VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

4 str.14 2 .13 str. 6. 2.3 str.10 str.3 str.4 str. 3. 5.SADRŽAJ 1. 4. Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str.

Leskovcu. Gornjem Milanovcu i Pirotu. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju. Ostatak cene odnosi se na rad. Ivanjici. Nišu. Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici. Francusku. čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno. 3 . Novom Pazaru. predionice. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%). ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata. Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. Kuli. sama tekstilna industrija je veoma razvijena.utrošak energije i amortizaciju troškova. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini. trikotaža i tepisi.Italiji.SAD. Međutim. pamuk (95%). Vranju. ali uglavnom po zaostalijim krajevima.Francuskoj i drugim zemljama. Nemačku. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. Oni se izvoze u Italiju. SAD i druge zemlje. Tada su podignuti novi objekti. Najviše se izvove odeća i rublje. Po izvozu trikotaže. Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage. 2.1. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete.

i sav prvi tekstil je bio tkan. kao najlon i akrilik. dobijeno od biljke lana.asure i konopce. Platno. Prvobitno. Tu spadaju neopren. pamuk. koja se mogu napraviti da budu čvršća. крзно • биљне: конопља. odatle je drugi izraz “tkanina”. Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. jeftinija. tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju. sintetička guma korišćena za kabanice. koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece . Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”.( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. lan i juta. zastupljena u svakodnevnom oblacenju. Gore-Tex. gajtan ili muslin. čaršave i stolnjake. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna. a juta. Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна. Vuna potiče od ovaca.likra. Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. koristi se za košulje. koža i lama. лан. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon .3. pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji. јута • вештачке: вештачка целулоза. 4. поливинил • 4 . svila. памук.

Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta.zoologa i selekcionara. 4.svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost. Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. Finoća vlakna. Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara. Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva. 1. Dužina vlakna.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu. Mehanička svojstva. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka.poljoprivredi i drugim granama privrede.Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna. 2. One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla. I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja . • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva. Hemijska svojstva.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. Vlakna se osim u proizvodnji odeće. Struktura površine i oblik poprečnih preseka.vlakana. 3. Kovrdžavost vlakna.izraženu u mikrometrima. Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 . Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina. U važnija svojstva vlakana.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine.

brže se prljaju. Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana.kreatina i fibriona.vlakana. optička i termička svojstva.vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije.Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex).higroskopnost. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost). 4.jaka i ravnomerna.pa se i dele na: • Keratinska vlakna. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost. Na osnovu parametara. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna.izduyenje i elasticnost. 6 .odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile. 2. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla.glatka. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe. Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm. Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile. Najznačajnija svojstva vlakana su jacina. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje.nemaju sjaj. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje. Teks predstavlja linijsku masu. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije.izgrađena od belančevina. 3. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva.Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama. Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka.

• Fibrionska vlakna. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna.neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri. sericin. Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune. Najznačajnije od njih su kozije dlake. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda. 7 . iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. dlake dvogrbih kamila. meka. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune. Runska vuna je bez korena. u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla. Vuna se dobija striženjem ovaca. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune. duža je i ima veći randman od runske vune.najvažnijeg životinjskog vlakna.fine i grube dlake. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata. Tabačka.runo. Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine. južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake.svileni lepak. Istovremeno. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla.Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila. tzv. duga. dlake lama.a dobija se sa kože zaklanih ovaca.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum . Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna.mezamet. Svilena buba iz dvaotvora na glavi.vuna je manje sklona filcanju i valjanju. fina.

Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. kruta. konoplja. Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama. Prema delu biljke. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla.od nekih neorganskih jedinjenja. • Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka.ređe. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna. žute ili zelene boje. kokos-vlakno i druga vlakna.iz kojeg su izdvojena. Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike. Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure.tzv. Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje.Sirova svila je usled prisutnog sericina. Po sastavu. za razliku od prirodnih.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska. a dobijena svila . Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju. Hemijska vlakna Hemijska vlakna. koja uspeva samo u područiju blage klime.najčešće u jutenu ambalažu.sisal-konoplja. za razliku od većine biljnih vlakana.degumirana ili čista svila.ili. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima. bez sjaja. Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju.tvrda vlakna –manilakonoplja.a to su: • Visok stepen polimerizacije. • Linearni oblik makromolekula. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera. 8 . Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva. • Rastvorljivost i topljivost. Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan.

• Oblikovanje vlakana. Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. a to su: • modalna vlakna.boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana. 9 .Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje.zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. • Iz rastvora. • Iz folija. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik . Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. • Pripremanje rastvora. • visokohidrofilna vlakna. • Dorade vlakana. • šuplja vlakna i dr. • Neorganska hemijska vlakna. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje. • kovrdžava vlakna. Hemijska. • Vlakna od sintetičkih polimera. kako njen regenerat.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se. dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera. • ojačana vlakna.

ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). vunica. • formiranje vlakna. Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. polipropilenska. 10 . Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja. Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost. poliakrilna. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno. Ova vlakna imaju veću jačinu. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose. uže. • pakovanje vlakna. kanap i drugo. 5. polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana.tzv sintetičkih vlakana. poliesterska.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem. Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. Niz pozitivnih svojstva. u odnosu na prirodna vlakna. Sintetička vlakna poseduju. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). elastičnost i otpornost na habanje. izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. • toplotna obrada vlakna. poliuretenska i druga vlakna. Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. • istezanje sveže formiranog vlakna.

kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke. elastičnost. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina.u tex sistemu.mekoća. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima.valjke. razdvajanjem niti osnove. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. tkanje. jačina. Od načina prepletanja niti zavisi gustina.Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje. koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine). odnosno prodaju se na metar. • dorada pređe. primenjene tehnologije upredanje i dorade. Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina. Pored tkanina. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. netkani i pleteni tekstilni materijali. Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti. • prolazak čunka sa potkom. • odstraniti ili prikriti greške. dorada i oplemenjivanje tkanina. Finoća pređe izražava se. Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). • stvaranje zeva. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. • predenje. • zbijanje potke brdom. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine. kao i finoća vlakana. 11 .

Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje. tehnologija proizvodnje. nanošenjem na površinu ili natapanjem. po jedinici dužine. Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora.pojam kože u tehnološkom smislu. 12 . Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike. proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. istegljive i vrlo elastične.konfekciji. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje. Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda. kao što su: da iamju manji broj upredaja. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere.podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. antistička apretura. ravnomernost upredaja. oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha. nepromočivost. koje se pomoću igala. mekoća. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. da su dovoljno jake. poboljšavaju estetske karakteristike i dr. apretura za zaštitu od insekata i druge. elastičnost. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. struktura tkanine. Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji. Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. prediva). pakovanje i skladištenje. razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja. primenjene metode dorade. prepletaja(uzoraka).

13 . kao što su trajnost. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. od 1600 do 3000 g/m² • teška. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. kuna. od 700 do 1000g/m² • laka. oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. Kvalitetna krzna poseduju lep. Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška. boja sjaj. svilenkast sjaj. pola. pasa. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije.sezona lova. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma.Anatomski. od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. mekoće.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma. površinska masa. Sjaj krzna je cenjeno svojstvo. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata. glodara i sl. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća. debljine i zbijenosti kožne podloge. od 250 do 650 g/m². uslova života i ishrane. mekoća. uzrasta. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. boje. kožna konfekcija i galanterija. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka. površinska masa. Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna. i zavisi od debljine i dužine dlake. sjaja.dela tela.tehnologije obrade. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina. trajnost i krzna. toploizolaciona svojstva. njenu udobnost i masu.

2005 3)http://sr. Географски факултет.Užice.2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija. Наталија Речник савремене српске географске терминологије. Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило.org/sr /tekstilna industrija 14 .6. Београд.wikipedia.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful