3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

2006.2006.400 dinara.436 dinara. 372. Ovo iz razloga što ročište 1. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45. po nalaženju drugostepenog suda. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku.109 dinara. odredbe čl. Naime. na osnovu ovlašćenja iz čl.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. 1389/06 od 12. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije. 30. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno. 388. zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. Zakona o vanparničnom postupku. da je žalba neosnovana. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1. u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . što ukupno iznosi 21. 3. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti.600. 28. 150. provedenom bilo po predlogu stranke.5. st. 361. jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave.2006. 159. 2. u vezi sa čl. ZPP. Međutim. br. Gž. i 2.09. i čl. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. a da se preki-4- .036 dinara. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. st. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata .posebni troškovi. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25. Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. odnosno svaka po 7. kada je rasprava završena. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka. ZPP.200 dinara njegovi posebni troškovi. bez navođenja osnova pobijanja. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno.600 dinara. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 4. a rešenje potvrdi. st. i 3. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. 2.03. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi.03. i te troškove stranke treba srazmerno da snose. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka. nadoknađuju troškovi od druge strane. 2. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. Takođe. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača. 1. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13. srazmerno svojim suvlasničkim udelima. svaka sa po 1/3. st. st. ZVP.

u funkciji vrednosti predmeta spora. ZVP-a. Zakona o vanparničnom postupku. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja. osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. 159. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava. tačka 14. 3. 2.12. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. godine odredio iznos naknade za zemljište. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. 1.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. Gž. na osnovu odredbe čl. tako da prema odredbi čl.07. st. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. Stoga stranke nisu dale završne reči. st.2006. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. stav 2. ZPP. pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. godine) 6.03. Iz iznetih razloga je na osnovu čl. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. U konkretnoj stvari.2006. i 2. 139. Po nalaženju Okružnog suda.2006. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 619/06 od 23. br. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije.00 dinara. ZPP. st. tač. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio. Nakon toga. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. 2. 387. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”.03. predlagači su podneskom od 6. od 14. 150. -5- .2006.600. 3390/06. godine) 5. 30. i čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž.

. 21. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine.2005. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime.05. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. Polazeći od ovakvog stanja u spisima. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. br. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda. N. O. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29.2001. godine) 8. shodno članu 24. bez testamenta. Gž. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P.03.2001. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava. žalbu podneo S. Zakona o vanparničnom postupku. 3. godine) 7. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda.04. u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama.05. kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje. 2718/04. sa 1/3 dela i sin ostavioca D.10. O. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8. br. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. od 16. N. godine. Zakona o vanparničnom postupku. 21. O. te u smislu čl. N. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. 341/05 od 22.2001. br. a koji je vlasništvo protivnika predlagača. i P. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora. zaostavština pok. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja. s obzirom da se naslednici nisu žalili.2001. stav 1. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. br. ____/2001 od 11. Č. br. ______/01 od 25.. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. st. ___/92. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja.03.2005. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. _____/2001 od 11. odlučio o pod-6- . st. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica. ___/92. N. Zakona o vanparničnom postupku.

Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. 3. pravilnom primenom čl. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. st. i 4. godine. N.da su njegove. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. tada bi dolazila u obzir primena čl. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio. S druge strane. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. 2. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. ZPP-a u vezi sa čl. 3. 21. Naime. i stoga. 393. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. posle sprovedenih potrebnih izviđaja. Gž. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. dok predlagač tvrdi suprotno . predstavlja važan razlog u smislu čl. Zakona o vanparničnom postupku. 3. godine) 9. st. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. ____/01 od 25. Zakona o vanparničnom postupku.10. Kod ovakvog stanja stvari. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. u smislu čl. 150. st. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata. br.12. na način kao u izreci prvostepenog rešenja.2005.2005. N. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. 30. -7- . Prvostepeni sud je. s obzirom da S. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika. 400. br. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B.2001. O. koji je zbog toga i podnet. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. da se o predlogu za ponavljanje postupka. st.01. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. godine) 10. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. Kako je reviziju podneo S. zaključivši da je nedozvoljena. šupa i štala. 159/05 od 28. 3. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača.. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. 85/04 od 29. odluči kao o neblagovremenoj žalbi. 358.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. N. u vezi sa čl. ZPP-a. Zakona o vanparničnom postupku. st. Č. 21.

odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G. 1299/05 od 18. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Gž. te je iste valjalo odbiti.M.M. zatim je utvrđena otkupna cena stana. godine) 12. predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane.2005. Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata. Zakona o vanparničnom postupku.00 dinara. stav 2. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. 92.05.250.07. ZPP-a u vezi sa čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28. tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. što iznosi 5. protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima. i 103. učesnici snose troškove na jednake delove. 984/05 od 19.2005.2005. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl.08. a bez priloženog punomoćja. ZVP-a. isto potpisao. Gž. stav 2.2005.00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2.. Kada je pun.00 dinara). sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika.000. -8- . Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja.. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A.250. a nije priloženo punomoćje od stranke. 6. 1. ZPP i čl. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača. pa je u smislu člana 28. b___/05 od 20. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku. b___/05 od 19. st. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača. st. R. Gž.07. godine) 11. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa. br. 30. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. odbačen je predlog predlagača kao neuredan. br. U konkretnom slučaju. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani.00 dinar. 92. ukupno 10. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud.06. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi). 30..2003.. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. b___/02 od 16. R. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. Rešenjem Okružnog suda u Č. Zakona o vanparničnom postupku.125.. Međutim. ZVP-a.

2004. 3. tačka 5. bivšeg iz B. 16. 354. a stavom 2. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- ... 2. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. Naime čl.. i nasledna učesnica . nalazi u Makedoniji. Rev. st. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine.. 18. u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. tj. 1. 1375/04 od 28. Gž. 71. godine..2004.. b___/04 od 4. st.05. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda. jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom. 71. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava. st. st. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A.VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana.. st. s obzirom se deo imovine ostavioca. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore. 17. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. 1. 30 st. koji je jugoslovenski državljanin.2004...02. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda.___/04 od 28. godine) 13. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo. 2. kao davaoca izdržavanja. st. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. Rev. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. (Vrhovni sud Srbije. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana. Zakona o stanovanju.. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B.. B. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost.10. na ponovni postupak i odluku.2001. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl. u vezi čl. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl.10. i 2. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje. Rešenjem Okružnog suda u U. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. 1. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem. godine. 43/82. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ..vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S. 3.P.P. ukinuo rešenje Opštinskog suda u A.. 16. i Okružnog suda u U.. nije nadležan njen organ. ZPP-a u vezi čl.

. stav 1. 71. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju. 2. 16. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. b___/02 od 26.. 1782/04 od 22. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača.P. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije.06. ZPP-a...2004. Gž. st. navedenog zakona u vezi čl. stav 1. .Br. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. Okružni sud u N. kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. godine) 14.___/02 od 26. 16. juna 2003. I prema stanovištu Okružnog suda. stav 1. Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda.. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan. Propisom člana 272. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom.9. i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272.VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. Naime.10 - .. godine. 394/03 od 9. koji je o tome dao svoje mišljenje.2003. br. je svojim rešenjem Gž. godine) 15. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud. R. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. 2003.. 3.. ZKP. ZPP-a u vezi čl. R. 30. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T. godine. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. 2. st. st. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. ZPP.2003.09.04. b___/03 od 9.

U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine. utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu.2002. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. je svojim rešenjem Gž. Gž.. b___/2002 od 16. a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe. godine) 16.2002. O. pa se rešenje Opštinskog suda G… O. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi. (unuk ostavioca).12. O. Delimična deoba je realizovana. Gž.2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. 105/1 KO K. ima snagu poravnanja.2002. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave. pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće. 105/1 KO K.09. O.P. – unuk ostavioca. br. ___/01 od 3.04.. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog.2002 godine kao neblagovremenu.. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.05. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č. ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum.. izreke šta čini tu zaostavštinu. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10. oglašava na 1/4 na k..P. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. b___/02 od 11. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č. 2497/02 od 11.. Stoga..12.11 - .2002. a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe.P. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju. godine i izreke osporenog rešenja. s tim što se naslednik Č. iz K..09... Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem.. dva sina i učesnik Č. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja. b___/2002 od 16. jer se iz raspravnog zapisnika od 10. Č...04. se ne mogu prihvatiti.2002.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G.P. potpisao.2002. godine raspravljena je zaostavština pok..p.04. Okružni sud u U.2002. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju.2002.. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. i utvrđeno je u stavu 1. 105/1 KO K….A.. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje. godine) . 872/2002 od 10.04. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja. godine potvrđuje. U stavu 2. b___/01 od 3. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp.05. P.

Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. i to u vezi sa pravom nasleđa kat.. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. Odredbom člana 128. parc. godine. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju. što je. od 4. 1481 upisanoj u zk. Pritom. pa je na osnovu člana 366. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B. faktičko pitanje konkretnog slučaja.. to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa.12 - . inače.1961. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju.2001. godine.06.M. u vezi sa članom 30. O br. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača.11. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju.07. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. br. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.07. ___/56.M. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave. 11. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.2001. Zakona o parničnom postupku i člana 19. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. 2.VANPARNIČNI POSTUPAK 17. pobijano rešenje primio dana 21. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda. Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena. iz S. 7. U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S.2001.12. Prema odredbi čl. protivnik predlagača je izostao sa ročišta .2001. Gž. iz B. stav 3. Pored toga.. godine) 18. br. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6. a rok za žalbu iz člana 19. ___/56.. KO B. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S. ul. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi. stav 2. godine. godine. Ocenjujući u smislu člana 21.. 8589/01 od 12. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju.. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. nasledni učesnik A. 1522. Kako je alba izjavljena 13.T. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da. st. Naime. Zakona o parničnom postupku.

501/97 od 20. 2. mogao je zatražiti odlaganje.13 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga). odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen.04.03. Gž. Zakona o parničnom postupku. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. i ako jeste.VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan.1998. Prema odredbi čl. godine) 20. 326. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. a zahtev za otkup stana 5. Prema odredbama čl. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. Zakona o vanparničnom postupku. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.05. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Gž. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga. Jer. može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. a dospeo je do donošenja odluke. a koje se u smislu odredaba čl.1996. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. 30. mogao je zatražiti odlaganje. godine. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. Zakona o vanparničnom postupku. Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga). odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka. god. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. . st. 11.04. U konkretnom slučaju.1998. godine) 19. 501/97 od 20.1996. iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29. st.05. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. 1. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja.1996. i ako jeste kako. 2. Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5.). st.

Odredba člana 19. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana.11. 16.1940. u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. Naprotiv. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.1935. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. godine. sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. Zakona o parničnom postupku. 354. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". 24.01. br. (Vrhovni sud Srbije. a isprav. Zakona o stanovanju ("Sl. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne. u vezi sa čl. br. 3/96) 23. i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.1997. 15/90). 110/96 od 22. matičar može ispraviti sam.1997. (Sudska praksa privrednih sudova.1. porodičnim. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. izvršni) ova odredba se ne odnosi. br. br. 5325/97 od 19.1997. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. 1. i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. Prema odredbi čl. a ne 1. 3.01. st. 6. 16. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige. 2. st. to je ožalbeno rešenje ukinuto. tač.14 - . odredbama čl.11. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost. 1. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti. Na ostale postupke (stečajni. glasnik RS". 33/93). Zakona o vanparničnom postupku. kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. odnosi se samo na vanparnični postupak. imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. Gž. Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način.01.VANPARNIČNI POSTUPAK kako. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. glasnik RS". Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. st. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. ZPP. 11335/96 od 16. 50/92) i čl. Rev. pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. godine) 21. 16. godine) 22.

Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. godine. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd. matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave. Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992.03. Gzz. 19. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. po proteku roka više od godine dana. je vrednost zaostavštine.15 - . Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. . ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka. smatra se da je revizija dozvoljena. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gž-10502/95) 26. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. po mestu vođenja matičnih knjiga. pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda. Gž. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti. a naslednici su izjavili žalbu 9.01. 27. 123/95 od 24. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda). Kada popis i procena nisu vršeni. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. godine) 25. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. Žalba je neblagovremena.VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. kada se ne odnosi na novac. U smislu čl. dakle. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Pri tome.1995. godine. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine.1996.

istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. 333/95 od 20. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. u odnosu na parcelu.16 - . zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa. iz P. To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M.VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne. da u zaostavštinu od pok. 610/95) 29. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. s obzirom . (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. A. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. godine) 28.1995. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima). Gž. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela.03. Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela. jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. A. M. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o vanparničnom postupku. pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. M. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. M. A. u korist davaoca izdržavanja tuženog. Navod žalbe naslednog učesnika M. Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. M. A.

i 21.1995. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine. K.07. M. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. M. 2189/95 od 10. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje. M. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. preminuo bez poslednje izjave volje. stav 2. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 31. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. Nasledna učesnica. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova.kat. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. i 365. A. može ostvariti u posebnoj parnici. Nije jasno zašto je predlog odbijen. K. Gž. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Gzs. ZPP-a i člana 30.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. i 3. 8450/95 od 31.12/95 od 29. Ovo stoga što nasledni učesnik M. kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. T. godine) 30. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. T. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . ZPP-a u vezi člana 381. tačka 2. godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. 32.06. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. M. (Iz odluke Saveznog suda . sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da.03.1995. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. M. Beograd.17 - .

prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica.10. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne.10.1994. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka . (Vrhovni sud Srbije. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.18 - 36. Gž. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. 217/93 od 26. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Gž. 35. br. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. Rev. godine) 34. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. Gž. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. 3968/94) . da li su prostorije stambene ili poslovne. godine) 33.da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. br. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. prvostepeni sud će. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. . te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. Nije jasno zašto je predlog odbijen. 9030/94 od 31. prvostepeni sud će.može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana.1994. a ne i zakonski prekluzivni rok.

(Vrhovni sud Srbije. 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. je vrednost čiste zaostavštine. pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji. 231/92) 40. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. 39. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. Sud. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. Gž. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka. od 27.605/92) 41. (Vrhovni sud Srbije. godine) 38.19 - 42. 4945/92) . smatra se da je revizija dozvoljena. Rev. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.1992. godine) 37. kada se ne odnosi na novac. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena.11. Rev.1994. Kad popis i procena nisu vršeni. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. Rev. . Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. ili u posebnoj parnici u toku postupka. (Vrhovni sud Srbije.12. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.

Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena. Zakona o vanparničnom postupku. i 4. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. ZPP. br. plaćena sudska taksa.1991. merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa. (Vrhovni sud Srbije. godine) 43. 1869/91 od 8. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena. Prema odredbi člana 400. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. nije dozvoljena. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. i 30. Prema članu 101. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. međutim. godine) 46. revizija se smatra dozvoljenom. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. st. Ako taksa na predlog nije plaćena.12.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke. u vezi sa članom 400. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke. 3. Iz obrazloženja: Prema članu 30. ZPP.10. stav 1. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. stav 1. revizija nije dozvoljena. u vezi sa čl.1991. (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda. stav 1. Rev. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena.12.1991.20 - . od 16. 27. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi. u smislu člana 382. godine) 44. 45. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. S obzirom na izloženo. Zakona o vanparničnom postupku. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku. Međutim. ZPP i člana 30. Navedeni zakon ne predviđa. stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud.

odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. sadržanom u paragrafu 133. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. Gž. Naime. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu. Prema tome. Zakona o vanparničnom postupku. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena. opterećuju. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. pored molioca. pod određenim zakonskim uslovima. Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. godine. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. 1101/89) . jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. 48. Gž. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. odnosno pravo trajnog korišćenja. . koja se primenjuju na osnovu člana 4. aprila 1941. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. Rev. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ZPP. Zakona o zemljišnim knjigama. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. Drugostepeni sud. stoga. 101/90) 47.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. (Vrhovni sud Srbije.21 - 49. stav 1. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. ograničavaju ili ukidaju. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka. protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. odlučio kao u izreci. Rev. S obzirom na izloženo. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. (Vrhovni sud Srbije. pa se u smislu člana 3. stav 1.

revizija nije dozvoljena. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. Pritom. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) 52. 1986. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. tj. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ. (Vrhovni sud Srbije. propisani su čl. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen.22 - . Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. što je odredbom člana 16. porodičnim. Zakona o parničnom postupku. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. koja ne čini glavni zahtev. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 382. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. Odredbom člana 1. 2194/88) 51. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. Vrhovni sud Srbije) . Ovo zbog toga. Zakona o vanparničnom postupku i čl. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. 1986.VANPARNIČNI POSTUPAK 50. 27. Međutim. Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. 400.). Rev. kojim je odlučeno o kamati. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. šupe i sl.

Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 2. pokrenut je ostavinski postupak. 7250/86) 54. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. stav 3. 1436/85) . kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. je prema citiranoj odredbi. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. stav 2. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri. Zakona o vanparničnom postupku. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Prema odredbi člana 27. 24. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. (Vrhovni sud Srbije. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos.23 - . do 33. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. istog zakona. Prema odredbi člana 40. U vanparničnom postupku je. stav 2. Zakona o sudskim taksama. prema članu 43. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. ovog zakona.000 dinara. Rev. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. Članom 24. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva.000 dinara. stav 2. do 34. 24. Gž. u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri.000 dinara. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. pošto prema članu 382. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50.

(Vrhovni sud Srbije. 57. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. je lice koje je postupak pokrenulo. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. Pogrešio je. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. stav 1. obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. . Jer T. Zakona o parničnom postupku. Zakona o praničnom postupku. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike. nema interesa da učestvuje u postupku. Rev. Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK 55. R. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. 723/84) . Gž. Učesnik u vanparničnom postupku. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. što nije osporio ni javni pravobranilac. S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. shodno članu 3. 58. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje. R. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. propisani su u članu 27. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase.24 - 56.. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora.986 dinara... K. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. R. (Vrhovni sud Srbije. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. međutim. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama. pastorka ostavilje. Prema odredbi člana 35. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak. T. R. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. Đ. zakona.

25 - 62. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gzz. stava 2. i 3. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove. . Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. 2. jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze. doduše manje. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. st. Gž. od strane protivnika predlagača.000 dinara. 186/82) 61. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika. Gzz. Zakona o opštem upravnom postupku. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. R.VANPARNIČNI POSTUPAK 59. 11923/82) . Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. 4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka.). 16/83) 60. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. i 21. Zakona o vanparničnom postupku. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268.

stav 1. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž.A. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. Naime. stav 2. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje. Prema odredbi člana 19. pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. ovim članom je propisano . jer je protiv okrivljenog A. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama.A. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A. kao što su održavanje higijene. 3891/82) 64.26 - . 3792/82) 63.A. stav 2. delimično se lišava poslovne sposobnosti. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga. da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda. ZPP. duševne zaostalosti. KZ RS.A. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. delimično lišili poslovne sposobnosti. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Gž. Zakona o braku i porodičnim odnosima. u vezi stava 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. u smislu člana 274. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67.

07. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana.27 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. u smislu člana 32. To je.VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.2004. 739/04 od 15.03. godine) 66. 1515/2005 od 7. Iz obrazloženja: Prema članu 31. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje. Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana.da predlagač i njen brat. ne žive u porodičnoj zajednici.može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. I po oceni Vrhovnog suda Srbije. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti.2006. 3208/05 od 1. 381. i 365. godine) 67. stav 1. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. kao i to da je u postupku utvrđeno da A. Gž. Rev. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio . godine) . Imajući to u vidu. Ni u žalbi se ne osporava. Zakona o vanparničnom postupku.A. Zakona o vanparničnom postupku. Rev. međutim. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja. stav 2.07. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl.2005. duševne zaostalosti. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o braku i porodičnim odnosima. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava.

28 - . je podnela žalbu. U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. 25/82 i 48/88). Po članu 42. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. Rev.12. 2026/99 od 28. 4879/98 od 8. Naprotiv. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1999. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu. (Vrhovni sud Srbije.1998. doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. godine) 69. 71. neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio. Supruga. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca. Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. istog zakona. pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice. sud će po službenoj dužnosti. u skladu sa odredbom člana 37. zbog postojanja duševne bolesti. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. bez obzira na svoje duševno stanje. zbog duševne bolesti. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. jer je reše. Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. br. jer lekar specijalista.09. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima. 3/98) 70.

ali ne i suprugu predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. što znači da su im interesi bili suprotni. Međutim. Gž. Rev. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. 35/91) 74. imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga. shodno navedenim zakonskim odredbama. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. kako ona ovaj predlog nije podnela. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zakona o vanparničnom postupku. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. bračni drug. Ona je.VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. 643/90) . Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. i člana 32. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. 1734/93) 72. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet.29 - . stav 1. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak. 2839/91) 73. pravima i interesima svog štićenika. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. odnosno svog štićenika. Gž. stav 1. Lica koja u smislu odredaba člana 32. Gž. već je to učinio sam predlagač.

1986. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. 115/89) 76. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o parničnom postupku. prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36. stav 1. 825/87) 77. stav 2. a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.VANPARNIČNI POSTUPAK 75. Gž. za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. tačka 7. iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. P. 2217/83) . Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. godine. aprila 1941. . sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje.30 - 78. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. Gzz.

36. Gž. ZVP. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka.K. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje. Os. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. 2318/83) 80. i 37. 1362/82) 81. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S. Postupak se pokreće i po predlogu dede. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. praktično lišen slobode. Konačno. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Os. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. sestre. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S. bračnog druga. u smislu odredbe člana 70. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica. babe. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti.31 - . U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. Priroda bolesti S. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Član 32. pa i bivše supruge obolelog. 10262/84) 79. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije. odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. već na osnovu brižljivo.K.K. .VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno.

1993. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac. ZVP. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja.06. prema članu 22. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih.D. M. Naime.2004. a u konkretnom slučaju.06. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku. br. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan.11. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V. glasnik SRS". godine.32 - .V.2004. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D. godine. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti.05.04. preminula u P. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje. rođena 6. godine. Pored toga.. 180/01 od 18.. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.V. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.T. pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane. Prema tome. bivše iz B.1993. godine u P. Kod takvog stanja spisa. godine) . dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. godinu. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. stav 2. br. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. u smislu odredbe člana 70.1984. 6.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja. godine u 22.45 časova. i majke N.. godine. koji je bio u braku sa predlagačem od 17.1962. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. godine) 83. nastupila 6. i majke N. godine.T. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.D.04. pod tekućim brojem 16 za 2004. rođen 1943. a u koji je upisano da je pokojna D..2001.D. te da je u vreme smrti bila udata za V. prema članu 70. mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica.06. godine u P. Međutim. 5836/05 od 15.05. od oca H. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku.2004. stav 2.. od oca S. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne.2005. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa.04. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. rođene 12. pa je na osnovu člana 16. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici..T. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. Rev.

predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi.R. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. a shodno odredbi člana 37.R.2005.12. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio.R. stav 1. godine. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti.P. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. Osim toga. odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. odnosno privremenog zastupnika. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. Rev.R. da je živ. a shodno odredbi člana 37.33 - .R. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije. kao i njegovog staraoca. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85. stav 2. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. da lično saslušanje N. 03-57-184 od 1.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. što nije učinjeno. tj. 3881/83) 84. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje. P. odnosno u vezi sa ratnim događajima. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti. Naprotiv. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće.2002. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N.11. Osim toga. 2878/2005 od 8. Osim toga. nije moguće. pošto se o njegovom životu. godine ako u životu Ž. u nalazu se konstatuje i da je N. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi. J. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. S tim u vezi. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine kao nestalo u toku rata. jula 1945. kao i njenog privremenog staraoca N. zaostala u svom kalendarskom uzrastu. eventualno.M.S. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje. Saglasno odredbi člana 36. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. iz njihovih nalaza se vidi da je N. saznalo 5. Odredbom člana 36. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I.R. i doktora S. godine) .

godine. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. i punoletni R. S. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88. P.V. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva). Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. za vršenje dužnosti i prava u braku. Iz obrazloženja: Maloletna S. sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na. u vezi sa članom 30. svojim rešenjem od 14. kao nedovoljnu. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju.K. P. decembra 1982. Kako je članom 84.V. Nakon sprovedenog zaključka. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. dozvoli zaključenje braka.K.34 - . ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva. odbacio žalbu R. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. 4101/82) 87. P.K. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. stav 1. sud je primenom člana 358. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89. Zakona o parničnom postupku. stav 2. pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku. 846/83) 86. da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće.V.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

citiranog zakona.. st. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave. a u tom postupku učesnica N. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.J. sve primenom čl. od 21. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP).J. st.J. Zakona o parničnom postupku (ZPP). ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja. već je obustavljen. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. koju čini traktor. V. Naprotiv.V. 2... citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. kojim je pred. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu. o obustavi ostavinskog postupka. godine) 90.06. Takođe.2004. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka. tač. 2.J. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju. Stavom 2. Rešenjem O.. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju. sud će je raspraviti. i M.06. te će se raspraviti zaostavština. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. Međutim. kao naslednika iza smrti supruge pok. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. Rešenjem prvostepenog suda. Po stanovištu Višeg suda. (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. 128. je osnovana. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. Žalba učesnika N. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti.35 - . čl.2004.06. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl. 130. proglašava se za naslednika sin ostavioca M. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. da je za naslednike oglašena njegova supruga. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok.2004. jer isti nije prekidan. Septembra 2010.2004. godine.2011. J. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. V. već je sud.J.02. Prema razlozima pobijanog rešenja.06. dakle.J. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka. 128.V. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu. iz R.. st. 12. 2. nije raspravljana zaostavština. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. ostaviočev sin M. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka. pa je ukinuto rešenje suda od 21. 361. Naime. s tim što ne daje razloge za učesnicu N.V. 128. 41711 od 9. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok.J. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena. sud je dana 21. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21.

ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu. aprila 2008. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Po oceni Višeg suda.11. Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. Ovim stavom je predviđeno da. U. osporili su proglašeno zaveštanje. sud će postupiti prema stavu 1.2010. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. već se stranke spore o primeni prava. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. 1. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. toga člana.N.M. na ročištu od 18. od 13. ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu. nije osnovan jer je odredbom člana 119. u smislu odredbe člana 119.2010. stav 1.N. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. 574/10. pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. stav 2. istog zakona. Gž. istog člana propisano je da će ostavinski sud. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili. stav 3.. Zakonski naslednici ostavioca. Suprotno žalbenim navodima. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S. . Stavom 3. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. godine) 92.06. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S. st. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. i 2.. Odredbom člana 119. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. godine) 91. žalba je neosnovana. 24. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. Zakona o vanparničnom postupku. i LJ. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. i 119. pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje.36 - . 915/10 od 4.M. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl. Stavom 2. stav 1. 23.

V. godine. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23.M. godine. Obzirom da je zakonski naslednik J. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N. bio živ u momentu smrti ostavioca J.1998.S. 1. i člana 119.11. poslovni broj Gž. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.09. 1067/10 od 04. Odredbom člana 119. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. člana 24. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud. 128.2010.03.10. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.2010. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika. Odredbom člana 23.S. te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. godine. preminuo tokom 2008. Gž. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05.37 - .6115/10 od 17. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. kao zakonska pretpostavka. stav 1. S. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. 3. godine) 93. Prvostepeni sud je shodno čl. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada. te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju. kćerki ostavioca. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. od 2008. i 2. 128. Činjenica da je zakonski naslednik J. stav 1. stav 1. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca. Suprotno žalbenim navodima. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. odnosno pravnog odnosa. te je zaveštajni naslednik K. godine) . Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. Odredbom čl. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika. Stavom 2. st. stav 3.2010. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu.

pa je shodno čl. maja 2009. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.. decembra 2008. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka. a rešenje Opštinskog suda u G. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K. godine) 95.. 1.. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. M.. broj ___/08 od 23. 194..br. bliže opisana u tom rešenju.Ž. R. i 131. a naročito propuštanjem dostavljanja. V.05. bivšeg iz S. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik. 130. ZPP u vezi čl. 746/09 od 6. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem.1956. sada pok. broj ___/08 od 23... 113. nije bila data mogućnost . imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. O. stav 1. 113.VANPARNIČNI POSTUPAK 94. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda. Prema odredbi čl. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti.08.. Gž. juna 2008. 422. ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. Zakona o vanparničnom postupku.. a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava. tač. Zakona o nasleđivanju i čl. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. Međutim. 422. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja. usled nepostojanja imovine.M. godine.. decembra 2008... 746/09. ZVP.38 - . N.. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe. od 6. tač. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. O.2009. 426. stav 1. prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka. godine bez zaveštanja. Rešenjem Okružnog suda u Č.. se potvrđuje. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok. na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. 1. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina. tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja... Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine.. da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave...___/56 od 26. jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. ZPP. stav 1.. u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja. .

učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. 131. Međutim. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. Odredbom čl. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost. 11/08 od 20. 890/08 od 21. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca.2008. Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava. imajući u vidu navode žalbe.02. između ostalog. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu . neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine. kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju . Gž.član 121. već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku. Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju .39 - . Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. a ne po osnovu nasleđivanja. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. godine) . a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac.2008. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan. u skladu sa navedenom odredbom. ZVP. Zakona o vanparničnom postupku. Jasno je. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Prema čl. 130.05. ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl. i 131. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.12. br. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju. 130. jer . godine) 96. to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi. Gž. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. U skladu sa članom 121. stav 1.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu.1982. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

a među njima i revidenti.06. Zakona o vanparničnom postupku.09. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. godine). u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09.05.2002. imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima. godine). Međutim. stav 1. potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja. a naročito o pravu na nasleđe. Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu . godine.ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. stav 1. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. 1268/07 od 10.član 117.član 119.40 - .04.2002. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo . su Rešenjem ostavinskog suda od 05. godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02.1999. Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15.2002. godine upućeni na parnicu .05. legatarima i drugim licima . Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. veličini naslednog dela i o pravu na legat . Naslednici. ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari. hartije od vrednosti. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave.VANPARNIČNI POSTUPAK 97.član 87.da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom. Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog.2004. S tim u vezi. godine) . Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku.2007. kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu.12. Rev. Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10.

stav . mora biti overen. i LJ. prema članu 118. učesnice u postupku BB i VV su.07. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima.VANPARNIČNI POSTUPAK 98. 1458/05 od 16.41 - . ustupila učesniku S. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. godine) 99. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju. dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Između ostalih učesnika. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. Odredbom člana 118. učesnici S. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju.2002. Rev. Okružni sud. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31. godine. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. Naslednik koji se primio nasleđa. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika. nasledničku izjavu nije dala lično. i 220. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.2006. kako to konstatuje i drugostepeni sud. ćerke ostavilje. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik.L. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju. već njena ćerka L. zastupala njena kći D. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. kćeri J. pošto se osnovano u žalbi učesnika S. i P. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. prevare ili zablude. s tim što je učesnicu P.06. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. Naime. koja je naknadno deo učesnice P.D. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. stav 4. na 1/3. za šta izričito nije bila ovlašćena. Prema tome nejasan je. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Prema odredbi člana 216. kao i naslednika iza pokojne II. 212. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. Zakona. Odredbom člana 220. na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA. stav 1. ili njegov zastupnik. Potpis na punomoćju. pretnje.

istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu. ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog.neosnovan. Jer. Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena. Zakona o vanparničnom postupku. morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj.07. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. punomoćnik učesnice P. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi. Jer. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. Drugostepeni sud je . je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. to je isticanje u žalbi naslednika . učesnica P. godine) 101.04.VANPARNIČNI POSTUPAK 1.03.supruge.povodom žalbe jednog od učesnika . Gž.42 - . ili se odrekao nasleđa. trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. već se to ima isticati u novom parničnom postupku. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. U stavu 3. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog. Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela. ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo.sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. 1263/06 od 13. godine) . Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog.2006. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života. Gž. godine) 100. je propisano da ako se naslednik prima nasleđa. Ovo znači. 985/05 od 14.ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu.2005. da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine .L. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 365/06 od 15.2006. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor . da može da je zastupa pred Opštinskim sudom.

R. A. M. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. br. tj.. shodno članu 342. 1059 KO Č. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. Pravilna je odluka prvostepenog suda.7.. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela. i da su za zakonske naslednike oglašeni J.2005. Nasledne učesnice J.. banke u Austriji. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. banke u Austriji. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini.. R. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju. 3596/04 od 2. jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. 1097/99 od 12.01. B.678/2 je tačan. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. tako da se taj broj promeni u kp. D. i J. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. . D. N. 678/2 KO Č. u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK 102. već naprotiv. i A. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. N. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju.. B.. od 20.02. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6. godine) 103. jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe. pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja.43 - . (Vrhovni sud Srbije Rev. K. B. 86/05. B. br.2003. br. i N. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. godine raspravljena zaostavština iza pok. broj parcele . Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. godine) 104. Zakona o vanparničnom postupku.2005.05. ZPP. 128. B. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. godine. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem. br. a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A.2001. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O.

Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece. O. sa udelom od 1/15. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici.2005. veličinu naslednog dela. odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe. br. godine kojim su za naslednike sada pok.44 - .. J.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok. a samo jedan naslednik . LJ. J. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. LJ. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7. sastav zaostavštine nije sporan.04. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik.2005.. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok.10. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. 1143/05 od 5..podnosioca žalbe. LJ. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku. . Ovo iz razloga što je članom 130. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. veličinu nasleđenog dela i legat. J.08. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima.2005. H. M. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine. legat i drugo. LJ. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. Gž. 990/05 od 18. istog zakona. godine) 106. oglašeni M. iz V. iz B. u predmetu Opštinskog suda u L. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . a poziv su uredno primili. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište. J. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. godine) 105. br. 115. sa udelom od 14/15 i M. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. Međutim.sin je dao nasledničku izjavu. br. 117. 78/05. Gž.

2005.02. koje prihvata i drugostepeni sud. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica. a ne na osnovu kopije planova. godine) 108. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama.2005. 1011/05 od 24. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima. Gž. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica. to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava. godine) .VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine. pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. Neosnovana je žalba učesnika. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. Gž. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova. br.45 - . 659/05 od 31. godine) 107. Gž. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje. a prvostepeno rešenje je potvrđeno. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine. a naslednici su postali na osnovu zakona. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. br. a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine.08.05. 113/04 od 5. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. a to je stambena zgrada.2004. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje. br.

113..2001. od 30. 498/99. radi utvrđenja zaostavštine pok. 1197/04. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine) 110. Zakona o vanparničnom postupku. 3650/03.08.46 - . i nije imalo mesta primeni čl. Gž. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. kao tužilje. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. 194. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut..11. S. stav 2. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.naslednika. od 2.2004. Zakona o vanparničnom postupku. br. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. br. kada su na osnovu odredbe čl. s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. Š. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. 113. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. godine učesnice V. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine.VANPARNIČNI POSTUPAK 109. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života.2004. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. 194. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. majke zakonskih naslednika ostavioca. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. 113. stav 2. godine) . godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine. 113. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju.06.. M. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine. iz B. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. H. žene ostavioca R. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje. kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga. godine osporili njegovu punovažnost. Međutim.u slučaju postojanja takve sumnje . zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. već u smislu člana 339. ZPP-a. deca i unuci. i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja. br. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj). (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju.2002. Kod postojanja testamenta odn. Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl.da li je testament punovažan ili ne.47 - .pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. već se postupak obustavlja.VANPARNIČNI POSTUPAK 111. žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14. Zakona o vanparničnom postupku . Gž. Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne. ukup. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora. 388/02 od 24. 119. godine) 112. Iz obrazloženja: U suštini.2001. i 121. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959. godine. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu.09. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio.01.

03. svi na realnim delovima zaostavštine.2000. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. izuzev izjava o odricanju nasleđa. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. za naslednike sa jednakim udelima. Učesnik u ovom postupku. stav 1. 90. može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. ZPP. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju. godine) 113. da u smislu člana 339. a s obzirom na odredbu čl. Međutim. stav 1. Takođe. 1104/01 od 25. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. ZPP.48 - . Rešenjem o nasleđivanju iz 1959. Gž.10. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje. preko stručnog saradnika. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342.09. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda. postupao je tada stručni saradnik tog suda. ZPP. Gž. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici).VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro.1998. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. jer se ne radi o novopronađenoj imovini. a ukoliko jeste. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa. ali samo pod uslovima iz člana 339. . što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. Međutim. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. ne dolazi u obzir ni primena člana 128. na ročištu od 27. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju. unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće. a tuženi se nasleđa prihvatio. kada su nasledničke izjave date. da sud oglasi njega i drugog učesnika. 1067/00 od 11.. godine) 114. Prema tome.2001. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč.

neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. godine) 117.1998. Naslednik. Međutim. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. tačka 9. i stav 2. tuženoj za života učinio poklon. V. i člana 423. (Vrhovni sud Srbije. nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. ZPP. od 3. ZPP. (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu. V. 4229/98) .03. godine) 116. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok.. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. godine) 115. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti. Međutim. Rev.11. a sve radi primene člana 421. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca.1998. Rev. stav 1. ZVP. 121/97. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca. ili je data usled prevare ili u zabludi. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. (Vrhovni sud Srbije. njihovog oca pok. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima. Dakle. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine.1999. tačka 9.49 - . može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. 2569/97 od 4. Dalje. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu. (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku. koji je dao izjavu. tačka 6. odredba člana 131. 6396/97 od 24. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. P. V.03. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka. Rev.

25/82) takvu mogućnost nije propisao. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. 4953/97) 121. glasnik SRS". 111/97) 120. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.10.11. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine.1995.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu. Rev. Gž. br. (Vrhovni sud Srbije. Rev. 4/97. Gž. godine) 124. 9675/95 od 20. 610/95) .50 - . godine) 119. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. 10649/95 od 28. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. godine 123. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu.1995. Gž. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. Službeni glasnik.08. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. 3804/97 od 27. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. po osnovu okrnjenja nužnog dela.1997. Beograd) 122. (Vrhovni sud Srbije.

U smislu člana 87. Po članu 89.. 126.. a ne od momenta donošenja rešenja. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. koji će biti raspravljen. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta.51 - . . prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca. pa je stoga postupak obustavio. Zakona o nasleđivanju. V. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju. februara 1992. Gž-25/95) 127. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. koji je umro bez poslednje izjave volje. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. legatarima i drugim licima. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. 2365/95) 125. nasleđe se otvara smrću ostavioca. B. Rev. J. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine.VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima.. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. Okružni sud je odluku ukinuo. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. Prema članu 206.

A.52 - . 6. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut. A. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. M. 1. A. Gž. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. M. Gž. godine) 128.1995. dokaže u parničnom postupku. br. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. godine. A. A. kćerke S. st. Ć. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. 7640/95) . da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. s jedne strane i K. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno. postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne. kao i da je njen pok.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i mal. s druge strane. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. M. 1995. a da postojanje takvog testamenta osporava zak. br.03. 2189/95 od 10. naslednik pokojne ostavilje . s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. 7124/95) 130. 212. R. do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. 129. 2. te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13. i sin B. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe. da bi nakon toga. Gž. A. dokaže u parničnom postupku. tač. i N. 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. M. M.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S.

VANPARNIČNI POSTUPAK 131. ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. godine okončan ostavinski postupak iza pok.. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. a koji je testament proglašen dana 5. odbio. prema stanju spisa. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok. J. Ž. Nadalje. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje. iako je u ostavinskom postupku. br. oktobra 1994. radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. godine pred istim sudom. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu. po kome je za naslednicu određena J. pa se pronađe nova imovina..1995. 128. 3105/95 od 22.53 - .1986. 220. P. P. Ovo s toga što je. B. Gž. novembra 1991. te je ovakav predlog nasledne učesnice J. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica. prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu. dana 23. 194/95) . Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B. J. iz B. B. znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. pozivajući se na odredbe čl. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. 130. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada.. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. Zakona o nasleđivanju. rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok... pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. U okviru izloženih razloga. 129. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. Ć.06.03. godine) 132. br. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini.

Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. godine) 136. 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi. Kada u parnici. 3968/94 od 24. godine) 135. Gž. Gž. br. godine) 134.1994. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 431/94 od 20. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka. 49/94) 137. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči.54 - 140. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo. br. Gž. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom.1994. a ne i zakonski prekluzivni rok. deobom ili na drugi način uređeno. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. . Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski.05. 333/95 od 20.03. 9030/94) 138. Ćutanje jednog od naslednika. br.12. ostavinski postupak će se obustaviti. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. godine) 133.1994. Gzz. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. Na nasleđa otvorena pre 11. 139.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. maja 1955. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Gž. Gž. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. .1995. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 6280/94 od 29.04. br. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.

sestra ostavioca. da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona. da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. iz B. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji. iz B.supruga i V. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. po nahođenju Vrhovnog suda. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova. 978/94) 142. I. I. sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L... Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu.. Gž.N. . To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca. N. 11879/94) .. tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.. (Vrhovni sud Srbije Rev. P.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226... Gž.. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika. a na kolike idealne delove V. i vlasništvo jednosobnog stana u B. Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova... P. 728/94) 141.. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. N. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. U stavu tri izreke na zaostavštini pok.. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I.P. I. P. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I..55 - .. Zakona o nasleđivanju RS.. a na jednake delove. iz B. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B.

1994.. uz uslov skrivljenog ponašanja. 145. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici. (Vrhovni sud Srbije. godine) 143. Gž. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja.1993. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6. iz K….56 - . jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa.. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica. Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K. 147. 385/94 od 6. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Gž-1897/93) 148. pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. Ž. biv. budući da ona nije bila učesnik u navedenom . (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. Gzz. 16/93) 144. D. Rev. kao jedini učesnici u ovom postupku. Ako se naslednik odrekne nasleđa.02. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo.12. Gž. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. 2446/93) 146. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. godine. a nije učestvovalo u ostavinskom postupku.

ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.1992. ostaviocem. 871/93 od 9. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek. Beograd. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. .12. godine. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. tačka 2. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. Prvostepeni sud je .57 - 152. 650/93 od 18.08. to je žalba kao neosnovana odbijena. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. Međutim. (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu. te šta je između naslednika sporno. Zakona o vanparničnom postupku. 861/92 od 25.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. za vreme njegovog života. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. Pravo svojine ne zastareva.11. Rev. od 24. Zakona o vanparničnom postupku Srbije . (Vrhovni sud Srbije.1993. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka.1993. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Gž. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju.1992. Gž.05. godine) 151. ZPP potvrđeno.1992. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine.06. odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. ukoliko je on ustupanje prihvatio. a pobijano rešenje na osnovu člana 380. 1356/92) 150. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok.u smislu člana 121.2479/91 od 14. godine) 149. tj. godine) . (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek. Gž.

što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. Zakona o vanparničnom postupku. 911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca. (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade. (Vrhovni sud Srbije. 194/92) . što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu. kao prethodno pitanje.03.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine. U žalbi se. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje. ZON . ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica. stav 1. ustvari. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje. 155. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine. Gž. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. Gž. u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. . nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu. ostavioca. pravosnažnost odluke ostavinskog suda. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. Rev. godine) 154. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. jer ističe da je to njegova svojina. 4945/92 od 24. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu.58 - 156.1992. ostavioca. Gž-113/92) 153. koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203.

a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. Gž. to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima.59 - .1992. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Gž. 231/92 od 20. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. (Vrhovni sud Srbije.02. ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca. 162. Rev. stav 1. 161/92) 160. godine) 161. 159. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. br. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. 3369/92) 157. . 431/92) 158.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo. pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka.

Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. M. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu. Gž.10. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. M. smatra se da je revizija dozvoljena. je vrednost čiste zaostavštine. 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. godine) . Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud. odnosno. Kad popis i procena nisu vršeni. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici. 1257/91 od 15.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. 1356/92 od 30. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. godine) 167.12. kako se vidi odbija da stupi u parnicu. godine) 163.1991. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. 164. ili da nasledi celu zaostavštinu. 166.1991.. Gž. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika.12.1992.1992. 24/91) 165. jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. ukoliko je on ustupannje prihvatio. (Vrhovni sud Srbije. sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. Naravno. gasi se smrću tog bračnog druga. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja.60 - . 1518/91 od 13. Rev. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. Gž. izuzev izjave o odricanju od nasleđa. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. Rev.01. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on. (Vrhovni sud Srbije. kada se ne odnosi na novac. ukoliko V. br. br. pod uslovima iz člana 23.

onda ne postoji zaostavština. jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. 221/91) 168. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran. 4/90) . 730/90) 172. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Vrhovni sud Srbije. 1271/90) 173. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao. upućivati ih na parnicu. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Gž. Rev. 3288/91) 169. Gž. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. Gž. stav 1. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. godine) 171. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. a ne konsitutivan karakter. . Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika.1990. kojim su za zakonske naslednike oglašena lica.61 - 174. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. pa se takav postupak ima obustaviti. odnosno lica. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja. i 25. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog.10. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. Rev-2479/91) 170. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. (Vrhovni sud Srbije.

već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene.10. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. 2007/87) . 338/88) 178. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Međutim.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. 236/89) 176. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. (Vrhovni sud Srbije. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. Zakona o nasleđivanju). godine) 175. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.62 - . Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. Gzz. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne. 474/89) 177. traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. (Vrhovni sud Vojvodine. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. od 25. tada svaki naslednik. koja je bila predmet zaostavštine. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. Rev. ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. 480/88) 180. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije .1990. 179. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. nezavisno od prava na nasleđe ili legat. Rev. Rev. Rev. u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije . Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini.

(Vrhovni sud Vojvodine. Subotica. naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. 782/87) 184. stav 3. te da ništa ne traži od zaostavštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. (Vrhovni sud Srbije. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 28/87) 187. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. 4/87) 181. Rev. . jer tu kvotu utvrđuje sud. Gž.63 - 188. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. Po članu 90. Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. 444/87) 186.305/87) 185. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. Gž-1520/87) 182. ZON. (Viši sud. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. 444/87) 183. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. za njegovo pravo na nasleđe. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. Gzz. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. (Vrhovni sud Vojvodine. Gzz. br. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. data pre poništenja testamenta. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Rev. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. 212.

nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se.64 - . 3357/85) . 939/86) 193. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva. te šta je između naslednika sporno. Gž. da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. pa stoga. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. i to iz samog zapisnika. 2020/86) Prvostepeni sud je. uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. 1297/86) 189. 190. (Vrhovni sud Vojvodine. pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug. Na ročištu se naslednici. Pošto su se stranke . prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. U konkretnom slučaju. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. Gž. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara. koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. Rev. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. (Vrhovni sud Srbije.naslednici. kao nužnog naslednika. Pravo na nasleđivanje je lično pravo. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika. Gž. Rev. Rev. 775/86) 192. 861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. koje ne prelazi na naslednike. tj.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika. 191. (Vrhovni sud Srbije. u smislu člana 121. dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. međutim. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.

ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. U vanparničnom postupku je. izvršiće se ponovo. do 34. Članom 24. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. Rev. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. do 33. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122.65 - . tj. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. onda u skladu sa čl. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. stav 2. Prema odredbi člana 40. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. pre smrti ostavioca. Zakona o sudskim taksama. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. prema članu 43. 24. Gzz. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva. pošto prema članu 382. stav 3. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. Rev. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. koji se primenjuje od 1. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. 232. godine. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. bez obzira na ovaj sporazum. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. 24. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. stav 3. istog zakona. 21/84) . januara 1975. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara. 444/85) 195. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu.000 dinara. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Zakona o vanparničnom postupku). shodno odredbe čl. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. Zakona o parničnom postupku. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. stav 2. ne prelazi 50. 135. ovog zakona. za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. U skladu sa čl. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. 1436/85) 196. Zakona o vanparničnom postupku). Prema odredbi člana 27.

koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju. pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. 1102/84) 197.u smislu člana 119. međutim. 2195/84) . uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. punovažnost testamenta . ima poštovati. opštinski sud što je u smislu člana 108. Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. (Vrhovni sud Srbije. .VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. Pogrešio je. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja.66 - 199. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. Gž. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe. stav 2. pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja. Rev. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome. pa naslednici bračnog druga. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. Rev. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. 198. javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. (Vrhovni sud Srbije. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu.

saveznog Zakona o nasleđivanju. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Kad tužilac. U konkretnom slučaju to znači. ZPP. 1264/84) Shodno čl. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici. 130. Gž-487/84) 203.67 - . Zakona o nasleđivanju). Zakona o vanparničnom postupku. 354. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. Zakona o nasleđivanju i čl. 225/83) 204. (Vrhovni sud Srbije. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. Shodno članu 144. dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. Rev. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. preda saugovoraču. u skladu sa čl. po kojima nije doneta pravnosnažna odluka. 218. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. st. Zakona o nasleđivanju). Međutim. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora.VANPARNIČNI POSTUPAK 200. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. Gzz. Pošto je ostavilac umro 1981. posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. 13. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. shodno članu 232. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju. 221. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju. Gzz. koji je prodao. tač. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. 202. zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. Gž-134/82) . kao što je ovde slučaj. Zakona o nasleđivanju. 2. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. 3/84) 201. pa on može. godine. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe.

Zakona o eksproprijaciji. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa. Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti. 1100/06. usled čega nema mesta primene člana 62.06. ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost.68 - . U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. na osnovu čl. Gž. ZPP. u vezi sa članom 72. Rev. godine) . U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine. treća lica u odnosu na predlagača. i E. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. ZPP. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije.). 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206. od 15.G. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. 43. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate.2006. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK 205. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. (Vrhovni sud Srbije.A. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti. s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.

Iz obrazloženja: Prema članu 20. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda.P. parcela br. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost.2003. i to parcelu br. br.2003. upisane u zemljišno-knjižni uložak br.2006. 36/95 od 19. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B.1988.2002. P.69 - . godine. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju. Gž. M.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine.P.P. 656 KO B. regionalni put je u svojini Republike Srbije. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu.P.11. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena. stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. godine Komitet za urbanizam. te da mu naknadi troškove postupka.04. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. Zakona o putevima.P. građevinske. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. R. 4458/02. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. Revizija protivnika predlagača nije osnovana.1985. 5/06.P. obavezana da predlagaču J.4. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije. ranijeg sopstvenika J. br. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela.1985.S.02. iz B. površine od 14 ari i 04 m2. iz B.VANPARNIČNI POSTUPAK 207.02. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N.1993. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B. godine) 208. Gž. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br. godine kojim je protivnik predlagača Opština B. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. a koji postupak je okončan 15. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12. 2005/03 od 9. S.M. Dana 16. da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim. od 13.000. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. godine do isplate.03.053. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1. Ovo rešenje je po.12. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2.10.

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. posebno čl. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen.2004.VANPARNIČNI POSTUPAK 213. br. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. 134.09.2005. Gž.2004. Gž. a y skladu sa odredbom čl.09. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost.2004.05. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Zakona o vanparničnom postupku. 186/04 od 30. godine) 214. a na raspravu od 11. i čl. Gž. punomoćnik predlagača nije došao. 135. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. i da. 1038/04 od 28. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. da je hitan. po službenoj dužnosti. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka.03. gde sud postupa po službenoj dužnosti. kao i eventualno po kojoj ceni. Kako se radi o postupku. 11. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku. a ne sudija pojedinac. to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. godine) . godine. 1230/05 od 19.73 - 215. a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. u vezi i s tim. odlučuje sud u veću od troje sudija. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari.

. tačka 6. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I. pomenutog zakona. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. 400. ___/2001 od 11. ___/2001 od 3.2002. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. 42. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi.VANPARNIČNI POSTUPAK 216.. u vezi čl. 393. Zakona o vanparničnom postupku. odlučio kao u izreci rešenja. Zakona o eksproprijaciji. pa je Vrhovni sud primenom čl.2002. (Vrhovni sud Srbije.04. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. 6. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača.06. Zakona o eksproprijaciji. naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. godine. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. 12. 30. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina.06.. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište.2001. R. čije je sedište na teritoriji Opštine I. Prema odredbi čl. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. Veštak je imao površinu parcela.74 - 217.. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I. od 11. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U.10. pogodnost za obradu. R. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču. tač. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I. kvalitet zemljišta. Rešenjem Okružnog suda u U.2001. počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja. . Rev.04. Kod tako utvrđenih činjenica. 3922/01 od 3. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima.10. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. ___/99 od 9. ___/99 od 9.2000. Gž. godine. ___/2001. 12. 42. utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. a u vezi čl. ZPP.. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji.2000. njegovu plodnost. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta. i to na način i u rokovima propisanim u čl. rokovi za otplatu su određeni u čl. Gž.

9. stav 2. 27. ZIP-a. 10. valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. godine) 218. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107.2000. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.2000. (Vrhovni sud Srbije. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana. određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. 220. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. .02. 3229/99 od 10. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl. 3. od 28. dodeljen na korišćenje odgovarajući stan.75 - . Rev. ("Službeni glasnik RS".VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija .kome je pre 31. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija.. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. 1.. 3. 1990. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku . 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. i čl. br. (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade. godine.1999. i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini. st. Obaveza opštine. Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. odnosno opštinu. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl. godine) 219.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju.02.12.

7131/97 od 1. 421. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen. Zakona o građevinskom zemljištu. glasnik RS". godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. 3. Rev.1997. godine) 222. 1/95) . tač. Rev. u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. godine) 226. ZPP.10. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. 31/97 od 8. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. Rev. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište.10. 3359/96 od 13. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Rev. pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke.11. godine) 221. godine) 224. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona. 3162/97 od 29. 42. st. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka. odnosno objekta.76 - .1996. Zakona o Saveznom ustavnom sudu.01. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi. 223.1997. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta.04. (Vrhovni sud Srbije. budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. br. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. nije novi dokaz iz čl. (Vrhovni sud Srbije. 9. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. odnosno nije doneta pravosnažna odluka..VANPARNIČNI POSTUPAK tač. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1998. predlagačima će se naknada odrediti shodno čl.1998. 81.. (Vrhovni sud Srbije. godine) 225. okončaće se po odredbama ovog zakona. Odluka Saveznog ustavnog suda.10. 2.1997. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije. 9. Gzz. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. 5775/98 od 5. 3909/97 od 2.

godine) 229. Rev. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26. .12. u kojoj je. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. 29/92) 227. Ne može se jednostranom izjavom.77 - 232. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik. u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku. Gž. 346/91) 230. opozvati saglasnost nadležnog organa. koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.1991. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud. U slučaju deeksproprijacije. (Vrhovni sud Srbije. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. 175/89) . Gzz. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. Zakona o eksproprijaciji. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. na ponovno suđenje u tom delu. vrednost naknade za eksproprijaciju.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. 231. Gž. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. 228. Rev. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. naknadno. pri njenoj isplati. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. koju vlasnik treba da vrati. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo.

Gzz. vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu. Vrhovni sud Srbije) 235. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. 1986. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. Rev. 9/88) 234. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja. ili po drugom zakonskom osnovu. (Vrhovni sud Vojvodine. koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. Gzz.1986. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija). odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. 121/86) 236. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike. već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti. godine) 237. bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. 56/89) 233. Gzz.78 - 239. odnosno nacionalizacije. pored troškova određenih u odredbi čl. 47. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. Zakona o eksproprijaciji. i 29. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U-65/86) 238.05. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova. 3/86) . . a ne po zahtevu stranke. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat. od 28.

a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja. . godine) 241. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda. Rev. Rev.09. za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. . koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu. odnosno nacionalizacije. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate. (Vrhovni sud Srbije. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Rev. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. (Vrhovni sud Vojvodine. 1169/84) 244. (Vrhovni sud Srbije. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji.79 - 245. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa. godine) 240.09.1986.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši. Zakona o obligacionim odnosima. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. 379.1986. 105/85) 243. 242.

248.04. st. bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. Rev. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji. Gzz. Zakona o opštem upravnom postupku. ne može se ostvariti naknada. . Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. 250. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. Gzz. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. a može se pobijati samo zbog prevare. 268. 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti.80 - . pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. godine) 246. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12. 723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. prinude i zablude. 247. ako su mu oni uslov rada. pozivajući se na odredbu čl. Zakona o obligacionim odnosima.1982.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. 141. Zakona o vanparničnom postupku. 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. Gzz. 2. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

(Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi.. 279. korišćenja zajedničke stvari. oktobra 2008. Prema odredbi čl.. br___/08 od 30. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . Zakona o vanparničnom postupku. R. Zakona o vanparničnom postupku.2009. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje. godine) 251. predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. ako po istom zahtevu već teče parnica. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl. 30. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima . a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. 141.. Gž. pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka. ZPP koja se u smislu čl. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja. međutim. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele.. ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe. Ukoliko je. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava. broj ___/08 od 30. ___/09 od 13. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. maja 2009. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog.rešava prema pravilima parničnog postupka. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava . iz kog razloga je njegov predlog odbačen. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost..član 141. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo. tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. R.81 - . da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. Rešenjem Okružnog suda u Č. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. oktobra 2008. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. ako je stvar pravnosnažna presuđena. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli. od 13. uvažavanjem žalbe predlagača..... odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele.. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Zakona o vanparničnom postupku primenjuje. a prema protivnicima predlagača. 430/09. Dalje prvostepeni sud je zaključio da.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće.. ukida se rešenje Opštinskog suda u Č.05.

Zakona o vanparničnom postupku . Stoga je prvostepena odluka potvrđena. Da jeste. Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. VIII Pž.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. .10. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. Dakle. što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku. u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani.2005. pa ni one na koje se žalbom ukazuje.08. 2973/06 od 31. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . pravnog odnosa . a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. Gž.82 - . Zakona o vanparničnom postupku.član 145.2006.među strankama sporno pravo na stvar. međutim. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom. Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. godine) 252. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. godine) 253. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. 1359/05 od 14. Tužilac je. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30. Zakona o vanparničnom postupku. stav 2.

Gž. br.. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.10. je svojim rešenjem Gž. br... Prema odredbi člana 142. Zakona o vanparničnom postupku. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. godine) 254.. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima. br. 464/03 od 8. ___/00 od 21. zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. R. ___/03 od 10. Zakona o vanparničnom postupku. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.2000. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č..2003. Zakona o vanparničnom postupku. na zahtev zainteresovanih učesnika. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. u članu 142. P.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. br. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine.2003. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari. Gzz. svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. Naime. nemaju zakonskih osnova.2002. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari.83 - . uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. 325/00 od 21. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava. godine) . 139/03 od 10..03. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. Okružni sud u Č. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. pravo korišćenja ili državine na stvarima. br.2003.02.02. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. godine. pravo korišćenja ili državine na stvarima.3. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja.

jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. (Vrhovni sud Srbije. ukoliko predlagač pokrene postupak. Zakona o parničnom postupku. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena. godine) 257. godine) . sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.06. ZPP. Zakona o vanparničnom postupku.1999. radi predaje katastarske parcele u suposed. 256.12. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. Gž. tačka 14.84 - . ZVP. godine) 255. tačka 14. 8075/99 od 16. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. oceni osnovanost predmetnog predloga. Rev.1999. ZVP. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. Gž. 141-145.1999. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. radi predaje katastarske parcele u suposed. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. s tim što će prvostepeni sud. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. 7384/98 od 22.06. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 8075/99 od 16. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. stav 2. da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga. odnosno pravnog odnosa. stav 2. ukoliko predlagač pokrene postupak. Zakona o vanparničnom postupku. Polazeći od odredbi članova 141-145.

11. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele. 703/94) 259. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti..85 - 261. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara). godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. 2. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. Gž.1996. Gž. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži. opisane u tom delu izreke. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. 141-147. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija. 5678/97 od 12. Rev. opisanih u tom delu izreke. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele. Zakona o vanparničnom postupku. 141. opisanom u tom delu izreke. opisane u tom delu izreke. 146. 26/90) . o kome se odlučuje u vanparničnom postupku.. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. godine. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. ZVP.1996. u vezi čl. _____/97 od 31. Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B. Naime. kako je tim rešenjem utvrđeno.400 dinara. Zakona o vanparničnom postupku.01. 8/92) 260. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.9. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika.. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12.1997. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti. st. već o načinu korišćenja.1997.. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka. . Gž. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. koju isključivo drži protivnik predlagača.03. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. R ___/94 od 19. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće.

kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 141. . Gzz. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 33. Vrhovni sud Srbije) . 141. Zakona o vanparničnom postupku. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele. 1986. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele.86 - 265. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. U skladu sa čl. 266. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. Međutim. Suvlasnici porodične stambene zgrade. 267. ne mogu vršiti deobu ove parcele. 141-147. stav 1. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. Rev. i člana 34.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike . (Vrhovni sud Vojvodine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. 1986. i dr. oni se ne mogu sporazumeti. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Zakona o planiranju i uređenju prostora. ukoliko ne postignu takav sporazum.31. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. 1986. i 34. i 144. 38/87) 262. sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. 263. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 264.

da označi širinu i dužinu prolaza. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. Gzz. te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. 47/85) 269. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. 270. sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). Gzz. Gž.87 - . sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. način prolaza i prava korisnika ove službenosti. U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. i 148. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. 79/86) 268. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. prema susedu ili strani sveta. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. 9687/85) 271.

Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. Gž. stav 1. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka . na ponovni postupak. Zakona o planiranju i uređenju prostora. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet. 37. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima.sukorisnika . a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. odnosno skup stanara. 4544/84) 272. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada. Vrhovni sud je. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje. stoga nema mesta. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. Kako prema članu 27. u smislu člana 146. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. pa prema tome i dvorišta. 91/84) 273. 5302/84) . U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave.88 - . 33. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. Kad su mere i granice građevinske parcele. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.nosilac stanarskog prava. i 34. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Gzz.VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. kao i očita nepravda za jednog od njih. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.

VANPARNIČNI POSTUPAK 274. 2. 98/83) 275. Gzz. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. površine 11.50 kvm. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a u površini od 15. i prostoriju broj 3 površine 10. 277. 141-147. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.89 - 276. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. Gzz. jer mu sukorisnik to pravo osporava. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. s obzirom na položaj i veličinu prostorija. Zakona o vanparničnom postupku. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. 19/82) . Međutim. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari. Gž.40 kvm.sud će. . i koristiti prema skici sobu br. (Iz odluke Saveznog suda.50 kvm. a protivnik predlagača sobu br. s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja. površine 7. 4. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama.). može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti.23 kvm. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. šupe i sl. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. 1. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. Gzz. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. odnosno približno istu površinu. Pritom.

ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. jer bi to bilo protivno odredbi čl. stav 1. postupivši u smislu člana 372. Međutim.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade. stav 2. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i . a ukoliko takav sporazum ne postignu. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača.saglasno odgovarajućim propisima .prema odredbi člana 16. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. Zakona . 141. na predlog nekog od njih. da navedene zemljišno.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima. ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda . Pri tome. iako ne sa potpunom sigurnošću. Prema članu 16. Zakona o vanparničnom postupku.knjižne parcele čine jednu celinu. i čl. pobijajući rešenje u celini. kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. Zakona o vanparničnom postupku. a u slučaju da se ne može postići sporazum . stav 4. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. 192/82) 278.90 - . 1. Protiv ovog rešenja. stav 5.sporazumno određuju način deobe stvari. pošto fizička deoba nije moguća. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela. i 153. Suvlasnici . Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba.odlučuje sud. Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja. Dakle. zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih. istog Zakona . Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari . 33. i dr. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Gzz. st.sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane. ne mogu vršiti deobu ove parcele. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. u vezi sa članom 388. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa .je preuranjen. deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe. 34. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30.

uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. stav 1. Saglasno navedenim primedbama. 150.02. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. postupajući po predlogu. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. godine) 280. preparcelacije. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni. odnosno imovini ili je sporno koje stvari. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. ZVP-a.VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . prekinuće postupak i . pri tome. udeo u zajedničkim stvarima. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. preparcelacijom navedenog zemljišta.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača.91 - .o tome će odlučiti sud. ZVP-a. Prema odredbi čl. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. 150. Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe. O troškovima pribavljanja takvog projekta. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu. U postupku deobe zajedničke imovine. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. Nemogućnost fizičke deobe.2007. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21. ali se predlagač. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti. o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. Na drugoj strani. 1. 269/07 od 14. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela.03. Gž. st. sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes. ako sud. Dakle. utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu.2005. imajući u vidu spise.

ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. 2.. i pored toga.03.2005. označenom kao protivpredlog. 1209/01 od 23. st. 1. 9. st. naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). 1. niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5. ZVP-a.. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe. godine.. 150. Predlog za deobu podnet je 4. najčešće u postupcima deobe nasleđa. ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. 1. godine. U konkretnom slučaju.12. O. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem. niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici." Imajući u vidu i odredbu čl. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. 9.12. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji. br. ZPP-a. M. godine) 281.2005. st.učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe. Prema odredbi čl. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. 3. st. i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. 1. ističući da je: ". st. godine. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu. .2003.. 7. 150. 3. kako bi pravilno primenio odredbu čl. u određenom broju slučajeva. te na taj način LJ. ZPP-a.11. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. Protivnik predlagača LJ. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima. ZPP-a).92 - . istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci. Primena u praksi ove zakonske odredbe. Gž. na ročištu od 5. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. br. 308/06 od 23. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Međutim.03. stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. st. ZPP-a. 361. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. ZVP-a. a prema st. ZPP-a. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. st. 150. 1. štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. 10. 1. ZPP-a.2006. zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku.. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici.1991. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. st. sadržan u podnesku od 21.2005. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ.02. godine. te smatra da ima veći udeo. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča.

godine) 283. tako da. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma. zatim kakvi su udeli zajedničara. saglasno navedenim primedbama. Gž. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. o zajedničarima. na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. . pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.93 - . 2. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. 14/06 od 27. Prema tome.2006. st.2005. 149. jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. u postupku deobe zajedničke imovine. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu.01. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. pored toga. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.09. godine) 282. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. radi eventualne doplate. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. Gž. a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe. Međutim. br. 1049/05 od 1. ZVP-a. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl.

Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. godine) 284.u smislu člana 150. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno. Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda. neophodno je da postoji zajednička. Prema stanju u spisima. odnosno suvlasnička imovina i drugi. na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe.neosnovani su. primeni odredbe člana 150. proizilazi. 938/04 od 26. ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno.03. ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno.prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim . Dakle.čini udeo predlagača od ¾. na način kao u izreci pobijanog rešenja. vodilo odbijanju predloga za deobu. da deoba takve imovine nije već izvršena. Navodi iz žalbe da je . (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža . ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina. Zakona o vanparničnom. U ovom postupku. faktička deoba. Gž. i po shvatanju žalbenog suda.08. kada je. Prema tome. Naime. na koje i on upućuje. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. Gž.94 - . izvršio deobu suvlasničke imovine. stav 1. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). sud odlučuje o deobi i načinu deobe. godine) . odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku. Primeni odredbe člana 150. isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. To . niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno.2004. što bi bio i tzv. ZVP-a. Naime. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge.2004. Pored toga. već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku. 148. 329/04 od 22. Zakona o vanparničnom postupku .

09. kako je to propisano stavom dva istog propisa.stana kao neuredan. predlagač je uz predlog za fizičku deobu.2001. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. između ostalog. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. Rev. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku. 915/01 od 19. dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu. sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze. dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe. U postupku deobe pokretnih stvari sud će. Gž. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. Prema tome. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom. (Vrhovni sud Srbije. godine) 286.10. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. Inače. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine. 1087/01 od 25.VANPARNIČNI POSTUPAK 285.2001. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara. 153. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. ZVP. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti. onda tu više nema mesta deobi. Prema tome po oceni revizijskog suda. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti. godine) . Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. Naime. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl. stav 1.1996.10. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom. Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti .95 - . i to u visini od 1/2. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

posuđe i slično. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. posteljina. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj. 20. stav 5.1997.1997. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. Po žalbi protivnice predlagača. 1. 154. st. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. 16. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. 166. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zakona o vanparničnom postupku. Deli se imovina. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. Gž. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. 1. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. st. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. st. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. tač.01. st. 1. i čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. utvrditi sve okolnosti u smislu čl. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. 2. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća. Zakona o parničnom postupku. kao što su 200 rolni platna i slično. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. godine) 299. 33.99 - . odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. a ne pojedina stvar.02. godine) 300. 153. 153. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. Gž. 2. 380. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. i čl. Zakona o parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. st. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. 153. 149. st. 2. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. st. 3. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. 347/97 od 20. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. odgovarajuće protivvrednosti . Na predlog jednog od njih. u vezi čl. 58/98 od 29. saslušati zajedničare u smislu čl. ako neke od istih dosudi jednoj. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. Zakona o vanparničnom postupku. 2. . 149. 16. drugoj strani. 3. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. st. Zakona o vanparničnom postupku. 153.

odnosno vrednosti suvlasničkog udela. .05. br. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan. 12097/96 od 27.1995. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo. 4388/96 od 10.1997. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. Rev. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika. Gž. 148. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna. i 154. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen. 303. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju.12. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. 304.01.1996. Kao prvo. Zatim. pak nemoguće. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje.1996. te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća. vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari. godine) 301. Međutim. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. (Vrhovni sud Srbije. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. 839/97 od 13. Imajući u vidu navedeno. Ako je to. godine) 302. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost. 1960/95 od 21.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu.09. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika.100 - . godine) U postupku deobe nepokretnosti. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću.

Zakona o vanparničnom postupku. mora da bude uknjižen. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku. prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. sud će na zahtev suvlasnika . broj 5148/94 od 1. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača. 306. o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. Gž. ne može vršiti putem javne prodaje. 2335/94) 307. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. prilikom odlučivanja. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave.101 - 308. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Međutim. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim. . iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. godine) 305. Gž.1994. a podneskom od 4. te samim tim ni da određuje privremene mere. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća. koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe). Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. Gž. 802/94) .11. odnosno da se deoba objekta. Gž. novembra 1994. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu.

Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova.102 - . godine) 313. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge. Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti. ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). Gzz. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 75/93) 310. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. br. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade. 1732/93) 312. u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena. Rev. po tom osnovu. Gzz. Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. Uredbe. (Vrhovni sud Srbije. Član 2. ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli.26/72). 1171/93) 314. Neprihvatanje. predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS". već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice. 4/92) . stav 2.1993. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo. Gž. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog. 128/93) 311.VANPARNIČNI POSTUPAK 309.12.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku.ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju. 2709/91) 316.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. prevare ili prinude. Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. Gž. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo. 1481/91) 315. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. S obzirom na to. Rev. 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. a sporan je ugovor o deobi u spisima. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini. ostvaruje u parnici. Ako ta deoba ne bi bila moguća. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. imajući u vidu detaljni urbanistički plan. 118/90) . za slučaj spora. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. . s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. Gž. do 149. obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu.103 - 319. treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 77/90) 318. koje se. 317. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan. na njegov zahtev. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.

1986. (Vrhovni sud Srbije. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. (Vrhovni sud Vojvodine. a neopredeljenog suvlasničkog udela. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) 325. Rev. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. (Vrhovni sud Srbije. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP. Rev. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Rev. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) .104 - 326. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. Vrhovni sud Srbije) 324. 489/89) 320. . Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. ne može se smatrati konačnom deobom. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. 1986. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju. 1160/88) 322. u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. 575/87) 323. 181/89) 321. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. 1986. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele. Sporazum o deobi kuće. Gž. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži.

utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. Inače. 1986. st. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. Vrhovni sud Srbije) 330. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. stav 1. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. Vrhovni sud Srbije) 329. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. br. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. 1986. deoba će se izvršiti prodajom. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. koji su predmet deobe. Pritom je bez značaja činjenica. stav 1. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. srazmerno suvlasničkim udelima. Zakona o vanparničnom postupku. . I u odsustvu sporazuma stranaka. ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. 2/75). uz odobrenje nadležnog organa uprave. 1986. onda će se sud. o čemu se odlučuje u parnici. 1986. po. Vrhovni sud Srbije) 327. shodno odredbi čl. dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. list grada Beograda. 5. Vrhovni sud Srbije) 328. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. u smislu člana 16. Zakona o vanparničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986.105 - 331. 16.VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe. a na drugoj protivnici predlagača.

jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. Rev. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene. Vrhovni sud Srbije) 332. Prema stanju u spisima. niti je sporno koje stvari. Među strankama. ne može se za sada prihvatiti. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela. a da potom ceni osnovanost predloga. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. odnosno imovine.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. 1752/86) .shodno odredbi člana 16. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. U ovakvom slučaju sud ne može. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. već rešenjem o deobi. pored ostalog. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. istog Zakona. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . u smislu člana 150. Zakona o vanparničnom postupku. 1986. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je.posebno pismene dokaze o pravu svojine. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. Deoba nepokretnosti javnom prodajom. da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. udeo u zajedničkim stvarima. nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti. jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). u smislu člana 149. s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 149. Gž. o zajedničarima.106 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. 62/86) 333. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke .

1. posebnom odlukom. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti. i 34. st. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. u smislu čl. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti.107 - . 64/85) . prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari. o čemu se odlučuje u parnici. 1. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. 934/86) 335. Gzz. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. 33. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 1. onda će se sud. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. 148/85) 336. Međutim. Zakona o građevinskom zemljištu. Rev. 31. 428/85) 337. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. U ovakvom slučaju sud ne može. Gzz. 150. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. odnosno da ima status presuđene stvari. te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. (Vrhovni sud Vojvodine. u smislu člana 16. (Vrhovni sud Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. st. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. istog zakona. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. st. Rev. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. obustaviti parnični postupak. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna.

. Zakona o vanparničnom po. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. tačka 7. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti. 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. Gž. ZPP u vezi čl. shodno odredbi čl. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. 28/85) 338. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste. 2/75). Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. 3402/85) 339. Jer. Gzz. po nalaženju okružnog suda. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. stav 2. udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. 5. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl.bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku. list grada Beograda”. Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. st. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. 340. pravilno i na zakonu osnovano. već uopšte . iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje.108 - 341. predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. Pobijano prvostepeno rešenje je. 16. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. stav 1. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. deoba će se izvršiti prodajom. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. Gž. stav 2. br. 30. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke.

ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. stav 1. Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika. Gzz.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku. koja je predmet deobe. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. Gž. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini. . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. Jer. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. protiv protivnika predlagača drugog reda . Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda . Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti. odnosno imovini ili nekog drugog prava. Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti. sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu.kao tuženog. 344. 95/85) 342. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom.109 - . odredbom člana 150. Gzz. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. pravo na imovinu ili udeo u imovini. 86/84) 343.kao tužioca.

pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. koji je pripao na deo protiv. to se ne može uzeti da je stan. manje.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. stav 1. stav 5.samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. list SFRJ”. a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti. njihovim potrebama. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. kako je odredbom člana 16. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju.61 kvm. list SAPV”. broj 57/65).. s obzirom na zanimanje i ostale prilike. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika.. (Vrhovni sud Vojvodine. koji se primeljuje na osnovu Zakona. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka.110 - .VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena.. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. Osim toga. dobija površinski 0. shodno članu 24. stav 1. broj 21/73. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje). Po stanovištu Vrhovnog suda. Rev. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. Gž. iz „Sl. list SAPV”. br. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. odlučili da izvrše fizičku deobu. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. 346. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada. to se ne može uzeti da je stan. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. Zakona o vanparničnom postupku. koje su u suvlasništvu stranaka. 31/79) i član 6. 1095/84) 345. Po stanovištu Vrhovnog suda. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu. No..

Građ. ne računajući dogradnju i adaptaciju. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova. godine) 350. Gž. Rev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. . srazmerno suvlasničkim udelima. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. da oni postaju sopstvenicima delova stana. Gzz. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici. od 22. jer u smislu čl. u pravilu. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo. 11/83) 348. 2437/84) 347. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Inače. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine.06. snose troškove postupka na jednake delove. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. I u odsustvu sporazuma stranaka. 718/83) . odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. uz odobrenje nadležnog organa uprave. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti.1983. Gzz. 1. a na drugoj protivnici predlagača. neuseljiv i kao takav manje vrednosti.VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje). 174/83) 349. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. već i troškovi protivnika. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. Gž. (Pravni stav Zajedničke sed.111 - 351.

Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: .10.112 - . Rev. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. 837/83) 352. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen. 156. (Vrhovni sud Vojvodine. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. a nema sporazuma između stranaka. 1337/06. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. od 18. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. Rev.2006. shodno čl.VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. Gž. To dalje znači da. 155-163. Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. (Vrhovni sud Srbije. a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. ako navedeni uslov nije ispunjen. U skladu sa odredbom člana 155. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva. godine) 355. oštećeni ili pomerani. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača. 188/82) 353. Zakona o vanparničnom postupku.

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. (Vrhovni sud Vojvodine. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. Naime. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. 366. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. A u takvoj situaciji. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu. S obzirom na to. merodavno je stvarno stanje na terenu.116 - . u okviru koga i to u propisima od člana 155. a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. merodavno je stvarno stanje na terenu. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama. Gž. Rev. i po mišljenju ovog suda. Inače. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. do 163. godine. a ne stanje u katastarskim planovima. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina. a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. Međutim. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. ne samo kada je u pitanju ova međa. 1414/86) 365. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. bilo njegovi pravni prethodnici. a ne stanje na katastarskim planovima. uništeni ili oštećeni. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. bilo kada je ovaj držao sam tužilac.VANPARNIČNI POSTUPAK 364. Ovo zbog toga. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova.

ZVP. Zakona o vanparničnom postupku. S. prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. S druge strane. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. i 3. već greškom geometra. a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. koje je izvršeno u interesu oba učesnika. onda će preći na meritorno raspravljanje. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. Gž. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. oštećeni ili uništeni. ZVP. 2. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). 1471/86) 367. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. obzirom na prednje. doduše manje od strane protivnika predlagača. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. (Vrhovni sud Vojvodine.117 - . 406/83) 368. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ZVP. u smislu člana 155. na uređenje međe između njihovih parcela. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava. Rev. st. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. takođe po pravnom shvatanju ovog suda. 4808/83) . Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove. P. ZVP. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara.

nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom.član 167.05. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora.ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. u smislu člana 117. sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju.2004. godine) 370. i prema stavu žalbenog suda. ZVP. odlučili . ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac. U tom smislu. To navode žalbe čini neosnovanim. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca. 1161/04(2) od 30. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30.1991. stav 2. i 5. ZOO. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte. Gž. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. Prvostepeni sud je. pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven. stav 4. tada se ne utvrđuje njegov identitet . Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. ZPP.08. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. u vezi člana 183-186. Zakona o nasleđivanju. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. Zakona o vanparničnom postupku. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329.zaveštanje nije ništavo. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn. u tom smislu.118 - . pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28.

SUDSKI DEPOZIT (Član 211.12. ZPP. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. (Vrhovni sud Srbije. ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci.224) 372. zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. do 174.119 - . ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom. tačka 13. ZVP. stav 2. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik.1999. stav 2. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru. 2379/98 od 15. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik. 1427/84) 371. ZVP. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. i 5. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi. ZVP. potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici.kao isprave. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi. sačinjen u smislu člana 183-186. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. stav 1. . o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju. te kako ju je i na koji način izgubio. stav 4. navedenog Zakona o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. i 5. u vezi člana 166-174. stav 4. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. u smislu člana 117. Gž. i člana 395. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. ZPP. Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354.

a u korist protivnika predlagača F. B. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit.1998. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4. pok.2005. E. hartije od vrednosti.06. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda. godine. Odredbe čl.2003. na nepoznatom mestu boravišta. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju.1987. Zakona o vanparničnom postupku. 1381/04. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. godine) . M. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. A. Naime. broj 6. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. F. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. 327. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005.3. (danas ulica K. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. nasledivši bivšeg vlasnika. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. sud je pravilno primenio materijalno pravo. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača.12.10. svoju majku. Odredbom čl. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji.2005. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. godine) 373.635. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30. E. a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. Postupajući po tome. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. 4430/05 od 28. uz ispunjenje zakonskih uslova. godine. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine. 211. Protivnik predlagača je zemljišno . a čl. Sudskog poslovnika. odredbom čl. 215. M. Sudskog poslovnika. B. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita.12. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. H. u obavezi je da za isti plaća i zakupninu. 348-362. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18.S. a tada nema mesta primeni člana 348-362. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. a namenjen za protivnika predlagača.) sa SIZ-om stanovanja grada N.120 - . Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. 211. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok.2004. M. br. 348-362. koja je preminula 9. od 21.02.knjižni vlasnik predmetnog stana. pok. nalazeći da ima mesta primeni čl.. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. godine.

Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju. zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita. 1537/03 od 19.VANPARNIČNI POSTUPAK 374. Sud će. a pri čemu odredbom člana 216. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. Pž. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac. polaganje kod suda je predviđeno . neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava. i predmet su ocene parničnog suda. sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. istome biti predata sredstva iz depozita. posebnim rešenjem. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača.03.121 - . te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Naime.2003. koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac. Zakona o vanparničnom postupku. a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. Međutim. Naime. Naime. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. godine) 375. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva.

u smislu člana 215.VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. 2939/90) 377. godine. a naime. 538/91) 376.inače primalac izdržavanja po ugovoru.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. Stoga je prvostepeni sud. Protivnik predlagača .kao drugostepeni . pored ostalog. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. Okružni sud je . Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života.122 - . izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. u čiju korist je deponovan novac. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. počev od 1. morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. ZVP. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je. ZOO. Naprotiv. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. tada bi došao u docnju shodno članu 235. negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. istog zakona. ili je nepoznat. Gž. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. stav 1. . ili kad je poverilac potpuno nesposoban. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. pred sudom. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. navedenog zakona. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane. a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. kad je poverilac u docnji. odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju.uvažio žalbu protivnika predlagača. brigu. Šta više. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit. imajući u vidu navedene zakonske odredbe. februara 1985. ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. Prema tome. Prema odredbi člana 327. dok postoje zakonski uslovi. u čiju je korist primljen predmet u depozit. 2311/84) 379.VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. P.123 - . Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. 9690/85) 378. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. U konkretnom slučaju. U sudski depozit primljen je iznos od 3. ili je nepoznat.i tokom postupka .navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača. . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. marta 1984. Predlagač. godine pa ubuduće. kao razlog za otvaranje depozita u predlogu . Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Gž. pozvan u smislu člana 218. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful