P. 1
Sveska Sa Ilustracijama

Sveska Sa Ilustracijama

|Views: 182|Likes:
Published by scribdeb83
stetocine u cvecarstvu
stetocine u cvecarstvu

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: scribdeb83 on Mar 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/08/2015

pdf

text

original

MORFOLOGIJA INESKEATA Telo insekata se sastoji iz 3 dela: A. CEPHALON – glava (nastala od 6 embrionalnih segmenata) B.

THORAX – grudi (nastale od 3 segmenta) C. ABDOMEN – trbuh (nastao od 12 segmenata, 11 pravih i 1 lažnog)

CEPHALON – glava Nastala srastanjam 6 embrionalnih segmenata. Na glavi odraslih insekata oni se ne vide, ali se jasno vide brazde-šavovi po kojima je nastalo njihovo srašćivanje. Embrionalni segmenti koji grade glavu su: 1. ACRON – lažni glaveni segmenat, koji nosi usni otvor 2. ANTENALNI – nosi exstremitete, koji će dati antene 3. INTERKALARNI – ne nosi extremitete 4. MANDIBULARNI - nosi exstremitete, koji će dati MANDIBULE – gornje vilice 5. MAXILLARNI - nosi exstremitete, koji će dati MAXILLAE – donje vilice 6. LABIALNI - nosi exstremitete, koji će dati LABIUM – donju usnu Na glavi postoje 2 otvora – USNI i ZATILJAČNI – occipetum. Na glavi razlikujemo sledeće delove: 1. VERTEX - teme 2. FRONS – čelo 3. CLYPEUS – lažni glaveni štit 4. LABRUM – gornja usna 5. GENAE - obrazi 6. OCCIPUT - zatiljak 7. TEMPORA - slepoočnice 8. GULA – guša 9. COLLUM - vrat

Položaj glave u odnosu a telo može biti: 1. PROGNATI – čelo gore, usta napred (Cerambyx) 2. ORTOGNATI – čelo napred, usta dole 3. HYPOGNATI – čelo dole, usta između prednjih nogu

1

Na glavi razlikujemo 4 para extremiteta: 1 par pipaka (ANTENAE) i 3 para usnih extremiteta. ANTENAE (pipci) se obično nalaze između ili ispred očiju. Na jednoj anteni razlikujemo sledeće delove: 1. SCAPUS – bazalni član je najrazvijeniji deo pipka, za koji se vezuju svi mišići koji pokreću ceo pipak. 2. PEDICULUS – držak je deo na kome se nalazi Džonstonov organ. 3. FLAGELLUM – bič se sastoji od 1-50 članaka.

Na pipcima su skoncentrisane senzile čula mirisa, kao i druga čula. Članci u biču mogu biti međusobno slični ili različiti, pa razlikujemo:   ANTENAE AEQUALES kod kojih su članci slični ANTENAE INAEQUALES kod kojih su članci različiti.

Tipovi antena su sledeći: 1. ANTENAE AEQUALES a) čekinjast – članci se u biču počevši od osnove ka vrhu postepeno sužava ju (zrikavci, rovci...) 2. ANTENAE INAEQUALES a) glavičast – članci na kraju prošireni u glavicu (dnevni leptiri)

b) končast – svi članci biča su valjkasti i jednake širine počevši od osnove ka vrhu (strižibube...)

b) glavičast sa bodljom – (muve) c) glavičast sa perom – (muve)

c) brojaničast – članci su pri kraju suženi (mračnjaci...)

d) prelomljen češljast – (jelenak) e) prelomljen lepezast – (gundelji)

d) testerast – jednostruko ili dvostruko, svaki članak je na jednom kraju proširen (krasci...)

f) prelomljen glavičast – (sipci) g) kolenast (prelomljen) – (bubamare)

e) češljast - jednostruko ili dvostruko, članci još više izvučeni nego kod testerastog (drvotočci...)

f) perast – članci perasto prošireni (mužjaci leptira, lisnih zolja...) 

2

(buba švaba) . koji su po građi slični donjim vilicama. LABIUM – donja usna Postoje 4 osnovna tipa usnog aparata: .za SISANJE (leptiri) Usni aparat za GRICKANJE . prilagođen je za uzimanje čvrste hrane i sastoji se od: LABRUM – gornja usna predstavlja neparnu hitiniziranu ploču. MAXILLAE – donje vilice 3.predstavlja osnovni tip.USNI APARAT INSEKATA . služi za pridržavanje hrane. kod jelenka su jako razvijene – pridržava ženku pri parenju MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: CARDO – čep preko koga je donja vilica povezana za glavenu čauru STIPES – stablo se nadovezuje na čep i sa gornje strane nosi ostale delove donje vilice PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su člankoviti (3-5 članaka sa senzilama čula ukusa) LOBUS EXTERNUS – kaciga je kožasta i služi kao zaštita grizaljki LOBUS INTERNUS – grizaljka zatvara usni otvor sa prednje strane i služi za otkidanje hrane LABIUM – donja usna zatvara usni otvor sa donje strane. sa njegove donje strane nalazi se membranozna tvorevina – epipharynx na kojoj su skoncentrisane senzile čula mirisa MANDIBULAE – gornje vilice su parne i sa glavom su povezane na šarnir tako da se mogu pokretati samo levo-desno.za BODENJE I SISANJE (komarci) . kod ksilofagnih (one koje žive u drvetu) su snažne i kratke.HIPOPHARYNX 3 . a nastao je srastanjem 2 dela. ose) . MANDIBULAE – gornje vilice 2.USNI EXTREMITETI – ima ih 3 para i to su: 1. odgovaraju PALPES MAXILLARES-ima i na sebi nose čulo ukusa PARAGLOSSA – lažni jezik nije srastao i odgovara LOBUS EXTERNUS-u donjih vilica GLOSSA – jezik nije srastao i odgovara LOBUS INTERNUS-u donjih vilica . čijom su modifikacijom nastali ostali tipovi. različite su kod raznih insekata – kod grabljivih vrsta jako su izražene i služe za prihvatanje i ubijanje plena.sa gornje strane donje usne nalazi se membranozni režanj .za GRICKANJE (buba švaba) .za LIZANJE I SRKANJE (pčele. koja zatvara usni otvor sa gornje strane. sastoji se iz: SUBMENTUM – podbradak je nastao srastanjem čepova i vezuje donju usnu za glavenu čauru MENTUM – brada je nastao srastanjem stabala i sa gornje strane nosi ostale delove donje usne PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci nisu srasli.

LABIUM – donja usna je izdužena. na vrhu su zašiljene i služe za probadanje kože 3. na sredini ima kanal. LABRUM – gornja usna je jako izdužena i služi kao poklopac donjoj usni sa gornje strane 2. MAXILLAE – donje vilice jako su izdužene i na vrhu testerasto nazubljene . ali kod nekih mogu biti modifikovane u zavisnosti od funkcije (oblikovanje voska pri izgradnji saća) 3.prilagođen je za uzimanje čvrste i tečne hrane (poleni nektar) i sastoji se od: LABRUM – gornja usna nije promenjena MANDIBULAE – gornje vilice nisu promenjene. koji služi za ubrizgavanje sekreta pljuvačnih žlezdi u telo žrtve (anti koagulacione materije) 4 . olučasto povijena i nosi sve ostale delove usnog aparata (u njoj se nalaze svi delovi) .za izimanje tečne hrane 1. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: a) CARDO – čep nije promenjen b) STIPES – stablo nije promenjeno c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su zakržljali d) LOBUS EXTERNUS – kaciga e) LOBUS INTERNUS – grizaljka d) i e) su srasli i grade KANIJA 4.Usni aparat za LIZANJE I SRKANJE (pčele. ose) . LABIUM – donja usna a) SUBMENTUM – podbradak nije promenjen b) MENTUM – brada nije promenjena c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci su jako izdužene d) PARAGLOSSA – lažni jezik je zakržljao e) GLOSSA – jezik je jako izdužen i prekriven dlačicama Usni aparat za BODENJE I SISANJE (komarci) .membranozni režanj HIPOPHARYNX je jako izdužen. služe za presecanje kože 4. MANDIBULAE – gornje vilice su izvučene u vidu tankih STILETA.

kod svih leptira THORAX – grudi Sastoje se od 3 segmenta : 1. MESOTHORAX – srednje grudi trbušni segment APODEL 3.kod nekih leptira (Pyralidae) d) LOBUS EXTERNUS – kaciga je jako izdužen. METATHORAX – zadnje grudi Svaki segment sa donje strane nosi po jedan par nogu.sastoji se od: 1. a sa gornje na sredinjim i zadnjim grudima se kod svih obično nalazi 1 par krila. LABIUM – donja usna sastoji se iz: c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci . koja je u miru spiralno povijena ispod glave 4.Usni aparat za SISANJE (leptiri) . PROTHORAX – prednje grudiKod nekih u sastav ulazi i prvi 2. olučasto povijen i gradi SPIRITROMP. Svaki trbušni segment se sastoji iz: 5 . LABRUM – gornja usna je u vidu trougla 3. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci . Znači grudi su nosioci lokomotornih organa.rilicu.

FEMUR – but je najrazvijeniji kod insekata koji skaču 4. GRUDNI EXTREMITETI – PEDES (noge) Člankovite su i sastoje se iz: 1. AROLIUM . a može biti i dvočlan (kod Hymenoptera) 3. TROCHANTER – butni valjak je najčešće jednočlan. 2. TIBIA – golen na sebi nosi hitinske izraštaje OSTRUGE 5. s između PLEURE i STERNUMA su KOKSALNE JAME. a poslednji PRETARSUS (nosi na svom vrhu hitinske kandže UNGULAE) Oni koji se kreću po glatkim površinama između kandži imaju 'aparat' koji može biti: 1. jer se za njega vezuju mišići. EMPODIUM .ako se između UNGULAE nalazi 1 bodlja 1 2 3 6 .kuk je jako razvijen. PULVILUS – ako se između UNGULAE nalazi 2 meška 2. TERGUM – gornja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu TERGITI) 2. PLEURE – srednja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu PLEURITI) 3. COXA .1. Kod insekata koji gamižu prvi grudni segment je slobodan a ostala 2 su međusobno spojena. Kod insekata koji su dobri letači svi grudni segmenti su povezani u jednu zajedničku čauru TEROTORAX. Jamice između TERGUMA i PLEURE su KRILNE JAME. TARSUS – stopalo se sastoji od 1-5 članaka: prvi je METATARSUS. koji pokreću noge u odnosu na telo.ako se između UNGULAE nalaze 1 mešak 3. STERNUM – donja zadebljala ploča (sve ploče koje ulaze u njen sastav se zovu STERITI) Jednim imenom sve ploče koje ulaze u sastav grudi se nazivaju SKELETI.

krila O nastanku krila postoje 2 hipoteze: 1. 7 . Krila predstavljaju 2 intimno srasle lamele između kojih se nalaze krilni nervi. koji je nešto proširen. gnjurci) 4. Postoje i beskrilni insekti i ta beskrilnost može biti: PRIMARNA – ako grupa insekata tokom evolucije nikad nije imala krila (Apterygote) i SEKUNDARNA – ako je posedovala krila. polen se preko 1 prenosi na 2. nedostatak ove hipoteze je taj što se krila nalaze na grudima. nogu 4. TRAHEALNA – smatra se da su krila nastala od trahealnih škrga insekata. redovi dlaka – četkica. za kopanje – prednje noge gundelja i rovca 2. na golenu se nalazi 1 udubljenje – korpica. PARANOTALNA – smatra se da su krila nastala od bočnih izraštaja grudi – PARANOTUMA. bube buvaći) 3. za plivanje – golen i stopalo su spljošteni i obrasli dlakama (vodene stenice. za sakupljanje polena – zadnje noge pčele. za čišćenje – prednje noge pčele. a na metatarsusu. 2. za hodanje – svi delovi su ravnomerno razvijeni (potkornjaci. a na metatarsusu 1 udubljenje ALEA .Prema funkciji noge delimo na: I Noge za kretanje 1. a trahealne škrge na trbuhu. Najveći broj insekata ima 2 para krila. ali su kod nekih zadnja krila zakržljala (Diptera). zrikavci. za skakanje – naročito je razvijen but (skakavci. za trčanje – svi delovi su izduženi (buba švabe) 2. povlačenjem četkice 1 noge preko korpice 2. bube listare) II Noge za specijalne funkcije 1. koji predstavljaju šuplje cevi kroz koje prolaze ogranci nervnog. Prvobitni insekti su imali samo uzdužne nerve – hipotetički tip krila. a tokom evolucije su isčezla zbog prilagođavanja na uslove života. za grabljenje – prednje noge bogomoljke i vodenih stenica 3. ali današnji insekti osim uzdužnih imaju i poprečne nerve. krvnog i trahealnog sistema. na golenu se nalazi 1 izraštaj u vidu čekinje.

ANALIS – grana se u 3 ogranka  Nervatura krila leptira: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: nastao modifimacijom hipotetičkog krila 1. prednja i zadnja krila istog oblika i veličine (Lecoptera) 2. 4. Krila možemo podeliti na: I KRILA ISTE KONZISTENCIJE (GRAĐE) 1. COSTA – ne grana se 2. MEDIUS – grana se u 3 ogranka 5. MEDIUS – tri ogranka izgubila vezu sa osnovom 5. RADIUS – grana se u 5 ogranaka Modifikacijom ovog krila nastala su današnja krila. CUBITUS – ostao je nepromenjen 6. ukoliko ih je više dobijaju naziv po osnovnom nervu i obeležavaju se arapskim brojevima od osnove prema vrhu krila. SUBCOSTA – grana se u 2 ogranka 3. Nervatura hipotetičkog krila: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: 1. COSTA – predstavlja prednju ivicu krila 2. CUBITUS – grana se u 2 ogranka 6. SUBCOSTA – ne grana se 3. RADIUS – ostao je nepromenjen 4. krila različite veličine (prednja veća od zadnjih)  pokrivena ljuspama (Lepidoptera)  pokrivena dlačicama (Trihoptera)  gola → sa slabo izraženom nervaturom (Himenoptera)  gola → sa dobro izraženom nervaturom (Homoptera) 8 . ANALIS – ne grana se (ima samo 1 ogranak) Uzdužni nervi zajedno sa poprečnima grade određena polja – okca koja mogu biti otvorena i zatvorena.

a zadnja su opnasta (stenice) Heteroptera TRBUH – ABDOMEN Trbuh se razlikuje od ostalih telesnih regiona po tome što ne nosi extremitete i pretrpeo je najmanje promena tokom evolucije. i 12. prednja su do polovine kožasta.II KRILA RAZLIČITE KONZISTENCIJE 1. 9 . prednja krila hitinizirana – ELITRE (ona crvena krila sa crnim tačkama kod bubamare – ona ne leti pomoću njih nego su to kormila). 8.  Građa trbušnih segmenata U sastav trbuha ulazi 12 segmenata (11 pravih i 1 lažni – TELSOM) Prvih 7 se zovu PREGENITALNI. prednja krila su kožasta. su GENITALNI.. 11. a 10. su POSTGENITALNI. a od polovine opnasta. a zadnja su membranozna (Coloptera) 2. a zadnja membranozna (Dermoptera) 3. i 9.

u njemu je smešten nervni sistem PERIKARDIJALNI SINUS GORNJA SEPTA VISCERALNI SINUS DONJA SEPTA PERINEURALNI SINUS 10 .kod Colembola se na 4. VISEĆI TRBUH – pripojen je samo donjim delom za grudi (pčele. segmentu nalazi viljuška za skakanje LAŽNE trbušne NOGE – kod gusenica i pagusenica. 3. varenje i polni organi) 3. u njemu se nalazi srčani organ 2. Ortoptera) 2. 2. pa čine TELESKOPSKU LEGALICU (kućna strižibuba)  1. Lepidoptera. zahvaljujući kojima insekti imaju mogućnost da višestruko uvećaju zapreminu svoga trbuha ( kraljica termita). ima ih više pari FURKA . razlika postoji samo u načinu njihovog međusobnog vezivanja. kod nekih insekata nekoliko poslednjih trbušnih segmenata se uvlače jedan u drugi. 1. 4. LEGALICA – imaju je ženke i služi za polaganje jaja. Kod trbuha oni su povezani INTERSEGMENTALNIM MEMBRANAMA. VISCELARNI SINUS – zauzima prostor između gornje i donje septe. ose) 3.Građa trbušnih segmenata je identična građi grudnih segmenata. SEDEĆI TRBUH – prvi trbušni segment u potpunosti naleže na poslednji grudni (Coleoptera. PETELJKAST TRBUH – povezan je za grudi preko jedne peteljke (Formicide) Dodaci trbuha CERCI – člankoviti. u njemu su smešteni unutrašnji organi (organi za izlučivanje. nalaze se na vrhu trbuha STILI – nisu člankoviti. gusenice imaju 2-5 pari trbušnih nogu. pagusenice imaju manje od 2 ili više od 5 pari trbušnih nogu 5. ANATOMIJA INSEKATA Čitavo telo je sa 2 septe (membrane) podeljeno na 3 dela. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor između gornje septe i kože sa gornje strane. Spoj trbuha sa grudima može biti: 1. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor između donje septe i kože sa donje strane. parni.

Slabo su pričvršćene za kožu pa se lako skidaju. Sastoje se iz tela i drške. Prožeta je vertikalnim kanalima koji predstavljaju protoplazmatične ćelije.predstavljaju izraštaje kože koji se nalaze na različitim delovima tela (nos kod nosoroga) 2.KOŽA ektodermalnog je porekla. KUTIKULA . daje stalan oblik telu 5. Dlake su sa kožom povezane membranom koju luče membranogene ćelije.se nalaze na različitim delovima tela. Nastaju radom trihogenih ćelija. reguliše vodni režim (sprečava prekomerno odavanje i primanje vode) 3.je znatno tanja.luče sluz 11 . c) EPIKUTIKULA .luče vosak (pčela) otrovne (taxofore) . Sastoji se iz 4 sloja: kutikularni. kožne ljuspe . izraštaje ćelije Hipodermisa.luče paučinu sluzne žlezde .se prema građi dele na: jednoćelijske. Dodaci kože: 1. kožne dlake . HIPODERMIS .se sastoji iz a) ENDOKUTIKULA . u njoj se nalaze brojne žlezde Građa kože satoji se iz više slojeva: 1. b) EGZOKUTIKULA . U njoj se nalaze insekatske boje-pigmenti. paučinaste žlezde (serikterije) . ali i znatno čvršći sloj kutikule. 4. i višećelijske Prema funkcicji kožne žleyde se dele na: mirisne (aromatične) . Njene funkcije su: 1. To su hipodremalne ćelije koje su prestale sa obrazovanjem kože i preuzele su funkciju obrazovanja dlake. polifenonski. Izgrađena je od materijala u vidu vertiklanih lamela. membrana BASILARIS .luče mirise voštane . Poređane su kao crepovi na krovu. 3. U dodiru sa neprijateljem ona puca i sekret se iz nje izlije na telo žrtve. kožni izraštaji . štiti unutrašnje organe od povreda 2.predstavljaju modifikovane dlake koje se nalaze na krilima leptira i nekih tvrdokrilaca. Obično su dvoćelijske i svoje sekrete luče u jednom proširenju koje predstavlja ampulasto proširenu dlaku.je najdeblji sloj kutikule bez boje. cementni i voštani.je najtanji sloj.luče otrovne materije koje služe za zaštitu. za nju su vezani mišići pa ima ulogu spoljašnjeg skeleta-egzoskeleta 4.sloj živih ćelija cilindričnog oblika koja obrazuje deo kože iznad sebe 3.tanak sloj zvezdastih ćelija koja razdvaja kožu od unutrašnjosti tela 2. Sagrađena je od materijala u vidu horizontalnih lamela.bazilarna membrana . kožne žlezde . dvoćelijske.

nakon smrti nestaju.insekt svojom bojom odvraća neprijatelje (Catocala.♀ bez krila.crvena Koncentracija pigmenata zavisi od svetlosti. Strukturne boje nastaju kao posledica strukture kože. sezonski dimorfizam. stupa u dijapauzu u jesen) i Vaness prorsa (letnja forma..tamnije vrste imaju veću temperaturu tela 2. 2. SEZONSKI DIMORFIZAM – Ova vrsta raznolikosti vrste se javlja kao posledica klime. a ♂ sa krilima  jelenak . a ♂ sa krilima  štitaste vaši . Boja na insekte utiče: 1. a veća smanjuju.. nema dijapauzu) 12 .. a ♂ sa krilima  svitac . u zavisnosti od nje svetlost se različito prelama.štite insekte od neprijatelja a) simpatičko (zaštitno) bojenje . ciklični polimorfizam. međutim oni koji se nalaze u krvi.♀ ima žućkasto bela krila.su derivati mokraćne kiseline i daju belu boju  hlorofil.može biti: 1. zrikavci) b) boja za zastrašivanje .  leptiri Vanessa levana (zimska forma otvoreno mrke boje. Dešava se da jedna ista vrsta ima generacije u različitim godišnjim dobima i da se individue tih generacija razlikuju. neposredno . posredno . hipodermisu. hipodermisu.. vanesa) c) mimikrija .  gubar . odbija i rasipa te se javljaju različite strukturne boje.nastaje usled prisustva pigmenta u egzokutikuli.♀ sa patrljcima od krila ili bez njih. SEKSUALNI DIMORFIZAM – Sreće se kod vrsta kod kojih se ♀ i ♂ ne razlikuju samo po građi polnih organa (primarne polne karakteristike) nego i po sekundarnim polnim karakteristikama odnosno po obliku i boji tela.Boja insekata . prisustvu različitih izraštaja. strukturna Pigmenti koji se nalaze u egzokutikuli su postojani i nakon smrti insekata. Pigmenti kod insekata su:  melanin. 1. sitniji je i sa perastim antenama  mrazovac .crvena  flavoni.insekt bez zaštitnih organa oponaša vrstu sa zaštitnim organima (osolike muve=ose. a ♂ ima sivo mrka krila.♀ bez krila i nogu. Sirex gigas=stršljen) DIMORFIZAM I POLIMORFIZAM .žuta i crvena  antocijani. temperature i vlage. krupnija je i sa končastim pipcima. Njuhova blaga oscilovanja povećavaju koncentraciju pigmenata. krvi ili masnom tkivu.insekti svojom bojom oponaša sredinu u kojoj se nalazi (Tortrix viridana.smeđa i žuta  purinski pigmenti. pigmetska . svetlije boje.Pojava da se ista vrsta javlja u 2 ili više telesnih oblika Dimorfizam može biti seksualni dimorfizam.♂ sa jako razvijenim gornjim vilicama. dok su kod ♀ one normalno razvijene 2.nijanse crvene i sivu  hemoglobin.zelena  karotin. sezonski polimorfizam ili faklutativni polimorfizam . veliki i mali mrazovac.

Svaka komora ima izgled meška. 5. One se razlikuju od polnih životinja npr. Srčane komore su izgrađene od poprečno-prugastih mišića.  ose šišaruše  biljne vaši fam. a sa donje za gornju septu. koji je u sredini ugnut. Krv cirkuliše na sledeći način: U momentu opružanja radijalnih mišića. neplodna ♀ radilica hrani maticu. Naizmeničnim širenjem i skupljanjem komora krv se potiskuje napred prema glavi. znači da krv ne struji kroz određene krvne sudove. Sa unutrašnje strane ostiuma nalaze se zalisci. po veličini (kod osa one su manje). jer ima brojne perforacije 3. FAKULTATIVNI POLIMORFIZAM – U ovom slučaju ♀ bez vidnih spoljnih uticaja stvara istovremeno različito potomstvo po obliku. Chermesidae – imaju 5 generacija i sve su međusobno različite 4. CIKLIČNI (ALTERNIRAJUĆI) POLIMORFIZAM – Javlja se kod vrsta sa većim brojem generacija kod kojih se individue različitih generacija međusobno razlikuju. koji sprečavaju povraćaj krvi unazad. ose. Sastoji se od:  SRCA – sastoji se od 1-8 komora. tačkastim i brazdastim pokriocima. KRILASTI MIŠIĆI – nalaze se na gornjoj septi i ne pokrivaju je u potpunosti. Iz 13 .3.  AORTE – predstavlja šuplju cev. nego obliva telesnu šupljinu. kod pčela imaju duži jezik i aparat za skupljanje cvetnog praška. RADIJALNI MIŠIĆI SRCE PERIKARDIJALNE ĆELIJE GORNJA SEPTA MASNO TKIVO ENOCITE CREVNI KANAL DONJA SEPTA TRAHEJE  CIRKULACIJA KRVI U radu srčanih komora razlikujemo DIJASTOLU (širenje komora) i SISTOLU (skupljanje komora). Usled toga u viscelarnom sinusu raste pritisak i krv kroz otvore na gornjoj septi prelazi u perikardijalni sinus. Krv cirkuliše i u tome joj pomažu: 1. donošenju hrane. Kod mrava i termita radilice se čak dele i na još 2 grupe: radilice i vojnike. Najčešće se javlja kod vrsta kod kojih se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije. koja prolazi kroz grudi i završava se u glavi 2. SRČANI ORGAN – leđni sud → nalazi se u perikardijalnom sinusu. Na neprekrivenim delovima nalaze se otvori za prolaz krvi. kod mrava nemaju krila manje su. Zalisci se nalaze i između srčanih komora i imaju istu funkciju. KRVOTOK INSEKATA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa. GORNJA SEPTA – izgrađena je od vezivnog tkiva i propusna je. DONJA SEPTA – iste je građe kao gornja. termiti). U momentu širenja srčane komore povećava se pritisak u perikardijalnom sinusu pa krv ulazi kroz ostijume u srce. SOCIJALNI POLIMORFIZAM – Javlja se kod socijalnih insekata kao posledica prilagođavanja na određene funkcije u društvu (pčele. Vojnici imaju jako razvijenu glavu i gornje vilice. RADIJALNI MIŠIĆI – sa gornje strane vezuju srce za kožu. ali nije perforirana 4. Kod ovih insekata pored ♂ i ♀ javljaju se i radilice koje se staraju o izgradnji gnezda. 5. Na tom mestu se nalazi otvor – OSTIUM kroz koji krv prodire u srce. krilasti mišići se kontrahuju i gornja septa se spušta naniže.. Kod pčela ♂ trut oplodi polnu ♀ maticu (do parenja ima krila). Kod gnjurca u istoj generaciji mogu da se jave individue sa glatkim..

Imaju krupno jedro. pa se u tom delu nalazi otvor kroz koji prolazi krv iz perikardijalnog u viscelarni sinus. teleskopska legalica kod kućne strižibube 5. zaštitna f-ja – u tom slučaju u sebi sadrži otrovne materije (španska buba) 4. raznošenje hormona Krv insekata ne nosi kiseonik i to je osnovna razlika između krvi čoveka i insekata. PARIETALNOM – ispod kože 2. vretenasti. NEFROCITNU – iz krvi izvlače štetne produkte metabolizma i trajno ih deponuju u sebe. Aktivno učestvuju u procesu metermofoze na dva načina:HISTOGENEZI i HISTOLIZI: fagocitozom – uvlače u sebe delove tkiva i razlažu ih fermentima i liocitozom – luče fermente u spoljnu sredinu gde se vrši razlaganje tkiva. hidraulik u presi – spiritromp leptira.  SASTAV KRVI Krv se sastoj iz krvne tečnosti – HEMOLIMFE i krvnih zrnaca – HEMOCITA. Različitog su oblika i kod iste vrste. a kod bubašvabe 25-30%.za smeštaj rezervnih materija.aorte izašla krv obliva glavu i prelazi u grudi. koja više nije srasla za trbuh. Mogu biti okrugli. fermente. Količina krvi zavisi od vrste i stadijuma insekta. Kod pčele ona čini 5% telesne mase.  PERIKARDIJALNE ĆELIJE Nalaze se sa obe strane srca. ponovo dolazi u trbuh prolazeći pored donje septe. pigmente. masti. sitnog jedra i krupnim vakuolama . Najčešće je smešteno u 2 sloja: 1. HEMOLIMFA je koloidni ili kristaloidni rastvor. Imaju dvojaku f-ju : 2. Fe2+ i Mg2+. 14 . VISCELARNOM – oko creva Ćelije masnog tkiva su šestougaonog oblika. U citoplazmi se nalaze brojne konkrecije. ugljene hidrate. HEMOCITI su mezodermalnog porekla. koje predstavljaju nagomilane belančevine i glikogen.  1. jer nemaju izvodne kanale 3. FAGOCITNU – uvlače u sebe različite čvrste čestice i trajno ih deponuju  MASNO TKIVO – CORPUS ADEPOSUS Nalazi se u telu u vidu telašaca različitog oblika. izduženo vretenasti i ameboidni po obliku. koji se sastoji od organskih materija i sadrži: belančevine. Obično su dvojedarne i izgrađene na principu syncitiuma-imaju slabo izraženu membranu. 2. a od neorganskih materija sadrži: anjone sone i fosforne kiseline i jone Ca2+. mada su funkcije slične. FUNKCIJE KRVI raznošenje hranljivih materija odstranjivanje štetnih produkata metabolizma 3. Po istom principu proces se nastavlja.

koja počinje usnim. To su kožni izraštaji prožeti trahejama u koje O2 iz vode prodire difuzijom. NEFROCITNA – trajno deponuju u sebe štetne produkte metabolizma  VINSKE ĆELIJE – OENOCITAE Ovakvo ime su dobile. ugljen-dioksid i vodena para izlaze iz tela 2. ugljen-dioksid i vodena para iz ćelije prodire u traheje IV TAKT – stigme su otvorene. HIPOTEZA ČETVOROTAKTNOG DISANJA I TAKT – stigme su otvorene. trbuh se skuplja. Na tom crevu razlikujemo sledeće delove: 1. TROFOCITNA – deponuju u sebe hranljive materije 2. jer ih eozin boji u boju vina.  ORGANI ZA DISANJE To su TRAHEJE. ugljen-dioksid i vodena para iz traheja i traheola izlaze iz tela 2. a na grudima 2 para i to na MESOTHORAXU i METATHORAXU. a na grudima 1 par i to na PROTHORAXU. trbuh se širi. HIPOTEZA DISANJA NA OSNOVU RAZLIKE U PRITISCIAM – pritisak u traheji može dostići vrednost od 30 atmosfera  ORGANI ZA VARENJE Imaju izgled jedne cevi – CREVNI KANAL. Imaga svih insekata dišu na traheje.Funkcija im je dvojaka: 1. Njihov broj se naglo povećava pred presvlačenje. Postoje 3 hipoteze o disanju kod insekata: 1. čiji je prečnik manji od 1 mikrona. šuplje cevi. HIPOTEZA DVOTAKTNOG DISANJA I TAKT – trbuh se širi. vazduh prodire u traheje i traheole II TAKT – stigme su zatvorene. Ektodermalnog su porekla i predstavljaju uvrate kože. Kod larvi na trbuhu ima takođe 8 pari stigmi. vazduh prodire kroz traheje i traheole u ćelije II TAKT – trbuh se skuplja. koje sprečavaju povratak hrane unazad 15 . vazduh iz traheja i traheola prodire u ćelije III TAKT – stigme su zatvorene. ali larve nekih vodenih insekata dišu na TRAHEJALNE ŠKRGE. sa unutrašnje strane ima hitinske zube. jer se pod uticajem fermenta amilaze skrob razlaže na proste šećere  ŽDRELO (PHARYNX) – snabdeveno je snažnim mišićima. a završava se analnim otvorom. PREDNJE CREVO (STOMADEUM) – ektodermalnog porekla i sastoji se od:  USNI OTVOR – u njemu započinje varenje hrane. U telu se dihotomo granaju sve do TRAHEOLA. Kod imaga na trbuhu se nalazi 8 pari stigmi. trbuh se širi. Imaju krupno jedro. Krupne su oko 150mikrona. Funkcija im je nepoznata mada se misli da učestvuju u građi kutikule (luče voštane materije). Sa spoljašnjom sredinom su u vezi preko naročitih otvora – STIGMI (žigova). kojima se hrana potiskuje u sledeći deo creva. trbuh se skuplja. prečnika većeg od 1 mikrona.

Započinje zaliskom .. Sastoji se od:  PERITROFNA MEMBRANA – sprečava da čvrsti delovi hrane dođu u dodir sa nežnim ćelijama epitela  EPITELIJALNE ĆELIJE – na svojoj površini imaju protoplazmatične izraštaje (treplje) – RHABDORIUM. kod nekih insekata se u njoj nalazi SIMBIONTI  PRAVOG CREVA – završava se analnim otvorom na poslednjem trbušnom segmentu Varenje hrane započinje u usnoj duplji gde se pod uticajem amilaze skrob razlaže na proste šećere. f-ja im je da apsorbuju hranljive materije. u njemu se hrana mehanički drobi VALVULA CARDIACA KARDIJAČNI ZALISTAK–nalazi se na prelazu prednjeg u srednje crevo i sprečava povratak hrane 2.  holokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i u crevo zajedno sa njim odlazi čitav sadržaj epitelijalnih ćelija. a jedro ostaje u ćeliji zbog toga što se ćelija samoregeneriše. ZADNJE CREVO (PROCTODEUM) – ektodermalnog porekla. lipaza.VALVULA PILORICA koji sprečava povraćaj hrane iz zadnjeg u crednje crevo. Sastoji se od:  TANKO CREVO ( ILLEUM) – provodi nesvarenu hranu. takođe kod nekih na svom prednjem kraju ima cevaste izraštaje koji se slepo završavaju-CAECAE. pa u voljku gde se nastavlja njeno varenje. u ulovljenom plenu. njihov broj je uvek paran. Zatim hrana dolazi u zadnje crevo gde se iz nje izvlači voda . U srednjem crevu se nalaze fermenti amilaza. celulobinolaza. apsorbuje vodu iz nesvarene hrane.a nakon toga kroz analni otvor izlazi iz tela.    JEDNJAK (OESOPHAGUS) – predstavlja prostu cev za sprovođenje hrane VOLJKA (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje (kod pčela tu se pravi med) PREDNJI ŽELUDAC (PROVENTRICULUS) – snabdeven je jakim mišićima i sa unutrašnje strane hitinskim zubima. *Kod nekih insekata javlja se EXTRAINTERSTINEARNO VARENJE . jednake je širine celom svojom dužinom.. kod nekih insekata u cilju povećanja sekrecione i apsorcione površine srednjeg creva ono je vijugavo ili spiralno uvijeno (Diptera sp. luče peritrofnu membranu i fermente. Zatim hrana ide u ždrelo i jednjak. Neki insekti koji se hrane drvetom nemaju celulazu. njihova sekrecija može biti:  apokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium ne razarajući ga  merokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i zajedno sa njim u crevo odlazi deo sadržaja epitelnih ćelija. celulaza.). pa kod njih varenje celuloze vrše simbioniti. SREDNJE CREVO (MESENTERON) – endodermalnog je porekla. pa se ovaj deo naziva i medni želudac. Kod pčele se u voljki stvara med. proteaza. kod nekih insekata u njemu se nalazi SIMBIONTI (kod gundelja)  DEBELO CREVO (COLLON) – javlja se kod nekih insekata i služi za provođenje nesvarene hrane  REKTALNO CREVO – se sastoji od:  REKTALNE AMPULE SA REKTALNIM ŽLEZDAMA – apsorbuje vodu iz nesvarene hrane. istrošene epitelijalne ćelije se nadoknađuju deobom inicijalnih ćelija CRYPTA 3. formira partikule izmeta.van organizma. Dalje hrana ide u prednji želudac gde se mehanički drobi i ide u srednje crevo gde počinje njeno pravo varenje. 16 .

U krvi se nalaze + naelektrisani joni Na i Fe. a sa oocitima su povezane protoplazmatičnim mostovima Prema načinu uviranja u parni jajovod razlikujemo 2 tipa jajnika: 1. rezervne hrane. koji su ektodermalnog porekla. koje se na jednom kraju slepo završavaju. Ekskretorne ćelije primljenu mikraćnu kiselinu luče u IZVODNI KANAL Malpigijevih sudova i odatle se preko zadnjeg creva izbacuju napolje. gundelj ima crevni kanal koji je za 3-7 puta duži od dužine njegovog tela. U germariumu se nalaze nediferencirane jajne ćelije koje sazrevanjem daju OOGONIE a one OOCITE (jajne ćelije) i ŽUMANCETNE ĆELIJE. sa obe strane creva i vrhom su bezani zan kožu. Na osnovu toga šta oogonije daju deobom razlikujemo sledeće tipove ovariola: 1. razlikujemo 2 podtipa ovih ovariola:  politrofni – žumancetne ćelije se nalaze iznad oocita  teletrofni – žumancetne ćelije se nalaze u germariumu. LATERALNI – leva strana tela nosi odlike 1 pola. MEROISTIČKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite i žumancetne ćelije.  POLNI ORGANI Insekti su organizmi sa razdvojenim polovima.*Imaga koja se ne hrane (gubar. a potom se vraćaju u krv.a desna drugog 2. npr.  EKSKRETORNI ORGANI (ORGANI ZA IZLUČIVANJE) Organi za izlučivanje kod insekata su MALPIGIJEVI SUDOVI. MEHANIZAM EKSKRECIJE . PANOISTIČKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite. PRAMENASTI – sve ovariole se zajedno ulivaju u parni jajovod 2.predstavlja prostu hitiniziranu cev. ali je česta pojava hemafroditizma (ista individua sadrži karakteristike oba pola). FRONTALNI – prednja strana tela nosi odlike 1 pola. borov prelac) žive od masnog tkiva.Parni su i nalaze se sa obe strane creva. a drugim krajem uviru u crevo na prelazu srednjeg u zadnje. Biljožderi imaju duži crevni kanal od mesoždera. ČEŠLJASTI – svaka ovariola se posebno uliva u parni jajovod (kod skakavaca) II PARNI JAJOVOD (OVIDUCTUS) – cevolikog je izgleda i služi za sprovođenje jaja u neparni jajvod III NEPARNI JAJOVOD (VAGINA) . ektodermalnog je porekla i na sebi nosi sledeće dodatke: 17 . Razlikuju se sledeći oblici hemafroditizma: 1. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel 2. Delovi su sledeći: I JAJNICI (OVARIUMI) . Kod tih imaga crevni kanal je ispunjen vazduhom radi lakšeg leta. TRANSVERZALNI – gornja strana tela nosi odlike 1 pola. gde ih predaju. koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova. Način ulaska može biti takav da svaka cev posebno uvire (bubašvaba) ili da se sve spajaju u 1 cev koja zatim uvire u creva (kod rovca). Malpigijevi sudovi su ektodermalnog porekla (imaju hitin). koji za sebe vezuju molekule mokraćne kiseline prenose ih do EKSKRETORNIH ĆELIJA.a donja drugog Smešteni su u viscelarnom sinusu. Sastoje se iz većeg broja jajnih cevi (ovariola). Na jednoj jajnoj cevi razlikujemo GERMARIUM – vršni deo i VITELARIUM – bazalni deo. šuplje cevi. ŽENSKI POLNI ORGANI Sastoje se iz parnih delova. koje prikuplja gusenica.a zadnja drugog 3.

Karakterističnog je izgleda za pojedine vrste. RECEPTACULUM SEMINALIS (semena kesa) – u njoj se čuvaju spermatozoidi posle parenja. Sastoje se iz: I SEMENICI (TESTISI) . Semenici su spolja obavijeni membranom – PROPRIA. pa se koristi za determinaciju (kod leptira). Deli se na CENTRALNI I UTROBNI (SIMPATIČKI) nervni sistem. Ektodermalnog je porekla. a one svojom deobom daju SPERMATOCITE I i II REDA. III NEPARNI SEMENOVOD (DUCTUS EJACULATORIS) .1. Sastoje se iz većeg broja SEMENIH CEVI na kojima razlikujemo vršni i bazalni deo. BURSA COPULATRIX (kesa za sparivanje) – preko nje se vrši parenje.Cevolikog je oblika i sprovodi spermatozoide do neparnog semenovoda. čija se ♀ jednom pari u životu. drvo ili list. II PARNI SEMENOVOD (VAS DEFERENS) . sastoji se od NERVNIH čvorića – GANGLIJA. a oni SPERMATOZOIDE. specijalni dodatak koji im pomaže da legu jaja u zemlju. AKCESORNE ŽLEZDE – luče sekret kojim se jaja lepe za podlogu Neki insekti imaju LEGALICU. trbušnom segmentu – OSTIUM BURSAE i preko jednog kanala – DUCTUS BURSAE je povezan za vaginu 2. MUŠKI POLNI ORGANI Slične su građe kao i ženski. IV AKCESORNE ŽLEZDE – luče sekret. a jaja polaže celog života (matice pčele i mrava) 3.  NERVNI SISTEM INSEKATA Ganglioznog je tipa tj.Služi za izbacivanje sperme. koje služe za čuvanje sperme do parenja. 18 . kod leptira ona ima poseban otvor na 8. U vršnom delu se nalaze ćelije koje će svojom deobom dati SPERMATOGONIJE. tako da se sastoje iz parnih (mezodermalnog porekla) i neparnih delova (ektodermalnog porekla). koji služi za pakovanje spermatozoida u paketiće. poseban značaj ima kod vrsta. Njegov donji deo je jače hitiniziran i naziva se PENIS / AEDEAGUS ili FALUS. Obično su cevi u donjem delu kesasto proširene i obrazuju SEMENE KESE (VESICULA SEMINALIS).Parni su i nalaze se sa obe strane creva.

smeštene na periferiji tela 2. komisure su nestale. SENZITIVNE – primaju nadražaj iz spoljašnje sredine i prenose do najbliže ganglije. Kod viših insekata sve podždrelne ganglije su spojene u jednu podždrelnu gangliju koja inerviše usne delove. koje su bile povezane poprečnim vezama – KOMISURE i uzdužnim vezama – KONEKTIVI. koje su ameboidnog oblika i na njima razlikujem izraštaje: DENDRITE – kraće izraštaje i NEURITE – duže izraštaje. Ali daljim razvojem nervnog sisitem došlo je do spajanja ganglija u okviru segmenta. a trbušne inervišu unutrašnje organe. dendritima su povezane za neurite senzitivnih nervnih ćelija. a neuritom za organ. GRUDNE i ABDOMINALNI deo. pa se u njoj nalazi 6 pari ganglija – 3 para su iznad ždrela – NADŽDRELNE. a 2 konektiva su se spojila u jedan i nastao je LANČAST NERVNI SISTEM.nastao je spajanjem trećeg para ganglija i gradi OKOLOŽDRELNU KOMISURU Grudne ganglije inervišu krila i noge. a neuritom za dendrite motornih nervnih ćelija 3. Ganglija se sastoji od nervnih ćelija – NEURONA. Kod prvobitnih insekata u svakom segmentu se nalazio po par ganglija.Nalazi se u PERINEURALNOM SINUSU. Prema funkciji neurone delimo na: 1. MOTORNE – dendritom su povezane za neurit asocijativne nervne ćelije. Kod viših insekata nadždrelne ganglije su spojene u 1 zajedničku masu – MOZAK. Na njemu razlikujemo 3 režnja: 1.nalaze se u ganglijama i služe za povezivanje senzitivnih i motornih nervnih ćelija. a neuriti ga prenose.CENTRALNI NERVNI SISTEM . 19 . SREDNJI REŽANJ (DEUTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem drugog para ganglija i inerviše pipke 3. Ovakav tip nervnog sistema podseća na lestvice pa se naziva LESTVIČAST NERVNI SISTEM. koji treba da reaguje na primljenu draž Prema delu tela u kome se nalaze neurone delim na GLAVENE. Daljim razvojem nervnog sistema dolazi do spajanja ganglija između segmenata i dobio se DELIMIČNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. ASOCIJATIVNE . Dendriti primaju nadražaj. a 3 para ispod – PODŽDRELNE. ZADNJI REŽANJ (TRITOCEREBRUM) . U sastav glave je ušlo 6 embrionalnih segmenata. PREDNJI REŽANJ (PROTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem prvog para ganglija i inerviše oči 2. Ukoliko su sve trbušne i grudne ganglije spojene u jednu masu dobija se CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM.

luči membranu kojom je kutikularna tvorevina vezana za kožu Čulni elementi u vidu dlaka obično pripadaju čulu dodira. Insekti imaju sva čula kao i kičmenjaci: mirisa.kod domaće stenice koja se orijentiše prema toploti tela životinja čulo za talasanje vode . Ako je juvenilni hormon u višku insekt će biti larva. ČULA INSEKATA su u vezi sa spoljašnjom sredinom odakle primaju nadražaje i prenose ih do najbližih ganglija.provodi primljenu draž 4.fiička čula Smatra se da neki insekti poseduju čula: toplote .kod vodenih insekata čulo ravnoteže kod vodenih insekata Čulo mirisa. čulne ćelije . . luče hormon metamorfoze – ekdison  AKTIVACIONE ŽLEZDE – nalaze se u mozgu i luče aktivacioni hormon. Razvijenost čula: Najrazvijenije je čulo mirisa. ukusa i dodira: Znatno su jednostavnije građe u odnosu na druga čula.hemijska čula dodira. dlačica. Aktivacioni hormon diktira šta će biti dalje s obzirom da on aktivira sve ostale žlezde na lučenje. u vidu kupa i pločica čulu mirisa. sluha. ukusa. trihogene ćelije . 20 . Njihovi čulni elementi . a gornji deo u kome nema juvenilnog hormona se razvija dalje. smatra se da luči svoj sopstveni hormon  PROTORAKALNE ŽLEZDE – nalaze se u prothorax-u. a u vidu ampula čulu ukusa. Ovi hormoni nemaju selektivno dejstvo i zato su loši (štetni) u smislu ako se koriste za uništavanje insekata. Naročito je rezvijeno kod insekata koji preko njega nalaze hranu ili partnera.senzile su međusobno slične i o tome kom čulu pripadaju sudimo na osnovu mesta gde se nalaze. VENTRALNI DEO – nalazi se u perineuralnom sinusu i inerviše unutrašnje organe koji nisu pod voljom insekata 2. ampula) 2. koje se putem krvi raznose po organizmu. Kopeč je pravio ogled povezivanja na muvama: ako se larva podveže pre kritičnog perioda i delimično zaustavi krv. Postoje 4 takve žlezde:  CORPORA ALLATA – luči juvenilni hormon. koji je aktivan u stadijumu larve  CORPORA CARDICA – ima nervnu i sekretornu funkciju. pa u imaga. Sastoji se iz većeg broja ganglija. onda je u donjem delu u višku juvenilni hormon i on ostaje larva. membranogene ćelije . DORZALNI DEO (STOMATOGASTRIČNI) –nalazi se sa gornje strane prednjeg creva. a ako je hormon metamorfoze u višku larva se pretvara u lutku.Deli se na 2 dela: 1. Senzile ovog čula se nalaze na pipcima. Građa čulnog elementa: 1.UTROBNI NERVNI SISTEM . prva se nalazi u predelu čela – FRONTALNA i povezana je sa drugom koja se nalazi u predelu zatiljka – OKCIPITALNA. a ova je povezana sa 3 VENTIKULARNE ganglije za koje su povezane žlezde sa unutrašnjim lučenjem. kutikularna tvorevina (kupa. koji aktivira na rad sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem *Hormoni su lučevine endokrinih žlezda (endokrini sistem – neurosekrecija). ljuspica. vida .obrazuje kutikularnu tvorevinu 3. Od koncentracije hormona u krvi zavisi šta će biti sa insektom.

mrežnjača.rožnjača 2. kristalne ćelije .tanak sloj prozirne kutikule 2.provode svetlost do mrežnjače 3.javljaju se samo na temenu imaga . spemata . parazitne ose rod Risa osećaju miris gusenica koje se nalaze duboko u drvetu i na njih polžu jaja. U mogućnosti su da osete šećer u koncentracijikoja je 200x manja od one koju oseća čovek. proste 2. cornea . korneagene ćelije . Njihov broj je od 1-3. kod pčele na 8 vršnih segmenta pipaka nalazi se 8 000 senzila u vidu pločica. Insekti osećaju slano. Privlačnost mirisa ženke može se iskoristiti za kontrolu brojnosti nekih važnih štetočina. tako miris koji se dobija od 2-3 ženke gubara može se iskoristiti za kontrolu brojnosti ove štetočine na rastojanju od 400m. osećaju samo svetlost i tamu 2. kiselo i gorko.luče korneu 3. Čulo dodira: je najslabije razvijeni čulo. ocellae . 3. Ono se sastoji iz: 1. retina.rožnjača. 2. Sastoje se iz: 1. slatko. mužjaci afričkog leptira (Vanesa africana) osećaju miris ženke na 20 km.rhabdomen. cornea. kristalne ćelije.konusnog su oblika i obrazuju kristalni konus 4.Primeri: 1. pigmetska spora O tome kako insekti vide postoji nekoliko hipoteza: 1. svako prosto oko složenom oku vidi ceo lik 2. svako prosto oko u složenom oku vidi deo lika. nervus opticus 5. složene oči Proste oči mogu biti: 1. jedno prosto oko u složenom oku se naziva OMATIDIJA.obavija oko i sprečava rasipanje svetlosti Složene oči: se sastoje iz velikog broja prostih očiju. čulne senzile su u vidu dlaka koje su raspoređene svuda po telu.javljaju se kod larvi pa se nazivaju larvenim očima. Čulo ukusa: njihove senzile su u vidu ampula koje su smeštene na usnim ekstremitetima ili na prednjim nogama muve.2 i 2 čelije retine obrazuju vidni štapić . Od svake ćelije mrežnjače polazi po jedan nerv a svi oni zajedno grade optički nerv . Čulo vida kod insekata postoje 1. a lik se formira po principu mozaika 21 .temeljne oči. pigmetska spora .nervus opticus 4.

skolpidije. Mišićne ćelije su grupisane u mišićna vlakna. Sastoje se od 3 čulne ćelije koje su složenije građe . MIŠIĆE EKSTREMITETA – pokreću delove ekstremiteta Na osnovu toga gde se nalaze mišiće delimo na: 1. a sa unutrašnje strane su ispunjene plazmom – SARCOPLAZMA. Osnovna razlika između glatkih i poprečno-prugastih mišića je u brzini njihove kontrakcije. Dok se glatki sporo kontrahuju. Sve mišiće delimo na: 1. MIŠIĆE GRUDI 3. leptir Vanessa cardni preleće iz s. krila. 2. hordotonalni 2. jednim krajem su vezane za kožu. krila. MIŠIĆE GLAVE 2. Mišići rede na principu antagonističkih parova. TETIVE. a mišićna vlakna – MIOFIBRILI su izgrađeni od nediferencirane materije. Insekti imaju samo poprečno prugaste mišiće. Gusenica Cossus cossus-a ima 1400 mišića. timpanalni Hordotonalni organi . Kod insekata postoje 2 tipa čula sluha: 1. Imaju više jedara. a ona u SNOPOVE tj. One su bipolarne. a mišićna vlakna su izgrađena od diferencirane materije. jedna vrsta skakavca preleće iz j. POPREČNO–PRUGASTI MIŠIĆI – ćelije su izduženo vretenaste. poprečno prugasti rade to brže.timpa. noge. Ameriku. MIŠIĆE TRBUHA *U svakom delu tela nalazi se određeni broj mišića sa odgovarajućom funkcijom. Insekti su snažne životinje npr. Način vezivanja mišića za kožu zavisi od naprezanja. a ako se slabije naprežu onda za endokutikulu.Čulo sluha: je jedno od komplikovanijih čula. Imaju jedno jedro. Afrike u Evropu. Ako se naprežu jako mišići su vezani za egzokutikulu. koja može da prelama svetlost: jednostruko – izotropna polja i dvostruko . Sastoji se iz jednog udubljenja preko koga je razapeta membrana . noge. let putujućeg skakavca Locusta migratoria traje 2000 km. Ovom tipu organa pripada Džonstanov organ .). Takođe jednim mišićnim ligamentom su zategnute za kožu. Glava ima 14 pari mišića. spolja su obavijene membranom – SARCOLEMA.se nalaze na različitim delovima tela (pipci. Afrike u z. trbuh).koji pored čula sluha služi i kao čulo za vazdušne vibracije i ravnotežu. obavijene sarcolemom i ispunjene sarcoplazmom.anizotropna polja. MIŠIĆE TELA – pokreću ekstremitete u odnosu na telo 2.se nalaze na različitim delovima tela (grudi. a drugim za najbližu gangliju. koje su povezane sa kožom hitinskim koncem – TONOFIBRILIMA. Timpanalni organi . buva iz mesta preskoči rastojanje koje je za 200 puta veće 22 . dok se jedni skupljaju (kontrahuju) drugi se opuštaju. koji su ektodermalnog porekla. Na trahejalne cevi koja je u predelu timpe proširena nalaze se brojne skolpidije koje primaju nadražaje i dalje ih prenose. GLATKI MIŠIĆI – izgrađeni od kratkih i vretenastih ćelija.  MIŠIĆNI SISTEM Kod životinja razlikujemo 2 tipa mišića: 1.

TERCIJALNA LARVA – ne liči na svog imaga. PLECOPTERA 3. on bi trebao da preskoči 350 m).žumance u sredini. a uidužni nervi prednjih krila su jače hitinizirani. Razviće insekata sa ovom larvom ide po principu jaje-primarna larva-imago(epimorfoza) (hemimetabolija)  ORTHOPTERA (pravokrilci): skakavci. manjim brojem članaka u pipcima. lisne vaši 2. bubašvabe. Osnovne funkcije larve su da se:  intenzivno hrani  raste i presvlači Kod insekata postoje 3 vrste larvi: 1. balegar Onthophagus muhicornis gura lopticu koja je 92 puta teža od njega (čovek 7 t). Insekti polžu jaja pojedinačno i u grupe . Razviće kod insekata sa ovakvom larvom ide po principu jaje-sekundarna larva-imago  ODONATA. Kod zrikavaca aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prednjim krilima. SEKUNDARNA LARVA – liči na imaga. Razlikujemo sledeće tipove jajeta: 1.1 200 jaja u leglo 2. ispod nje nalazi se tanka žumancetna opna.jajna legla. uholaže. Kontrakcijom mišića membrana se pokreće i nastaje zvuk.žumance i protoplazma su izmešani (gmizavci) 3. RAZVIĆE INSEKATA: STADIJUM JAJETA I stadijum u razvicu insekata.žumance na jednom kraju jajeta. Od odraslog imaga se razlikuje manjom veličinom. telolecitni . žutotrba polaže jaja u leglo na licu lista 3.HORION. Trljanjen krila o krilo proizvodi se zvuk. Sa unutrašnje strane drugog krila nalazi se niz hitinskih zubaca. Na jednom kraju nalazi se hitinski prsten preko koga je razapeta membrana. Svakim presvlačenjem one zadobijaju sve veće karakteristike imaga. Unutrašnjost jajeta ispunjena je protoplazmom u kojoj se nalazi žumance sa jajetom.od njenog tela (ako se to uporedi sa čovekom. Mužjaci anobida proizvode zvuk udaranjem pronotuma o zidove hodnika. protoplazma oko njega (insekti) 2. HEMIPTERA: stenice. Tu je preko jednog udubljenja (rezonator) razapeta membrana koja je u vezi sa jednim mišićem. centrolecitni . izolecitni . EPHEMEROPTERA – vodeni cvet. Ono je spolja obavijeno jajnom ljuskom .vilin konjic. a i ne moraju. PRIMARNA LARVA – živi u istoj sredini kao imago i liči na njega. ali živi u različitoj sredini (larva u vodi a imago na kopnu). nedostatkom krila i reproduktivnih organa. Jajnu ljusku i žumancetnu opnu daje polikularni epitel. Primeri: 1. Uništavanjem jajnih legla suzbijamo štetočine. a protoplazma na drugom (ptice) Oblik jajeta je različit kod različitih vrasta i uvek je karakterističan za vrstu. Proizvodnja zvuka: Kod skakavaca aparat za proizvodnju zvuka nalazi se na femurima zadnjih nogu i prednjim krilima (Femuro-eliptralni tip). Sa unutaršnje strane buta nalazi se niz zubića. kod cvrčaka aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prvom trbušnom segmentu. zrikavci. Mogu da žive u istoj sredini. kukavičje suze polžu jaja u prsten oko grančice  STADIJUM LARVE To je II stadijum u razviću insekta. Prevlačenjim buta preko krila proizvodi se zvuk. ženka gubara položi 600 . Da bi iz nje nastao imago insekt sa ovakvom larvom mora da prođe kroz još jedan stadijum razvitka – stadijum lutke 23 .

Coleoptera) PUPA SEMILIBERA (poluslobodna lutka) – ona je obavijena lutkinom košuljom – egzuvijom. Curculionidae) d) larve bez glave i nogu (Diptera) *U stadijumu lutke insekat je nesposoban da se brani i tako lako strada. stara koža puca i iz nje izlazi insek u novoj koži. Cocilenidae) 2. Zato se larve obično pre samog prelaska u lutku negde sakriju ili stvore neku posebnu tvorevinu koja će ih štititi npr. PUPA LIBERA (slobodna lutka) – svi delovi lutke (krila i noge) su slobodni (Hymenoptera. 3. Buprestidae. Unesenu hranu ona pretvara u telesnu masu od koje će nastati organi imaga. One se dele: a) larve sa razvijenom glavom i grudnim nogama (Anubidae. Sa njom ona počinje odmah po napuštanju jajne ljuske i apetit joj raste uporedo sa porastom. Ona je u početku svetla i meka a kasnije ona očvrsne i potamni. koje su jako čvrste i zbijene. gundelj uz pomoć sekreta prave u zemlji komorice (kolevke). 4. svilena buba se zaplete u svoje svilene niti i formira kokon i tako se štiti. Scarabidae. U prostor između stare i nove kože luči se egzuvijalana tečnost koja razdvaja staru kožu od nove.  STADIJUM LUTKE Ovaj stadijum imaju samo oni insekti koji imaju tercijalnu larvu. Jaje-larva-lutka-imago U stadijumu lutke se obavljaju procesi HISTOLIZE (razgradnja organa larve) i HISTOGENEZE. U momentu kad usled intenzivne ishrane stara koža larvi postane tesna. pa samim tim ne dozvoljavaju prodiranje krtica i drugih neprijatelja. Elateridae) b) larve sa razvijenom glavomm. radom hipodermalnih ćelija se obrazuje nova. strižibuba se krije ispod kore drveta tako što isčupa iverice iz srčike i napravi sebi komorice. 24 . U momentu kada je nova koža formirana. ali su vrhovi nogu i krila slobodni (Microlepidoptera) PUPA OBTECTA (mumija) – cela lutka je pokrivena egzuvijom (Lepidoptera) PUPA COARCTATA (buretasata lutka) – larva pri poslednjem presvlačenju na zbaca svoju egzuviju već u njoj pređe u stadijum lutke (Diptera. grudnim i trbušnim nogama (gusenice. RAST I PRESVLAČENJE: Osnovna funkcija larve je intenzivna ishrana. Cerambicidae. Rast larve je povezan sa stalnim presvlačenjem. pagusenioce) c) larve sa razvijenom glavom i bez nogu (Scolitidae.(kolometabolija).(izgradnja organa budućeg imaga). Lutke se dele: 1.

3. 2. koksa (coxa) pljuvačne žlezde podždrelna ganglija usni aparat ЗАБРАЊЕНО ДОШТАМПАВАЊЕ И КОРИГОВАЊЕ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА. antena donje ocele gornje ocele oko mozak (cerebralna ganglija) prothorax dorzalna arterija traheje mezotoraks metatoraks prednje krilo zadnje krilo stomak srce 15. 17. 31. jajnik zadnje crevo anus vagina nervi (abdominalna ganglija) malpigijeve cevčice pillow kandže tarzus (tarsus) tibija (tibia) femur (femur) trohanter (trochanter) prednje crevo torakalna ganglija kuk. 28.Abdomen 1. 9. 13. 4. 5. 7. 30. 11.A . 16. 23. 24. 26. 22.Glava B . 12. 18. 20. ИНАЧЕ СЛЕДИ ЗАТВОРСКА КАЗНА НА РЕЛАЦИЈИ ВОЗА БЕОГРАД – БАР У ТРАЈАЊУ КОЛИКО ВОЗ КАСНИ! 25 .Toraks C . 27. 32. 25. 14. 6. 10. 21. 19. 8. 29.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->