3.2.2.

VANPARNIČNI POSTUPAK

VANPARNIČNI POSTUPAK

OPŠTE ODREDBE (Član 1-30)

1.
Ako je u toku ostavinskog postupka utvrđeno da je ostavilac ostavio ugovor o doživotnom izdržavanju i da ima ostalu imovinu, pravilno je prvostepeni sud doneo rešenje kojim se iz popisa zaostavštine izlučuje stan koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne da se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka shodno čl. 23. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č... O. broj ___/05 od 10. decembra 2008. izlučuje se iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... i to 1/2 idealne navedenog stana kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju i 1/2 idealne od stana po osnovu sticanja učesnice... u bračnoj zajednici sa ostaviocem. Rešenjem Okružnog suda u Č... Gž. ___/09 od 26. februara 2009. uvažavanjem žalbe učesnika postupka preinačuje se rešenje Opštinskog suda u Č... O. br___/05 od 10. decembra 2008. tako da se izlučuje iz popisa zaostavštine ostavioca vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu u... u korist učesnika... kao predmeta ugovora o doživotnom izdržavanju... u neopredeljenim delovima. Iz spisa proizilazi da je pokojni preminuo 2. januara 2005., od zakonskih naslednika ostavio suprugu i troje dece, a za života je sačinio ugovor o doživotnom izdržavanju... kao primalac izdržavanja. Na ime naknade za primljeno izdržavanje, ostavlja trosoban stan identifikovan... Imajući u vidu utvrđenu činjenicu da u momentu smrti ostavioca predmetni stan nije činio njegovu zaostavštinu, jer je ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 1997. svoj deo stana ustupio kao naknadu za pruženo izdržavanje učesnici u navedenom delu koji nije u svojini učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa ostaviocem, pa pravilno prvostepeni sud nalazi da se iz zaostavštine ostavioca izluči vanknjižno pravo svojine na trosobnom stanu. U žalbi učesnika se ističe da ostavinski sud nije mogao meritorno da odlučuje o pravima učesnika u postupku, s obzirom na činjenicu da je učesnik osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pa žalba smatra da je imalo osnova za prekid postupka i za upućivanje na parnicu. Po nalaženju ovoga suda žalbeni navodi su osnovani bez obzira na činjenicu što je jedan od učesnika osporio punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju. U momentu smrti ostavioca, ugovor o doživotnom izdržavanju postoji i on je punovažan sve dok u parničnom postupku ne bude utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo. Imajući u vidu da je ugovorom sporni stan prenet u svojinu u delu koji ne čini svojinu učesnice... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici to pravilno prvostepeni sud izlučuje iz popisa zaostavštine ovaj stan. Iako ostavinski postupak nije prekinut niti je učesnik upućen na parnicu, isti ne gubi pravo da u parničnom postupku dokaže da li ugovor o doživotnom izdržavanju proizvodi pravno dejstvo ili ne. Sve dok se ne donese parnična presuda o toj činjenici pomenuti ugovor je punovažan i proizvodi pravno dejstvo, pa se žalba učesnika pokazuje neosnovanom. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 264/09, od 26.02.2009. godine)
-2-

VANPARNIČNI POSTUPAK

2.
Vanparnični sud će sam odlučiti o postojanju spornih činjenica procesnog karaktera od kojih zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku a neće primeniti odredbu člana 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Nasuprot navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve činjenice bitne za odluku u konkretnoj pravnoj stvari. O tome je u pobijanom rešenju naveo potpune i jasne razloge na koje upućuje i Okružni sud. Rešenjem Odeljenja za finansije tada nadležnog opštinskog organa od 25.09.1962. godine pravnom prethodniku predlagača za nacionalizovano i izuzeto zemljište po naznačenim rešenjima određena je novčana naknada. Kako je prema odredbi člana 60. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, sopstvenik nacionalizovane nepokretnosti i Opština na čijem se području ta nepokretnost nalazi mogao u roku od 30 dana od dana dostave rešenja o naknadi podneti zahtev da sud utvrdi visinu naknade, pa kako je predlagač tvrdio da rešenje o određivanju novčane naknade iz 1962. godine nikada nije primio i kako je ovo sporno među učesnicima, prvostepeni sud je pravilno kao vanparnični sud imao ovlašćenje i obavezu da utvrđuje kao spornu ovu činjenicu procesno-pravnog karaktera od koje zavisi da li uopšte ima mesta postupanju suda u vanparničnom postupku u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu spise predmeta u vezi određivanja novčane naknade, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je rešenje o određivanju novčane naknade dostavljeno pravnom prethodniku predlagača. Iz tog razloga je pravilno odbio kao neosnovan i predlog predlagača za određivanje novčane naknade za ranije nacionalizovano i izuzeto gradsko građevinsko zemljište. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1635/07 od 18.10.2007. godine)

3.
Posebne troškove, tj. troškove za sudske radnje, preduzete u interesu samo jedne strane snosi samo ta strana a zastupničke troškove snose stranke srazmerno. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u L., 1. R. b___/05 od 5.06.2006. godine, u izreci pod 1. odlučeno je da se javnom prodajom izvrši deoba nepokretnosti stranaka, na kojima su stranke suvlasnici sa po 1/3, a u izreci pod 2. obavezani su protivnici predlagača J. S. i M. J. da predlagaču B. H. na ime troškova ovog vanparničnog postupka plate iznos od po 15.436,00 dinara. Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o troškovima ovog postupka priznao sledeće troškove koje je predlagač imao u ovoj pravnoj stvari i to: za sastav predloga od strane advokata 5.400 din, za zastupanje na četiri održana ročišta po 6.300 din, ukupno 25.200 din, na ime troškova uviđaja i veštaka geometra 7.109 din i troškova veštaka građevinske struke 6.000 din, i na ime takse za predlog i odluku po 1.300 din, što sve ukupno iznosi 46.309 din, pa kako su stranke suvlasnici sa po 1/3 predmeta deobe, primenjujući odredbu čl. 28. stav 2. ZVP, obavezao je protivnike predlagača da svaka plati po 1/3 tih troškova,
-3-

i čl.03.600. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. jer su to troškovi koje je predlagač imao u zajedničkom interesu svih stranaka. a da se preki-4- .036 dinara.400 dinara. br.2006. godine na kome je doneto rešenje o naknadi za eksproprisanu imovinu nije bilo završeno. st. 2. ZPP na koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti. Posebni troškovi su oni troškovi za sudske radnje koje su preduzete u interesu samo jedne stranke i te troškove snosi ta stranka. st. svaka sa po 1/3. Sud je ovlašćen da odlučuje o troškovima. 1389/06 od 12. Protiv prvostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio blagovremenu žalbu. sledeći troškovi: sastav predloga od strane advokata . zbog čega troškovi postupka nisu opredeljivani. u vezi sa čl. 28. provedenom bilo po predlogu stranke. kada je rasprava završena.5. st. prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo. 361.03. a rešenje potvrdi. samo ako su izazvani očigledno nesavesnim postupanjem te druge strane. Imajući u vidu ta pravila vanparničnog postupka.200 dinara njegovi posebni troškovi.09. iako troškovi nisu opredeljeni u završnoj reči predlagača. 372. jer je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. i 2. troškovi uviđaja i veštačenja u ukupnom iznosu od 13. u vanparničnom postupku važi pravilo da se strankama sa suprotnim interesima. 2. bilo po službenoj dužnosti a radi se o provedenoj radnji u zajedničkom interesu svih stranaka i te zajedničke troškove stranke snose srazmerno.600 dinara. Prema utvrđenom činjeničnom stanju na ročištu održanom 1. i te troškove stranke treba srazmerno da snose. ZVP. pa je ocenom navoda žalbe i odgovora na žalbu našao.VANPARNIČNI POSTUPAK odnosno po 15. jer su to troškovi koje je predlagač imao radi svog interesa i da te troškove treba on sam da snosi. 2.2006. ZPP. a da su troškovi koje je predlagač imao za svoje zastupanje od strane advokata na četiri ročišta u ukupnom iznosu od 25. ZPP. 159. 30. godine stranke su saglasno predložile donošenje delimičnog rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Činjenično stanje je utvrđeno potpuno i pravilno.436 dinara. 388. Zakona o vanparničnom postupku. 150.109 dinara i troškovi taksene obaveze u ukupnom iznosu od 2. po nalaženju drugostepenog suda. st. bez navođenja osnova pobijanja. u vanparničnom postupku važi princip da se naknađuju samo oni troškovi koji su zajednički za sve učesnike a da svaki učesnik snosi svoje ostale troškove . pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. odredbe čl. što ukupno iznosi 21. da je žalba neosnovana. Ovde se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja.posebni troškovi. nadoknađuju troškovi od druge strane. jer je za ogradu i rodno voće određen prekid postupka do okončanja postupka pred organom uprave. 3. Predlagači su podneli odgovor na žalbu kojim su osporili osnovanost žalbenih navoda sa predlogom da se odbije. prilikom donošenja odluke o troškovima ove vanparnične stvari. odnosno svaka po 7. ali iz navoda žalbe proizilazi da se zakonitost osporava zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se preinači i predlog odbije. i 3. godine) 4. Naime. Gž. Kao zajednički troškovi smatraju se troškovi koji su izazvani nekom radnjom u postupku. Okružni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. Prvostepeno rešenje ne sadrži bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 1. st. Ovo iz razloga što ročište 1.2006. drugostepeni sud nalazi da su troškovi koje je imao predlagač a koji su zajednički troškovi.00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja.109 dinara. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem protivnik predlagača je obavezan na naknadu troškova vanparničnog postupka u iznosu od 45. srazmerno svojim suvlasničkim udelima. Takođe. na osnovu ovlašćenja iz čl. Međutim.

i čl.12. Okružni sud je cenio ove žalbene navode pa je našao da nisu osnovani jer se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja. od 14. ZPP. godine odredio iznos naknade za zemljište. 3. Sud je uvažio predloge stranaka i rešenjem od 1. radi se o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti.2006. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. na osnovu odredbe čl. a podnesak protivne strane mu nije dostavljen pa smatra da nije bilo osnova za obavezivanje na naknadu. ZPP odlučeno kao u izreci rešenja. stav 2. st. protivnik u žalbi navodi da nisu opredeljeni troškovi u završnoj reči kada je rasprava završena. godine) 6. st. troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije.00 dinara.03. Nakon toga. i 2. br.03. Troškove postupka u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost snosi korisnik eksproprijacije. 150. predlagači su podneskom od 6. 159.VANPARNIČNI POSTUPAK ne postupak o naknadi za ogradu i rodno voće do donošenja konačne odluke upravnog organa. godine) 5. pa je sud pobijanim rešenjem obavezao protivnika na njihovu naknadu od 45. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda prekinut je ostavinski postupak iza smrti pokojnog i učesnik je upućen na parnicu “da dokaže svoje tvrdnje”. Zakona o vanparničnom postupku. tač. tako da prema odredbi čl. u funkciji vrednosti predmeta spora. Stoga stranke nisu dale završne reči. st. Kada se donese rešenje o prekidu ostavinskog postupka i upućivanju učesnika na parnicu. pa je stranka podneskom o povlačenju preostalog dela predloga ove troškove mogla opredeliti. 1. Po nalaženju Okružnog suda. U konkretnoj stvari. Iz obrazloženja: Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i u vanparničnom postupku. U toku postupka i donošenja ožalbenog rešenja učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. 139. prilikom utvrđivanja visine troškova postupka u vezi sa advokatskim uslugama za ranijeg vlasnika merodavna je visina utvrđene novčane naknade. tako da su neosnovani navodi iz žalbe protivnika predlagača da je u ovom smislu relevantan iznos u visini razlike između novčane naknade koju je protivnik predlagača priznao. jer rešenje nema razloga o odlučnim činjenicama. što se dakle odnosi i na troškove vanparničnog postupka. niti predlagači opredeljivali troškove postupka. 3390/06. 30.2006. Drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. Pobijajući pravilnu primenu materijalnog prava. Iz iznetih razloga je na osnovu čl. tačka 14. 387. 2. Gž. 619/06 od 23. ZVP-a. ZPP. precizno se mora navesti šta se u toj parnici mora dokazati. 2. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. osim troškova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg sopstvenika.2006. -5- . pošto je na to ovlašćena zakonskom odredbom iz čl. odnosno ponudio ranijem vlasniku i novčanog iznosa naknade koju je sud u ovom postupku utvrdio.07. povukli predlog za naknadu za voće i ogradu i istim podneskom opredelili troškove postupka istakavši zahtev za njihovu naknadu.600.2006.

Zakona o vanparničnom postupku. ___/92. novih dokaza i to na zapisniku o bodovanju od suterena kuće protivnika predlagača i prijavu o prebivalištu pokojne majke predlagača. s obzirom da se naslednici nisu žalili. odlučio o pod-6- . O.2005.2001. stav 1.03.04. U konkretnom slučaju među strankama teku parnice P. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. bez testamenta. kada se navodi da se učesnik upućuje na parnicu da bi dokazao svoje tvrdnje. žalbu podneo S. sina podnosioca revizije koji je preminuo 8.05.. st. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima rešenjem je usvojen predlog za otvaranje sudskog depozita i naloženo predlagaču da u sudski depozit uplaćuje iznose bliže označene u izreci rešenja koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u B. te u smislu čl. zaostavština pok. 2.2001. br. Na novopronađenoj nepokretnoj imovini ostavioca novim rešenjem istog suda. shodno članu 24. Zakona o vanparničnom postupku. Sa navedenih razloga neosnovani su navodi revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava.VANPARNIČNI POSTUPAK Naime. O. sa 2/3 idealna dela celokupne zaostavštine. godine. od 16. a koji je vlasništvo protivnika predlagača. Pravo na žalbu na ostavinsko rešenje imaju samo naslednici i lica koja su učestvovala u postupku raspravljanja zaostavštine. N. 2718/04. raspravljena je pravosnažnim rešenjem istog suda. Č. 341/05 od 22. st. br. N. br. ___/92. br. sa 1/3 dela i sin ostavioca D. ova imovina je raspravljana na osnovu ranije donetog pravosnažnog rešenja. u kojima će se raspraviti činjenice i sporni odnos među strankama.2001. pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predlog za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nedozvoljen i odbacili ga u smislu člana 29. Polazeći od ovakvog stanja u spisima. i P. ____/2001 od 11. Zakona o vanparničnom postupku. Prema utvrđenom činjeničnom stanju. O. Utvrđeno je da je protiv ovog rešenja koje je pravosnažno. ______/01 od 25. Iz obrazloženja: Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Predlog za ponavljanje vanparničnog postupka je nedozvoljen kada se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze može raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama.. 3. Ova žalba je prvostepenim rešenjem odbačena kao nedozvoljena.2005. godine) 8.10. Gž. br. N.05. Time je nejasna izreka prvostepenog rešenja. i za njegove naslednike po zakonu i na osnovu sporazuma oglašeni su njegova ćerka D. Pravilno je drugostepeni sud primenio čl. godine) 7. _____/2001 od 11.03. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 21. 21. Među strankama teče parnica po tužbi predlagača kojom je tražio da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na stanu koji je predmet spora. Protivnik predlagača je podneo predlog za ponavljanje postupka zbog novih činjenica. N.2001. br. nije mogao prvostepeni sud da uputi na parnicu jednog od učesnika a da se ne konstatuje u izreci rešenja šta treba da se dokaže u parnici. sa razloga što će se o svim činjenicama koje se odnose na nove dokaze raspraviti u parnicama koje teku među parničnim strankama.

2001. Kako je reviziju podneo S. da se o predlogu za ponavljanje postupka. Zakona o vanparničnom postupku. S druge strane. pravilnom primenom čl. Pravno nije moguća situacija da je jedno lice sopstvenik građevinskih objekata. 150. Naime. predstavlja važan razlog u smislu čl. godine) 10. Navedeno rešenje nije pobijano od strane učesnika u roku za žalbu. posle sprovedenih potrebnih izviđaja.VANPARNIČNI POSTUPAK netoj žalbi u konkretnom slučaju. br. protiv rešenja kojim je odbačena njegova žalba izjavljena protiv rešenja opštinskog suda u B. -7- . Gž.01.da su njegove.12.2005. 3. st. Prvostepeni sud je. odnosno na eventualnu obavezu protivnika predlagača da te objekte premesti na svoje zemljište.2005. ZPP-a u vezi sa čl. Zakona o vanparničnom postupku. ukoliko bi bilo sporno pravo svojine na objektima. 358.10. dok predlagač tvrdi suprotno . st. 3. Na osnovu rezultata provedenih izviđaja proizlazi da se na zemljištu koje je pripalo na deo predlagaču nalaze zgrade. 393. O. kao o neblagovremenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja. ukoliko bi se ispostavilo da su sporni objekti isključivo vlasništvo protivnika predlagača. st. i 4. a drugo da je sopstvenik zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za njihovo redovno korišćenje. 400. Zakona o vanparničnom postupku. odluči kao o neblagovremenoj žalbi. 30. pošto navedene sporne činjenice ukazuju na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. godine. Kod ovakvog stanja stvari. N. s obzirom da S. ta činjenica bi morala da ima značaja prilikom utvrđivanja načina deobe zemljišta na kojem se ti objekti nalaze i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata. ____/01 od 25. u vezi sa čl. odluči kao o neblagovremenoj žalbi i da su za ovo ispunjeni ostali uslovi iz navedene odredbe i da je žalba osnovana. st. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. godine) 9. N. 21. 21. 2. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem izvršena je fizička deoba zajedničke imovine učesnika. Okružni sud nalazi da postoje važni razlozi da se. na način kao u izreci prvostepenog rešenja. koji je zbog toga i podnet. u smislu čl. i stoga. Protivnik predlagača je po proteku roka za žalbu podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Č. spise dostavio Okružnom sudu na odluku o predlogu. 159/05 od 28. 3. nije naslednik u ostavinskom postupku iza pok. Učesnici vanparničnog postupka snose troškove na jednake delove osim kada postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. br. pri čemu protivnik predlagača tvrdi da su one isključivo njegovo vlasništvo. pravno nije moguća situacija da je jedno lice vlasnik građevinskih objekata a drugo lice da ima pravo svojine na zemljištu na kojem se ti objekti nalaze i koje je neophodno za redovno korišćenje tih objekata. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku. Činjenica da je rešenjem o deobi suvlasničke imovine vanparnični sud upravo tako odlučio. zaključivši da je nedozvoljena. niti je učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine.. N. ZPP-a. Rev. 85/04 od 29. st. šupa i štala. 3. tada bi dolazila u obzir primena čl. uz obavezu deobničara da jedni drugima priznaju i dozvole upis prava svojine na nepokretnostima koje su svakome od njih pripale na deo. revizija je u navedenom delu odbijena u smislu čl.

ukupno 10.M. što je sa druge strane zahtevalo da predlog bude potpisan od strane predlagača. godine usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da prema protivniku ima pravo na otkup stana.125.. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u A. i stoga u tom delu svako je u obavezi da snosi svoje troškove. godine) 12. Gž..08. što iznosi 5.. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 1299/05 od 18. -8- . Kako se predlog predlagača pojavljuje izrađen i potpisan od advokata. 92. ZVP-a. Zakona o vanparničnom postupku. br.2005. br. predstavljaju troškove koji su nastali radnjama u interesu obe strane. jer je troškove po tom osnovu imala i protivnik predlagača. b___/05 od 19.2005. odbačen je predlog predlagača kao neuredan.000. Kada je pun.07.07. isto potpisao. Gž. st. te je iste valjalo odbiti.05. zatim je utvrđena otkupna cena stana. protivnik predlagača nije u obavezi da snosi troškove predlagača koje su ovi imali povodom zastupanja po advokatu na ročištima. R. (Ir rešenja Okružnog suda u Čačku. 30. st. advokat napisao i predao sudu predlog za uređenje međa. troškovi vezani za pokretanje postupka i donošenje rešenja o deobi (sastav predloga po advokatu i takse za predlog i rešenje o deobi).00 dinara i taksa za predlog i rešenje 2.00 dinar. Okružni sud našao da je protivnik predlagača u obavezi da predlagačima plati ½ ukupnih troškova po ovom osnovu (sastav predloga po advokatu u iznosu od 8. stav 2.06. Po nalaženju Okružnog suda pravilno je postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci rešenja dajući razloge koje prihvata u svemu i ovaj sud. U konkretnom slučaju. 984/05 od 19. pa je u smislu člana 28.00 dinara. Gž.2005. b___/02 od 16.250. 1. odbija se žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Opštinskog suda u G. ZPP i čl.2005. stav 2. Svi navodi u žalbi punomoćnika predlagača pojavljuju se u svemu kao neosnovani. Rešenjem Okružnog suda u Č. u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika.. sud će uputiti učesnike da pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom. a nije priloženo punomoćje od stranke. učesnici snose troškove na jednake delove. Ako odluka suda zavisi od rešenja prethodnog pitanja a među učesnicima su sporne činjenice važne za rešavanje ovog pitanja. Međutim. to pravilno zaključuje prvostepeni sud da ima mesta odredbi čl. 92. sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od učesnika. ZPP-a u vezi sa čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 28.M. 30.250. b___/05 od 20. 6. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G. i 103. a bez priloženog punomoćja. R.2003. ZVP-a. godine) 11.. ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o kome se odlučuje. Zakona o vanparničnom postupku. tada takva radnja punomoćnika nema pravnog dejstva i ima se odbaciti shodno čl.00 dinara).

godine između ostavioca kao primaoca izdržavanja i B. b___/04 od 4. Ne može se prihvatati pravni stav oba nižestepena suda da nema mesta primeni čl. 1375/04 od 28. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem.02.. ZVP-a i ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na nepokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji Državne zajednice Srbije i Crne Gore.. 16. Iz obrazloženja: Ostavinskim rešenjem prvostepenog suda prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine pok. godine. B.VANPARNIČNI POSTUPAK kao i da rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana.2001. tačka 5. bivšeg iz B.P. 2. 16. Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ" br. s obzirom se deo imovine ostavioca. postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze -9- . st. (Vrhovni sud Srbije. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu primeni odredbe čl..2004. 72/82 i "Službeni list SRJ" br.. da li nosilac stanarskog prava ili član porodičnog domaćinstva ima stan u svojini koji je odgovarajući za to domaćinstvo. Upravo među strankama je sporna činjenica prava na otkup stana. jer prvostepeni sud nije vodio računa da se u konkretnom slučaju radi o naslednom odnosu sa međunarodnim elementom. 71. st. nalazi u Makedoniji. 17. godine. tj. 354.10. Gž. 2.05. To dalje znači da ima mesta prekidu vanparničnog postupka i upućivanju predlagača na parnicu radi utvrđivanja spornog prava.. Shodno tome prvostepeni sud nije ni pravilno primenio odredbe čl. navedenog zakona propisano je da je za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana isključivo nadležan sud SRJ ako se ta zaostavština nalazi u SRJ. 1. Rev. Nadležnost domaćeg suda za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina koja se nalazi u inostranstvu. a istu je otuđio svojoj kćerki overenu ugovorom o poklonu u toku trajanja vanparničnog postupka.. Zakona o stanovanju. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje.___/04 od 28. Okružni sud je pozivajući se na odredbe čl. ZPP-a u vezi čl. st. Takođe je utvrđeno da je u prethodnom periodu pre podnošenja zahteva predlagač izgradio porodičnu stambenu zgradu. u kojem je regulisano da se od otkupa izuzima stan čiji nosilac stanarskog prava ima u svojini drugi stan ili stambeni objekat.P. i Okružnog suda u U.. i nasledna učesnica . st. 18... postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalazi nepokretnost. a stavom 2. kao davaoca izdržavanja. 30 st.vanbračna ćerka ostavioca upućena je na parnični postupak radi dokazivanja nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Osnovnim sudom u S. koji je jugoslovenski državljanin. 1. Iz spisa proizilazi da je predlagač kao nosilac stanarskog prava podneo predlog protiv protivnika predlagača za otkup stana. i 2. 1.2004. 46/96) u pogledu ocene nadležnosti jugoslovenskog suda. da istovremeno plati otkupnu cenu i da se donese rešenje koje će da zameni ugovor o otkupu.. s tim što je obavezana nasledna učesnica da u roku od 30 dana pokrene parnicu pred nadležnim sudom i o pokretanju parnice obavesti ostavinski sud ostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda. 3. 3. nije nadležan njen organ. st... u vezi čl. Naime čl. ZPP-a pobijano rešenje ukinuo. st.. godine) 13. istog zakona da nadležnost suda SRJ za raspravljanje zaostavštine jugoslovenskog državljanina koji se nalazi u inostranstvu. i predmet vratio prvostepenom Opštinskom sudu u A. Rev. ukinuo rešenje Opštinskog suda u A.10.. Rešenjem Okružnog suda u U.2004. 71. na ponovni postupak i odluku. 43/82. U slučaju postojanja isključive nadležnosti suda države na kojoj se nepokretnost nalazi za raspravljanje zaostavštine.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.. navedenog zakona u vezi čl. 16. godine) 15. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru. ZPP. to nisu ispunjeni uslovi za osiguranje dokaza iz člana 272. Gž.P. b___/03 od 9.Br. R..2004.___/02 od 26. ZPP-a. juna 2003. 394/03 od 9. I prema stanovištu Okružnog suda. godine) 14.06.. godine. prvostepeni sud bi bio dužan da u pogledu te imovine primeni čl.. je svojim rešenjem Gž. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača... koji je o tome dao svoje mišljenje. 1782/04 od 22.09. Prema razlozima koje je dao prvostepeni sud.VANPARNIČNI POSTUPAK nepokretnosti nije nadležan njen organ. kako bi mogao ponovo da oceni svoju nadležnost u smislu čl. Naime. ZVP-a a ostavinski postupak sprovede samo u odnosu na pokretnu imovinu ostavioca koja se nalazi na teritoriji državne zajednice Srbije i Crne Gore te da o ovim pitanjima vezanim za tok i ishod ovog postupka rešava u granicama nadležnosti jugoslovenskog suda. godine. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. Okružni sud u N. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u T.04. 2. stav 1. Gž.. st. b___/01 po tužbi predlagača već obavljeno veštačenje od strane veštaka geometra. Kako je prvostepeni sud pravilno ocenio da je taj dokaz već obezbeđen obavljanjem veštačenja.10 - . Ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. ZPP određeno je da ako postoji opravdana bojazan da se takav dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. predlog predlagača nije osnovan budući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 272.. ZKP. ne postoje uslovi da se odredi osiguranje dokaza. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 16. 2003. br. predlog predlagača za obezbeđenje dokaza veštačenjem nije osnovan iz razloga što je u parnicu P. i sporazum se unosi u rešenje o nasleđivanju. 71. stav 1. stav 1. ako je neki dokaz po prirodi stvari moguće izvesti u toku parnice ili je već izveden. . R.2003. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće. može se u toku a i pre pokretanja parnice predložiti da se taj dokaz izvede. Kada se o postupku rasprave zaostavštine naslednici sporazumevaju u pogledu deobe.9. 3. Propisom člana 272. i potvrdio rešenje Opštinskog suda u T. ZPP-a u vezi čl. b___/02 od 26. Iz ovoga proizilazi da je u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Makedonije za raspravljanje zaostavštine koju predstavlja nepokretna imovina ostavioca na teritoriji Republike Makedonije. Stoga je Okružni sud naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku pribavi obaveštenje od saveznog organa nadležnog za poslove pravde da li se u pogledu nepokretne imovine ostavioca u Makedoniji radi o isključivoj nadležnosti suda u Makedoniji ili postoji mogućnost da ta zaostavština bude raspravljena pred jugoslovenskim sudom. 2. odbijen je predlog predlagača – kojim je tražio da se obezbedi dokaz veštačenja od strane geometra tako da se izvrši premer parcele i sačini skica – kao neosnovan.2003. 30. st. st.

. Gž. s obzirom na saglasnost između raspravnog zapisnika od 10.. podnosilac žalbe je potpisao zapisnik o deobi.2002. Stoga.12. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Prvostepenim rešenjem je raspravljena zaostavština pokojnog. godine jasno utvrđuje da su naslednici dali nasledničke izjave. b___/02 od 11.p. Č. godine) 16. Okružni sud u U.2002. Povodom predloga u žalbi koja je neblagovremena Okružni sud nalazi da nema mesta odlučivanju po neblagovremenoj žalbi jer bi se time vređala prava ostalih učesnika deobe zasnovana na prvostepenom rešenju.04.2002. U stavu 2.. potpisao.P.. br..09. jer navodno njemu treba da pripadne veći deo sporne kuće od one koja je određena prvostepenim rešenjem. pa nema osnova tvrđenju podnosioca žalbe da je u deobi trebalo da dobije veći deo kuće. (unuk ostavioca). ne mogu se prihvatiti navodi žalbe da između stranaka nije postignut međusobni deobni sporazum. 105/1 KO K….. O.09..04.05.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda G. godine potvrđuje. 872/2002 od 10.P.P. a taj zapisnik je naslednik – podnosilac žalbe. Gž. izreke šta čini tu zaostavštinu. b___/01 od 3. se ne mogu prihvatiti. godine i izreke osporenog rešenja.04.2002.A. s tim što je jedan naslednik dao izjavu pred Opštinskim sudom u Č…. ___/01 od 3...2002.. oglašava na 1/4 na k. ali samo u slučaju važnih razloga i ako se time ne vređaju prava drugih naslednika koja su oni stekli po prvostepenom rešenju.P.2002.. iz K.2002. U obrazloženju rešenja drugostepenog suda je navedeno sledeće: Navodi iz žalbe učesnika Č.. dva sina i učesnik Č. i utvrđeno je u stavu 1. O.12. jer se iz raspravnog zapisnika od 10.... utvrđeno je ko su naslednici i izvršena je delimična deoba tako da je podnosiocu žalbe utvrđena koji deo sporne kuće mu pripada u svojinu i državinu. Delimična deoba je realizovana. – unuk ostavioca.2002 godine kao neblagovremenu. b___/2002 od 16. Okružni sud u Č… je svojim rešenjem G___/2002 od 10. Sa tih razloga žalba je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno.. godine oglašeni su za naslednike na zaostavštini pokojnog i izvršena je delimična deoba na način naveden u izreci rešenja.05. "s obzirom da nikakav sporazum nije dao". P. O. pa se rešenje Opštinskog suda G… O. godine raspravljena je zaostavština pok. izjavilo je na tom ročištu da postiže međusobni deobni sporazum i to na način koji je bliže opredeljen u izreci rešenja. je svojim rešenjem Gž. U žalbi je posebno naglasio da mu nije jasno kako je oglašen samo na 1/4 na kp. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. izreke je navedeno da se oglašavaju za naslednike po osnovu zakona supruga pokojnog.2002. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. Drugostepeni sud može odlučivati i o neblagovremenoj žalbi jednog naslednika protiv prvostepenog rešenja o delimičnoj deobi zaostavštine. – unuk ostavioca po pokojnom sinu ostavioca na imovini koja je bliže opredeljena u izreci rešenja. godine odbio kao neosnovanu žalbu učesnika Č. ima snagu poravnanja. godine) . a pred Opštinskim sudom u G… četiri naslednika – računajući i podnosioca žalbe. s tim što se naslednik Č. 105/1 KO K. b___/2002 od 16. Iz zapisnika jasno proizilazi da podnosiocu žalbe pripada deo od 1/4 kp. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č.04. 105/1 KO K. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio učesnik Č. 2497/02 od 11. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio jedan od učesnika a u žalbi je naveo da drugostepeni sud treba da ukine prvostepeno rešenje.11 - .2002 godine odbacio žalbu učesnika izjavljenu na rešenje Opštinskog suda u Č.

Zakona o parničnom postupku i člana 19. 2.VANPARNIČNI POSTUPAK 17. što se vidi iz prijemnog štambilja prvostepenog suda.M. O br.07. koja nije bila predmet zaostavštine u pravnosnažnom rešenju O br. Zakona o vanparničnom postupku regulisano je da. ___/56. U konkretnom slučaju. to je alba podneta van zakonom predviđenog roka. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu... Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. Pritom. S obzirom da su u ovom postupku učestvovali pravni sledbenici oglašenih naslednika u predmetu III Opštinskog suda u B..2001. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno.T. st.12. već će ovu imovinu novim rešenjem rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.11.2001. shodno overenom punomoćju priloženom uz predlog za pokretanje ostavinskog postupka. da li se odlučuje o neblagovremeno podnesenoj albi i da li bi se time vređala prava drugih lica koja se zasnivaju na donetom rešenju. ul.07. Zakona o vanparničnom postupku. i to u vezi sa pravom nasleđa kat. Iz obrazloženja: Ocenjujući blagovremenost podnete žalbe u smislu člana 367. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. KO B. faktičko pitanje konkretnog slučaja. Gž. protivnik predlagača je izostao sa ročišta . Kako je alba izjavljena 13. Pored toga. Iz povratnice u spisima evidentno je da je advokat S. iz B. a rok za žalbu iz člana 19. godine) 18. Naime. 7. ___/56. tvrdnja alioca da je nasledničku izjavu dao u zabludi može biti predmet raspravljanja u eventualnoj parnici za poništaj te izjave. Drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.. ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi. stav 3. ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. godine. 1522. pobijano rešenje primio dana 21. godine. Okružni sud je našao da je žalba neblagovremena.12 - .2001. Zakona o vanparničnom postupku odlučio kao u izreci. izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. iz S. parc.. Odredbom člana 128. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. br. Zakona o vanparničnom postupku istekao je 6. 1481 upisanoj u zk. pa je na osnovu člana 366.1961. Zakona o parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. 8589/01 od 12. ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. godine. je za zastupanje u ovoj pravnoj stvari ovlastila advokata S. godine. br. inače. Prema odredbi čl.. pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati ostavina. u vezi sa članom 30. nasledni učesnik A. stav 2.06. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno. izvesno je da bi se eventualnom izmenom prvostepenog rešenja vređala prava ostalih učesnika u postupku zasnovana na tom rešenju. Ocenjujući u smislu člana 21. Okružni sud je stao na stanovište da nema uslova predviđenih citiranom zakonskom odredbom. 11. od 4.M. Zakona o vanparničnom postupku da li postoje važni razlozi.2001. što je. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju.

(Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka koje su postojale u momentu podnošenja predloga.1998. Prema odredbama čl. iz razloga što je predlagač podneo predlog sudu pre podnošenja zahteva protivnika predlagača za otkup stana (predlog je podnet 29. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak. 30. a koje se u smislu odredaba čl.1996. . Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje.05. ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drugačije određeno. Zakona o vanparničnom postupku.VANPARNIČNI POSTUPAK na koje je bio uredno pozvan. Prema odredbi čl. sud je dužan da pre donošenja rešenja kojim se odbacuje takav predlog kao preuranjen. U konkretnom slučaju. godine) 19. i ako jeste kako. Zakona o vanparničnom postupku. Stoga je prvostepeni sud bio dužan da pre donošenja pobijanog rešenja ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača od 5. Izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa. Ako je bio potreban duži rok protivniku predlagača da se pripremi za raspravljanje. 501/97 od 20. a dospeo je do donošenja odluke. godine. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je kao preuranjen odbacio predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.13 - . Gž.03. može se usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga) a dospeo je do donošenja odluke. 501/97 od 20. mogao je zatražiti odlaganje. 11. 2. Ovo znači da se može usvojiti i zahtev koji nije bio dospeo u momentu podnošenja tužbe (predloga). odnosno ako su u međuvremenu prestale smetnje za vođenje postupka.). izostanak pojedinih učesnika ne sprečava sud da dalje postupa. 326. ispita da li je protivnik predlagača odlučio o zahtevu predlagača. Jer. 2. mogao je zatražiti odlaganje.1996.1998. st. Ukoliko je predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o otkupu stana podnet pre nego zahtev za otkup stana. st. i ako jeste. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja. godine) 20. Iz obrazloženja: Protivnik predlagača žalbom ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu postupka kada je ročište održao u odsustvu protivnika predlagača. a zahtev za otkup stana 5. sud može naložiti izvršenje činidbe samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. protivnik predlagača je izostao sa ročišta na koje je bio uredno pozvan. Bez značaja je žalbena tvrdnja protivnika predlagača da mu je poziv za ročište uručen samo tri dana pre njegovog održavanja.1996. pa je očigledno prvostepeni sud mogao u njegovom odsustvu da održi ročište i sprovede postupak.04. st. Zakona o parničnom postupku. god. 1. koje su postojale u momentu podnošenja tužbe (predloga).05. Gž. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu. ako u pojedinim slučajevima nije drugačije određeno.04.

1997. Prema odredbi čl. i odredio da se na osnovu tog rešenja izvrši ispravka pogrešnog upisa datuma rođenja predlagača u matične knjige. Kako prvostepeni sud nije postupio na izloženi način. st. Odredba člana 19. Ovo posebno imajući u vidu da je od podnošenja zahteva do donošenja žalbenog rešenja prošao rok od 30 dana. st. odnosno da li je predlog usvojen ili odbijen. 6. u vezi sa čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Gž. br. Naprotiv. 1.01. 16. Rev. 5325/97 od 19. 33/93). 354. 50/92) i čl.1997. to je ožalbeno rešenje ukinuto. navedenog zakona propisano je da greške koje je primetio pre zaključenja upisa u matične knjige. Zakona o stanovanju ("Sl. nalazeći da je prvostepeni sud odlučivao o pravnoj stvari koja ne spada u sudsku nadležnost.1997. br. imovinskim i drugim stvarima samo ako je tim ili drugim zakonom određeno da se o tim stvarima odlučuje u vanparničnom postupku. godine) Postupak za priznanje strane sudske odluke je kontradiktoran. izvršni) ova odredba se ne odnosi. 3. ZPP. Zakona o parničnom postupku. 11335/96 od 16. 16. a ne 1. br. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem donetim u vanparničnom postupku sud je utvrdio da je predlagač rođen 27. Takav postupak (vanparnični) koji se primenjuje kod privrednog suda je postupak po Zakonu za upis u sudski registar. godine) 22. Materija upisa i ispravke u matične knjige nije u nadležnosti vanparničnog suda. i time počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. godine. odredbama čl. (Vrhovni sud Srbije.1.01. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju ("Sl. Na ostale postupke (stečajni. kojoj se obustavlja parnični postupak u slučaju da sud utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. tač. porodičnim.14 - . odnosi se samo na vanparnični postupak.1940. Zakona o vanparničnom postupku.01. a isprav. Vanparnični sud može rešiti prethodno pitanje samo ako među strankama nema činjenica koje su sporne.VANPARNIČNI POSTUPAK kako. matičar može ispraviti sam. Gž. 110/96 od 22. 2. 24. sud u vanparničnom postupku odlučuje o ličnim. Tim zakonom nije propisana nadležnost suda da u vanparničnom postupku odlučuje o ispravci pogrešnih upisa u matične knjige. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Materija upisa podataka u matične knjige uređena je Zakonom o matičnim knjigama ("Službeni glasnik SRS". 1. 3/96) 23. glasnik RS". (Sudska praksa privrednih sudova. br. godine) 21.1935.11. pa predlog predlagača za priznanje odluke treba dostaviti protivniku predlagača na odgovor i omogućiti mu raspravljanje pred sudom. 16. 15/90). st. glasnik RS". u kom je protivnik predlagača imao da odluči o zahtevu predlagača u smislu odredaba čl.11. Javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti.

dakle. koja je na osnovu propisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. samo ako se time ne vređaju prava drugih učesnika koja se zasnivaju na tom rešenju. a njena vrednost se ne može utvrditi na osnovu plaćene sudske takse. smatra se da je revizija dozvoljena. . po mestu vođenja matičnih knjiga. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. Prvostepeno rešenje dostavljeno je naslednicima u toku februara 1992. ispravke u matičnim knjigama mogu se vršiti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. Dozvoljenost revizije u ostavinskom postupku ocenjuje se prema vrednosti zaostavštine. godine) 25. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. 27.15 - . je vrednost zaostavštine.01. godine. odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes. Gž-10502/95) 26. matičar može izvršiti samo na osnovu rešenja nadležnog organa uprave. Iz obrazloženja: Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. (Iz rešenja Okružnog suda Beograd. godine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U smislu čl.1996. pa se stoga njihova izjavljena revizija ne može uzeti kao nedozvoljena. pobijeno pravnosnažno rešenje vanparničnog suda ukinuo i predlog predlagača odbacio zbog nenadležnosti suda. po proteku roka više od godine dana. Gž. Žalba protiv prvestepenog rešenja se može izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja. 531/95) Prvostepeni sud može povodom žalbe ukinuti ili preinačiti ranije rešenje. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Žaliocu su u provedenom postupku tretirani kao učesnici ostavinskog postupka.1995.03. a naslednici su izjavili žalbu 9. Gzz. kada se ne odnosi na novac. Žalba je neblagovremena. Zakona o vanparničnom postupku žalba protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. Pri tome. 19. Odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti. Iz obrazloženja: Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvređenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. Kada popis i procena nisu vršeni. Vrhovni sud Srbije je prihvatio izloženo pravno shvatanje javnog tužioca. 123/95 od 24.VANPARNIČNI POSTUPAK ke u matičnim knjigama posle zaključenog upisa. Ostavinskim rešenjem oglašeni su naslednici (svi naslednici iz prvog naslednog reda).

A. Zakona o vanparničnom postupku. iako u ostavinskom postupku to nije učinio jer rešenje ostavinskog suda vezuje stranke samo u pogledu zaostavštine i naslednog udela. Ispitujući ožalbeno rešenje Okružni sud je našao: da je žalba naslednog učesnika neosnovana. pod teretom isplate eventualnih dugova ostavioca do visine nasleđenog dela imovine. u korist davaoca izdržavanja tuženog. M. U konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi da sud iz važnih razloga odluči i o neblagovremeno podnesenoj žalbi s obzirom da naslednici žele da izvrše raspored zaostavštine na drugačiji način od onoga koji je utvrđen rešenjem o nasleđivanju. Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. ne ulazi 1/2 prizemne kuće. jer je suvlasnik na ovoj kući sa udelom od 1/2 idealnog dela nasledni učesnik M. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog propisa.VANPARNIČNI POSTUPAK Po članu 21. Zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju naslednici mogu pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma (pravnim poslom među živima). Pogrešno je pravno shvatanje prvostepenog suda da se tuženi ne može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. iako ga nije istakla u ostavinskom postupku. Navod žalbe naslednog učesnika M. A. Iz obrazloženja: Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila. Gž. s obzirom . Stranka se može u parnici pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju. a stranke mogu isticati svoja prava koja se ne zasnivaju na nasleđu u smislu člana 26. M. Zakona o vanparničnom postupku po kome je nepunovažno odricanje u pogledu cele ili dela nasledničke izjave. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca. da u zaostavštinu od pok. A. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu.03. A. M. u odnosu na parcelu.16 - . ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. sa udelom od 2/3 i ćerka ostavioca sa udelom od 1/3. istog zakona drugostepeni sud može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi.1995. To znači da se neki od naslednika odriču date nasledničke izjave što je u suprotnosti sa članom 115. oglašeni su za naslednike po osnovu zakona sin ostavioca M. M. 333/95 od 20. (Iz odluke Okružnog suda u Požarevcu Gž. godine) 28. zbog toga što je otuđena ugovorom o doživotnom izdržavanju. pa je prvostepeni sud bio dužan da oceni prigovor tuženog da parcela 684/1 ne predstavlja zaostavštinu pokojne. 610/95) 29. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem na zaostavštini pok. Protiv ovog rešenja blagovremeno je najavio žalbu nasledni učesnik M. jer ostavinsko rešenje obavezuje stranku samo u pogledu zaostavštine i naslednog dela. iz P.

ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija ko.kat. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. 8450/95 od 31. pa je stoga doneta odluka kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 380.03. Sud prekida ostavinski postupak i upućuje učesnice na parnicu radi otklanjanja spornih činjenica oko svojih naslednih delova. i 21. godine) 30. godine) 31. T. a da je iza sebe od zakonitih naslednika ostavio suprugu i ćerku iz prvog braka.07. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz odluke Saveznog suda . Gzs. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. M. tačka 2. Zakona o vanparničnom postupku. K. i 3. nije u celosti bio vlasnik i ostalih nepokretnosti . kćerka pokojnika je ovakav zahtev osporila. Gž. A. i 365. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne razloge koje u svemu prihvata i Okružni sud. T. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je utvrdio da je pok. Beograd. Nije jasno zašto je predlog odbijen. može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. stav 2. U toku prethodnog postupka supruga ostavioca je postavila zahtev da se iz zaostavštine izdvoji u njenu korist 1/2 i to po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. M. u braku s njim sticala imovinu koja je predmet zaostavštine.1995. po nalaženju Okružnog suda bez uticaja na odluku u ovoj pravnoj stvari.1995.12/95 od 29. to je sud doneo Rešenje o prekidu ostavinskog postupka i uputio nasledne učesnice na parnicu radi dokazivanja: da li je supruga pok. između istih stranaka u predmetu o kome je ranije u vanparničnom postupku zaključeno sudsko poravnanje. svoje eventualno pravo svojine u nepokretnostima za koje je ožalbenim rešenjem utvrđeno da čine zaostavštinu pok. ZPP-a u vezi člana 381.VANPARNIČNI POSTUPAK na sredstva koja je uložio u nadgradnju kuće kao i da pokojni M. Sporne činjenice se ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. može ostvariti u posebnoj parnici. M.06. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.17 - . ZPP-a i člana 30. M. 32. godine) Sud je učinio bitnu povredu odredaba Zakona o parničnom postupku kada je presudom okončao parnicu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. S obzirom da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi veličina njihovih naslednih delova. M. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. K. a prema oglašenim zakonskim naslednicima pok. preminuo bez poslednje izjave volje. Nasledna učesnica.1995. Ovo stoga što nasledni učesnik M. 2189/95 od 10. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. parcela koje čine njegovu zaostavštinu su.

9030/94 od 31. Gž. da li su prostorije stambene ili poslovne. . prvostepeni sud će. ako je ostalo nerazjašnjeno kakav je status prostorija koje koristi predlagač. br. kako bi se u tom postupku utvrđivalo da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne.1994. 3968/94) . uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. ukoliko smatra da ima svojstvo nosioca stanarskog prava na prostorijama koje su predmet postupka . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br. 217/93 od 26.1994. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.10. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica. a ne i zakonski prekluzivni rok.može da se obrati sudu u vanparničnom postupku da donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. sa obrazloženjem da prostorije koje su predmet postupka nemaju status stambenog prostora. Gž. Rev. ukoliko u postupku oceni da predlagač ima pravo na otkup prostorija koje koristi i nađe da je sporna činjenica da li su prostorije stambene ili poslovne.VANPARNIČNI POSTUPAK je koristi predlagač. Ako postoji spor oko činjenice da li je predmetna prostorija stambena ili poslovna. prvostepeni sud će uputiti predlagača na parnicu radi utvrđenja spornih činjenica. Nije jasno zašto je predlog odbijen.da li su prostorije koje predlagač koristi stambene ili poslovne. jer iz navedenog dalje sledi da je sporno pitanje . 9931/94) Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. te da li je na ovim prostorijama predlagač mogao steći svojstvo nosioca stanarskog prava. 35. Gž.10. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je predlog odbio kao neosnovan. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. prvostepeni sud će. (Vrhovni sud Srbije. godine) 34. godine) 33. Istovremeno ovaj sud upućuje predlagača da. 993/94) U vanparničnoj stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane sudske odluke revizija nije dozvoljena. Kako se sporne činjenice ne mogu raspravljati u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. uputiti predlagača da u pogledu utvrđenja spornih činjenica pokrene parnicu.18 - 36.

odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa. (Vrhovni sud Srbije. Kad popis i procena nisu vršeni. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz nasledno-pravnog odnosa. koja je na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku utvrđena. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. nisu istakli zahtev za priznavanje prava na nužni deo. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 21. Učesnici ostavinskog postupka koji u tom postupku. kada se ne odnosi na novac. godine) 37. je vrednost čiste zaostavštine. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse.12. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. 4489/93) Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravnosnažnog rešenja.VANPARNIČNI POSTUPAK Nije dozvoljena revizija u vanparničnim predmetima određivanja novčane naknade za zemljište u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu. kojim je u vanparničnom postupku odlučeno o naknadi za službenost na nepokretnosti ustanovljenoj po propisima o nepotpunoj eksproprijaciji revizija nije dozvoljena. ne mogu takav zahtev isticati naknadno po okončanju ostavinskog postupka. 4945/92) . Rev. smatra se da je revizija dozvoljena. godine) 38. (Vrhovni sud Srbije. Rev. Rev. . ili u posebnoj parnici u toku postupka. (Vrhovni sud Srbije. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. pa im ni ostavinskim rešenjem nije priznato pravo da taj zahtev ostvaruju u parnici. Gž.605/92) 41. Sud. od 27.1994. 39. dakle neće odbaciti predlog radi naknade zbog eksproprijacije iako je o naknadi zaključeno poravnanje pred nadležnim upravnim organom kad iz sadržine predloga jasno proizilazi da predlagač zapravo pobija pravovaljanost zaključenog ugovora. Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak i ako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. 231/92) 40.11. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.1992. Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda.19 - 42. pošto se ova naknada određuje po Zakonu o eksproprijaciji.

revizija nije dozvoljena. plaćena sudska taksa. Vrhovni sud nalazi da revizija u ovoj vanparničnoj stvari. merodavna vrednost je ona vrednost na koju je. (Građansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije. Navedeni zakon ne predviđa. stav 1. 3. st. Pravila postupka za priznavanje stranih sudskih odluka propisana su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima. Prema članu 101. u vezi sa članom 400.1991. Iz obrazloženja: Ispitujući pobijano drugostepeno rešenje u smislu člana 400. Iz obrazloženja: Prema članu 30. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena. rešenje doneto u vanparničnom postupku o . Zakona o vanparničnom postupku po opštim odredbama prvog dela ovog zakona postupa se u svim pitanjima koja posebnim propisima sadržanim u ovom zakonu nisu drukčije uređena. godine) 44.12. za predlog kojim se traži upis u zemljišnu knjigu ili brisanje upisa. godine) 46.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donete u postupku priznavanja strane sudske odluke. Ako taksa na predlog nije plaćena.1991. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26.20 - . 1869/91 od 8. stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o kojoj odlučuje drugostepeni sud. Zakona o vanparničnom postupku. i 4. S obzirom na izloženo. mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda o priznanju strane sudske odluke. 45. (Savetovanje građanskih i građansko-pravnih odeljenja Saveznog suda. revizija se smatra dozvoljenom. Revizija u postupku za priznavanje strane sudske odluke nije dozvoljena. Za ocenu prava na reviziju protiv pravosnažnog rešenja drugostepenog suda u zemljišno-knjižnom postupku.10. ZPP. međutim. Prema odredbi člana 400.1991. Protiv rešenja o upućivanju na parnicu revizija nije dozvoljena. kao i u drugim vanparničnim stvarima za koje posebnim zakonom nisu uređena pravila postupanja. stav 1. a ako vrednost ni tako ne može da se utvrdi. br. Međutim. 27. ZPP i člana 30. stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava. stav 1.12. Rev. i 30. ZPP. merodavna vrednost je ona vrednost koja je označena u ispravi na osnovu koje se upis traži. od 16. Zakona o vanparničnom postupku. tog Zakona protiv rešenja o priznavanju strane sudske odluke. godine) 43. u vezi sa čl. nije dozvoljena. (Vrhovni sud Srbije. u smislu člana 382.

Gž. pod određenim zakonskim uslovima. 785/89) Pravnosnažnost rešenja u vanparničnom postupku ne sprečava da se o tom zahtevu odlučuje u parnici. Prema tome. sadržanom u paragrafu 133. Zakona o vanparničnom postupku smatra učesnikom u postupku. odlučio kao u izreci. stoga. nije mogao da odlučuje o žalbi protiv prvostepene odluke suda pre nego što ta odluka bude dostavljena poklonodavcu. Rev. Odluke u vanparničnom postupku se donose u obliku rešenja. ZPP. 1101/89) . 101/90) 47. koja se primenjuju na osnovu člana 4. Gž. S obzirom na izloženo. pa je Vrhovni sud na osnovu člana 392. poklonodavcu je morala biti dostavljena prvostepena odluka. 48. kao i prava vlasništva na 1/9 zgrade. Naime. ograničavaju ili ukidaju. budući da je i poklonodavac imao interesa da se izvrši promena zemljišnoknjižnog stanja povodom ugovora o poklonu. (Vrhovni sud Srbije. stav 1. Zakona o zemljišnim knjigama. a ne može doneti novo posebno rešenje koje je kontradiktorno prethodnom. kao i onaj protiv koga je izvršena zemljišno-knjižna zabeležba. aprila 1941. obavestiti po službenoj dužnosti onaj na čijem se vlasništvu stiče koje knjižno pravo ili čija se knjižna prava ustupaju. Prema pravnim pravilima zemljišno-knjižnog prava. Iz spisa proizilazi da je stranka tražila uknjižbu prava suvlasništva.VANPARNIČNI POSTUPAK upućivanju učesnika na parnicu je procesno rešenje kojim se postupak pravnosnažno ne završava. kao što je nepokretanje parnice u određenom roku (u kom slučaju sud dovršava postupak bez obzira na zahteve u pogledu kojih je učesnik bio upućen na parnicu) ili po pravnosnažnom okončanju parnice koju je učesnik pokrenuo. Iz obrazloženja: Zaključkom opštinskog suda koji predstavlja rešenje u smislu člana 18. na osnovu ugovora o poklonu kojim joj je njena majka poklonila 1/9 od suvlasničkog udela u nepokretnostima navedenim u ugovoru. opterećuju. postupak se može nastaviti kad nastupe propisani uslovi. stav 1. pored molioca. jer je prvostepenom odlukom odlučivano o molbi za uknjižbu. o rešenjima izdatim po zemljišno-knjižnim molbama ima se. Zakona o vanparničnom postupku. odnosno o zemljišno-knjižnom stanju.21 - 49. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. godine. protiv rešenja o upućivanju na parnicu donetog u vanparničnom postupku revizija nije dozvoljena. 1566/90) Prvostepeni sud kao vanparnični može povodom žalbe. Drugostepeni sud. pa takvim postupanjem odnosno neuručenjem odluke suda nije dato pravo tom licu da uloži pravni lek protiv prvostepene odluke. Rev. bez obzira na to što je molba za uknjižbu poklonoprimca odbijena. odbijena je molba podneta radi uknjižbe prava korišćenja. odnosno pravo trajnog korišćenja. stav 1. pa se u smislu člana 3. sam novim rešenjem preinačiti ili ukunuti svoje ranije rešenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. . Prvostepeni sud je u zaključku naredio da se otpravak te odluke dostavi poklonodavcu.

sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. 2194/88) 51. Rev. 1986. 382.22 - . Zakona o vanparničnom postupku i čl. 27. (Vrhovni sud Srbije. Odredbom člana 1.VANPARNIČNI POSTUPAK 50. Pritom. propisani su čl. tj. Zakona o parničnom postupku. porodičnim. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud obustaviti vanparnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. kojim je odlučeno o kamati. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti. Međutim. Vrhovni sud Srbije) 52. vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano. ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava. koja ne čini glavni zahtev. U skladu sa ovim zakonskim odredbama. Zakona o vanparničnom postupku se određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim. revizija nije dozvoljena. Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda. što je odredbom člana 16. prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu.). uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim čl. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku. 1986. Iz obrazloženja: Pošto ni Zakonom o vanparničnom postupku ni drugim zakonom izričito nije propisano da o zahtevu za preseljenje odlučuje vanparnični sud i pošto se u ovom slučaju mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. jer o tome odlučuje nadležni upravni organ. Ovo zbog toga. 400. niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Vrhovni sud Srbije) . (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. prvostepeni sud je pravilno našao da vrsta postupka pred redovnim sudom u ovom slučaju nije mogla biti propisana pravilnikom i da postupak u ovoj pravnoj stvari treba sprovesti po pravilima parničnog postupka. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. nižestepeni sudovi su pogrešno našli da predlog predlagača u ovom slučaju treba odbaciti kao nedozvoljen. Ako predlagač u vanparničnom postupku izjavi reviziju protiv pravosnažne odluke drugostepenog suda. Zakona o parničnom postupku. kojim je pravosnažno okončan vanparnični postupak. Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. šupe i sl.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju. Zakona o izvršnom postupku za odlučivanje o privremenoj meri nadležan je sud pred kojim je postupak pokrenut. 2. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi. (Vrhovni sud Srbije. istog zakona. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu.VANPARNIČNI POSTUPAK 53. U vanparničnom postupku je. Zakona o vanparničnom postupku. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2. ovog zakona. pošto prema članu 382.000 dinara. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Gž. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. je prema citiranoj odredbi.000 dinara. Pošto iz spisa proizilazi kao nesporno da se između stranaka vodi spor u pogledu vlasništva i deobe imovine to po stanovištu drugostepenog suda u smislu člana 262. 7250/86) 54. za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva. za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije. Zakona o parničnom postupku. predaji stvari ili izvršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 50. do 34. 1436/85) . Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju. Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuju se shodno odredbe čl. u vanparničnom postupku odlučuje o privremenoj meri. Zakona o sudskim taksama. Nadležnost za odlučivanje o privremenoj meri.000 dinara.23 - . u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. stav 3. Prema odredbi člana 27. pokrenut je ostavinski postupak. do 33. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. Prema odredbi člana 40. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. Rev. Utvrdivši da su stranke suvlasnici sa po 1/2 dela na opisanim parcelama prvostepeni sud smatra da je osnovan predlog za donošenje privremene mere zabranom seče šume dok se ne okonča postupak koji se između stranaka vodi kod istog suda u pogledu deobe suvlasništva. 24. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudskim taksama. Stoga nije bilo mesta da prvostepeni sud odvojeno od postupaka koji se vode. prema članu 43. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem ukinuto je rešenje opštinskog suda kojim je usvojena predložena privremena mera u vanparničnom postupku zabranom dalje seče šume protivniku predlagača na određenim katastarskim parcelama. Članom 24. stav 2. Sa ovih razloga drugostepeni sud je rešenje prvostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. 24. stav 2. stav 2.

58. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima nesumnjivo proizilazi da pok. ZPP-a kada je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora.24 - 56. nema interesa da učestvuje u postupku. ali se protivio izdvajanju ovog iznosa iz ostavinske mase. obavila sahranu i snosila troškove u iznosu od 25. je lice koje je postupak pokrenulo. što nije osporio ni javni pravobranilac. 57. Ona se može obratiti Skupštini opštine za naknadu troškova koje je imala oko sahrane ostavilje ili pokrenuti parnični postupak. Zakona o vanparničnom postupku i članu 400. Jer T.. R. niti ugovor o doživotnom izdržavanju pa je sud pravilno postupio pozivajući javnog pravobranioca da uzme učešće u postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. 1396/84) Uslovi za dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno okončan vanparnični postupak. nakon smrti nije ostavila testamentalne ni zakonske naslednike. a ne vreme kada je otpravak tog rešenja dostavljen strankama. 3451/84) Povlačenjem predloga od strane predlagača u vanparničnom postupku. Zakona o praničnom postupku. Rev. stav 1. prvostepeni sud kada je SO N… B… uputio na parnicu da kao tužilac protiv tužene T. (Vrhovni sud Srbije. nije ni zakonski ni testamentalni naslednik. R. . to predlagač nema pravo na podnošenje revizije. Učesnik u vanparničnom postupku. Učesnik u vanparničnom postupku može biti ono lice o čijem pravu ili pravnom interesu se odlučuje. kao i organ koji učestvuje u postupku na osnovu zakonskog ovlašćenja da postupak pokreće. R. dokaže da nema pravo na izdvajanje iznosa utrošenog za sahranu ostavilje. (Vrhovni sud Srbije. zakona.VANPARNIČNI POSTUPAK 55.. pastorka ostavilje. postupak se okončava samo radnjom predlagača i nije potrebno da sud donosi rešenje o obustavi postupka. što znači prema vrednosti spora i prema pravnom osnovu. bez obzira da li je postupak pokrenuo ili je kasnije stupio u postupak. propisani su u članu 27.986 dinara. Prema odredbi člana 35. U skladu sa ovim zakonskim odredbama uslovi za dozvoljenost revizije cene se prema uslovima propisanim u članu 382. pastorka ostavilje nema svojstvo učesnika u postupku. te prema tome nije ni legitimisana za vođenje ovog postupka. K. Rev. Zakona o parničnom postupku. Nesumnjivo je utvrđeno da je T. 330/84) Za ocenu dozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku odlučujući je momenat vreme donošenja prvostepenog rešenja kojim se postupak okončava pred prvostepenim sudom. T. shodno članu 3.. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Đ. 723/84) . Gž. Pogrešio je. S obzirom da je predlagač izjavio reviziju protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno o kamati koja ne čini glavni zahtev. Gž. R. lice o čijim se pravima ili pravnim interesima odlučuje u postupku. međutim.

Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu člana 268. Gž. . Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. st. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanje manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. R.000 dinara. stava 2. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 11923/82) . 2. Po žalbi protivnika predlagača okruženi sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. doduše manje. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK 59.). 4808/83) Vanparnični sud je vezan pravnosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. nema svojstvo izvršne isprave podobne za izvršenje. protiv pravnosnažnih odluka donetih u vanparničnom postupku mogu se podnositi vanredna pravna sredstva primenom pravila parničnog postupka. Zakona o vanparničnom postupku. te nema uslova da se tako podnetoj tužbi raspravlja u parničnom postupku. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača već greškom geometra. Odluka suda doneta u vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. Zakona o opštem upravnom postupku. kojom je određeno koji od ranijih bračnih drugova u slučaju razvoda braka ostaje nosilac stanarskog prava. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6. (Iz Rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Troškovi postupka uređenja međe padaju na teret oba učesnika na jednake delove. od strane protivnika predlagača. Gzz. Tužbom u parničnom postupku ne može se pobijati pravnosnažno rešenje doneto u vanparničnom postupku deobe imovine. 186/82) 61. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. i 21. Gzz. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. Prema pravnim pravilima vanparničnog postupka (paragraf 18. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. 16/83) 60. na uređenje međe između njihovih parcela koje je izvršeno u interesu oba učesnika.25 - 62. i 3. jer se istom ne nalaže ispunjenje obaveze.

delimično se lišava poslovne sposobnosti. stav 2. Gž. Utvrđivanje veličine suvlasničkog dela u parničnom postupku predstavlja prethodno pitanje za sprovođenje postupka deobe u vanparničnom postupku. Zakona o braku i porodičnim odnosima. do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. ZPP-a za prekid vanparničnog postupka. Iz obrazloženja: U pravosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je pred opštinskim sudom po službenoj dužnosti pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti ovde A. Lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga. stav 1. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 67. da se stara o svojim svakodnevnim potrebama. predloženo izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. stav 2.A. navodeći da je sposoban da raspolaže manjim sumama novca. 3792/82) 63. Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su A.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je rešenjem obustavljen parnični postupak s tim da se nastavi po pravilima vanparničnog postupka. kupovine i spremanje hrane i drugi kućni poslovi. ovim članom je propisano . u vezi stava 1.26 - .A. u smislu člana 274. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Naime. pa će se postupak po pravosnažnosti takvog rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom. Prema odredbi člana 19. KZ RS. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI (Član 31-44) 65. duševne zaostalosti. kao što su održavanje higijene. pa su predložili da se isti delimično liši poslovne sposobnosti. ZPP. 3891/82) 64. zbog svoje bolesti (paranoidne psihoze) nije sposoban da pravilno rasuđuje. da samostalno odlučuje o pitanjima svog zdravlja. Gž. delimično lišili poslovne sposobnosti. i to predlogom krivičnog odeljenja istog suda. nema mesta istovremenom donošenju odluke o parničnim troškovima. Radnje koje je proveo parnični sud kao i odluke koje je doneo taj sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. pa u ovakvom slučaju postoji razlog iz člana 213.A. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. to nije bilo mesta da se u tom postupku odlučuje o troškovima parničnog postupka. jer je protiv okrivljenog A. Nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da A.A. Kako je zakonom predviđeno da radnje koje je sproveo parnični sud nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava.

kao i to da je u postupku utvrđeno da A. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. duševne zaostalosti.27 - . staračke iznemoglosti i drugih ličnih razloga delimično se lišava poslovne sposobnosti. godine) 66. ne žive u porodičnoj zajednici.2006. Okružni sud je našao da je žalba neosnovana. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. 739/04 od 15. Imajući to u vidu. To je. za koga se zahteva lišenje poslovne sposobnosti. Samo ako podnosioci predloga (brat ili sestra) žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak pokreće . i 365. Ni u žalbi se ne osporava. Gž. da samostalno odlučuje o pitanjima svoga zdravlja. godine) . u smislu člana 32. godine) 67. Zakona o vanparničnom postupku. kao i da raspolaže imovinom veće vrednosti. Iz obrazloženja: Prema članu 31. a na osnovu razloga predviđenih u članu 274.da predlagač i njen brat. međutim.VANPARNIČNI POSTUPAK da punoletno lice koje svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica zbog duševne bolesti. 3208/05 od 1. 1515/2005 od 7. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.07. u postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima i zavisno od toga odlučuje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. I po oceni Vrhovnog suda Srbije. a prvostepeni sud je to inače i pravilno utvrdio . 381. protivnik predlagača je sposoban da štiti svoja prava i interese i da raspolaže svojom imovinom jer je njegova poslovna sposobnost u potpunosti očuvana. Neosnovan je zahtev da se punoletno lice liši poslovne sposobnosti ako se veštačenjem dokaže da razlozi izneti u zahtevu ne utiču na sposobnost rasuđivanja i slobodnog izražavanja volje lica za koje se traži utvrđivanje poslovne nesposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. pa iz navedenih razloga revizija predlagača nije osnovana.07. zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava. Nakon ispitivanja pobijanog rešenje u smislu čl. neophodan uslov da bi predlagač kao sestra mogla pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti. Zakona o vanparničnom postupku. odbacujući predlog kao nedozvoljen prvostepeni sud je pravilno odlučio.2005.može se pokrenuti postupak za lišenje poslovne sposobnosti. zbog svoje duševne bolesti nije u stanju da pravilno rasuđuje.A. Iz obrazloženja: Predlog predlagača da se liši poslovne sposobnosti njen brat odbačen je pobijanim rešenjem i protiv istog je predlagač blagovremeno izjavila žalbu. Rev. Zakona o braku i porodičnim odnosima. to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita. Rev. stav 2.2004. stav 1. Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su u skladu sa rezultatima veštačenja sa sigurnošću utvrdili da kod protivnika predlagača nema elemenata koji bi ukazivali na privremenu ili trajnu duševnu bolest niti oštećenja intelektualnih funkcija koje bi dovele u pitanje njegovu sposobnost rasuđivanja i slobodno izražavanje volje.03.

Zakona o vanparničnom postupku kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti. istog zakona. 4879/98 od 8. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti je da lice.VANPARNIČNI POSTUPAK 68. Po članu 42. Iz obrazloženja: Svaka duševna bolest ne predstavlja razlog za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica. br. u skladu sa odredbom člana 37. sud će po službenoj dužnosti. lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu. Rev. 3/98) 70. zbog duševne bolesti. jer lekar specijalista. Naprotiv. 2026/99 od 28. bez obzira na svoje duševno stanje. tužilac se brine o svojim pravima i interesima. godine) Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti donesenog u prvostepenom postupku. 71. 25/82 i 48/88). neuropsihijatar u svojstvu veštaka tu odlučnu činjenicu nije utvrdio. doneti rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti. (Vrhovni sud Srbije. zbog postojanja duševne bolesti. Opštinski sud je odbacio ovu žalbu smatrajući da je ona nedozvoljena. koja je po rešenju o stavljanju pod starateljstvo predlagača postavljena za njegovog staraoca. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u potpunosti je vraćena poslovna sposobnost predlagaču u vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS". (Vrhovni sud Srbije. je podnela žalbu. U konkretnom slučaju te uzročne veze nema.1999. Nužan uslov za lišenje poslovne sposobnosti u smislu člana 274. Rev. Zakona o braku i porodičnim odnosima jeste da to lice nije u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. nije sposobno da se samo brine o svojim pravima i interesima. jer je reše. godine) 69. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.09. kao i po predlogu organa starateljstva i lica iz člana 32. U toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave nije bilo sumnje u njegovu sposobnost za rasuđivanje i sposobnost da se brine o svojim pravima i interesima.28 - . Supruga.1998.12. a lice koje je pokrenulo sudski postupak za lišvanje poslovne sposobnosti može da učestvuje u postupku pred sudom koji odlučuje o osnovanosti predloga za lišavanje poslovne sposobnosti. U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je pokrenut sudski postupak za lišavanje poslovne sposobnosti položaj stranke ima samo lice o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev za lišenje tužioca njegove poslovne sposobnosti.

shodno navedenim zakonskim odredbama. pravima i interesima svog štićenika. Lice prema kome se vodi postupak za lišavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Veštačenje u postupku za lišenje poslovne sposobnosti vrši se u prisustvu sudije osim u slučajevima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. Međutim. što znači da su im interesi bili suprotni. 35/91) 74. Kada je predlagač podneo predlog radi lišenja poslovne sposobnosti iz šikanoznih razloga pa se ustanovi da nije bilo razloga za pokretanje postupka. Međutim. odnosno svog štićenika. Drugostepeni sud je potvrdio ovo rešenje smatrajući da je sud trebalo da pozove staraoca. iako predlagač ne spada u krug lica iz člana 32. imala pravo i da podnese predlog za vraćanje poslovne sposobnosti predlagača. Prvostepeni sud smatra da je supruga predlagača u prethodnom postupku postavljena za staraoca da bi se savesno starala o ličnosti. dete ili roditelj lica koje je lišeno poslovne sposobnosti. ali ne i suprugu predlagača. staralac predlagača gubi pravo na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se predlagaču vraća poslovna sposobnost. protivnik predlagača ima pravo na naknadu troškova. Ne može se odbaciti predlog za lišenje poslovne sposobnosti kada je postupak već započet. 1734/93) 72. Zakona o vanparničnom postupku. razlozi za odbacivanje žalbe nalaze se u odredbama člana 42.29 - . (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. već je to učinio sam predlagač. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Zato smatra da je pravilna odluka suda da kada je od Centra za socijalan rad tražio postavljanje privremenog staraoca. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Vrhovni sud Srbije. i člana 32. stav 1.VANPARNIČNI POSTUPAK njem Centra za socijalni rad postavljen privremeni staralac predlagaču u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. koja je posle donošenja rešenja o lišavanju poslovne sposobnosti postavljena za njegovog staraoca. Zakona o vanparničnom postupku. Rev. Lica koja u smislu odredaba člana 32. Ona je. istog zakona imaju pravo na podnošenje predloga radi vraćanja poslovne sposobnosti su organ starateljstva. Gž. stav 1. ona nema pravo da se podnošenjem žalbe naknadno uključi u ovaj vanparnični postupak. U konkretnom slučaju za lišavanje predlagača podnela je njegova supruga. 643/90) . 2839/91) 73. kako ona ovaj predlog nije podnela. Po oceni Vrhovnog suda pravilna je odluka prvostepenog suda o odbacivanju žalbe. jer se radi o zahtevu za vraćanje poslovne sposobnosti koja je predlagaču privremeno bila oduzeta i to upravo na predlog njegove supruge. ali da nije ovlašćena da učestvuje u postupku vraćanja poslovne sposobnosti. bračni drug. Gž.

Neosnovani su navodi žalbe da je u interesu protivnika predlagača da lišavanje njegove poslovne sposobnosti ima dejstvo od vremena kada je nastalo stanje koje je osnov za donošenje odluke. time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. Zakona o parničnom postupku. mada mu prethodno nije data mogućnost da raspravlja pred sudom jer nije pozvano na ročište niti saslušano u smislu člana 36.30 - 78. ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti. 1986. 825/87) 77. prema pravnim pravilima koja izviru iz paragrafa 198. s tim da sud može u odluci odložiti njeno dejstvo do onog dana kada odluka postane pravnosnažna. stav 2. predratnog Zakona o vanparničnom postupku. 2217/83) . godine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. ima pravno dejstvo od onog dana kada je dostavljena odluka. Nezavisno od vremena kada je nastupila mentalna zaostalost protivnika predlagača. Gž. Kada je u vanparničnom postupku doneto rešenje o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 115/89) 76. tačka 7. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je zbog mentalne zaostalosti doneo rešenje na osnovu kojeg se lišava potpuno poslovne sposobnosti protivnik predlagača. odbio i prvostepeno rešenje u celosti potvrdio. Gzz. za kojeg je u toku postupka utvrđeno da je od svoje mladosti mentalno zaostalo-retardirano lice. Drugostepeni sud je žalbu predlagača kao neosnovanu.VANPARNIČNI POSTUPAK 75. iako je s obzirom na duševno i fizičko stanje tog lica njegovo saslušanje bilo moguće bez štete po zdravlje. Odluka o potpunom lišenju poslovne sposobnosti ima pravno dejstvo od dana dostavljanja. Odluku o tome donosi sud nakon konsultacije sa veštakom nadoknađujući ovo saslušanje prikupljanjem obaveštenja i drugih okolnosti i saslušanjem drugih lica. . bez obzira što zabeležba nije brisana posle pravnosnažnosti rešenja. aprila 1941. sud neće saslušati lice prema kome se vodi postupak ako je to štetno po njegovo zdravlje. Dejstvo zabeležbe pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje danom pravnosnažnosti odluke kojom je odbijen predlog. stav 1. Vrhovni sud Srbije) Bez obzira na obaveznost saslušanja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti. odluka sa kojom se poslovna sposobnost oduzima ili vraća. Zakona o vanparničnom postupku. a koja se primenjuju na području SAPV na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. P.

Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije taksativno nabraja ko sve može pokrenuti postupak: sud po predlogu organa starateljstva. dozvoljen je samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. a vreme trajanja od osam meseci najkraće potrebno da se njegovo zdravlje poboljša. Član 32.VANPARNIČNI POSTUPAK ZADRŽAVANJE U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI KOJA OBAVLJA DELATNOST U OBLASTI NEUROPSIHIJATRIJE (Član 45-55) Specijalna bolnica za psihijatrijska obolenja. u kojoj se lice nalazi na lečenju ne može imati svojstvo predlagača u postupku lišenja poslovne sposobnosti. odnosno ograničen u slobodi kretanja i opštenja sa spoljnim svetom. 36. sestre.31 - . pa i bivše supruge obolelog.K. 2318/83) 80. Konačno. . 1362/82) 81. ZVP. Zakona o vanparničnom postupku Srbije imajući pri tom u vidu da je smeštanjem u bolnicu S. brata i unuka pod uslovom da žive sa tim licem u porodičnoj zajednici. je takva da je donošenje odluke o njegovom smeštanju i zadržavanju u bolnici radi lečenja neophodno. u smislu odredbe člana 70. Predlog za dokazivanje smrti određenog lica. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Priroda bolesti S. ili isto tako kada primi prijavu o smeštanju takvog lica u bolnicu od bilo kog lica. savesno i svestrano sprovedenog postupka u smislu čl. Odluku o vremenu izdržavanja obolelog lica u zdravstvnoj organizaciji radi lečenja sud donosi na osnovu mišljenja veštaka i vodeći računa da to bude najkraće potrebno vreme da se stanje njegovog zdravlja poboljša.K. predlog može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti ako može da shvati značenje i pravne sposobnosti. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Postupak radi smeštanja i zadržavanja lica u odgovarajućoj zdravstvenoj organizaciji radi lečenja vodi sud po službenoj dužnosti prvenstveno kada primi prijavu od zdravstvene organizacije. bračnog druga. i 37. već na osnovu brižljivo. Postupak se pokreće i po predlogu dede. Os. Odluku o vremenu zadržavanja obolelog S. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. U odluci o zadržavanju lica u zdravstvenoj organizaciji sud određuje i vreme zadržavanja koje ne može biti duže od godinu dana ni u kom slučaju. 10262/84) 79. praktično lišen slobode. PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI (Član 56-71) 82. babe. sud nije doneo samo na osnovu mišljenja veštaka. deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje. Gž.K. ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. odnosno ograničenje poslovne sposobnosti ili sam po službenoj dužnosti. Os.

. 6.. 180/01 od 18. godine u P. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. od oca S.D. Zakona o matičnim knjigama ("Sl. godinu. a u konkretnom slučaju. br. godine. predlagač nije opravdao pravni interes ni s obzirom na njegovu tvrdnju da predlog podnosi radi docnijeg ostvarivanja imovinskih prava s obzirom da je vanbračni suprug pokojne. Naime. pod tekućim brojem 16 za 2004.2004.06. rođene 12. M. dozvoljen samo u slučaju kada smrt ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. godine. ali da činjenica smrti nije upisana u matične knjige umrlih. Pored toga. rođen 1943. ZVP.04.05. Iz obrazloženja: Prema činjenicama na kojima su zasnovana nižestepena rešenja. Gž. Predlagač je svoj interes za pokretanje postupka dokazivanja smrti obrazložio tvrdnjom da je sa pokojnom bio u vanbračnoj zajednici i da ima nameru da pokrene ostavinski postupak. prema članu 70.D.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima i razlozima pobijanog rešenja. 5836/05 od 15.1962. nastupila 6. od oca H. predlogom je traženo da se utvrdi da je smrt pokojne D. jer kako je rečeno postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti što isključuje mogućnost da se u vanparničnom postupku ova činjenica utvrđuje. u smislu odredbe člana 70..06. Ako postoji isprava inostranog organa o upisu činjenica smrti isključuje se mogućnost utvrđivanja ove činjenice u vanparničnom postupku. Ovaj izvod je izdao matičar u Berlinu i potvrdio svojim potpisom i pečatom da je prepis podudaran sa upisom u knjigu umrlih Matičnog ureda Špandau u Berlinu.T. Prema tome.45 časova. godine u 22. godine. stav 2. mogu podneti predlog sudu da rešenjem utvrdi smrt tog lica. Zakona o braku i porodičnim odnosima u takvoj situaciji isključena primena pravila o imovinskopravnim odnosima u vanbračnoj zajednici. glasnik SRS".V.04. te da je u vreme smrti bila udata za V.T. umro je u svom stanu u Berlinu na dan 3.1993.2005. Navodi revidenta da nije u stanju da pribavi izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu nisu od uticaja na drugačiju odluku. i majke N. Rev.2004.05.1993.. preminula u P.V. Spisima je združen originalan izvod iz matične knjige umrlih koja se vodi za matično područje Opštine O. pa je na osnovu člana 16... Međutim. godine. pravilno je zaključio prvostepeni sud da ne postoji pravni interes predlagača za pokretanje postupka za dokazivanje smrti imenovane.32 - . godine u P.T.04. Kod takvog stanja spisa. godine) . Zakona o vanparničnom postupku ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim knjigama. stav 2. bivše iz B. svako lice koje ima neposredan pravni interes kao i javni tužilac.1984. Ovo stoga što je predlog za dokazivanje smrti određenog lica. pa nisu ispunjeni citirani uslovi iz člana 70. Zakona o vanparničnom postupku da se smrt lica utvrđuje rešenjem suda u vanparničnom postupku. U prisustvu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključili su da zahtev predlagača nije osnovan. rođena 6. a u koji je upisano da je pokojna D. sudovi ispravno zaključuju da postoji isprava predviđena Zakonom o matičnim knjigama na osnovu koje se može izvršiti upis smrti. godine) 83.2001. prema članu 22.2004. 15/90) upis se vrši na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih inostranog organa. koji je bio u braku sa predlagačem od 17.11. br. stoga što u izvodu iz matične knjige umrlih postoji podatak da je u trenutku smrti pokojna bila u braku sa izvesnim V. Na osnovu pisane prijave policije u Berlinu upisan je u knjigu umrlih u Berlinu o čemu je izdat izvod pod brojem 1363 od 4. činjenica smrti imenovane je već upisana u matične knjige umrlih i to sa istim datumom sa kojim se traži dokazivanje njene smrti. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. i majke N.D.06. godine.

Prvostepeni sud navedenoj obavezi nije udovoljio. odnosno privremenog zastupnika. predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o životu i o ponašanju lica prema kome se postupak vodi.R. u nalazu se konstatuje i da je N. Osim toga. Zakona propisano je da će sud lično saslušati lice prema kome se postupak vodi. stav 2. odnosno u vezi sa ratnim događajima. godine. godine) . Osim toga. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije. Zakona u tom postupku se mora saslušati i privremeni staralac N. Zakona sud je dužan da sasluša i staraoca.2002. nije bilo od tog vremena nikakvih vesti.P.M. Sud pre donošenja odluke o produženju roditeljskog prava mora saslušati lice prema kome se postupak vodi. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. zaostala u svom kalendarskom uzrastu. i doktora S.2005. ili je isto zbog duševnog ili fizičkog stanja tog lica nemoguće.VANPARNIČNI POSTUPAK Nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo kad se predlogom traži da se za umrlo proglasi lice rođeno 1922. stav 1. P. iz njihovih nalaza se vidi da je N. Osim toga. a nije dao ni razloge zbog kojih saslušanje N. PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA (Član 72-74) 85. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 3881/83) 84. a shodno odredbi člana 37. Naprotiv. saznalo 5. tj. Iz obrazloženja: U postupku radi produženja roditeljskog prava shodno se primenjuju odredbe glave I. J.33 - . nije moguće. godine ako u životu Ž. drugog dela Zakona o vanparničnom postupku (dalje: Zakon) o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti. osim u slučaju kada bi takvo saslušanje bilo štetno po njegovo zdravlje. Zakona sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to moglo da bude štetno po njegovo zdravlje. nije mogla doneti bez njenog ličnog saslušanja.11. nije moguće ne upućuje ni nalaz i mišljenje veštaka doktora M. Iz rečenog proizilazi da ne postoje razlozi zbog kojih je sud mogao odustati od ličnog saslušanja N. ili ako saslušanje uopšte nije moguće s obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica.R. a shodno odredbi člana 37. Iz tog razloga se i odluka o produženju roditeljskog prava nad N. Rev. Odredbom člana 36. pošto se o njegovom životu.R. S tim u vezi.R. jer nisu ispunjeni uslovi taksativno nabrojani u članu 57.R. kao i njenog privremenog staraoca N. 2878/2005 od 8.S. Dosledno citiranim odredbama Zakona sud je morao lično saslušati N. 03-57-184 od 1. određenog rešenjem Centra za socijalni rad Ć. eventualno. da lično saslušanje N. završila školu za psihofizički retardiranu decu i tako osposobljena za obavljanje nekog zanimanja uz kontrolu zaštitnih radionica. kao i njegovog staraoca. Saglasno odredbi člana 36. da je živ.12. godine kao nestalo u toku rata. jula 1945. što nije učinjeno.R. odnosno da se njen umni razvoj nalazi na nivou deteta od 14 godina.

pravima i interesima koja se utvrđuju u zakonom propisanom postupku. 4101/82) 87. dozvoli zaključenje braka. decembra 1982.K. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Ukoliko se pronađe imovina lica nakon čije smrti nije raspravljena zaostavština i nije doneto rešenje o nasleđivanju. stav 2.VANPARNIČNI POSTUPAK Za donošenje rešenja o prestanku produženog roditeljskog prava posle punoletstva bitna je sposobnost lica da se samo stara o svojoj ličnosti. za vršenje dužnosti i prava u braku. P. Zakona o parničnom postupku. podneli su zajednički predlog da se maloletnoj S. a ne vreme proteklo od momenta donošenja rešenja o produženju roditeljskog prava (koje u konkretnom slučaju iznosi samo šest meseci) i ko je podneo predlog (samo lice kome je produženo roditeljsko pravo posle punoletstva). da nije završilo osnovnu školu te da je u dva navrata bežalo od kuće. P. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. S. sud će raspraviti zaostavštinu ako je predmet zaostavštine na. Iz obrazloženja: Maloletna S. P. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Protiv rešenja suda žalbu je blagovremeno podneo punoletni R. stav 1. svojim rešenjem od 14.V.34 - . 846/83) 86. godine.K. i punoletni R. sud je odbio predlog pošto je veštačenjem utvrdio nedostatak duševne zrelosti mal. Okolnosti da dete ima telesnu i visoko izraženu govornu manu. Kako je članom 84. (Iz presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. sud je primenom člana 358. DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK (Član 79-86) 88.K. kao nedovoljnu. Protiv rešenja suda kojim se odbija predlog da se maloletnom licu dozvoli zaključenje braka žalbu može podneti samo to maloletno lice. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđeno da žalbu protiv rešenja kojim se odbija predlog da se dozvoli maloletnom licu da stupi u brak može da izjavi samo to maloletno lice. 2537/82) RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE (Član 87-131) 89.V.V. u vezi sa članom 30. ne predstavljaju dovoljan razlog za donošenje rešenja o produženju roditeljskog prava posle njegovog punoletstva. Nakon sprovedenog zaključka. odbacio žalbu R.

Rešenjem prvostepenog suda. st. tač.02.. jer rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. te će se raspraviti zaostavština. V. ne dirajući u rešenje kojim je ranije taj ostavinski postupak obustavljen. ZVP regulisano je pitanje raspravljanja zaostavštine koja se pronađe nakon pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju i legatu.J. Prvostepeni sud primenjuje odredbu čl. a u tom postupku učesnica N.35 - . je osnovana. Prema razlozima pobijanog rešenja. 361. V. Zakona o vanparničnom postupku.J. 128. Prvostepeni sud je smatrao da je rešenje kojim je prethodno obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine valjalo ukinuti i nastaviti postupak raspravljanja zaostavštine. već je obustavljen. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP). koju čini traktor.J.V. pod uslovom da je pronađena naknadno samo nepokretna imovina. 128. godine) 90.2004. s tim što ne daje razloge za učesnicu N. da je za naslednike oglašena njegova supruga. čl. zaostavština se neće raspraviti bez određenog zahteva. nije bilo mesta ni nastavljanju postupka. sudu je dostavljen zahtev za nastavljanje ostavinskog postupka. Iz ovih razloga nije bilo mesta ukidanju od 21. i učesnike u postupku rasprave zaostavštine iza smrti roditelja V.J. 12. pa je ukinuto rešenje suda od 21. Žalba učesnika N. citiranog zakona. rešenjem obustavio postupak raspravljanja zaostavštine iz razloga nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. Naime. Ograničenje u ovom postupku postoji i odnosi se na predmet zaostavštine. iz R.V. nije raspravljana zaostavština. na novopronađenoj zaostavštini pokojnog V. 41711 od 9. J. dakle.2004.. sve primenom čl.06. jer je pronađena imovina koja može biti predmet rasprave. obustavljen je postupak i zaostavština iza smrti pokojnog nije raspravljena. ukoliko se pronađena imovina sastoji iz nepokretnosti. Po stanovištu Višeg suda. i M. od 21. Septembra 2010. st.06. sud će je raspraviti. imao novim rešenjem da raspravi tu naknadno pronađenu zaostavštinu.2004. 2. Ukoliko budu pronađena druga imovinska prava podobna nasleđivanju. o obustavi ostavinskog postupka. već je sud. kojim je pred.V.2004. Stavom 2. 130.VANPARNIČNI POSTUPAK knadno pronađena imovina koja se sastoji od nepokretnosti. 2. proglašava se za naslednika sin ostavioca M.J. ostaviočev sin M. kao naslednika iza smrti supruge pok. Međutim. ali pri tom sud nije ovlašćen da ukine ranije rešenje kojim je ostavinski postupak obustavljen zbog nepostojanja imovine koja bi mogla biti predmet ostavinske rasprave. (Iz rešenja Višeg suda u Kraljevu 1Gž.06.J. 128. Rešenjem O. sud je dana 21. st. Takođe.06. U konkretnom slučaju sud je morao primeniti odredbu čl... jer isti nije prekidan.2011. Ukoliko se pronađe zaostavština lica nakon čije smrti nije doneto rešenje o nasleđivanju. ne donoseći posebno rešenje o toku postupka. Iz obrazloženja: U obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je najpre raspravljena zaostavština iza smrti pok. godine..J. Naprotiv. 2. pa su se stekli uslovi da sud raspravi naknadno pronađenu zaostavštinu. je svoj nasledni deo ustupila bratu M. uslov da bi se raspravila zaostavština koja je naknadno pronađena i jeste postojanje rešenja kojim se postupak obustavlja. citirani propis ne daje sudu ovlašćenja da ranije rešenje kojim je postupak obustavljen ukine. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem nastavljen je postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. tog člana propisan je postupak suda u slučaju da zaostavština ranije uopšte nije raspravljena. Zakona o parničnom postupku (ZPP).

stav 3. 24. stav 2. i 119. st. već to lice uputiti da svoje pravo može ostvariti u parničnom postupku. istog člana određeno je da će ovako sud postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. nije osnovan jer je odredbom člana 119. osporili su proglašeno zaveštanje. nakon čega je prvostepeni sud rešenjem prekinuo ostavinski postupak i zakonske naslednike uputio na parnicu protiv zaveštajnog naslednika S. 574/10. Zakona o vanparničnom postupku doneo pobijano rešenje kojim je uputio zakonske naslednike na parnicu radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja koje su oni osporili. Iz obrazloženja: Prema spisima predmeta. ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju neko lice koje nije učestvovalo u postupku raspravljanja zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. godine proglašeno je zaveštanje ostavioca kojim je ostavilac svoju zaostavštinu u celosti ostavio u nasleđe zaveštajnom nasledniku S. godine) 92. pa se pronađe imovina za koju se u vreme donošenja nije znalo da pripada zaostavštini. U slučaju kada se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. Odredbom člana 119. i 2.06. tog zakona izričito predviđeno da će u situaciji kada su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost zaveštanja ostavinski sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu u smislu odredbe člana 119. od 13. i LJ. Stavom 2. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. 915/10 od 4... u smislu odredbe člana 119.36 - . ostavinski sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranku koja osporava punovažnost zaveštanja da pokrene parnicu. sud će ovu imovinu rasporediti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.2010. U.N. Žalbeni navod zakonskih naslednika da spor o punovažnosti testamenta ne predstavlja spor o činjenicama već da se radi o pravnom pitanju.N. sud će postupiti prema stavu 1. na ročištu od 18. stav 1. Po oceni Višeg suda. .VANPARNIČNI POSTUPAK viđeno da ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. Zakona o vanparničnom postupku. godine) 91. istog zakona. (Iz rešenja Višeg suda u Čačku Gž. istog člana propisano je da će ostavinski sud.11. stav 1. pa je ostavinski sud mogao bez upućivanja na parnicu da raspravi ovo pitanje. već se stranke spore o primeni prava. žalba je neosnovana.M. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu. ostavinski sud neće ponovo raspraviti zaostavštinu. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. raspraviti pravna pitanja u postupku za raspravljanje zaostavštine. Suprotno žalbenim navodima. radi razrešenja pitanja punovažnosti zaveštanja. Stavom 3. Zakonski naslednici ostavioca. Gž. aprila 2008. prvostepeni sud je pravilnom primenom odredaba čl.2010. a naročito punovažnost ili sadržina testamenta. sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini. 23. Ovim stavom je predviđeno da. 1.M. Protiv takvog rešenja zakonski naslednici su izjavili žalbu. ako u navedenim slučajevima ne postoji spor o činjenicama. toga člana. U situaciji u kojoj su sporne činjenice od kojih zavisi punovažnost proglašenog zaveštanja.

godine) 93. 3. pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredaba člana 23.37 - .V. Obzirom da je zakonski naslednik J. Prava zakonskih naslednika na nužni deo je pravo koje im pripada. Zakona o nasleđivanju propisano da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i odlučio kao u pobijanoj odluci. te da postoji ranije rešenje o nasleđivanju. preminuo tokom 2008. godine. od 2008. ako su među učesnicima sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. te je naknadno pronađenu imovinu rasporedio između naslednika prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja utvrđenog pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Činjenica da je zakonski naslednik J. iste uputiti da u određenom roku pokrenu parnicu radi rešenja spornog prava.S. stav 1.10. 128. i člana 119. stav 1.1998. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Uvidom u predmetne spise utvrđeno je da su pravni sledbenici zakonskog naslednika JS dana 25. Zakona o vanparničnom postupku raspodelio imovinu na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju od 05. godine.09. Odredbom čl. 128. nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke jer je odredbom čl. Stavom 2. poslovni broj Gž. godine) . Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. Zato je ostavinski sud shodno odredbi člana 119.03. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će sud. Prvostepeni sud je shodno čl. Zakona o vanparničnom postupku uputio zaveštajnog naslednika na parnicu radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo zakonskih naslednika. bio živ u momentu smrti ostavioca J. Odredbom člana 23. pravilno ga je prvostepeni sud proglasio zakonskim naslednikom i raspodelio novo pronađenu imovinu na osnovu ranije donetog rešenja o nasleđivanju.2010. S. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi. člana 24.6115/10 od 17. godine podneskom predložili da sud donese dopunsko rešenje o nasleđivanju s obzirom da je pronađena imovina njegovog ostavioca koja nije bila obuhvaćena prilikom donošenja ranijeg rešenja o nasleđivanju. Gž. Odredbom člana 119. stav 1. odnosno da su iste namirene u svom nužnom naslednom delu. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.M. kćerki ostavioca. odnosno pravnog odnosa. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. kao zakonska pretpostavka. Zakona o vanparničnom postupku dužan da zaveštajnog naslednika uputi na parnicu radi dokazivanja da su zakonski naslednici namireni u svom nužnom naslednom delu. Suprotno žalbenim navodima. (Iz rešenja Višeg suda u Novom Sadu. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem Opštinskog suda u N.2010. upućena na parnicu protiv zakonskih naslednika. stav 3.2010. 1067/10 od 04. godine. st. radi dokazivanja činjenica od kojih zavisi pravo na nužni deo kćerki ostavioca. određen je prekid ostavinskog postupka iza pokojnika.S. istog člana određeno je da će sud uputiti na parnicu onog učesnika čije pravo smatra manje verovatnim.11. 1. te je zaveštajni naslednik K. i 2. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.

113. Ne može se ponoviti ostavinski postupak kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. pa je shodno čl..VANPARNIČNI POSTUPAK 94. usled nepostojanja imovine. ZVP. decembra 2008. se potvrđuje. stav 1. a rešenje Opštinskog suda u G.. Rešenjem Okružnog suda u Č. Zakona o vanparničnom postupku ožalbenim rešenjem obustavljen postupak rasprave zaostavštine. a naročito propuštanjem dostavljanja. nije bila data mogućnost . jer je ona izjavila da je volja ostavioca bila da i ona dobije nešto od imovine i da je zapisnik potpisala u zabludi. Zbog toga je predlog za ponavljanje postupka zasnovan na odredbi čl..2009. N.. 1. ZPP u vezi čl.1956. bivšeg iz S. O. M. stav 1. tač.. odbija se kao neosnovana žalba učesnika ostavinskog postupka. bliže opisana u tom rešenju. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. . ZPP nezakonit a nepravilnim postupanjem zakonskom nasledniku uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. 422.. godine. raskinuta je imovinska zajednica koja je nastala posle smrti K. Iz obrazloženja ožalbenog rešenja proizilazi da je ostavilac umro 15. od 6. na ime naknade za primljeno izdržavanje pa su na ročištu učesnici ostavinskog postupka uključujući i podnosioca žalbe izjavili da priznaju pravno dejstvo navedenog ugovora. prema navodima podnosioca predloga za ponavljanje postupka. Na ovako utvrđeno činjenično stanje. u kom slučaju se postupak raspravljanja zaostavštine obustavlja.. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u G.. Prema odredbi čl. na taj način što je njegovim pravnom sledbenicima ustupljena nepokretna imovina..38 - .. maja 2009. Gž..M....br. imajući u vidu činjenicu da je ostavilac za života celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju...___/56 od 26. broj ___/08 od 23. 426. u tom postupku kao učesnik izostavljen je zakonski naslednik..05. da je za života zajedno sa svojom suprugom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju Ov br. Zakona o vanparničnom postupku. godine bez zaveštanja. sada pok. 422. Međutim. V. stav 1. 130. nije postojao zakonski osnov za drugačiju odluku prvostepenog suda. juna 2008. obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine pok.. decembra 2008. broj ___/08 od 23. a ukoliko neko od zakonskih naslednika ima pravni interes može pokrenuti parnični postupak radi ostvarenja svoga prava. ima mesta obustavi ostavinskog postupka shodno čl. R. postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem.08. 746/09. godine) 95. i 131. 746/09 od 6. 194. Kada je utvrđeno da je ostavilac za života raspolagao svojom imovinom u celokupnosti. po kome je celokupnu imovinu ostavio u svojinu davaocu izdržavanja. tako da u momentu smrti ne postoji zaostavština koja bi bila predmet raspravljanja. Zakona o nasleđivanju i čl. 113. pravnosnažnim rešenjem Sreskog suda u K... Drugostepeni sud nalazi da čak i u slučaju da su tačni navodi iz žalbe. pravilno je sud primenio procesno pravo kada je odbacio predlog za ponavljanje postupka u smislu čl. 1.Ž. ZPP. tač. O. U žalbi se ističe da izjava podnosioca žalbe nije verno uneta u zapisnik sa rasprave. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju.

između ostalog. 11/08 od 20.tada lice koje se poziva na taj ugovor postaje vlasnik po tom osnovu. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. (Iz Rešenja Okružnog suda u Čačku. da se u konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje pitanje da li su navedene parcele zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.član 121. Gž. Jasno je. polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. Na osnovu uvida u taj ugovor i prepis odgovarajućeg lista nepokretnosti sud je utvrdio da označene parcele nisu obuhvaćene ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno je da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine.prvostepeni sud je dužan da učesnike ostavinskog postupka uputi na parnicu ili na postupak pred upravnim organom. i 131.02. zbog čega se ne može smatrati da su ove parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. kada se u toku raspravljanja zaostavštine kao sporno pojavi pitanje da li su određene nepokretnosti zaostavština pokojnog ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju .VANPARNIČNI POSTUPAK da raspravlja pred sudom. učesnika – davaoca izdržavanja uputi na parnicu radi dokazivanja da su navedene parcele predmet ugovora o doživotnom izdržavanju te da ne predstavljaju zaostavštinu. to je predlog za ponavljanje postupka morao biti odbačen u smislu citiranih zakonskih odredbi.ukoliko je neka imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju . U skladu sa članom 121. Ovaj zaključak za sud proizilazi iz činjenice da je poređenjem popisa parcela koje su predmet ovog ugovora i površina istih parcela prema listu nepokretnosti utvrđeno da ne postoji saglasnost. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da. Ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava.2008. ova mogućnost isključena je u ostavinskom postupku prema odredbama čl. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. br. 131.2008. Zakona o vanparničnom postupku. Kako je postupak raspravljanja zaostavštine pravnosnažno okončan i kako je isključena mogućnost ponavljanja postupka. i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu . jer . 890/08 od 21. 130. godine) 96. imajući u vidu navode žalbe. istog zakona kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Odredbom čl. godine i ostavio naznačeni ugovor o doživotnom izdržavanju. već stranke svoja prava mogu ostvarivati u parničnom postupku. te da ne predstavljaju zaostavštinu ostavioca. U žalbi se ističe da su sporne parcele obuhvaćene navedenim ugovorom. Predlog iz žalbe da podnosilac žalbe bude oglašen za "jedinog naslednika" navedenih parcela po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju je bespredmetan. stav 1. sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu. u skladu sa navedenom odredbom. Međutim. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u razlozima donetog rešenja navodi da je u ostavinskom postupku utvrđeno da je ostavilac preminuo 23. Gž. tako da čine zaostavštinu pokojnog ostavioca. neće se obnoviti postupak raspravljanja zaostavštine. već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.05. a ne po osnovu nasleđivanja. u kome je on primalac izdržavanja a imenovano lice davalac.39 - . Ta imovina u ovakvom slučaju ne predstavlja zaostavštinu ostavioca. Prema čl. ZVP. godine) .1982. Zakona o vanparničnom postupku.12. 130.

Međutim.2002. Relevantne odredbe: U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog.40 - .05. a naročito o pravu na nasleđe. potraživanja i pokretne stvari koje se nalaze u njenoj kući a za šta je bilo predviđeno da za slučaj njene smrti pređu u imovinu davalaca dvorbe i izdržavanja.1999. ova parnica od strane upućenih lica nije pokrenuta u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upućivanja na parnicu. 1268/07 od 10. su Rešenjem ostavinskog suda od 05.da protiv ostalih zakonskih naslednika i davalaca dvorbe i izdržavanja pokrenu tužbu radi poništaja testamenta i tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. (Iz Rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev. Sporne činjenice od kojih zavisi neko pravo naslednika (pa i pitanje punovažnosti odredaba ugovora o doživotnom izdržavanju) raspraviće se pred parničnim sudom.05. Zakona o vanparničnom postupku. S tim u vezi. godine) .06. Iz obrazloženja: Ostavilja je umrla dana 10. godine). U postupku za raspravljanje zaostavštine sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu.12. kojim su obuhvaćene dinarske i devizne štedne knjižice.2002. u reviziji se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo jer ugovor o doživotnom izdržavanju koji je ostavilja zaključila sa davaocima izdržavanja sadrži u sebi ništave odredbe.2002. Naslednici. legatarima i drugim licima . a među njima i revidenti. Za sobom je pokojna ostavila sudski testament od 09. Zbog toga prvostepeni sud kao vanaparnični ne može takve odredbe ugovora tretirati kao ništave. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. hartije od vrednosti. godine (proglašen pred ostavinskim sudom 02. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. veličini naslednog dela i o pravu na legat .2007.član 87.04. godine). stav 1.ne mogu u postupku raspravljanja zaostavštine isticati da su ništave odredbe ugovora u pogledu pokretnih stvari. godine upućeni na parnicu . imovinu koja sačinjava njegovu zaostavštinu i prava koja iz zaostavštine pripadaju naslednicima. Predmet vanparničnog postupka ne može biti spor oko pravne valjanosti testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. Za života je zaključila i Ugovor o doživotnom izdržavanju i dvorbi (overen pred sudom dana 15. jer pokretne stvari koje su obuhvaćene ugovorom nisu navedene po oznakama kojim se obeležavaju individualno određene stvari.član 117.član 119.VANPARNIČNI POSTUPAK 97.2004. a predmet zaostavštine sud je utvrdio uvidom u list nepokretnosti.09. Raspravljajući zaostavštinu u vanparničnom postupku sud utvrđuje samo naslednike umrlog lica. godine. Zakona o vanparničnom postupku. Sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo . Zakonski naslednici koji nisu pokrenuli parnicu protiv ostalih radi poništaja testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim su upućeni na parnicu .

Zakona o vanparničnom postupku propisano je da ako se naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. prevare ili zablude. ili njegov zastupnik. godine. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Između ostalih učesnika. pošto su prethodno upozorene na odredbe čl. a sadržina zapisnika sa tog ročišta ukazuje suprotno. zastupala njena kći D. Rev. odnosno ostavilje u konkretnom slučaju. na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti pokojne AA. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Odredbom člana 118. kao i naslednika iza pokojne II. s tim što je učesnicu P. koje mora da sadrži izričitu pismenu izjavu o primanju ili odricanju od nasleđa. a takođe i punomoćnik učesnica podnosilac žalbe advokat JJ. oglašava na 2/3 na zaostavštini kao zakonskog naslednika i učesnicu J. Zapisnik su učesnici u postupku potpisali. kako to konstatuje i drugostepeni sud. nepotpun i preuranjen zaključak u pobijanom rešenju drugostepenog suda da stranka koja smatra da data izjava o nasleđivanju nije valjana treba da istu pobija u parničnom postupku. i 220. učesnici S. Potpis na punomoćju. pošto se osnovano u žalbi učesnika S. ako u postupku vezanom za nasleđivanje ne pribave izjave i izvrše ocenu od svih naslednika. a po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. prema članu 118. 212. učesnice u postupku BB i VV su. Zakona o nasleđivanju (dalje: Zakon). koji se primio nasleđa i na ovom ustupljenom delu. Naime. Prema odredbi člana 216. stav . ili se odrekao nasleđa mora izjavu o tome potpisati on sam. Naslednik koji se primio nasleđa. nasledničku izjavu nije dala lično. odnosno da li su uopšte bili prisutni na ročištu za raspravljanje zaostavštine iza smrti ostavioca. U situaciji kada je sporno da li su neki od naslednika dali izjave o nasleđivanju.41 - .VANPARNIČNI POSTUPAK 98. kćeri J. ističe da je u toku ostavinskog postupka učesnica P. Odredbom člana 220.06. 1458/05 od 16. Prema tome nejasan je. ćerke ostavilje. već njena ćerka L.07. na 1/3. stav 1. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud u pobijanom rešenju polazi od toga da su zakonski naslednici sada pokojnih V. ustupila učesniku S. koja je naknadno deo učesnice P. Zakona propisano je da naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj te izjave ako je ona posledica prinude. pretnje. mora biti overen. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima. stav 4. za sada ovakvu odluku prvostepenog suda ne može da ispita kao pravilnu. Nižestepeni sudovi čine bitnu povredu procesnopravnih normi. Zakona. za šta izričito nije bila ovlašćena.2002. bez pouzdanog razjašnjenja ovih bitnih činjenica ne može se govoriti o valjanosti tih izjava o nasleđivanju na osnovu kojih se mogu doneti pravilna rešenja o nasleđivanju. održano je ročište za raspravljanje zaostavštine dana 31. godine) 99. dale nasledničke izjave da se ne prihvataju naslednog dela koji im po zakonu pripada iza smrti ostavilje i da se istog odriču u korist braće GG i DD. Na osnovu toga donosi rešenje kojim S.D.L.2006. Na osnovu tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odlučili kao u pobijanim rešenjima. i P. Okružni sud. i LJ.

Za davanje izjave o odricanju od nasleđa i ustupanju od naslednog dela. trebalo je prethodno utvrditi da li je taj sporazum punovažan i šta čini zaostavštinu pokojnog.04.neosnovan.supruge. Gž. tada je preuranjena odluka suda o proglašenju zakonskih naslednika pre nego se utvrdi šta je sastav zaostavštine ostavioca. Iz obrazloženja: Zaostavština pokojnog je utvrđena. je dala pismeno punomoćje svojoj ćerki D. Gž. te da je osporenim rešenjem raspravljena zaostavština pokojnog. raspravljena i zakonski naslednici su proglašeni rešenjem prvostepenog suda. Iz obrazloženja: Samo se u parničnom postupku može utvrđivati drugačiji udeo naslednica u imovini pokojnog. godine) 101.VANPARNIČNI POSTUPAK 1.03. U stavu 3. Gž. da se odriče svog naslednog dela i ustupanju naslednog dela učesniku S. je propisano da ako se naslednik prima nasleđa.ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 1263/06 od 13. U situaciji kada je kao dokaz priložen overen ugovor .L. ili se odrekao nasleđa.povodom žalbe jednog od učesnika . Ovo znači. Zakona o vanparničnom postupku. sporazum o raspodeli imovine pokojnog za života. da može da je zastupa pred Opštinskim sudom.42 - . ista imovina obuhvaćena je i sporazumom o raspodeli imovine za života pokojnog. Jer. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. da treba da se utvrdi njen doprinos u sticanju stana u delu od jedne polovine po osnovu bračne tekovine . već se to ima isticati u novom parničnom postupku. to je isticanje u žalbi naslednika .07. mora izjavu potpisati on sam ili njegov zastupnik. istog člana je propisano da u izjavi treba navesti da li se naslednik prima odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu.2005. Drugostepeni sud je . Ukoliko u toku ostavinskog postupka za raspravu zaostavštine pokojnog -naslednici predaju u sudu overen sporazum o raspodeli imovine za života zaključen između ostavioca i njegove dece. morao je biti izričito ovlašćen za ovakvu izjavu što ovde nije slučaj.2006. U konkretnom slučaju. 365/06 od 15. punomoćnik učesnice P. Rešenje o nasleđivanju ima deklarativan karakter. učesnica P. da navedeno pismeno punomoćje ne sadrži izjavu naslednice P. ili na osnovu testamenta ili se izjava odnosi na nužni deo.sporazum o raspodeli imovine za života pokojnog. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. deo njegove zaostavštine iz ostavinskog rešenja obuhvaćen je i sporazumom o deobi.2006. godine) . Jer. Iz spisa se može videti da je priložen posedovni list na ime pokojnog. godine) 100. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 985/05 od 14. kada su supruga i ćerka pokojnog proglašeni naslednicima na stanu u delu od po jedne polovine.

K. D. a kao predmet naknadno pronađene imovine su navele štedne knjižice koje se nalaze kod Kreditnog zavoda A. sud će odbiti predlog za ponovno raspravljanje zaostavštine i uputiće predlagača (koji nije učestvovao u već sprovedenom ostavinskom postupku) da ostvari svoja prava u parničnom postupku. u smislu čl. 3596/04 od 2. 678/2 KO Č. U predlogu učesnika ostavinskog postupka se traži da se izvrši ispravka navedenog rešenja. pa nema uslova za vršenje ispravke pravnosnažnog ostavinskog rešenja.VANPARNIČNI POSTUPAK 102.01. a to su nabrojane katastarske parcele u izreci među kojima je i kp. godine) 104. R.2005. Pravilna je odluka prvostepenog suda.2003.02.7. Ne vrši se ispravka pravnosnažnog ostavinskog rešenja ako do promene broja katastarske parcele (koja je predmet rešenja) dođe zbog snimanja te parcele od nadležne katastarske službe. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda odbijen je predlog učesnika ostavinskog postupka za ispravku pravnosnažnog ostavinskog rešenja.. B. Predlagači nisu pružili dokaze o tome da je pok. (Vrhovni sud Srbije Rev.2001. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je pravnosnažnim rešenjem O. godine raspravljena zaostavština iza pok. godine. bio vlasnik štednog uloga na ovim štednim knjižicama i da izdavanje informacija za iste nije moguće dobiti bez ugovorene lozinke istih.. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. jer je služba za katastar nepokretnosti u međuvremenu formirala novi broj pomenute parcele. su se naknadno obratile predlogom za donošenje dopunskog rešenja dana 6.678/2 je tačan.. već naprotiv.2005. D. i A. predlagači nisu pružili dokaz da je pok. bio vlasnik štednog uloga na štednim knjižicama kod Kreditnog zavoda A. i N. br. od 20. br. godine) 103.43 - . tj. Nasledne učesnice J. i J. A.. Da bi se donelo dopunsko rešenje o nasleđivanju. N.. Zakona o vanparničnom postupku. Drugostepeni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu učesnika ostavinskog postupka i potvrdio je ostavinsko rešenje. shodno članu 342.05. br. a kasnije snimanje od nadležne službe i formiranje novog broja iste parcele nije osnov za vršenje ispravke rešenja. broj parcele . tako da se taj broj promeni u kp. banke u Austriji. pravilno su nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan predlog predlagača za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju. 128. 86/05. B. jer se ne radi o očiglednim greškama u broju parcela. Prema ovom utvrđenom činjeničnom stanju koje se revizijom ne može pobijati. . jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 128. 1059 KO Č. br. Iz spisa proizilazi da prvostepeni sud raspravio zaostavštinu pokojnog i utvrdio šta je čini. Ako je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem. ZPP.. 1097/99 od 12. B. ZVP-a potrebno je da naslednici pruže dokaze o imovini ostavioca. banke u Austriji. M. B. R. i da su za zakonske naslednike oglašeni J. B. N.

legat i drugo. godine) 105. kada sud raspravlja sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu. za pokretanje ostavinskog postupka iza pok. H.. Imajući to u vidu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbacio predlog T. Prvostepeno rešenje je doneto van ročišta. Sud mora zakazati ročište radi raspravljanja zaostavštine.. U konkretnom slučaju povređene su odredbe čl. J. u predmetu Opštinskog suda u L. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. a poziv su uredno primili. iz V. Ovo iz razloga što je članom 130. godine) 106.10. J.podnosioca žalbe. . godine kojim su za naslednike sada pok. prema navodima predlagača u ostavinskom postupku nisu učestvovali svi zakonski naslednici pok. Gž. a samo jedan naslednik . sa udelom od 14/15 i M. oglašeni M. sa udelom od 1/15. br. Međutim.44 - . br. LJ.2005. veličinu nasleđenog dela i legat. a prethodno nisu uzete nasledničke izjave od kćerke . sastav zaostavštine nije sporan. Iz spisa proizilazi da je ostavilac ostavio sina i kćerku. odnosno raspraviti sva pitanja vezana za pravo na nasleđe.04. LJ. 78/05. U takvom slučaju to lice svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. 117. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu..2005. LJ. sproveden je ostavinski postupak koji je okončan pravnosnažnim rešenjem od 7. 115. 1143/05 od 5. Ako zakonski naslednici uredno pozvani nisu došli na raspravu zaostavštine sud može doneti odluku o proglašenju istih zakonskim naslednicima. veličinu naslednog dela. uzme nasledničku izjavu podnosioca žalbe i donese odgovarajuće rešenje. istog zakona. Povodom žalbe jednog od naslednika-učesnika drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje. br. ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu. LJ. Zakona o vanparničnom postupku kojom je regulisano da za raspravu zaostavštine mora da se odredi ročište prema čl. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici – supruga i dvoje dece. J. J. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su naslednici deca ostavioca i utvrđena je veličina naslednih delova.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju iza smrti pok. ZVP predviđeno da ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pojavi lice koje polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik. Zbog toga je potrebno da sud u ponovnom postupku zakaže ročište. iz B. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika i potvrdio prvostepeno rešenje.2005. Gž. Iz spisa proizilazi da na zakazanu raspravu zaostavštine pokojnog nisu došli zakonski naslednici. M. 990/05 od 18. Protiv navedenog rešenja žalbu su izjavili svi učesnici ukazujući da su postigli sporazum o deobi predmetne imovine. O.sin je dao nasledničku izjavu.08.

a trebao je to da utvrdi na osnovu kopije planova.2005. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. a to je stambena zgrada. po sporazumu naslednika je izvršena deoba zaostavštine.08. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog. a takođe je sud izvršio uvid u tapiju. Gž. Neosnovana je žalba učesnika. a uz žalbu je priložen predugovor o kupoprodaji stambene zgrade od strane trećih lica. Ostavinskim postupkom su utvrđeni zakonski naslednici i bez uticaja je navod u žalbi na ovo rešenje da postoji predugovor o kupoprodaji predmetne zgrade od strane trećeg lica. Gž. br. a prvostepeno rešenje je potvrđeno. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sastav zaostavštine. godine) . br.05. drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno utvrdio sastav zaostavštine. br. to je pravilno sud utvrdio sastav zaostavštine na osnovu posedovnih listova koje izdaje Geodetska uprava. 1011/05 od 24. Gž. a navedeni pregled u žalbi je bez uticaja na pomenuto rešenje. S obzirom da se u ostavinskom postupku rešava faktičko stanje. koje prihvata i drugostepeni sud. naročito nepokretnosti na osnovu posedovnih listova. a naslednici su postali na osnovu zakona. Stambena zgrada je predmet zaostavštine. 113/04 od 5. godine) 107. a ne na osnovu kopije planova. pa učesnike proglasio zakonskim naslednicima.2004. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. jer će se deoba imovine rešiti u posebnom postupku deobe. Povodom žalbe učesnika postupka – sina pokojnog. Time je i materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda. To može biti samo overen ugovor o kupoprodaji i njegov upis u javnim knjigama. zatim su proglašeni zakonski naslednici u određenim delovima. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu učesnika postupka i potvrdio je prvostepeno rešenje. Neosnovani su navodi u žalbi jer priložen predugovor ne utiče na drugačiji činjenični zaključak. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda raspravljena je zaostavština pokojnog i proglašeni su zakonski naslednici na stambenoj zgradi u određenim delovima. 659/05 od 31.45 - . godine) 108.02.2005.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravilno je prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje tako što je utvrdio sastav zaostavštine. Prilikom raspravljanja zaostavštine u vanparničnom postupku sud utvrđuje sastav i obim zaostavštine pokojnog u nepokretnostima na osnovu posedovnih listova. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. utvrđen je sastav zaostavštine koja je taksativno navedena u izreci.

2004. iz B. stav 2. br. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda obustavljen je postupak za raspravu zaostavštine pokojnog. i isti se ne može obustaviti pozivajući se na čl. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju R. H.46 - . 194. radi utvrđenja zaostavštine pok. M. od 30.11. i nije imalo mesta primeni čl. br. jer je ostavilac celokupnom svojom imovinom raspolagao za života ugovorom o doživotnom izdržavanju. Iz obrazloženja: Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo. majke zakonskih naslednika ostavioca. Š. 113. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. žene ostavioca R. Nije od uticaja na pravilnost pobijanog rešenja parnica u toku po tužbi iz 2000. godine) . s obzirom da u vreme smrti ostavioca 8. U datoj situaciji nije imalo mesta zavođenju novog sudskog predmeta. tada se zahtev za raspravu naknadno pronađene imovine ne može zavesti kao poseban sudski predmet. a po zahtevu naslednika za raspravu naknadno pronađene imovine. Kada se ostavinski postupak za raspravu zaostavštine. Gž. stav 2. Zakona o nasleđivanju mogao biti od uticaja na ocenu punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. godine učesnice V. ali bi ishod te parnice prema odredbi čl. godine) 110. Zakona o vanparničnom postupku. nego je trebalo da se reši po odredbama Zakona o vanparničnom postupku koji reguliše postupak za raspravu naknadno pronađene imovine. Nepostojanje imovine ostavioca vodi obustavi postupka raspravljanja zaostavštine. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. S. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o obustavi u slučaju nepostojanja imovine pokojnog.08.. drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. radi se o naknadno pronađenoj imovini pokojnog. Radi se o pogrešnoj primeni materijalnog prava. 194.06. pokojnog vodi pred opštinskim sudom i dođe do prekida postupka. Postupajući po sadašnjem zahtevu učesnika . od 2. 3650/03. 1197/04.naslednika. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života. Povodom žalbe učesnika ostavinskog postupka. Zakona o vanparničnom postupku. ZVP obustavili postupak raspravljanja zaostavštine pok. kao tužilje.VANPARNIČNI POSTUPAK 109. 498/99. a povodom te imovine sud je odlučio ožalbenim rešenjem pozivajući se na odredbu čl. kojim je ostavilac u ovom postupku raspravljanja zaostavštine raspolagao celokupnom svojom imovinom za života.2001.. kada su na osnovu odredbe čl. 113. 113. 113. godine nije postojala imovina koja bi bila predmet raspravljanja.. Dokazima je utvrđeno da se vodi poseban ostavinski postupak pred istim sudom za raspravu zaostavštine i postupak je rešenjem prekinut.2004. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.

u slučaju postojanja takve sumnje . Međutim. Zakona o vanparničnom postupku te da je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje primenjujući odredbe člana 113.09. Za ocenu pravilnosti pobijanog rešenja bitno je da li je ostavinski sud bio dužan da ostavinski postupak prekine ili ne. ukup. 119. Gž. ostavinskim rešenjem se ne oglašavaju naslednici po osnovu takvog ugovora. Kao razlog za prekid ostavinskog postupka nije predviđena eventualna nepunovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju koji je ostavilac zaključio. a radi dokazivanja eventualne nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju. i 121. Smatraju da je prvostepeni sud morao prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke na parnicu. (Iz Rešenja Okružnog suda u Beogradu. već u smislu člana 339. godine osporili njegovu punovažnost. u situaciji u kojoj postoji ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je obuhvaćena celokupna imovina ostavioca (kakav je konkretni slučaj). deca i unuci. kojim su za naslednike njegove zaostavštine koja se sastojala iz nepokretnosti zemljišta oglašeni na osnovu testamenta i zakona njegova supruga. Okružni sud nalazi da za prekid postupka u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan uslov predviđen odredbama čl.pošto je utvrdio da ostavilac nije ostavio imovinu kojom je već raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. ZPP-a. Zakonskom nasledniku kao žaliocu ostaje mogućnost i ovlašćenje da podnese samostalnu tužbu kako bi eventualno dokazao nepunovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju i druge okolnosti merodavne za njegovo izvršenje.da li je testament punovažan ili ne.47 - . br. već se postupak obustavlja. Kod postojanja testamenta odn. Isticanje nepunovažnosti zaveštanja jeste razlog za prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu. 388/02 od 24. za razliku od eventualne nepunovažnosti testamenta (zaveštanja). Iz obrazloženja: U suštini. Iz obrazloženja: Iz spisa ove pravne stvari vidi se da je zaostavština ostavioca raspravljena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju iz 1959.2002. žalbom se pobija ugovor o doživotnom izdržavanju i ističe da su zakonski naslednici na raspravi održanoj dana 14. zaveštanja ostavinskim rešenjem se oglašavaju naslednici po osnovu tog zaveštanja. godine) 112.01.VANPARNIČNI POSTUPAK 111. Dopunsko rešenje o nasleđivanju sud ne može doneti u vanparničnom postupku u slučaju kada se radi o nasleđivanju imovine za koju se znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka. zbog čega je bitno da se prethodno u parnici utvrdi . Zakona o vanparničnom postupku .2001. kao i drugih okolnosti bitnih za izvršavanje tog ugovora. i to ako je predlog podnet u roku od 15 dana od dana prijema ostavinskog rešenja. dok postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja razlog za obustavu ostavinskog postupka uz mogućnost i ovlašćenje da se podnese samostalna tužba. godine.

Međutim. prvostepeni sud je bio dužan da oceni da li je u pitanju predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju.09. .10. Takođe. da sud oglasi njega i drugog učesnika. godine propušteno je da se odluči o pravu nasleđa na jednoj staroj kući sa nameštajem koji se nalazio u istoj. Ništava je naslednička izjava o odricanju od nasleđa uzeta preko stručnog saradnika suda. može se zahtevati u parnici samo ako postoje uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka u smislu člana 131. stav 1. stav 1. a što je inače propušteno da se učini prvobitnim rešenjem o nasleđivanju. za naslednike sa jednakim udelima. a tuženi se nasleđa prihvatio. Prvostepeni sud nije postupio pravilno kada je ovakav zahtev učesnika pobijanim rešenjem u celini usvojio. unuk ostavioca podneo je predlog za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju u pogledu jedne stare kuće sa nameštajem u toj kući. iz stanja u spisima je očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj ispravci.48 - . (Presuda Okružnog suda u Valjevu. jer je takva sadržina testamenta u pogledu gore navedene kuće. Gž.1998. ZPP oceni blagovremenost ovakvog predloga i u slučaju da nađe da je predlog neblagovremen da učesnike uputi na parnicu u pogledu ostvarenja prava o kojima je reč.03. što znači po predlogu stranke i to u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o nasleđivanju. kada su nasledničke izjave date. 1104/01 od 25. godine) 113. godine) 114.VANPARNIČNI POSTUPAK no njih šestoro. da u smislu člana 339. Uračunavanje poklona u nasledni deo po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka. Ovo je moglo da se otkloni donošenjem dopunskog rešenja. Gž. Međutim. ne dolazi u obzir ni primena člana 128. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u ovom delu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje pa je tako na osnovu iskaza imenovanog svedoka i uvidom u naznačene spise istoga suda utvrdio da su u postupku rasprave zaostavštine iza smrti pokojnog na nasleđe pozvani njen suprug i deca. takođe unuka ostavioca i naslednika po prvobitnom naslednom rešenju.2001. Prema tome. preko stručnog saradnika. izuzev izjava o odricanju nasleđa. Prvostepeni sud se u razlozima pobijanog rešenja poziva na odredbu člana 342. ali samo pod uslovima iz člana 339. 90. a ukoliko jeste. a s obzirom na odredbu čl. Rešenjem o nasleđivanju iz 1959. Sve troje dece ostavilje odrekli su se nasleđa.2000. postupao je tada stručni saradnik tog suda.. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici). (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. Zakona o vanparničnom postupku. ZPP. prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio negativne nasledničke izjave tužilaca koje je od istih ostavinski sud primio protivno navedenom zakonskom propisu odn. svi na realnim delovima zaostavštine. jer se ne radi o novopronađenoj imovini. na ročištu od 27. ZPP. budući da se za istu znalo u vreme sprovođenja ostavinskog postupka da postoji i da pripada zaostavštini ostavioca. ZPP. Učesnik u ovom postupku. koja bi ukazivala na to da je pobijanim rešenjem ustvari ispravljeno prvobitno doneto rešenje o nasleđivanju. 1067/00 od 11. Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje. Zakona o vanparničnom postupku (u postupku za raspravu zaostavštine sve izjave i predloge učesnika.

Naslednik. tačka 9. tačka 6. 2569/97 od 4. uopšte ne može osnovano zahtevati uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca i da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena poklonom učinjenim od strane ostavioca.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je mišljenja da se po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka po tužbi jednog od naslednika u parničnom postupku. godine) 117.1998. može tražiti poništenje izjave ako je ona izazvana prinudom ili pretnjom. ukoliko su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka. tačka 9. a postoje uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka. neće se obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine. 6396/97 od 24. u celini izmirena u svom naslednom delu iza njegove smrti.. Zakonom nije propisana mogućnost da parnični sud svojom presudom stavlja van snage pravosnažno ostavinsko rešenje. jer se sudska odluka može pobijati samo redovnim i pravnim lekovima. nesumnjivo je da se uračunavanje u nasledni deo poklona učinjenih drugom nasledniku od strane ostavioca može zahtevati u ostavinskom postupku do donošenja pravosnažnog rešenja o nasleđivanju. pored materijalno-pravnih odredbi zakona na uračunavanje poklona u nasledni deo i na odredbi člana 131. te da iz ovoga proizilazi da tuženi insistira na primeni odredbe člana 421. (Vrhovni sud Srbije. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da kada je raspravljanje zaostavštine završeno pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju ili rešenjem o legatu. tuženoj za života učinio poklon. u ponovnom postupku prvostepeni sud će o osnovanosti tužbenog zahteva odlučivati tako što će najpre ispitati i utvrditi kada je tuženi saznao za poklon učinjen od strane ostavioca. Rev. Međutim. ili je data usled prevare ili u zabludi. Rev. ZPP. odredba člana 131. njihovog oca pok. ZPP. postupanje prvostepenog suda potom će zavisiti od toga da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje ostavinskog postupka prema pravilima parničnog postupka. 4229/98) . (Iz presude opštinskog suda u Lajkovcu.11.03. od 3.1998. godine) 115. (Vrhovni sud Srbije. već stranke mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku. naslednik je ovlašćen u smislu navedene zakonske odredbe da ovakav zahtev ostvaruje u posebnoj parnici. godine) 116. V. Međutim. V. stav 1. Dalje. i člana 423. Rev. (Vrhovni sud Srbije.1999. Naslednici ne mogu tužbom za utvrđenje tražiti poništenje rešenja o nasleđivanju u delu gde se jedna nekretnina izdvaja iz zaostavštine. odnosno na činjenicama da je tužilac tek po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka pribavio dokaze iz kojih se utvrđuje da je ostavilac pok. S obzirom na navode tužioca u prvostepenom postupku i sada u žalbi da tužbeni zahtev zasniva. 121/97. ZVP. V.03.49 - . P. i stav 2. koji je dao izjavu. Dakle. a sve radi primene člana 421. budući da je tužilac ovakav zahtev istakao po pravosnažnom okončanju ostavinskog postupka iza pok.

610/95) . 10649/95 od 28. (Iz rešenja Okružog suda u Kraljevu.VANPARNIČNI POSTUPAK 118. godine 123. ako je rešenje o nasleđivanju dostavljeno samo oglašenim zakonskim naslednicima. godine) 119. glasnik SRS". (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije.1997. ostavinski postupak se ne prekida niti stranke upućuju na parnicu. a ne i svim ostalim naslednicima koji su učestvovali u postupku. Gž. 25/82) takvu mogućnost nije propisao. 111/97) 120. Nema mesta prekidu ostavinskog postupka do okončanja parnice po tužbi trećeg lica radi poništaja Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa ostaviocem ako među naslednicima nije sporno da nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora ulazi u zaostavštinu. Rev. Stranka se u parnici može pozvati na ugovor o doživotnom izdržavanju iako u ostavinskom postupku to nije učinila.1995.50 - . na koji je bio upućen od strane ostavinskog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 4953/97) 121. 9675/95 od 20. br. Gž. Gž. Službeni glasnik. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.10. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje tužilju u pogledu prava da u parnici istakne zahtev za utvrđivanje prava svojine na imovini koja čini predmet ugovora o poklonu. Ako se u toku postupka za raspravljanje zaostavštine ne postavlja zahtev za nasleđe ili kakvo drugo pravo iz zaostavštine. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. 3804/97 od 27.11.1995. (Vrhovni sud Srbije. sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Sanaslednik koji povuče tužbu u sporu radi utvrđenja namirenja u naslednom delu poklonom. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u drugostepenom postupku. godine) 124. za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini. po osnovu okrnjenja nužnog dela. Rev. Beograd) 122. jer Zakon o vanparničnom postupku ("Sl.08. nema pravo da nakon povlačenja tužbe "posle" pravosnažno završenog ostavinskog postupka u novom sporu zahteva isto utvrđenje. 4/97. Ako se po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina. (Vrhovni sud Srbije.

istog zakona ostavinski postupak pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. koji je umro bez poslednje izjave volje.. tako da naslednik stiče pravo od tog momenta. a ne od momenta donošenja rešenja. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zaostavštine ostavioca. U smislu člana 87. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je obustavio postupak za raspravljanje zaostavštine iza pok. 2365/95) 125. Učesnici postupka su se sporazumeli a sud je to prihvatio. Onaj ko hoće da se koristi autorskim delom posle smrti autora mora potražiti naslednike i pre no što u ostavinskom postupku bude doneto rešenje o nasleđivanju. J. da se raspravlja o delu imovine odmah a o ostalom naknadno. U ostavinskom postupku stranke se ne mogu sporazumeti da se donese delimično rešenje o nasleđivanju. (Iz rešenja Okružnog suda Požarevac. Uvidom u napred navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju. Po članu 89. koji će biti raspravljen.. Zakona o nasleđivanju. 126. kao primalac izdržavanja sa davaocem izdržavanja Č. Sud obustavlja postupak za raspravljanje zaostavštine ako utvrdi da nema zaostavštine ostavioca. Rev. S obzirom da se ostavinski postupak vodi po službenoj dužnosti to se učesnici ostavinskog postupka nisu mogli sporazumevati u pogledu obima zaostavštine. pa je stoga postupak obustavio. Prema članu 206. (Vrhovni sud Srbije. B. V. koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima. legatarima i drugim licima. februara 1992. Iz obrazloženja: Rešenjem o nasleđivanju oglašen je naslednik na delu zaostavštine. godine pred Prvim opštinskim sudom u B. prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je ostavilac svojom celokupnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. . nasleđe se otvara smrću ostavioca. Iz navedenih odredbi se može zaključiti da se stranke u ostavinskom postupku ne mogu sporazumeti (niti sud može takav sporazum prihvatiti) da se donese delimično rešenje o nasleđivanju i da se ostatak zaostavštine utvrđuje drugim rešenjem.. Okružni sud je odluku ukinuo. Gž-25/95) 127.51 - . jer je za života zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju overen dana 12. bez obzira kada je rešenje o nasleđivanju doneto. Zakona o vanparničnom postupku u postupku za raspravljanje zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog.VANPARNIČNI POSTUPAK Naslednik stiče svojstvo naslednika momentom smrti ostavioca. Otuda je bez značaja navod u reviziji da je ostavinsko rešenje doneto posle objavljivanja feljtona.

kao i da je njen pok. naslednik pokojne ostavilje . 2045/95) Nasledni učesnik u ostavinskoj raspravi svoje eventualno pravo svojine u nepokretnosti za koje je utvrđeno da čine zaostavštinu ostavioca može ostvariti u posebnoj parnici. 7640/95) . 2189/95 od 10. M. A. R. onog učesnika u postupku čije pravo smatra manje verovatnim uputio da pitanje postojanja ovog prava ili činjenica od kojih zavisi pravo na nasleđe.03. 129. i mal. da ona nije znala da je pokojnik zaključio predmetni ugovor. 212. tač. Iz obrazloženja: Okružni sud će naložiti prvostepenom da u ponovnom postupku . A. A. s jedne strane i K. uputiće ga da postojanje ovog prava ili činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. br. po tužbi koja je podneta od majke-zakonske naslednice K. Ć. 7124/95) 130. 1. M.1995. M. A. 2. Iz obrazloženja: Pravilno je prvostepeni sud na osnovu ovlašćenja iz čl. A.s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da nije sporna činjenica da su zakonski naslednici pokojne ostavilje S. s obzirom da između zakonskih naslednika ostavioca mal. a prema oglašenim zakonskim naslednicima ostavioca.potrebno je da prvostepeni sud oceni: da li je manje verovatno pravo zak. Ukoliko sud oceni da je pravo jednog od zakonskih naslednika manje verovatno.52 - . postoji spor o tome da li sporni stan predstavlja zaostavštinu ostavioca ili ne. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ZPP prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine iza smrti pok. st. naslednika koji osporava postojanje usmenog testamenta ili zak. 6.VANPARNIČNI POSTUPAK Bez uticaja su navodi u žalbi S. godine) 128. A. i sin B. te da ćerke pokojne ostavilje tvrde da postoji usmeni testament kakav je proglašen na zapisnik od 13. s druge strane. Kada su sporne činjenice važne za rešavanje prethodnog pitanja. M. M. naslednika koje tvrde da postoji usmeni testament. br. da bi nakon toga. do pravosnažnog okončanja parnice koja je pokrenuta pred tim sudom radi poništaja ugovora o otkupu-kupoprodaji spornog stana overenog pred sudom. Gž. a da postojanje takvog testamenta osporava zak. kćerke S. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. i N. Gž. godine. Gž. dokaže u parničnom postupku. otac u momentu zaključivanja bio nesposoban za rasuđivanje jer ona svoja prava može ostvarivati u parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 1995. dokaže u parničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. a odluka zavisi od rešenja prethodnog pitanja ostavinski postupak će biti prekinut.

br.. godine pred istim sudom. Ć. novembra 1991. P. godine okončan ostavinski postupak iza pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Beobradu... 194/95) . Neosnovano se u žalbi ističe da prvostepeni sud navodno nije pravilno primenio čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. radi davanja nasledničkih izjava i nakon toga. pozivajući se na odredbe čl.1986. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa. pravilno je prvostepeni sud primenio i odredbu čl. prvostepeni sud je pogrešno odlučio donoseći pobijano dopunsko rešenje. ukoliko bi dali izjavu da se primaju nasleđa na novo pronađenoj imovini. Iz obrazloženja: Prema razlozima pobijanog rešenja nesporno je među strankama u postupku da je pravosnažnim rešenjem I opštinskog suda u B. iz B. rešenjem uputiti pomenute nasledne učesnike da svoje pravo mogu da ostvare u parničnom postupku. 3105/95 od 22. znajući za postojanje testamenta i njegovu sadržinu. sud ga mora pozvati radi davanja nasledničke izjave koja se odnosi na novu imovinu. te je ovakav predlog nasledne učesnice J. izjavio da pristaje da se nasleđe raspravi na osnovu zakona.06. prvostepeni sud je bio dužan da prema odredbi čl. iako je u ostavinskom postupku.. P. prema stanju spisa. br. godine) 132. Testamentalni naslednik može tražiti nasleđe na osnovu naknadno pronađenog testamenta. Nadalje. Zakona o vanparničnom postupku prethodno pozove sve nasledne učesnike koji su se na navedenom ročištu izjasnili da se ne prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada.03. U okviru izloženih razloga. pravilno je prvostepeni sud našao da nema mesta prekidu ostavinskog postupka jer je isti pravosnažno okončan. po kome je za naslednicu određena J. Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je predlogom podnosilaca žalbe prethodno traženo raspravljanje naknadno pronađene imovine iza sada pok. O tome su obaveštena sva zainteresovana lica.VANPARNIČNI POSTUPAK 131. B. J. Ovo s toga što je. a zaostavština nije ponovo raspravljena već su lica upozorena da mogu pokrenuti parnicu. oktobra 1994. Kod navedenog činjeničnog stanja koje se ni u žalbi ne osporava. Zakona o vanparničnom postupku i proglasio testament. Gž. Takođe je nesporno da je naknadno pronađen testament pok.. 128. Zakona o vanparničnom postupku zasnivajući odluku o naknadno pronađenoj imovini na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. J. 130. Ž. Zakona o nasleđivanju.1995. a koji je testament proglašen dana 5. i da su se prilikom raspravljanja zaostavštine navedeni nasledni učesnici na ročištu održanom dana 11. upozorivši zaintersovana lica da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parničnom postupku. ako je tu izjavu dao zato što tada testament nije mogao pronaći. izjasnili da se ne prihvataju dela nasleđa koje im po zakonu pripada. 129. pa se pronađe nova imovina. 220. prelaskom predmeta zaostavštine u društvenu svojinu i predajom Opštini Stari Grad. odbio.53 - . tokom prvostepenog postupka proglašen novo pronađeni testament. dana 23. B.

9030/94) 138. deobom ili na drugi način uređeno. 6280/94 od 29. ostavinski postupak će se obustaviti.54 - 140. Naslednička izjava drukčijeg sadržaja može izmeniti raniju samo ako u toku ostavinskog postupka nastupe nove činjenice ili ako se saznalo za postojanje činjenica za koje se u času davanja nasledničke izjave nije znalo. br. Ako je kod prethodnog pitanja među strankama došlo do spora samo u pogledu primene prava. godine) 134. 49/94) 137.04. onda nema važnih razloga da se u ostavinskom postupku odlučuje o neblagovremeno podnesenoj žalbi. 333/95 od 20.1994.1994. Gž. br. mogu se primeniti odredbe Zakona o nasleđivanju samo ako o tim nasleđima nije doneta pravnosnažna odluka ili nasleđe nije sporazumom.1995. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. br. Kada u parnici. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Gž. Gž. Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. br. maja 1955. 139. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. a povodom zahteva drugog naslednika da se iz zaostavštine izdvoji neka imovina kao njegova svojina ne može se smatrati prihvatanjem i priznanjem takvog zahteva. 3968/94 od 24. na koju je upućen jedan od učesnika ostavinskog postupka.03. vanparnični sud je dužan da sam o tome odluči. a ne i zakonski prekluzivni rok. Rok koji odredi sud u vanparničnom postupku je sudski. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. Gž. godine) 133. Na nasleđa otvorena pre 11.05. 77/94) Postoji nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca ukoliko je u momentu smrti imao prebivalište u Republici Srbiji bez obzira gde je smrt nastupila i gde se imovina nalazi. . godine. Gzz. imovina između naslednika bude raspravljena u celini sudskim poravnanjem. godine) 136.12. Ćutanje jednog od naslednika. godine) 135. 431/94 od 20.1994. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. .VANPARNIČNI POSTUPAK Kad naslednici mogu zajedničku svojinu utvrđenu prvostepenim rešenjem o nasleđivanju pretvoriti u susvojinu ili izvršiti deobu po osnovu sporazuma.

Oduzeto zemljište se vraća pravnom sledbeniku ranijeg sopstvenika po naslednim redovima prema odredbama Zakona o nasleđivanju pri čemu ranija odricanja od nasleđa nemaju pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. iz B. N.. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 728/94) 141. Pri tome sva ranija odricanja od nasleđa nemaju nikakav pravni značaj u odnosu na imovinu koja se vraća. i vlasništvo jednosobnog stana u B.VANPARNIČNI POSTUPAK Treba imati u vidu odredbu člana 226. Pošto je tužilac osporavao pravo na deo povraćenog zemljišta potomcima ćerki pokojnog sopstvenika to je zaključkom komisije za vraćanje oduzetog zemljišta upućen na parnicu. P.. dakle svim zakonskim naslednicima odnosno licima koja svoje pravo izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja odnosno u momentu donošenja odluke o vraćanju oduzetog zemljIšta pred Komisijom za vraćanje zemljišta i to po naslednim redovima kako je to regulisano odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije.... Zakona o nasleđivanju RS. 11879/94) .. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. i uručena na slobodno korišćenje i raspolaganje po osnovu bračne tekovine supruzi ostavioca I. I.N. .55 - .P... a na jednake delove..supruga i V. preostale nakon izdvajanja po osnovu bračne tekovine oglašeni su za naslednike na osnovu zakona.. U stavu dva izreke prvostepenog rešenja izdvojena je iz zaostavštine 1/2 jednosobnog stana u B. iz B. da se imaju primeniti odredbe našeg Zakona o nasleđivanju bez obzira gde je smrt ostavioca nastupila i gde se imovina nalazi. tužilac je pred nadležnim organom uprave pokrenuo postupak za povraćaj oduzetog zemljišta. I. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova. Ovi nasledni delovi moraju biti precizno izraženi brojčano u veličini njihovih idealnih delova. a na kolike idealne delove V.. iz B. 978/94) 142.. N.. sestra ostavioca. Gž.. Gž.. P. jer oglašavanjem naslednika nije tačno navedeno na kolike idealne delove navedenih nepokretosti vlasnik postaje I. To znači da bi pod ovim uslovima postojala nadležnost našeg suda za raspravljanje zaostavštine ostavioca. Iz obrazloženja: U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da zaostavštinu pok. po nahođenju Vrhovnog suda. sačinjava vanknjižno vlasništvo jednosobnog stana u L. koja izričito predviđa da ukoliko je ostavilac naš državljanin i imao prebivalište u Republici Srbiji. Iz obrazloženja: Nakon donošenja Zakona o povraćaju zemljišta oduzetog po PZF. U stavu tri izreke na zaostavštini pok. Citirani dispozitiv pobijanog rešenja sadrži nepreciznost. Zahtevu su se pridružili i potomci ćerki pokojnog sopstvenika. P. (Vrhovni sud Srbije Rev. Ostavinski sud mora precizirati nasledne delove izražene brojčano u veličini njihovih idealnih delova. da se oduzeto zemljište vraća ranijem sopstveniku odnosno njegovom pravnom sledbeniku. I. nakon izdvajanja 1/2 jednosobnog stana u B.

145. D. Posle pravnosnažnosti rešenja donetog u ostavinkom postupku. kao jedini učesnici u ovom postupku. Gž.02. 16/93) 144. Gž-1897/93) 148. Ž. Iz obrazloženja: Kod pravilno utvrđene činjenice u postupku kod prvostepenog suda da je rešenjem Opštinskog suda u K. da se savesnim držaocem smatra i onaj koji poseduje ostavinu bez rećenja o nasleđivanju. biv. svoja prava povodom zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici. 207/93) Da bi se isključenje naslednika iz nasleđa smatralo opravdanim neophodno je da je počinio delo koje znači teže zanemarivanje obaveza prema ostaviocu. kao i da se nesavesnim držaocem smatra ono lice koje ostavinu poseduje na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. uz uslov skrivljenog ponašanja.12. raspravljena zaostavština iza smrti sada pok. Ako se naslednik odrekne nasleđa.. Gzz. postojanje rešenja o nasleđivanju nije uvek odlučno kod procenjivanja da li se radi o saveznom ili nesavesnom držaocu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici. 147. pravilno je našao prvostepeni sud da žalbu žalioca izjavljenu protiv ovog rešenja treba odbaciti. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo. te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno dana 6. jer pravnosnažno ostavinsko rešenje kojim je raspravljena zaostavština ostavioca vezuje sve učesnike ostavinskog postupka u pogledu odluke o pravu nasleđa. (Vrhovni sud Srbije.56 - . Rev. lice koje ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa ostaviocem. Gž. na nasleđe se pozivaju njegovi potomci. kojim rešenjem su za naslednike oglašeni njegovi sinovac i sinovica. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. a nije učestvovalo u ostavinskom postupku.1993. Univerzalni naslednici parnične stranke su legitimisani za podnošenje predloga za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka. iz K…. Naslednik ne može u posebnoj parnici po pravnosnažno okončanom ostavinskom postupku tražiti da se utvrdi da je neko od naslednika izmiren u svom naslednom delu. (Iz rešenja Okružnog suda Subotica.VANPARNIČNI POSTUPAK S obzirom da postoji mogućnost. godine) 143.. budući da ona nije bila učesnik u navedenom .1994. što se ocenjuje zavisno od okolnosti slučaja. 2446/93) 146. godine. 385/94 od 6.

godine. 1356/92) 150. Rev. Sa iznetih razloga i razloga da konstatacija izneta u izreci pobijanog rešenja da se stranke upućuju da u parnici ostvare svoja prava bez navođenja roka ne predstavlja povredu pravila postupka. to sva svoja prava povodom navedenog zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju može ostvarivati u parnici u smislu odredbe član 131. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. pa se tužba za zaštitu svojine može podići uvek. (Iz odluke Okružnog suda u Kragujevcu. zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakona o vanparničnom postupku Srbije . tačka 2. Pravo svojine ne zastareva. Gž. Gž.2479/91 od 14. pa kako žalilac ističe da je ona sa sada pok.1992. tj. od 24. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici.08. Prvostepeni sud je . Beograd. 650/93 od 18. a pobijano rešenje na osnovu člana 380. 871/93 od 9. ZPP potvrđeno.1992.1993.05. Zakona o vanparničnom postupku. Međutim.06. (Vrhovni sud Srbije. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. ostaviocem. odnosno lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. svaki od učesnika u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar koja je bila predmet zaostavštine.1992. za vreme njegovog života. ukoliko je on ustupanje prihvatio. ako se tužbeni zahtev zasniva na svojini ili nekom drugom pravnom osnovu nezavisno od prava na nasleđe ili legat. jer stranke mogu a i ne moraju pokrenuti parnicu. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine pripada i svakom drugom licu koje na nju polaže pravo svojine po bilo kom osnovu.57 - 152. godine) 149. . to je žalba kao neosnovana odbijena. godine) . 861/92 od 25. godine) 151. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. u rešenju o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. koji se odnosi na istu imovinu koja je predmet nasleđivanja po pravnosnažnom rešenju prvostepenog suda. Kako pravo svojine ne zastareva tužba za zaštitu svojine može se podići uvek.u smislu člana 121. Iz obrazloženja: Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. te šta je između naslednika sporno. Pravo da traži stvar koja je bila predmet zaostavštine ne pripada i svakom drugom licu koje na nju polože pravo svojine po bilo kom osnovu.1993. a što nema uticaja na već okončan ostavinski postupak.12.11. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju.dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine.VANPARNIČNI POSTUPAK ostavinskom postupku koji je pravnosnažno okončan. (Iz rešenja Okružnog suda u Prištini Gž. kojim su za zakonske naslednice oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. Gž.

ZON . Nema smetnji da se okonča ostavinski postupak iako je pre njegovog pokretanja pokrenuta parnica radi poništaja ugovora o kupoprodaji stana koji je kupio ostavilac i koji spada u ostavinu. iz razloga što je osnovna pretpostavka za primenu propisa Zakona o nasleđivanju da je umrli ostavio imovinu. 911/92) I pored toga što su svi naslednici učinili nespornim da iza umrlog oca.03. ipak ne sprečava da se o zahtevu o pravu na nasleđe pokrene parnica.58 - 156. 194/92) . ostavioca. (Vrhovni sud Srbije. čija je valjanost od strane naslednika u tom postupku dovedena u pitanje. što je u toku postupka po ovoj pravnoj stvari drugi učesnik osporio. (Iz rešenja Okružnog suda Sremska Mitrovica. a ovo posebno sa razloga da pravnosnažnost pobijene odluke ne sprečava stranke da o takvoj eventualnoj spornoj imovini ostavioca pokrenu parnicu. jer ističe da je to njegova svojina. pa u vezi prednjeg učesnicima ostaje mogućnost da u posebnoj parnici pred redovnim sudom ostvaruju svoja eventualna imovinska prava kao naslednici ostavilje. 155. zbog čega je prvostepeni sud bio obavezan da obustavi postupak u smislu člana 113.1992. što je podrazumevalo upućivanje stranaka na parnicu. Gž.a SAPV obustavio ostavinski postupak iza pok. ponovo ističe da je ostavilja bila vlasnik porodične stambene zgrade. godine) 154. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem obustavljen je ostavinski postupak po ovoj pravnoj stvari. stav 1. isti su insistirali na vođenju ostavinskog postupka a u svrhu ustanovljenja apstraktnih naslednika pok. . Pri tome razlozi na koje su se zakonski naslednici pozvali o svrsi i opravdanju vođenja ostavinskog postupka. koja se posredno ili neposredno izvode iz činjenice što određene osobe ulaze u krug zakonskih naslednika tog pokojnika. U žalbi se. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pozivom na odredbu člana 203. ustvari. Zakona o vanparničnom postupku. Nisu osnovani navodi žalbe da se pobijana odluka zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Gž-113/92) 153. nisu relevantni ni od uticaja na drugačiju odluku.VANPARNIČNI POSTUPAK Kad je ostavinski sud raspravio zaostavštinu po testamentu. stav 1. pošto je nasleđivanje prelaz imovine umrlog na njegove naslednike. ostavioca. (Iz rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. odnosno da bi se ostvarila neka druga prava naslednika. Prvostepena odluka je pravilna i na zakonu zasnovana s obzirom da je prema smrtovnici po ovoj pravnoj stvari ostavilja bez imovine. odnosno supruga nije ostalo nikakve imovine. s opravdanjem da bi se eventualno kasnije nađena ostavinska imovina rasporedila prema tom ostavinskom rešenju. Gž. 4945/92 od 24. kao prethodno pitanje. te da ostavilja nema bilo kakvu imovinu. Rev. u kojoj bi se pitanje valjanosti testamenta razmatralo. pravosnažnost odluke ostavinskog suda.

stav 1. godine) 161. Gž. 161/92) 160. Ostavinski sud je dužan obavestiti organ starateljstva ukoliko se očekuje rođenje a u cilju zaštite deteta. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 231/92 od 20. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. Rev. 3369/92) 157.1992. Učesnici koji su se prihvatili nasleđa u ostavinskom postupku i to pravo nisu osporili drugim učesnicima. koje učesnici ostavinskog postupka mogu isticati u tom postupku ili u posebnoj parnici do okončanja ostavinskog postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. 162. Vanparnični sud će obustaviti postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka.02. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. . to se postupak može nastaviti u smislu člana 215. 431/92) 158. a imenovani naslednik odbije da stupi u parnicu sud je dužan da ispita u svakom slučaju razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavljanje prekinutog postupka donese rešenje o nastavku prekinutog postupka. Kad protivna strana podnese predlog da se nastavi postupak prekinut usled smrti stranke. br. Iz obrazloženja: Kako je postupak u ovoj pravnoj stvari bio prekinut usled smrti tužioca.59 - . Ostavinski postupak se obustavlja ako umrlo lice nema imovinu. (Vrhovni sud Srbije. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine koji ne proizilazi iz nasledno pravnog odnosa već iz prava svojine ili nekog drugog pravnog odnosa sa ostaviocem nezavisno od prava na nasleđe. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Dete začeto u trenutku otvaranja nasleđa smatra se kao rođeno ako se rodi živo. pa izjava oca deteta o odricanju od nasleđa data u verme kada je dete bilo začeto može proizvoditi pravno dejstvo samo u odnosu na davaoca izjave. 355/92) Pravo na nužni deo nasleđa je nasledno pravo. 159. Gzz. ZPP a kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. ne mogu žalbom na ostavinsko rešenje isticati prigovor zastarelosti prava zahtevanja zaostavštine.

. koja je utvrđena na osnovu popisa i procene u vanparničnom postupku. M. gasi se smrću tog bračnog druga.12. Gž. odnosno. mogu uzimati na zapisnik i stručni saradnici.VANPARNIČNI POSTUPAK Ukoliko se utvrdi da je i V. onda on ne bi ni imao aktivnu legitimaciju za vođenje spora. Rev.01. Kad u postupku raspravljanja zaostavštine nije utvrđena čista vrednost zaostavštine. odnosno ona vrednost na koju je plaćena sudska taksa.10. (Iz rešenja Okružnog suda u Subotici. izuzev izjave o odricanju od nasleđa.1991. godine) 163. godine) 167. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Pravo bračnog druga pozvanog na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda da zahteva da sud. 24/91) 165.60 - . jer bi to mogli učiniti samo naslednici umrlog tužioca. odnosno ne bi ni mogao da stupi u parnicu. godine) Osim sporazuma o načinu deobe ostavine. kako se vidi odbija da stupi u parnicu. smatra se da je revizija dozvoljena. ukoliko V. nije naslednik umrlog tužioca i ukoliko je to razlog zbog koga ne želi da stupi u parnicu. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. kada se ne odnosi na novac. Naravno. br. br. 1356/92 od 30. U postupku za raspravljanje zaostavštine nasledničke izjave. merodavna je ona vrednost koju je sud utvrdio po slobodnoj oceni. Merodavna vrednost vanparnične stvari u postupku raspravljanja zaostavštine za ocenu prava na reviziju protiv pobijanog dela pravosnažnog rešenja. 1518/91 od 13. Rev. je vrednost čiste zaostavštine. 3412/92) Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. pod uslovima iz člana 23. a potom zakazati glavnu raspravu kako bi se nastavio postupak u ovoj parnici. Zakona o nasleđivanju odluči da on nasledi i jedan deo dela zaostavštine koji bi po zakonu trebalo da naslede ostali naslednici. sin umrlog tužioca njegov naslednik a on.1991. ukoliko je on ustupannje prihvatio. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. sud je dužan da u svakom slučaju ispita razloge protivljenja ovog lica i ako utvrdi da su se stekli uslovi za nastavak postupka nakon prekida istog doneće rešenje o nastavku prekinutog postupka. godine) . lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. kojim su za zakonske naslednike oglašena i lica koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. u rešenje o nasleđivanju unosi se i izjava o ustupanju naslednog dela jednog naslednika u korist sanaslednika. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 26. 166. 164. Gž.12. (Vrhovni sud Srbije.1992. Kad popis i procena nisu vršeni. ili da nasledi celu zaostavštinu.1992. a njena vrednost se ne može utvrditi ni na osnovu plaćene sudske takse. 1257/91 od 15. M. (Vrhovni sud Srbije.

221/91) 168.61 - 174. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. jer ustupanje proizvodi pravno dejstvo tek ako naslednik prihvata ponovnu odnosno ustupljeni deo nasleđa. Rešenje vanparničnog suda kao ostavinskog. onda ne postoji zaostavština. Rev-2479/91) 170. upućivati ih na parnicu. Nije neophodno u vezi prednjeg pozivati stranke. Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 24. pa se povodom takve imovine ne sprovodi ostavinski postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika. Gž. Pravosnažnost rešenja o nasleđivnju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. Naslednička izjava odricanja od nasleđa u korist određenog naslednika. Gž. ne vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine. (Savetovanje građanskih i građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda. . Pravosnažno rešenje ima deklaratoran. kojim se učesnici samo oglašavaju za naslednike na određenoj zaostavštini. pa se takav postupak ima obustaviti.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada se u postupku utvrdi da je ostavilac u potpunosti raspolagao svojom imovinom ugovorom o doživotnom izdržavanju. godine) 171. onda nema zaostavštine koja se može raspravljati u ostavinskom postupku. Gž. 3288/91) 169. smatra se kao izjava o prijemu nasleđa i ustupanja svog naslednog dela i kao dvostrani pravni posao. kojim su za zakonske naslednike oglašena lica. Rev. Kada je ugovorom o doživotnom izdržavanju u celosti obuhvaćena imovina primaoca izdržavanja.1990. 4/90) . odnosno lica. (Vrhovni sud Srbije. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. i 25. Sud nije ovlašćen da ukida svoje rešenje kojim je proglašen usmeni testament o čijoj sadržini su se testamentalni svedoci izjasnili pred sudom u smislu člana 21.10. Pravosnažno rešenje o nasleđivanju. ne može postati izvršno već samo pravosnažno. (Vrhovni sud Srbije. a ne konsitutivan karakter. upoznavati ih sa takvim ugovorom i u slučaju spora. koja u konkretnom slučaju nisu po zakonu pozvana na nasleđe. stav 1. Gž. jer je to nezavisno pravo svakog naslednika da u parnici može pobijati pravnu valjanost takvih ugovora. Zakona o vanparničnom postupku. 730/90) 172. 1271/90) 173.

godine) 175.1990. kao suvlasnik ima pravo raspolaganja svojim idealnim udelom u zaostavštini. 338/88) 178. 2007/87) . Rev. ima pravo da u parnici traži ostvarivanje svog naslednog prava. u kome je učestvovao i nije postavio zahtev za izdvajanje imovine po osnovu bračne tekovine iz zaostavštine. Gzz.10. ako se tužbeni zahtev zasniva na pravu svojine ili nekom drugom pravnom osnovu. traži priznanje prava vlasništva na celoj ili delu zaostavštine po osnovu bračne tekovine. ali se ne može tražiti poništenje pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Međutim. (Vrhovni sud Srbije. Smisao navedene zakonske odredbe (član 144. tada svaki naslednik. Tužbom pod određenim uslovima može se zahtevati zaostavština. Rev.62 - . Zakona o nasleđivanju). nezavisno od prava na nasleđe ili legat. 236/89) 176. već donošenjem rešenja o nasleđivanju i uknjižbom suvlasničkog dela u zemljišnim knjigama na područjima gde su one ustanovljene. Pravnosnažno ostavinsko rešenje obavezuje naslednike u ostavinskom postupku samo u odnosu na naslednopravne. (Vrhovni sud Srbije . (Vrhovni sud Vojvodine. 474/89) 177. ukoliko im zakonom nije priznato pravo da svoj zahtev ostvaruju u parnici. (Vrhovni sud Srbije . Kada jedan zakonski naslednik naknadno pronađe punovažan ugovor o odricanju od nasleđa koji je zaključio drugi naslednik. a sanaslednici su postali zemljišno-knjižni suvlasnici u idealnim delovima. 179. svaki učesnik u ostavinskom postupku može i posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju tužbom tražiti stvar. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Ovo pravo je stvarno pravne prirode i ono ne zastareva. ne uslovljava pravo raspolaganja suvlasničkim udelom sanaslednika fizičkom deobom. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje stranke koje su učestvovale u postupku raspravljanja zaostavštine u pogledu odluke o pravu nasleđivanja i legatu. Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava učesnika ostavinskog postupka da u parnici ističe zahtev koji ne proizilazi iz naslednog pravnog odnosa da se izdvoji deo pojedine stvari ili prava iz raspravljene zaostavštine. a ne i u odnosu na stvarnopravne zahteve prema zaostavštini. 480/88) 180. Bračni drug ostavioca je ovlašćen da i nakon pravnosnažno završenog ostavinskog postupka. od 25. Kada je ostavinski postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju i o uručenju zaostavštine. koja je bila predmet zaostavštine. Rev. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu.

Rev. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. naslednik u svojoj nasledničkoj izjavi nije opredelio kvotu koju traži u predmetnoj zaostavštini. Kada naslednici u ostavinskom postupku sporazumno predlože deobu i način deobe u smislu čl. Izjava naslednika o priznavanju punovažnosti testamenta. te da ništa ne traži od zaostavštine. 212. (Vrhovni sud Vojvodine. br. ne predstavlja i odricanje od nasleđa po osnovu zakonskog nasleđivanja. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. 4/87) 181. odnosno to što više ne postoji motiv zbog koga je takva naslednička izjava data. Gzz. . Posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Po članu 90. Rev. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu. Gž-1520/87) 182. ostavinski sud taj sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. Zakona o vanparničnom postupku sve izjave učesnika u postupku raspravljanja zaostavštine mogu na zapisnik uzimati stručni saradnici. Subotica. osim izjave o odricanju od nasleđa koju uzima su. zakonski naslednik nema pravo zahtevati u parnici veći nasledni deo. data pre poništenja testamenta. a postoje uslovi za ponavljanje postupka. Razlogom poništenja nasledničke izjave ne može biti zabluda o motivu.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je raspravljanje o zastavštini završeno pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. za njegovo pravo na nasleđe. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. 444/87) 183. Rev. Nisu ispunjeni uslovi za donošenje dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine u slučaju kada ostavilac nije uknjižen kao vlasnik nepokretosti. (Vrhovni sud Srbije. Gž. Gzz. Nije od značaja činjenica što učesnik u ostavinskom postupku tj. (Viši sud.305/87) 185. 28/87) 187. 444/87) 186.63 - 188. (Vrhovni sud Vojvodine. onda se neće obnoviti postupak za raspravljanje zaostavštine već će se stranka uputiti da svoje pravo ostvaruje u parnici. jer tu kvotu utvrđuje sud. ZON. 782/87) 184. stav 3.

Gž. Stručni saradnik može osim izjave o odricanju od nasleđa. Rev. šta sve ulazi u zaostavštinu ostavioca. Rev. U konkretnom slučaju.64 - . dok sa druge strane zapisnik nisu potpisali ni sudija ni stručni saradnik. 775/86) 192. dužan da prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da pokrenu parnicu pošto prethodno utvrdi šta je predmet zaostavštine. pa njegov naslednik niti može sam pokrenuti spor. u smislu člana 121. da li je izjave o odricanju od nasleđa uzeo sudija ili stručni saradnik prvostepenog suda. i to iz samog zapisnika. 861/86) Bliski srodnici umrlog sopstvenika imovine koju je on morao da napusti u toku okupacije. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. mogli su da pokrenu ostavinski postupak u roku od godine dana od dana stupanja na snagu Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njihovih pomagača. tj. pa su ovakve izjave o odricanju od nasleđa ništave. 939/86) 193. već je zapisnik potpisan samo od strane sudskog zapisničara. Gž. nesumnjivo je utvrđeno da je između naslednika sporno da li u zaostavštinu ulaze dinarska sredstva. Rev. To važi i kada je u pitanju povećanje naslednog dela roditelja. 190. u ostavinskom postupku prihvatili nasleđa. 1297/86) 189. koje ne prelazi na naslednike. Gž. prvostepeni sud je dužan da u ponovnom postupku na osnovu izjava naslednika utvrdi šta čini zaostavštinu ostavioca. Kako iz žalbi naslednika proizilazi da je sporno da li u masu zaostavštine ulaze i devizna sredstva na knjižici ostavioca u neutvrđenom iznosu i predmeta njegovog domaćinstva.VANPARNIČNI POSTUPAK dija. (Vrhovni sud Srbije. te šta je između naslednika sporno. 2020/86) Prvostepeni sud je. nisu izjašnjavali šta još pored dinarskih sredstava čini masu zaostavštine. Smrću nužnog naslednika gasi se i to pravo. Pošto su se stranke . (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Smatra se slabijim u pravu i upućuje na parnicu nadživeli bračni drug.naslednici. uzimati na zapisnik ostale izjave i predloge stranaka. (Vrhovni sud Vojvodine. međutim. Pravo na nasleđivanje je lično pravo. pravo na nužni deo ukoliko se ne radi o zajedničkoj deci ne prelazi na naslednike umrlog bračnog druga. pa stoga. niti nastaviti spor koji nije pravnosnažno završen. koji su inače obojica označeni u uvodu istog zapisnika. Na ročištu se naslednici. kao nužnog naslednika. 3357/85) . te u slučaju spora između naslednika prekine raspravljanje zaostavštine i uputi stranke da povedu parnicu kojom će rešiti sva sporna pitanja. to je i stručni saradnik bio ovlašćen da na zapisnik uzima ovakve izjave naslednika. 191. koji u ostavinskom postupku tvrdi da stečena imovina u braku nadživelog bračnog druga i ostavioca ne predstavlja ostaviočevu zaostavštinu. a iz spisa ove pravne stvari ne vidi se. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. (Vrhovni sud Srbije. jer se njegovo pravo smatra manje verovatnim od prava ostalih naslednika.

65 - . izvršiće se ponovo. za plaćanje takse merodavna je vrednost zahteva. i o načinu deobe naknadno pronađene imovine. stav 2. u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima. odredbe ovog zakona primenjuju se na nasleđa otvorena posle njegovog stupanja na snagu. stav 3. Rev. Zakona o vanparničnom postupku). Radi utvrđivanja ove vrednosti primenjuje se. raspored naknadno pronađene imovine (član 128. prema članu 43. predaji stvari ili vršenju neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo. 21/84) . pre smrti ostavioca. za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije. (Vrhovni sud Srbije. stav 2. U skladu sa čl. 444/85) 195. tj. ne prelazi 50. Gzz. januara 1975. niti donositi novo rešenje o nasleđivanju. utvrđenog pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. koji se primenjuje od 1. Zakona o nasleđivanju odricanje od nasleđa koje je učinjeno pre njegovog otvaranja nema pravnog dejstva. Rev. Naknadno pronađena imovina raspoređuje se među naslednike prema obimu i veličini nasleđenih delova i odgovarajućeg nasledno-pravnog ovlašćenja. revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim zahtevima u kojima se tužbeni zahtev ne podnosi na potraživanje u novcu. merodavna je vrednost predmeta spora koji je označen u tužbi.000 dinara. Zakona o vanparničnom postupku). Kako u toku raspravljanja zaostavštine nije određena vrednost zaostavštine. Zakona o parničnom postupku. ovog zakona. pošto prema članu 382. Iz tog razloga revizija nije dozvoljena. 1436/85) 196. Ako su naslednici još u toku postupka za raspravljanje zaostavštine postigli sporazum o deobi i načinu deobe nasleđene imovine (član 122. godine. kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos. njena vrednost se određuje prema Zakonu o sudksim taksama. Prema odredbi člana 27. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. do 34. Ukoliko su se zakonski naslednici ostavioca sporazumno odrekli od nasleđa pre njegovog otvaranja. istog zakona. 135. Zakona o nasleđivanju SR Srbije. ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. pa se zahtev ne odnosi na novčani iznos. do 33. shodno odredbe čl. stav 3. zakona propisano je da ako vrednost predmeta spora nije naznačena u tužbi niti se može odrediti u smislu čl. U konkretnom slučaju pokrenut je ostavinski postupak. Prema odredbi člana 40. 24. prema citiranoj odredbi 2000 dinara. kao vrednost uzima se u sporovima u kojima rešava opštinski sud iznos od 2000 dinara. Zakona o sudskim taksama.VANPARNIČNI POSTUPAK 194. onda u skladu sa čl. U vanparničnom postupku je. Članom 24. Pravnosnažnost rešenja o nasleđivanju ima za posledicu da se više ne može ponovo raspravljati zaostavština. Zakona o vanparničnom postupku. 24. (Vrhovni sud Srbije. 232. bez obzira na ovaj sporazum. Vrednost zaostavštine u konkretnom slučaju je. ukoliko se naslednici nisu sporazumeli o deobi.

okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Pre donošenja odluke o prekidu postupka radi utvrđivanja punovažnosti usmenog testamenta bez postojanja isprave o tome. 2195/84) . pa stoga nije ovlašćen da u vanparničnom postupku ceni zakonitost takvog rešenja nadležnog upravnog organa. bez obzira što bi im po Zakonu o nasleđivanju nasledno pravo pripadalo. 198.u smislu člana 119. Rev. kome je konstituisano pravo udovičkog uživanja. pošto nije sačinjena isprava sa svojeručnim potpisima svedoka. Rev. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. Kod nespornih činjenica da ostavilac nije imao zakonskih naslednika niti je sačinio pismeni testament. punovažnost testamenta . 1102/84) 197. opštinski sud što je u smislu člana 108. Gž.VANPARNIČNI POSTUPAK Sud je u ostavinskom postupku vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o eksproprijaciji zemljišta i zgrada na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o eksproprijaciji. opštinski sud je pravilno postupio saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament o okolnostima od kojih zavisi punovažnost testamenta i o njegovoj sadržini. To znači da se utvrđeno pravo udovičkog uživanja. Pogrešio je. sud je mogao odlučivati o predlogu javnog pravobranioca za prekid postupka zbog postojanja sporne činjenice od koje zavisi pravo na nasleđe. sud je dužan da zapisnik o saslušanju svedoka pred kojima je usmeni testament izjavljen proglasi po odredbama o proglašenju pismenog testamenta. po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. stav 2. koje kao institut nije propisano Zakonom o nasleđivanju. već je lice koje je označeno u izjavama svedoka kao testamentalni naslednik. kojima po ranijim propisima nije pripadalo pravo nasleđivanja. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem prekinuo postupak raspravljanja zaostavštine ostavioca bez zakonskih naslednika. nije proglasio zapisnik o saslušanju svedoka. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. javni pravobranilac opštine osporio punovažnost testamenta. onda se zaostavština smatra raspravljenom i prema licima. Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. . međutim. pa naslednici bračnog druga. pošto je u toku saslušanja svedoka pred kojima je izjavljen usmeni testament. bez obzira što je on umro u režimu Zakona o nasleđivanju. Tek po proglašenju zapisnika o saslušanju svedoka pred kojima je ostavilac izjavio usmeni testament. ima poštovati. (Vrhovni sud Srbije. 6192/84) Kad je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneto pre stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju. Pri tome sud je bio dužan da ceni i činjenicu da je punovažnost testamenta osporio javni pravobranilac. Po žalbi lica koje je upućeno da pokrene parnicu. ne mogu to pravo pretvoriti u stvarno pravo i ne mogu nasleđivati imovinu umrlog bračnog druga kome je doživotno uživanje bilo konstituisano. (Vrhovni sud Srbije.66 - 199. a poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu. uputio na parnicu kao lice čije pravo smatra manje verovatnim.

shodno članu 232. moguće je zaključenje ugovora o prenosu između naslednika zaostavštine i lica koje nije naslednik. 3/84) 201. Zakona o nasleđivanju. 130. to se na ovaj slučaj imaju primeniti odredbe tog zakona. pa predloži da se zaostavština raspravi po zakonu. 202. Zakona o nasleđivanju SR Srbije.VANPARNIČNI POSTUPAK 200. saveznog Zakona o nasleđivanju. Zaostavština lica prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku smrti (član 130. Kad tužilac. Gzz. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. u skladu sa čl. ZPP. Zakona o nasleđivanju i čl. ostvarivati svoja nasledna prava u parnici. Gž-134/82) . pa on može. što predstavlja razlog za ukidanje rešenja. ako u ostavinskom postupku nije prigovorio pravu drugih naslednika. Zakona o vanparničnom postupku. koji je prodao. 2. U konkretnom slučaju to znači. 225/83) 204. Gž-487/84) 203. Kad svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Zakona o nasleđivanju). preda saugovoraču. Rev. pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne vezuje naslednika koji nije učestvovao u postupku raspravljanja zaostavštine. ali da ne želi da koristi prava iz ugovora. st.67 - . Zakona o nasleđivanju). zavisno od savesnosti odnosno nesavesnosti držaoca zaostavštine. sud je dužan da ovaj sporazum unese u rešenje o nasleđivanju. Zakona o nasleđivanju. Shodno članu 144. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. kao što je ovde slučaj. ne može u parnici da utvrđuje svoje jače pravo nasleđivanja. (Iz rešenja Okružnog suda Kragujevac. godine. 13. kojom su propisani rokovi u kojima zastareva pravo na zahtevanju zaostavštine. od kog trenutka počinju teći rokovi propisani za zastarelost i za ostvarivanje nekih nasledno-pravnih ovlašćenja. do izvršenedeobe nasledstva kupac ne može ostvarivati nikakvo pravo iz tog ugovora. dakle u vreme važenja saveznog Zakona o nasleđivanju. tač. Međutim. 218. 354. posle pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Ovim momentom otvara se i nasledstvo na njegovoj imovini (član 123. po kojima nije doneta pravnosnažna odluka. Gzz. Takav ugovor ima samo obligaciono-pravni karakter i obavezuje naslednika da po izvršenoj deobi nasledni deo. propuštanjem ovoga čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. kao jedan od naslednika u ostavinskom postupku izjavi da poseduje ugovor o doživotnom izdržavanju sa pokojnim ostaviocem. 221. kojim je izričito propisano da se na nasleđa otvorena pre stupanja na snagu republičkog zakona. imaju primeniti odredbe saveznog Zakona o nasleđivanju. 1264/84) Shodno čl. Pošto je ostavilac umro 1981. (Vrhovni sud Srbije. da će se na ovaj slučaj primeniti odredba člana 144.

Okolnost što je korisnik eksproprijacije stan dodelio trećem licu. tako da se u reviziji protivnika predlagača (krajnjeg korisnika) neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. 43. pa se naknada za eksproprisanu nepokretnost koja njima pripada. Rev. na osnovu čl. već primeni propisa o isključivoj nadležnosti suda prema mestu nalaženja sporne nepokretnosti.2006. 1100/06. i E. treća lica u odnosu na predlagača. u vezi sa članom 72. U tako pokrenutoj parnici Okružni sud nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je za postupanje isključivo mesno nadležan opštinski sud na čijem području se nalazi predmetna nepokretnost u smislu člana 56. usled čega nema mesta primene člana 62. Za takvu odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. budući da se predmetni postupak vodi povodom utvrđenja svojine na nepokretnosti. Gž.A. ne može umanjivati zato što je trećim licima dodeljen stan na korišćenje od strane korisnika eksproprijacije. Predlagači su pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji označeni kao zemljišno knjižni suvlasnici eksproprisane nepokretnosti. ne može biti osnov da se predlagaču kome nije dodeljen stan umanji naknada za eksproprisanu nepokretnost. U ostavinskom postupku tužilja je upućena na parnicu radi dokazivanja povređenog prava na nužni deo na zaostavštini svog supruga kao i na dokazivanje prava vlasništva na delu ove nepokretnosti po osnovu bračne tekovine. Zakona o eksproprijaciji. Mesna nadležnost u sporovima iz nasledno-pravnih odnosa.).G. od 15. U konkretnom slučaju ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan ali se parnica vodi za utvrđenje svojine kao spor iz nasledno-pravnog odnosa kao i na osnovu bračne tekovine.68 - . s obzirom da korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenici pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je da su korisnici stanova u eksproprisanoj zgradi (B. godine) . (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 3800/82) ODREĐIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST (Član 132 -140) 206. a u iznosu označenom u izreci prvostepenih rešenja. Iz obrazloženja: U ovom vanparničnom postupku sud je odredio naknadu za eksproprisanu nepokretnost.06. ZPP. Obavezan je krajnji korisnik da predlagačima isplati određenu naknadu sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Visina naknade je određena prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti. ZPP.VANPARNIČNI POSTUPAK 205. (Vrhovni sud Srbije.

stambeno-komunalne i imovinske poslove doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist protivnika predlagača od ranijeg sopstvenika J. regionalni put je u svojini Republike Srbije.10. iz B. a nije pred opštinom sproveden postupak eksproprijacije niti je naknada isplaćena. P.1985. da se postavi zahtev da se prema novotuženom utvrdi da je predmetna parcela u državnoj svojini Republike Srbije. 361/88 radi utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. ranijeg sopstvenika J.69 - . da se izvrši promena upisa u katastru i briše sa imena tužioca i da se tako usaglasi faktičko stanje sa pravnim. 4458/02. odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu. 36/95 od 19.P. od 13.02. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 27.S.02. (Iz rešenja Okružnog suda u Užicu. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u B.2003.1988. a koji postupak je okončan 15.4. građevinske. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti.1993. M.2006. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije.03. R. iz B. godine Sekretarijat za poslove opštinske uprave doneo je rešenje kojim se preuzima posed neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist Opštine B. upisane u zemljišno-knjižni uložak br.VANPARNIČNI POSTUPAK 207. godine. Ovo rešenje je po.M.053. Gž. 656 KO B. Iz obrazloženja: Prema članu 20.P. površine od 14 ari i 04 m2. Stoga je u ponovnom postupku nužno predočiti tužiocu da tužbu proširi i na Republiku Srbiju. godine Komitet za urbanizam. Dana 16. Revizija protivnika predlagača nije osnovana.2003. počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. 2005/03 od 9. 3457/02 površine od 1 ar i 82 m2 i parcelu br. Zakona o putevima. parcela br. godine donošenjem rešenja kojim je određen prekid postupka. tada je osnovan prigovor pasivne legitimacije istaknut od tužene opštine.P. Iz obrazloženja: Pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u N. godine kojim je protivnik predlagača Opština B. godine do isplate. i to parcelu br. Kada je pravnom prethodniku tužioca oduzeta parcela. te da mu naknadi troškove postupka.2002. 5/06.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. obavezana da predlagaču J. Gž.P. godine) 208.04.12. Blagovremenom i dozvoljenom revizijom protivnik predlagača pobija drugostepeno rešenje zbog bitnih povreda postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. br.1985. Povodom ovog rešenja pred sudom je vođen postupak pod br.11. 3458/2 površine od 20 ari i 21 m2. Prema utvrđenom činjeničnom stanju 12. br.000. a u međuvremenu je pomenuta parcela pretvorena u regionalni put. S.P. na ime pravične naknade za nepokretnost isplati 1.P.

VANPARNIČNI POSTUPAK stalo pravnosnažno 2.05.1993. godine. Dana 28.11.1993. godine preminula je J. M., te je iza nje pokrenut ostavinski postupak u kome je za zakonskog naslednika proglašen njen sin J. N., a koji je preminuo 4.12.1993. godine i čiji je pravni sledbenik po osnovu zaveštanja predlagač. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 20.07.2001. godine. U prometu, po slobodnoj pogodbi, tržišna vrednost neizgrađenog građevinskog zemljišta koje nije uređeno na lokaciji na kojoj se nalazi preuzeto zemljište na dan 8.12.2002. godine iznosila je za 1m preko 750,00 dinara. Kada se iznos od 750,00 dinara po 1m pomnoži sa površinom od 14 ari i 0,4 m2 dobije se iznos od 1.053.000,00 dinara, a što je tržišna vrednost predmetne nekretnine. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je predlog za određivanje naknade za preuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište usvojen. Pravnosnažnim rešenjem izvršeno je deposediranje neizgrađenog građevinskog zemljišta, tako da je naknada u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o eksproprijaciji pravilno utvrđena prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, a prema okolnostima u momentu veštačenja izvršenog neposredno pre donošenja prvostepene odluke o naknadi, što je u skladu sa odredbama stava 2. člana 41. Zakona o eksproprijaciji. Predlagač J. S. je pravni sledbenik pokojne J. M. od koje su preuzete predmetne nepokretnosti, tako da nisu osnovani navodi revizije da nije aktivno legitimisan u predmetu utvrđivanja naknade. Nisu osnovani ni navodi revizije da je došlo do zastarelosti potraživanja naknade, jer prema stanovištu Vrhovnog suda Srbije, zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije, odnosno nacionalizacije ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kad je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. Pošto se naknada određuje po službenoj dužnosti, raniji vlasnik nepokretnosti ne može da snosi štetne posledice zbog eventualnih propusta državnih organa. Kada je predlagač podneo zahtev da se odredi naknada, obaveza protivnika predlagača nije bila određena, tako da protivnik predlagača nije mogao da istakne prigovor da je obaveza zastarela, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Na osnovu navedenog, primenom člana 393. i člana 400. Zakona o parničnom postupku, revizija je kao neosnovana odbijena. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1642/05 od 4.10.2006. godine)

209.
Visina kamate kod novčane kazne za eksproprisane nepokretnosti je u visini rasta cena na malo, a ne u visini zakonske zatezne kamate. Iz obrazloženja: Međutim, pogrešio je prvostepeni sud kada je na iznos pravične novčane naknade protivniku predlagača dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepenog rešenja. Zakonska zatezna kamata je kazna dužniku koji nije na vreme ispunio svoju novčanu obavezu. Ovde se ne radi o tome, već cilj kamate treba da bude da se do padanja u docnju, očuva novčana supstanca, što se postiže kamatom u visini rasta cena na malo, pa je saglasno navedenom preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu kamate i na utvrđen iznos pravične novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti predlagaču dosuđena kamata u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ne zakonska zatezna kamata. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 564/06 od 7.04.2006. godine)
- 70 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

210.
Odluka o visini novčane naknade za oduzeto zemljište treba da sadrži i odredbe koje se odnose na kamatu koja pripada ranijem vlasniku od momenta donošenja odluke do dospelosti da bi se očuvala i zaštitila od inflacije vrednost novčane naknade utvrđena odlukom. Iz obrazloženja: Predlagaču je utvrđena pravična novčana naknada za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, uz obavezu protivnika predlagača da na utvrđeni iznos novčane naknade plati i kamatu u visini stope rasta cena na malo na iznose dospelih rata počev od dospelosti svake pojedinačne rate pa do konačne isplate. Prema odredbi čl. 12b st. 1. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92, 42/98) u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke, a prema st. 3. istog propisa na dospele obaveze iz st. 1 ovog člana plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Po nalaženju Okružnog suda, na dospele obaveze novčane naknade utvrđene u smislu gore navedenih zakonskih propisa ranijem vlasniku pripada kamata u visini stope rasta cena na malo počev od donošenja odluke suda u vanparničnom postupku o utvrđivanju visine naknade pa do dospelosti, čime se postiže da se očuva i zaštiti od inflacije vrednost novčane supstance utvrđene rešenjem o novčanoj naknadi (drugo je pitanje prava na zakonsku zateznu kamatu koje se sada ne postavlja). U suprotnom, novčana naknada u periodu od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti, bila bi izložena nepovoljnom dejstvu inflacije. Prema odredbi čl. 9. st. 3. navedenog zakona naknada će se odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Čl. 134. Zakona o vanparničnom postupku propisuje da se postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pokreće i vodi po službenoj dužnosti, što dalje znači da je u ovakvoj situaciji prvostepeni sud i po službenoj dužnosti bio dužan da odluči i o kamati o kojoj je reč, počev od donošenja odluke o naknadi pa do dospelosti obaveza. Kako prvostepeni sud rešenjima od 16.05.2001. godine i 10.12.2001. godine nije odlučio o kamati i za sporni period,zahvaljujući delom i procesnoj neaktivnosti predlagača (izostanak žalbe u tom delu), Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pobijanim rešenjem odlučio i o obavezi protivnika predlagača na plaćanje kamate i za period od donošenja rešenja o naknadi pa do dospelosti. Istina, prvostepeni sud je odluku doneo u pogrešnoj formi, kao rešenje o ispravci. Takvo rešenje ima karakter dopunske odluke po službenoj dužnosti i na zakonitost rešenja nema značaja što je rešenje označeno kao rešenje o ispravci jer je važna suština, a ne forma. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 732/06 od 30.05.2006. godine)

211.
Kada je pred organom uprave zaključen sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti, ne može se naknadno odlučivati u vanparničnom postupku o zahtevu za uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji.
- 71 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem odbijen je predlog predlagača, kojim su tražile da se protivnik predlagača obaveže da uveća iznos naknade za eksproprisane nepokretnosti od 5.267.120,60 dinara za 10% i tako uvećani iznos isplati predlagačima pod pretnjom prinudnog izvršenja, i odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka. U prvostepenom postupku je utvrđeno da su predlagači kao raniji vlasnici i protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, pred nadležnim organom uprave Opštine L..., 1.04.2005. godine zaključili sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište, građevinske objekte, voćne zasade, useve i drvnu masu, u ukupnom iznosu od 15.801.362,00 dinara. U tom postupku predlagači su preko svog punomoćnika tražili uvećanje tržišne cene prema čl. 51. Zakona o eksproprijaciji za sve učesnike, međutim, protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije, ovaj zahtev nije prihvatio, da bi posle toga predlagači prihvatili ponudu koju je učinio korisnik eksproprijacije prema kojoj su zaključili sporazum, dok su u pogledu čl. 51. Zakona o eksproprijaciji izjavili da će ovo pravo pokušati da ostvare u sudskom postupku. Kod ovakvog stanja stvari, uvećanje naknade po čl. 51. Zakona o eksproprijaciji, pošto je sporazum o naknadi već zaključen, ne može se ostvariti u vanparničnom postupku, jer je o pitanju naknade odlučeno u zakonito sprovedenom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 618/06 od 19.05.2006. godine)

212.
Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade za oduzeto zemljište koje je u međuvremenu postalo građevinsko u građevinskom području, neće se uzimati u obzir vrednost ulaganja opštine kao protivnika predlagača u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je, na način kao u izreci pobijanog rešenja, saglasno odredbama čl. 12. i 12b Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta oduzetog po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, odlučio o naknadi za oduzeto zemljište koje nije moglo da se vrati, jer je postalo građevinsko u građevinskom području. Visina naknade utvrđena je prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta kako to nalaže odredba čl. 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je tržišna vrednost pravilno utvrđena veštačenjem na iznos od 58.500,00 dinara po jednom aru, odnosno 585,00 dinara po 1 m2, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost, a prvostepeni sud je imao u vidu ne samo nalaz i mišljenje veštaka, nego i iskaze saslušanih svedoka i ostale izvedene dokaze. Neosnovano je isticanje u žalbi protivnika predlagača da je prvostepeni sud bio dužan da uzme u obzir vrednost ulaganja protivnika predlagača Opštine U. u opremanje predmetnog zemljišta tzv. spoljašnjom infrastrukturom zbog toga što se radi o ulaganjima praktično svih građana koji žive u Opštini U..., i zbog toga što bi, u slučaju mogućnosti vraćanja zemljišta, ono predlagaču bilo vraćeno u onom obliku u kojem se sada nalazi i stoga nema opravdanja da se tržišna vrednost zemljišta umanjuje iz razloga o kojima je napred bilo reči. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. br. 1089/05 od 22.07.2005. godine)
- 72 -

Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. u vezi i s tim. Zbog toga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku. Postupak određivanja naknade za eskproprisanu nepokretnost se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. gde sud postupa po službenoj dužnosti.2004.05. dok prema izjavi predlagača nije bilo prometa u neposrednoj blizini. kao i eventualno po kojoj ceni. a y skladu sa odredbom čl. Kako se radi o postupku. pribavi izveštaj Poreske uprave na okolnost da li je u neposrednoj blizini predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. punomoćnik predlagača nije došao. ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. i da. a ne sudija pojedinac. godine. pa je isključena saglasnost stranaka da sudi sudija pojedinac u konkretnoj pravnoj stvari. Zakona o vanparničnom postupku. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud utvrđuje tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti prema nalazu veštaka.2004. da je hitan.VANPARNIČNI POSTUPAK 213. i čl. iz razloga što ni predlagači ni protivnici predlagača nisu predložili druge dokaze kojima bi se utvrdila eventualno drugačija tržišna vrednost. a ne da se samo osloni na navode učesnika u postupku. Gž.73 - 215. da čak nema ni prekida postupka usled smrti stranke. godine) .09. U konkretnom slučaju radi se o vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je usvojio žalbu predlagača.09. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru.03. 186/04 od 30. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda predlog predlagača smatra se povučenim.2005. 1230/05 od 19. posebno čl. Gž. . a na raspravu od 11. Sud je pogrešno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku. 134. 135. odlučuje sud u veću od troje sudija. 11. Ne smatra se da je predlog predlagača za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost povučen ukoliko punomoćnik predlagača ne dođe na raspravu. br. To znači da nije imalo uslova da se smatra da je predlog predlagača povučen. oceni nalaz veštaka koji se izjašnjavao u pogledu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. 1038/04 od 28. godine) U vanparničnom postupku određivanja pravične naknade za izuzeto građevinsko zemljište. koje regulišu da se pomenuti postupak vodi po službenoj dužnosti. godine) 214. to je prvostepeni sud morao po službenoj dužnosti da utvrdi činjenicu da li je u okruženju predmetnih nepokretnosti bilo prometa ili ne.2004. a takođe je regulisano da izostanak stranke ne sprečava sud da i dalje postupa.

___/2001 od 11.2000.VANPARNIČNI POSTUPAK 216. a iz spisa proizilazi da je kod dobijanja cene na tržištu pribavio i podatke na licu mesta u selu i od dve agencije za promet nepokretnostima. godine.. Time su neosnovani razlozi koji se ističu u reviziji.. naknada za eksproprisano zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. 393. 12. proizilazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je protivnik predlagača obavezan da utvrđene novčane iznose isplati predlagaču. 42. pogodnost za obradu. utvrdio tržišnu vrednost zemljišta. Veštak je dao podatke o prometnoj vrednosti zemljišta istog kvaliteta.10. počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti rešenja. rokovi za otplatu su određeni u čl. sa kamatom na dospele obaveze u visini rasta cena na malo prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. .2002. protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.2002. Gž. odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u U. 400. Kada se utvrdi visina naknade za eksproprisanu nepokretnost primenom odredbe čl. nadmorsku visinu na kojoj se zemljište nalazi. a u vezi čl. u vezi čl. ZPP. tačka 6.06.. R. i to na način i u rokovima propisanim u čl. pomenutog zakona. od 11. (Vrhovni sud Srbije. udaljenost od puta i mogućnost korišćenja za druge namene. Zakona o eksproprijaciji.10. odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača. Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u I.2000. godine) U vanparničnom postupku na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda može biti obavezana ona organizacija u odnosu na koju je takva obaveza ustanovljena pravnosnažnim rešenjem donetim u postupku za vraćanje zemljišta. ___/2001 od 3. njegovu plodnost..04. 3922/01 od 3. godine. 42. a potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u I. ___/2001. Rešenjem Okružnog suda u U.2001. U rešenju Vrhovnog suda Srbije je ukazano sledeće: Nakon pravnosnažnosti rešenja komisije za vraćanje zemljišta u Opštini I. Kod tako utvrđenih činjenica. Prema odredbi čl. tač.04.74 - 217. Veštak je imao površinu parcela. Zakona o vanparničnom postupku. Gž. a u vezi Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda (PZF) i konfiskacija zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.06. odlučio kao u izreci rešenja. Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem rev. kojim se utvrđuje da predlagač ima pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište. ___/99 od 9. Protiv pravnosnažnog rešenja Okružnog suda u U. prvostepeni sud je u vanparničnom postupku izvođenjem dokaza veštačenjem. . ___/99 od 9. kvalitet zemljišta. Zakona o eksproprijaciji. Rev. R. čije je sedište na teritoriji Opštine I. pa je Vrhovni sud primenom čl. 30. 12.2001. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za oduzeto zemljište plati novčani iznos iz izreke u jednakim tromesečnim ratama u roku od 10 godina. 6.

. br.1999. 1990. a zatim Republike Srbije na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište nastaje onda kada se izvršenje radi ostvarenja potraživanja prema prethodnom dužniku nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz čl. i čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Na isplatu novčane naknade može biti obavezana i organizacija . sud će odbiti predlog za određivanje ove naknade. Vrednost stana datog na korišćenje utvrđuje se na osnovu tržišne vrednosti tog stana umanjene za otkupnu cenu tog stana. 3229/99 od 10. (Pravno shvatanje građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27.02.2000.preduzeće čiji je osnivač obavezana organizacija. odnosno Republici Srbiji kao dužnicima na osnovu izvršne isprave po kojoj je dužnik određena organizacija i pravnosnažnog rešenja o obustavi izvršenja u odnosu na tu organizaciju. valorizovanu do momenta kada se tržišna vrednost određuje. 220. Obaveza opštine. 10. određuje se tako što se utvrđena tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti umanjuje za vrednost stana datog na korišćenje. Zakona o obligacionim odnosima ne može isticati. 18/91 i 20/92) po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.2000. Ako je sporazum izvršen ništavost se u smislu člana 107. odnosno opštinu. 1. Naknada za oduzeto poljoprivredno zemljište koje je u momentu vraćanja bilo građevinsko. ZIP-a. 3. (Pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. i usled toga postupak izvršenja pravnosnažno u potpunosti obustavljen. određuje se po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. U navedenom slučaju sud može na predlog poverioca odrediti izvršenje prema opštini.02. godine) Povreda pravila koja prethode sporazumnom određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost ne čine samo po sebi sporazum apsolutno ništavim u smislu člana 103. budući da se naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. Ukoliko je tako utvrđena vrednost datog stana veća od utvrđene tržišne vrednosti eksproprisane zgrade ili stana. godine.kome je pre 31. predlagačima pravo na naknadu za oduzeto zemljište pripada u smislu čl. Pritom je bez značaja okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište. jer za obaveze nastale pre osnivanja solidarno odgovaraju osnivači i novonastala organizacija. stav 2..75 - . Zakona o obligacionim odnosima ukoliko je sporazum zaključen u pismenom obliku i ukoliko je izvršen. st. (Vrhovni sud Srbije. ("Službeni glasnik RS". 3. Naknada za eksproprisanu nepokretnost ranijem sopstveniku . dodeljen na korišćenje odgovarajući stan. 27. . Rev. Kako oduzeto zemljište predstavlja građevinsko zemljište u smislu čl. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. godine) 219.12. od 28. Iz obrazloženja: Kod nesporne činjenice da je od predlagača oduzeto poljoprivredno zemljište koje sada predstavlja građevinsko zemljište u građevinskom području. godine) 218. 9.

1998. 9. godine) 221.VANPARNIČNI POSTUPAK tač.1996. a korisnik eksproprijacije nudi samo novčanu naknadu. tač. 7131/97 od 1. Gzz.04. 2. 3359/96 od 13. godine) Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Otuđenje imovine u toku postupka eksproprijacije nema pravnog dejstva prema korisniku eksproprijacije. godine) 224. odnosno objekta. nije novi dokaz iz čl. 81. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta. Rev. odnosno nije doneta pravosnažna odluka. Rev..10. pa se zbog proteka roka od 30 dana od dana objavljivanja ove odluke. Rev. u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi. 421. Zakona o eksproprijaciji u vezi čl.10. (Iz odluke Vrhovnog suda Srbije. okončaće se po odredbama ovog zakona.11. o obliku ove naknade odlučuje se u vanparničnom postupku po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. predlog za ponavljanje postupka ne može odbaciti kao neblagovremen. koja predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz čl. Postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. 42. (Vrhovni sud Srbije. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije. Rev. 3162/97 od 29. (Vrhovni sud Srbije. ZPP. glasnik RS". predlagačima će se naknada odrediti shodno čl. odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka. godine) 222.1998. 3909/97 od 2. u kome do dana stupanja na snagu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. 9. 31/97 od 8. Zakona o Saveznom ustavnom sudu. Zakona o građevinskom zemljištu. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije. Za dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost merodavan je momenat donošenja pravnosnažne odluke a ne momenat nastupanja pravnosnažnosti.1997. st. a bez značaja je okolnost što je sporno zemljište u vreme oduzimanja predstavljalo poljoprivredno zemljište.01.10. 3. 223. 53/95) nije zaključen sporazum o naknadi.1997. Odluka Saveznog ustavnog suda. okončaće se po odredbama ovog (novog) Zakona.1997. Kada raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti zahteva naknadu davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta. 1/95) . budući da se prema navedenim propisima naknada određuje prema sadašnjem karakteru zemljišta. (Vrhovni sud Srbije. br. godine) 226. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 5775/98 od 5..76 - . godine) 225.

pri njenoj isplati. Zakona o eksproprijaciji. na ponovno suđenje u tom delu. drugostepeni sud će svojim rešenjem žalbu usvojiti. 29/92) 227. (Vrhovni sud Srbije. 2283/92) U vanparničnom postupku radi pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost kada je žalbu osnovano izjavio samo raniji vlasnik. (Vrhovni sud Srbije. koji do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom nije opredelio visinu svog zahteva. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. Ukoliko između ranijih sopstvenika eksproprisane nepokretnosti i korisnika ove nepokretnosti nije postignut sporazum u upravnom postupku i ukoliko pravosnažno rešenje o eksproprijaciji nije poništeno u roku iz člana 39. Gž. vrednost naknade za eksproprijaciju.VANPARNIČNI POSTUPAK Predpostavka za vođenje vanparničnog postupka kod suda radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji u odnosu na određenog vlasnika nepokretnosti. a vlasnik za nju nije dobio odgovarajuću naknadu. pa je eksproprisana nepokretnost postala društveno vlasništvo. 175/89) . opozvati saglasnost nadležnog organa. Rev. Gž. a nema osnova za preinačenje prvostepenog rešenja. U slučaju deeksproprijacije. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu od 26. Gzz. u kojoj je. u zavisnosti od okolnosti slučaja u vanparničnom ili parničnom postupku. bila određena i visina naknade prema ondašnjoj tržišnoj vrednosti eksproprisane nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. 228. godine) 229. prvostepeno rešenje ukinuti u delu preko prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa i predmet vratiti prvostepenom sudu. .77 - 232. 231. Rev. 251/89) U postupku određivanja naknade za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište sud nije vezan predlozima učesnika o tome koje će se zemljište dati ranijem sopstveniku u naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište. koju vlasnik treba da vrati. Ne može se jednostranom izjavom. koja je data na sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost.12. mora da bude određena u istoj srazmeri prema sadašnjoj vrednosti deeksproprisane nepokretnosti. naknadno. onda je o zahtevu za utvrđivanje te naknade nadležan sud.1991. pa u takvom slučaju ima mesta vođenju postupka pred sudom radi održavanja ove naknade. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 346/91) 230.

od 28.05. Zakona o eksproprijaciji. (Vrhovni sud Vojvodine. odnosno autonomne pokrajine imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem ili odlukom suda. a ne po zahtevu stranke. vlasnik takve zgrade nema pravo na naknadu. ili po drugom zakonskom osnovu. Gzz. U-65/86) 238. (Bilten sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) 235.1986. 56/89) 233. gde se naknada određuje po službenoj dužnosti. Prilikom dosuđivanja kamate za eksproprisanu nepokretnost sud odlučuje po službenoj dužnosti. 3/86) . (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Zaključak savetovanja u Saveznom sudu. godine) 237. vlasnik je dužan da vrati pravičnu naknadu prema kriterijumima po kojima se ona utvrđuje u vreme kada je izvršeno vraćanje. bivšem vlasniku ne pripada pravo da zahteva da mu se isplata izvrši prema okolnostima kada se donosi naknadno rešenje. u građevinsku vrednost objekta ulaze još i troškovi uređenja građevinskog zemljišta i troškovi prikupljanja tehničke dokumentacije. primenom načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja. U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. Gzz. počinje teći pravog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu republike. Kada je za eksproprisanu nepokretnost izvršena isplata pravične naknade prema okolnostima u vreme donošenja rešenja prvostepenog suda. koji su bili potrebni za gradnju eksproprisanog objekta. 9/88) 234. umanjujući iznos isplaćen na osnovu prvog rešenja. Rev. Sud je dužan da odluči o kamati bez obzira da li je zahtev za kamatu stavljen ili nije.78 - 239. odnosno nacionalizacije. i 29. (Iz rešenja Vrhovnog suda Kosova. 47. Prilikom utvrđivanja naknade za eksproprisani građevinski objekat. Gzz. U slučaju eksproprijacije zgrade koja je izgrađena bez odobrenja nadležnog organa. pored troškova određenih u odredbi čl. . 121/86) 236. već samo pravo da poruši zgradu i odnese materijal. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. (Iz odluke Ustavnog suda Jugoslavije. 1986. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije.VANPARNIČNI POSTUPAK Za slučaj poništenja rešenja o eksproprijaciji i vraćanja eksproprisane nepokretnosti ranijem vlasniku (deeksproprijacija).

a zatim se preostali procenat neisplaćene pravične naknade određuje prema ukupnoj vrednosti iste uzete po cenama u vreme presuđenja.09. 105/85) 243. 242. ili po drugom zakonskom osnovu gde se naknada određuje po službenoj dužnosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je raniji vlasnik nepokretnosti prema zakonu Republike (odnosno autonomne pokrajine) imao pravo da zahteva naknadu određenu poravnanjem odnosno odlukom suda.VANPARNIČNI POSTUPAK Kada je naknada za eksproprisane građevinske objekte ranijem vlasniku delimično isplaćena pre presuđenja. U postupku određivanja naknade za ekproprisanu nepokretnost pred vanparničnim sudom korisnika eksproprijacije može zastupati i lice koje nema položen pravosudni ispit. godine) 240. za oduzeta prava u pogledu zgrada i drugih građevinskih objekata. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. bez obzira što je upravni postupak vodio nadležni organ druge opštine. ranijem korisniku pripada pravo na odgovarajuću naknadu na teret pravnog lica na koje se prenos vrši. Za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležan je sud na čijem području se nalazi eksproprisana nepokretnost.09.1986. Zastarelost potraživanja pravične naknade za nepokretnosti koje su prešle u društvenu svojinu po osnovu eksproprijacije.1986. Rev. Visina naknade u postupku eksproprijacije određuje se prema cenama u vreme donošenja prvostepene odluke. godine) 241. . Rev. bez obzira da li je te zgrade i druge građevinske objekte podigao sa odobrenjem ili bez odobrenja za gradnju od nadležnog upravnog organa.79 - 245. (Vrhovni sud Vojvodine. odnosno nacionalizacije. 1169/84) 244. 379. (Vrhovni sud Srbije. Rev. koje vreme obuhvata i kraći period vremena od izvršenog veštačenja do dana presuđenja. u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji. Potraživanje već utvrđene pravične naknade za navedene nepokretnosti zastareva po čl. koji su predmet pravosnažnog rešenja o administrativnom prenosu. odnosno bez obzira da li ih je stekao teretnim ili besteretnim pravnim poslom. 1819/84) Kod administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. (Vrhovni sud Srbije. . (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Zakona o obligacionim odnosima. razlika do punog iznosa naknade obračunava se tako što se prethodno utvrdi koji je procenat već isplaćen ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti od ukupne visine pravične naknade utvrđene po cenama u vreme te isplate.

Gzz. ne može se ostvariti naknada. 248. Zakona o obligacionim odnosima. 723/82) UREĐENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE STVARI (Član 141 -147) 249. Gzz. prinude i zablude. a može se pobijati samo zbog prevare. Takvo poravnanje ne može se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredaba člana 133. 247. . Ako prvostepeni sud svojim rešenjem odbaci predlog predlagača za uređenje međa. 268. odnosno drugom društvenom pravnom licu pravo korišćenja na tom zemljištu preneto sa naknadom ili bez naknade. iako je obuhvaćen pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. st. 10/82) Organ uprave nadležan je na osnovu pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji da vrši predaju u posed eksproprisane nepokretnosti. a posle toga samo po zahtevu nadležnog javnog tužioca ili društvenog pravobranioca samoupravljanja u postupku za poništaj tog rešenja po pravu nadzora u smislu čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev. Zakona o opštem upravnom postupku. odnosno drugog društveno-pravnog lica na naknadu po osnovu administrativnog prenosa prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini u svrhu izgradnje za oduzeta prava u pogledu zemljišta ili drugih prirodnih bogatstava. bez uticaja je da li je toj organizaciji udružnog rada. pozivajući se na odredbu čl. kojom se obezbeđuje da ti uslovi rada ne budu pogoršani. 2. 16/83) Za građevinski objekat bespravno podignut. 83/82) Na pravo organizacije udruženog rada.VANPARNIČNI POSTUPAK Vanparnični sud je vezan pravosnažnim rešenjem nadležnog upravnog organa o izvršenom administrativnom prenosu prava korišćenja zemljišta i poslovnih objekata na tom zemljištu u pogledu nepokretnosti koje su obuhvaćene tim rešenjem. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 12.80 - . Sporazum zaključen u smislu Zakona o eksproprijaciji pred nadležnim organom opštine je ustvari poravnanje o visini naknade koje ima snagu izvršnog naslova. (Vrhovni sud Srbije. onda je dužan da u obrazloženju navede razloge zašto je podneti predlog nedozvoljen. 250. ako su mu oni uslov rada. Zakonitost ovog rešenja može se osporavati u postupku u kome je to rešenje doneto upotrebom redovnog ili vanrednog pravnog sredstva. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. pa nije ovlašćen da u postupku ceni zakonitost rešenja nadležnog upravnog organa. Zakona o vanparničnom postupku.1982. Za ovu predaju nije potrebna izvršna odluka suda opšte nadležnosti. godine) 246. 141.04.

ili ako ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe. ukida se rešenje Opštinskog suda u Č. ako je u istoj stvari zaključeno poravnanje. Rešenjem Okružnog suda u Č. godine) 251. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. Ukoliko je. a prema protivnicima predlagača. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje. Prvostepeni sud je utvrdio daje među strankama nesporno da predlagač drži zapadni deo pomenute parcele a protivnik istočni deo.. oktobra 2008. iz kog razloga je njegov predlog odbačen. tačno određen u merama i granicama deo koji je pripao protivniku na osnovu ranije pomenutog ugovora o kupoprodaji. ne može tražiti uređenje načina korišćenja iste s obzirom da je po pravnosnažnoj presudi. ukoliko je tužba podignuta neblagovremeno. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničari). međutim. a po zakazanom ročištu zajedničarima će se ukazati na mogućnost da sporazumno urede način upravljanja odn.. među zajedničarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava. da između njihovih delova parcela postoji faktička međa u vidu špalira vinove loze. odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača radi uređenja načina korišćenja parcele. 430/09. Ako pored predloga tužioca za uređenje korišćenja određene katastarske parcele postoji i zahtev da se utvrdi da je tužilac nosilac prava korišćenja na spornoj parceli.rešava prema pravilima parničnog postupka. da se u katastru ova parcela vodi kao suvlasnička u delu od po 1/2 idealne. Prema odredbi čl. br___/08 od 30. sud će uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu ili postupak pred . odnosno stranke nisu sukorisnici na osnovu čega mogu tražiti da se uredi način korišćenja navedene parcele.. ___/09 od 13. tada ne postoje uslovi za obustavu parničnog postupka i njegov nastavak prema pravilima vanparničnog postupka a zbog toga što se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava ..05. 141. ako po istom zahtevu već teče parnica. Zbog toga sud nalazi da predlagač ne može tražiti uređenje načina korišćenja pomenute parcele shodno čl.. predviđeno je da sud može odbaciti tužbu odnosno u konkretnom slučaju predlog. ukoliko odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost. broj ___/08 od 30..81 - . ZPP koja se u smislu čl. predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Dalje prvostepeni sud je zaključio da. Ukoliko se zajedničari ne sporazumeju sud će izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti rešenje kojim će urediti način korišćenja ili upravljanja zajedničkom stvari prema odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava. Zakona o vanparničnom postupku. oktobra 2008..VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č.. U konkretnom slučaju prvostepeni sud odbacuje predlog za uređenje načina korišćenja... R. 30. R.. 279. pa samim tim nema nikakve zajedničke svojine između stranaka. Zakona o vanparničnom postupku. korišćenja zajedničke stvari. te vodeći računa o njihovim posebnim i zajedničkim interesima . ako je stvar pravnosnažna presuđena. od 13. sadržati podatke o zajedničkoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokreće. uvažavanjem žalbe predlagača. maja 2009. Iz obrazloženja: U vanparničnom postupku se uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnika.član 141. Gž.2009. bez obzira što se u katastru ova parcela vodi kao sukorisnička u delu od po 1/2 idealne. ali ne navodi razlog zbog čega je isti ne dozvoljen i zbog čega se u konkretnom slučaju isti odbacuje. postupak može pokrenuti svaki od njih ako smatra da je povređen u pravu upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari.

među strankama sporno pravo na stvar. pa ni one na koje se žalbom ukazuje. Nema mesta prekidu vanparničnog postupka do okončanja parničnog postupka ukoliko se između stranaka vodi parnica radi utvrđivanja doprinosa u sticanju zajedničke imovine bračne tekovine. što se ne rešava u vanparničnom postupku već prema odredbama Zakona o parničnom postupku. Ukoliko predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja zajedničke stvari pokreće se postupak za uređenje korišćenja te stvari. a imajući u vidu nespornu činjenicu da su predlagač i protivnik predlagača bili u vanbračnoj zajednici koja je prema odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu imovinskih odnosa supružnika a da je drugi protivnik predlagača . Prvostepeni sud pravilno navodi da se u konkretnom slučaju radi o uređenju privremenog načina korišćenja spornih nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku svojinu stranaka. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. 1359/05 od 14. (Iz Rešenja Višeg trgovinskog suda.2005. međutim. i to nezavisno od toga da li se protivna strana (tuženi) slaže sa podnetim predlogom. u postupku nisu učinjene bitne povrede iz člana 361. jer se u odsustvu sporazuma zajedničara i prema odredbama vanparničnog postupka odlukom suda može urediti način korišćenja zajedničke stvari. a istovremeno i vanparnični postupak privremenog uređenja načina njenog korišćenja. Zakona o parničnom postupku na koje upućuje član 30.10. Da jeste. Dakle. VIII Pž.08. Zakona o vanparničnom postupku.2006. Ovi navodi žalbe se ne mogu prihvatiti kao osnovani.VANPARNIČNI POSTUPAK upravnim organom radi rešenja spornog prava odn. godine) 253. Iz obrazloženja: U žalbi protivnika predlagača se ističe da je prvostepeni sud povredio pravila postupka jer nije izneo ni jedan dokaz na planu utvrđivanja postojanja okolnosti koje bi zahtevale privremeno uređenje korišćenja sporne imovine. bila bi pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparničnog postupka. Iz toga sledi da je – u smislu člana 145. stav 2. godine) 252. Zakona o vanparničnom postupku. Iz stanja u spisima proizilazi da u konkretnom slučaju u postupku nije podnet samo predlog za uređenje načina korišćenja označene katastarske parcele od strane tužioca. Tužilac je. Činjenica da se vodi parnični postupak u naznačenom predmetu radi utvrđivanja doprinosa predlagača i protivnika predlagača u sticanju te zajedničke imovine ne sprečava privremeno uređenje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.otac ovde protivniku predlagača na koga se vodi sporna nepokretnost. Gž. pravnog odnosa . u ovoj parnici tražio da se utvrdi i da je on nosilac prava korišćenja na spornoj katastarskoj parceli. Zakona o vanparničnom postupku . Stoga je prvostepena odluka potvrđena. 2973/06 od 31.82 - . .član 145.

464/03 od 8. Zakona o vanparničnom postupku je predviđeno da se pokreće postupak za uređenje korišćenja zajedničke stvari. Odredbe navedenih članova Zakona o vanparničnom postupku bi izgubile svoj smisao ako bi zajedničari zbog gubitka državine usled nesaglasnosti sa ostalim zajedničarima oko upravljanja. R. na zahtev zainteresovanih učesnika.2000. Gzz. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio predlagač. Potreba da se saglasnost oko korišćenja raspolaganja zajedničkom stvari uredi posredstvom suda u najvećem broju slučajeva i pretpostavlja povredu nečijih državinskih ili drugih prava.2003.2003. Drugim rečima razloge koje je našao prvostepeni sud da u konkretnom slučaju postoje.3. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu. pravo korišćenja ili državine na stvarima. svaki zajedničar je ovlašćen da pokrene ovaj postupak samom činjenicom da lično smatra da je od strane drugog zajedničara povređen u pravima koja ima u odnosu na upravljanje i korišćenje na zajedničkoj stvari. nemaju zakonskih osnova. uređenja i korišćenja zajedničke stvari bili lišeni mogućnosti da se obrate nadležnom sudu predlogom u smislu odredbi člana 141-147.02. Pravila ovog postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. br..03. Iz obrazloženja: Odredbom člana 141-147. 325/00 od 21.83 - . 139/03 od 10. u članu 142. br. svojom odlukom uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari.. kad predlagač smatra da je povređeno pravo upravljanja ili korišćenja te stvari. br. nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su zauzeli stav da predlagači nisu aktivno legitimisani za pokretanje postupka zato što nisu držaoci spornih parcela..VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Rešenjem Opštinskog suda u Č. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku. a sud na osnovu rezultata celokupnog postupka donosi rešenje kojim će urediti način korišćenja i upravljanje zajedničke stvari. godine) 254. Pravila postupka o uređenju načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari od strane suvlasnika primenjuju se i na slučajeve kada više lica ima pravo svojine. propisana su pravila na osnovu kojih nadležni sud u slučajevima određenim posebnim zakonima. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Okružni sud u Č. ___/03 od 10. godine. br. Naime. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno sledeće: Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za privremeno uređenje načina korišćenja zajedničke stvari. Prema odredbi člana 142. godine) . Zakona o vanparničnom postupku.. pravo korišćenja ili državine na stvarima. odbijen je predlog predlagača prema protivnicima da se privremeno uredi način korišćenja stambenog objekta kao zajedničke stvari.02. Zakona o vanparničnom postupku.. br.10. Kako ni jednom odredbom koja reguliše navedenu materiju pravo na pokretanje postupka nije ograničeno na lica koja kao zajedničari moraju da budu i držaoci stvari u pogledu koje postoji nesaglasnost po pitanju uređenja upravljanja i načina korišćenja. P. Gž. ___/00 od 21.. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Č.2003.2002. je svojim rešenjem Gž. Zakona o vanparničnom postupku. zbog poremećenih odnosa između stranaka i što je predlagač napustio kućnu zajednicu.

06. godine) 257. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. tačka 14. ukoliko predlagač pokrene postupak. sud će uputiti predlagača da pokrene parnicu radi rešavanja spornog prava. stav 2. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 141 i 145. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. Polazeći od odredbi člana 141 i 145. radi predaje katastarske parcele u suposed. jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. stav 2. odnosno pravnog odnosa.1999. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Zakona o vanparničnom postupku. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. godine) .84 - . U navedenom rešenju je navedeno i da će prvostepeni sud. 7384/98 od 22.06.1999. s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz članova 141-145. Ukoliko je među zajedničarima sporno pravo na predmetnoj parceli ili obim prava na istoj. tačka 14. ZVP za uređenje načina korišćenja predmetne parcele jer predlagač nije i faktički sukorisnik parcele. 8075/99 od 16. ZPP. (Vrhovni sud Srbije. 141-145. godine) 255. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. Zakona o parničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. da prvostepeni sud oceni osnovanost podnetog predloga.12. Gž. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepeni sud je uputio predlagača da kao tužilac pokrene parnični postupak protiv protivnika predlagača u roku od 30 dana. Polazeći od odredbi članova 141-145. ZVP. 8075/99 od 16. radi predaje katastarske parcele u suposed. prekinuti postupak po predlogu za uređenje načina korišćenja predmetne parcele. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. drugostepeni sud je pobijano rešenje ukinuo zbog počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. Gž. Da bi se sproveo postupak upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagač i protivnik predlagača moraju biti u faktičkoj sudržavini zajedničke stvari. s tim što će prvostepeni sud.1999. ZVP. sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz čl. Rev. 256. oceni osnovanost predmetnog predloga. sa nalogom prvostepenom sudu da u ponovnom postupku. ukoliko predlagač pokrene postupak. jer predlagač nije i korisnik predmetne katastarske parcele koja se nalazi u isključivom posedu protivnika predlagača. Zakona o vanparničnom postupku za uređenje načina korišćenja predmetne parcele.VANPARNIČNI POSTUPAK Protiv pravosnažnog rešenja o uređenju upravljanja i korišćenja zajedničke stvari revizija nije dozvoljena.

1997. pravilno je našao prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi iz člana 141.03. čije se uređenje upravljanja i korišćenja traži. 2. Gž. Gž. godine. Stavom III izreke utvrđeno je da protivniku predlagača pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Naime. ZVP.. Uređenje načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari u vanparničnom postupku mogu tražiti samo suvlasnici koji i faktički koriste tu stvar. opisanih u tom delu izreke. Gž..85 - 261. 26/90) . 703/94) 259.11. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. godine) Ako među sukorisnicima građevinske parcele koja se nalazi u gradskom građevinskom području nije uređen način korišćenja iste. Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.9.. Stavom IV izreke konstatovano je da na zajedničko korišćenje učesnicima pripada deo parcele. Iz obrazloženja: Rešenjem V Opštinskog suda u B. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Rev. već o načinu korišćenja. o kome se odlučuje u vanparničnom postupku. 146. prema navedenim zakonskim odredbama revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažnih rešenja donesenih u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari suvlasnika. Stavom VI izreke učesnici su obavezani da jedan drugom omoguće nesmetano korišćenje delova nepokretnosti. (Vrhovni sud Srbije. Kod pravilno uređenog činjeničnog stanja da su učesnici u ovom postupku uređenja upravljanja i korišćenja zajedničke stvari suvlasnici na nepokretnosti. Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku uređivanja načina upravljanja i korišćenja zajedničke stvari nije dozvoljena revizija. Stavom VII izreke protivnik predlagača je obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 1. Kada su stranke suvlasnici stambenih objekata i sunosioci prava korišćenja sporne parcele. 8/92) 260. način korišćenja takve parcele uređuje se u vanparničnom postupku po odredbama čl. Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu čl. .. kako je tim rešenjem utvrđeno. Stavom II izreke utvrđeno je da predlagaču pripada isključivo pravo korišćenja na delu kuće. 5678/97 od 12.1996. opisane u tom delu izreke. Drugostepenim rešenjem Okružnog suda u B. opisanom u tom delu izreke. te da predlagači ne koriste radi stanovanja ovu nepokretnost. _____/97 od 31. opisane u tom delu izreke. u vezi čl. da se uredi način upravljanja i korišćenja navedene nepokretnosti. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. st. Stavom V izreke konstatovano je da je sasavni deo izreke istog rešenje skica nalaza veštaka od 12.400 dinara. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu.VANPARNIČNI POSTUPAK 258. ne može se raditi o pravu službenosti iz člana 49. koju isključivo drži protivnik predlagača. R ___/94 od 19. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. sukorisnika i drugih sudržalaca iste stvari (zajedničara).1996. godine stavom I izreke uređen je način korišćenja zajedničkih nepokretnosti stranaka.01. Gž. 141-147. 141.1997.

suvlasnici zgrade na izgrađenom gradskom građevinskom zemljištu nemaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele. Vrhovni sud Srbije) . Suvlasnici porodične stambene zgrade. Rev. Gzz. a ukoliko takav sporazum ne postignu na predlog nekog od njih. oni se ne mogu sporazumeti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine.31. stav 1. i 144. Zakona o vanparničnom postupku oni su ovlašćeni da od suda traže da uredi način korišćenja dela katastarske parcele koji služi za redovnu upotrebu zgrade. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. niti od suda tražiti da uredi način korišćenja zemljišta na način koji bi predstavljao deobu katastarske parcele srazmerno njihovim suvlasničkim udelima u zgradi.kasnije sticaoce suvlasničkih delova i ne može se jednostranom voljom menjati. Zakona o vanparničnom postupku. 360/88) Stanari (ili suvlasnici stanova odnosno stambene zgrade) imaju pravo da u okviru svog zajedničkog i nedeljivog prava korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta (dvorišta) urede način korišćenja međusobnim sporazumom ili preko suda u vanparničnom postupku. na kojoj se nalazi zgrada čiji su suvlasnici i dela građevinskog zemljišta koje služi za upotrebu zgrade.VANPARNIČNI POSTUPAK Sporazum između suvlasnika postignut u vanparničnom postupku o načinu korišćenja suvlasničke stvari vezuje i pravne sledbenike . i 34. i dr. 1986.86 - 265. 141-147. 1986. 38/87) 262. 141. i člana 34. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele. Vrhovni sud Srbije) Na osnovu čl. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. 264. 266. Zakona o planiranju i uređenju prostora. U skladu sa čl. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Gzz. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 263. Zakona o građevinskom zemljištu i čl. sud u vanparničnom postupku može odrediti samo one neophodne prepravke na zgradi koje ne prelaze okvire redovnog upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. (Vrhovni sud Vojvodine. . ukoliko ne postignu takav sporazum. ne mogu vršiti deobu ove parcele. Međutim. 205/88) Odlučujući o uređenju suvlasničkih odnosa (načinu korišćenja stambene zgrade) između suvlasnika. Vrhovni sud Srbije) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. 141. Zakona o vanparničnom postupku. jer bi to bilo protivno odredbi člana 33. 267. kojima pripada zajedničko nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi. 33.

47/85) 269. Gž. te kada odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane. sud je u obavezi da te površine tako ograniči i detaljno upiše u izreku rešenja da se takvo rešenje može i izvršiti. način prolaza i prava korisnika ove službenosti. 79/86) 268. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Kada uređuje način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnik nije ovlašćen da faktički raspolaže i upotrebljava celu stvar na način kako to njemu odgovara. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i rešenjem uredio način korišćenja zemljišta u društvenoj svojini. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je svojim rešenjem prekinuo postupak uređenja korišćenja zajedničkog stana zbog toga što je jedan od učesnika u toku postupka pokrenuo parnicu radi poništaja ugovora o korišćenju stana. okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovni postupak. sud je dužan da tu službenost tačno opiše tako što će navesti u korist koje nepokretnosti se konstituiše službenost. 9687/85) 271. Gzz. Prvostepeni sud je dužan da svaku površinu označi u metrima i granicama. da označi širinu i dužinu prolaza. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o vanparničnom postupku uređuje način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari. Po žalbi predlgača da se iz izreke rešenja ne vidi jasno šta je ko od učesnika dobio na korišćenje (navedene su samo površine levo i desno od kapije). Svaki sukorisnik kao nosilac prava korišćenja izgrađene građevinske parcele može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja takve parcele kao i obim prava pojedinih sukorisnika. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. . već o načinu upravljanja i korišćenja odlučuju sporazumno.87 - . U slučaju nepostojanja sporazuma sud u vanparničnom postupku shodno članu 141. Nema mesta prekidu postupka uređenja upravljanja i korišćenja zajedničkog stana zbog pokrenute parnice za poništaj ugovora o korišćenju stana. Kada konstituiše pravo službenosti prolaze preko bilo koga dela zemljišta. prema susedu ili strani sveta. i 148. Gzz. Prvostepeni sud je dužan kada uređuje način korišćenja zemljišta da odvoji određene površine u korist jedne ili druge strane i te površine tako ograniči u izreci rešenja da se ono može izvršiti. koje koriste predlagač i protivnik predlagača. da je bliže odredi prema poligonim tačkama koje koriste geometri. 270.

sukorisnika . Kad su mere i granice građevinske parcele. svaki sukorisnik može zahtevati da sud u vanparničnom postupku odredi način korišćenja kao i obim prava pojedinih sukorisnika parcele. Gzz. onda se one mogu menjati samo promenom urbanističkog plana. Razume se da se ovim ne vrši fizička deoba građevinskog zemljišta. 37. Kada se radi o stambenom objektu sa više stanova koji su u etažnoj svojini građana. stoga nema mesta. U skladu sa Zakonom o građevinskom zemljištu sopstveniku građevinskog objekta pripada pravo korišćenja izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Za uređenje korišćenja zajedničkog stana bez značaja je ko je od stranaka . Svrha uređenja je da se izbegnu sukobi stranaka. Ovo tim pre što ni pravnosnažno rešenje doneto u ovom (vanparničnom) postupku. a menjanjem obima korišćenja parcele na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom čl. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. svaki etažni sopstvenik stana ili posebnog dela zgrade ima ravnopravno pravo korišćenja građevinskog zemljišta zajedno sa ostalim etažnim sopstvenicima. Gž.nosilac stanarskog prava. 5302/84) . Zakona o građevinskom zemljištu i čl. Vrhovni sud je. Iz obrazloženja: Predmet ove vanparnične stvari je predlog predlagača da se uredi način korišćenja izgrađene građevinske parcele upisane kao društvena svojina. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Prekidu postupka zbog pokrenute parnice radi poništaja ugovora o korišćenju stana. i 34. Nižespratni stanovi odbili su predlog pozivajući se na Odluku o kućnom redu u stambenim zgradama prema kojoj kućni savet. 33.VANPARNIČNI POSTUPAK Drugostepeni sud je po žalbi ukinuo ovo rešenje. određuje način korišćenja zajedničkih prostorija. usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti ukinuo rešenje nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu. Izraženo stanovište Vrhovni sud ocenjuje kao pogrešno. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku Srbije. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. u smislu člana 146. pa prema tome i dvorišta. citirane odluke nadzor nad sprovođenjem odredaba te odluke vrši opštinski organ uprave za poslove komunalne inspekcije. 91/84) 273. Kako prema članu 27. odnosno skup stanara. na ponovni postupak. kao i očita nepravda za jednog od njih. koja se nalazi u užem građevinskom reonu grada. Uređenju načina korišćenja građevinske parcele naročito ima mesta ako jedan sukorisnik onemogućava druge korisnike u korišćenju zajedničke parcele. Ako između njih dođe do neslaganja o načinu korišćenja ili obimu prava. stav 1. 4544/84) 272. ne sprečava stranke da u parnici ostvaruju zahteve u odnosu na stan o čijem korišćenju se u ovom postupku odlučuje. Zakona o planiranju i uređenju prostora. a na kojoj su predlagači i protivnici predlagača vlasnici posebnih stanova u višespratnoj zgradi.88 - . sudovi su zaključili da rešavanje ove stvari spada u nadležnost organa uprave.

40 kvm. 20/83) Ukoliko među etažnim vlasnicima nema saglasnosti u pogledu podizanja pomoćnih objekata (garaže. sud ne ocenjuje da li je takvo podizanje u skladu sa građevinsko-tehničkim i urbanističkim propisima. Gzz. Iz obrazloženja: Prema stanju u spisima stranke su suvlasnici svaki od po 1/2 idealnih delova na porodičnoj kući čija fizička deoba prema nalazu i mišljenju veštaka nije moguća. 98/83) 275.sud će. a protivnik predlagača sobu br. jer mu sukorisnik to pravo osporava. na predlog suvlasnika izvršiti razgraničenje u pogledu načina njenog korišćenja.). vodeći računa da li je podizanje takvog objekta celishodno i opravdano.50 kvm. i prostoriju broj 3 površine 10. Po stanovištu drugostepenog suda bitno je da je u slučaju nemogućnosti fizičke deobe zgrade. Predlagač žalbom pobija rešenje smatrajući da je protivniku pripala na korišćenje veća površina radi čega predlaže novo veštačenje. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 141-147. moguće izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. odnosno približno istu površinu. Zakona o vanparničnom postupku. šupe i sl. pri čemu je sud ograničen samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa među strankama. površine 11. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. 19/82) . . i koristiti prema skici sobu br. sud će na predlog zainteresovanog vlasnika etažnog dela odlučiti u vanparničnom postupku da li će se takvo podizanje pomoćnog objekta dozvoliti.23 kvm. Lice koje smatra da je povređeno u pogledu prava korišćenja zajedničke stvari. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. U slučaju kada je nemoguće izvršiti fizičku deobu zgrade. može tražiti zaštitu u postupku pred sudom opšte nadležnosti. (Iz odluke Saveznog suda. tada po predlogu stranaka način korišćenja iste treba urediti u skladu sa čl. 1. 7369/84) Kada je između sunosilaca prava korišćenja izgrađenog građevinskog zemljišta u društvenoj svojini sporan način korišćenja parcele. Prvostepeni sud pobijanim rešenjem uređuje među strankama način korišćenja suvlasničke nepokretnosti tako što će predlagač na ime svoje polovine idealnih delova koristiti prema skici sobu br. jer o tome odlučuje nadležni upravni odbor. Drugostepeni sud odbija žalbu predlagača kao neosnovanu smatrajući da je u konkretnom slučaju razlika u površini prostorija neznatna. površine 7.VANPARNIČNI POSTUPAK 274. Pritom.89 - 276. Gzz. Gzz. 2. a u površini od 15.50 kvm. s tim da svaki od suvlasnika dobije istu. s obzirom na položaj i veličinu prostorija moguće je izvršiti razgraničenje u pogledu njihovog korišćenja. Međutim. a ne može odlučivati o građevinskim uslovima iz nadležnosti organa uprave. Gž. s obzirom na položaj i veličinu prostorija. 4. 277.

Suvlasnici . u vezi sa članom 388. Zakona o vanparničnom postupku. 1. 33. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Protivnici predlagača su obavezani da mu plate troškove postupka u svemu kao u izreci ovog rešenja. Predmet deobe u ovoj pravnoj stvari su nepokretnosti: označene kuće i zemljište. Oni mogu sporazumno odrediti način korišćenja takve parcele.odlučuje sud. st. ovaj zaključak prvostepenog suda – prema stavu Okružnog suda . Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se deoba zajedničke stvari . 192/82) 278. žalbu su blagovremeno izjavili imenovani protivnici predlagača. stav 4. Prema članu 16. Niko od učesnika u postupku nije pribavio urbanistički projekat pa je prvostepeni sud odlučio da se izvrši civilna deoba. istog Zakona . Dakle. stav 2. zajedno sa kućom koja se nalazi na jednoj od njih.ne može se vršiti njihova parcelacija i preparcelacija bez urbanističkog projekta u skladu sa urbanističkim planom. kojima pripada zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja građevinske parcele na kojoj se zgrada nalazi.90 - . stav 5. na predlog nekog od njih.VANPARNIČNI POSTUPAK Suvlasnici porodične stambene zgrade. Protiv ovog rešenja. 34. Samo pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum moguća je sudska deoba zajedničke stvari isplatom tržišne vrednosti suvlasničkog udela.nepokretnosti bliže označenih u izreci izvrši javnom prodajom i isplatom novca učesnicima prema njihovim suvlasničkim udelima.saglasno odgovarajućim propisima . a u slučaju da se ne može postići sporazum .sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30.knjižne parcele čine jednu celinu. pobijajući rešenje u celini. jer bi to bilo protivno odredbi čl. način korišćenja urediće sud u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom čl. Međutim. i dr. stav 1. Gzz. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o uređenju i planiranju prostora SR Srbije. Okružni sud je našao da su žalbe osnovane. da navedene zemljišno. Zakona . 141. pošto fizička deoba nije moguća. Navedene nepokretnosti nalaze se u delu naseljenog mesta i .sporazumno određuju način deobe stvari. iako ne sa potpunom sigurnošću. ne mogu vršiti deobu ove parcele. a ukoliko takav sporazum ne postignu. i čl.je preuranjen. DEOBA ZAJEDNIČKIH STVARI ILI IMOVINE (Član 148 – 154) 279. i 153. vanparnični sud će u svakom slučaju nastojati da na nesumnjiv način ispita da li o načinu i uslovima deobe postoji sporazum između učesnika (član 152. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa . deoba zajedničke stvari vrši se prvenstveno na osnovu sporazuma suvlasnika o načinu i uslovima deobe. Pri tome. postupivši u smislu člana 372. Prema podacima iz spisa moglo bi se zaključiti.prema odredbi člana 16.

2005. prvostepeni sud bi na pouzdan način utvrdio da li je moguća fizička deoba nepokretnosti. 269/07 od 14. U slučaju sporazuma da se deoba izvrši isplatom kroz vanparničnu deobu. prvostepeni sud će u ponovnom postupku najpre pouzdano ispitati da li između učesnika postoji sporazum o načinu deobe. ali se predlagač. Ukoliko o tome ne bi bilo saglasnosti. O troškovima pribavljanja takvog projekta. Zbog toga je bilo važno da prvostepeni sud predlagaču predoči predlog protivnika predlagača te da zatraži od njega da se jasno izjasni.vanparnični sud je dužan da vodi računa i da spreči zloupotrebu prava protivnika predlagača. st. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu.91 - . Nemogućnost fizičke deobe. što je značajno jer je u postupku deobe zajedničke stvari moguća deoba i isplatom prometne vrednosti suvlasničkog udela. samo ako na pouzdan način utvrdi da predlagač zloupotrebljava pravo iz čl.02. ZVP-a. stav 1. Gž. ZVP-a. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i predlagač je upućen da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak radi utvrđivanja udela na nepokretnostima koje su predmet deobe.2007. pod uslovom da svi učesnici o tome postignu sporazum. prekinuće postupak i . Predlagač je predložio da se deoba suvlasničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. imenovani protivnici predlagača podneskom od 21. postupajući po predlogu. sudu bi ostalo samo da utvrdi prometnu vrednost cele nepokretnosti i da obaveže ostale deobare na isplatu protivvrednosti onom deobaru koji za to pokaže interes. preparcelacijom navedenog zemljišta. Dakle. Na drugoj strani. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. Ukoliko utvrdi da sporazuma nema. 1. odrediće odgovarajuće veštačenje kako bi utvrdio da li je i na koji način moguća fizička deoba.o tome će odlučiti sud. Saglasno navedenim primedbama. U postupku deobe zajedničke imovine.VANPARNIČNI POSTUPAK o vanparničnom postupku) i tek ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe . Isto se postiže i deobom kroz isplatu udela. o ovome nije na nedvosmislen način izjasnio. godine) 280. preparcelacije. utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu.03. Ovo zbog toga što prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio (nepotpuno utvrđeno činjenično stanje) da li je uopšte moguća fizička deoba parcelacijom odn. ne može se zaključiti samo na osnovu toga što niko od učesnika nije priložio projekat parcelacije odn. Prema odredbi čl. 150. postaviće se i pitanje pribavljanja projekta parcelacije odn. odnosno imovini ili je sporno koje stvari. 150. preparcelacije predmetnih katastarskih parcela. uz upozorenje da će se smatrati da je predlog povukao ukoliko parnicu ne pokrene. udeo u zajedničkim stvarima. imajući u vidu spise. godine predložili su da se deoba izvrši isplatom predlagaču njegovog suvlasničkog udela u visini tržišne vrednosti. prvostepeni sud će odlučiti prema pravilima sadržanim u odgovarajućim odredbama Zakona o vanparničnom i Zakona o parničnom postupku. ako sud. pri tome. Tek ukoliko fizička deoba bude moguća na način kako to sud bude utvrdio veštačenjem. predlagač je zainteresovan da se deoba izvrši javnom prodajom a to u stvari vodi ka pretvaranju njegovog suvlasničkog udela u novčanu protivvrednost.

ističući da je: ". ZPP-a.. st. nije osporavao suvlasničke udele predlagaču i drugim učesnicima u postupku deobe. te smatra da ima veći udeo. čime je prvostepeni sud povredio navedenu zakonsku odredbu i čl.03. Odobrenje nadležnog organa uprave saglasno propisima o izgradnji. 150. ističući da na predmetu deobe ima poseban udeo po osnovu sticanja u porodičnoj ili bračnoj zajednici. 1. 150.2003. 361. istog propisa sud je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. zatim da ovu činjenicu nije isticao u ostavinskom postupku. prostom izjavom pred vanparničnim sudom ospori predlagaču udeo utvrđen naslednim rešenjem. st. 1. 1209/01 od 23. ZPP-a. 308/06 od 23. 7. ZPP-a). najčešće u postupcima deobe nasleđa. Protivnik predlagača LJ. st. 10.11. vodeći računa o mogućoj zloupotrebi navedene zakonske odredbe. 1." Imajući u vidu i odredbu čl. ZPP-a. godine. 1. ne uzimajući u obzir i moguću zloupotrebu od strane protivnika predlagača navedene zakonske odredbe. niti u predmetu deobe sve do ročišta od 5. Međutim. izgledala je tako da učesnik (protivnik predlagača). Primena u praksi ove zakonske odredbe. godine. br.1991. sadržan u podnesku od 21.2005. . niti je pokretao parnični postupak radi utvrđenja udela po osnovu sticanja u zajednici. st. godine. 150. U ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od protivnika predlagača da svoje navode potkrepi činjenicama i dokazima.VANPARNIČNI POSTUPAK uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. 1. i pored toga. štaviše imao je i konkretan predlog kako da se deoba izvrši. U konkretnom slučaju. Prema odredbi čl... godine predlagaču je osporio udeo u nepokretnostima koje su predmet deobe.12. M. i da je na taj način u stvari taj novac uložen u završetak gradnje kuće. ZPP-a. kome nije u interesu da se postupak deobe zajedničke imovine okonča.12. ne navodeći pri tom činjenice koje bi mogle dovesti u sumnju utvrđene nasledne udele i predmet deobe. te na taj način LJ. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. nastaviće postupak bez obzira na navedeno isticanje protivnika predlagača. st. ZVP-a. pa je stoga i vanparnični sud dužan da spreči zloupotrebu procesne odredbe iz čl. O.2005. 1. 9.2005. naravno ukoliko prethodno na pouzdan način utvrdi da je reč o zloupotrebi. da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (čl. st. Ukoliko nađe da zloupotreba postoji. označenom kao protivpredlog. a prema st. navodi da on lično ima veći udeo na osnovu ovog ulaganja u tu imovinu. i tako učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.. na ročištu od 5. predmet deobe je nasleđe iza pravnog prethodnika učesnika po naslednom rešenju Drugog opštinskog suda u B. da bi sud prekidao postupak deobe i upućivao predlagača na parnicu. br. godine) 281. predstavlja prethodno pitanje u postupku sudske deobe na način da se kuća kao jedna stambena celina izvođenjem odgovarajućih radova pretvori u dve stambene jedinice. bilo je potrebno da prvostepeni sud ispita ima li zloupotrebe procesnih prava na strani protivnika predlagača i da li uopšte ima mesta primeni odredbe čl. ZVP-a. godine. ne sadrži potpune činjenice koje bi ukazivale da je on sticao u zajednici s roditeljima. Predlog za deobu podnet je 4. 2. stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. 9. st. st. da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteva i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice i da u vezi s tim citirana izjava protivnika predlagača LJ. pod uslovom da taj taj novac ne vraća njemu već da dv njihovom ocu i majci. ZPP-a.92 - .učestvovao u kupovini i uopšte unapređenju stvari koje su predmet deobe. da se predlagaču isplati novčana protivvrednost njenog suvlasničkog udela od 1/6. odnosno da je stekao na osnovu tog ulaganja u imovinu svoje sopstveno pravo svojine koje ne može biti predmet deobe… da je on pozajmio novac bratu P.02.03. 3. Gž. u određenom broju slučajeva..2006. 3. kako bi pravilno primenio odredbu čl.

kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. U ponovnom postupku prvostepeni sud će. imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu.01. 149. 14/06 od 27.2006. odnosno dozvola organa uprave nadležnog za urbanizam saglasno propisima o izgradnji) pri čemu će utvrditi i da li bi u slučaju takve deobe fizički deo protivnika predlagača bio manji od polovine.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud nalazi da nije osnovan predlog predlagača da izvede potrebne radove kojima bi se u kući koja je predmet deobe formirale dve stambene jedinice i da eventualno drugoj strani izvrši doplatu do pune vrednosti udela ukoliko njihovi delovi dobijeni deobom ne bi bili jednaki pošto fizička deoba suvlasničke nepokretnosti prema suvlasničkim udelima nije moguća. u ponovnom postupku prvostepeni sud će zatražiti od predlagača da pribavi elaborat o idejno-tehničkom rešenju mogućnosti deobe kuće na dve zasebne stambene jedinice (za šta bi morala da postoji i saglasnost. a za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. da vanparnični sud o ovome pribavi i odgovarajuće pismene dokaze. o zajedničarima. Kako bi bio u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj pravnoj stvari. u postupku deobe zajedničke imovine. pored toga. zatim kakvi su udeli zajedničara. znači osnovanost pokretanja ovog postupka je postojanje zajedničke (suvlasničke) imovine i da deoba te imovine nije izvršena. propuštajući činjenicu da u vezi sa ovakvim predlogom nije potrebno da postoji sporazum. godine) 283. Postupak deobe zajedničke imovine se pokreće predlogom zajedničara i obavezno sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. . jer kuća predstavlja jednu stambenu celinu. Gž. saglasno navedenim primedbama. Međutim. Sud ne prihvata ovaj predlog između ostalog i zbog toga što među strankama o tome nema sporazuma. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.2005. odnosno formiranje dve stambene jedinice u predmetnoj kući. ZVP-a. Gž.93 - .09. 2. deobni sud će na pouzdan način najpre utvrditi predmet deobe i udele zajedničara. a tek potom će pristupiti odlučivanju o deobi i načinu deobe. koristeći pri tom ne samo navode učesnika već i odgovarajuće pismene dokaze. st. U vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke imovine. prema nalazu i mišljenju veštaka proizilazi da je određenim radovima moguće izvršiti i fizičko razdvajanje. pravu službenostima i drugim stvarnim pravima. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. predlog za deobu zajedničke imovine mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. br. 1049/05 od 1. pre nego što pristupi odlučivanju o načinu deobe. godine) 282. radi eventualne doplate. na pouzdan način utvrditi predmet deobe za koji mora konstatovati zemljišnoknjižno stanje. tako da. nije dovoljno da učesnici učine nespornim predmet deobe i suvlasničke udele već je potrebno. Prema tome. pri čemu mora utvrditi i status zemljišta koje je predmet deobe i pribaviti overene izvode iz važećeg regulacionog plana. Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. Pobijano rešenje ne sadrži ni podatke o zemljišnoknjižnom stanju na predmetu deobe.

Okružni sud nalazi da je prvostepeni sud. 148.03. stav 1. Pored toga. Naime. Iz obrazloženja: Pravnosnažnom presudom u prvostepenom postupku utvrđen je svojinski udeo predlagača na predmetnim nepokretnostima (1/2 po osnovu sticanja u zajednici sa svojim imenovanim pokojnim mužem). isticanje protivnika predlagača da je to i dalje sporno je bez značaja.čini udeo predlagača od ¾. u ranije vođenoj naznačenoj parnici u kojoj su učestvovali svi neophodni subjekti. To .u smislu člana 150. da bi imalo mesta postupanju vanparničnog suda u postupku deobe. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu. neophodno je da postoji zajednička. sud odlučuje o deobi i načinu deobe. Naime. primeni odredbe člana 150. Zakona o vanparničnom. na koje i on upućuje. Navodi iz žalbe da je . vodilo odbijanju predloga za deobu. ukoliko su ranije već bili suvlasnici na nepokretnoj imovini (mada o tome u spisima nema pouzdanih dokaza) da je deoba već izvršena usmenim putem i da je svako u državini fizički opredeljenog dela spornih nepokretnosti što bi ako je tačno. Zakona o vanparničnom postupku nema mesta ako je sporno pitanje već pravnosnažno rešeno.uz utvrđeni nasledni deo na ostatku iza smrti njenog muža . proizilazi. sporno pitanje je pravnosnažno rešeno. ZVP-a. Primeni odredbe člana 150. u postupku deobe zajedničkih stvari i imovine. što bi bio i tzv. na način kao u izreci pobijanog rešenja. sud nije utvrđivao da li su uopšte učesnici u ovom postupku suvlasnici na imovini koja je predmet deobe. 938/04 od 26. Gž. Dakle. kada je. onda ne bi imalo mesta bilo kakvoj novoj deobi u vanparničnom postupku. već bi ono što je sporno između učesnika moralo da se reši u parničnom postupku.94 - . Suvlasnički udeli ostalih učesnika po osnovu nasleđa iza pokojnog utvrđeni su naslednim rešenjem istog suda. godine) 284.08. 329/04 od 22. faktička deoba. odnosno suvlasnička imovina i drugi. niti je o tome u svom rešenju naveo bilo kakve razloge. o čemu je u svom rešenju naveo potpune i jasne razloge. Kako je o spornom pitanju parnični sud doneo pravnosnažnu odluku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. ukoliko je deoba već punovažno izvršena na jedan od zakonskih načina. odnosno prema navodima učesnika u ovom postupku. godine) . da deoba takve imovine nije već izvršena.prvostepeni sud trebalo da prekine postupak i uputi predlagača na parnicu s obzirom na isticanje protivnika predlagača da su oni vlasnici katastarske parcele (koja je takođe predmet deobe) po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji su kao davaoci izdržavanja zaključili sa pokojnim . na pravilno utvrđene relevantne činjenice pravilno primenio materijalno pravo.2004. ima mesta samo onda kada ono što je sporno prethodno pitanje nije pravnosnažno rešeno. U ovom postupku.neosnovani su.2004. Zakona o vanparničnom postupku . Gž. i po shvatanju žalbenog suda. Prema stanju u spisima. Prema tome.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prema odredbi čl. izvršio deobu suvlasničke imovine.

09. 915/01 od 19.VANPARNIČNI POSTUPAK 285.95 - . dok je za vrednost nekih od pokretnih stvari koje je protivnik predlagača otuđio pre deobe.2001. Predlog za pokretanje postupka deobe nepokretnosti mora sadržati zemljišnoknjižne podatke i pismene dokaze o pravu svojine. pa navedene pravnosnažne odluke sudova predstavljaju valjan dokaz o njihovom pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet fizičke deobe. Okružni sud je ukinuo prvostepeno rešenje iz sledećih razloga: Prema odredbi čl. (Vrhovni sud Srbije. ZVP.10. predmet deobe mogu biti samo one stvari koje se nalaze u državini učesnika u deobi i koje nisu otuđene. kako je to propisano stavom dva istog propisa. Inače. posebno u situaciji kada ista nepokretnost nije upisana u zemljišne knjige. 1087/01 od 25. onda tu više nema mesta deobi. stav 1.2001. godine) . dostavio pravnosnažno rešenje ostavinskog suda kojim je raspravljena zaostavština koju. godine kojom je utvrđeno pravo svojine protivnika predlagača na preostaloj 1/2 predmetnog stana. U postupku deobe pokretnih stvari sud će. predlagač je uz predlog za fizičku deobu. niti je naknadno po nalogu suda izvršio dostavu odgovarajućih dokaza o pravu svojine na istoj nepokretnosti.10. 153. pre nego što odluči da se deoba pokretnih stvari izvrši javnom prodajom. Iz obrazloženja: Rešenjem nižestepenih sudova odbačen je predlog za fizičku deobu nepokretnosti . pre donošenja rešenja o deobi javnom prodajom. između ostalog. sud će doneti rešenjem o deobi i načinu deobe zajedničke stvari. Rev. Ta činjenica nije od značaja za sam postupak fizičke deobe i odnosno pravo suvlasnika u predmetnoj stvari. isti obavezan da predlagaču isplati novčanu protivvrednost tih stvari u visini njegovog udela. saslušati učesnike u deobi i proceniti da li se deoba može izvršiti tako da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom učesniku a druge stvari drugom učesniku.stana kao neuredan. i to u visini od 1/2. kojim je obuhvatio sve suvlasnike predmetne nepokretnosti. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve interese zajedničara. Naime. Prema tome. Gž. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem odlučeno je da se izvrši civilna deoba pokretnih stvari. učesnici ovog postupka su vlasnici predmetnog stana sa utvrđenim suvlasničkim udelima. pošto prethodno sasluša učesnike i izvede potrebne dokaze. već onaj suvlasnik koji je na taj način oštećen svoja prava može ostvarivati samo u parnici. koje su i u vreme pokretanja postupka deobe u državini suvlasnika. godine) 286. revizijski sud je ukinuo rešenje nižestepenih sudova. Prema tome po oceni revizijskog suda. dok će pri odlučivanju o tome kome treba da pripadne određena stvar naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu. Kako ovakav zaključak nižestepenih sudova ne odgovara stanju u spisima. jer predlagač u predlogu nije naveo zemljišnoknjižne podatke ove nepokretnosti.1996. sačinjava i predmetni stan stečen ugovorom o kupoprodaji. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu. sud je dužan da po saslušanju učesnika u deobi oceni ima li uslova za odluku o tome da neke od pokretnih stvari pripadnu u svojinu jednom a druge stvari drugom učesniku. Ako su pokretne stvari otuđene od strane nekog od suvlasnika još pre nego što je započeo postupak deobe. Takođe je dostavio i pravnosnažnu presudu od 3.

VANPARNIČNI POSTUPAK

287.
Ako sud u postupku o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine dnese takvo rešenje da iz izreke proizlazi da se radi o pravnoj deobi a iz obrazloženja da se radi o fizičkoj deobi, čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Iz obrazloženja: Postupajući po predlogu predlagača za fizičku deobu, Opštinski sud u G... je doneo rešenje o deobi R. br. ___/2000, od 4. septembra 2001. godine. U izreci je navedeno, između ostalog, da pripada u svojinu i državinu predlagaču 4/9 od kp. br. 1973 i 1977. u ukupnoj površini od 557,99 ha, a iz obrazloženja proizilazi da je izvršeno veštačenje od strane veštaka geometra i utvrđen je fizički deo parcele. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio protivnik predlagača. Okružni sud u Č... je svojim rešenjem Gž. br. ___/2001, od 13. decembra 2001. godine, ukinuo rešenje Opštinskog suda u G... U drugostepenoj odluci je navedeno sledeće: Pobijano prvostepeno rešenje se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, jer je izreka rešenja nerazumljiva, protivurečna obrazloženju rešenja, obrazloženje rešenja je bez razloga o odlučnim činjenicama. Naime, radi se o predlogu za fizičku deobu podnetom od strane predlagača. Tada, a na osnovu člana 154. Zakonom o vanparničnom postupku, izreka rešenja treba da sadrži delove parcela kao posledica fizičke deobe a ne da sadrži podatke o tzv. pravnoj deobi. Naime, podaci o fizičkim delovima stvari podrazumevaju da izreka rešenja treba da sadrži sve podatke o parcelama i objektima, ako su parcele cepane, mora se navesti koji je to novi broj kat. parcele i sa kojim površinama. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je sud izveo dokaz veštačenja od strane veštaka geometra, ali sud ne daje ocenu toga dokaza. Ako iz izreke rešenja proizilazi da je izvršena tzv. pravna deoba, a u obrazloženju je navedeno koji su to fizički delovi parcele u pitanju, tada je učinjena pomenuta bitna povreda odredaba Zakona o parničnom postupku. Zato prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da ima u vidu odredbe člana 153. i 154. Zakona o vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku, Gž. 1340/01 od 13.12.2001. godine)

Postojanje pismenog sporazuma o deobi imovine moguće je utvrđivati ne samo uvidom u takav sporazum nego svim dokaznim sredstvima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1114/99 od 9.12.1999. godine)

288.

289.
Ako je sporna srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži, sud ne može doneti rešenje o deobi te nepokretnosti, već će uputiti predlagača na parnicu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je u vanparničnom postupku rešenjem odlučio da prekine postupak i predlagača uputi na parnicu radi utvrđivanja veličine suvlasničkog udela predlagača i protivnika predlagača na nekretnini na kojoj su stranke uknjižene kao suvlasnici na idealnim delovima od po jedne polovine dela svaka, a čiju deobu predlagač traži. Predlagač je izjavio žalbu protiv tog rešenja koju je drugo- 96 -

VANPARNIČNI POSTUPAK stepeni sud odbio iz sledećih razloga. U prvostepenom postupku protivnik predlagača osporio je suvlasnički srazmer na spornoj nekretnini ističući da je njen suvlasnički deo veći. Prema tome, prvostepeni sud je, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku, pravilno postupio kada je postupak prekinuo i predlagača uputio na parnicu. Odredbe člana 153. navedenog zakona o načinu deobe zajedničke stvari i imovine, na koje se predlagač poziva, primenjuju se samo u slučaju kada nije sporan udeo u zajedničkim stvarima i imovini. Zato prvostepeni sud nije mogao doneti rešenje o deobi pre nego što se raspravi pitanje srazmera suvlasnika na nepokretnosti čija se deoba traži. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 1674/98 od 12.05.1999. godine)

290.
Ako učesnici postupka deobe zajedničke stvari ne postignu sporazum o načinu deobe te stvari, sud će preduzeti potrebne radnje (saslušanje, dokazivanje, veštačenje) i na osnovu tih razultata doneti rešenje o deobi predmetne nepokretnosti. Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju, učesnici u postupku, suvlasnici zajedničke nepokretnosti, nisu postigli dogovor o uslovima i načinu deobe zajedničke nepokretnosti, u smislu odredbi člana 152. Zakona o vanparničnom postupku, pa su pravilno u ovom slučaju nižestepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putem javne prodaje, pri čemu će se ostvarena novčana sredstva podeliti suvlasnicima u visini njihovih suvlasničkih udela. Na ovo upućuju i odredbe člana 16. stav 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, po kojima suvlasnici takođe sporazumno određuju način deobe stvari, pa u nedostatku sporazuma o tome odlučuje sud. Pri tome deoba će se izvršiti prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća, kao u konkretnom slučaju, ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4979/99 od 17.11.1999. godine)

291.
Rešenje o prodaji zajedničke nepokretnosti sud će doneti u slučaju kada je očigledno da se deobom (stambene zgrade i njive) ne mogu dobiti nove stambene celine niti zemljišne parcele veće od 2 ha. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je pobijanim rešenjem odredio deobu zajedničkih nepokretnosti stranaka prodajom nepokretnosti i podelom postignute kupoprodajne cene među suvlasnicima srazmerno njihovim suvlasničkim delovima. Protivnica predlagača je izjavila žalbu protiv tog rešenja koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu iz sledećih razloga. Iz izvoda iz zemljišne knjige proizilazi da deoba zajedničkih nepokretnosti stranaka ne može doći u obzir zbog prirode stvari i veličine suvlasničkih kvota. Naime, u pitanju su stambene zgrade sa dvorištem i baštom kao i njive od kojih samo jedna ima veći površinu od 2 ha, pa je i bez veštačenja očigledno da se deobom prema postojećim suvlasničkim kvotama ne mogu dobiti nove stambene celine, niti zemljišne parcele veće od 2 ha, kako je to predviđeno članom 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je prvostepeni sud postupio u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je odredio deobu prodajom zajedničkih nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž. 501/97 od 20.05.1998. godine)
- 97 -

VANPARNIČNI POSTUPAK

Punovažan je usmeni sporazum suvlasnika o deobi suvlasničkog stana. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3782/98 od 9.09.1998. godine)

292. 293.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drugačije određeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 54/98 od 8.07.1998. godine)

Ako je fizička deoba stambene zgrade nemoguća onda se deoba vrši javnom prodajom i podelom postignute cene srazmerno suvlasničkim udelima. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1970/98 od 29.04.1998. godine)

294.

U postupku deobe zajedničkih stvari ili imovine vanparnični sud može odlučiti da neke stvari pripadnu jednoj, a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 1/98)

295.

U vanparničnom postupku prilikom odlučivanja o deobi imovinske zajednice (član 148. Zakona o vanparničnom postupku) kada se zahteva fizička deoba poljoprivrednog zemljišta sud je dužan da vodi računa o površini tog zemljišta u smislu odredbe člana 19. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 7/93, 48/94 i 54/96). (Iz rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 286/96 od 11.02.1998. godine)

296.

Kad suvlasnici nepokretnosti ne postignu sporazum o načinu fizičke deobe onda o načinu deobe te nepokretnosti odlučuje sud. Ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar pripadne jednom od suvlasnika odrediće prodaju i prodajom dobijeni iznos podeliti srazmerno veličini udela suvlasnika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 839/97 od 13.05.1997. godine)

297.

298.
U predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti, predlagač je dužan da označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara, a sud je dužan da sasluša zajedničare u smislu člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku kao i da utvrdi sve okolnosti u smislu člana 153. stav 2. i člana 154. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
- 98 -

posuđe i slično. Prvostepeni sud polazeći od člana 16. st. 16. Zakona o vanparničnom postupku. 149. 1. Po žalbi protivnice predlagača. st. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. U ponovnom postupku prvostepeni sud će naložiti predlagaču da uredi predlog i označi zemljišnoknjižne podatke za spornu nepokretnost zajedničara u smislu čl. Na predlog jednog od njih. 2. odlučiti da stvar pripadne jednom vlasniku (a drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela) ili da se nepokretnost izloži javnoj prodaji. 2. Stoga je Okružni sud uvažio žalbu protivnika predlagača i ukinuo pobijano rešenje na osnovu čl. Prilikom donošenja odluke o načinu deobe nepokretnosti sud će. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. 20.1997. (Iz rešenja Okružnog suda Sombor. 3. 153. st. 347/97 od 20. imajući u vidu da se pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu u smislu čl. ne ceneći pritom sve okolnosti iz čl. s obzirom na to da stranke nisu mogle postići sporazum o deobi. kako to i protivnik predlagača ističe u žalbi.1997. 58/98 od 29. 380. Zakona o vanparničnom postupku koji se odnose na postupak suda. 1. 33. ako neke od istih dosudi jednoj. Zakona o parničnom postupku. javnom prodajom i podelom ostvarene cene na jednake delove. Zakona o vanparničnom postupku. saslušati zajedničare u smislu čl. godine) 300. godine) 299. . Zakona o vanparničnom postupku. koji ne sadrži zemljišnoknjižne podatke za ovu nepokretnost. 166. st. Zakona o parničnom postupku. drugoj strani. Sud ne vrši fizičku deobu bilo koje od brojnih stvari. 149.01. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Reč je o pokretnoj imovini čija fizička deoba nije moguća. vanparnični sud je doneo rešenje da se vrši deoba zajedničke imovine koju čine brojne pokretne stvari. u vezi čl.99 - . i čl. 3. drugostepeni sud je ukinuo prvostepeno rešenje uz stav da prvostepeni sud nije vodio računa o propisima člana 153. Zakona o vanparničnom postupku u vezi čl. ceniti navode protivnika predlagača u žalbi i doneti zakonitu i pravilnu odluku. 153. Neke stvari iz prvostepenog rešenja su fizički deljive. odlučio da se deoba zajedničke nepokretnosti izvrši javnom prodajom. st. i čl. posteljina. utvrditi sve okolnosti u smislu čl.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je postupajući po neurednom predlogu za deobu zajedničke nepokretnosti. odgovarajuće protivvrednosti . 154. Gž. kao što su 200 rolni platna i slično. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. st.02. stav 5. vodeći računa i o njihovim opravdanim zahtevima i posebnim potrebama. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa smatra da je fizička deoba nemoguća. 153. st. Gž. Deli se imovina. Odluka o troškovima vanparničnog postupka ukinuta je na osnovu čl. a druge odgovarajuće protivvrednosti drugoj strani. 1. tač. Sud ne može izvršiti fizičku deobu pokretne zajedničke imovine tako što će neke stvari dosuditi jednoj a druge. Iz obrazloženja: U parnici je doneta pravnosnažna presuda da su brojne pokretne stvari zajednička tekovina bivših bračnih drugova u jednakim delovima. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. u slučaju kada fizička deoba nepokretnosti nije moguća. kao i o zahtevu protivnice predlagača da se njoj i deci u stanu ostavi nameštaj. a ne pojedina stvar. i bez saslušanja zajedničara u smislu čl. 2. st. 16. 153.

. 4388/96 od 10. Ne može se tražiti deoba bespravno podignutog objekta.12. sud će kad god je to moguće odrediti da se fizička deoba stvari izvrši tako da svaki suvlasnik dobije u prirodi onaj udeo koji odgovara veličini. Sud će odrediti da suvlasnik koji je dobio veću vrednost od pripadajuće isplati ostalima razliku u novcu. te da prema utvrđenom činjeničnom stanju fizička deoba srazmerno veličini suvlasničkih delova nije moguća. sud može odrediti da suvlasnici dobiju udeo koji ne odgovara njihovom suvlasničkom udelu. Deoba objekta koji predstavlja vanknjižno vlasnštvo ne može se vršiti putem javne prodaje. ukoliko okolnosti slučaja to opravdavaju. vodeći računa o veličini udela pojedinih suvlasnika i njihovom potrebom za tom stvari. sud može odlučiti da ostali suvlasnici isplate njegov udeo.100 - . 1960/95 od 21. sud će na zahtev pojedinih suvlasnika.1996. odnosno da se deoba ima izvršiti javnom prodajom i deobom podeljene vrednosti srazmerno veličini suvlasničkih udela stranaka u postupku. godine) 302. 303. (Vrhovni sud Srbije.01.1995.05. Zakona o vanparničnom postupku. odnosno vrednosti suvlasničkog udela. bez uticaja je na odluku suda u konkretnoj stvari. 12097/96 od 27. Rev.1997. i 154. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. kad deobu stvari zahteva suvlasnik čiji je udeo neznatan. Kada fizička deoba stvari nije moguća ili bi se deobom osetno smanjila njena vrednost. isticanje jedne stranke da druga stranka živi i radi u Australiji i da tamo ima kuću. odrediće da se stvar izloži javnoj prodaji i prodajom dobijeni iznos podeli između suvlasnika srazmerno veličini njihovih udela. prvostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ima primeniti odredba čl. Gž. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. 839/97 od 13. pak nemoguće. odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: O samoj deobi stvari od strane suda moguće je odlučiti na jedan od više načina. Međutim. 148. 304.1996. Zatim. Gž. Kao prvo. br. godine) Deoba objekta putem javne prodaje može se vršiti samo ako je taj objekat uknjižen. ako sud utvrdi da fizička deoba nije moguća ili bi znatno umanjila vrednost stvari i ako ne odluči da stvar ne pripadne jednom od suvlasnika.09. godine) U postupku deobe nepokretnosti. Imajući u vidu navedeno. Iz obrazloženja: Na osnovu stanja u spisima sledi da su parnične stranke vanknjižni suvlasnici nepokretnosti koja je predmet deobe. godine) 301. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela u roku koji sud prema okolnostima odredi. To praktično znači da nije pravična deoba alikvotnim udelima suvlasnika ako njihova vrednost nije srazmerna. Ako je to.

Međutim. odnosno da se deoba objekta. mora da bude uknjižen. godine) 305. Gž. broj 5148/94 od 1. već sud mora od predlagača da zatraži razjašnjenje navedene izjave. Sud ne može obustaviti postupak razvrgnuća suvlasničke zajednice zbog toga što je predlagač na uviđaju izjavio da ga postupak fizičke deobe više ne interesuje. Ukoliko predlagač smatra da ima osnova za iseljenje protivnika predlagača. Prvostepeni sud nije nadležan da u vanpaničnom postupku odlučuje i utvrđuje privremenu meru iseljenja protivnika predlagača iz objekta (predmeta fizičke deobe). Zakona o vanparničnom postupku.11. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. pošto drugim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova u roku koji im sud odredi. iz koje sledi da objekat koji se izlaže javnoj prodaji. novembra 1994. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. Iz obrazloženja: Iz stanja spisa sledi da je predlagač tražio da sud izvrši fizičku deobu predmetnog objekta. 2960/95) Nastali spor zajedničara u vanparničnom postupku fizičke deobe je prethodno pitanje koje se mora rešiti u parnici.101 - 308. 11813/94) Ako fizička deoba zgrade nije moguća. o čemu prvostepeni sud nije nadležan da odlučuje u vanparničnom postupku. Gž. godine da sud odredi privremenu meru tako što će zabraniti protivniku predlagača korišćenje i raspolaganje predmetnim objektom.VANPARNIČNI POSTUPAK Međutim. (Vrhovni sud Srbije u Beogradu Rev. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. predlog za određivanje privremene mere odnosi se na iseljenje protivnika predlagača iz objekta koji je predmet fizičke deobe. 802/94) . prvostepeni sud je propustio da ceni odredbu člana 149. ne može vršiti putem javne prodaje. ukoliko to okolnosti slučaja opravdavaju odlučiti da stvar pripadne jednom suvlasniku. ima mogućnosti da to svoje pravo ostvaruje u redovnoj parnici. te da obaveže protivnika predlagača da se sa svim licima i stvarima iseli iz tog objekta. a podneskom od 4. 2335/94) 307. (Iz odluke Okružnog suda u Beogradu. sud će na zahtev suvlasnika . koji predstavlja vanknjižno vlasništvo. Na predlog suvlasnika deoba fizički nedeljive zgrade može se izvršiti prodajom. ako nema zahteva da zgrada pripadne jednom od suvlasnika ili ako se utvrdi da okolnosti slučaja ne opravdavaju da se odluči da zgrada pripadne jedno suvlasniku.1994. Gž. te samim tim ni da određuje privremene mere. prilikom odlučivanja. . 306. Gž.

Odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojini jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih delova.102 - . br. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Sud može odlukom o deobi naložiti zajedničarima da izvrše određene prepravke i na bespravno podignutoj zgradi u cilju izdvajanja posebnih fizičkih delova zgrade. 4/92) .12. Rev. Takvom odlukom suda ne menja se status bespravno podignute zgrade. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Usmeni ugovor o deobi nepokretnosti koji je realizovan proizvodi pravno dejstvo. (Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici od 8. Ugovor o deobi nepokretnosti nije ugovor iz oblasti prometa nepokretnosti. 1732/93) 312. Saglasnost za rekonstrukciju kuće data od vlasnika u vreme izvođenja radova obavezuje i novog vlasnika kao sukcesora ranijeg vlasnika. kao vrednost predmeta deobe za ocenu prava na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno završava uzima se osnovica utvrđena prema taksi naplaćenoj na predlog.VANPARNIČNI POSTUPAK 309. odnosno prema taksi propisanoj taksenom tarifom Zakona o sudskim taksama. ili u toku tog postupka pred prvostepenim sudom (koji se ne odnosi na novčani iznos). 128/93) 311. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. zahteva odgovarajući deo ranije oduzete imovine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Službeni glasnik SRS". Gzz. odnosno odricanje od prava da učestvuje u deobi zadružne imovine (brisanju zadružnog svojstva na nepokretnostima) nije smetnja da član porodične zadruge.26/72). (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda. Član 2. stav 2. ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli. Gž. u slučaju kada taksa na predlog nije naplaćena. Neprihvatanje.1993. (Vrhovni sud Srbije. Ako u vanparničnom predmetu deobe suvlasničke stvari ili imovine. već se samo uređuju međusobni odnosi zajedničara u postupku raskidanja njihove imovinske zajednice. predlagač nije naznačio vrednost predmeta deobe. Gzz. 51/71 i 52/73 i "Službeni list SAP br. godine) 313. 1171/93) 314. 75/93) 310. Uredbe. po tom osnovu.

2709/91) 316. 77/90-2) Fizička deoba parcela koje predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište u društvenoj svojini nije moguća dok se prethodno od upravnog organa ne zatraži izveštaj da li je fizička deoba tih parcela moguća. može se odrediti i tako da nekom od suvlasnika zgrade. obzirom da se u ovom slučaju radi o tražbenom pravu. Iz obrazloženja: Predmetne parcele predstavljaju izgrađeno građevinsko zemljište koje je u društvenoj svojini. Sporazum stranaka o načinu deobe zajedničke stvari ili imovine na osnovu koga je vanparnični postupak deobe okončan predstavlja dvostranu materijalno-pravnu izjavu volje . do 149. Fizička deoba suvlasništva porodične stambene zgrade sagrađene na gradskom građevinskom zemljištu u društvenoj svojini. Gž. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. (Iz rešenja Vrhovnog suda Vojvodine.ugovor sa procesno-pravnim dejstvom a ne parničnu radnju. Gž. Gž. 1481/91) 315. s tim što stranke mogu tražiti uređenje načina korišćenja tih parcela shodno članu 141. Zakona o vanparničnom postupku. Na tržištu vrednost stvari ne utiče činjenica da jedan od zajedničara određeno vreme nije koristio stvar. Pobijanjem rešenja opštinskog suda prekida se vanparnični postupak za fizičku deobu i predlagač upućuje na parnicu. pripadne u deo pravo korišćenja na delu građevinskog zemljišta ako je ono po urbanističkim propisima deljivo. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. . (Iz rešenja Okružnog suda u Kragujevcu. 118/90) . Zakona o vanparničnom postupku. koje se. S obzirom na to. na njegov zahtev. Ako ta deoba ne bi bila moguća. prevare ili prinude. 77/90) 318. imajući u vidu detaljni urbanistički plan.VANPARNIČNI POSTUPAK Vrednost zajedničke stvari u postupku njene deobe se određuje prema njenoj tržišnoj vrednosti. U slučaju ako je fizička deoba predmetnih parcela moguća. treba obustaviti vanparnični postupak za fizičku deobu. vanparnični sud je bio dužan da prethodno od upravnog organa zatraži izveštaj da li je moguća fizička deoba tih parcela imajući u vidu detaljan urbanistički plan. u tom slučaju će se postupiti shodno članu 150. a sporan je ugovor o deobi u spisima. ostvaruje u parnici. za slučaj spora. Rev. pa se može pobijati u parnici zbog zablude. (Iz rešenja Okružnog suda u Požarevcu. 317.103 - 319.

izvršen između sticalaca pre konačno utvrđenih udela u sticanju. u vanparničnom postupku moraju učestvovati svi suvlasnici. Sporazum o deobi kuće.104 - 326. Vrhovni sud Srbije) 325. 1986. Vanparnični sud je obavezan da prekine postupak za fizičku deobu.VANPARNIČNI POSTUPAK Konačna fizička deoba zajedničke kuće može biti izvršena tek posle utvrđenih svojinskih udela stranaka u njenom sticanju. . Kad se odlučuje o deobi suvlasničke parcele. Rev. Rev. 1986. ne može se smatrati konačnom deobom. 489/89) 320. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Gž. 1986. Kada je u postupku razvrgnuća imovinske zajednice utvrđen srazmer suvlasničkih delova stranaka. o čemu sud vodi računa po služebnoj dužnosti. već samo kao privremeno uređenje načina korišćenja. Rev. 1160/88) 322. onda treba utvrditi prometnu vrednost objekta čije se deoba traži. kada je vrednost predmeta deobe (ocenjena na osnovu odredbi Zakona o sudskim taksama) ispod iznosa propisanog za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima po odredbama ZPP. Vrhovni sud Srbije) . ne može se kasnije u parnici tražiti izmena veličine ovih suvlasničkih delova. ali ne mogu tužbom zahtevati ustupanje u državinu realnog. jer bi plaćanjem tog iznosa prema građevinskoj vrednosti objekata na osnovu razlike između građevinske i prometne vrednosti došlo do poremećaja suvlasničkih delova utvrđenih pravosnažnom sudskom odlukom. Zemljišno-knjižni suvlasnici idealnih delova stambene zgrade i zemljišta mogu tražiti fizičku deobu istih u vanparničnom postupku. pa prema toj vrednosti odrediti iznos koji taj zajedničar treba da isplati. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. (Vrhovni sud Srbije. 575/87) 323. kada u toku istog između stranaka postane sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili udeo u zajedničkoj stvari. U vanparničnim predmetima deobe zajedničke stvari i imovine nije dozvoljena revizija. Vrhovni sud Srbije) 324. (Vrhovni sud Vojvodine. Kad u postupku fizičke deobe građevinskih objekata u susvojini više lica sa različitim suvlasničkim udelima neki od zajedničara treba da dobije objekat koji premaša veličinu njegovog suvlasničkog udela i da po tom osnovu isplati ostalima razliku u novcu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevu. (Vrhovni sud Srbije. 181/89) 321. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. a neopredeljenog suvlasničkog udela.

kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. 16. list grada Beograda. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana ("Sl. a protivnici predlagača su se protivili sprovođenju svake deobe. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. 1986. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. 1986. po. Pritom je bez značaja činjenica. Inače. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. . koji su predmet deobe. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Vrhovni sud Srbije) 327. br. 1986. st. srazmerno suvlasničkim udelima. ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. Vrhovni sud Srbije) 328. 1986. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima. 5. Kada u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. ne može se izvršiti prinudna javna prodaja suvlasničkog stana. o čemu se odlučuje u parnici.VANPARNIČNI POSTUPAK U odsustvu sporazuma stranaka o načinu deobe.105 - 331. što bi na njenom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Zakona o vanparničnom postupku. Zakona o vanparničnom postupku. stav 1. stav 1. Vrhovni sud Srbije) 330. što ni jedna od stranaka nije stavila predlog za fizičku deobu. onda će se sud. deoba će se izvršiti prodajom. I u odsustvu sporazuma stranaka. U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. Vrhovni sud Srbije) 329. a na drugoj protivnici predlagača. u smislu člana 16. 2/75). shodno odredbi čl. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. dok se prethodno ne utvrdi da li je moguća fizička deoba. uz odobrenje nadležnog organa uprave.

Po nalaženju Okružnog suda zaključak prvostepenog suda da u situaciji kada je nesporno da fizička deoba predmetnog stana nije moguća . Rev.posebno pismene dokaze o pravu svojine.106 - . s tim što se za nepokretnosti moraju navesti zemljišno-knjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine. čiji su vlasnici predlagač i protivnik predlagača sa 1/2 dela. kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Iz obrazloženja: Opštinski sud je rešenjem dozvolio deobu nepokretnosti dvoiposobnog stana.VANPARNIČNI POSTUPAK sebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak. nije dozvoljena ako nema pismenih dokaza o pravu svojine i zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti. odnosno imovine. Po žalbi protivnika predlagača da stan nije upisan u zemljišne knjige. istog Zakona. (Vrhovni sud Srbije. jer se tim rešenjem postupak deobe pravosnažno ne završava. niti je sporno koje stvari.shodno odredbi člana 16. (Zbirka sudskih odluka iz oblasti građanskog prava 1973-1986. pored ostalog. jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. okružni sud je ukinuo rešenje opštinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. udeo u zajedničkim stvarima. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima valja dozvoliti deobu navedene nepokretnosti njenom prodajom i podelom kupoprodajne cene. jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari koja je predmet deobe ili pravo na imovinu. Zakona o vanparničnom postupku SRS ne bi bila dozvoljena. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. U ovakvom slučaju sud ne može. Deoba nepokretnosti javnom prodajom. da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima deobničara. ne može se za sada prihvatiti. prodajom i podelom ostvarene kupoprodajne cene prema suvlasničkim udelima. stav 1. Odredbom člana 149. Među strankama. o zajedničarima. pravu službenosti i drugim stvarnim pravima. Vrhovni sud Srbije) 332. 1752/86) . 1986. niti je prvostepeni sud naložio predlagaču da predlog u smislu citirane odredbe uredi (što je bio dužan sud da učini). (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. već rešenjem o deobi. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Zakona o vanparničnom postupku. koje kao razvedeni bračni drugovi koriste stan nesporno je suvlasništvo svakog u 1/2 dela i da fizička deoba stana nije moguća. Gž. Zakona o vanparničnom postupku SRS predviđeno je. Prema stanju u spisima. Revizija nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen zahtev za fizičku deobu zajedničkih stvari i da će se po pravosnažnosti tog rešenja izvršiti civilna deoba stvari. u smislu člana 149. a da potom ceni osnovanost predloga. deoba nepokretnosti javnom prodajom u smislu člana 149. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. Pri tom sud je dužan da ima u vidu da u nedostatku zemljišno-knjižnih podataka o nepokretnosti i pismenih dokaza o pravu svojine. u smislu člana 150. podneti predlog ne sadrži sve ove podatke . jer ne bi omogućavala kupcu da nepokretnost stekne u svojinu. 62/86) 333.

Međutim. Rev. Zakona o građevinskom zemljištu. jer se veličina udela u ovoj imovini u parnici utvrđuje samo kada je ona sporna. odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu. 1. 31.107 - . Gzz.VANPARNIČNI POSTUPAK 334. odnosno državine na određenim fizičkim delovima nepokretnosti. odnosno da ima status presuđene stvari. niti da deobu ove imovine izvrše u vanparničnom postupku. st. 150. prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu jer među zajedničarima nije sporno pravo na stvari. kojim je propisano da sopstvenik zgrade na izgrađenom građevinskom zemljištu ima pravo da koristi zemljište pod zgradom i zemljište koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu u granicama građevinske parcele utvrđenim prema urbanističkom planu. st. 428/85) 337. (Vrhovni sud Vojvodine. u smislu čl. Ne može se vršiti deoba građevinske parcele kroz postupak uređivanja načina korišćenja građevinskog zemljišta. istog zakona. ispunjeni su zakonski uslovi za fizičku deobu. (Vrhovni sud Srbije. st. 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. jer je u suprotnosti sa odredbama čl. obustaviti parnični postupak. da je ta deoba provedena u katastru i da zajedničari drže pripadajuće delove nepokretnosti. U slučaju kada je fizička deoba suvlasničke zgrade moguća bez smanjenja njene vrednosti. Zakona o vanparničnom postupku. u smislu člana 16. Iz obrazloženja: Ovaj sud smatra da pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke. Pravnosnažno rešenje o deobi u vanparničnom postupku vezuje stranke te nijedna od stranaka ne može tražiti u parnici veća suvlasnička prava. Pri tome nije od bitnog značaja što je u pitanju bračna tekovina. Gzz. Rev. onda će se sud. o čemu se odlučuje u parnici. te one sada u parnici ne bi mogle tražiti veći suvlasnički udeo. a da je posle te deobe nastao spor o pravu svojine. Suvlasnici porodične stambene zgrade imaju zajedničko i nedeljivo pravo korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu. 148/85) 336. nema nikakvih zakonskih smetnji da stranke same odrede udeo u sticanju ove imovine. 1. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. jer će se po pravosnažnosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom. i 34. U ovakvom slučaju sud ne može. 64/85) . 934/86) 335. Kad je u vanparničnom postupku radi deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima nesporno da je već izvršena vansudska fizička deoba nepokretnosti u susvojini. posebnom odlukom. Zakona o planiranju i uređenju prostora i čl. 33.

odnosno imovini ili neko drugo pravo u smislu člana 150. Kako predlagač nije postupio po nalogu suda da predlogom obuhvati kao protivnike predlagača i druge suvlasnike na nepokretnosti.VANPARNIČNI POSTUPAK Ako je fizička deoba stambene zgrade u susvojini više lica moguća samo uz određene prepravke. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. st.108 - 341. Jer. Iako predlog sadrži podatke o predmetu deobe. predlog mora da obuhvati sve suvlasničke nepokretnosti (ako ih ima više) bez obzira na to da li je oni koriste ili ne. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Pobijano prvostepeno rešenje je. 340. 3402/85) 339. sud je pravilno postupio odbacivši predlog. pravilno i na zakonu osnovano. Zakona o vanparničnom postupku. 16. 8873/85) Kad sud utvrdi da među zajedničarima sporno pravo predlagača na udeo u zajedničkim stvarima. Žalbu predlagača drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu. Fizička deoba i deoba prodajom stvari su različiti načini deobe koji se ne mogu vršiti istovremeno. . stav 1. 28/85) 338. Da bi se po predlogu za deobu moglo postupati. Zakona o vanparničnom po. predstavljaće bitnu povredu iz člana 354. br. 2/75). stav 2. Gž. po nalaženju okružnog suda. list grada Beograda”. pošto predlagač nije postupio po nalogu suda i dopunio predlog tako da njim obuhvati sve zajedničara. Zakona o parničnom postupku koji se u ovoj oblasti shodno primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. deoba će se izvršiti prodajom. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem je odbačen predlog predlagača za fizičku deobu nepokretnosti. Gž. Sud će odlučiti da se deobe izvrši prodajom stvari u slučaju kada je nemoguća fizička deoba i to ne samo prema veličini suvlasničkih udela. već uopšte . 5. sud ne može naložiti prepravku iste dok zajedničari ne dobiju odobrenje za adaptaciju postojećeg objekta od opštinskog organa uprave nadležnog za poslove građevinarstva u smislu odredaba Zakona o izgradnji objekata SR Srbije i Odluke o izgradnji objekata građana („Sl. u spisu nema podataka o drugim zajedničarima. tačka 7. udelima predlagača i protivnika predlagača i zemljišno-knjižne podatke o nepokretnosti. Gzz. ZPP u vezi čl. shodno odredbi čl. doba nepokretnosti mora se urediti na jednak način prema zajedničarima zbog čega član 149. ističući da su u pitanju deca protivnika predlagača sa kojima je u dobrim odnosima i koji odavno premetnu nepokretnost koriste. U odnosu na učesnike u ovom postupku važe odredbe člana 201.bez obzira na veličinu suvlasničkih udela. Zakona o vanparničnom postupku. Ukoliko se takvo odobrenje ne dobije. Zakona o vanparničnom postupku Srbije izričito predviđa da predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. 30. iako se iz izvoda iz zemljišne knjige vodi da oni postoje.

Okružni sud je po žalbi predlagača potvrdio rešenje opštinskog suda. odnosno imovini ili nekog drugog prava. . 86/84) 343. Među učesnicima nije sporno da je pred drugim sudom u toku parnica između protivnika predlagača trećeg reda . Postupajući po predlogu radi pokušaja poravnanja fizičkom deobom između učesnika.VANPARNIČNI POSTUPAK stupku. ZVP ako su udeli u zajedničkim stvarima ili imovini. ili je sporno koje stvari ili prava ulaze u zajedničku imovinu. Gzz. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. radi utvrđivanja visine udela u zajedničkoj imovini. Gž. Jer. Predlagač je podneo sudu predlog radi pokušaja poravnanja sa protivnicima predlagača fizičkom deobom nepokretnosti.kao tuženog. sud će uvek prekinuti vanparnični postupak ako je među učesnicima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 4992/85) U vanparničnom postupku radi deobe zajedničkih stvari ili imovine nema mesta prekidu postupka i upućivanju predlagača da u određenom roku pokrene parnicu u smislu člana 150. utvrđeni pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju.kao tužioca. ko je dužan izvršiti određene radove i u kojem roku. Iz obrazloženja: Opštinski sud je prekinuo vanparnični postupak pokrenut predlogom jednog predlagača radi pokušaja poravnanja sa još tri učesnika fizičkom deobom nepokretnosti. u izreci rešenja valja tačno odrediti koji fizički deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono što svaki od njih ima da učini radi ostvarenja deobe. stav 1. čime bi prestala potreba daljeg vođenja već druge parnice između dva učesnika pred drugim sudom. Kod ovakvog činjeničnog stanja pravilno je postupio prvostepeni sud kada je prekinuo postupak radi pokušaja poravnanja do okončanja parničnog postupka koji je već u toku između dva protivnika predlagača. pravo na imovinu ili udeo u imovini. 344. 95/85) 342. ako sud propusti da pre prekida postupka i upućivanja predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. U vanparničnom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizičkom deobom. protiv protivnika predlagača drugog reda . Sledstveno tome sud je dužan da prekine i postupak pokušaja poravnanja deobom nepokretnosti. Gzz. omogući predlagaču da se izjasni o osporavanju njegovog udela u zajedničkim stvarima. koja je predmet deobe.109 - . odredbom člana 150. Zakona o vanparničnom postupku SR Srbije propisana je izričita obaveza suda da prekine vanparnični postupak deobe zajedničke stvari ili imovine ako je među zajedničarima sporan udeo u zajedničkoj imovini.

stav 1. 1095/84) 345. broj 57/65). stav 1. Po stanovištu Vrhovnog suda. koji je pripao na deo protivniku predlagača (koji u njemu stanuje). s obzirom na zanimanje i ostale prilike. dobija površinski 0.. list SAPV”. 31/79) i član 6. to se ne može uzeti da je stan.samo ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. odlučili da izvrše fizičku deobu. koji je pripao na deo protiv.110 - . shodno članu 24. to se ne može uzeti da je stan. nižestepeni sudovi su uz pristanak i samih predlgača pravilno našli da su oni dužni da izvrše doplatu do pune vrednosti dela protivniku predlagača. sud može svakom suvlasniku dodeliti deo pojedine cele stvari koji odgovara po vrednosti njegovom suvlasničkom delu. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđeno da će se deoba suvlasničke stvari izvršiti prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari. list SAPV”.61 kvm. Deoba suvlasničke stvari će se izvršiti prodajom stvari. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. Zakona o vanparničnom postupku.. Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim isticanje revizije. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. Rev. ukida u tom delu odluke nižestepenih sudova i predmet vraća na ponovno raspravljanje. vodeći računa o opravdanim interesima svakog suvlasnika. No. br. manje. (Iz rešenja Višeg suda u Subotici. 359/84) Kada susvojina postoji na više stvari. list SFRJ”. Zakona o svojini na delovima zgrade („Sl. Pobijana odluka doneta je u skladu sa članom 153. Dozvoljeno je samo utvrditi način korišćenja ovog zemljišta u korist pojedinih sopstvenika posebnih delova zgrade.. Vrhovni sud u ovom delu usvaja reviziju. to su nižestepeni sudovi pravilno našli da stoje svi zakonski uslovi za predmetnu deobu. stav 5. 346. S obzirom da u pogledu obračuna visine ove doplate ima nedostataka. koje su u suvlasništvu stranaka. kako je odredbom člana 16. Iz obrazloženja: Drugostepenim rešenjem potvrđeno je rešenje opštinskog suda kojim je određena fizička deoba nepokretnosti. Gž. njihovim potrebama. ne računajući dograđeni deo zgrade do ulice.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: Deoba građevinske parcele izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta na kojem je izgrađena zgrada je isključena.. iz „Sl. nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese suvlasnika. a zbog veličine suvlasničkih delova ili drugih okolnosti ne bi bilo ekonomski opravdano (ili zakonom dozvoljeno) deliti svaku stvar.i smatra da su nižestepeni sudovi pogrešili kada su umesto da deobu suvlasničkih stambenih zgrada učesnika izvrše prodajom zgrada. a u konkretnom slučaju fizička deoba suvlasničkih zgrada učesnika moguća je bez smanjenja njihove vrednosti. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. s obzirom da protivnik predlagača od ukupne površine predmetnih zgrada. Osim toga. (Vrhovni sud Vojvodine. broj 21/73. Po stanovištu Vrhovnog suda. pošto deobom predmetnih zgrada svi učesnici svoje delove primaju na korišćenje i slobodno raspolaganje. koji se primeljuje na osnovu Zakona.

Gž.06.111 - 351. u pravilu. Gzz. Gž. od 22. I u odsustvu sporazuma stranaka. jer u smislu čl. Zakona o svojini na delovima zgrada predmet etažne svojine mogu biti samo pojedini stanovi. u protivnosti je sa propisima o etažnoj svojini i nema pravno dejstvo. 174/83) 349. sprovodi opštinski sud po mestu gde se imovina nalazi. (Pravni stav Zajedničke sed. (Vrhovni sud Srbije. neuseljiv i kao takav manje vrednosti. koji su u zajedničkom interesu svih deobničara. U ponovljenom postupku potrebno je razjasniti koliko iznosi tržišna cena jednog metra kvadratne stambene površine predmetnih zgrada i na toj bazi izvršiti obračun doplate. a na drugoj protivnici predlagača. nema mesta fizičkoj deobi zgrade samo na dva dela zgrade tako. sud će na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučiti o deobi stvari. Sporazum sopstvenika idealnih delova zgrade. pa su predlagači dužni da doplatu do pune vrednosti njegovog dela izvrše na bazi tržišne cene jednog kvadratnog metra stambene površine predmetnih stanova. pri čemu za fizičku deobu stambene zgrade nije smetnja zemljišno-knjižno stanje prema kome se predmetna nepokretnost vodi kao jedno zemljišno-knjižno telo. odeljenja Vrhovnog suda Srbije. (Vrhovni sud Srbije. Građ. kojim je od građana oduzet idealni deo nepokretnosti. da svaki suvlasnik dobije onaj deo. a u obračun potrebnih troškova ulaze ne samo troškovi predlagača. kada je veštačenjem utvrđeno da se zgrada ne može podeliti na četiri samostalne celine. što bi na jednom delu i dalje ostali u suvlasničkoj zajednici predlagači. ne računajući dogradnju i adaptaciju. već i troškovi protivnika. u skladu sa pravilima o razvrnuću imovinske zajednice u vanparničnom postupku. uz odobrenje nadležnog organa uprave. Gzz.1983. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. 2437/84) 347. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. na osnovu koga bi deoba bila izvršena tako. (Iz rešenja Okružnog suda u Nišu. fizičku deobu zgrade ili stana na dve ili više stambenih jedinica moguće je izvršiti samo u skladu sa posebnim propisima.VANPARNIČNI POSTUPAK niku predlagača (koji u njemu stanuje). da oni postaju sopstvenicima delova stana. 1. Inače. Rev. 718/83) . Izvršenje pravosnažnog rešenja komisije za ispitivanje porekla imovine. koji odgovara veličini odnosno vrednosti njegovog suvlasničkog dela. Takva deoba je protivna pojmu fizičke deobe koja se vrši tako. . 9785/84) U postupku fizičke deobe stvari svi učesnici. srazmerno suvlasničkim udelima. 11/83) 348. Ako između suvlasnika ne postoji sporazum o načinu deobe stvari u susvojini. snose troškove postupka na jednake delove. godine) 350.

UREĐENJE MEĐA (Član 155 – 163) 354. Iz obrazloženja: Pravilna primena odredbe čl. tada nije imalo mesta donošenju rešenja o obustavi postupka uređenja međa i upućivanju predlagača na parnicu da utvrdi da je vlasnik spornog dela parcele. godine) 355. 156. 155-163. Kada je predlagač podneo predlog za uređenje međe između njegove i parcele protivnika predlagača. ako navedeni uslov nije ispunjen. 188/82) 353. predlog za uređenje međa bi bio odbačen kao nedozvoljen.112 - . shodno čl. Zakona o vanparničnom postupku podrazumeva. jer su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. Zakona o vanparničnom postupku. 1337/06.10. (Vrhovni sud Vojvodine. ne može se kasnije u parnici tražiti izmena suvlasničkih delova. Zakona o vanparničnom postupku. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. Gž. To dalje znači da. Ako je u vanparničnom postupku na osnovu nespornih suvlasničkih delova na nepokretnostima doneta pravnosnažna odluka o razvrgavanju imovinske zajednice. (Vrhovni sud Srbije. 837/83) 352.2006. U skladu sa odredbom člana 155. a ne da se donese rešenje o obustavi postupka. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku.VANPARNIČNI POSTUPAK U slučaju kada nijedan od suvlasnika stana nije stekao i status nosioca stanarskog prava. Iz obrazloženja: . da se može voditi postupak za uređenje međa između parcela stranaka kada su međni znaci uništeni ili znatno oštećeni. Rev. odnosi između suvlasnika mogu se raspraviti jedino putem deobe. od 18. ima mesta uređenju međa između parcela stranaka samo ako su međašni znaci uništeni. Rev. oštećeni ili pomerani. a nema sporazuma između stranaka. a protivnik predlagača je pre više godina postavio žičanu ogradu za koju je veštak geometar utvrdio da je postavljena u parceli predlagača.

VANPARNIČNI POSTUPAK Rešenjem prvostepenog suda uređena je međa između parcela stranaka, prema faktičkom stanju na terenu. Povodom žalbe protivnika predlagača drugostepeni sud je prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku. Osnovano se u žalbi protivnika ističe da nije imalo mesta vođenju vanparničnog postupka za uređenje međa, jer postoji sporazum između stranaka, što predlagač nije ispoštovao, a međašni znaci nisu uništeni. Prema odredbi čl. 155. Zakona o vanparničnom postupku ima mesta uređenju međa samo ako su međašni znaci uništeni, oštećeni ili pomerani, a susedi ne mogu sporazumno da se dogovore. Imajući u vidu navode iz žalbe, u novom postupku treba utvrditi, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, da li je predlog predlagača osnovan. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. br. 155/05, od 7.03.2005. godine)

356.
Postupak za uređenje međa se pokreće na predlog vlasnika, odnosno korisnika susednih parcela. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem uređena je međa između katastarske parcele čiji je korisnik opština, a koja je državna svojina, i katastarskih parcela koje su vlasništvo protivnika predlagača. U podnetoj žalbi protivnik predlagača ističe da je predmetni put greškom upisan kao javni put, a kao dokaz dostavlja rešenje odeljenja za opštu upravu i finasije o obustavi postupka pokrenutog u cilju raspravljanja samovlasnog zauzeća zemljišta u državnoj svojini, i to ovde sporne katastarske parcele, protiv samovlasnih zauzimača, ovde protivnika predlagača, jer je istim utvrđeno da sporna parcela predstavlja privatno putno zemljište. Imajući to u vidu potrebno je i da prvostepeni sud u ponovnom postupku oceni da li predlagač ima aktivnu legitimaciju u ovoj pravnoj stvari. Pored toga, prema utvrđenju prvostepenog suda, na terenu ne postoji sporna katastarska parcela, već se cela navedena parcela nalazi u posedu protivnika predlagača. Prema odredbi člana 155. Zakona o vanparničnom postupku, postupak za uređenje međa mogu pokrenuti vlasnici, odnosno korisnici susednih parcela u slučaju kada je sporna međa između njihovih parcela. Međutim, u slučaju kada se jedna od stranaka nalazi u državini obe parcele onda druga strana može jedino tražiti predaju u državinu parcele koja se neosnovano nalazi u posedu druge strane, pa je s tim u vezi potrebno da prvostepeni sud oceni da li se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se ne može rešiti u vanparničnom postupku. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 370/05 od 17.03.2005. godine)

357.
Aktivnu odn. pasivnu legitimaciju za učešće u postupku za uređenje međa nemaju držaoci susednih zemljišta u privatnoj svojini ako istovremeno nisu i sopstvenici. Iz obrazloženja: Predlog za uređenje međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika odn. korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ - član 156. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.
- 113 -

VANPARNIČNI POSTUPAK Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odn. korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće - član 156. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Proizilazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta (za zemljište u privatnoj svojini) ili na strani korisnika zemljišta (za pravo korišćenja na zemljištu u državnoj odn. privatnoj svojini). Prvostepeni sud je - shodno tome - bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik predmetne katastarske parcele, a s obzirom na njihove tvrdnje da je imenovana - protivnik predlagača istu prodala drugom imenovanom - protivniku predlagača, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je on i stupio u državinu ovog zemljišta. Dakle, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, ovaj protivnik predlagača stekao svojinu na predmetnoj katastarskoj parceli ili nije, i u vezi s tim da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan. Očigledno je da to ne mogu biti oba protivnika predlagača. Osim toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja da se pobijano rešenje ima odnositi na oba protivnika predlagača – jednu, kao vlasnika i posednika i istovremeno i na drugog, kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika. Jednostavno, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz Rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 658/05 od 21.04.2005. godine)

358.
Pasivno legitimisani učesnici postupka za uređenje međa su vlasnici susednih nepokretnosti odnosno korisnici istih. Iz obrazloženja: Prema odredbi člana 156. Zakona o vanparničnom postupku, predlog za uređenja međa između susednih zemljišta može podneti svaki od sopstvenika, odnosno korisnika tih parcela, a kada je to zakonom određeno i ovlašćeni organ (st. 1), predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se i postupak pokreće (st. 2). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da je legitimacija za učešće u ovom postupku na strani sopstvenika susednih zemljišta, kada se radi o zemljištu u privatnoj svojini, ili pak na strani korisnika zemljišta, tamo gde se radi o pravu korišćenja na zemljištu u državnoj odnosno društvenoj svojini, pa je shodno tome prvostepeni sud bio dužan da na pouzdan način utvrdi ko je od protivnika predlagača vlasnik kp. br. 809, jer s obzirom na njihove tvrdnje da je protivnik predlagača LJ. prodala protivniku predlagača R. kp. br. 809, ali po pismenom i neoverenom ugovoru o prodaji, po osnovu koga je R. stupio u državinu zemljišta koje je kupio, prvostepeni sud je, po pravilima vanparničnog postupka, bio dužan najpre da raspravi kao prethodno pitanje da li je po osnovu takvog ugovora, u smislu čl. 4. st. 3. Zakona o prometu nepokretnosti protivnik predlagača R. stekao svojinu na kp. br. 809, ili pak nije, te u vezi sa tim i da pouzdano raspravi ko je pasivno legitimisan, jer očigledno da to ne mo- 114 -

VANPARNIČNI POSTUPAK gu biti oba protivnika predlagača. Pored toga, nije jasna konstatacija u izreci pobijanog rešenja, da se pobijano rešenje ima odnositi na protivnika predlagača LJ. kao vlasnika i posednika i istovremeno i na protivnika predlagača R. kao faktičkog vlasnika i faktičkog posednika, kako je to navedeno u izreci pobijane odluke. Naime, razume se da dva lica ne mogu istovremeno imati isključivo pravo svojine na istoj nepokretnosti. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. br. 648/05, od 21.04.2005. godine)

359.
Uništeni, oštećeni ili pomereni međni znaci su razlozi za pokretanje vanparničnog postupka za uređenje međa. Iz obrazloženja: Pravilno je stanovište prvostepenog suda da predlog za uređenje međe mora da sadrži i razloge zbog kojih se postupak pokreće, odnosno da li su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a pri tome susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu, kako je to propisano članom 155. ZVP-a. Kako predlog navedene podatke nije sadržavao, prvostepeni sud je pravilno našao da predlog za uređenje međe nije bio uredan pa je u vezi s tim pravilno primenio odredbe čl. 109. ZPP kada je predlog odbacio kao neuredan budući da predlagač nije postupio po nalogu suda i predlog uredio. (Iz rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1229/04 od 30.09.2004. godine)

Rešenjem kojim se uređuje međa između susednih nepokretnosti stranke se ne mogu obavezati na predaju zauzetog zemljišta. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu, Gž. 1162/96 od 17.04.1996. godine)

360.

Vanparnični sud nije ovlašćen da među uredi prema podacima iz katastarskog premera, već ukoliko se stranke sporazumeju ili vrednost sporne međaške površine ne prelazi zakonom utvrđeni iznos, na osnovu jačeg prava, a ako to nije moguće na osnovu poslednjeg mirnog poseda, a ako ne može ni na ovaj način, da podeli spornu međašku površinu onda po pravičnosti. U protivnom će obustaviti vanparnični postupak i uputiti predlagača na parnicu. (Iz rešenja Okružnog suda Kraljevo, Gž. 898/92)

361.

Uređenje međa se vrši po određenom zakonskom redosledu, a ne po potpunoj slobodnoj oceni suda. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 351/91)

362. 363.

Kada prilikom uređenja međa postoji spor o međaškoj površini u vrednosti od preko 20.000 dinara (odnosno 800.000 dinara od 1.01.1989. godine), a stranke ne postignu sporazum da se o tome rešava u vanparničnom postupku, onda će sud uputiti predlagača na parnicu i obustaviti vanparnični postupak. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu, Gž. 390/89)
- 115 -

a ničim nije dokazano da je tuženi zauzeo bilo koji deo placa tužioca. Međutim. u ovakvom vanparničnom postupku može se rešavati. a ne stanje na katastarskim planovima. prema podacima u spisima i utvrđenju sudova tuženi su svoj sporni plac kupili i primili u posed još 1959. godine. (Vrhovni sud Vojvodine. ZVP nije predviđeno da se može utvrđivati takvo pravo. a on to ni po oceni ovog suda nije dokazao. ne samo kada je u pitanju ova međa. uništeni ili oštećeni. bilo njegovi pravni prethodnici. U vanparničnom postupku za uređenje međa se ne može odlučivati o pravu svojine na spornim međaškim površinama niti o uređivanju međa ako međni znaci nisu pomereni. i po mišljenju ovog suda. do 163. A u takvoj situaciji. 194/87) Kada protivnik u postupku uređenja međa ističe da spornu međašku površinu drži preko 20 godina. odnosno odlučivati o takvoj međaškoj površini samo kao o faktičkoj površini i to po osnova. Kada se u vanparničnom postupku vrši uređenje međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. 1414/86) 365. dok je tužilac ovaj plac kupio kasnije. S obzirom na to. onda se on poziva na sticanje svojine održajem i predlaže da se međa uredi po osnovu jačeg prava a ne na osnovu poslednjeg mirnog poseda. Ovo zbog toga. s obzirom da se radi o specifičnom vanparničnom postupku. Prema tome tužilac i drži ono što je kupio i primio u posed od svog pravnog prethodnika. merodavno je stvarno stanje na terenu. što se on u dokazu svog jačeg prava poziva samo na stanje prema katastarskim planovima a ovi planovi nisu u skladu sa stvarnim stanjem. u okviru koga i to u propisima od člana 155. Rev. Gž. Inače. tužilac je bio dužan da u ovom sporu dokaže da on polaže jače pravo na spornu međašku površinu. Iz obrazloženja: Po pravnom shvatanju drugostepenog suda. Iz obrazloženja: Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbe materijalnog prava. (Iz rešenja Okružnog suda u Zaječaru.VANPARNIČNI POSTUPAK 364. Naime. bilo kada je ovaj držao sam tužilac. utvrđeno je da je u vanparničnom postupku kod prvostepenog suda uređena međa između spornih parcela stranaka prema poslednjem mirnom posedu. pa je prvostepeni sud pogrešio kada je pobijanom odlukom odlučivao i o pravu svojine stranaka na određenim međaškim površinama. a između tuženih i pravnih prethodnika tužilaca nije bilo spora o međi. a ne stanje u katastarskim planovima. I jedan i drugi su parcele preuzeli onako kako su ih držali i njihovi pravni prethodnici. 366. već ni kada su u pitanju sve ostale međe u ovoj ulici. merodavno je stvarno stanje na terenu. u postupku uređenja međa ne može se uređivati pravo svojine na spornim površinama.116 - .

Postupajući po primedbama iz rešenja okružnog suda. doduše manje od strane protivnika predlagača. S. i 3. bez obzira na to ko je od njih pokrenuo postupak i u slučaju postojanja manjeg zauzeća koje nije prouzrokovano namernim postupanjem jednog učesnika. P. a u konkretnom slučaju nijedna od stranaka ne tvrdi da je bilo tako nečeg u ovom slučaju. Gž. oštećeni ili uništeni. sprečava suđenje u parničnom postupku o istom pravu na podlozi istih činjenica (presuđena stvar). onda će preći na meritorno raspravljanje. S druge strane. Iz obrazloženja: Prvostepenim rešenjem uređena je međa između parcela predlagača i protivnika predlagača i konstatovano zauzeće. Troškovi postupka uređenja međe spadaju na jednake delove. sud je doneo novo rešenje o troškovima postupka uređenja međe obavezavši učesnike da troškove postupka snose na jednake delove u smislu člana 28. koje je izvršeno u interesu oba učesnika. pa je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi sve troškove spora u iznosu od 6000 dinara. prvostepeni sud će oceniti da li je uopšte osnovan predmetni zahtev stranaka za uređenje međe po ovoj pravnoj stvari. 4808/83) . obzirom na prednje. da postoji zauzeće koje nije veliko niti je prouzrokovano namernim postupanjem protivnika predlagača. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. ali samo u smislu navedenih primedaba i citiranih zakonskih odredaba. Rev. ZVP. (Vrhovni sud Vojvodine. na uređenje međe između njihovih parcela. Po žalbi protivnika predlagača okružni sud je ukinuo rešenje prvostepenog suda u delu o troškovima postupka. 406/83) 368. ne može se uređivati međa ukoliko u konkretnom slučaju međni znaci nisu pomereni. Zakona o vanparničnom postupku. takođe po pravnom shvatanju ovog suda. ZVP. pa tek ako eventualno nađe da postoje uslovi za sprovođenje postupka ove vrste. već tvrde da postoji na licu mesta ograda i to drugi niz godina unazad. 2. Pravosnažnost rešenja vanparničnog suda kojim je uređena međa između suseda po osnovu jačeg prava. Ovakvu odluku sud je obrazložio činjenicom da je u pitanju vanparnična stvar koja se odnosi na imovinska prava učesnika. ZVP i samim tim indirektno podeliti eventualnu spornu površinu u smislu člana 159. ali se u meritornoj odluci i to u rešenju o uređenju međe ima opisati samo granična linija između predmetnih parcela učesnika u smislu člana 162. ZVP. već greškom geometra. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. a postojanje te ograde je utvrdio na licu mesta prvostepeni sud prilikom izvršenog uviđaja. st. u smislu člana 155. te samo uspostaviti graničnu liniju u smislu člana 162.VANPARNIČNI POSTUPAK ma iz člana 159. 1471/86) 367.117 - . ZVP.

ocenjujući samo uslove za njegovu punovažnost u pogledu forme. Sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju kao isprave. Samo zbog toga što je sudija propustio da u zapisnik unese konstataciju da mu je zaveštalac lično i po imenu poznat . Zakona o nasleđivanju. kao i sudija koji je sačinio sporno sudsko zaveštanje. Iz obrazloženja: Ako je zaveštalac lično i po imenu poznat sudiji. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i kad je zaključen u zakonom propisanoj formi. u vezi člana 183-186. Iz obrazloženja: Nižestepeni sudovi su odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je primalac izdržavanja zaključio 30. Gž. tada se ne utvrđuje njegov identitet . pa je uslov za punovažnost ovakvog ugovora slobodno i ozbiljno izražena volja ugovorača u smislu člana 28. ZPP. godine sa tuženim zbog nesposobnosti primaoca za rasuđivanje i nedostatka u formi ovog ugovora. Stoga tužilac u reviziji osnovano ukazuje da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog po. ali je ovlašćen i da prethodno sačini takvu ispravu ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik o sastavljanju ili potvrđivanju sadržine ove isprave. odlučili . važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora.05.1991. ZVP. Prvostepeni sud je. jer se odnose na utvrđivanje identiteta zaveštaoca a očigledno je da je sudija prilikom sačinjava spornog zaveštanja lično i po imenu znao zaveštaoca.član 167. ZOO. Kako je zahtev za poništaj ovog ugovora jedinstven.2004. i 5. Zakona o vanparničnom postupku. Ugovor o doživotnom izdržavanju kao dvostrano obavezan i strogo formalan pravni posao.VANPARNIČNI POSTUPAK ISPRAVE (Član 164 – 210) 369. bez obzira na razloge ništavosti koje je u toku postupka istakao tužilac. To navode žalbe čini neosnovanim.zaveštanje nije ništavo.08. (Iz Presude Okružnog suda u Valjevu. u tom smislu. stav 2. godine) 370. tada lično poznavao zaveštaoca i da nije bilo potrebe da se njegov identitet utvrđuje preko lične karte. pravilnom ocenom pismena o sačinjavanju spornog zaveštanja i ocenom iskaza imenovanog svedoka pravilno utvrdio da je taj svedok. 1161/04(2) od 30. u smislu člana 117. U tom smislu. sporno zaveštanje nije nepunovažno zato što je sudija koji je ostavioca lično poznavao propustio da u zapisnik unese tu konstataciju. Sudija nije bio dužan da prilikom sačinjavanja sudskog zaveštanja identitet zaveštaoca utvrđuje i putem javne isprave odn. o njemu se po stanovištu Vrhovnog suda ne može odlučiti delimičnom presudom kao o delu tužbenog zahteva sazrelog za presuđenje u smislu člana 329.118 - . stav 4. svedocima identiteta ako ga je lično i po imenu znao. nastaje tek kad stranke postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora propisanim zakonom. i prema stavu žalbenog suda.

godine) Ne može se odbaciti predlog za poništenje menice zbog toga što predlagač nije naveo dokaz u predlogu. o čijim su se bitnim elementima stranke saglasile slobodno izražavajući svoju volju. sačinjen u smislu člana 183-186. SUDSKI DEPOZIT (Član 211.224) 372.119 - . niti na pismeno traženje suda podneo dokaz da je menicu nesumnjivo posedovao. ZVP. te kako ju je i na koji način izgubio. koji traže samo iznošenje činjenica da postoji verovatnoća da je predlagač menicu posedovao i da je ona izgubljena ili uništena. u pogledu sposobnosti primaoca izdržavanja za rasuđivanje u vreme zaključenja ugovora i da je u pogledu ovih okolnosti zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Gž. Ukoliko je primalac izdržavanja u vreme zaključenja pobijanog ugovora bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izrazio svoju volju prilikom njegovog zaključenja i postizanja saglasnosti o bitnim elementima ovog ugovora propisanim zakonom. ali je po stanovištu Vrhovnog suda sud ovlašćen i da sačini takvu ispravu prema odredbama člana 166. pa da potom ocene da li je pobijani ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi. i 5. stav 2. navedenog Zakona o nasleđivanju. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi propustili da prethodno utvrde da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio sposoban za rasuđivanje i slobodno i ozbiljno izražavanje volje. Kada vlasnik stana odbija da primi zakupninu. zakupac stana može taj iznos zakupnine predati u sudski depozit. ukinuo nižestepene presude i odlučio kao u izreci. 2379/98 od 15. ZVP. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti sačinjen u pismenoj formi. ZVP odnosi se na potvrđivanje sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju . Rev.VANPARNIČNI POSTUPAK stupka iz člana 354.12.1999. Ovakav stav prvostepenog suda nema podlogu u Zakonu o vanparničnom postupku Srbije ni u zakonu o menici. potpisan od strane ugovorača a prilikom overe sudija mora pročitati ugovor i upozoriti ugovornike na posledice ugovora. ukoliko je njegova potpuna sadržina uneta u zapisnik. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. ili da sadržinu takvog ugovora unese u zapisnik.kao isprave. stav 2. 1427/84) 371. Procesno pravni aspekt intervencije suda prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju propisan članom 183-186. ako su ugovorači takav zapisnik potpisali i ukoliko su za punovažnost takvog ugovora ispunjeni svi ostali zakonski uslovi. Zakona o nasleđivanju važećeg u vreme zaključenja ovog ugovora. ZPP. stav 4. ZPP. stav 1. (Vrhovni sud Srbije. tačka 13. Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 394. pobijani ugovor će tek tada proizvoditi pravno dejstvo pod uslovom da je zaključen u zakonom propisanoj formi u smislu člana 117. do 174. . i člana 395. u smislu člana 117. jer ne sadrže razloge o odlučnoj činjenici za ocenu punovažnosti pobijanog ugovora. u vezi člana 166-174. stav 4. i 5. O svim preduzetim radnjama se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi učesnici u smislu odredaba člana 183-186. po oceni Vrhovnog suda ne predstavlja takav nedostatak koji ugovor čini apsolutno ništavim. ZVP. Nepostojanje posebne pismene isprave o ugovoru.

istog zakona propisano je da će sud ukoliko ne odbaci predlog predlagača doneti rešenje o prijemu predmeta odnosno novca u sudski depozit. hartije od vrednosti. Odredbe čl. predlagač ima pravo da položi novac u depozit suda primenom člana 211. M. Sudskog poslovnika koji govori o poslovanju sredstvima iz depozita. (danas ulica K. Odredbom čl.00 dinara mesečno za period od januara do juna meseca 2005. M.2005.) sa SIZ-om stanovanja grada N. 4430/05 od 28.knjižni vlasnik predmetnog stana. na nepoznatom mestu boravišta. a kako nema mogućnosti da svoju obavezu ispuni jer protivnik predlagača odbija da dalje primi zakupnine. Zakona o vanparničnom postupku koji govori o sudskom depozitu i polaganju novca u sudski depozit. svoju majku.12.S. dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda za poverioca. to su se stekli svi zakonom propisani razlozi gore citirani za polaganje novca u sudski depozit. Sudskog poslovnika. Gž. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da se u sudski depozit mogu predati novac. 348-362. Predlagač je pravni sledbenik svoje majke pok. 1381/04. 211.06. godine JP "Informatika" izvestila je protivnika predlagača da visina zakupnine za predmetni stan iznosi 4.2003. Predlagač se putem svog punomoćnika obraćala pismenim putem lično protivniku predlagača sa ponudom da dalje uplate zakupnine. F.1987. Neosnovano je isticanje u žalbi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada nije uzeo u obzir odluke čl.. nasledivši bivšeg vlasnika. pok. (Iz rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. odredbom čl. a tada nema mesta primeni člana 348-362. uz ispunjenje zakonskih uslova.VANPARNIČNI POSTUPAK Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno daje dana 13. 211. br. Iz obrazloženja: Rešenjem prvostepenog suda primljen je na žiro račun suda u depozit novac predlagača.2004. pa se ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju. ZOO regulisano je da u situaciji kada je poverilac u docnji. Kako u konkretnom slučaju predlagač koristi predmetni stan. Kada je pravnosnažnom parničnom presudom predlagač obavezan da plati protivniku predlagača utvrđeni novčani iznos a protivnik odbije prijem. sud je pravilno primenio materijalno pravo.12. nalazeći da ima mesta primeni čl. Između učesnika se pred ovim sudom po predlogu predlagača vodi vanparnični postupak poslovni broj P-____/04 radi određivanja zakupca i donošenja rešenja koja zamenjuje ugovor o zakupu stana. broj 6. pok.1998. Protivnik predlagača je zemljišno . B. H. a namenjen za protivnika predlagača. 215. a čl. ali je od strane protivnika predlagača obaveštena da se s obzirom na to da se nalazi u inostranstvu obrati njenom punomoćniku u zemlji. godine. godine. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava ispravno postupio kada je predlog predlagača u celosti usvojio. predlagač se pismeno obratila punomoćniku protivnika predlagača ali nikakav pismeni odgovor nije dobila. Rešenjem poslovni broj P-____/97 od 18.635. Sudskog poslovnika. godine ovaj sud je dozvolio uplatu zakupnine za predmetni stan u sudski depozit predlagaču B. u obavezi je da za isti plaća i zakupninu. Postupajući po tome.02. godine) 373.2005. A. 348-362. 327. kada je poverilac nepoznat ili je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi. Na bazi pravilno utvrđenog činjeničnog stanja. godine) . (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. kao i druge isprave koje se mogu unovčiti kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno.10. govore o poslovanju sredstvima iz depozita suda. godine. Naime.3.120 - . E. Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio je prvostepeno rešenje. a u korist protivnika predlagača F. Obaveštavanjem o visini zakupnine od 30. Zakona o vanparničnom postupku. B. zaključila ugovor o korišćenju stana u ulici N. E. od 21. koja je preminula 9. M.

prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je među strankama sporna okolnost ko je poverilac obaveze da zahteva isplatu zakupnine. jer upravo činjenice koje navodi žalilac predlagač osporava. Takođe su neosnovani navodi da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. zbog čega je i predlagač tražio otvaranje sudskog depozita. ali samo kada je to zakonom ili drugim propisima predviđeno. Naime. Izloženo pravno stanovište kao i date razloge prvostepenog suda u svemu prihvata i ovaj sud kao drugostepeni. godine) 375. dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata ovaj sud kao drugostepeni. i predmet su ocene parničnog suda. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i pogrešnu primenu materijalnog prava. neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. te daje pogrešno primljeno materijalno pravo jer sud nije naveo razloge niti je utvrdio da li postoje uslovi predviđeni Zakonom za otvaranje sudskog depozita u ovoj pravnoj stvari. istome biti predata sredstva iz depozita. posebnim rešenjem. Iz obrazloženja: U konkrenom slučaju predlagač želi da se oslobodi obaveze predajom određenog novčanog iznosa u sudski depozit u korist protivnika predlagača. 1537/03 od 19. pozvati lice u čiju korist su deponovana sredstva da u određenom roku primi ta sredstva.VANPARNIČNI POSTUPAK 374. sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju sud ne upušta u raspravljanje spornih činjenica a to je da li je povređeno preče pravo kupovine ovde predlagača jer je to predmet posebnog parničnog postupka koji se među strankama vodi. Naime. Međutim. Prvostepeni sud mora da ima u vidu odredbu člana 211. zbog čega je upravo i pokrenut parnični postupak među istim strankama. Zakona o vanparničnom postupku je propisano da će sud po deponovanju sredstava pozvati posebnim rešenjem lice u čiju korist je deponovanje izvršeno da u određenom roku primi iz depozita predmete za predaju. tako da će nakon konačnog razjašnjenja ko je novi poverilac. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud usvaja predlog za otvaranje sudskog depozita. Sud će. a pri čemu odredbom člana 216. S toga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio predlog za otvaranje depozita.121 - . Zakona o vanparničnom postupku. Naime. neosnovani su žalbeni navodi da je izreka osporenog rešenja nejasna. da je sada sporno ko je poverilac te obaveze i da sve dok je ova činjenica sporna opravdano je da predlagač vrši uplatu u sudski depozit. polaganje kod suda je predviđeno . Pž. a činjenice koje protivnik predlagača ističe u žalbi moguće je utvrditi samo u parničnom postupku kao kontradiktornom.2003. te da predmetno rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer isto ne sadrži označenje lica u čiju se korist deponuju sredstva kao ni uslove pod kojima to lice može preuzeti deponovana sredstva imajući u vidu da je upravo ta sporna okolnost među strankama. koja reguliše da se u sudski depozit pored hartija od vrednosti i drugih dragocenosti može predati i novac.03. i da je za donošenje odluke dovoljno da je protivnik predlagača bio poverilac predlagača. (Iz rešenja Višeg trgovinskog suda.

odbija da primi bilo koji iznos od predlagača pošto je pokrenuo postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. . ili kad je izvesno ko je poverilac i gde se nalazi. Šta više. godine. dužan je da rešenjem odbaci predlog u smislu člana 214. uplaćuje na tekući račun suda mesečno iznos od 7. u smislu člana 215. pred sudom. Osnovan je navod žalbe protivnika predlagača da stranke u ugovoru o doživotnom izdržavanju nisu ugovorile obavezu predlagača kao davaoca izdržavanja da protivniku predlagača kao primaocu izdržavanja plaća novčane iznose. ovog zakona koja predviđa da se prijem u depozit.500 dinara na ime ishrane protivnika predlagača koji odbija da taj iznos prima. Stoga je prvostepeni sud. koje bi predlagač imao po ugovoru o doživotnom izdržavanju a primalac izdržavanja nije odbio da izdržavanje prima. navedenog zakona. ili je nepoznat. dužan da se stara o ishrani protivnika predlagača.kao drugostepeni . ili kad je poverilac potpuno nesposoban. u čiju korist je deponovan novac. tada bi došao u docnju shodno članu 235. (Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu. negu i čuvanje protivnika predlagača od strane predlagača. pored ostalog. Gž. a nema zastupnika i tada dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. kad je poverilac u docnji. brigu. Iz obrazloženja: Prvostepeni sud je rešenjem dozvolio otvaranje sudskog depozita po predlogu predlagača i odredio da predlagač. Polaganjem ovog iznosa deponent se oslobađa svoje obaveze po ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa protivnikom predlagača i po kome je. izjavi da isti ne prima kao i odredbu člana 224. ZVP. počev od 1. ukinuo rešenje prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje. stav 1. (Iz rešenja Okružnog suda u Kraljevu. Protivnik predlagača . istog zakona. Nije osnovan predlog za prijem novca u sudski depozit kada se on odnosi na troškove ishrane.uvažio žalbu protivnika predlagača. sud mora imati u vidu u daljem postupku odredbu člana 218. Protivpredlagač koji je svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka jer je zapao u poverilačku docnju dužan je da predlagaču naknadi troškove spora i u slučaju kada predlagač povuče predlog za donošenje rešenja o polaganju stanarine u sudski depozit. morao prilikom odlučivanja o predlogu predlagača za deponovanje određenog novčanog iznosa u korist protivnika predlagača prethodno da oceni da li su ispunjeni zakonski uslovi za polaganje označenog novčanog dinarskog iznosa u korist protivnika predlagača. Gž. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prijem depozita. 538/91) 376. a u protivnom da donese rešenje o prijemu novca u sudski depozit. imajući u vidu navedene zakonske odredbe.inače primalac izdržavanja po ugovoru. Ukoliko bi poverilac bez osnovanog razloga odbio da primi ispunjenje od strane dužnika. čuvanje i predaja predmeta bliže određuje sudskim poslovnikom. Okružni sud je . 2939/90) 377. februara 1985. a naime.122 - . ZOO. iz sadržine ugovora vidi se da su ugovorne strane ugovorile zajednicu života. U slučaju da oceni da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje sudskog depozita. navedenog zakona koja reguliše situaciju ukoliko lice. Naprotiv.VANPARNIČNI POSTUPAK kad su ispunjeni određeni uslovi u smislu člana 327.

dok ostali razlozi za otvaranje depozita ne postoje. ili je izvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kada je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. Prema odredbi člana 327.i tokom postupka . nije predmet podigao u roku određenom rešenjem niti se u ostavljenom roku izjasnio da li će primiti predmet. dok postoje zakonski uslovi. Zakona o obligacionim odnosima dužnik može položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca kada je poverilac u docnji. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. (Iz rešenja Okružnog suda u Beogradu. pozvan u smislu člana 218. Zakona o vanparničnom postupku da predmet preuzme. Iz obrazloženja: Pobijanim rešenjem prvostepenog suda odobreno je otvaranje sudskog depozita u korist protivnika predlagača. kao razlog za otvaranje depozita u predlogu . 2311/84) 379. (Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Protiv rešenja prvostepenog suda protivnik predlagača je uložio žalbu. Po nalaženju drugostepenog suda žalba je osnovana. u čiju je korist primljen predmet u depozit. Gž. Gž. 5682/84) Troškovi čuvanja i rukovanja predmetom depozita padaju na teret predlagača jer protivnik predlagača. godine pa ubuduće. Predlagač. . 9690/85) 378. marta 1984. pogrešio je prvostepeni sud kada je našao da iz sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju postoji obaveza predlagača na plaćanje novčanog iznosa protivniku predlagača. U sudski depozit primljen je iznos od 3. Prema tome.navedeno je samo neslaganje i netrpeljivost stranaka. Nisu ispunjeni uslovi za prijem novca u sudski depozit ako je kao jedini razlog u predlogu i tokom postupka navedeno neslaganje i netrpeljivost učesnika. U konkretnom slučaju. dužan je i da snosi troškove koji se odnose na troškove prevoza.123 - .VANPARNIČNI POSTUPAK protivnik predlagača u zajednicu života unosi svoju penziju kao zajednički prihod. P.500 dinara na ime alimentacije počev od 1. ili je nepoznat.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful