VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

10 str.4 str. 4. 5.14 2 .SADRŽAJ 1. Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str. 2. 3. 6.4 str.3 str.3 str.13 str.

Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini. Gornjem Milanovcu i Pirotu. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage.SAD. sama tekstilna industrija je veoma razvijena. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete. Francusku. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno. Novom Pazaru. Ostatak cene odnosi se na rad. 2. Tada su podignuti novi objekti. ali uglavnom po zaostalijim krajevima.Francuskoj i drugim zemljama.Italiji. Nemačku.1. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata. pamuk (95%). Vranju. Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%).utrošak energije i amortizaciju troškova. Kuli. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. Oni se izvoze u Italiju. 3 . trikotaža i tepisi. Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. Najviše se izvove odeća i rublje. Nišu. Po izvozu trikotaže. Leskovcu. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj. čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. Ivanjici. SAD i druge zemlje. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju. predionice. Međutim.

tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju.( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon . elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. koža i lama. koristi se za košulje. Prvobitno. Platno.3. lan i juta. Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна. Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. zastupljena u svakodnevnom oblacenju.likra.asure i konopce. Vuna potiče od ovaca. svila. i sav prvi tekstil je bio tkan. памук. kao najlon i akrilik. pamuk. поливинил • 4 . koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece . gajtan ili muslin. Gore-Tex. 4. jeftinija. sintetička guma korišćena za kabanice. dobijeno od biljke lana. лан. čaršave i stolnjake. јута • вештачке: вештачка целулоза. Tu spadaju neopren. pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji. крзно • биљне: конопља. odatle je drugi izraz “tkanina”. koja se mogu napraviti da budu čvršća. a juta. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna.

One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla. Dužina vlakna. Finoća vlakna. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka. Struktura površine i oblik poprečnih preseka.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja .zoologa i selekcionara. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva.Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna. Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina. Hemijska svojstva. Vlakna se osim u proizvodnji odeće. Mehanička svojstva. 3. 2. 4.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine. U važnija svojstva vlakana. • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva. Kovrdžavost vlakna.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost.Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta.vlakana.izraženu u mikrometrima. Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 .svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka. Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara. 1. I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura. Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu.poljoprivredi i drugim granama privrede.

nemaju sjaj.jaka i ravnomerna. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje.izgrađena od belančevina. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja.pa se i dele na: • Keratinska vlakna. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe. Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana.kreatina i fibriona. 2.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile.izduyenje i elasticnost. Teks predstavlja linijsku masu. Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost). Najznačajnija svojstva vlakana su jacina. 3.brže se prljaju. 6 .Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex).higroskopnost. Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje. optička i termička svojstva. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina.glatka. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost.Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama.odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“. 4. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna.vlakana. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile.vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije. Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu. Na osnovu parametara.

u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla.Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine. Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune.mezamet. duga. Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure.najvažnijeg životinjskog vlakna. Vuna se dobija striženjem ovaca. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna. Tabačka. sericin.• Fibrionska vlakna. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata. fina. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune. meka. dlake lama.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla. iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju. južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake. Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože.vuna je manje sklona filcanju i valjanju.runo. Istovremeno. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda. 7 .svileni lepak.fine i grube dlake. dlake dvogrbih kamila.a dobija se sa kože zaklanih ovaca.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum .neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna. Runska vuna je bez korena. Najznačajnije od njih su kozije dlake. duža je i ima veći randman od runske vune. tzv. Svilena buba iz dvaotvora na glavi. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune.

Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. žute ili zelene boje.tzv. 8 . Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike. bez sjaja.ređe. za razliku od prirodnih. Po sastavu. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla.iz kojeg su izdvojena. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima. koja uspeva samo u područiju blage klime.a to su: • Visok stepen polimerizacije. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna. • Linearni oblik makromolekula.od nekih neorganskih jedinjenja. Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva. • Rastvorljivost i topljivost. Hemijska vlakna Hemijska vlakna. Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje. kruta.sisal-konoplja.ili. • Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka.najčešće u jutenu ambalažu. Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. za razliku od većine biljnih vlakana. Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera.tvrda vlakna –manilakonoplja.Sirova svila je usled prisutnog sericina. a dobijena svila . Prema delu biljke. kokos-vlakno i druga vlakna. Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju.degumirana ili čista svila.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska. Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja. konoplja.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan. Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure.

boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana. • šuplja vlakna i dr. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik .zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. • Dorade vlakana. • visokohidrofilna vlakna. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje. • Iz folija. Hemijska. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se. • Oblikovanje vlakana. Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki. • Pripremanje rastvora. • Vlakna od sintetičkih polimera. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze. kako njen regenerat. dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera. • Neorganska hemijska vlakna.Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa. • kovrdžava vlakna. • ojačana vlakna. Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. • Iz rastvora.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. 9 . a to su: • modalna vlakna.

• formiranje vlakna. Sintetička vlakna poseduju. • toplotna obrada vlakna. poliesterska. Ova vlakna imaju veću jačinu. elastičnost i otpornost na habanje. polipropilenska. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja.tzv sintetičkih vlakana. Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. 5. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem. ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana. poliuretenska i druga vlakna. Niz pozitivnih svojstva. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno. u odnosu na prirodna vlakna. poliakrilna. Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. • pakovanje vlakna. 10 . • istezanje sveže formiranog vlakna. Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. vunica. kanap i drugo. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo. Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. uže. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana.

u tex sistemu. Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti. dorada i oplemenjivanje tkanina. koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. primenjene tehnologije upredanje i dorade. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje.Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile.valjke. • stvaranje zeva. odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva. kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. • odstraniti ili prikriti greške. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima. • prolazak čunka sa potkom. • dorada pređe. Finoća pređe izražava se. netkani i pleteni tekstilni materijali. tkanje.mekoća. kao i finoća vlakana. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina. Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). elastičnost. Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine). Od načina prepletanja niti zavisi gustina. • zbijanje potke brdom. • predenje. 11 . razdvajanjem niti osnove. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. odnosno prodaju se na metar. jačina. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. Pored tkanina. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke.

Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje. da su dovoljno jake. proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture.podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere. elastičnost. pakovanje i skladištenje. antistička apretura. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. primenjene metode dorade. nepromočivost. Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti. po jedinici dužine.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda.pojam kože u tehnološkom smislu.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. apretura za zaštitu od insekata i druge. Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. tehnologija proizvodnje. poboljšavaju estetske karakteristike i dr. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha. koje se pomoću igala. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje. prediva). istegljive i vrlo elastične. razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja.konfekciji. nanošenjem na površinu ili natapanjem. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora. prepletaja(uzoraka). Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna. kao što su: da iamju manji broj upredaja. mekoća. oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine. struktura tkanine. Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike. ravnomernost upredaja. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. 12 .

uzrasta. površinska masa. Sjaj krzna je cenjeno svojstvo. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača. pasa. oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. kožna konfekcija i galanterija. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška. Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna. njenu udobnost i masu. boje. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma. trajnost i krzna.Anatomski. uslova života i ishrane. boja sjaj. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine. kuna. od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. površinska masa.sezona lova. i zavisi od debljine i dužine dlake. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina.dela tela. 13 . sjaja. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. kao što su trajnost. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća. od 1600 do 3000 g/m² • teška. mekoće. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata. svilenkast sjaj. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. Kvalitetna krzna poseduju lep. debljine i zbijenosti kožne podloge. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. toploizolaciona svojstva. mekoća. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka.tehnologije obrade. od 250 do 650 g/m². pola. glodara i sl. od 700 do 1000g/m² • laka. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma. Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška.

Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило.2005 3)http://sr. Београд.wikipedia.2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija. Географски факултет.6.org/sr /tekstilna industrija 14 .Užice. Наталија Речник савремене српске географске терминологије.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful