P. 1
3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK

3.2.2. VANPARNICNI POSTUPAK

|Views: 1,666|Likes:
Published by Marija Knezevic

More info:

Published by: Marija Knezevic on Mar 08, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2013

pdf

text

original

3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

200 dinara njegovi posebni troškovi.436 dinara. a rešenje potvrdi.posebni troškovi. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka. 3. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno.03. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima. 361. 388. 2.036 dinara. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača. st. 159. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. st. ZPP. 2. Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. Gž. da je žalba neosnovana. godine) 4.600. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. srazmerno svojim suvlasničkim udelima. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku. u vezi sa čl. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. Takođe. bez navođenja osnova pobijanja.2006. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. st. u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . 372. 1389/06 od 12. svaka sa po 1/3. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. i te troškove stranke treba srazmerno da snose.09. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. 30.5. ZPP. 2.03. ZVP. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi. 150.109 dinara.2006. kada je rasprava završena. st. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45. Ovo iz razloga što ročište 1. i čl. st. odredbe čl. nadoknađuju troškovi od druge strane. 28. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata . i 3. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno.400 dinara. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao. odnosno svaka po 7. i 2. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka. na osnovu ovlašćenja iz čl. po nalaženju drugostepenog suda. a da se preki-4- . što ukupno iznosi 21. provedenom bilo po predlogu stranke.2006. zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25. jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave. Zakona o vanparničnom postupku. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. br. Međutim. 1. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima. Naime.600 dinara. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1.

2006. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena.2006. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. predlagači su podneskom od 6. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž.600. st. tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. Nakon toga. od 14. Gž. tač.2006. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije. Zakona o vanparničnom postupku.03. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu.12. 3. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. 2. 1. 387.00 dinara. 139. U konkretnoj stvari. ZVP-a. tačka 14.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. st. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja. godine) 6. Po nalaženju Okružnog suda. Iz iznetih razloga je na osnovu čl. 619/06 od 23. stav 2. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. st. br. 159. na osnovu odredbe čl. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti.03. godine) 5. Stoga stranke nisu dale završne reči. tako da prema odredbi čl. osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika. -5- . i čl. pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl.07. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. godine odredio iznos naknade za zemljište. ZPP. ZPP. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 3390/06. 150.2006. i 2. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu. u funkciji vrednosti predmeta spora. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. 30. 2.

21. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora.2001. bez testamenta.05. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B. Gž. a koji je vlasništvo protivnika predlagača. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. godine. i P. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. br.2005. kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. 341/05 od 22. s obzirom da se naslednici nisu žalili. br. ____/2001 od 11. O.2001. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena. st.2005. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava. br. N. Zakona o vanparničnom postupku. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. O. ______/01 od 25. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama. od 16. te u smislu čl. stav 1. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. ___/92. N. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. Č.03..10. u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime. odlučio o pod-6- . br. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29.03. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P. O. br. N. N. Polazeći od ovakvog stanja u spisima.2001. sa 1/3 dela i sin ostavioca D. st. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. žalbu podneo S. br. 21. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda..05. godine) 8. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja.04. _____/2001 od 11. godine) 7. 2718/04. 3. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. shodno članu 24.2001. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine. zaostavština pok. ___/92. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.

odluči kao o neblagovremenoj žalbi. 3. N. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. ZPP-a u vezi sa čl. O. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata. st. 150.2005. 85/04 od 29. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.da su njegove. i 4.01. u smislu čl. 3.10. Rev. godine) 10. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. st. 3. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. st. 21. Prvostepeni sud je. koji je zbog toga i podnet. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima. dok predlagač tvrdi suprotno . pravilnom primenom čl. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. 21. -7- . Kako je reviziju podneo S. Zakona o vanparničnom postupku. N. 3. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. 400. šupa i štala. br. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Kod ovakvog stanja stvari. 393. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata. N. posle sprovedenih potrebnih izviđaja. da se o predlogu za ponavljanje postupka. s obzirom da S. 2.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. st. zaključivši da je nedozvoljena. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača. tada bi dolazila u obzir primena čl. 30. ____/01 od 25. ZPP-a. godine) 9. st. predstavlja važan razlog u smislu čl. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. i stoga. na način kao u izreci prvostepenog rešenja. S druge strane. Naime. Č.2005. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište. godine.. Zakona o vanparničnom postupku. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.12. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. Gž. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se. Zakona o vanparničnom postupku. u vezi sa čl. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio.2001. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. br. Zakona o vanparničnom postupku. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B. 159/05 od 28. 358.

predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. R. odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G. zatim je utvrđena otkupna cena stana.125.2003. 1.06. st. Gž. 92. godine) 12. te je iste valjalo odbiti..05. ZPP i čl. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. a bez priloženog punomoćja.08. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku.2005. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. br. Gž. ZVP-a. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. stav 2. protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima. tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl. b___/02 od 16. što iznosi 5. Kada je pun. -8- . Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja.. Rešenjem Okružnog suda u Č. st.00 dinara. R.00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2. b___/05 od 19. br. 92. odbačen je predlog predlagača kao neuredan. i 103.00 dinar.2005.250. pa je u smislu člana 28.2005. učesnici snose troškove na jednake delove. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28. 984/05 od 19. stav 2.M. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika. 30. Zakona o vanparničnom postupku. isto potpisao. godine) 11.07. Zakona o vanparničnom postupku. 6.07.2005. b___/05 od 20.250. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača. Gž. Međutim.00 dinara). Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi). Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata. ukupno 10. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu..M. U konkretnom slučaju. 30. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača.. 1299/05 od 18. a nije priloženo punomoćje od stranke. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. ZPP-a u vezi sa čl..000. ZVP-a.

To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. u vezi čl. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. 2. a stavom 2. st. i 2. 72/82 i "Službeni list SRJ" br. 17. i Okružnog suda u U. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda.P. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.2004. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda.. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem.. Rev.___/04 od 28.. nalazi u Makedoniji. st. 3. Zakona o stanovanju. 16. 16. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- . ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. ukinuo rešenje Opštinskog suda u A. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje... tj. godine. 1. 354. 71. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. 3. b___/04 od 4.05..P..2004. st. godine) 13. B. Rev..02. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost. Rešenjem Okružnog suda u U. 1. nije nadležan njen organ. tačka 5.2004. st.. Naime čl. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana. 71. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu. 2. (Vrhovni sud Srbije. 1. 1375/04 od 28. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo. kao davaoca izdržavanja. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. 18. Gž. u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat. 43/82.2001. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A.. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka. st. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ. 30 st. i nasledna učesnica . ZPP-a u vezi čl.. bivšeg iz B.10. na ponovni postupak i odluku.. godine. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. st. s obzirom se deo imovine ostavioca. koji je jugoslovenski državljanin.. godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B..VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana.10.vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S. jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom.

godine) 14. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru.___/02 od 26. stav 1.. koji je o tome dao svoje mišljenje. . 2. ZPP-a u vezi čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača. 2. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom. b___/03 od 9. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda.2003. Gž. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju. ZPP. Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja. R.. ZKP.Br. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud. 30. Naime.10 - . 1782/04 od 22. ZPP-a. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P. godine.06. b___/02 od 26.P. juna 2003.. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije.04... kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl.2003.. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden.. 16.. navedenog zakona u vezi čl. godine. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272. 2003.2004. st. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. Gž. 16. 394/03 od 9.09. i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl. godine) 15. 71. je svojim rešenjem Gž. stav 1. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T. I prema stanovištu Okružnog suda. Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. Propisom člana 272. st.VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. 3. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan.9. Okružni sud u N. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe. stav 1. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. st. R. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.

pa se rešenje Opštinskog suda G… O. Č.04. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. Stoga. 105/1 KO K.. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č.04. i utvrđeno je u stavu 1.... 2497/02 od 11. se ne mogu prihvatiti.05. izreke šta čini tu zaostavštinu. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu.12. (unuk ostavioca)..09. oglašava na 1/4 na k. br. – unuk ostavioca. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog.2002. ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum.. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". U stavu 2.2002 godine kao neblagovremenu. je svojim rešenjem Gž. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave.2002.p. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje.2002.04.11 - ..2002.. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č. godine) . ima snagu poravnanja. O.09. potpisao. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č.2002... Gž. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja.2002. b___/01 od 3. b___/02 od 11.05.12. godine i izreke osporenog rešenja..2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č. godine) 16. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju.P. godine raspravljena je zaostavština pok. godine potvrđuje. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10. s tim što se naslednik Č.. O.P.. P. iz K. a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem.. ___/01 od 3. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju. pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće. Gž. a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe.2002.P. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja.04.A.. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Delimična deoba je realizovana. 872/2002 od 10. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. O.2002. 105/1 KO K…. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine.P. 105/1 KO K. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. b___/2002 od 16. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi. dva sina i učesnik Č. b___/2002 od 16.. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10. jer se iz raspravnog zapisnika od 10. Okružni sud u U.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G.

07. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. parc. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. KO B. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da.VANPARNIČNI POSTUPAK 17. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. U konkretnom slučaju. ___/56. iz B. 8589/01 od 12. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. Ocenjujući u smislu člana 21.12 - . Gž. pobijano rešenje primio dana 21. godine. Zakona o parničnom postupku. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. ul. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br.07. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. 7. O br.. faktičko pitanje konkretnog slučaja.. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o parničnom postupku i člana 19. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu.2001. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. pa je na osnovu člana 366. Naime.06. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju. 2. Odredbom člana 128. godine) 18. 1522. br. od 4. i to u vezi sa pravom nasleđa kat.M.. godine. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa.. br. nasledni učesnik A.2001.. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina. 11. Pritom. ___/56. godine. st.2001. a rok za žalbu iz člana 19.M. Pored toga. Prema odredbi čl. inače. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B.T.12.11. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S. to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. 1481 upisanoj u zk. Kako je alba izjavljena 13. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda. iz S. što je. stav 3. stav 2. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. protivnik predlagača je izostao sa ročišta .1961.2001. u vezi sa članom 30. godine.

2. iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. . i ako jeste. a dospeo je do donošenja odluke.1996.VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan. 501/97 od 20. Gž. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. U konkretnom slučaju. Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5.05. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana. Prema odredbi čl.13 - . Zakona o vanparničnom postupku. i ako jeste kako. Gž.1996. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga). može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. mogao je zatražiti odlaganje. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. st. st. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. god.04. 326. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja.1996. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga.05. Zakona o vanparničnom postupku. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka. Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga). godine) 20. 2.1998. st. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Jer. Prema odredbama čl.1998. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. a koje se u smislu odredaba čl. 501/97 od 20. Zakona o parničnom postupku. 1. godine) 19. 11. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan. mogao je zatražiti odlaganje. 30.04.03.). godine. a zahtev za otkup stana 5. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak.

kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. godine. Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način. 1. Prema odredbi čl. porodičnim. br. 33/93). Gž. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. 3.11. glasnik RS".1. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige. 15/90). pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. 6. 16. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana. glasnik RS". izvršni) ova odredba se ne odnosi.1940.1997. 1. godine) 22. u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl. a ne 1. tač. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl.11. 50/92) i čl. odredbama čl.01. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti.01.01. Naprotiv. a isprav.1997. Rev. Zakona o vanparničnom postupku. 2. u vezi sa čl. 24. 3/96) 23. 110/96 od 22. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. ZPP. Na ostale postupke (stečajni. br.1935. 16. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost. st. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". matičar može ispraviti sam. sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. (Sudska praksa privrednih sudova. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. Zakona o stanovanju ("Sl. imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. odnosi se samo na vanparnični postupak. to je ožalbeno rešenje ukinuto. (Vrhovni sud Srbije. 354. Zakona o parničnom postupku. 16. 11335/96 od 16. br.1997. Odredba člana 19. st. 5325/97 od 19.VANPARNIČNI POSTUPAK kako. st. i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige. br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž.14 - . godine) 21.

1995. godine) 25. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. kada se ne odnosi na novac. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine. Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. Pri tome. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Žalba je neblagovremena. . matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. je vrednost zaostavštine. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. Kada popis i procena nisu vršeni. dakle. godine. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. smatra se da je revizija dozvoljena.01. po proteku roka više od godine dana. Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. Gž-10502/95) 26.15 - . U smislu čl. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac.03. godine. samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka. Gzz. 123/95 od 24. Gž. 19. koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. a naslednici su izjavili žalbu 9. Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd. Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda).VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. 27. po mestu vođenja matičnih knjiga. pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda.1996.

istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi. s obzirom . A. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Navod žalbe naslednog učesnika M. iz P. M. Zakona o vanparničnom postupku. u korist davaoca izdržavanja tuženog. godine) 28. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela. jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela.VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. M. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. M. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa.03. Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. A. 610/95) 29. u odnosu na parcelu. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. M. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu. da u zaostavštinu od pok.1995. Gž. A. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne.16 - . 333/95 od 20. A. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima). a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26.

17 - . u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine. i 21. 32.12/95 od 29. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 30. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. M. Nije jasno zašto je predlog odbijen. K.07. kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici.03. godine) 31.kat. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. preminuo bez poslednje izjave volje. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . M. T.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova. K.1995. M. A.1995. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. Beograd. 2189/95 od 10. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. (Iz odluke Saveznog suda . godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. tačka 2. i 3. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. Gž. ZPP-a u vezi člana 381. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. Nasledna učesnica. T. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380. Gzs.1995. M. ZPP-a i člana 30. 8450/95 od 31. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko. po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari. može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. stav 2. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka. Ovo stoga što nasledni učesnik M. i 365. M. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud. može ostvariti u posebnoj parnici.06.

prvostepeni sud će. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. prvostepeni sud će. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.10. Nije jasno zašto je predlog odbijen.1994.može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. da li su prostorije stambene ili poslovne. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. a ne i zakonski prekluzivni rok. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br. prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica. 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. Rev. godine) 34. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. 9030/94 od 31. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne. Gž. 35.da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br. Gž. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.18 - 36.1994. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. 3968/94) . 217/93 od 26.10. Gž. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka . ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač. godine) 33. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava.

a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. 4945/92) . kada se ne odnosi na novac. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Rev. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. (Vrhovni sud Srbije. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku. 231/92) 40. (Vrhovni sud Srbije. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo.11. smatra se da je revizija dozvoljena.605/92) 41. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Gž. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. Kad popis i procena nisu vršeni. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. godine) 38. Rev. 39.1992. (Vrhovni sud Srbije. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Rev. od 27. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. Sud. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. godine) 37.1994.12. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena. pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji.19 - 42. je vrednost čiste zaostavštine. . 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja. ili u posebnoj parnici u toku postupka. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.

merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. u vezi sa čl. revizija nije dozvoljena. st. ZPP. ZPP i člana 30. međutim. stav 1. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. u vezi sa članom 400. godine) 44. Zakona o vanparničnom postupku. plaćena sudska taksa. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. Prema članu 101. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. ZPP. 27. revizija se smatra dozvoljenom. od 16. Iz obrazloženja: Prema članu 30.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke.12. Zakona o vanparničnom postupku. 1869/91 od 8. Prema odredbi člana 400. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. nije dozvoljena. stav 1.10. stav 1. 3.12. i 4.1991. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. Rev.1991. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena. Navedeni zakon ne predviđa. u smislu člana 382. godine) 43. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke.1991.20 - . i 30. (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda. godine) 46. br. S obzirom na izloženo. 45. Ako taksa na predlog nije plaćena. za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa. Međutim. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. (Vrhovni sud Srbije.

(Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. Zakona o zemljišnim knjigama. Naime. jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. Gž. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu. protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. pored molioca. S obzirom na izloženo. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena.21 - 49. stav 1. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. Gž. odlučio kao u izreci. Prema tome. Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. koja se primenjuju na osnovu člana 4. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. 101/90) 47. odnosno pravo trajnog korišćenja. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. Rev. 48. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. . Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. godine. pod određenim zakonskim uslovima. 1101/89) . stav 1. ZPP. Drugostepeni sud. Rev. pa se u smislu člana 3. stav 1. ograničavaju ili ukidaju. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. odnosno o zemljišno-knjižnom stanju. stoga. sadržanom u paragrafu 133. aprila 1941. opterećuju. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. Zakona o vanparničnom postupku.

sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ. 27. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. Zakona o parničnom postupku. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. koja ne čini glavni zahtev. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. 400. porodičnim. Ovo zbog toga. Rev. što je odredbom člana 16. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. Zakona o vanparničnom postupku i čl. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. revizija nije dozvoljena. 1986. 382. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 2194/88) 51. Zakona o parničnom postupku. kojim je odlučeno o kamati. Pritom.VANPARNIČNI POSTUPAK 50. Vrhovni sud Srbije) 52. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. 1986. propisani su čl. šupe i sl. Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. tj. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Međutim. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen.). Vrhovni sud Srbije) . Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 1.22 - .

2. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. 24.23 - . Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu. stav 3. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. Zakona o parničnom postupku. pokrenut je ostavinski postupak. U vanparničnom postupku je. Prema odredbi člana 40. stav 2. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. Rev. pošto prema članu 382. stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. Zakona o vanparničnom postupku.000 dinara. ovog zakona. istog zakona. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. Prema odredbi člana 27.000 dinara. prema članu 43. Gž. Zakona o sudskim taksama. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Članom 24. 7250/86) 54. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. 24. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode. (Vrhovni sud Srbije. do 33. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje.000 dinara. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. je prema citiranoj odredbi. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. stav 2. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. 1436/85) . kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. do 34.

(Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka.VANPARNIČNI POSTUPAK 55. Rev. K. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. 57. Prema odredbi člana 35. je lice koje je postupak pokrenulo.. nema interesa da učestvuje u postupku. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o parničnom postupku. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak.. Učesnik u vanparničnom postupku. S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom. što nije osporio ni javni pravobranilac. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike.. nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. pastorka ostavilje. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama. Rev. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Zakona o praničnom postupku. R. (Vrhovni sud Srbije. R. R. T. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku. 723/84) .24 - 56. shodno članu 3. propisani su u članu 27. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. Gž. R. Đ. Jer T. Pogrešio je. zakona. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. 58.986 dinara. obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. . U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. Gž. međutim. stav 1. Nesumnjivo je utvrđeno da je T.

sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. R. 186/82) 61. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. 11923/82) .000 dinara. Zakona o vanparničnom postupku. 4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove. te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. 16/83) 60.). Zakona o opštem upravnom postupku. Gzz. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. stava 2. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine. i 3. od strane protivnika predlagača. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika. .25 - 62. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. st. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. Gzz. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. i 21. 2. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje.VANPARNIČNI POSTUPAK 59. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. doduše manje. jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze. Gž.

u smislu člana 274. 3891/82) 64. Prema odredbi člana 19.A. stav 1. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. kao što su održavanje higijene.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A.A. stav 2. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama. stav 2. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. Naime. u vezi stava 1. i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A.26 - . staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. KZ RS. duševne zaostalosti. Zakona o braku i porodičnim odnosima. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. delimično se lišava poslovne sposobnosti.A. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. jer je protiv okrivljenog A. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. 3792/82) 63. delimično lišili poslovne sposobnosti. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. ZPP.A. Gž. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ovim članom je propisano . pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka.

kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. Rev. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio. Imajući to u vidu. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o braku i porodičnim odnosima. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. duševne zaostalosti.može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. To je.VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti.A. kao i to da je u postupku utvrđeno da A.da predlagač i njen brat. stav 2. Iz obrazloženja: Prema članu 31. Gž. međutim. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. godine) 67. i 365. Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. Rev. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti.03. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. Ni u žalbi se ne osporava. Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. 3208/05 od 1. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. 739/04 od 15.07. pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana. Zakona o vanparničnom postupku. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje. godine) .2005. I po oceni Vrhovnog suda Srbije. u smislu člana 32. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio . Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. godine) 66. stav 1. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. a na osnovu razloga predviđenih u članu 274. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti.07. Zakona o vanparničnom postupku. 1515/2005 od 7. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ne žive u porodičnoj zajednici. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja. 381.2006.27 - .2004.

1999. Po članu 42. 3/98) 70. godine) 69. je podnela žalbu. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. jer lekar specijalista. sud će po službenoj dužnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. jer je reše.09. Rev. (Vrhovni sud Srbije. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. Rev. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu. (Vrhovni sud Srbije. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. u skladu sa odredbom člana 37. a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. zbog duševne bolesti. pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema.1998. Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. bez obzira na svoje duševno stanje. Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". Naprotiv. 25/82 i 48/88). godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. zbog postojanja duševne bolesti. U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca. Supruga.12.28 - . br. 2026/99 od 28. doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. 71. Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. istog zakona. 4879/98 od 8. neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio.

što znači da su im interesi bili suprotni. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42. imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. shodno navedenim zakonskim odredbama. Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. Zakona o vanparničnom postupku. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet. Lica koja u smislu odredaba člana 32. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. Rev. ali ne i suprugu predlagača. Međutim. Gž. bračni drug. kako ona ovaj predlog nije podnela. pravima i interesima svog štićenika. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Gž. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. odnosno svog štićenika. 643/90) .29 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. 35/91) 74. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. Zakona o vanparničnom postupku. Ona je. stav 1. 2839/91) 73. Gž. stav 1. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. i člana 32. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. već je to učinio sam predlagač. 1734/93) 72. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga.

iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36. 825/87) 77. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. . Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. Zakona o vanparničnom postupku. Gzz. 2217/83) . za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. 115/89) 76. godine. Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. 1986. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. P. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.30 - 78. stav 1. sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. Zakona o parničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Gž. aprila 1941. tačka 7.VANPARNIČNI POSTUPAK 75. stav 2.

u smislu odredbe člana 70. brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama.K. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. već na osnovu brižljivo. Os. . u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. Član 32. praktično lišen slobode. sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica. Priroda bolesti S. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S. babe. 36. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije. 1362/82) 81. U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. bračnog druga. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ZVP. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša. odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. pa i bivše supruge obolelog.31 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Postupak se pokreće i po predlogu dede.K. i 37.K. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. Os. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. Konačno. 2318/83) 80. 10262/84) 79. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S. sestre.VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja. Gž. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje.

te da je u vreme smrti bila udata za V. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti. 180/01 od 18. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V. godine u P. pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane.05. godine) . Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku.T. 5836/05 od 15. prema članu 70. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje. godine. br. Prema tome. rođene 12.. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici.2005.. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih. Pored toga. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan.D.2004. rođena 6. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.T. u smislu odredbe člana 70. godine) 83. i majke N. stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja. Naime. M.06. ZVP. godine u P.V. rođen 1943.06. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne. i majke N. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac. godinu.V. glasnik SRS". od oca S. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku.04..2004. godine. a u koji je upisano da je pokojna D. pa je na osnovu člana 16. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja. prema članu 22. Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. Međutim.1993. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti..11. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4.1984. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica. Gž.. bivše iz B.32 - . mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak.06. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D.T. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku.1962.1993. 6. godine.04.D.. koji je bio u braku sa predlagačem od 17.05. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O.2001.D. dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. a u konkretnom slučaju. godine u 22. Rev. nastupila 6. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.45 časova. Kod takvog stanja spisa. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu. preminula u P.2004. stav 2. br. godine. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70.04. od oca H. godine. pod tekućim brojem 16 za 2004.

iz njihovih nalaza se vidi da je N. što nije učinjeno. 2878/2005 od 8. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje.2002. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti. da je živ. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti.S. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi. kao i njenog privremenog staraoca N. i doktora S. Odredbom člana 36. godine) . pošto se o njegovom životu. kao i njegovog staraoca. zaostala u svom kalendarskom uzrastu. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N. P. predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje.R.11. a shodno odredbi člana 37.R. Naprotiv. Osim toga. godine ako u životu Ž. S tim u vezi. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N.R.R. 03-57-184 od 1. Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio. tj. da lično saslušanje N. a shodno odredbi člana 37. stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. godine. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. Osim toga. godine kao nestalo u toku rata. eventualno. odnosno u vezi sa ratnim događajima. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85. nije moguće. Rev. 3881/83) 84. jula 1945. Saglasno odredbi člana 36.2005. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. u nalazu se konstatuje i da je N. stav 1. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57.R.M.12. odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina. saznalo 5. odnosno privremenog zastupnika. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Osim toga. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.R. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja. J.P. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca.33 - .

a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva).K. S. da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće. dozvoli zaključenje braka.34 - . P. sud je primenom člana 358. Nakon sprovedenog zaključka. sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti.K. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku Srbije.V. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89. P. decembra 1982. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. godine. 846/83) 86.K. Kako je članom 84.V. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva. za vršenje dužnosti i prava u braku. Zakona o parničnom postupku. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku. svojim rešenjem od 14. u vezi sa članom 30. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu. 4101/82) 87. kao nedovoljnu. stav 1. Iz obrazloženja: Maloletna S. P. odbacio žalbu R. i punoletni R. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88.V. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

tač. Zakona o vanparničnom postupku. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti.J. kojim je pred.. iz R. Stavom 2. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V. nije raspravljana zaostavština. pa je ukinuto rešenje suda od 21. i M. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. o obustavi ostavinskog postupka. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju.2004. Naprotiv.J.06. te će se raspraviti zaostavština. Žalba učesnika N. koju čini traktor. 12. J. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena. već je obustavljen. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu. Rešenjem prvostepenog suda. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok.35 - . već je sud.J. da je za naslednike oglašena njegova supruga.2004. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina.J. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka. 361. V. 130. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21.06. citiranog zakona. Takođe. Rešenjem O. st. sud je dana 21. Zakona o parničnom postupku (ZPP). sud će je raspraviti.V.J. čl.2004. dakle.. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju. 2.V. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. s tim što ne daje razloge za učesnicu N.J. 2.2011. godine) 90. 128. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka. 41711 od 9. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. st. od 21.06. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti.2004. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka. Septembra 2010. Po stanovištu Višeg suda. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave... Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl. proglašava se za naslednika sin ostavioca M. (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. Prema razlozima pobijanog rešenja.06. citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. st. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. Međutim.. Naime. 128. a u tom postupku učesnica N.J. V.02. 2. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). ostaviočev sin M. godine. 128. kao naslednika iza smrti supruge pok. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. jer isti nije prekidan. sve primenom čl. je osnovana.V.

tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. stav 1.2010. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S.VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S.N. aprila 2008. u smislu odredbe člana 119. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili.2010. Stavom 2. osporili su proglašeno zaveštanje. sud će postupiti prema stavu 1. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. stav 1. od 13. istog zakona. nije osnovan jer je odredbom člana 119. i LJ. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. Suprotno žalbenim navodima.. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja. godine) 91. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju. ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu. Gž. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. već se stranke spore o primeni prava. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. 1.11. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. i 2. U. pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje.M.N. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta.06.36 - . žalba je neosnovana. Odredbom člana 119.. . Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. stav 3. 574/10. Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. Stavom 3. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini. Po oceni Višeg suda. na ročištu od 18. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. 23. Zakonski naslednici ostavioca. i 119. 24. 915/10 od 4. st. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. Zakona o vanparničnom postupku. pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. godine) 92.M. istog člana propisano je da će ostavinski sud. toga člana. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku. stav 2. Ovim stavom je predviđeno da. ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu.

člana 24.10. Odredbom člana 23. te je zaveštajni naslednik K. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.2010.03. godine) 93. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.11. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N. Prvostepeni sud je shodno čl. godine) . Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud. od 2008. 128.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju. Odredbom člana 119. stav 1. godine.S. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23. st. Činjenica da je zakonski naslednik J. stav 1. kćerki ostavioca.09.6115/10 od 17. stav 1. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. odnosno pravnog odnosa. poslovni broj Gž. kao zakonska pretpostavka. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada. Odredbom čl. bio živ u momentu smrti ostavioca J. Suprotno žalbenim navodima. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika. 128.37 - . i 2. godine. godine.2010. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. S. Obzirom da je zakonski naslednik J. te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 1067/10 od 04.V.M. Stavom 2. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava.1998. preminuo tokom 2008.S. 3. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Gž. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119. 1.2010. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci. i člana 119. te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05.

. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina.VANPARNIČNI POSTUPAK 94. Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe. Zakona o nasleđivanju i čl. 1. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti. R. decembra 2008.. Rešenjem Okružnog suda u Č. bliže opisana u tom rešenju. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15.. pa je shodno čl.05. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok. decembra 2008. 746/09 od 6. O.. od 6. Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju.. na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora.. Prema odredbi čl..38 - . juna 2008. tač. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl.. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. 113. M. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave.08. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda. sada pok. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine. N. 1.. usled nepostojanja imovine. broj ___/08 od 23.Ž.2009. godine) 95. a rešenje Opštinskog suda u G. ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. a naročito propuštanjem dostavljanja. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju. 746/09.. ZPP u vezi čl.. broj ___/08 od 23. Međutim. da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br. tač. . nije bila data mogućnost . a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava. tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. O..___/56 od 26. godine. 113. ZPP. stav 1.. stav 1. 426. jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. ZVP.M.br... Gž. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. 130. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik.. i 131. bivšeg iz S. godine bez zaveštanja. maja 2009.1956..... imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. se potvrđuje. 194. 422. 422. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka. u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. V.

učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu .02. 11/08 od 20. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. Međutim. 890/08 od 21. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. godine) . u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan. Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom.1982. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23. i 131. Prema čl. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju .2008. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. Odredbom čl. jer . 130. neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. 131.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. godine) 96. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu. ZVP. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. Jasno je.12. U skladu sa članom 121. br.05. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. 130. imajući u vidu navode žalbe. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine. između ostalog.39 - . to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi. u skladu sa navedenom odredbom. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.član 121. ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu. a ne po osnovu nasleđivanja. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom.2008. Gž.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. stav 1. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost.

član 117.09. u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe. Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. Zakona o vanparničnom postupku.05.1999. godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02.12.40 - . Rev. godine). (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije.2002.06.član 119.da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju.04. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom. stav 1. veličini naslednog dela i o pravu na legat . godine) .2002. godine upućeni na parnicu . legatarima i drugim licima . Zakona o vanparničnom postupku. stav 1.2007. kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti. 1268/07 od 10. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari.05. Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10. Naslednici.2004.2002. hartije od vrednosti.VANPARNIČNI POSTUPAK 97. Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu . potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave. ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. godine). a među njima i revidenti. Međutim. U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. godine. Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo . S tim u vezi. imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima. su Rešenjem ostavinskog suda od 05.član 87. a naročito o pravu na nasleđe. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima.ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. Zakona o vanparničnom postupku.

na 1/3. Prema tome nejasan je. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. ćerke ostavilje. prevare ili zablude. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca.D. i 220. već njena ćerka L. Odredbom člana 220. Naime. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. Između ostalih učesnika. zastupala njena kći D. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31. s tim što je učesnicu P. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. stav 1. kako to konstatuje i drugostepeni sud.2002. mora biti overen. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju. Odredbom člana 118. 1458/05 od 16.2006. koja je naknadno deo učesnice P. učesnici S. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima.07. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. i P. ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam. 212. Okružni sud. koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. prema članu 118. za šta izričito nije bila ovlašćena. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju. stav . dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. i LJ.06. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ustupila učesniku S. Zakona. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S. pošto se osnovano u žalbi učesnika S.L. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. stav 4. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). kćeri J. Potpis na punomoćju. pretnje.41 - . kao i naslednika iza pokojne II. na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA. Prema odredbi člana 216. Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK 98. ili njegov zastupnik. nasledničku izjavu nije dala lično. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika. godine) 99. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. Naslednik koji se primio nasleđa. učesnice u postupku BB i VV su. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. godine.

07. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog. Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog.supruge. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela. da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine . sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog.2006. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. da može da je zastupa pred Opštinskim sudom.VANPARNIČNI POSTUPAK 1. Gž.L. trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. Zakona o vanparničnom postupku. je propisano da ako se naslednik prima nasleđa. 1263/06 od 13. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. godine) 100. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor .neosnovan. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P. Jer. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. Gž.04. Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena.2006. Ovo znači. godine) .ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 985/05 od 14. punomoćnik učesnice P. godine) 101. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine. morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj. to je isticanje u žalbi naslednika . da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. U konkretnom slučaju. učesnica P. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. U stavu 3. ili se odrekao nasleđa. Drugostepeni sud je . ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo. već se to ima isticati u novom parničnom postupku.42 - .03. 365/06 od 15.2005. Gž.povodom žalbe jednog od učesnika . istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu. Jer. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.

B. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. Nasledne učesnice J. br. R. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. br. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem.43 - . tj. br. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela.. predlagači nisu pružili dokaz da je pok.2001. i A. M. godine) 103. godine raspravljena zaostavština iza pok. 1097/99 od 12.2005. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A..05. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju.VANPARNIČNI POSTUPAK 102. 3596/04 od 2. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja. K. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini. 128. R. 86/05. 678/2 KO Č. B.. u smislu čl.02. B. i J. i N. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe. N. broj parcele . pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja.01. banke u Austriji.2003. D. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju.678/2 je tačan. B. N. jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. A.. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. shodno članu 342. ZPP. . a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A.. 1059 KO Č. br. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. godine. jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. Pravilna je odluka prvostepenog suda. D. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja.2005. godine) 104. od 20.7. već naprotiv.. (Vrhovni sud Srbije Rev. B. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih. tako da se taj broj promeni u kp. banke u Austriji. Zakona o vanparničnom postupku. i da su za zakonske naslednike oglašeni J.

oglašeni M. H. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku.podnosioca žalbe. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine. LJ. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. legat i drugo.. br. sa udelom od 14/15 i M. . 1143/05 od 5. a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu.sin je dao nasledničku izjavu. br. iz V. sa udelom od 1/15.08. a poziv su uredno primili. veličinu naslednog dela. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. 990/05 od 18. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima. O. Ovo iz razloga što je članom 130. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici. LJ. sastav zaostavštine nije sporan.04. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.. a samo jedan naslednik . iz B.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok.2005. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine. u predmetu Opštinskog suda u L. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. 78/05. Gž.. istog zakona.2005. Međutim. J. odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe.10. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje. 117. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište. veličinu nasleđenog dela i legat. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. LJ. godine) 106.2005. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje. J. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. Gž. LJ. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova. br. J.44 - . godine) 105. 115. godine kojim su za naslednike sada pok. J. M. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl.

Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog.08. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje. Gž. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. a naslednici su postali na osnovu zakona.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine.2005. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.45 - . godine) 108. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova. 1011/05 od 24. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima.05. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje. Gž. Neosnovana je žalba učesnika. a to je stambena zgrada.02. a prvostepeno rešenje je potvrđeno. pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine. br. Gž. br. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe. godine) 107. to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine. a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.2005. 113/04 od 5. a ne na osnovu kopije planova. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci. godine) .2004. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. 659/05 od 31. koje prihvata i drugostepeni sud. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. br.

Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. 113. godine) . br. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju.2004. Gž. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog.08.46 - . stav 2. od 30.2001. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut. od 2. 1197/04. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl.. Š. iz B. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine. stav 2. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. radi utvrđenja zaostavštine pok. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. 3650/03. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. br.2004.naslednika. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života.VANPARNIČNI POSTUPAK 109. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Zakona o vanparničnom postupku. majke zakonskih naslednika ostavioca. 194. godine) 110. godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava. 113. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika .. 194. kao tužilje. 498/99. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. Zakona o vanparničnom postupku. 113. H. 113. godine učesnice V.06. žene ostavioca R. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. S. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. kada su na osnovu odredbe čl. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. i nije imalo mesta primeni čl.. M. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet.11.

br. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj).VANPARNIČNI POSTUPAK 111. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Kod postojanja testamenta odn. Iz obrazloženja: U suštini. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113. godine osporili njegovu punovažnost. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba. Zakona o vanparničnom postupku . kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga. i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja. žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14. Međutim.u slučaju postojanja takve sumnje . 388/02 od 24.09. godine) 112.2002. Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne. Gž. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu.47 - . ukup. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu.2001. Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl. već se postupak obustavlja. ZPP-a. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora.01.da li je testament punovažan ili ne. Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu. i 121. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . deca i unuci. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959. godine. Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja. ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. 119. već u smislu člana 339.pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju.

može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. a ukoliko jeste. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda.2001. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959. 1067/00 od 11. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč. ne dolazi u obzir ni primena člana 128. 90. izuzev izjava o odricanju nasleđa.1998. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa. Učesnik u ovom postupku. ZPP. a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju.48 - . Takođe. Međutim. stav 1. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka. jer se ne radi o novopronađenoj imovini.10. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. svi na realnim delovima zaostavštine. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro.03. godine) 114. . na ročištu od 27. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju. ali samo pod uslovima iz člana 339. kada su nasledničke izjave date. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici). Međutim.. što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju.2000. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. stav 1. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće. unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući. a s obzirom na odredbu čl. a tuženi se nasleđa prihvatio. za naslednike sa jednakim udelima. Gž. 1104/01 od 25. godine) 113. Zakona o vanparničnom postupku. Prema tome. postupao je tada stručni saradnik tog suda. ZPP.09. (Presuda Okružnog suda u Valjevu. preko stručnog saradnika. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. da sud oglasi njega i drugog učesnika. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje. ZPP. da u smislu člana 339. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci.

ZPP. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca. koji je dao izjavu. (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu. P.1998.11.1999. tuženoj za života učinio poklon. Rev. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok. 121/97. i stav 2. tačka 9. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. Rev. ZVP. 2569/97 od 4.03. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca. stav 1. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. 4229/98) . i člana 423.1998. Međutim. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine.49 - . od 3. tačka 9. a sve radi primene člana 421. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. tačka 6. (Vrhovni sud Srbije. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka. V. nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. godine) 115.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku.. V. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. Dakle. 6396/97 od 24. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. ZPP. odredba člana 131. V. godine) 116. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. Naslednik. Rev.03. ili je data usled prevare ili u zabludi. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. Dalje. godine) 117. njihovog oca pok. (Vrhovni sud Srbije.

1995. Gž. Rev. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. 10649/95 od 28. 3804/97 od 27.1997. 25/82) takvu mogućnost nije propisao. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku. Službeni glasnik.08. Rev. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom. po osnovu okrnjenja nužnog dela. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. godine 123. 610/95) . Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu. glasnik SRS". (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda.11.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž.10. 111/97) 120. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. 9675/95 od 20. godine) 119. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu. br. (Vrhovni sud Srbije. (Vrhovni sud Srbije. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. 4/97. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku. godine) 124. Gž. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. 4953/97) 121. Beograd) 122. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje.50 - .1995.

. Zakona o nasleđivanju. nasleđe se otvara smrću ostavioca.. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. 126. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju. pa je stoga postupak obustavio. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto.VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. koji će biti raspravljen. U smislu člana 87. koji je umro bez poslednje izjave volje. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem. Okružni sud je odluku ukinuo. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio.51 - . Prema članu 206. B. V. februara 1992. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca.. legatarima i drugim licima. . Rev. 2365/95) 125. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. (Vrhovni sud Srbije. istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. Gž-25/95) 127. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. a ne od momenta donošenja rešenja. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. J. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. Po članu 89. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta.

a da postojanje takvog testamenta osporava zak. A. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut. 1995. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. Gž. godine.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 6.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. M. dokaže u parničnom postupku. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. R. br. kćerke S. 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. A. Gž. Ć.03. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13.52 - . i mal. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . s jedne strane i K. 212. s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. A. 2. dokaže u parničnom postupku. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. M. br. M. tač. naslednik pokojne ostavilje . 2189/95 od 10. st. kao i da je njen pok. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. A. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 7640/95) . 7124/95) 130. Gž. i N. do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. godine) 128. 129. 1. M. A. M. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku. i sin B. s druge strane. postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1995. da bi nakon toga. A.

ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. 3105/95 od 22.VANPARNIČNI POSTUPAK 131. rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku..03. iz B. Nadalje. radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B.1986. 130. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. a koji je testament proglašen dana 5. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. Ć. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje. 194/95) . prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona. P. dana 23. B. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl.06. br. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu.53 - . Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu. J. pa se pronađe nova imovina. U okviru izloženih razloga. odbio.. P. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. oktobra 1994. Ž. po kome je za naslednicu određena J. br. tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. godine okončan ostavinski postupak iza pok. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. te je ovakav predlog nasledne učesnice J. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1995. 128. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok.. pozivajući se na odredbe čl. godine pred istim sudom. Zakona o nasleđivanju. znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava.. novembra 1991. Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica. B. J.. Gž. pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada. iako je u ostavinskom postupku. godine) 132. Ovo s toga što je. 220. 129. prema stanju spisa.

Gž. 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom. 9030/94) 138.1994. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. Gzz. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. 431/94 od 20. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. godine) 135. Gž.05. a ne i zakonski prekluzivni rok. 139.12. 333/95 od 20. br. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski.54 - 140. ostavinski postupak će se obustaviti. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo. .04. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu.1995. 3968/94 od 24. br. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. godine) 136. br. godine) 134. godine) 133.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. godine. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem.1994.03. br. . maja 1955. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije.1994. Kada u parnici. 6280/94 od 29. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. deobom ili na drugi način uređeno. 49/94) 137. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka. Na nasleđa otvorena pre 11. Ćutanje jednog od naslednika. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.

. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. I. 978/94) 142. a na kolike idealne delove V. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B. (Vrhovni sud Srbije Rev. N. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova.N. P.. sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L.supruga i V. P.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226. po nahođenju Vrhovnog suda. .55 - . iz B. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. I.. sestra ostavioca.. P.. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca. Gž. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika. N. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu. 728/94) 141. da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. a na jednake delove. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije. Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća.. Zakona o nasleđivanju RS.. i vlasništvo jednosobnog stana u B. iz B. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost.... I. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok.. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I. Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova. iz B... preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona.P. da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B. tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji. 11879/94) .. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF. U stavu tri izreke na zaostavštini pok. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova.. Gž.

Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K.1994. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. Ako se naslednik odrekne nasleđa.1993. pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 147. Rev. (Vrhovni sud Srbije.. D. Gž.12. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. godine. godine) 143. 385/94 od 6. biv. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa. uz uslov skrivljenog ponašanja.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. 2446/93) 146. Ž. Gzz. 145.. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.56 - .02. a nije učestvovalo u ostavinskom postupku. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem. iz K…. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu. 16/93) 144. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica. da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. budući da ona nije bila učesnik u navedenom . kao jedini učesnici u ovom postupku. Gž-1897/93) 148.

odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. Zakona o vanparničnom postupku Srbije .08. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu. godine) . te šta je između naslednika sporno.1993. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. od 24. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. Gž. 861/92 od 25.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. Zakona o vanparničnom postupku. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak. (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu.11. (Vrhovni sud Srbije. Pravo svojine ne zastareva. Prvostepeni sud je . ukoliko je on ustupanje prihvatio. ostaviocem. Gž. godine) 149. (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek.06.1992.1993. Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka. godine) 151. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131.2479/91 od 14.12.u smislu člana 121. to je žalba kao neosnovana odbijena. za vreme njegovog života. a pobijano rešenje na osnovu člana 380. . ZPP potvrđeno. 1356/92) 150. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. tačka 2.1992. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.05. tj. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. Rev.57 - 152.1992. Beograd. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok. godine. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. 871/93 od 9. Gž. Međutim. 650/93 od 18.

odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. pravosnažnost odluke ostavinskog suda. ostavioca.58 - 156. stav 1. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine.1992. 155. ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica. Gž-113/92) 153. 194/92) . a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu. godine) 154. Zakona o vanparničnom postupku. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ostavioca. stav 1. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. 911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. (Vrhovni sud Srbije. ZON .03. U žalbi se. što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu. nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku. kao prethodno pitanje. Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. Gž. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu. ustvari. jer ističe da je to njegova svojina. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade. 4945/92 od 24. Gž. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. . u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo.

Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. Gž. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca. Gž. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima. 161/92) 160. godine) 161. 3369/92) 157. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Gzz. stav 1.59 - . . Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. 231/92 od 20. to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka. ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine. Gž.1992. Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. 431/92) 158. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. br. 162. pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 159. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu.02. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo. (Vrhovni sud Srbije.

164.01. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. 166. kada se ne odnosi na novac. 24/91) 165.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V.12. gasi se smrću tog bračnog druga. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. pod uslovima iz člana 23. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. M. je vrednost čiste zaostavštine. 1356/92 od 30.. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Rev.10. 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. kako se vidi odbija da stupi u parnicu. izuzev izjave o odricanju od nasleđa. Rev. lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. Gž. godine) 167. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. Gž. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. ili da nasledi celu zaostavštinu. br. 1518/91 od 13.12. br. Gž. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. odnosno.1991. godine) . godine) 163. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici. M. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kad popis i procena nisu vršeni. jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine.1991. Naravno. ukoliko V. (Vrhovni sud Srbije. onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave. (Vrhovni sud Srbije.1992.1992.60 - . sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. ukoliko je on ustupannje prihvatio. 1257/91 od 15. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu. smatra se da je revizija dozvoljena. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu.

4/90) . (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. Rev. i 25. 3288/91) 169. 221/91) 168. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. onda ne postoji zaostavština. Rev-2479/91) 170. stav 1. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. (Vrhovni sud Srbije. Pravosnažno rešenje ima deklaratoran.1990. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. upućivati ih na parnicu. 1271/90) 173. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. kojim su za zakonske naslednike oglašena lica. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. odnosno lica. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. Gž. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. (Vrhovni sud Srbije. jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. Gž. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. 730/90) 172. Gž. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. . godine) 171.10. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. a ne konsitutivan karakter.61 - 174. pa se takav postupak ima obustaviti. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao.

koja je bila predmet zaostavštine. već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. nezavisno od prava na nasleđe ili legat. (Vrhovni sud Srbije . Međutim. 236/89) 176.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju.62 - . Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Zakona o nasleđivanju). 480/88) 180. Rev. Gzz. u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. 2007/87) . Rev. tada svaki naslednik. (Vrhovni sud Srbije .1990. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. godine) 175. od 25. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština.10. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. 474/89) 177. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne. 338/88) 178. 179. ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar.

Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. 4/87) 181. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. ZON. . onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. 212. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. Rev. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. (Vrhovni sud Srbije. jer tu kvotu utvrđuje sud. 28/87) 187. za njegovo pravo na nasleđe.305/87) 185.63 - 188. Gzz. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. Subotica. br. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. Po članu 90. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. data pre poništenja testamenta. te da ništa ne traži od zaostavštine. (Viši sud. (Vrhovni sud Vojvodine. Rev. naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. 444/87) 183. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. (Vrhovni sud Vojvodine. 444/87) 186. Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. Gž. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. 782/87) 184. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. stav 3. Gž-1520/87) 182. Rev.

koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva. uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave. Rev. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu. Pravo na nasleđivanje je lično pravo. nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. kao nužnog naslednika. da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. tj. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. pa stoga. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. Gž. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika. (Vrhovni sud Vojvodine. u smislu člana 121. Rev. Rev. 191. 775/86) 192. te šta je između naslednika sporno. 2020/86) Prvostepeni sud je. Gž. Na ročištu se naslednici. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. U konkretnom slučaju. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. 939/86) 193. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. 861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. (Vrhovni sud Srbije. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. (Vrhovni sud Srbije. 190.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. 3357/85) . koje ne prelazi na naslednike. Gž. to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika.naslednici.64 - . te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. Pošto su se stranke . dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. međutim. 1297/86) 189. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara. prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug. i to iz samog zapisnika. nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva.

ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. Zakona o vanparničnom postupku). Zakona o parničnom postupku. 232. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. izvršiće se ponovo. pošto prema članu 382. Članom 24. stav 2. pre smrti ostavioca. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. U skladu sa čl. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. stav 2. bez obzira na ovaj sporazum. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu. U vanparničnom postupku je. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. Rev. 135. (Vrhovni sud Srbije. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. Zakona o vanparničnom postupku. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. do 34. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. onda u skladu sa čl. januara 1975. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara. 444/85) 195.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. stav 3. prema članu 43. Prema odredbi člana 27. shodno odredbe čl. do 33. za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. stav 3. istog zakona. ovog zakona. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. tj. Prema odredbi člana 40. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. Zakona o vanparničnom postupku). 24. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. Rev. 1436/85) 196. 24. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. 21/84) . Zakona o sudskim taksama. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. koji se primenjuje od 1. Gzz. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva.000 dinara. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. ne prelazi 50.65 - . niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. godine.

. pa naslednici bračnog druga. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome.u smislu člana 119. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. opštinski sud što je u smislu člana 108. punovažnost testamenta . (Vrhovni sud Srbije. 198. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament. stav 2.66 - 199. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Gž. koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu. ima poštovati.VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja. 1102/84) 197. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Pogrešio je. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. (Vrhovni sud Srbije. Rev. međutim. 2195/84) . Rev. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja.

koji je prodao. posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. saveznog Zakona o nasleđivanju. 2. preda saugovoraču. Međutim. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. Gzz. 130. ZPP.VANPARNIČNI POSTUPAK 200. 225/83) 204. kao što je ovde slučaj. ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. Zakona o vanparničnom postupku. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora. Pošto je ostavilac umro 1981. (Vrhovni sud Srbije. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. godine. 3/84) 201. da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. Shodno članu 144. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. 354. Zakona o nasleđivanju. Gzz. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. Gž-134/82) . dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. Kad tužilac. Gž-487/84) 203. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici. st. Rev. 1264/84) Shodno čl. zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. Zakona o nasleđivanju i čl. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. pa on može. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. tač. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja.67 - . 221. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe. U konkretnom slučaju to znači. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. 202. 218. 13. Zakona o nasleđivanju). Zakona o nasleđivanju). Zakona o nasleđivanju. shodno članu 232. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. po kojima nije doneta pravnosnažna odluka. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. u skladu sa čl. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju.

06. ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa.G. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine. Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti. usled čega nema mesta primene člana 62. Gž. 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206. s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. treća lica u odnosu na predlagača. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine. Rev.). godine) .A. tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. ZPP. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada.2006. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije. i E. Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. 43. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Zakona o eksproprijaciji. ZPP. 1100/06. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK 205. u vezi sa članom 72. (Vrhovni sud Srbije. od 15.68 - . na osnovu čl. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti.

053. R.4.1988. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. godine.1985. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.P. Dana 16. a koji postupak je okončan 15. regionalni put je u svojini Republike Srbije. godine Komitet za urbanizam. ranijeg sopstvenika J.M.P. 4458/02. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br. i to parcelu br. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. parcela br. godine kojim je protivnik predlagača Opština B.000. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. od 13. te da mu naknadi troškove postupka. površine od 14 ari i 04 m2.1993. Zakona o putevima. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2.03. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije. Gž. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena. Iz obrazloženja: Prema članu 20.2006. stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. 2005/03 od 9.P. iz B.P.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. Revizija protivnika predlagača nije osnovana.02.2003. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B.10.11. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B. Ovo rešenje je po. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu. obavezana da predlagaču J. godine) 208. godine do isplate. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine. 5/06.S. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1.12.04.2002. upisane u zemljišno-knjižni uložak br.P. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N. S.1985. br. 656 KO B. P. da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim.P.2003. 36/95 od 19.VANPARNIČNI POSTUPAK 207. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju. M.02. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. građevinske. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. iz B. br. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda.69 - .

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

godine) 214. 1038/04 od 28. 135. br. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost. a y skladu sa odredbom čl. Kako se radi o postupku. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini.2005.03. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. kao i eventualno po kojoj ceni. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. 186/04 od 30. pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. posebno čl. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen.09. da je hitan.2004. odlučuje sud u veću od troje sudija.2004.73 - 215. Gž. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. 11. godine. a ne sudija pojedinac. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača. Zakona o vanparničnom postupku. punomoćnik predlagača nije došao. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. i čl. 1230/05 od 19. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku.2004.VANPARNIČNI POSTUPAK 213. a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa. . godine) . pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. i da. Gž. gde sud postupa po službenoj dužnosti. Gž. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti.05. to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka.09. po službenoj dužnosti. 134. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. a na raspravu od 11. u vezi i s tim.

400. 42. . 12. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.10. R.74 - 217. ZPP. Rešenjem Okružnog suda u U. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji. R. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. 3922/01 od 3. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.10. njegovu plodnost.. ___/2001 od 3. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem..2000. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču.2000. ___/99 od 9.04. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. godine.. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike.06. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. Rev. Veštak je imao površinu parcela. pomenutog zakona. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta. Prema odredbi čl. pa je Vrhovni sud primenom čl. i to na način i u rokovima propisanim u čl. utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. Zakona o vanparničnom postupku.2001. . Gž. od 11.VANPARNIČNI POSTUPAK 216. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. ___/99 od 9. 30. ___/2001. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina. kvalitet zemljišta. tač. 6. Kod tako utvrđenih činjenica. tačka 6. ___/2001 od 11. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U. 12.2002. 42. a u vezi čl. rokovi za otplatu su određeni u čl.04.2002. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište.06. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I. naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.2001. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Gž. 393. počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja. odlučio kao u izreci rešenja. Zakona o eksproprijaciji. pogodnost za obradu. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima. Zakona o eksproprijaciji. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I. godine. čije je sedište na teritoriji Opštine I. u vezi čl.. (Vrhovni sud Srbije.

godine.75 - . od 28. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini.2000. određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. (Vrhovni sud Srbije. Obaveza opštine. br.02. Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade.kome je pre 31. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana. Rev.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku .. 10. 220.02. 3. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. 3229/99 od 10. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. godine) 218. ZIP-a. (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju.2000. dodeljen na korišćenje odgovarajući stan. godine) 219. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. st. valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana. i čl. 9. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija. 27.1999. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati.. 3. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. . i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen. 1. odnosno opštinu. Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području. stav 2. ("Službeni glasnik RS". Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko. 1990. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija .12.

VANPARNIČNI POSTUPAK tač. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. 3909/97 od 2. 3359/96 od 13.76 - .01. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona. Rev. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. godine) 221. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl. Gzz.11. Rev. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. 42. 81. (Vrhovni sud Srbije.1997. Odluka Saveznog ustavnog suda.1996. godine) 222. 2. st. 9. godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. nije novi dokaz iz čl. okončaće se po odredbama ovog zakona..1998. 1/95) . Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti. Rev. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. Rev. odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka. 3. godine) 224. odnosno objekta. 7131/97 od 1. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. 9. Zakona o građevinskom zemljištu. (Vrhovni sud Srbije.10. br. 421. godine) 226. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.10. tač.04.1997. glasnik RS". odnosno nije doneta pravosnažna odluka. pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen. Zakona o Saveznom ustavnom sudu. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta.1997. predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije.1998. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. ZPP.. 3162/97 od 29. (Vrhovni sud Srbije. 223. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi. 31/97 od 8.10. godine) 225. 5775/98 od 5. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.

(Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26. Gzz. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. 175/89) . koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost. pri njenoj isplati. .77 - 232. 231. godine) 229. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Gž. (Vrhovni sud Srbije. U slučaju deeksproprijacije. 228. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo. Rev. na ponovno suđenje u tom delu. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Rev. 29/92) 227. Zakona o eksproprijaciji. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku.12.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade. u kojoj je. koju vlasnik treba da vrati.1991. vrednost naknade za eksproprijaciju. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. opozvati saglasnost nadležnog organa. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Gž. 346/91) 230. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. Ne može se jednostranom izjavom. naknadno. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik.

koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. 121/86) 236. već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. od 28. ili po drugom zakonskom osnovu. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije. Zakona o eksproprijaciji. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja. odnosno nacionalizacije. Vrhovni sud Srbije) 235. 9/88) 234. Gzz. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike.78 - 239. Gzz. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija). Rev. 56/89) 233. vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje. Gzz.1986. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova. a ne po zahtevu stranke. 47. 3/86) . odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. pored troškova određenih u odredbi čl. . Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije. (Vrhovni sud Vojvodine. U-65/86) 238. 1986. i 29. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. godine) 237. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.05. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda.

bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije. . Rev. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši. 1169/84) 244. za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. (Vrhovni sud Vojvodine. 242. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost. 105/85) 243. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda.1986. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. godine) 240. odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja. Rev.79 - 245. koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa. (Vrhovni sud Srbije.1986. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Rev. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja.09. odnosno nacionalizacije. (Vrhovni sud Srbije. . 379.09. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Zakona o obligacionim odnosima. godine) 241.

Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. Gzz. pozivajući se na odredbu čl. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. 723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12. 250. Zakona o vanparničnom postupku. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. st. (Vrhovni sud Srbije. 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti. Gzz.80 - .04. Rev. odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. Gzz. godine) 246. 248. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. . bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. ako su mu oni uslov rada. iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji. Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava. prinude i zablude. 141. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada. 247. a može se pobijati samo zbog prevare. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl.1982. Zakona o opštem upravnom postupku. 268. 2. ne može se ostvariti naknada. Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova.

Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava.2009.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. ako po istom zahtevu već teče parnica.81 - . U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari. 430/09. Dalje prvostepeni sud je zaključio da.rešava prema pravilima parničnog postupka. broj ___/08 od 30. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne... Zakona o vanparničnom postupku. iz kog razloga je njegov predlog odbačen. odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje... međutim. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli.. a prema protivnicima predlagača. Ukoliko je..05. da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. oktobra 2008. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele. 141. ako je stvar pravnosnažna presuđena. R. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima . Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika. br___/08 od 30. Prema odredbi čl. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava .član 141. uvažavanjem žalbe predlagača.. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn. R... korišćenja zajedničke stvari... ___/09 od 13. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. maja 2009. Gž. 30. predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. godine) 251. od 13. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). Rešenjem Okružnog suda u Č. 279. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. oktobra 2008. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . ukida se rešenje Opštinskog suda u Č. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje. sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće. ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo. pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka. ZPP koja se u smislu čl. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog. tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. Zakona o vanparničnom postupku.

VIII Pž. Da jeste. Dakle. godine) 253. .2006. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine. 2973/06 od 31.08. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . stav 2. Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.82 - .član 145. Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku . Zakona o vanparničnom postupku. Gž. Tužilac je. Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. Zakona o vanparničnom postupku. 1359/05 od 14. pravnog odnosa . pa ni one na koje se žalbom ukazuje. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani.10.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn.među strankama sporno pravo na stvar. međutim.2005. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom. godine) 252. Stoga je prvostepena odluka potvrđena.otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30. u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku.

uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147. br. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. godine) . 464/03 od 8. je svojim rešenjem Gž. br.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. Prema odredbi člana 142. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č. godine.2003... zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari. br. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147.2003..83 - . Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje. R. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. Okružni sud u Č. br. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari. pravo korišćenja ili državine na stvarima.2002. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu.02. 139/03 od 10.3. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. u članu 142. nemaju zakonskih osnova. ___/03 od 10.. Zakona o vanparničnom postupku.02.2003. pravo korišćenja ili državine na stvarima. P. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. Naime. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja. br. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari. godine) 254...2000. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. ___/00 od 21. na zahtev zainteresovanih učesnika. Gzz.03.10. 325/00 od 21. svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari.

ukoliko predlagač pokrene postupak. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145.06. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud. (Vrhovni sud Srbije. godine) 255. radi predaje katastarske parcele u suposed.12. 7384/98 od 22. s tim što će prvostepeni sud. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. 141-145. Gž. Polazeći od odredbi članova 141-145. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. 8075/99 od 16. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl.1999. radi predaje katastarske parcele u suposed. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 8075/99 od 16. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele.1999. Rev. ukoliko predlagač pokrene postupak.1999. jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele.84 - . godine) . 256. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari. ZVP. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.06. ZPP. ZVP. stav 2. odnosno pravnog odnosa. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. Zakona o vanparničnom postupku. tačka 14. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. tačka 14. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. oceni osnovanost predmetnog predloga. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. Zakona o parničnom postupku. godine) 257.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena.

R ___/94 od 19. Rev. već o načinu korišćenja. Gž. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. 703/94) 259.85 - 261.1997. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika. ZVP. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara). Gž. da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. Gž. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti.01.1996.03.1996. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži.400 dinara. 5678/97 od 12. koju isključivo drži protivnik predlagača.9.11. Gž. Zakona o vanparničnom postupku. opisane u tom delu izreke. 2. 26/90) . opisane u tom delu izreke. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. Naime. Zakona o vanparničnom postupku. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste. 146. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141. 141. u vezi čl. opisanih u tom delu izreke. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele. 8/92) 260. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. (Vrhovni sud Srbije. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12. o kome se odlučuje u vanparničnom postupku.. 141-147. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka.1997. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti.. kako je tim rešenjem utvrđeno. st. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. _____/97 od 31. godine. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl. . Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija... Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. opisanom u tom delu izreke. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost.

sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. 141. 141. Suvlasnici porodične stambene zgrade. i člana 34.kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. 264. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. . 266. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Međutim. Gzz. 1986. 141-147. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. 1986. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Zakona o vanparničnom postupku. suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele. Zakona o planiranju i uređenju prostora. i 34. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl. 33.31.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike . stav 1. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi. U skladu sa čl. Zakona o vanparničnom postupku.86 - 265. 263. Rev. i 144. Gzz. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika. oni se ne mogu sporazumeti. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. ne mogu vršiti deobu ove parcele. ukoliko ne postignu takav sporazum. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. (Vrhovni sud Vojvodine. Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade. Vrhovni sud Srbije) . 38/87) 262. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 267. i dr.

Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. 270. sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti.87 - . Gzz. način prolaza i prava korisnika ove službenosti. već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno. Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara. 9687/85) 271. 79/86) 268. da označi širinu i dužinu prolaza. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. Gzz. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. 47/85) 269. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). prema susedu ili strani sveta. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. Gž. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. . te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. i 148.

sukorisnika . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. na ponovni postupak. i 34. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. 91/84) 273. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Vrhovni sud je. ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje. koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada.88 - .VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. Gzz. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka .nosilac stanarskog prava. Kako prema članu 27. 5302/84) . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi. usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. odnosno skup stanara. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. stav 1. stoga nema mesta. sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. u smislu člana 146. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. Gž. 37. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima. Kad su mere i granice građevinske parcele. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. Zakona o planiranju i uređenju prostora. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. 4544/84) 272. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. pa prema tome i dvorišta. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. 33. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. kao i očita nepravda za jednog od njih. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana.

sud će. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. 2. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari. 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. i prostoriju broj 3 površine 10. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 277. i koristiti prema skici sobu br. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. s obzirom na položaj i veličinu prostorija. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama. može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti. Međutim. Gzz. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima.40 kvm. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. 98/83) 275. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. Gž. 19/82) .). (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja.50 kvm. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. 141-147.89 - 276. Gzz. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. Pritom. šupe i sl. jer mu sukorisnik to pravo osporava. a protivnik predlagača sobu br. a u površini od 15.23 kvm. 4. Gzz. površine 7. . (Iz odluke Saveznog suda. odnosno približno istu površinu. površine 11. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 274.50 kvm. Zakona o vanparničnom postupku.

prema odredbi člana 16.je preuranjen. jer bi to bilo protivno odredbi čl. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača. pobijajući rešenje u celini.90 - . iako ne sa potpunom sigurnošću. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja. zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih. Zakona o vanparničnom postupku. istog Zakona . Pri tome. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i . a ukoliko takav sporazum ne postignu. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Prema članu 16. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa . Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. a u slučaju da se ne može postići sporazum . Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari . kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. i čl. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane. DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. Zakona . i 153. pošto fizička deoba nije moguća. Suvlasnici . ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda .saglasno odgovarajućim propisima . stav 4. Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti. stav 5. st. da navedene zemljišno. stav 2.sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Protiv ovog rešenja. u vezi sa članom 388.odlučuje sud. postupivši u smislu člana 372.sporazumno određuju način deobe stvari. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. Dakle. i dr. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima. 1. ne mogu vršiti deobu ove parcele. 34. 192/82) 278. deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe.knjižne parcele čine jednu celinu. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku. Međutim. 33.ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. na predlog nekog od njih. 141.

Gž. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti. sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. ZVP-a. preparcelacije. Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. prekinuće postupak i . st. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba. 150. Dakle. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21. Saglasno navedenim primedbama. Nemogućnost fizičke deobe. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu.03. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti. preparcelacijom navedenog zemljišta. ako sud. 269/07 od 14. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost. pri tome. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum. O troškovima pribavljanja takvog projekta. Prema odredbi čl. odnosno imovini ili je sporno koje stvari.91 - . Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu.2007. udeo u zajedničkim stvarima. ZVP-a. uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti.02. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. Na drugoj strani. imajući u vidu spise. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. stav 1. o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača.VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu. U postupku deobe zajedničke imovine.2005. godine) 280. 1. ali se predlagač. postupajući po predlogu.o tome će odlučiti sud. 150.

ZVP-a. 1. 1209/01 od 23. 9. 3. st. 1. st. Primena u praksi ove zakonske odredbe. niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici. st.2005.. kako bi pravilno primenio odredbu čl. st. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. st. te na taj način LJ. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu.03. ZPP-a.02. sadržan u podnesku od 21.2003. i pored toga. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe. Protivnik predlagača LJ. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu.2006.2005. Predlog za deobu podnet je 4. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. 3.2005. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča. 1. br. 1. Međutim... ZPP-a. 1. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6.učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe." Imajući u vidu i odredbu čl. ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice.12. godine. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima. godine. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. ZPP-a. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P.. U konkretnom slučaju. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem. 2. 10. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji. 7. i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. st. 150. u određenom broju slučajeva. ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. O. te smatra da ima veći udeo. godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe.11. ZVP-a. . st. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci. ZPP-a. M. označenom kao protivpredlog. 308/06 od 23. godine. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. 361.. niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5. štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. ističući da je: ". zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku.92 - . Prema odredbi čl. br.1991. godine) 281. 150. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. 1. godine. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. 9. ZPP-a).12. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici.03. a prema st. ZPP-a. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B. najčešće u postupcima deobe nasleđa. 150. st. Gž. na ročištu od 5.

pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari.2005.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. saglasno navedenim primedbama. 2. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. godine) 283. Prema tome. radi eventualne doplate. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl.2006. . 149. predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara.01. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. br. o zajedničarima. u postupku deobe zajedničke imovine. na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. Gž. pored toga. a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. ZVP-a. Gž. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze. Međutim.93 - . a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu. 14/06 od 27. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. 1049/05 od 1. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. st. pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma.09. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. godine) 282. tako da. zatim kakvi su udeli zajedničara. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum.

08.čini udeo predlagača od ¾.u smislu člana 150. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. To . ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno. odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku.prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim .2004. na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo. godine) . primeni odredbe člana 150. Prema tome. Prema stanju u spisima. proizilazi. neophodno je da postoji zajednička. da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe. niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža . Gž. Pored toga. stav 1. isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja. ZVP-a. što bi bio i tzv.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. Naime. Naime. u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. 148. Gž. Primeni odredbe člana 150. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno. da deoba takve imovine nije već izvršena. na način kao u izreci pobijanog rešenja. Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda. ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno. Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. 329/04 od 22. Navodi iz žalbe da je .03. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe. U ovom postupku. na koje i on upućuje.94 - . kada je. onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. vodilo odbijanju predloga za deobu. godine) 284. faktička deoba. Dakle.2004. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina.neosnovani su. izvršio deobu suvlasničke imovine. Zakona o vanparničnom. 938/04 od 26. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge. sud odlučuje o deobi i načinu deobe. odnosno suvlasnička imovina i drugi. Zakona o vanparničnom postupku . već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. i po shvatanju žalbenog suda.

1996. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti .10. dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti. 1087/01 od 25. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom. Naime. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe. pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. stav 1. godine) 286. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. Inače. ZVP.2001. 915/01 od 19. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara. 153. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. Prema tome. U postupku deobe pokretnih stvari sud će. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. godine) .09. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Gž. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl.stana kao neuredan. sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze. između ostalog. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. kako je to propisano stavom dva istog propisa. onda tu više nema mesta deobi.VANPARNIČNI POSTUPAK 285. Rev. predlagač je uz predlog za fizičku deobu. (Vrhovni sud Srbije.95 - . Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine. dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.10. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. i to u visini od 1/2. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju. Prema tome po oceni revizijskog suda. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige.2001. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

154. u vezi čl. ako neke od istih dosudi jednoj. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. drugoj strani. 2. 153. 2. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. godine) 299. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj. Po žalbi protivnice predlagača. st. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. 33. stav 5. i čl. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. Na predlog jednog od njih. Zakona o parničnom postupku. st. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove.1997. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. 149. saslušati zajedničare u smislu čl. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. 153.02. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. posuđe i slično. 149. 153. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća. 153. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. posteljina. st. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. Zakona o parničnom postupku. 16. st. 3. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. odgovarajuće protivvrednosti . godine) 300. st. Gž. i čl. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. utvrditi sve okolnosti u smislu čl. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. 380. 16. 2. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi. 1. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 166. tač. (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. kao što su 200 rolni platna i slično. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. 2. st. 58/98 od 29. Deli se imovina. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda.99 - . . 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. 20. st. a ne pojedina stvar. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. st. 347/97 od 20. Zakona o vanparničnom postupku. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. Zakona o vanparničnom postupku.1997.01. 1.

100 - . godine) 301. odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. (Vrhovni sud Srbije.05. te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen. 303. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika.12. godine) U postupku deobe nepokretnosti. vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari. Gž. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta. 4388/96 od 10. . isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. Gž. pak nemoguće. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini. 1960/95 od 21. 839/97 od 13.01. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Imajući u vidu navedeno. Zatim. Zakona o vanparničnom postupku. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost.1996.1997. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. odnosno vrednosti suvlasničkog udela. Kao prvo.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. 304. i 154. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. godine) 302. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna.1995. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. Međutim.1996. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe. Rev. br. 148. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju. Ako je to. 12097/96 od 27.09.

Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom. . (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. a podneskom od 4.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim. odnosno da se deoba objekta. prilikom odlučivanja. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. te samim tim ni da određuje privremene mere. godine) 305. iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. Međutim. Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. novembra 1994. mora da bude uknjižen. Gž. 306. broj 5148/94 od 1. sud će na zahtev suvlasnika . Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača. 2335/94) 307.101 - 308. prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe).1994. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku. predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici. Zakona o vanparničnom postupku.11. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave. ne može vršiti putem javne prodaje. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. 802/94) . ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. Gž. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. Gž. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća.

75/93) 310. Član 2. 1171/93) 314. Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo. Neprihvatanje.12. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 128/93) 311. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. Rev. 4/92) . Gž. ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli. Uredbe. 1732/93) 312.102 - . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena.26/72). već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice. br. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge. odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. godine) 313. Gzz. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. po tom osnovu. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade.VANPARNIČNI POSTUPAK 309. Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti.1993. Gzz. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS".

treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. Gž. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. za slučaj spora. na njegov zahtev. do 149.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu. Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . prevare ili prinude. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. imajući u vidu detaljni urbanistički plan. ostvaruje u parnici. Rev. koje se. 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. S obzirom na to. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo. vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan. Zakona o vanparničnom postupku.103 - 319. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 118/90) . Gž. Ako ta deoba ne bi bila moguća. 2709/91) 316. Gž. s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. 1481/91) 315. Zakona o vanparničnom postupku. 77/90) 318. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine. 317. .ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. a sporan je ugovor o deobi u spisima.

Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele. 181/89) 321. Sporazum o deobi kuće. a neopredeljenog suvlasničkog udela. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. (Vrhovni sud Srbije. Rev. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP. (Vrhovni sud Vojvodine. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) 324. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. ne može se smatrati konačnom deobom. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. Rev. 575/87) 323. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. 1160/88) 322. (Vrhovni sud Srbije. 1986. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. Rev. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog.104 - 326. u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju. 1986. . Vrhovni sud Srbije) 325. 489/89) 320. Vrhovni sud Srbije) .

uz odobrenje nadležnog organa uprave. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. po. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. 1986. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. u smislu člana 16. 16. I u odsustvu sporazuma stranaka. Vrhovni sud Srbije) 329. 1986. 1986. Vrhovni sud Srbije) 327. 5. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. 2/75). a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. onda će se sud. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. st. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. . a na drugoj protivnici predlagača. deoba će se izvršiti prodajom.VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. Inače. br. srazmerno suvlasničkim udelima. ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. Vrhovni sud Srbije) 328. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. 1986.105 - 331. stav 1. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Zakona o vanparničnom postupku. shodno odredbi čl. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku. list grada Beograda. stav 1. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. o čemu se odlučuje u parnici. Vrhovni sud Srbije) 330. koji su predmet deobe. Pritom je bez značaja činjenica. dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba.

niti je sporno koje stvari. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana. Vrhovni sud Srbije) 332. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. Zakona o vanparničnom postupku. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke . (Vrhovni sud Srbije. udeo u zajedničkim stvarima. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. Odredbom člana 149. ne može se za sada prihvatiti. Gž. odnosno imovine. Rev. 1752/86) . Među strankama. nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti. s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. pored ostalog. U ovakvom slučaju sud ne može. o zajedničarima. 1986.106 - . Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. stav 1.shodno odredbi člana 16. a da potom ceni osnovanost predloga.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. Deoba nepokretnosti javnom prodajom. u smislu člana 150. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Prema stanju u spisima. u smislu člana 149. već rešenjem o deobi. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. istog Zakona. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . 62/86) 333. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene.posebno pismene dokaze o pravu svojine. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela.

U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti. Gzz. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. Zakona o vanparničnom postupku. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. st. onda će se sud. Gzz. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. 64/85) . 148/85) 336. u smislu člana 16. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. istog zakona. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari. 1. Zakona o građevinskom zemljištu. st. obustaviti parnični postupak. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. 428/85) 337. 150.107 - . Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. 934/86) 335. 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. posebnom odlukom. (Vrhovni sud Vojvodine. o čemu se odlučuje u parnici. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. st. 31. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. 33. u smislu čl. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. 1.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. odnosno da ima status presuđene stvari. U ovakvom slučaju sud ne može. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. Rev. Rev. Međutim. i 34.

108 - 341. ZPP u vezi čl. Zakona o vanparničnom po. Zakona o vanparničnom postupku. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. već uopšte . ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 340. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. 5. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. list grada Beograda”. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. Pobijano prvostepeno rešenje je. stav 1. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti. stav 2. 16. 28/85) 338. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. 2/75). 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. stav 2. odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. st. Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30.bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. . Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. po nalaženju okružnog suda. iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje. 30. tačka 7. Gž. br. predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Jer. Zakona o vanparničnom postupku. shodno odredbi čl. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. Gzz. deoba će se izvršiti prodajom. 3402/85) 339. pravilno i na zakonu osnovano.

Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. Gzz. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti. ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. Gž. Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Jer. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini. pravo na imovinu ili udeo u imovini. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju.kao tuženog. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini.kao tužioca. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom. . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. koja je predmet deobe. 86/84) 343. odredbom člana 150. protiv protivnika predlagača drugog reda . Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika. 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. odnosno imovini ili nekog drugog prava. Gzz. 95/85) 342.109 - . Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. stav 1. 344.

1095/84) 345. koje su u suvlasništvu stranaka. stav 1. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade. dobija površinski 0. (Vrhovni sud Vojvodine. odlučili da izvrše fizičku deobu.110 - . nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. br. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. Zakona o vanparničnom postupku.samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. list SAPV”. stav 5. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. s obzirom na zanimanje i ostale prilike. stav 1. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika.61 kvm. to se ne može uzeti da je stan. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. njihovim potrebama.. Gž. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. Osim toga. to se ne može uzeti da je stan. shodno članu 24. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. Po stanovištu Vrhovnog suda. broj 21/73. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar. Rev. kako je odredbom člana 16. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. Po stanovištu Vrhovnog suda. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada.. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka. list SFRJ”. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice. 31/79) i član 6. koji se primeljuje na osnovu Zakona.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. list SAPV”.. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. No. iz „Sl.. koji je pripao na deo protiv. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju. broj 57/65). a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije. 346. to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje). manje.

718/83) . Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača. godine) 350. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova. . (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. u pravilu. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. (Vrhovni sud Srbije. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. Gzz. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. 1. 2437/84) 347. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. snose troškove postupka na jednake delove. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. (Vrhovni sud Srbije. da oni postaju sopstvenicima delova stana. 174/83) 349. jer u smislu čl. Građ. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. Gž. uz odobrenje nadležnog organa uprave. Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine.VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje). ne računajući dogradnju i adaptaciju.06.1983. odeljenja Vrhovnog suda Srbije. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. (Pravni stav Zajedničke sed. a na drugoj protivnici predlagača. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. već i troškovi protivnika. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti. I u odsustvu sporazuma stranaka. Gž. Rev. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. srazmerno suvlasničkim udelima. od 22. 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici.111 - 351. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. Inače. 11/83) 348.

To dalje znači da. a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. Rev. odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe. godine) 355.112 - . Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. U skladu sa odredbom člana 155. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. (Vrhovni sud Srbije. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. oštećeni ili pomerani. Zakona o vanparničnom postupku. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača. Gž.10. a nema sporazuma između stranaka. shodno čl. ako navedeni uslov nije ispunjen. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. (Vrhovni sud Vojvodine. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. od 18. Zakona o vanparničnom postupku. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. 155-163. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva. UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. Rev. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača.2006. Iz obrazloženja: . 1337/06. da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. 156. 837/83) 352. 188/82) 353.

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. S obzirom na to. 366. bilo kada je ovaj držao sam tužilac. i po mišljenju ovog suda. do 163. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. Gž. 1414/86) 365. Inače. godine. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina.116 - . a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca.VANPARNIČNI POSTUPAK 364. a ne stanje u katastarskim planovima. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. bilo njegovi pravni prethodnici. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. Rev. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. A u takvoj situaciji. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. a ne stanje na katastarskim planovima. uništeni ili oštećeni. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. u okviru koga i to u propisima od člana 155. (Vrhovni sud Vojvodine. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru. merodavno je stvarno stanje na terenu. Ovo zbog toga. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. Međutim. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. Naime. merodavno je stvarno stanje na terenu. odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. ne samo kada je u pitanju ova međa.

ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. (Vrhovni sud Vojvodine. S. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). Gž. prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. ZVP. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava. oštećeni ili uništeni. ZVP. 1471/86) 367. 2. Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. doduše manje od strane protivnika predlagača. Rev. P. ZVP. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove. Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. ZVP.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. na uređenje međe između njihovih parcela. već greškom geometra. koje je izvršeno u interesu oba učesnika. Zakona o vanparničnom postupku. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. obzirom na prednje. i 3. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. 4808/83) . a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja.117 - . takođe po pravnom shvatanju ovog suda. st. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. onda će preći na meritorno raspravljanje. u smislu člana 155. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162. 406/83) 368. S druge strane. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika.

godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom. Zakona o vanparničnom postupku. U tom smislu. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po.član 167. u tom smislu. Gž. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. odlučili . Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. u vezi člana 183-186. pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok.zaveštanje nije ništavo. i prema stavu žalbenog suda. pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28. i 5. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven.08. ZVP.ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. To navode žalbe čini neosnovanim. stav 4. Prvostepeni sud je. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. Zakona o nasleđivanju.118 - . ZPP. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao. u smislu člana 117.1991. ZOO. tada se ne utvrđuje njegov identitet . Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn. 1161/04(2) od 30. bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu.2004. godine) 370. stav 2.05. sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca.

VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru. i člana 395. ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. ZVP. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom.224) 372. 1427/84) 371. stav 2. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik.119 - . potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. stav 2. zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. navedenog Zakona o nasleđivanju.1999. i 5. (Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. tačka 13. Gž. stav 4. Rev. sačinjen u smislu člana 183-186. SUDSKI DEPOZIT (Član 211. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi. u vezi člana 166-174. ZPP. niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik. i 5.kao isprave. o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju. stav 1. te kako ju je i na koji način izgubio. 2379/98 od 15. u smislu člana 117. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. do 174. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. stav 4. ZPP. ZVP. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186.12. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . . ZVP. godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu.

M.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. (danas ulica K. Postupajući po tome. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. M. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. 211. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit.2003. pok. Odredbom čl. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. 327. pok.06. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. B.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211.12. 211. H. a tada nema mesta primeni člana 348-362.1998. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji. 215. F. 348-362. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18. na nepoznatom mestu boravišta. a namenjen za protivnika predlagača. godine) . godine.120 - . odredbom čl. Sudskog poslovnika. istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit.S. od 21. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. Odredbe čl. nalazeći da ima mesta primeni čl. 348-362. Naime.knjižni vlasnik predmetnog stana. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem.1987. godine. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača. a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine.635. Gž.3. E.2005. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. 4430/05 od 28. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. A. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4. 1381/04.2004. svoju majku. uz ispunjenje zakonskih uslova. godine. godine) 373. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda. Protivnik predlagača je zemljišno . sud je pravilno primenio materijalno pravo. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju. koja je preminula 9. M. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl. u obavezi je da za isti plaća i zakupninu.2005. br.) sa SIZ-om stanovanja grada N. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. B.02. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30. a čl. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. broj 6. E.. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan.12. nasledivši bivšeg vlasnika. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. hartije od vrednosti.10. Sudskog poslovnika. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. a u korist protivnika predlagača F. Zakona o vanparničnom postupku.

1537/03 od 19. Sud će. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita. te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac. Zakona o vanparničnom postupku.121 - . Naime. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac. godine) 375. a pri čemu odredbom člana 216. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava.VANPARNIČNI POSTUPAK 374. zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama. Pž. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda. i predmet su ocene parničnog suda. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama. polaganje kod suda je predviđeno . prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. istome biti predata sredstva iz depozita. a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom. Naime. neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. posebnim rešenjem. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita.03.2003. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. Međutim. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. Naime.

dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. godine. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218.uvažio žalbu protivnika predlagača. ZOO. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača. izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom. negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. Naprotiv. Okružni sud je . ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. tada bi došao u docnju shodno članu 235. stav 1. Stoga je prvostepeni sud. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika. brigu. Protivnik predlagača . Šta više. 538/91) 376. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. u čiju korist je deponovan novac. a naime. 2939/90) 377. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. pored ostalog. a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.122 - . ili je nepoznat. odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Gž. imajući u vidu navedene zakonske odredbe. istog zakona. pred sudom. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. februara 1985. navedenog zakona.inače primalac izdržavanja po ugovoru.kao drugostepeni . ili kad je poverilac potpuno nesposoban. u smislu člana 215. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. počev od 1. ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita. . Gž. morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. ZVP. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit.VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327. kad je poverilac u docnji.

Predlagač.i tokom postupka . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.500 dinara na ime alimentacije počev od 1.VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. U konkretnom slučaju. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. 9690/85) 378. Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Gž. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza. P. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji. pozvan u smislu člana 218. Prema odredbi člana 327.navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. Prema tome. ili je nepoznat. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. Gž. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. dok postoje zakonski uslovi. u čiju je korist primljen predmet u depozit. 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača. 2311/84) 379. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača. kao razlog za otvaranje depozita u predlogu . U sudski depozit primljen je iznos od 3. . (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. godine pa ubuduće. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana.123 - . dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. marta 1984.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->