VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

SEMINARSKI RAD PREDMET: Komercijalno poznavanje robe

Tema:Tekstilna industrija

Student: Ivan Dimić Finansije i računovodstvo 25/10F

Profesor dr. Vučić Branimirka

Blace,2012.
1

14 2 .13 str. 2. 3.4 str. 6. 5.4 str.10 str.3 str. 4. Uvod Razvoj u Srbiji Tekstil ( tkanina) Sirovine Tekstilni proizvodi Podela tekstilne industrije Literatura str.3 str.SADRŽAJ 1.

trikotaža i tepisi. Značajno je pomenuti i fabrike tepiha u Zrenjaninu i Ivanjici. Ovim postupkom je podstican brži razvoj nedovoljno razvijenih krajeva i zapošljavanje ženske radne snage. Gornjem Milanovcu i Pirotu. Razvoj u Srbiji Iako tekstilna industrija kod nas ima veoma dugu tradiciju. pamuk (95%). Uvod Tekstilna industija obuhvata složene procese kojima se iz osnovnih vlaknastih sirovina dobijaju tekstilni proizvodi. Vranju. ona se sporo razvijala sve do kraja Drugog svetskog rata. 2. Međutim. Najpoznatija preduzeća konfekcije su u Beogradu. Leskovcu. Oni se izvoze u Italiju. od proizvođača domaće radinosti poznato je Sirogojno. Zapošljavanjem mladih u ovim pogonima zaustavlja se njihovo iseljavanje iz sela. Tekstilna industrija je naglo počela da se razvija pronalaskom mašinskog procesa i mehaničkog razvoja krajem XVIII veka. Tada su podignuti novi objekti. Nišu.utrošak energije i amortizaciju troškova. Nemačku. Po izvozu trikotaže. Ostatak cene odnosi se na rad. vuna (70%) mada domaća proizvodnja vune ne zadovoljava ni po kvalitetu ni po količini.Francuskoj i drugim zemljama. Jedna od karakteristike tekstilne industrije je i tad da cena sirovina učestvuje u ceni gotovog tekstilnog proizvoda sa oko 60-90%. selo na Zlatiboru gde na hiljade žena po nacrtima umetnika ručno pletu razne odevne predmete. čak i iznad domaćih potreba i ona je veliki izvoznik. Francusku. Skoro do kraja XIX veka monopol ove industrije držala je Engleska i tek tada se počela razvijati u Nemačkoj. predionice. Ivanjici.Italiji. Kuli. SAD i druge zemlje. Novom Pazaru. 3 . ali uglavnom po zaostalijim krajevima. Najviše se izvove odeća i rublje.SAD. sama tekstilna industrija je veoma razvijena. Sirovine za tekstilnu industriju se uglavnom uvoze: juta (100%).1.

3. Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima. јута • вештачке: вештачка целулоза. lan i juta. лан. kao najlon i akrilik. i sav prvi tekstil je bio tkan. odatle je drugi izraz “tkanina”. sintetička guma korišćena za kabanice. Gore-Tex. поливинил • 4 . koža i lama. Platno. Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna. čaršave i stolnjake. zastupljena u svakodnevnom oblacenju. памук. koristi se za košulje. jeftinija. tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem . koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vrece . svila. gajtan ili muslin. a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. Vuna potiče od ovaca. Sirovine Сировине које се користе у текстилној индустрији према пореклу се могу поделити на: животињске: вуна. Prvobitno.( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao sto je cipka. a juta. dobijeno od biljke lana. elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. Tu spadaju neopren. Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna. pamuk. koja se mogu napraviti da budu čvršća.likra. 4. Tekstil (tkanina) Reč tekstil znači “tkanje”. vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon .asure i konopce. крзно • биљне: конопља. pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji.

Dužina vlakna.svojstva i odredjeni odnos između dužine i veličine poprečnog preseka. 3. Vlakna se osim u proizvodnji odeće. One mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla.vlakana. Zbog raznovrsnosti oblika poprečnog preseka 5 . Većina prirodnih vlakana koja se danas proizvode-proteinska i celulozna vlakna-jesu rezultat višegodišnjeg rada botaničara.izvršena je na osnovu porekla i hemiskog sastava. Finoća vlakna. Kovrdžavost vlakna. 4. 2. Struktura površine i oblik poprečnih preseka.Tekstilne sirovine Osnovne tekstilne sirovine su vlakna.Ova vlakna se korite za izradu tkanine za tehničku namenu. Finoća vlakana predstavlja veličinu poprečnog preseka.izraženu u mikrometrima.Vlakna iz grupe prirodnih mineralnih vlakana su vlaknasti kristali minerala azbesta.zoologa i selekcionara. ubrajaju se: • Geomertijska svojstva. • • • Fizička i fizičko-hemijska svojstva. Hemijska svojstva.na osnovu kojih se ocenjuje njihova upotrebna vrednost. Svojstva i kvalitet tekstilnih vlakana Svojstva vlakana obuhvataju one karakteristike vlakana koje određuju njihovo ponašanje u preradi i nameni. I jednu i drugu vrstu vlakna odlikuju specifična molekulska struktura.Izuzetak čine metalna vlakna jer se za njihovu izradu koriste nepolimerni materja .poljoprivredi i drugim granama privrede. 1. Klasifikacija vlakana Klasifikacija tekstilnih sirovina. Geometrijska svojstva vlakana određuju sledeći parametri: 1. Mehanička svojstva.koriste i za izradu raznovrsnih tehničkih proizvoda koji su našli široku primenu u medicine. Hemijska vlakna se proizvode industrijski iz prirodnih ili sintetičkih polimera. U važnija svojstva vlakana.

Elastičnost vlakana je pozitivno svojstvo i od njega u mnogome zavisi njihovo ponašanje pri mehaničkim operacijama.nemaju sjaj. Prirodna proteinska vlakna -su vlakna životinjskog porekla. Elastičnost vlakana je sposobnost da se po prestanku dejstva sile koja je izazvala izduženje. Izražava se prekidnim izduženjem koje predstavlja maksimalan porast dužine pre momenta prekida iskazan u procentima od prvobitne dužine vlakana.higroskopnost.kreatina i fibriona. organoleptički se ispitujeiI ocenjuje kvalitet tekstilne sirovine.pa se i dele na: • Keratinska vlakna. optička i termička svojstva. Na osnovu parametara.brže se prljaju. Hemijska svojstva vlakana obuhvataju hemijski sastav vlakana i otpornost na hemikalije.glatka. Dužina vlakana predstavlja najveće rastojanje između krajeva ispravljenog vlakna i izražava se mm ili cm. 4. Teks predstavlja linijsku masu. 3.izgrađena od belančevina. Kovrdžavost vlakana povećava površinu dodira vlakana i do određene granice povljno deluje na predivost.izduyenje i elasticnost.jaka i ravnomerna.Maksimalna sila koja odgovara kidanju vlakana naziva se prekidna sila i izražava se u centrinjutnima po teksu(cN/tex). Vlakna sa reljefnom površinom imaju dobru predivost i daju rastresitiju pređu. 2.odeđivanje finoće se vršiu jedinici “tex“. Jačina vlakna predstavlja otpor koji vlakna pružaju dejstvu spoljne sile. 6 . Oblik poprečnog preseka vlakana zavisi od površine vlakana i njihove unutrašnje strukture. Fizička i fizičko hemijska svojstva vlakana su gustina.vlakana. Najznačajnija svojstva vlakana su jacina.vlakno vrati u prvobitni oblik i dimenzije. Mehanička svojstva vlakana obuhvtaju ponašanje vlakana pod dejstvom sila koje izazivaju deformaciju ili kidanje. Pređa izrađena od dužih vlakana je tanka. Kovrdžavost vakna predstavlja podužno prostiranje u jednoj ravni (dvodimenzijalna kovrdžavost) ili u dve ravni (trodimenzijalna – spiralna kovrdžavost). Otpornost na hemikalije zavisi od hemijskog sastava vlakana. Izduženje vlakana je svojstvo vlakana da poveća svoju dužinu pod dejstvom zatezne sile. Dužina vlakana je pozitivno svostvo i od nje zavise parametri predenja i kvalitet izrađene pređe.koji određuju geometriju vlakana i optička svojstva. Hemijski sastav većine vlakana je dosta složen jer su to po sastavu organskomakromolekularna jedinjenja. Struktura površine vlakana može biti potpuno glatka ili reljefna.

svileni lepak. Vuna Dlake ovaca nazivaju se vunom. fina. Za skidanje vune sa kože koriste se više postupaka koji se zasnivaju na znojenju ili potparivanju kože. Kako se svilena vlakna dobijaju odmotavanjem svilene niti sa čahure.a dobija se sa kože zaklanih ovaca. Fine i grube dlake životinjskog porekla Pored vune.fine i grube dlake.mezamet. sericin. Istovremeno. iz posebnih žlezdi luči I lepljivu materiju. meka. Vuna se dobija striženjem ovaca.neophodno je uništiti larvu pre nego što načini otvor na čahuri.runo. tzv. U industriji dolazi na preradu kao neprana i može da sadrži i do 70% od svoje masepratećih supstanci i nečistoća organskog i neorganskog porekla.najvažnijeg životinjskog vlakna. duga. južnoameričkih životinja iz porodice kamila i zečije dlake.Od fibrionskih vlakana najveći značaj ima prirodana svila. Tabačka vuna je slabijeg kvaliteta od runske vune. dlake lama. Svilena buba iz dvaotvora na glavi. luči niti koje sup o hemijskom sastavu belančevine. Regenerisana vuna – regenat ili vuna sekundarnog porekla – dobija se mehaničkim razvlakivanjem otpadaka ili starih vunenih proizvoda. Najznačajnije od njih su kozije dlake.vuna je manje sklona filcanju i valjanju. U keratinska vlakna se ubrajaju vuna. One su međusobno isprepletene u pramenove koji obrazuju vuneni omotač tzv. Svila Vlakna svile nastaju očvršćavanjem lučevina žlezda sa unutrašnjim lučenjem raznih insekata. U zavisnosti od načina dobijanja razlikujemo sledeće vrste vuna: • Runska vuna • Tabačka vuna • Regenerisana vuna.premazivanju sa unutrašnje strane natrijum . dlake dvogrbih kamila.sulfidom ili smešom natrijum – sulfida i kreča. Tabačka. u tekstilnoj industriji se koriste i druga vlakna životinjskog porekla. Runska vuna je bez korena. duža je i ima veći randman od runske vune. Runska vuna je najkvalitetnija vrsta vune. 7 .• Fibrionska vlakna.

Pamuk Pamuk je najvažnije biljno vlakno i najznačajnija tekstilna sirovina. Neorganska hemijska vlakna proizvode se u malim količinama i uglavnom se koriste za izradu tehničkih vlakna. Berba pamuka se sastoji u izvlačenju vlakana zajedno sa semenkama. • Linearni oblik makromolekula. bez sjaja. kokos-vlakno i druga vlakna. proizvode se hemijskom preradom prirodnih ili sintetičkih polimera.tvrda vlakna –manilakonoplja. Celuloza u raznim delovima biljaka formira duguljaste vlaknaste ćelije koje daju skelet vlaknima.od nekih neorganskih jedinjenja. Prirodna celulozna vlakna U prirodna celulozna vlakna se ubrajaju vlakna biljnog porekla. Hemijska vlakna Hemijska vlakna.celulozna vlakna se dele na: • Semenska vlakna – pamuk • Vlakna od biljke stabljike – lan.ili. • Vlakna iz lišća ili sa ploda biljaka. Organska hemijska vlakna su značajna za tekstilnu industriju. koja uspeva samo u područiju blage klime. Seme se koristi za proizvodnju sušivog ulja.ređe. kruta. Pamuk se dobija od zrelih plodova biljke pamučike.iz kojeg su izdvojena. Pamučna vlakna izrastaju na semenu u unutrašnjosti čahure. za razliku od prirodnih. konoplja. • Rastvorljivost i topljivost.Sirova svila je usled prisutnog sericina. a dobijena svila . 8 . žute ili zelene boje.degumirana ili čista svila.sisal-konoplja. Polimeri koji se upotrebaljavaju za proizvodnju hemijskih vlakana morajuda poseduju određena svojstva. Prema delu biljke.hemijska vlakna mogu biti organska ili neorganska.a to su: • Visok stepen polimerizacije. Pamučno vlakno je jednoćelijsko izgrađeno od samostalne elementarne ćelije. za razliku od većine biljnih vlakana. • Makromolekuli moraju imati polarne grupe. Dobijena pamučna vlakna presuju se u bale mase 150-320 kg i pakuju. Po sastavu.tzv. Process uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje.najčešće u jutenu ambalažu.

9 . Hemijska. Faze u proizvodnji viskoze su sledeće: • Dobijanje tehničke celuloze.boljih svojstva od standardnih viskoznih vlakana.danas se proizvode različiti tipovi viskoznih vlakana. prema poreklu i tehnologiji proizvodjnje. Tehnička celuloza se proizvođačima viskoznih vlakana dostavlja u obliku listova. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevodjenju celuloze u rastorni oblik . dele u tri grupe: • Vlakna od prirodnih polimera. • Dorade vlakana. Viskoza Viskoza je hemijski modifikovano vlakno dobijeno iz celuloze. • Neorganska hemijska vlakna. a to su: • modalna vlakna. Tehnička celuloza se dobija iz drveta i nekih jednogodišnjih biljki. • Vlakna od sintetičkih polimera.sintetička i prirodnahemijski modifikovana vlakna se. • šuplja vlakna i dr. • Oblikovanje vlakana. • Pripremanje rastvora. Zahvaljujući tehnološkom usavršavanju i promenom parametra procesa proizvodnje.Oblikovanje polimera u vlakna može se vršiti na tri načina: • Iz rastopa. • kovrdžava vlakna.zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom. • Iz rastvora. • ojačana vlakna. • visokohidrofilna vlakna. • Iz folija. kako njen regenerat.

• toplotna obrada vlakna. poliesterska. uže. Niz pozitivnih svojstva. ili upredanjem vlakana neograničene dužine (filament pređa). Ova vlakna imaju veću jačinu. polimeri dobijeni sintetički korite se za proizvodnju vlakana. poliuretenska i druga vlakna.Vlakna od sintetičkih polimera U tekstilnoj industriji. 5. • pakovanje vlakna. vunica. izuzev svile i štapel – hemijskih vlakana. • istezanje sveže formiranog vlakna. Pređe se u prometu mogu javiti kao gotova roba široke potrošnje i u tom slučaju se nazivaju konac. Pređe se dobijaju od snopa paralelizovanih vlakna uvijenih oko svoje ose. Nedostaci sintetičnih vlakana se sastoje u nedovoljnoj otpornosti na toplotu i svetlost. jednostavnije se održavaju zbog lakšeg pranja i bržeg sušenja. Proizvodi izrađeni od ovih vlakana. Proces dobijanja sintetičkih vlakana sastoji se iz sledećih faza: • pripremanjepolimera za oblikovanje u vlakno. Predena pređa se izrađuje od prirodnih vlakana. poliakrilna. kanap i drugo. Pređe se mogu dobiti upredanjem kratkih štpel – vlakana (predena pređa). • formiranje vlakna. Od prediva se daljom preradom dobijaju tkanine ili pletena roba. Pređe Tekstilni proizvodi Pređe (prediva) predstavljaju tekstilne poluproizvode dobijene predenjem.tzv sintetičkih vlakana. Najvažnije grupe sintetičkih vlakana su: poliamidna. elastičnost i otpornost na habanje. Prdenje je višefazni proizvodni proces pri kome se dobija predivo. 10 . Oblikovanje vlakna se sastoji u propuštanju rastopa polimera kroz fine otvore – mlaznice. polipropilenska. u odnosu na prirodna vlakna. Sintetička vlakna poseduju.

Filament – prđa se irađuje od hemijskih vlakana neograničene dužine i od prirodne svile. Važnije tehnloške faze su: projektovanje tkanina.u tex sistemu. Kvalitet pređe zavisi od svojstva upotrebljenih sirovina. kaleme ili kanure različitih oblika i pakuje. • zbijanje potke brdom. odnosno prodaju se na metar. izgled id ruga kvalitativna svojstva tkanine. Radne operacije koje se ponavljaju velikom brzinom u procesu tkanja su: • snovanje. • odstraniti ili prikriti greške. • predenje. Filament – prđe mogu biti od jednog vlakna (monofilamentne) i više vlakana (multifilamentne pređe). odnosno treba: • poboljšati postojeća svojstva. jačina. Pored tkanina. dorada i oplemenjivanje tkanina. Tkanje je postupak izrade tkanina na razbojima. kao i finoća vlakana.mekoća. Osnovne faze tehnološkog procesa prizvodnje pređe su: • priprema sirovine za predenje. koji se komercijalno pojavljuju kao metražna roba. u tekstilne proizvode ravnih površina ubrajaju se i pljosnati. • prolazak čunka sa potkom. Tkanine Tkanine su tekstilni proizvodi ravnih površina. Dobijenu tkaninu pre puštanja na tržište i eksploataciju treba doraditi i oplemeniti. razdvajanjem niti osnove. • dorada pređe. a sastoji se u preplitanju niti osnove (niiti uzduž tkanine) i potke (niti po širini tkanine). elastičnost. • stvaranje zeva. 11 . tkanje. Finoća pređe izražava se. Tehnološki proces proizvodnje tkanina sastoji se od više faza. Od načina prepletanja niti zavisi gustina. primenjene tehnologije upredanje i dorade.valjke. netkani i pleteni tekstilni materijali. Gotova pređa namenjena za izradu tkanina namotava se na cevke.

poboljšavaju estetske karakteristike i dr. istegljive i vrlo elastične. razlikuju se: apretura protiv skupljanja i gužvanja. U zavisnosti od vrste tkanine i hemijskog sredstva za apretiranje. na trikotražnim mašinama oblikuju u petlje. ravnomernost upredaja. prepletaja(uzoraka). Pletenje je postupak dobijanja tekstilnog materijala od jedne ili više niti.pojam kože u tehnološkom smislu. mekoća. Proces pletenja obavlja se trikotažnim mašinama koje su se tehnički usavršavale od početka XIX veka u pogledu povećanja brzine rada. proširenja mogućnosti izrada različitih trikotažnih tipova. sve veće primene elektronike i sigurnosti rada. aprtura za povećanje ili smanjenje sjaja tkanina. apretura za zaštitu od insekata i druge. Osnovne karakteristike i kvalitet tkanina Kvalitet tkanina je kopleksna veličina koja zavisi od više faktora. primenjene metode dorade.konfekciji. nanošenjem na površinu ili natapanjem. Proizvodi od kože i krzna Skidanje kože sa životinja i njihova prerada radi zadovoljenja ljudskih potreba bilo je poznato nekoliko hiljada godina pre nove ere. struktura tkanine. kao što su: da iamju manji broj upredaja. koje se pomoću igala.a delimično se koriste kao reprodukcioni materijal u odevnoj industriji.podrazumeva različite životinjske kože kojima se preradom povećava otpornost na truljenje. nepromočivost. da su dovoljno jake. tehnologija proizvodnje.od najfinijih čarapa i čipki od punih i gustih i veštačkih krzna i tepiha. Oplemenjivanje tkanina podrazumeva upotrebu apreture. Tehnikom pletenja se dobija približno polovina gotovih tekstilnih proizvoda. elastičnost. Apretovanje tkanina se vrši hemijskim sredstvima. antistička apretura.• dati nova svojstva u zavisnosti od namene tekstilnog proizvoda. skraćivanja vremena pripreme rada pri promeni uzoraka. Tkanine se delimično javljajukao gotov proizvod na tržištu robe široke potrošnje. Na kvalitet tkanina utiču svojstva sirovina(vlakna. 12 . oplemenjivanja i estetskog oblikovanja tkanine. po jedinici dužine. Trikotaža Trikotaža obuhvata tekstilne proizvode dobijene pletenjem. prediva). pakovanje i skladištenje. Pređe koje se koriste za izradu trikotažnih proizvoda treba da poseduju oređene karakteristike.

od eksploatacionih svojstva koje se manifestuju tokom upotrebe. pola.dela tela. trajnost i krzna. 13 . od 700 do 1000g/m² • laka. Krzna i krznena konfekcija Krzna su uštavljene i dorađene kože zajedno sa dlakom životinja iz reda mačaka. od 1100 do 1500g/m² • srednje teška. i zavisi od debljine i dužine dlake. Karakteristike kožne podloge kao što su gustina tkiva. glodara i sl. Tehnološkim procesom prerade gotove kože dobijaju se proizvodi određenih upotrebnih svojstava i namene: obuća. Sjaj krzna je cenjeno svojstvo.Anatomski. oštećenja zatim od kvaliteta izrade i veštine stručnjaka da maksimalno iskoristi dobra svojstva materijala pri sastavljenju delova šivenjem. uslova života i ishrane. sjaja. životinjska koža se sastoji od tri osnovna sloja: površinskog sloja – pokožice ili epiderma. površinska masa. kožna konfekcija i galanterija. kuna. Boja je karakteristična za svaku vrstu krzna. od 1600 do 3000 g/m² • teška. površinska masa. mekoća. Kvalitet krzna zavisi od karakteristika kožne podloge i krznenog pokrivača.srednjeg sloja – derma i potkožnog tkiva – mesine ili hipoderma. Najznačajnije karakteristike krznenog pokrivača jesu: gustina. toploizolaciona svojstva. uzrasta. njenu udobnost i masu. kao što su trajnost. Ove karakteristike su različite i zavise od vrste životinja. boje. pasa. boja sjaj. Kvalitetna krzna poseduju lep. Mekoća krzna je značajan pokazatelj kvaliteta kod svih vrsta krzna. Površinska masa krzna (g/m²) značajan je pokazatelj kvaliteta na osnovu čega se ona razvrstavaju na: • izrazito teška.tehnologije obrade.sezona lova. svilenkast sjaj. mekoće. debljine i zbijenosti kožne podloge. od pravilnog čuvanja i skladištenja upotrebom odgovarajućih hemijskih sredstava za zaštitu od moljaca ili čuvanjem na temperaturi od 4 do 5ºCna kojoj je onemogućen razvoj ovih insekata. Krzna se uglavnom koriste za proizvodnju konfekcije. debljina i jačina utiču na trajnost krznene konfekcije. Kvalitet krznene konfekcije zavisi prvenstveno od kvaliteta upotrebnog krzna – njegove gustine. od 250 do 650 g/m².

org/sr /tekstilna industrija 14 .Užice. Podela tekstilne industrije Текстилна индустрија се према материјалу коју се користи у главном поризводном процесу може поделити на:           Индустрију вуне Индустрију памука Индустрију јуте Индустрију лана и конопље Индустрију свиле Конфекцијску индустрију Индустрију тепиха Индустрију ћилима Индустрију вештачких влакана Индустрију трикотаже LITERATURA 1)Мастило. Географски факултет.2005 3)http://sr.wikipedia.6. Наталија Речник савремене српске географске терминологије. Београд.2005 2)Bilten regionalne privredne komore-tekstilna industrija.