VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

SADRŽAJ 1. 4. 3.10 str.14 2 .3 str.13 str.4 str. Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str. 5. 2.3 str.4 str. 6.

Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj. Vranju.Francuskoj i drugim zemljama. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini. Novom Pazaru. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete. Kuli. Oni se izvoze u Italiju. Leskovcu. Ivanjici. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. trikotaža i tepisi. Tada su podignuti novi objekti. Najviše se izvove odeća i rublje. Nemačku.SAD. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. Nišu. ali uglavnom po zaostalijim krajevima. čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. Gornjem Milanovcu i Pirotu. Međutim. 3 . SAD i druge zemlje. predionice. Ostatak cene odnosi se na rad. Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%). sama tekstilna industrija je veoma razvijena.1. Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici.utrošak energije i amortizaciju troškova. Po izvozu trikotaže. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno. 2.Italiji. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata. pamuk (95%). Francusku.

kao najlon i akrilik. pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji. pamuk. памук. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . Gore-Tex. a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon . Prvobitno. крзно • биљне: конопља. odatle je drugi izraz “tkanina”.likra. jeftinija. поливинил • 4 . Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. sintetička guma korišćena za kabanice. koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece .( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. gajtan ili muslin. dobijeno od biljke lana. svila. јута • вештачке: вештачка целулоза. koža i lama. a juta. Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna. i sav prvi tekstil je bio tkan. tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju. лан. Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна. elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. zastupljena u svakodnevnom oblacenju. 4. lan i juta. Vuna potiče od ovaca. koja se mogu napraviti da budu čvršća. Tu spadaju neopren. Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”.asure i konopce. Platno. čaršave i stolnjake. koristi se za košulje.3.

Hemijska svojstva. 1. U važnija svojstva vlakana. 4.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu.vlakana. Struktura površine i oblik poprečnih preseka. Dužina vlakna. 3.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost.svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka. One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka. Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera. Mehanička svojstva.Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1. Kovrdžavost vlakna.izraženu u mikrometrima.Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna.zoologa i selekcionara.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. 2. • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine. I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja . Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 . Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara.poljoprivredi i drugim granama privrede. Vlakna se osim u proizvodnji odeće. Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva. Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina. Finoća vlakna.

brže se prljaju. Teks predstavlja linijsku masu. Najznačajnija svojstva vlakana su jacina. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm.higroskopnost.kreatina i fibriona.glatka.Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama. 6 . optička i termička svojstva.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva. Na osnovu parametara. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina. 3. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje.izduyenje i elasticnost. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna.pa se i dele na: • Keratinska vlakna. Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe.vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije.izgrađena od belančevina.odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“.nemaju sjaj.Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex). 2. Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu. Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile.vlakana. 4.jaka i ravnomerna. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost). Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka.

Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune.svileni lepak.neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda. sericin. Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure. u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla. dlake lama. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla. fina. dlake dvogrbih kamila. tzv. duža je i ima veći randman od runske vune. Najznačajnije od njih su kozije dlake. Vuna se dobija striženjem ovaca. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune.fine i grube dlake. Tabačka. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna. duga. iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake.• Fibrionska vlakna.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum .a dobija se sa kože zaklanih ovaca.mezamet.vuna je manje sklona filcanju i valjanju. meka. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine. Runska vuna je bez korena.najvažnijeg životinjskog vlakna.runo. Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna. Istovremeno. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. 7 .Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila. Svilena buba iz dvaotvora na glavi.

kruta.tvrda vlakna –manilakonoplja. Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja. Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje. • Rastvorljivost i topljivost. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima.najčešće u jutenu ambalažu.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan. Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. Prema delu biljke.od nekih neorganskih jedinjenja. bez sjaja.ređe. Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju. za razliku od većine biljnih vlakana.iz kojeg su izdvojena. Po sastavu. kokos-vlakno i druga vlakna. za razliku od prirodnih. Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike. 8 . a dobijena svila . Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure. Hemijska vlakna Hemijska vlakna. konoplja. žute ili zelene boje.a to su: • Visok stepen polimerizacije. Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. • Linearni oblik makromolekula. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla.Sirova svila je usled prisutnog sericina. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera. Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva. • Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka.sisal-konoplja.degumirana ili čista svila.tzv. Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama.ili. koja uspeva samo u područiju blage klime.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska.

• Pripremanje rastvora. Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. • Oblikovanje vlakana. • Iz rastvora. • Neorganska hemijska vlakna.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. • Vlakna od sintetičkih polimera. 9 . • šuplja vlakna i dr. • Iz folija.boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana.Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik . • visokohidrofilna vlakna. • kovrdžava vlakna. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se. • Dorade vlakana.zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. a to su: • modalna vlakna. kako njen regenerat. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze. Hemijska. Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje. • ojačana vlakna. dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera.

Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. • istezanje sveže formiranog vlakna. Niz pozitivnih svojstva. izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana. • formiranje vlakna. Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose. elastičnost i otpornost na habanje.tzv sintetičkih vlakana. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo. polipropilenska. • toplotna obrada vlakna. poliuretenska i druga vlakna. 10 . kanap i drugo. Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). vunica. 5. Ova vlakna imaju veću jačinu. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem. uže. • pakovanje vlakna. Sintetička vlakna poseduju. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja. poliesterska. poliakrilna. u odnosu na prirodna vlakna.

Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. • odstraniti ili prikriti greške. • dorada pređe. • zbijanje potke brdom. razdvajanjem niti osnove. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje. odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva. kao i finoća vlakana. 11 . Finoća pređe izražava se. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina. elastičnost.u tex sistemu.Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile. • predenje. tkanje. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke. kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. primenjene tehnologije upredanje i dorade. Pored tkanina. Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina. jačina. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. • prolazak čunka sa potkom. netkani i pleteni tekstilni materijali. Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti.valjke. • stvaranje zeva. dorada i oplemenjivanje tkanina. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. Od načina prepletanja niti zavisi gustina.mekoća. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine). odnosno prodaju se na metar. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine.

razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja. oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine. ravnomernost upredaja. pakovanje i skladištenje.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. koje se pomoću igala. proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. 12 . mekoća. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. nanošenjem na površinu ili natapanjem. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. struktura tkanine. prepletaja(uzoraka). Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. da su dovoljno jake. tehnologija proizvodnje.pojam kože u tehnološkom smislu.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. prediva). elastičnost. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. kao što su: da iamju manji broj upredaja. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture. Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna.konfekciji. Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti.podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. antistička apretura. nepromočivost. Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje. poboljšavaju estetske karakteristike i dr. istegljive i vrlo elastične. primenjene metode dorade. po jedinici dužine. Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere. apretura za zaštitu od insekata i druge. Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike.

od 1600 do 3000 g/m² • teška.dela tela. boje. glodara i sl. uslova života i ishrane. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma. kuna.sezona lova. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. mekoća. 13 . kao što su trajnost. mekoće. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata. kožna konfekcija i galanterija. svilenkast sjaj. od 700 do 1000g/m² • laka. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma. Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška. Kvalitetna krzna poseduju lep. pasa. od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. površinska masa. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška.tehnologije obrade. Sjaj krzna je cenjeno svojstvo.Anatomski. uzrasta. njenu udobnost i masu. sjaja. boja sjaj. i zavisi od debljine i dužine dlake. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača. oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. površinska masa. toploizolaciona svojstva. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. debljine i zbijenosti kožne podloge. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. od 250 do 650 g/m². Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna. pola. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije. trajnost i krzna. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine.

2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija.2005 3)http://sr.6.org/sr /tekstilna industrija 14 .Užice.wikipedia. Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило. Географски факултет. Наталија Речник савремене српске географске терминологије. Београд.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful