VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

4 str.3 str. 3.4 str.13 str.SADRŽAJ 1. 4. 2. 5.10 str. Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str.14 2 .3 str. 6.

Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. Leskovcu.utrošak energije i amortizaciju troškova. Kuli. sama tekstilna industrija je veoma razvijena. Po izvozu trikotaže. ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. Najviše se izvove odeća i rublje. trikotaža i tepisi. 3 . Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. Nišu. Francusku.Francuskoj i drugim zemljama. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage. SAD i druge zemlje.SAD. pamuk (95%). Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju.1. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%). predionice. Novom Pazaru. Ostatak cene odnosi se na rad. Oni se izvoze u Italiju. ali uglavnom po zaostalijim krajevima.Italiji. 2. Tada su podignuti novi objekti. Nemačku. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. Gornjem Milanovcu i Pirotu. Vranju. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno. Međutim. Ivanjici. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj.

čaršave i stolnjake. Gore-Tex.likra. svila. Tu spadaju neopren. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна. Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. dobijeno od biljke lana. jeftinija. Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. Prvobitno. лан. Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna. lan i juta. koža i lama. sintetička guma korišćena za kabanice. gajtan ili muslin. tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju.asure i konopce. Vuna potiče od ovaca. памук. јута • вештачке: вештачка целулоза. koristi se za košulje. Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”. крзно • биљне: конопља. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon . odatle je drugi izraz “tkanina”. поливинил • 4 . pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji. a juta. i sav prvi tekstil je bio tkan. koja se mogu napraviti da budu čvršća. pamuk. a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. Platno. koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece . zastupljena u svakodnevnom oblacenju.3.( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. kao najlon i akrilik. elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. 4.

2. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka. U važnija svojstva vlakana. Vlakna se osim u proizvodnji odeće. Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara.Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja . I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura. Mehanička svojstva. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva. 3.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost. 1. • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva. Struktura površine i oblik poprečnih preseka. Dužina vlakna. Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 . Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera.vlakana.izraženu u mikrometrima. Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. Kovrdžavost vlakna. One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla.Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta. Hemijska svojstva.svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka.poljoprivredi i drugim granama privrede. Finoća vlakna. 4.zoologa i selekcionara. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu.

kreatina i fibriona. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm. 2.Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex). 3. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina. optička i termička svojstva. Najznačajnija svojstva vlakana su jacina.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile.izduyenje i elasticnost. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana.vlakana.odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“. Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost). Na osnovu parametara. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile.higroskopnost. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna. Teks predstavlja linijsku masu.brže se prljaju. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja. Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu.vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije. Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka. Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture. 6 .nemaju sjaj.Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama.glatka.izgrađena od belančevina. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje. 4.pa se i dele na: • Keratinska vlakna.jaka i ravnomerna. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe.

tzv. iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju. južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake.vuna je manje sklona filcanju i valjanju.• Fibrionska vlakna. fina. Runska vuna je bez korena. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata.runo. Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune.neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla. 7 . Istovremeno. duža je i ima veći randman od runske vune.fine i grube dlake.a dobija se sa kože zaklanih ovaca. meka. Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune. Najznačajnije od njih su kozije dlake.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. Vuna se dobija striženjem ovaca. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum . dlake dvogrbih kamila.Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila.svileni lepak. Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože.mezamet.najvažnijeg životinjskog vlakna. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna. Svilena buba iz dvaotvora na glavi. sericin. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna. dlake lama. duga. Tabačka. u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda.

• Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka.od nekih neorganskih jedinjenja.najčešće u jutenu ambalažu.ređe. 8 . za razliku od prirodnih. Hemijska vlakna Hemijska vlakna.tvrda vlakna –manilakonoplja. Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva. a dobijena svila . Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje.Sirova svila je usled prisutnog sericina. • Linearni oblik makromolekula. kruta. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera. Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima. Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju.tzv. Prema delu biljke. Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. koja uspeva samo u područiju blage klime.a to su: • Visok stepen polimerizacije.sisal-konoplja. konoplja. kokos-vlakno i druga vlakna.ili.degumirana ili čista svila. • Rastvorljivost i topljivost. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju. Po sastavu. Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna. žute ili zelene boje. Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. bez sjaja. Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike.iz kojeg su izdvojena. za razliku od većine biljnih vlakana.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla. Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure.

Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. a to su: • modalna vlakna.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. kako njen regenerat. dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera. • šuplja vlakna i dr.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se. Hemijska.boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana. Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki. • Oblikovanje vlakana. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze. • ojačana vlakna. • Iz folija. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. 9 . • visokohidrofilna vlakna. • Dorade vlakana.zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik . • kovrdžava vlakna.Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa. • Iz rastvora. • Pripremanje rastvora. • Vlakna od sintetičkih polimera. • Neorganska hemijska vlakna.

Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. uže. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). polipropilenska. Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana. vunica. 10 . Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost. poliakrilna. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno. 5. Niz pozitivnih svojstva. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo. poliesterska. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. u odnosu na prirodna vlakna. • toplotna obrada vlakna. Sintetička vlakna poseduju.tzv sintetičkih vlakana. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana. • pakovanje vlakna. ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). Ova vlakna imaju veću jačinu. • formiranje vlakna. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja. Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. poliuretenska i druga vlakna. polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana. elastičnost i otpornost na habanje. • istezanje sveže formiranog vlakna. kanap i drugo. Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem.

Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina.valjke. • odstraniti ili prikriti greške. • zbijanje potke brdom.u tex sistemu. razdvajanjem niti osnove. odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke. kao i finoća vlakana. • prolazak čunka sa potkom. tkanje.mekoća. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. Pored tkanina. jačina. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje.Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine. elastičnost. Finoća pređe izražava se. koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. odnosno prodaju se na metar. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. • stvaranje zeva. netkani i pleteni tekstilni materijali. 11 . • predenje. Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti. primenjene tehnologije upredanje i dorade. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima. Od načina prepletanja niti zavisi gustina. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina. dorada i oplemenjivanje tkanina. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. • dorada pređe. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine).

Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora. mekoća. pakovanje i skladištenje. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje. Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje. koje se pomoću igala.konfekciji. oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine.podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. poboljšavaju estetske karakteristike i dr. Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina. razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja. nepromočivost. primenjene metode dorade. antistička apretura. tehnologija proizvodnje. ravnomernost upredaja. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture. po jedinici dužine. prediva).pojam kože u tehnološkom smislu.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda. apretura za zaštitu od insekata i druge. 12 . kao što su: da iamju manji broj upredaja. Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti. Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. elastičnost. prepletaja(uzoraka). istegljive i vrlo elastične.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. da su dovoljno jake. nanošenjem na površinu ili natapanjem. struktura tkanine.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha.

oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. površinska masa. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina. uslova života i ishrane.dela tela. 13 . Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. trajnost i krzna. toploizolaciona svojstva.Anatomski. i zavisi od debljine i dužine dlake. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije. pasa. kožna konfekcija i galanterija. njenu udobnost i masu. površinska masa. kao što su trajnost. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine. uzrasta. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška. mekoće. od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka.sezona lova. boje. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma.tehnologije obrade. Kvalitetna krzna poseduju lep. od 250 do 650 g/m². svilenkast sjaj. glodara i sl. od 1600 do 3000 g/m² • teška. pola. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. mekoća. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća. kuna. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. Sjaj krzna je cenjeno svojstvo. debljine i zbijenosti kožne podloge. boja sjaj. sjaja. od 700 do 1000g/m² • laka.

Београд.wikipedia.2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija.6. Географски факултет.2005 3)http://sr. Наталија Речник савремене српске географске терминологије. Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило.org/sr /tekstilna industrija 14 .Užice.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful