srbije. Naime. Inače. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine. Prema tome. godine) 286. Rev. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige.1996. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3. godine) . onda tu više nema mesta deobi. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti . sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl.2001. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

2. st. tač. saslušati zajedničare u smislu čl. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. st. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. stav 5. a ne pojedina stvar. 1. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. 149. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. st. 153.1997. Zakona o vanparničnom postupku. 3. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. 380. ako neke od istih dosudi jednoj.99 - . godine) 300. godine) 299. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. posuđe i slično. Gž. utvrditi sve okolnosti u smislu čl. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. 153. 20. 1. odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. 2.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti.02. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. . (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. 149. Zakona o vanparničnom postupku. st. i čl. drugoj strani. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. Po žalbi protivnice predlagača. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi.01. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. Zakona o parničnom postupku. posteljina. 153. 347/97 od 20. 153. 2. st. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove.1997. Na predlog jednog od njih. 1. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. u vezi čl. i čl. odgovarajuće protivvrednosti . 2. 154. Deli se imovina. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. 16. kao što su 200 rolni platna i slično. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 166. Gž. st. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda. st. 33. 58/98 od 29. 3. 16. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. Zakona o vanparničnom postupku. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. st. Zakona o parničnom postupku.

(Iz odluke Okružnog suda u Beogradu.100 - . godine) U postupku deobe nepokretnosti. godine) 302. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini. Zatim. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. Gž. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe. isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. Imajući u vidu navedeno. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost. godine) 301. odnosno vrednosti suvlasničkog udela. Kao prvo. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje. 12097/96 od 27. vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari. 1960/95 od 21.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. 839/97 od 13. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika. Ako je to.12. 148. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1996.1996. . te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća.1997. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. 304. 4388/96 od 10. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika. br. godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen. odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna.05. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju. 303. i 154. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. Međutim. Gž. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo.09.01. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. (Vrhovni sud Srbije. pak nemoguće. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu.1995.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. mora da bude uknjižen. ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici. a podneskom od 4. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. Gž. prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača.1994. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća. Međutim.101 - 308. Gž. 802/94) . Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. sud će na zahtev suvlasnika . Gž. godine) 305. prilikom odlučivanja. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe). Gž.11. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom. Zakona o vanparničnom postupku. 2335/94) 307. te samim tim ni da određuje privremene mere. . (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. odnosno da se deoba objekta. novembra 1994. broj 5148/94 od 1. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. ne može vršiti putem javne prodaje. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. 306. Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim.

u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena. Član 2. Uredbe. odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama.1993.12. Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova. 1171/93) 314. ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli. stav 2. Gzz. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge. već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice. Neprihvatanje. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. godine) 313. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS". Rev. 75/93) 310. 1732/93) 312.26/72). Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo.VANPARNIČNI POSTUPAK 309. br. po tom osnovu.102 - . Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. 4/92) . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. (Vrhovni sud Srbije. Gž. ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti. 128/93) 311. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade. Gzz.

Gž. s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan.ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju. treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. Rev. ostvaruje u parnici. . pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. na njegov zahtev. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. koje se. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. imajući u vidu detaljni urbanistički plan. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. 118/90) . Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . 77/90) 318. 1481/91) 315. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. S obzirom na to. do 149. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini. Gž. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. a sporan je ugovor o deobi u spisima. prevare ili prinude. Zakona o vanparničnom postupku. Ako ta deoba ne bi bila moguća. 2709/91) 316. Gž. 317. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. za slučaj spora.103 - 319.

. 575/87) 323. Rev. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu. Rev. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju.104 - 326. u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. 1160/88) 322. a neopredeljenog suvlasničkog udela. Vrhovni sud Srbije) 324. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP. (Vrhovni sud Srbije. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. Rev. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele. Sporazum o deobi kuće. Vrhovni sud Srbije) 325. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. 1986. 1986. 181/89) 321. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog. 489/89) 320. ne može se smatrati konačnom deobom. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. (Vrhovni sud Vojvodine. 1986. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži. Gž. (Vrhovni sud Srbije. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. Vrhovni sud Srbije) . (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.

kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.105 - 331. koji su predmet deobe. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Vrhovni sud Srbije) 328. 2/75). Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. 1986. list grada Beograda. dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. stav 1. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. br. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. deoba će se izvršiti prodajom. shodno odredbi čl. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. 5. Vrhovni sud Srbije) 330. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. 1986. Vrhovni sud Srbije) 327. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Inače. 16. st. u smislu člana 16. I u odsustvu sporazuma stranaka. ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. po. Vrhovni sud Srbije) 329. 1986. onda će se sud. što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. o čemu se odlučuje u parnici. Pritom je bez značaja činjenica. Zakona o vanparničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. stav 1. a na drugoj protivnici predlagača. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. Zakona o vanparničnom postupku. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. 1986. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. srazmerno suvlasničkim udelima. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. . uz odobrenje nadležnog organa uprave.

a da potom ceni osnovanost predloga. udeo u zajedničkim stvarima. 1986. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. stav 1. jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. odnosno imovine. da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. u smislu člana 150. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Vrhovni sud Srbije.posebno pismene dokaze o pravu svojine. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. pored ostalog. Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. u smislu člana 149. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.shodno odredbi člana 16. Gž.106 - . čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke . Deoba nepokretnosti javnom prodajom. 1752/86) . Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je. o zajedničarima. koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene. Rev. Odredbom člana 149. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. U ovakvom slučaju sud ne može. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. 62/86) 333. već rešenjem o deobi. ne može se za sada prihvatiti. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). Prema stanju u spisima. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. Zakona o vanparničnom postupku. niti je sporno koje stvari. istog Zakona. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena. Vrhovni sud Srbije) 332. nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. Među strankama.

Zakona o građevinskom zemljištu. U ovakvom slučaju sud ne može. 64/85) . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti. onda će se sud. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. obustaviti parnični postupak. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 1. 150. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. Međutim. 33. odnosno da ima status presuđene stvari. (Vrhovni sud Vojvodine. 934/86) 335. Rev. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. st. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu.107 - . st. 428/85) 337. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. u smislu čl. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. u smislu člana 16. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. posebnom odlukom. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. o čemu se odlučuje u parnici. i 34. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. 1. 148/85) 336. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. 31. 1. st. istog zakona. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari.

VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. shodno odredbi čl.bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. deoba će se izvršiti prodajom. . 3402/85) 339. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.108 - 341. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. 16. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti. tačka 7. 2/75). 30. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. Pobijano prvostepeno rešenje je. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ZPP u vezi čl. Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. već uopšte . pravilno i na zakonu osnovano. 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. 28/85) 338. br. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. st. Gzz. udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. Jer. po nalaženju okružnog suda. stav 2. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom po. list grada Beograda”. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. stav 2. odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. stav 1. 5. 340.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika. Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti.109 - . Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. . 344. Gž. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. stav 1. 86/84) 343. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. odredbom člana 150. Jer. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. pravo na imovinu ili udeo u imovini. Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. odnosno imovini ili nekog drugog prava. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti. Gzz. 95/85) 342. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. Gzz.kao tužioca. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. protiv protivnika predlagača drugog reda . U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom. ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda .kao tuženog. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. koja je predmet deobe.

. manje.. stav 1. koji je pripao na deo protiv. to se ne može uzeti da je stan. Osim toga..110 - . dobija površinski 0. 31/79) i član 6. Po stanovištu Vrhovnog suda. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika. kako je odredbom člana 16. koje su u suvlasništvu stranaka. Rev. to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje). Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije. Gž. list SAPV”. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade. br. broj 21/73. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti. 1095/84) 345. broj 57/65). nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. 346.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. shodno članu 24. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. s obzirom na zanimanje i ostale prilike. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. iz „Sl.samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka. to se ne može uzeti da je stan. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. list SAPV”. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju. odlučili da izvrše fizičku deobu. Po stanovištu Vrhovnog suda. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. stav 1. stav 5. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada. list SFRJ”.61 kvm. njihovim potrebama. neuseljiv i kao takav manje vrednosti.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena. (Vrhovni sud Vojvodine. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. No. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. koji se primeljuje na osnovu Zakona.

nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. da oni postaju sopstvenicima delova stana. Inače. Rev. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. 2437/84) 347. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. Gž. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo. 718/83) . Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. od 22.VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje). (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. snose troškove postupka na jednake delove. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. Gž. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova.111 - 351. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. 1. uz odobrenje nadležnog organa uprave. Građ. ne računajući dogradnju i adaptaciju. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača. 174/83) 349. . 11/83) 348. u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. a na drugoj protivnici predlagača.06. Gzz. u pravilu. jer u smislu čl. odeljenja Vrhovnog suda Srbije. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. godine) 350. (Pravni stav Zajedničke sed. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. I u odsustvu sporazuma stranaka. već i troškovi protivnika. srazmerno suvlasničkim udelima.1983. 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici.

godine) 355. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. ako navedeni uslov nije ispunjen.VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. Rev. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. 156. Iz obrazloženja: . da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. od 18. odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe.2006. 1337/06. U skladu sa odredbom člana 155. Zakona o vanparničnom postupku. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni.10. To dalje znači da. 837/83) 352. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. 155-163. UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. a nema sporazuma između stranaka. shodno čl. a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. oštećeni ili pomerani. Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. Gž. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača. (Vrhovni sud Vojvodine. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača. 188/82) 353. (Vrhovni sud Srbije.112 - .

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. 366. merodavno je stvarno stanje na terenu. a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. uništeni ili oštećeni. A u takvoj situaciji. 1414/86) 365. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. merodavno je stvarno stanje na terenu. u okviru koga i to u propisima od člana 155. a ne stanje na katastarskim planovima. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. Međutim. Rev. bilo kada je ovaj držao sam tužilac. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina.116 - . odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu. Ovo zbog toga. Naime. bilo njegovi pravni prethodnici. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. ne samo kada je u pitanju ova međa. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama. (Vrhovni sud Vojvodine. i po mišljenju ovog suda. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. S obzirom na to. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. do 163. Inače. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. Gž. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK 364. a ne stanje u katastarskim planovima.

prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. Zakona o vanparničnom postupku. obzirom na prednje. S. 4808/83) . 1471/86) 367. doduše manje od strane protivnika predlagača. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. ZVP. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). onda će preći na meritorno raspravljanje. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava. u smislu člana 155. 2. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. ZVP. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. (Vrhovni sud Vojvodine. oštećeni ili uništeni. već greškom geometra. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 406/83) 368. ZVP. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove. P. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162. Rev. takođe po pravnom shvatanju ovog suda. na uređenje međe između njihovih parcela. st. i 3. ZVP. S druge strane.117 - . Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. koje je izvršeno u interesu oba učesnika.

pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28.118 - . bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao. U tom smislu. 1161/04(2) od 30. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. ZPP.05. tada se ne utvrđuje njegov identitet . i prema stavu žalbenog suda. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. To navode žalbe čini neosnovanim. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte. Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. stav 4.08. ZVP. ZOO. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. i 5. u vezi člana 183-186.2004.zaveštanje nije ništavo. stav 2.ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. u smislu člana 117. važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. Zakona o nasleđivanju. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven. Prvostepeni sud je. Gž. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329. godine) 370. odlučili .član 167. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn.1991.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . Zakona o vanparničnom postupku. u tom smislu. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom.

ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. 2379/98 od 15. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom. Gž. potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. 1427/84) 371. stav 4. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. navedenog Zakona o nasleđivanju. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici. i člana 395. godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi. jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik. ZVP. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu. ZVP. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru. . SUDSKI DEPOZIT (Član 211. ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. stav 1. sačinjen u smislu člana 183-186. niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. i 5. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. Rev. u smislu člana 117. (Vrhovni sud Srbije.12.119 - . ZVP. ZPP. o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju. stav 4. tačka 13. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. u vezi člana 166-174.kao isprave. i 5. stav 2. zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. do 174. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi.1999.VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. te kako ju je i na koji način izgubio.224) 372. ZPP. stav 2.

B. 1381/04. 327. E. B.1998. 348-362. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine.2004. godine) 373. Zakona o vanparničnom postupku. A. Odredbom čl. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. Odredbe čl. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. na nepoznatom mestu boravišta.120 - . Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18. a čl. M. 348-362. M.2005. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji.3.. sud je pravilno primenio materijalno pravo. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem.06. Sudskog poslovnika. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. godine. u obavezi je da za isti plaća i zakupninu. br. Sudskog poslovnika. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.635. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača.02. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana.) sa SIZ-om stanovanja grada N. Protivnik predlagača je zemljišno . od 21. 215. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan. a tada nema mesta primeni člana 348-362. E. a namenjen za protivnika predlagača.S.knjižni vlasnik predmetnog stana. 4430/05 od 28. Naime. a u korist protivnika predlagača F.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. pok. godine. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda. a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine. svoju majku. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. Postupajući po tome. koja je preminula 9. odredbom čl. M.2005.10. F. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30.2003. uz ispunjenje zakonskih uslova.12. nasledivši bivšeg vlasnika. 211. broj 6.12. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. Gž. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju. godine) . pok.1987. H. (danas ulica K. 211. hartije od vrednosti. nalazeći da ima mesta primeni čl. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž.

VANPARNIČNI POSTUPAK 374. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. istome biti predata sredstva iz depozita.03. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava. te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom. godine) 375. sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Naime. Pž. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju.2003. Naime. i predmet su ocene parničnog suda. Naime. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac. zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita.121 - . neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva. polaganje kod suda je predviđeno . 1537/03 od 19. a pri čemu odredbom člana 216. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. Sud će. Zakona o vanparničnom postupku. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača. posebnim rešenjem. Međutim. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. ZOO. odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. pored ostalog. a naime. dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.122 - .inače primalac izdržavanja po ugovoru. pred sudom. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. Okružni sud je .VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. godine. ili je nepoznat.kao drugostepeni . Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika. kad je poverilac u docnji. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane. u smislu člana 215. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit. 538/91) 376. izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. Protivnik predlagača . a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. tada bi došao u docnju shodno članu 235. . ZVP. imajući u vidu navedene zakonske odredbe. februara 1985. istog zakona. počev od 1. brigu. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. Gž. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. navedenog zakona. u čiju korist je deponovan novac. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. Stoga je prvostepeni sud.uvažio žalbu protivnika predlagača. ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. ili kad je poverilac potpuno nesposoban. stav 1. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. 2939/90) 377. Gž. Šta više. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita. ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Naprotiv.

123 - .500 dinara na ime alimentacije počev od 1. P. dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. U konkretnom slučaju. Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ili je nepoznat. godine pa ubuduće. 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Prema odredbi člana 327. U sudski depozit primljen je iznos od 3. u čiju je korist primljen predmet u depozit. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme.i tokom postupka . 9690/85) 378. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. marta 1984. . Prema tome.VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača. pozvan u smislu člana 218. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza. dok postoje zakonski uslovi. nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. Predlagač. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika.navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. kao razlog za otvaranje depozita u predlogu . Gž. 2311/84) 379. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji.