P. 1
96455843-seminarski-tekstilna-industrija

96455843-seminarski-tekstilna-industrija

|Views: 868|Likes:
Published by kadet123
tekstili tekstilna industrija
tekstili tekstilna industrija

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: kadet123 on Mar 11, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/05/2014

pdf

text

original

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

6.4 str. 4.10 str.4 str. 2.13 str. 3.14 2 . Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str.SADRŽAJ 1.3 str. 5.3 str.

Leskovcu. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. ali uglavnom po zaostalijim krajevima. sama tekstilna industrija je veoma razvijena. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj. Oni se izvoze u Italiju. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno.utrošak energije i amortizaciju troškova.Francuskoj i drugim zemljama. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%). 3 .Italiji. Ostatak cene odnosi se na rad. SAD i druge zemlje. Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. Gornjem Milanovcu i Pirotu. Tada su podignuti novi objekti. Ivanjici. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. Kuli. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. pamuk (95%). 2. Novom Pazaru.1. Međutim. Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici. Vranju. predionice. Po izvozu trikotaže. Nišu. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini. Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete. Nemačku. Francusku. trikotaža i tepisi. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage. Najviše se izvove odeća i rublje.SAD. ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata.

svila. Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. поливинил • 4 . 4. koža i lama. Tu spadaju neopren. čaršave i stolnjake. dobijeno od biljke lana. koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece . Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”. крзно • биљне: конопља. Vuna potiče od ovaca. odatle je drugi izraz “tkanina”. a juta. лан. elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju. Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. sintetička guma korišćena za kabanice. Platno. zastupljena u svakodnevnom oblacenju.( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. gajtan ili muslin. pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji. i sav prvi tekstil je bio tkan. Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna. lan i juta. kao najlon i akrilik. Gore-Tex.likra. јута • вештачке: вештачка целулоза. pamuk. памук.3. koristi se za košulje. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon . Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна.asure i konopce. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . Prvobitno. koja se mogu napraviti da budu čvršća. a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. jeftinija.

Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 .izraženu u mikrometrima. • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva. 1. 4. Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera. 3.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu. Vlakna se osim u proizvodnji odeće.poljoprivredi i drugim granama privrede. Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara.Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna.zoologa i selekcionara. Finoća vlakna. I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura. One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva. Kovrdžavost vlakna.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost.svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka. Hemijska svojstva. Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. Mehanička svojstva. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka. U važnija svojstva vlakana.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja . Struktura površine i oblik poprečnih preseka. Dužina vlakna. Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1.Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta.vlakana. 2.

Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka.izduyenje i elasticnost. Na osnovu parametara.vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile. 3.izgrađena od belančevina. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja. Teks predstavlja linijsku masu. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe.pa se i dele na: • Keratinska vlakna. Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje.glatka.brže se prljaju.higroskopnost.odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“. optička i termička svojstva. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost. Najznačajnija svojstva vlakana su jacina. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla. 4. 2. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine. 6 .jaka i ravnomerna. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje.vlakana. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije. Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana.Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex).Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama. Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost).nemaju sjaj.kreatina i fibriona. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm.

Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože. Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna. Runska vuna je bez korena. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata. Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune. Tabačka. sericin.a dobija se sa kože zaklanih ovaca. iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. meka.Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla. duža je i ima veći randman od runske vune. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda. u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla. dlake lama.• Fibrionska vlakna. Najznačajnije od njih su kozije dlake. južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake. Vuna se dobija striženjem ovaca. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. duga.svileni lepak. Svilena buba iz dvaotvora na glavi.vuna je manje sklona filcanju i valjanju.neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum .najvažnijeg životinjskog vlakna.fine i grube dlake. dlake dvogrbih kamila.runo. fina. Istovremeno. 7 .mezamet. tzv. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine.

• Rastvorljivost i topljivost. Prema delu biljke.degumirana ili čista svila.sisal-konoplja. Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera. a dobijena svila . Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja. Hemijska vlakna Hemijska vlakna. za razliku od većine biljnih vlakana. 8 . žute ili zelene boje.ređe. Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje. Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike.tzv. Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva.najčešće u jutenu ambalažu. Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. koja uspeva samo u područiju blage klime. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla.od nekih neorganskih jedinjenja.Sirova svila je usled prisutnog sericina. Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima. Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. • Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka.ili.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan. za razliku od prirodnih.iz kojeg su izdvojena. Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure. konoplja. bez sjaja. Po sastavu. kokos-vlakno i druga vlakna. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju.tvrda vlakna –manilakonoplja.a to su: • Visok stepen polimerizacije.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska. • Linearni oblik makromolekula. kruta. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna.

dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera. • visokohidrofilna vlakna. kako njen regenerat. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje.boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana. • kovrdžava vlakna. • ojačana vlakna. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik .zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. a to su: • modalna vlakna. • Oblikovanje vlakana. • šuplja vlakna i dr. Hemijska. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki. • Vlakna od sintetičkih polimera. Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. • Dorade vlakana. 9 . • Iz folija. • Neorganska hemijska vlakna. • Pripremanje rastvora. • Iz rastvora.Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa.

10 . poliakrilna.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. elastičnost i otpornost na habanje. ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana.tzv sintetičkih vlakana. Ova vlakna imaju veću jačinu. uže. • pakovanje vlakna. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). • formiranje vlakna. u odnosu na prirodna vlakna. Niz pozitivnih svojstva. • istezanje sveže formiranog vlakna. 5. poliuretenska i druga vlakna. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose. vunica. polipropilenska. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana. polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana. Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost. Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. • toplotna obrada vlakna. Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo. poliesterska. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem. Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. Sintetička vlakna poseduju. kanap i drugo. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno.

Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina.Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile. • stvaranje zeva. • zbijanje potke brdom. 11 . • dorada pređe. Od načina prepletanja niti zavisi gustina. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje. koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke. elastičnost. • prolazak čunka sa potkom. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. jačina. netkani i pleteni tekstilni materijali. kao i finoća vlakana. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina.valjke. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine. primenjene tehnologije upredanje i dorade. Pored tkanina. razdvajanjem niti osnove.mekoća. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. Finoća pređe izražava se. • predenje.u tex sistemu. Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). tkanje. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine). odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva. dorada i oplemenjivanje tkanina. Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. • odstraniti ili prikriti greške. odnosno prodaju se na metar. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima.

podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. antistička apretura. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha. tehnologija proizvodnje. Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike. Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje. da su dovoljno jake. elastičnost. proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda. Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora. koje se pomoću igala. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture. 12 . Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. prediva). kao što su: da iamju manji broj upredaja. nepromočivost. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine. poboljšavaju estetske karakteristike i dr. mekoća. primenjene metode dorade. struktura tkanine. ravnomernost upredaja.pojam kože u tehnološkom smislu. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. nanošenjem na površinu ili natapanjem. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. pakovanje i skladištenje. Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti. po jedinici dužine.konfekciji. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. apretura za zaštitu od insekata i druge. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere. Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje. razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. prepletaja(uzoraka). istegljive i vrlo elastične.

uzrasta. sjaja. svilenkast sjaj. uslova života i ishrane. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma. njenu udobnost i masu. kuna. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača.Anatomski. oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. mekoća. i zavisi od debljine i dužine dlake. od 700 do 1000g/m² • laka. kožna konfekcija i galanterija.dela tela. debljine i zbijenosti kožne podloge. mekoće. od 250 do 650 g/m². Kvalitetna krzna poseduju lep.sezona lova. 13 . boja sjaj. boje. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. površinska masa. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije. glodara i sl. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine.tehnologije obrade. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. trajnost i krzna. Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška. pasa. od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. površinska masa. toploizolaciona svojstva. od 1600 do 3000 g/m² • teška. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina. pola. Sjaj krzna je cenjeno svojstvo. Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma. kao što su trajnost. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška.

Београд.6.2005 3)http://sr.org/sr /tekstilna industrija 14 . Географски факултет. Наталија Речник савремене српске географске терминологије. Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило.wikipedia.2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija.Užice.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->