VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

SADRŽAJ 1. 3.4 str. 5.3 str. 4.13 str. Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str. 2. 6.14 2 .3 str.4 str.10 str.

2. Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. Po izvozu trikotaže. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete. sama tekstilna industrija je veoma razvijena. Leskovcu. Novom Pazaru. Kuli. Najviše se izvove odeća i rublje. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini. 3 . Gornjem Milanovcu i Pirotu. Oni se izvoze u Italiju. ali uglavnom po zaostalijim krajevima. Ostatak cene odnosi se na rad. Međutim. SAD i druge zemlje. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage. predionice. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno. Francusku.Francuskoj i drugim zemljama.SAD.utrošak energije i amortizaciju troškova. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%). čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. trikotaža i tepisi. Vranju. pamuk (95%). Tada su podignuti novi objekti. Nemačku.Italiji. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju. Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici. ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata. Nišu. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. Ivanjici.1.

likra. koja se mogu napraviti da budu čvršća. крзно • биљне: конопља. Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна. tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju. dobijeno od biljke lana. lan i juta. zastupljena u svakodnevnom oblacenju. лан. Vuna potiče od ovaca. kao najlon i akrilik. koristi se za košulje. čaršave i stolnjake.3. a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. jeftinija. 4. i sav prvi tekstil je bio tkan. Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. pamuk. Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna. koža i lama. odatle je drugi izraz “tkanina”. a juta. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon . Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. gajtan ili muslin. svila. Tu spadaju neopren. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . памук. Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”. Gore-Tex. Platno.asure i konopce. sintetička guma korišćena za kabanice. поливинил • 4 . јута • вештачке: вештачка целулоза. Prvobitno. koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece .( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji.

Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna. Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina.izraženu u mikrometrima. Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 . Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva.poljoprivredi i drugim granama privrede. I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura. Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara. Struktura površine i oblik poprečnih preseka.Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta. 2. Vlakna se osim u proizvodnji odeće. 3.vlakana. 4.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja . Kovrdžavost vlakna. Dužina vlakna.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost. Finoća vlakna. 1. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1. Hemijska svojstva.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu. U važnija svojstva vlakana.zoologa i selekcionara. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva. Mehanička svojstva.svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine. Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera. One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla.

vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje. Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka. Na osnovu parametara. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost.izduyenje i elasticnost. optička i termička svojstva.pa se i dele na: • Keratinska vlakna.kreatina i fibriona. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe. Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture.brže se prljaju. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost).Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama. Teks predstavlja linijsku masu.nemaju sjaj. 3. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja. 6 . Najznačajnija svojstva vlakana su jacina.glatka. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje. Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu.jaka i ravnomerna. 4. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije. Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana. 2. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana.odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile.higroskopnost.Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex).vlakana.izgrađena od belančevina.

Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla. duga. Runska vuna je bez korena. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna.fine i grube dlake. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune.najvažnijeg životinjskog vlakna. Svilena buba iz dvaotvora na glavi. duža je i ima veći randman od runske vune.a dobija se sa kože zaklanih ovaca. meka. dlake lama.vuna je manje sklona filcanju i valjanju. Vuna se dobija striženjem ovaca. 7 . južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake. iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju. u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla. dlake dvogrbih kamila. tzv.Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila. fina. sericin.svileni lepak. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure. Istovremeno. Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune.runo.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum .• Fibrionska vlakna. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata. Tabačka. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune. Najznačajnije od njih su kozije dlake. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna.neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda.mezamet.

Sirova svila je usled prisutnog sericina. kruta. Prema delu biljke. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima. Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. kokos-vlakno i druga vlakna. Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure. a dobijena svila .degumirana ili čista svila. Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju. • Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka. za razliku od prirodnih. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla.iz kojeg su izdvojena.sisal-konoplja.ili.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan. za razliku od većine biljnih vlakana. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna.ređe. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera. Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama. Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike. Hemijska vlakna Hemijska vlakna. Po sastavu.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska. konoplja. • Rastvorljivost i topljivost. Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva. koja uspeva samo u područiju blage klime.najčešće u jutenu ambalažu.od nekih neorganskih jedinjenja. žute ili zelene boje. bez sjaja. Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja.a to su: • Visok stepen polimerizacije. 8 .tvrda vlakna –manilakonoplja. Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje.tzv. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju. • Linearni oblik makromolekula.

• ojačana vlakna. • Pripremanje rastvora.Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. • Oblikovanje vlakana. • Iz rastvora. • šuplja vlakna i dr. Hemijska. a to su: • modalna vlakna. • visokohidrofilna vlakna. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze. • kovrdžava vlakna. kako njen regenerat. Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. • Iz folija. • Neorganska hemijska vlakna. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera.zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. • Vlakna od sintetičkih polimera. 9 . Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik . Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki.boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje. • Dorade vlakana.

• pakovanje vlakna. poliuretenska i druga vlakna. • istezanje sveže formiranog vlakna. izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana.tzv sintetičkih vlakana. elastičnost i otpornost na habanje. poliakrilna. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja. ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). kanap i drugo. u odnosu na prirodna vlakna. Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana. Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana. polipropilenska. • toplotna obrada vlakna. Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. Niz pozitivnih svojstva. Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. 10 . Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. • formiranje vlakna. Sintetička vlakna poseduju. vunica. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno. 5. uže. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. poliesterska. Ova vlakna imaju veću jačinu.

Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile. razdvajanjem niti osnove. primenjene tehnologije upredanje i dorade. koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. Pored tkanina. Od načina prepletanja niti zavisi gustina. • stvaranje zeva. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine). elastičnost. • predenje. Finoća pređe izražava se. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. • odstraniti ili prikriti greške. dorada i oplemenjivanje tkanina. Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva.valjke. netkani i pleteni tekstilni materijali. Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina. 11 . Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti. jačina. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. kao i finoća vlakana. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima. • dorada pređe.u tex sistemu. odnosno prodaju se na metar. • zbijanje potke brdom. tkanje. • prolazak čunka sa potkom. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje.mekoća.

proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. po jedinici dužine.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. tehnologija proizvodnje. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina. nepromočivost. razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja. pakovanje i skladištenje. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje.podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere. 12 . Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. poboljšavaju estetske karakteristike i dr. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora. primenjene metode dorade. antistička apretura. da su dovoljno jake.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji. istegljive i vrlo elastične. ravnomernost upredaja.pojam kože u tehnološkom smislu. apretura za zaštitu od insekata i druge. struktura tkanine. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine. elastičnost. prepletaja(uzoraka). Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje. koje se pomoću igala. prediva). kao što su: da iamju manji broj upredaja. Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike. Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje.konfekciji. mekoća. nanošenjem na površinu ili natapanjem. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna.

od 250 do 650 g/m². 13 . Sjaj krzna je cenjeno svojstvo. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina. mekoće. pasa. toploizolaciona svojstva. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. sjaja. kuna. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka. od 700 do 1000g/m² • laka. debljine i zbijenosti kožne podloge. kožna konfekcija i galanterija.Anatomski.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma.dela tela. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. uzrasta. od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. površinska masa. Kvalitetna krzna poseduju lep. Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška.sezona lova. pola. od 1600 do 3000 g/m² • teška. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača. svilenkast sjaj. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata. mekoća. trajnost i krzna. glodara i sl.tehnologije obrade. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća. njenu udobnost i masu. i zavisi od debljine i dužine dlake. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. uslova života i ishrane. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije. boja sjaj. Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna. površinska masa. kao što su trajnost. boje. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma.

wikipedia.Užice. Географски факултет.2005 3)http://sr. Наталија Речник савремене српске географске терминологије.6.org/sr /tekstilna industrija 14 . Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило.2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija. Београд.