Direkcija za graevinsko zemljite

i izgradnju Beograda
pogled
Specijalni
betoni
Teme broja Teme broja
Direkcija za graevinsko zemljite
i izgradnju Beograda
pogled
Skele i oplate Skele i oplate
poslovanje poslovanje
Korporativni identitet Korporativni identitet
Goran Dugandija
Predsednik Udruenja graevinara
visokogradnje u PKS
intervju
Goran Dugandija
Predsednik Udruenja graevinara
visokogradnje u PKS
intervju
broj 4 godina I
Dugovenost ravnih krovova
fokus
Dugovenost ravnih krovova
fokus
Specijalni
betoni
www.m-profil.co.yu
Golubinaki put bb, Stara Pazova
tel/fax. +381 022 310 147 . +381 022 310 345 . +381 022 310 517
email: office@m-profil.co.yu
objekat ``DONCAFE`` - imanovci
S
a
n
d
w
i
c
h

p
a
n
e
l
i

z
a

m
o
d
e
r
n
u

i

k
v
a
l
i
t
e
t
n
u

a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
u
.
.
.
3
Kalzip
Kalzip

aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretai su avangardne arhitekture.

Projektanti irom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa Kalzipom , stvarajui novi talas u graevinarstvu.
Zahvaljujui najnovijoj X-Tail tehnologiji krunih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.
Za Vau stvaralaku mo:
Kalzip

sistemi put za ostvarenje Vaih elja i kreativnosti!

Predstavnitvo za Srbiju, CG, HR i BiH:
Kalzip

Engineering Office
Stjepan Klari
Vij. Vlahe Bukovca 10 31000 Osijek
Hrvatska
tel. +385 (0) 31 53 01 36
fax. +385 (0) 31 53 01 37
email. kalzip@hi.t-com.hr
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
Kongresni Master centar +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
Umetnost izgradnje
u pokretu
4
INDEX OGLASA
Alumival www.alumival.co.yu 63
Annex www.annexstahl.com 23
Aqua Boutique www.akvabutik.com 17
BASF www.basf.co.yu 19
Dijamant Inenjering www.waterjetsystem.co.yu 43
Doka www.doka.com 75
Esal www.esal.si 55
Ex Ecentar www.execentar.com 34
Fadis www.fadiscg.com 71
Interkomerc www.interkomercad.co.yu 43
Kalzip www.kalzip.com 3
Lensim-Neoton www.lensim.co.yu 27
M-Prol www.m-prol.co.yu 2
Nova Forma www.novaforma-furniture.com 35
Pan Komerc www.pankomerc.com 61
Peri www.peri.co.yu naslovna
30
Korporativni
identitet
16
Krovni vrtovi
izazov savremenog
urbanizma
59
JP Direkcija za
graevinsko
zemljite i izgradnju
Beograda
Kompletan sadraj
ali i mnogo vie
pronai ete na adresi
www.BUILDmagazin.com
Teme broja
Teme broja
Intervju
Intervju
Specijalni
betoni
20
43
38
Goran
Dugandija
Skele i
Oplate
Fokus
Fokus
66
Dugovenost
ravnih
krovova
Tema broja SKELE I OPLATE 43
SCIURUS-LAYHER evropski lider 46
PERI OPLATE pria sa naslovne strane 47
PRORENT graevinske dizalice 48
RUUKKI Steel comp eline oplate 49
TOPERS brzomontani skelski sistemi 50
BAUMANN ergonominost na gradilitu 51
REMO OPLATE reenje za sve
sprecijalne konstrukcije 52
SIMPROLIT sistemi ugradnih oplata 53
enterijer BAMBUS PARKET 57
promo HPS HIO PROTECTION
reenje za kapilarnu vlagu 56
PROTECTION PLUS
Kidde protivpoarni sistemi 58
pogled JP DIREKCIJA
za graevinsko zemljite
i izgradnju Beograda 59
promo ERSTE BANK projektno nansiranje 62
FIBRAN Fibran eko i
Geolan kamena vuna 64
POLYKEM program kompanije DOW 65
fokus SIMPROLIT SISTEM
dugovenost ravnih krovova 66
promo ID PROJEKT projekti svih vrsta 70
ENEL Hitachi i Norton Company 72
narudbenica 59
info Svet
Okruenje
Srbija
Beograd
6
8
9
11
sajmovi SAIE bolonjski jesenji
sajam graevinarstva 14
BATIMAT praznik graevinske
industrije Evrope 15
poslovanje KORPORATIVNI
IDENTITET 16
Tema broja SPECIJALNI BETONI 20
INCO lek za vae konstrukcije 24
COMPRIVEX reenja za beton 25
ASA IBELIK ab montane konstrukcije 26
LENSIM-NEOTON Politerm Blu 27
MB COMPANY galanterija za beton 29
transmaterijali ... dve knjige o transmaterijalima... 28
urbanizam KROVNI VRTOVI 30
software SYSTEM PRO ProgeCAD 32
FOCUS COMPUTERS Sostik 33
EX ECENTAR licenciranje za MSP 34
zanimljivosti ... tema jeseni u Britaniji... 35
promo ESAL paneli Swisspearl 36
intervju GORAN DUGANDIJA Udruenje
graevinara visokogradnje u PKS 38
predstavljamo TRIMO primer uspenog poslovanja 40
promo M-PROFIL protivpoarni paneli 42
B
UILD 4 i Nova godina su pred nama! Nakon
dugih pregovora, u 2007. smo dobili novu
Vladu, Kosmet je i dalje na pregovarakom stolu,
koncesija za autoput je potpisana, a zatim (nakon
jo duih pregovora javnosti i medija sa resornim
ministrom), ipak data na uvid 2008. srpskom
graevinarstvu donosi GIS, zavretak legalizacija
i dela obilaznice oko Beograda, poetak gradnje
i drugog autoputa... ta e se od svega zapravo
dogoditi, da li e zapoeti, hoe li biti zavreno i
dokle e doi, ostaje da vidimo. Nova godina nam
donosi i izbore, pa ostaje da vidimo i da li e oni, i
u kojoj meri, uticati na na ivot i poslovanje. ini
se jedino izvesnim da e u Srbiji jo neko vreme
situacija u graevini, i privredi uopte, biti uslo-
vljena trenutnim politikim zbivanjima i odnosi-
ma snaga. Prioriteti se jo uvek ne odreuju pre-
ma realnim potrebama i ekonomskim interesima
pojedinaca i zajednice, ve prema velikoj politici
i potrebama onih jednakijih meu pojedincima.
Zakoni (jednaki za sve, ali ne i prilagoeni ne-
kima) su tek na pomolu, a javnost i dalje vie za-
nimaju kuloarske prie i planetarna politika nego
sitnice koje ine nae danas, sutra, prekosutra...
U
takvom okruenju, vesti poput onih o dvo-
struko poveanom mizernoom internet pro-
toku ili podeli akcija svakom punoletnom graani-
nu koji ih nema, tek su neto vie od dnevnih tema,
valjda usled neverice ili nemanja kritine mase koja
bi razumela pojmove Internet i akcije. Ovakve vesti,
ipak, govore da se u Srbiji poneto menja na bolje.
Da li je to zahvaljujui prosto evropskom okru-
enju ili zalaganju pojedinaca da savremene
standarde ivota i poslovanja dovedu u Srbiju?
Meni se ini da bismo se, bez tih pojedinaca,
vrednih i sposobnih poslovnih ljudi ponajpre,
sasvim lako oduprli svakoj struji koja bi pokuala
da nas pomeri sa mesta. Graevinci Srbije kori-
ste svaku priliku koja se ukae, ali naalost, nije
sve do njih: jo uvek nije okonana legalizacija,
proces denacionalizacije i povratak svojine a
kao investitori desetina hiljada kvadrata potpi-
sani su (ako su uopte) Bata, Krle ili Mika
I
nfonet Group d.o.o. iji sam lan, zajedno sa
svojim komitentima i saradnicima, ini onaj
deo Srbije koji eli napred. Uveren sam u to
imajui pred sobom saradnje koje ostvarujemo sa
vama, graditeljima, kao i saznavanje o vama kroz
marketinku promociju vaih projekata, proi-
zvoda, graditeljskih podviga U takvom dru-
tvu, sa najboljima i za najbolje, 2007. pokrenuli
smo magazin BUILD koji u 2008. godinu ulazi
ve etvrtim brojem, uz adekvatnu prezentaciju
na Internetu, ime e nae saradnje postati bre,
lake i potpunije. Ve smo sasvim zrela Redakcija
spremna da odgovori na sve vae potrebe, ali i da
sama postavlja nove i vie ciljeve.
L
epo je gledati kako jedna ideja dobija svoj
oblik, podrku i identitet. Lepo je biti njen
deo. Ali, identitet BUILD-a ne bi bio potpun
bez svih onih imena pojedinaca i preduzea koja
se nalaze na njegovim stranama. Ove godine se
spremamo da postanemo zaista nezaobilazni deo
vae poslovne biblioteke, adresara, i vaeg poslo-
vanja! ujte iskustva onih kojima je prezentacija
u naem magazinu, Katalogu i na naim sajtovima,
obavezan deo promocije sopstvenog rada rei e
vam da je promocija kod nas najbolja promocija
graevinskih i prateih delatnosti. Isto tako, naa
najbolja reklama ste vi i vai poslovni uspesi!
D
ovienja do novog BUILD-a i Sajma u Beo-
gradu! Neka nam svima zajedno nova godina
donese jo vie projekata, graditeljskih poduhvata,
ispunjenih rokova i poslovnih uspeha! Infonet
se sprema da u novoj godini, na zajedniki sajt
www.gradjevinarstvo.co.yu pretvori u portal
graevinske industrije Srbije. To nee biti mo-
gue bez vaeg prisustva tamo! Oekujemo vae
pozive, zahteve i poslovne predloge!
Za nove saradnje!
Sve najbolje u ivotu i poslu u 2008!
Urednik,
Mladen Bogievi
Direkcija za graevinsko zemljite
i izgradnju Beograda
pogled
Specijalni
betoni
Teme broja Teme broja
Direkcija za graevinsko zemljite
i izgradnju Beograda
pogled
Skele i oplate Skele i oplate
poslovanje poslovanje
Korporativni identitet Korporativni identitet
Goran Dugandija
Predsednik Udruenja graevinara
visokogradnje u PKS
intervju
Goran Dugandija
Predsednik Udruenja graevinara
visokogradnje u PKS
intervju
broj 4 godina I
Dugovenost ravnih krovova
fokus
Dugovenost ravnih krovova
fokus
Specijalni
betoni
Naslovna strana:
PERI OPLATE
pogledati na strani 47!
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameni
UREDNIK
Mladen Bogievi
IZVRNI UREDNIK
Aleksandra Jovanovi
SARADNICI
Jelena Jeremi, dipl. ing. gra.
Marija ivanovi, dipl. ing. p.a.
Jasna Tomaevi, dipl. p.p.
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anelovski
Ilija ai
Vladimir Konarevi
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipovi
MARKETING
Jelena Boi
Tanja Vientijevi
Monika Ilomanoski
Stana Arseni
Peko ivkovi
Nina Viekruna
Jelena Kusmuk
FINANSIJE
Dragana Stankovi
IZDAVA
Izvorska 41
11030 Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
+381 11 30 58 577
e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
Izdava ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
TAMPA
Rotograka d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
BUILD magazin je prvi srpski besplat-
ni poslovni magazin o graevinarstvu
i opremanju koji se na teritoriji Srbije bes plat-
no distribuira na adrese preduzea, organiza-
cija i profesionalaca iz oblasti graevinarstva,
arhitekture i prateih delatnosti.
BUILD magazine is the rst Serbian
free building construction business magazine
which is, in Serbia, distributed without charge,
to addresses of companies, organizations and
individuals connected to building construction
industry and architecture.
SAJAM GRAEVINARSTVA SRBIJA 2007
ARHITEKTURA
I UDBANIZAM
6
3
info
KINESKA JESEN
Kina i Indija su najvei svetski uvoznici dr-
veta. Zajedno ove dve drave uvoze vie od
10 miliona kubnih metara samo iz tropskih
prauma (7,3 mil Kina i 3 mil Indija). Eko-
nomski nejake zemlje Jugoistone Azije,
Afrike i Papua Nove Gvineje, isporuuju
svoje najkvalitetnije drvo za gradnju u obli-
ku jetnih sirovina i nemilosrdna eksplo-
atacija skrenula je panju mnogih meu-
narodnih organizacija na ovaj problem. Sa
druge strane, dodatna najkvalitetnija drvna
graa, naravno, dolazi preteno iz Rusije,
ali i iz drugih zemalja. Kada se ovde doda
i potranja Kine za energijom i, iz godine u
godinu, sve vea potronja drveta za potrebe
proizvodnje elektrine energije u termoe-
lektranama, jasno je zato je Kina na sebe
navukla bes, ne samo organizacija za zatitu
ivotne sredine.
Kineske zvaninike ovi apeli ne zanimaju
previe, i reakcije se jo uvek svode na to
da ih zapravo i nema. Ukoliko se kritike
na raun kineske nebrige za ivotnu sredi-
nu nastave ovim tempom i tonom, njima
uvek preostaje podseanje da se ni Evropa
nije previe starala o istom pitanju dok je
postizala svoj dananji ekonomski poloaj
i standard, a da SAD jo uvek izbegavaju
da potpiu bilo kakav, obavezujui ili ne,
papir koji se odnosi na smanjenje emisije
tetnih gasova i primenu zdravih izvora
energije.
Vei problem Pekingu ovih meseci predsta-
vljaju pripreme za predstojee Olimpijske
igre. Naime, komisija Olimpijskog komiteta
koja je jesenas obila grad-domain nikako
nije bila zadovoljna ekolokim uslovima u
kojima ovog leta treba da budu odrane Igre.
Peking je jedno od najveih gradilita sveta,
i po nekim navodima, u njemu se trenutno
moe videti itavih 10.000 kranova! elnici
grada su najavljivali masovno ozelenjava-
nje terasa i krovova (o emu moete itati u
ovom BUILD-u), ali izgleda da se jo uvek
sa ovim nije otilo daleko i ocene komisije
su bile nezadovoljavajue. Pripreme Pekinga
za Olimpijadu ulaze u poslednju fazu, a mi
emo stii jo da vas izvetavamo pre nego
baklja ue na stadion i zapali Veni plamen.
NAI GRAEVINCI PONOVO U LIBIJI
Fond kojim raspolae Ministarstvo za kapi-
talne projekte Libije u narednih pet godina
iznosi 34 milijardi dolara, a deo ce pripasti
i naim neimarima. Dogovor je postignut
jesenas, prilikom posete nae dravno-pri-
vredne delegacije, kada je potpisan memo-
randum o razumevanju a nae rme je po
njemu trebalo da se izjasne da li prihvataju
ponuene uslove i cene. Ponuen im je i
ekskluzivitet da ugovore potpiu direk-
tnom pogodbom bez tenderske procedure.
Nai neimari projektovali bi i gradili 2.000
stanova, a srpsko-libijske kompanije bile bi
angaovane na izgradnji mostova i saobra-
cajnica sa prateom infrastrukturom.
MILIJARDE EVRA ZA IZGRADNJU
TRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIH
KORIDORA
Evropska komisija je u oktobru objavila da
je za izgradnju transevropskih transportnih
koridora izdvojila 5,1 milijardu evra, od toga
3,9 milijardi za eleznike magistrale. Ova
sredstva iz budeta Evropske unije za period
2007-2013. godine predviena su za realiza-
ciju 78 od 168 saobraajnih projekata koje su
podnele drave-lanice, a koji su bili pretho-
dno odabrani od strane izvrnih organa EU.
TEMA JESENI:
KRAH AMERIKE BERZE NEKRETNINA
U prolom broju BUILD magazina (poetak
oktobra 2007.) preneli smo vest o krizi na
amerikom tritu nekretnina. Da podseti-
mo, govorilo se o konstantnom smanjenju
izgraenih stambenih kvadrata iz meseca
u mesec u toku poslednje dve godine i
otputanju vie hiljada radnika. Ipak, situ-
acija nije tretirana kao alarmantna sve do
septembra 2007, a tada je ve bilo kasno...
Odmah zatim berza nekretnina u SAD je
doivela krah kakav se tamo ne pamti jo
od Velikog pada berze 1929. godine!
Posledice su te da je oko 200.000 ljudi osta-
lo bez krova nad glavom, desetine hiljada
graevinaca bez posla, ugaena su brojna
preduzea za izvoenje radova a vrednost
investicionih kompanija otila je u bescenje.
Meutim, jo uvek nisu izvedeni bilansi ta
e se dogoditi sa onim najodgovornijim:
bankama koje su izdavale kredite bez ika-
kvog pokria!
Naime, u elji da to vie proire svoje po-
slovanje, amerike banke su sputale krite-
rijume za dobijanje kredita. Moda ovo zvui
sasvim prirodno u jednom prilino stabilnom
ekonomskom sistemu kakav je ameriki, ali
stambeni krediti i tamo ine znaajnu stav-
ku u ekonomiji mnogih porodica. Dakle, i-
tava pria je u jednom trenutku otila dotle
da su stambeni krediti dodeljivani i ljudima
sa najosnovnijim primanjima, to je ve mo-
glo da ugrozi njihovu egzistenciju, ali tu se
nije stalo... U mesecima koji su prethodili
krahu krediti su izdavani ak i nezaposleni-
ma, bez ikakve dodatne garancije da e biti
u stanju da ih isplate.
Niko na sve nije obraao panju dok je de-
setine hiljada porodica grcalo u kreditima i
jedva sastavljalo kraj s krajem banke su
izdavale nove kredite, graevinci su zidali
koliko je posla bilo, zadueni nisu imali kud
nego da plaaju koliko su morali... Dok su
mogli... U jednom trenutku, uprkos svim
posledicama koje povlai neispunjavanje
nansijskih obaveza prema banci, sve vie
klijenata je posustajalo, a zatim i odustaja-
lo i gubilo trku sa novim ratama. Na ovo su
banke dugo reagovale po istom principu koji
vai za pojedinane sluajeve, ali kada je ta
brojka znatno prela 100.000 i dola do kri-
tine mase dunika, izlaza vie nije bilo...
U toku je saniranje ovih posledica i jo
uvek je rano za bilo kakvo prikazivanje re-
zultata. Do sledeeg broja BUILD-a bie
mogue da se sagledaju konkretne brojke i
potegne odgovornost onih ijom zaslugom
se sve odigralo. Niko ne sumnja da e se
najodgovorniji provui, jer, kako privesti
pravdi itav sistem koji upravo funkcionie
na nekim drugim principima
BETONSKI ATOR
Sklonite od betonskog platna je brzomontana
konstrukcija koja zahteva samo vodu i vazduh
za postavljanje. Ovo mogu izvesti dvoje netreni-
ranih ljudi za oko 30 min, a mpe se koristiti ve
nakon 12 asova. Sklonite se sastoji od cemen-
tno-impregniranog platna (Concrete Cloth) veza-
nog za spoljanji omota i unutranju plastinu
strukturu - vazdune jastuke.
Sklonite se isporuuje u zapeaenoj plastinoj
BLOK 61 MADE IN SERBIA
U danima kada je proli broj magazina
BUILD bio u tampi, pojavila se vest o novom pro-
izvodu, najavljenom kao revolucionarni element za
zidanje koji bi trebalo u narednim godinama da u
potpunosti zameni standardne (giter) blokove. Kao
ime proizvoda bilo je navedeno blok 61.
U meuvremenu, stupili smo u kontakt sa Ne-
nadom Paunoviem, ovekom koji je izumeo
i patentirao ovaj proizvod, i od njega smo do-
bili vie informacija o emu se zapravo radi.
Naime, u cilju unapreenja sistema gradnje ele-
mentima od gline, ovaj proizvod donosi ubrzava-
nje gradnje, veu preciznost, manje otpada, bolje
statike karakteristike ozidane povrine, to sve
vodi do isplativije gradnje. Ovo je postignuto pri-
menom ljebova koji slue za precizno uklapanje
i po vertikalnom i po horizontalnom spoju. Malter
pri povezivanju blokova nije neophodan i moe
se liti kroz otvore unutar bloka tek u fazi livenja
betona u serklae meuspratne tavanice.
SVET
INFO info
6
7
info
Poetkom 2008. godine Brisel planira da
konano usaglasi predloenu sumu rashoda
i listu projekata sa zemljama Evropske unije
i Evropskim parlamentom.
Meu prioritetnim saobraajnim projek-
tima, koje je odobrila Evropska komisija,
jeste i eleznika magistrala koja povezuje
Berlin sa Italijom, u vrednosti od 960 mili-
ona evra, pobona linija brze pruge na jugu
Evrope (672 miliona evra), a takoe i tunel
duine 63 km u Alpima izmeu Austrije i
Italije (786 miliona evra) i tunel izmeu
Francuske i Italije u duini od 51,5km
(671 milion evra). Osim toga, planira se
izgradnja nove eleznicke komunikacije
iz Francuske ka Italiji, Sloveniji i dalje ka
granici Ukrajine, a takoe i vodeni tran-
sportni kanal koji povezuje Rajnu i Dunav
(190 miliona evra).
ZNAAJNIJA ULOGA OBNOVLJIVE
ENERGIJE U EU
Evropska komisija dala je na usvajanje
predloge po kojima bi bogatije lanice
Evropske unije morale da ine vie od si-
romanijih na ostvarivanju postavljenog
cilja vee korienje obnovljive energije
(eolske, solarne...), tj. njen udeo od 20%
do 2020. godine (trenutno je 8,5%). Kao
jedan od osnova po kom e se odreivati
pojedinane uloge u ovom zadatku uzi-
mae se bruto domai proizvod drava
lanica. Ve ovog meseca (januar 2008.)
oekuje se konana odluka da li e udeo
obnovljive energije morati biti povean za
traenih 5,75%. Ipak, EU e uzeti u obzir
manja sredstva kojima raspolau manje
razvijene lanice iz centralne i istone
Evrope, ali sa druge strane, npr. vedska,
gde je udeo ve 40%, morae da preuzme
jo vei deo tereta.
Istovremeno, u Britaniji je pokrenuta ideja
da se u teritorijalnim vodama postave elek-
trane i sva druga potrebna postrojenja koja
e koristiti snagu vetra. Procene su da bi uz
ozbiljan pristup realizaciji ove ideje ve u
2020. godini eolska energija mogla da napa-
ja sva domainstva na Ostrvu!
PASIVNO NASELJE U BEU
U Beu je u toku izgradnja najveeg svet-
skog pasivnog stambenog naselja u Evropi.
Kada investicija stambenog kompleksa na
3,8 hektara, vredna 105 miliona evra, bude
zavrena decembra 2010, najvei deo grejne
energije poticae od kunih ureaja, sunca, i
telesne toplote stanovnika. Izolacija e biti
izvedena na takav nain da se utoak nov-
ca za elektrinu energiju umanji devet puta
u odnosu na onu svotu koja je potrebna za
grejanje stanova iz 1970. godine.
REFORME EVROPSKE ENERGETIKE
PRED KRITIKAMA KOMPANIJA
Andris Pielbalgs komesar Evropske unije
za energetiku nekoliko puta je ponavljao
da elektroenergetske kompanije ostvaruju
ogromne prote dok graani plaaju sve
vee raune. Ovo je bio njegov odgovor na
sve ee kritike kompanija na plan EU da
se povea konkurentnost na tritu elek-
trine energije i gasa. U kritikama prednja-
e francuske i nemake kompanije kao vo-
dei proizvoai energije, koje tvrde da e
razdvajanjem lokalnih lijala, to predlae
EU, oslabiti evropska preduzea.
Ovim tvrdnjama gospodin Pielbalgs ne pri-
daje znaaj i podvlai da planovi imaju samo
jednu svrhu interes graana EU:
Nemogue je da neke kompanije udvostru-
uju i ak utrostruuju prihode dok cene
energije koju graani plaaju belee kon-
stantan rast rekao je.
NOVA GENERACIJA VISOKOTENIH
BETONA IZ BASF-a
Sektor za graevinsku hemiju BASF-a (Con-
struction Chemicals) predstavio je koncept
Smart Dynamic Construciton TM koji indu-
striji gotovog betona obezbeuje veu ener-
getsku ekasnost, duu trajnost betona i is-
plativiju gradnju sa smanjenom emisijom CO
2
,
ali i jednostavno podizanje klase betona S4 i
S5 na vii nivo kvaliteta.
Smart Dynamic Construciton TM zasniva se
na inteligentnimRheoMATRIX molekulima koji
imaju sposobnost samoorganizacije, ime ovaj
inovativni koncept zadovoljava sve veu potra-
nju za tenijim betonima, uz prednosti:
Ekonomija jednostavan princip delova-
nja u betonu, ostvaruje utedu nih estica
(<0,125mm). Visokoteni beton gotovo da se
sm nivelie, a ugraivanje moe da obavlja
jedan radnik, to tedi do 40% radnog vre-
mena i poveava produktivnost ugraivanja
do pet puta. Osim toga, proizvodnja je jedno-
stavna kao i kod standardnog betona, zato
to su meavine manje osetljive na promene
potrebne vode.
Ekologija nizak nivo nih estica (npr. ce-
menta), u ijoj proizvodnji dolazi do emisije
CO
2
potvruje ekoloku ekasnost ovog be-
tona. Osim toga, ovaj visokoteni beton auto-
matski obavija armaturu, ime se obezbeuje
optimalna zatita od korozije. To svojstvo pro-
duava trajnost betona a time i vek trajanja
graevina koje se od njega prave.
Ergonomija zahvaljujui svojstvu samou-
graivanja, ovaj beton ne zahteva vibriranje,
tako da nema buke ni vibracija koje ugroava-
ju zdravlje radnika. Osim toga, nova receptura
obezbeuje manju lepljivost betona uz daleko
laku preradu.
RheoMATRIX 100 sastoji se od meavine vo-
dorastvorljivih polimera koji menjaju reoloka
svojstva betona. Zahvaljujui prilagoenom
principu delovanja obezbeuje betonu vii
nivo viskoznosti i na taj nain omoguava
uspostavljanje pravog balansa izmeu naiz-
gled suprotnih svojstava teljivosti, sposob-
nosti prolaznosti i otpornosti na segregaciju.
Koncept Smart Dynamic Construciton TM
daje tehnologiju koja garantuje laku proizvo-
dnju i kontrolu dinamikog betona. Ovaj kon-
cept istie nastojanja BASF-ovog sektora za
graevinsku hemiju da stvara i nudi specijalno
osmiljena i prilagoena reenja koja una-
preuju graevinsku industriju. U kombinaciji
sa lokalnom tehnikom podrkom i imajui uza
sebe najvei hemijski koncern na svetu, ovaj
koncept poseduje potencijal da podigne trite
na nivo najnaprednije graevinske prakse.
Preko svog predstavnitva u Beogradu,
BASF je u Srbiji prisutan vie od 20 godina, a
vie o ovoj kompaniji u BUILD-u br. 5
vrei i kada se ona postavi i napuni vodom, vlakna
uvlae vodu u cement, kontroliui zasienje pri-
rodnim putem. Nakon hidratacije vrea se raseca
i ventilator na baterijsko punjenje puni vazdune
jastuke koji zatim razvlae konstrukciju i 12 sati
kasnije prostor je spreman za upotrebu. Vlakna
betonskog platna su koherentna i obezbeuju traj-
nu potporu, spreavajui pojavu pukotina u beto-
nu. Po potrebi se itava konstrukcija moe prekriti
sa pola metra peska radi pojaane izolacije
www.transstudio.com
Tvorac bloka 61, Nenad Paunovi, veruje da e ova-
kav sistem zidanja u potpunosti zameniti klasinan
nain gradnje giter-blokovima, ali za to je potrebno,
kae, poetno ulaganje u trake za proizvodnju i mar-
ketinko predstavljanje novog proizvoda tritu.
Ovde su dati samo neki od prikaza koji objanjavaju
primenu novog reenja ali ukoliko ste zaintereso-
vani da saznate vie ili elite da razmislite o inve-
stiranju, sasvim detaljne opise moete pronai na
Internet adresi www.poduhvat.com
INFO info
7
8
info
BUGARSKA KAO CRNA GORA
U planinskim centrima Bugarske deava
se slian scenario kakav se nedavno mogao
videti u Crnoj Gori stanovnici Banskog
prodaju zemlju kako bi kupili automobile
ili luksuzni nametaj. Bugarska slian pro-
blem ve ima na moru, a apeli iz nevladinih
organizacija ili strune javnosti nemoni su
da spree sivu gradnju bez ikakvih urbani-
stikih planova. Intezitet gradnje je takav da
su propusti i nekvalitetno uraeni radovi ve
svakodnevna pojava (letos je iz jednog pri-
morskog hotela evakuisano 150 turista kada
se sruio krov). Pomama investitora iz Za-
padne Evrope za bugarskim morem i plani-
nama jasna je kada se uzme u obzir koliko bi
u Francuskoj ili paniji kotao komad obale,
ili U Italiji i Austriji plac nedaleko od ski-
staze na preko 2.000m nadmorske visine.
NOVA BUGARSKA NUKLEARKA
Bugarska se priprema da izgradi nuklearnu
elektranu na Dunavu, nedaleko od granice
prema Rumuniji, kod mesta Belen. Zapravo,
na sused se sprema da zavri projekat zapo-
et jo 1981. i prekinut 1990. nakon to je
u njega uloeno milijardu dolara. Vlada ovu
nameru opravdava time to je u svetu uopte
sve vea potreba za energijom, ali ekonom-
ski strunjaci su pomalo skeptini kada se
govori o isplativosti investicije koja e zah-
tevati vie od dodatnih etiri milijarde evra.
Za Bugarsku ovo predstavlja 16% bruto go-
dinjeg proizvoda za 2006. godinu, a nan-
sijska konstrukcija zavisi od kredita Evro-
atoma, i toga da li e oni biti odobreni na
izgradnju nove nuklearke na evropskom tlu.
Naime, Evroatom nikada nije davao kredit
za izgranju novog nuklearnog pogona, ve
samo za proirenja postojeih kapaciteta.
Naravno, kod ovakvih pitanja povlae se
i politike paralele Rusija ili EU? U si-
tuaciji smanjene proizvodnje elektrine
energije nakon gaenja dva reaktora Ko-
zloduja, bugarski premijer Sergej Stani-
ev izjavio je u Parlamentu da Bugarska
ovim prvenstveno eli da umanji svoju
zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Sve
u svemu, nismo jedina drava Balkana u
kojoj se sukobljavaju interesi EU i njenog
istonog stratekog partnera.
U RUMUNIJI DVE!
eki elektroenergetski gigant EZ gradi
dva atomska reaktora u Rumuniji, a vre-
dnost posla je 2,2 milijarde evra. EZ je
pobedio na meunarodnom tenderu za iz-
gradnju dva atomska reaktora na rumunskoj
nuklearki Crna voda, saopteno je u Pragu.
Predstavnik eke kompanije je objasnio
da se radi o projektu izgradnje dva nova
reaktora, od kojih e svaki imati snagu od
720 megavata, na ve postojeoj rumunskoj
nuklearki Crna voda, koja se nalazi na obali
Dunava. EZ je, inae, poslednjih godina
snano proirio svoju delatnost na trite Is-
tone Evrope, osnivajui vei broj preduzea
u zemljama regiona, ukljuujui i tri kompa-
nije za distribuciju elektroenergije u Rumu-
niji. Atomska elektrana u Crnoj vodi, jedina
te vrste u Rumuniji, poela je, inae, da radi
1996. godine, sa jednim reaktorom, dok je
drugi puten u rad ove godine. Strunjaci
navode da Rumunija iz atomske elektrane
u Crnoj vodi sada podmiruje vie od 10%
ukupne potronje elektrine energije.
GAENJE VALJAONICE MITALA
Arselor Mital je prvog dana ove godine za-
tvorio valjaonicu ice i lakih elinih prola
u sklopu eliane u rumunskom gradu Hu-
nedoara, a zatim je najavljeno i razmontira-
vanje kompletne eliane i prodaja u staro
gvoe. Predstavnici fabrike su izjavili da je
u prvih sedam meseci 2007. eliana bele-
ila konstantne gubitke a da su zbog otre
konkurencije trokovi prizvodnje prevazila-
zili prodajnu cenu proizvoda. Zatvaranjem
valjaonice izgubie posao 280 radnika, od
1.800 u eliani.
BUKURETANSKI PLACEVI
NAJSKUPLJI U REGIONU
Kvadratni metar zemlje u Bukuretu moe
da dostigne cenu i do 670 evra, to je vie
nego u Beogradu ili Soji, pokazuje istra-
ivanje asopisa Propertywise. Cena zemlje
u rumunskom glavnom gradu kree se od
80 do 670 evra po kvadratnom metru, a
najskuplji su placevi od 300m
2
, zavisno od
lokacije. Placevi od 300 do 500 kvadratnih
metara se prodaju za 570 evra po kvadra-
tnom metru. Placevi od 2.000 do 3.000
kvadratnih metara se najmanje trae i mogu
se kupiti po ceni od 300 evra po kvadratu.
Beograd je manje atraktivan za investitore
jer je vei deo zemljita i dalje u dravnom
vlasnitvu, ija je privatizacija i restitucija
u toku. Cene u srpskom glavnom gradu se
kreu od 70 do 560 evra po kvadratnom me-
tru. Glavni grad Bugarske nudi najnie cene
zemljita, od 75 do 350 evra po kvadratnom
metru. Nie cene su rezultat slabije infra-
strukture i manjeg interesovanja investitora
da investiraju u Soju.
PROIRENJE LAFARA
Za razliku od Mitala, Lafar u Rumuniji
za 2008. planira poveanje kapaciteta za
vie od milion tona cementa kako bi uzeli
deo prota rastue potranje trita. Ovo
bi podrazumevalo ulaganja od 60 miliona
evra, ali investicija se ne bi odnosila samo
na Rumuniju, ve je u Lafaru posmatraju
u irem spektru po kom godinja potro-
nja cementa u svetu raste za oko 5% svake
godine, a ovaj trend e verovatno traja-
ti makar toliko da se svaka (pa i ovolika)
investicija u potpunosti isplati. Do kraja
2008. u svoja tri postrojenja Lafar Ru-
munija uloie 58 miliona evra, to bi i na
lokalnom tritu trebalo da povea udeo u
odnosu na sadanjih 30-35%.
3
INFO info
OKRUENJE
8
SHARE YOUR KNOWLEDGE - ENTER COMPETITION
7
th
TRIMO RESEARCH AWARDS
FOR THE BEST UNIVERSITY THESES, EXPERT WORKS,
MASTERS AND DOCTORAL THESES
in Slovenia, Croatia, Serbia, Montenegro, Bulgaria, Macedonia, Romania,
Austria, United Kingdom, Hungary, Poland and Czech Republic
FIELDS OF RESEARCH
- ARCHITECTURE,
- CONSTRUCTING / CIVIL ENGINEERING and
- MECHANICAL ENGINEERING.
For further information please write to award@trimo.si or visit web page www.trimo.si. Deadline February 20
th,
2008.
9
info
HOLANDSKA PLAZA GRADI
U BUGARSKOJ
Holandska kompanija Plaza Centers osvo-
jila je projekat vredan 38 miliona evra u Bu-
garskoj. Holandski graevinar koji gradi na
tritima u razvoju Plaza Centers, dobio je
projekat u severoistonom bugarskom gra-
du umen i to je prva investicija ove kom-
panije u toj zemlji. Ovaj projekat predvia
izgradnju trgovinskog i zabavnog centra u
vrednosti od 38 miliona evra. Zvaninici iz
kompanije Plaza Centers su saoptili da e
kompanija zavriti projekat do kraja 2009.
godine. Plaza se nada da e njene investicije
u Bugarskoj ojaati njenu poziciju u Jugo-
istonoj Evropi. Kompanija, koja je u ovaj
region ula 1996. godine i prva izgradila tr-
govinske i zabavne centre u zapadnom stilu
u Maarskoj, sada gradi na pet lokacija u
Rumuniji i dve u Srbiji.
STRANE INVESTICIJE U CG
I NJIHOVO PREISPITIVANJE
Direktne strane investicije prema podacima
Centralne banke Crne Gore, u prvih devet
meseci ove godine iznosile su 708 miliona
evra, to je za 140% vie nego u istom perio-
du prole godine. Stranci su najece ulagali
u nekretnine, na koje se odnosi ak 57% uku-
pnog priliva. Trideset odsto investicija uloe-
no je u crnogorske banke i preduzea. Odliv
stranih direktnih investicija u prva tri kvarta-
la ove godine iznosio je 370 miliona evra i to
najvie u nekretnine - 276 miiona evra.
Takoe, poinje ispitivanje zakonitosti
prometa nekretnina u Crnoj Gori, a pro-
veravae se i ugovori o prometu nepo-
kretnosti kao i poreklo novca, bankovni
rauni ugovornih strana i izmirenje oba-
veza prema dravi. Naloeno je i da se iz
registra Privrednog suda pribave podaci
za sva preduzea koja su osnovali strani
dravljani i da se prati njihova delatnost
kroz kupovinu nekretnina i njihova kasni-
ja likvidacija, jer prema vaeim propisima
oni u Crnoj Gori ne mogu postati vlasnici
zemljita ve to ine preko rmi koje osni-
vaju, a preko kojih kupuju zemljite.
SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA
PLANIRAJU 2 HIDROELEKTRANE
Struni savet Elektroprivrede Srbije usvo-
jio je 15. novembra 2007. godine projektni
zadatak za izradu investiciono-tehnike
dokumentacije Korienje hidroenerget-
skog potencijala gornje Drine i Sutjeske na
teritoriji Republike Srpske - idejno reenje
i prethodna studija opravdanosti. Usvaja-
nje tog projektnog zadatka predstavlja
jedan od poetnih koraka u zajednikim
aktivnostima elektroprivreda Republike
Srpske i Srbije radi optimalnog iskorie-
nja energetskog potencijala Drinskog sli-
va, saoptio je EPS.
Kada investiciono-tehnika dokumentacija
potvrdi opravdanost tih projekata, bie iz-
graene dve hidroelektrane ija bi ukupna
snaga bila oko 250 megavata, navedeno je
u saoptenju. One bi imale godinju proi-
zvodnju veu od 800 miliona kilovat sati,
investicija bi bila vredna oko 300 mil EUR,
a, gradnja bi trajala pet do est godina.
KONGRES ENERGETSKE ZAJEDNICE
U Beogradu je 18. decembra odran trei
sastanak Ministarskog saveta Energetske
zajednice, u okviru predsedavanja Srbije
tom organizacijom. Uee je uzelo oko 90
predstavnika Evropske komisije i Evrop-
skog saveta i zemalja lanica i posmatraa.
Srbija je estomeseno predsedavanje Ener-
getskom zajednicom zemalja Jugoistone
Evrope ( JIE) preuzela 1. jula 2007. Ugovor
o formiranju.
POTO KOTA ZEMLJA?
Krajem novembra povela se pria o nadok-
nadi koju preduzea treba da plaaju za ko-
rienje mineralnih sirovina u proizvodnji
opekarskih proizvoda i cementa. U Zakonu
o rudarstvu iz 1995. godine predviena je
naknada za korienje sirovina iz zemlje, ali
nije bilo precizno odreeno koliko ta na-
doknada treba da iznosi. Uredbom o visini
naknade koja je doneta 2002. utvreno je da
ona za opekarsku glinu, gips i krenjak bude
12 dinara po toni. Meutim, i kada je cena
precizno denisana tek su je poneki proi-
zvoai zaista i plaali. Izmenama i dopuna-
ma Zakona iz 2005. nadoknada ponovo nije
tano utvrena, ali jeste denisano da se ona
izmeu optine na kojoj se vri eksploatacija
i Drave deli u odnosu pola-pola, osim za
Vojvodinu, kojoj je ilo 40%, Republici 10%
i optinama opet 50%.
Ukoliko bi se nekadanja nadoknada od 12
dinara po toni primenila danas, iz Udrue-
nja industrije glinenih proizvoda, kau da bi
ona bila realna. Cifre su sledee: za bloko-
vsku robu gde je prodajna cena oko 3.000
dinara po toni, nadoknada bi bila 10-12
dinara, za punu opeku 8-10 (tona gotovog
proizvoda oko 2.500 dinara), a za proizvo-
dnju crepa nadoknada za korienje mine-
ralnih sirovina iznosila bi 11-14 dinara po
toni. Insistira se takoe na tome da inde-
ksaciju poveanja nadoknade ne treba vriti
prema inaciji, ve na bazi poveanja cene
opekarskih proizvoda, to se u Udruenju
ini kao najpravinije reenje.
BALKANSKE GRANICE:
MOST KA PELJECU
Odnosi Hrvatske i BiH itave jeseni bili su
na ivici dobrosusedskih, prvo zbog name-
re zapadnijeg komije da gradi most koji
bi spajao Peljeac sa kopnom, a zatim i
zbog poetka gradnje uprkos otrim pro-
tivljenjima BiH.
Naime, problem je nastao usled jo je-
dne zakoljice u granicama na Balkanu
Neum i nekoliko kilometara okolne
obale ine jedinu direktnu morsku vez
BiH sa Jadranom, Mediteranom i meu-
narodnim vodama uopte, a nakon iz-
gradnje mosta ova e veza postojati i
dalje ali ispod njega.
Zbog toga ne udi to se ovaj projekat
smatra ne manje nego uvredom, iako iz
Hrvatske stiu uveravanja da most ni na
koji nain nee naruavati prekomorsku
vezu Bosne i Hercegovine. Meutim,
Zagreb ne odustaje od vrstog stava da
nee ustuknuti i da e most biti podignut
bez obzira na sve. BiH sa druge strane
najavljuje tubu pred meunarodnim su-
dovima, a rasplet se oekuje u prvim me-
secima 2008
STRATEGIJA ZA MPS
U Novom Sadu 14. decembra, a tri dana ka-
snije u Privrednoj komori Srbije, organizovane
su prezentacije nacrta Strategije o konkuren-
tnosti malih i srednjih preduzea, donetog na
inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog
razvoja, a uz podrku pokrajinskih i republi-
kih organa i agencija. Meutim, malo se ko od
privrednika zanimao za ove skupove. Upravo
ovaj detalj je bio istaknut, a upuen je i apel
da mali privrednici Srbije uzmu vie uea
u kreiranju povoljnijeg privrednog okruenja,
naroito zato to je sektor MPS jedan od naj-
boljih puteva za smanjenje stope nezaposle-
nosti, i ka poveanju budetskih priliva.Znaaj
malih i srednjih preduzea za privredu Evrop-
ske unije bio je istaknut i na okruglom stolu
koji je u meuvremenu organizovan, takoe u
PKS, a uz prisustvo gostiju iz EU. Od njih smo
mogli uti tane podatke koji govore o stepe-
nu znaaja MPS u EU ima 25 miliona malih
i srednjih preduzea, to ini 99% od svih pre-
duzea, u njima je zaposleno 95 miliona ljudi
to je 55% zaposlenih u Evropi
INFO info
SRBIJA
9
10
info
GENERALNI PLAN VALJEVA
Usvajanje ovog stratekog dokumenta koji
su izradili Direkcija za urbanizam i izgra-
dnju Valjeva i Institut za urbanizam i ar-
hitekturu Srbije, predstavlja ostvarivanje
vrste veze grada sa njegovim okruenjem,
pri emu Valjevo, kao centar Kolubarskog
okruga, treba da zadovolji potrebu sada-
njih i buduih stanovnika za optim po-
boljanjem kvaliteta ivota, uz racionalno
i realno upravljanje prirodnim i stvorenim
resursima na odriv nain. Tokom izrade
strateke procene razmatrana su pitanja i
problemi koji se odnose na zatitu vazduha,
voda, zemljita, zatitu od buke, od negativ-
nog uticaja saobraaja, industrije i drugih
objekata. Osim privrednog razvoja posebna
panja posveena je i razvoju saobraajne
infrastrukture, pa je Planom, pored ostalog,
ostavljena mogunost izgradnje nove dve
obilaznice oko Valjeva kako bi se izbegao
tranzitni saobraaj kroz sam grad. Tu su i
osnovni obrisi infrastrukturnog sistema ga-
sikacije i toplikacije.
POVEANJE UDELA GASA U
POTRONJI ENERGENATA
Srbija je na zaelju zemalja to se tie ude-
la gasa u potronji energenata (samo 13%,
naspram nafte sa 27 i uglja sa 53%). Iz tog
razloga je u Privrednoj komori jesenas
odrano nekoliko susreta nakon kojih bi
trebalo da usledi usklaivanje i precizira-
nje regulativa u gasnoj privredi.
ODLAGANJE TENDERA ZA PIM
Tender koji je trebalo da se odri sredinom
oktobra za prodaju PIM-a, odloen je za
ovu godinu, jer sindikati insistiraju na tome
da preduzee bude prodato u komadu, kako
bi moglo na najbolji mogui nain da nasta-
vi sa delatnou koja je u Srbiji neophodna
usmeravanje vodotokova i gradnja oba-
loutvrda. Ba ovakav posao manjeg obima,
koji je izveden u Zemunu, pokazuje da PIM
ima kapacitete da se razvija u stabilnu rmu.
Na ovom poslu je PIM obezbedio: sav tran-
sport hiljada kubnih metara ljunka i betona
iz sopstvene fabrike, sve ugraene betonske
blokove... Sindikat je odluan da istraje u
zahtevima da se privatizacijom ne menja
delatnost preduzea i tvrdi da bi to donelo
tetu i radnicima, ali i dravi.
KONFERENCIJA O KANALSKIM
VODAMA 2009. U SRBIJI
Svetska konferencija o kanalskim vodama
WWC 2009. bie odrana u Srbiji, prven-
stveno zahvaljujui prezentaciji arheolo-
kih nalazita du Dunava Vina, Vimi-
nacijum, Lepenski Vir i ostaci Trajanovog
mosta. Meutim, za posetioce konferenci-
je zanimljive su bile i prevodnice u Malom
Staparu, Beeju i Bezdanu, gde je prvi put
upotrebljen vodonepropusni cement za
zidanje prevodnica.
Konferencija e biti odravana u Beogradu,
Novom Sadu, Zrenjaninu i Kladovu, a oe-
kuje se da e time biti podstaknut razvoj i
korienje turistikih i privrednih resursa,
kao i da se iskoriste potencijali Dunava za
pozicioniranje Srbije u okviru regiona.
U novobeogradskom izlobenom prostoru Expo
XXI, 23. novembra 2007. odran je prvi priva-
tni sajam u Srbiji iz oblasti razvoda elektrine
energije, automatizacije i industrijske kontrole,
u organizaciji Schneider Electric Srbija d.o.o.
Na 30 tandova predstavljena je celokupna po-
nuda, uz prisustvo inostranih i domaih stru-
njaka koji su odgovarali na pitanja posetilaca
u vezi sa izloenom opremom i tehnologijama.
Osnovni cilj Sajma je bilo predstavljanje inova-
cija iz Schneidera, i to iz oblasti energetske e-
kasnosti, industrijske automatizacije i kontrole, i
nadzorno-upravljakih sistema u objektima.
Sajam je otvorio ambasador Francuske u Srbiji,
an Fransoa Teral, zajedno sa kolegom iz Crne
Gore, a uvodnu re imao je i direktor Schneider
Srbija, gospodin ovani Kosta. On je predsta-
vio dosadanje prisustvo rme na naem tri-
tu, i najavio unapreenje poslovanja. Zatim je
pozvao prisutne da se upoznaju sa Schneider
tehnologijama, uz degustaciju francuskih posla-
stica, i naroito odlinih vina.
U neobino prijatnoj i gostoprimljivoj, skoro
kunoj atmosferi, uz ljubazno osoblje zadue-
no za prijatan boravak svih gostiju, posetioci su
mogli da vide proizvode domaih Schneider-
ovih partnera, ali i da posete nekoliko tribina
koje su odravane u sali za prezentacije u toku
Sajma. Jedno od predavanja bilo je posvee-
no kontroli energetske ekasnosti proizvodnje
uz pomo najsavremenijih mrenih meraa za
nadzor i analizu snage, protoka i gubitaka ener-
gije u procesu proizvodnje.U popodnevnim sa-
tima Sajam su posetili i studenti elektotehnikih
fakulteta i viih kola, ne samo iz Beograda, ve
i iz drugih gradova Srbije.
Tako se na kraju dana i zavrio prvi privatni
Sajam elektroopreme, ali po svemu vie-
nom, nesumnjivo je da emo imati prilike da
i u budue budemo gosti Schneidera, i nje-
govih ljubaznih zaposlenih, iji odnos prema
klijentima, gostima i medijima moe da slui
za primer savremenog poslovanja u Srbiji
SAJAM ELEKTROOPREME SCHNEIDER
NOVI KONCEPT NIP OD 2008. GODINE
Srpski ministar zaduen za Nacionalni in-
vesticioni plan, Dragan ilas, najavio je da
e u narednoj godini za NIP biti izdvojeno
oko 600 miliona evra i da e ta sredstva
biti koriena za svrsishodne projekte. U
2008. godini dve treine sredstava bie
koriene za infrastrukturu a novac NIP-a
vie nee biti troen na kabinete optina i
skulturne sale od 2,5 miliona evra. On je
najavio da e u naredne tri godine sredstvi-
ma NIP biti zavreno 80 odsto radova na
Koridoru 10, da e biti sprovedena gasi-
kacija zemlje, ali da e biti rekonstruisane i
graene i kole i bolnice.
Investirae se i u izgradnju i rekonstrukci-
ju mostova u Beogradu i celoj Srbiji, a do
juna e biti zavrena obilaznica oko Beo-
grada. Ove godine 20 odsto sredstava e
ostati neiskoriceno, a naredne godine bi
trebalo da sva predviena sredstva budu
potroena istakao je ilas i dodao da
je ove godine za NIP bilo izdvojeno 550
miliona evra. On se osvrnuo i na uinak
Vlade: Nismo dovoljno brzi, ali smo na
dobrom putu
3
INFO info
10
11
info
GENERALNI UGOVOR ZA PROKOP

Energoprojekt i javno preduzee elezni-
ce Srbije potpisali su Generalni ugovor o
pravu izgradnje komercijalnog prostora iz-
nad i u okolini eleznike stanice Prokop,
saopteno je u novembru 2007. iz beograd-
skog holdinga na sajtu Beogradske berze.
Ugovor je potpisan nakon odluke ele-
znica Srbije da se Energoprojekt proglasi
najpovoljnijim ponuaem na tenderu za
dodelu prava korienja gradnje komerci-
jalnog prostora iznad i u okolini Prokopa.
Ugovorom o zajednikoj izgradnji, de-
nisae se konkretni naini realizacije pro-
jekta. Energoprojekt je postigao naelan
dogovor sa gradskom vlau o plaanju
naknade za korienje zemljita, a Direk-
cija za gradsko graevinsko zemljite je
prihvatila da tim novcem nansira izgra-
dnju prilaznih saobraajnica i potrebne
putne infrastrukture. Iznos naknade jo
nije odreen jer treba utvrditi koliko je u
dosadanjoj izgradnji i plaanju naknada
uestvovala eleznica. Za mesec dana
koliko traju pregovori eleznice i Ener-
goprojekta iskazana dobra volja svih ue-
snika, kao i gradskih i republikih vlasti,
dodajui da se osea velika elja da se to
pre nastavi izgradnja Prokopa.
Gradski elnici su u vreme pregovora sa
Trigranitom izlazili u javnost sa sumom
koja se kretala izmedu 28 i 30 miliona
evra. Od tog iznosa nisu odustali ni sada,
to je potvrdio orde Bobi, gradski arhi-
tekta. Energoprojekt e, kae, morati kao
i svaki drugi investitor da plati nadoknadu
za razliku izmeu prvobitno planiranih
30.000 kvadrata i 128.000 metara kva-
dratnih, koji e biti sagradeni u Prokopu.
INTELIGENTNA ZGRADA
Krajem novembra, za drugi kvartal ove
godine najavljen je poetak funkcionisa-
nja prve inteligentne zgrade u Beogradu
objekat B2, u Balkanskoj ulici broj 2.
Objekat sadri 25.000 kvadrata poslov-
no-stambenog prostora, 220 parking me-
sta na etiri garana nivoa, 32 stana povr-
ina od 50 do 230m
2
, i oko petnaest lokala
za izdavanje, mahom butika garderobe
ekskluzivnih robnih marki. Svi ovi delo-
vi zgrade bie pod potpunim nadzorom i
kontrolom softverskih paketa.
Kompanija Cisko (Cisco Connected Real
Estate) je razvila programe prilagoene
potrebama korisnika ovog prostora. Uteda
tokom gradnje dostigla je 24%, smanjenje
operativnih trokova iznosi i do 30%, a po-
tronja elektrine energije bie umanjena za
itavih 40%! Svi instalacioni sistemi objek-
ta bie integrisani i avljeni pod jedin-
stven sistem nadzora i kontrole: osvetljenje,
protivpoarna zatita, elektrina energija,
video-nadzor, Internet, telefon, interfon,
ventilacija... (u svetu postoje objekti u koji-
ma postoji i 30 ovakvih sistema). Sistemi su
stavljeni u jednu mreu i povezani IP-om
(Internet protokolom) tako da stanar/za-
kupac poslovnog prostora, moe sa jednog
mesta da upravlja klimatizacijom, greja-
njem, beinim Internetom... Vrednost
itavog objekta je oko 30 miliona evra, in-
vestitor je Mali kolektiv, a poetkom leta
2008. bie to prva zgrada u ovom delu sveta
sa instaliranom Cisko platformom koja u
jednu celinu povezuje 15 podsistema.
U SUSRET UNIVERZIJADI 2009.
Radovi na izgradnji Univerzitetskog sela
napreduju bre nego to je planirano, a radi
se o investiciji vrednoj 200 miliona evra.
Celokupna konstrukcija zgrade u kojoj ce
biti smeten menadment Univerzijade za-
vrena je ak 45 dana pre dogovorenog roka.
Na preostalih petanaest objekata, zavreni
su prizemlje i dva sprata, a na gradilitu u
tri smene radi oko 1.700 radnika. Izgradnja
Univerzitetskog naselja, gde ce biti smete-
no oko 12.000 sportista tokom odravanja
Univerzijade 2009. godine, zapoela je u
junu. Trenutno je ovo najvee gradilite
u Srbiji, a na izgradnji objekata ija po-
vrina iznosi neto manje od 260.000m
2
,
radi oko 1.700 radnika u sve tri smene.
Izgradnja Univerzitetskog naselja kom-
pletno je poverena domaim rmama,
a u pripravnosti se nalaze i rezervne r-
me u sluaju da neka od angaovanih ne
potuje dogovor. Takode, predviene
su i visoke novane kazne za izvoae
koji probiju utvrene rokove. Uporedo
sa izgradnjom sela, rade se i okolne sa-
obracajnice. Planirano je da svi prilazi
Univerzitetskom naselju budu asfaltirani
i po potrebi proireni. Prvi objekat ce biti
gotov na leto sledee godine i tu ce biti
smeten kompletan menadment, akre-
ditacioni centar i prostorije predviene za
intervju, a sa Ministarstvom unutranjih
poslova radi se projekat bezbednosti. Za
rukovodioca izgradnje odreen je Delta
invest, a za posao nadzora rma Mace.
SRBIJA U BROJKAMA:
40 milijardi dinara je teta od poara leta
2007. u Srbiji
48 miliona dinara iznosila je pomo za
7 optina na jugu Srbije pogoene jese-
njim poplavama
do novembra u 2007. u 139 projekata-
javnih radova investirano 231,3 miliona
dinara
u prvih 9 meseci Srbija je najvie izvo-
zila gvoe i elik (879 miliona dolara),
zatim voe i povre (338), odea (317) i
proizvode od metala (301). Ovo zajedno
ini 37,2% ukupnog izvoza
1,327 milijarde dolara potroili smo na
uvoz nafte i naftnih derivata, 704 na
gvoe i elik, industrijske maine 638, i
gas 540 miliona dolara, to zajedno ini
33,4% uvoza
iz NIP-a za gasikaciju Srbije 25 miliona
evra
u Srbiji 64,5 odsto ljudi nikada nije ko-
ristilo Internet, a broj korisnika se u od-
nosu na 2006. popeo za 3%. ak 76%
korisnika Internet koristi za elektronsku
potu
deonica autoputa Ni-Soja, od Nia do
Nike Banje, u koju je investirano 31 mi-
liona evra otvorena je 2. novembra 2007.
godine za saobraaj, a dodatnih 390 mi-
liona evra bie potrebno za izgradnju
celog kraka autoputa ka Bugarskoj.
iz NIP-a za Srbiju 44 milijarde dinara u
2008.
za Vojvodinu e iz NIP-a u 2008. biti iz-
dvojeno 9 milijardi dinara
u Srbiji po zvaninim statistikama ima
900.000 nezaposlenih to ini oko jedne
treine radno sposobnog stanovnitva
krajem marta 2008. bie raspisan kon-
kurs NIP-a za projekte koji e biti nan-
sirani u 2009. Kao prioriteti su najavljeni
infrastruktura, poveanje zaposlenosti,
ljudski resursi i ruralni razvoj

INFO info
BEOGRAD
11
12
info
BEDEM IZ XIV VEKA
Arheolozi koji rade na rekonstrukciji Sava
kapije na Beogradskoj tvravi otkrili su
deo bedema i kapije koji potiu iz 14.
veka, iz doba vladavine srpskog kralja
Stefana Duana. Bedem je otkriven tokom
raiavanja ruevina nastalih prilikom
anglo-amerikog bombardovanja iz 1944.
godine. Ovo je veoma vredno arheoloko
otkrie koje mnogo govori o istoriji
Beogradske tvrave. Ona je u kasnijim
fazama dograivana, a svoj konani
oblik dobila je u 18. veku. Sada se nalazi
u prilino loem stanju, ali e ipak biti
uraena delimina rekonstrukcija i ve
tokom 2008. bie prezentovana javnosti.
URBANISTIKI PLANOVI NA
INTERNETU
Na internet-strani Direkcije od novembra
se nalazi preko sedamdeset planova detaljne
regulacije objavljenih u Slubenom listu
grada Beograda od 2003. godine do danas.
Direkcija ovim eli da omogui svim
graanima uvid u planirane urbanistike i
infrastrukturne sadraje u okviru obuhvata
odreenog plana. Svaki plan detaljne
regulacije bie predstavljen zasebnim
mapama koje odreuju namenu zemljita
za izgradnju, planiranu i postojeu
infrastrukturu, kao i kompletnim tekstom
plana. Direkcija e tokom naredne godine
dodatno iskoristiti sve prednosti GIS-a i
omoguiti istovremeno preklapanje svih
mapa iz jednog plana detaljne regulacije.
Planove koji su usvojeni pre 2003. godine
(odnosno pre stupanja na snagu Zakona o
planiranju i izgradnji), a koji su preispitani
i ostavljeni na snazi u celosti ili u delu,
Direkcija e prevesti u formu prihvatljivu
za prikazivanje na Internetu i sukcesivno
ih objavljivati. elja Direkcije je da
Beograani budu upoznati sa planiranom
izgradnjom grada u kome ive, jer se samo
u procesu iroke diskusije moe doi do
najboljih planskih reenja.
POTRANJA VEA OD PONUDE
Zaposleni u agencijama napominju da je
trite nekretnina zasad stabilno, ali ipak
nema novih stanova, koji bi zadovoljili
trenutnu potranju jer u gradu ne postoje
veliki projekti izgradnje stambenih prostora
i sve se svodi na pojedinane investitore iji
su kapaciteti neznatni u odnosu na potrebe.
Cene stanova oko Arene i u popularnim
crvenkapama nerealno su visoke vie
od 3.000 evra po kvadratu. Ako uzmete
u obzir da se u centru grada i na Vraaru
u novogradnji mogu kupiti stanovi za po
2.000 evra po kvadratu, a na Karaburmi i
Mirijevu se mogu nai ak i za 850, onda je
jasno do kakvih apsurda dolazi na tritu.
Ponuda je i dalje vea od tranje, naroito
manjih i srednjih stanova, kao i uknjienih
BEOGRAD 2008. GODINE...
AVALA Krajem 2007. spojene su tri stope
(noge) na kojima treba da bude postavljeno
telo Avalskog TV-tornja i tako je zavren
najkomplikovaniji deo posla. Ove noge jesu
osnovni razlog zato je jo od svog nastan-
ka Toranj predstavljao graditeljski poduhvat
prve vrste (ukupna oslonaka povrina je
oko 3m
2
). Kraj radova je predvien za okto-
bar 2008.
ZEMUN Priobalni pojas ispod Gardoa
na leto 2008. eka zavretak. PIM je iz-
gradio obaloutvrdu na Dunavu u duini od
350m (vrednost poslova 85 miliona dinara).
Ugraeno je 54.000m
3
, 1.300m
3
betona,
46.720 betonskih blokova. Bie zasaeno
vie desetina stabala i obezbeena neopho-
dna parking mesta u tom delu zemunskog
Keja. U blizini e biti izgraena i marina.
SAJMITE Naselje Staro sajmite
bie izmeteno 2008. godine, a u planu
je i izgradnja Memorijalnog centra. Ovaj
prostor od polovine XX veka eka da bude
ureen, a nekadanje sajamske zgrade
(Centralna kula, italijanski, eki, maarski
i turski paviljon, zatim zgrada uprave
Sajma i Spasiev paviljon) koje su za
vreme Okupacije sluile kao zloglasni logor
(preko 48.000 rtava), zauzela su privatna
lica. itava pria u vezi sa Sajmitem
dospevala je u javnost samo onda kada
su u Spasievom paviljonu organizovane
urke, to je valjda jedini takav sluaj u
posleratnoj Evropi. Ponovo e biti izgraeni
centralni, rumunski, ribarski paviljon, kao i
pet jugoslovenskih izlobenih paviljona.
Malo je poznato da je pre II rata ovde
formirano i prvo naselje na levoj obali Save
i napravljen urbanistiki plan po kom su
izgraene prve, sada ve sasvim devastirane
kue u blizini Sajma. Ekskluzivno naselje je
brisano iz memorije grada u sklopu prie o
socijalistikom Novom Beogradu, a dananji
stanovnici naselja Staro sajmite koji ive
u legalnim objektima u Bloku 18 uskoro
bi mogli biti preseljeni. Kako se planira,
na tom potezu bie izgraeni komercijalni
objekti, pa bi iseljenje moglo da pone im
se odrede investitori.
ADA CIGANLIJA Najvanija investicija
JKP Parking servisa u sledeoj godini
bie izgradnja fast-parka na Adi Ciganliji.
Grad Beograd je obezbedio sredstva za
ovaj veliki posao, a fast-park sa 1.700 novih
parking mesta umnogome e reiti problem
parkiranja na najveem gradskom kupalitu.
NOVA LUKA Domaa rma Ehting
uestvovae u izradi studije opravdanosti
i generalnog projekta izgradnje nove luke
u Beogradu. Cilj ove studije je da ispita
tehnike, ekonomske, ekoloke i drutvene
aspekte u vezi sa izgradnjom nove luke. Taj
dokument dae odgovor i na pitanje gde
e nova luka u Beogradu biti izgraena,
na levoj obali Dunava kod Krnjae ili na
desnoj obali u blizini naselja Vina. Studija
je jedan od uslova za donoenje detaljnog
regulacionog plana, kao i za naredne faze
projektovanja. Tom dogaaju prisustvovali
su Zoran Alimpi, predsednik Skuptine
grada i v.d. Gradonaelnika, Rudolf
iker, ministar u Vladi grada Bea, Boris
Rankovi, direktor Direkcije za graevinsko
zemljite i izgradnju Beograda, Gerhard
Veber, direktor Graevinske direkcije
grada Bea i Oto vec, direkor rme TINA
Vienna Transport Strategies. Generalnim
urbanistikim planom do 2021. i Prostornim
planom predviena je izgradnja nove luke
u Beogradu.
Na grad se ubrzano razvija i neophodna mu
je vea i modernija luka od one koju sada
ima. Veoma sam zadovoljan to e studiju
opravdanosti i ostala vana dokumenta uraditi
strunjaci iz Bea, grada sa kojim imamo
izuzetnu saradnju. Beograd i Be imaju puno
toga zajednikog, a posebno reku Dunav,
jedan od najvanijih saobraajnih koridora u
Evropi. Nova luka u Beogradu bie od znaaja
za itav region jugoistone Evrope rekao je
Zoran Alimpi.
OBILAZNICA U 2007. za Obilaznicu je
predvieno 721 milion dinara iz NIP-a, a za-
tim je dodato jo 458, to uz 300 miliona be-
ogradskih dinara ini ukupno 1,479 milijarde
stredstva koja su prvenstveno posluila da
se izmire dugovi prema Planumu i Mosto-
gradnji. Za zavretak svih radova na 7,7km
u sektoru IV Ostrunica-Orlovaa u 2008.
bie izdvojeno 5 milijardi dinara.
TENIS Beograd bi trebalo u 2008. da
dobije dva teniska centra. Kao lokacija se
pominjao i blok 62 gde je porodica okovi
trebalo da gradi, ali nije sve ilo sasvim
glatko sa dozvolama, pa su se pojavile i
otre rei u tampi
3
INFO info
12
13
zbog kreditnih kupaca, kojima je to jedan
od uslova za dobijanje stambenog kredita.
Ponuda je ipak loija u odnosu na 2005.
i 2006. godinu i nema novih stanova na
tritu. Razlog za to je to se danas mnogo
manje gradi i nema velikih investitora,
ali postoji i dosta nerealnih zahteva, koji
se stvaraju zbog plasiranja informacija o
naglim skokovima cena na nekim lokacijama.
Zbog toga ima stanova iji vlasnici smatraju
da njihove nekretnine vrede vie nego u
pojedinim evropskim metropolama, ali ih
zato prodaju i po dve ili tri godine.
KATASTAR ZELENILA BEOGRADA
Grad je poeo izradu katastra zelenila,
koja je poverena JKP Zelenilu. Katastar
se radi u GIS-u i obuhvatie teritoriju
jedanaest gradskih optina, na ukupno
70.449 hektara pod zelenim povrinama
je oko 10.541 hektar. Projekat je nastavak
realizacije gradske odluke iz 2002. o izradi
Projekta Zelena regulativa Beograda, i
na Generalnom planu Beograda 2021. i
predstavlja dugoroni razvojni koncept
upravljanja sistemom zelenih povrina,
njihove izgradnje, odravanja i zatite.
GIS ine tipovi zelenih povrina koje
odrava JKP Zelenilo Beograd: parkovi,
skverovi, zeleni koridori (zelenilo du
putne mree i drvoredi), parkovski ureeni
delovi gradskih i prigradskih uma i uma
ada i zelene povrine stambenih naselja
otvorenog tipa. Katastar za zelene povrine
kao to su gradske, prigradske i zatitne
ume, forlandi i ade vode javna preduzea
(npr. JP Srbija ume G Beograd, JVP
Srbijavode) nadlena za gazdovanje
nad njima i one ine sadrajni obuhvat
geografskog informacionog sistema
zelenih povrina samo na nivou povrine.
Ostali tipovi zelenih povrina, kao to su
posebni zeleni kompleksi, rasadnik, ume i
ikare, neureeno zemljite i movare nisu
obuhvaeni ovim sistemom.
RASPRODATO ZEMLJITE
Jedan od glavnih kamena spoticanja na
koje investitori naiu ako ele da zidaju
jeste pravno-svojinski status zemljita.
Posebno strani investitori koji ele da kupe
zemljite, ali to kod nas jo nije mogue.
Ustav je dozvolio mogunost da zemljite
vie ne bude u iskljuivom vlasnitvu
drave, medutim, nije donet zakon o
prometu gradskog graevinskog zemljita.
On i ne moe biti donet dok se ne donese
zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da
mu prethodi. Licno se zalaem za to da,
kad bude bilo moguce trgovati gradskim
gradevinskim zemljitem, ogranicimo tu
trgovinu tako to bi moglo da se prodaje
samo zemljite na kojem je neto izgradeno.
U suprotnom, desice nam se ono to se
desilo Pragu ili Budimpeti, da atraktivne
parcele godinama stoje neizgradene, a
samo zemljite prelazi iz ruke u ruku -
kae Stanojevi. Gradskog graevinskog
zemljita je, sa druge strane, sve manje.
Na poslednjoj licitaciji u Novom Beogradu
cena kvadrata zemljita dostigla je rekord od
hiljadu evra. Novi izmenama Generalnog
urbanistikog plana, koji se oekuje do kraja
godine, mnoge oranice uz autoput ce biti
pretvorene u gradsko graevinsko zemljite.
Investitori su ve osetili da e se to desiti i
kupuju poljoprivredno zemljite, mnogi sa
idejom da ga kasnije skupo preprodaju.
USKORO TENDER ZA IZGRADNJU
GLAVNOG POTANSKOG CENTRA
Preduzee Pota Srbije trebalo bi da do
kraja oktobra objavi tender za izgradnju
novog Glavnog potanskog centra (GPC) u
Beogradu, ija je vrednost procenjena na oko
35 do 40 miliona evra, najavili su predstavnici
tog preduzea. Generalni direktor Pota
Srbije, Dragan Kovaevi, izjavio je da je
izrada urbanistikog projekta u zavrnoj
fazi, a da e tender biti objavljen po dobijanju
dozvole Gradskog zavoda za urbanizam.
Kada to bude zavreno bie objavljen tender
i zapoeta investicija. Oekujem da e se to
desiti do kraja ovog meseca, a u krajnjem
sluaju do kraja godine rekao je Kovaevi.
On je podsetio da je lokaciju za izgradnju
GPC, PTT obezbedio kupovinom vojnog
zemljita u Zemunu, u Ugrinovakoj ulici, a
radi se o izgradnji objekta od oko 17.000m.
GPC bie opremljen najsavremenijim
mainama za automatsko sortiranje pisama,
kataloga i paketa, a u investiciju gradnje
i opremanja tog centra ukljueno je i
opremanje mainama potanskih centara
u Novom Sadu i Niu. Kovaevi je dodao
da e projekat biti nansiran iz sopstvenih
sredstava Pote Srbije
info INFO
GAZELA
U meuvremenu se pojavila i ideja da se problem saobraaja rei po novosadskom mode-
lu, tj. da se postave pontonski mostovi koji bi preuzeli bar deo optereenja od
165.000 vozikla dnevno koliko sada trpi Gazela. Meutim, ne toliko po-
stojanje divljih naselja na levoj obali Save, koliko nepremostiv
elezniki vor na desnoj, ovakvu varijantu ine ne-
primenjivom. Ipak, tek kada je sve uzeto u obzir,
postalo je jasno da kao jedino alternativno
reenje ostaje zavretak prilaznih puteva
Ostrunikom mostu, tj radovi na
sektoru IV Obilaznice.
info
13
energetske ekasnosti, odrivog razvoja i
njihove primene u savremenom graevinar-
stvu SAIEnergia koji e 2008 godine biti
odran 15-18. oktobra
U Bolonji je od 24. do 28.
oktobra 2007. odraan SAIE
veliki jesenji sajam arhi-
tekture i graevine. Pro-
logodinjom izlobom SAIE
se jo jednom potvrdio kao
inkubator projekata, tehno-
logija, materijala i inovacija
u graevinskom sektoru.
Bolonjski Sajam, u Italiji ali
i ire, vai za mesto koje se
mora posetiti i gde se mogu
dodirnuti i testirati sve
najsavremenije inovacije u
svetu graevinarstva
Organizatori meu brojnim delegacija-
ma i pojedincima koji su posetili prolo-
godinji SAIE (Salone Internazionale
dellindustrializzazione Edilizia) istiu u
prvi plan goste upravo iz istone Evrope.
Naime, i u Italiji je primeena velika zainte-
resovanost rmi sa ovog trita za nova ree-
nja i mogunosti saradnje kroz distribuciju i
franizing naina rada i novih tehnologija.
Goste sa Istoka najvie je zanimala direktna
saradnja sa proizvoaima i nosiocima pate-
nata iz graevinskih sektora.
Iskustva i znanja Bolonje
Bolonjski Sajam se organizuje preko 40 go-
dina i za to vreme je iz godine u godinu pri-
kupljao i dopunjavao znanja i iskustva iz svih
sektora graevinske industrije i arhitekture.
Ova posebnost Sajma je upravo ono to or-
ganizatori istiu kao njegovu kljunu odliku.
U skladu sa tim SAIE je pre tri godine po-
eo da izdaje SAIE vodi novih proizvoda.
Za ovo kratko vreme Vodi je postao veoma
popularna publikacija meu graevincima u
Italiji, prvenstveno zahvaljujui nainu pre-
zentovanja koji je blizak ljudima iz struke.
Bolonjski Sajam pored SAIE-a organizuje i
SAIESpring Proleni sajam stolarije i
zavrne enterijerske obrade koji e 2008 go-
dine biti odran 12-15. marta. U isto vreme
se odravaju i dve izlobe: Projekti i pejza,
i izloba tehnologija i proizvoda za parkove
i bate. Poseban sajam se organizuje na temu
SAIE 2007
MEUNARODNA IZLOBA TEHNIKIH
REENJA U ARHITEKTURI I
GRAEVINARSTVU
www.buildmagazin.com
sajmovi
SAIE 2007 LINA KARTA
260.000 kvadratnih metara izlobenog
prostora (180.000 pod krovom i 80.000
na otvorenom)
preko 1.700 izlagaa, 350 iz inostran-
stva
176,500 posetilaca, od ega je 7494
stranaca
4 ulaza za posetioce
proireni kapaciteti parking prostora
15 hala i 6 otvorenih izlobenih sektora
35.000m
2
servisnog prostora
2 restorana, 4 samouslune kafeterije i
toaleti u svakoj od hala
www.saie.bolognaere.it

PREDNAPREGNUTI BETONI NA SAIE 2007

Drugog dana Sajma u fokusu je bila konferen-
cija Dizajn objekata od prednapregnutog
betona. Posetioci su mogli da upoznaju ovu
temu kroz delo jednog od najoriginalnijih arhi-
tekata dananjice Rudy Ricciotti-ja, dobitnika
Velike nagrade za arhitekturu iz 2006. Diskusije
o prednapregnutom betonu i njegovoj upotrebi
u arhitekturi skoro da nikad ne podrazumevaju
doticanje tema kao to su dizajnerska kreativ-
nost, kulturoloki okviri... On se smatra prosto
sirovim materijalom za konkretnu upotrebu u
fundiranju, infrastrukturi i tekim konstrukcijama.
Meutim, danas arhitekte pokuavaju da razbiju
ovaj stereotip i da iz prednapregnutog betona iz-
vuku ono najbolje i u estetskom smislu (na foto-
grajama dole objekti Ruddy Ricciotti-ja).
Rudy Ricciotti uspeva da iskoristi sve prednosti
ovakvih konstrukcija i da ih primeni na objekti-
ma najrazliitijih vrsta, posveenim kulturi, mu-
zici, umetnosti... gde se prednapregnuti beton
do sada inio kao paradoks
14
Najvei broj posetilaca je iz Francuske se-
verne i centralne, Bretanje, Loare, oblasti uz
Ronu i Alpe, mada je ove godine bio i zna-
ajan priliv iz ampanje i Lorene zahvalju-
jui u meuvremenu otvorenom istonom
kraku uvene francuske eleznice TGV.
Ipak broj stranih posetilaca je procentual-
no porastao mnogo vie nego broj domaih.
Ovde nisu samo gosti iz zapadne Evrope,
ve i iz Maroka, Tunisa, Rusije, Brazila, sa
posebnim naglaskom na Poljsku koja je ove
godine bila poasni gost Sajma.
Odrivi razvoj kljuna tema
Nakon skoranjih zakljuaka Grenelle Fo-
ruma o ivotnoj sredini odrivi razvoj je bio
kljuna tema brojnih dogaaja koji su se od-
vijali u okviru Batimata: razgovora, tribina,
intervjua i predavanja koja su pratila izlobe.
Jedan od najznaajnijih dogaaja bila je
Konferencija arhitekata odravana u se-
dam poludnevnih termina, organizovana
u saradnji sa Meunarodnim udruenjem
arhitekata, takoe je bila posveena cen-
tralnoj temi itavog sajma. Shodno na-
javama, predstavljene su arhitektonske i
tehnoloke inovacije koje promoviu odr-
ivi razvoj, a zahvaljujui predstavnicima
medija one su odmah pronale put do naj-
ire publike.
Naredni Batimat ve je zakazan za prvu
sedmicu novembra 2009. godine, a kako
biste osetili makar jo deli atmosfere ovog
gigantskog dogaaja graevinske industrije
sveta, moete pogledati i naruiti jo vie fo-
tograja ali i video zapise na Internet adresi
www.batimat.com
BATIMAT je jedan od
najveih i najznaajnijih
dogaaja u graevinskoj
industriji sveta koji se
odrava svake druge godine
u Parizu. Dvadeset esti po
redu, odran je od 5. do 10.
novembra 2007. u okviru
izlobenog prostora Parc des
Expositions, Porte de Versai-
lles na 230.000
kvadratnih metara. Ovde
su na jednom mestu
okupljeni najznaajniji
evropski i svetski
proizvoai i dobavljai
graevinskih materijala i
opreme
Batimat zbog svega ovoga nazivaju baro-
metrom graevinske industrije jer po svom
znaaju predstavlja njen centralni dogaaj.
Batimat okuplja i sve oblasti i profesije ve-
zane za graevinsku industriju: arhitekte i
inenjere, planere izgradnje, investitore i
menadere, distributere graevinskih ma-
terijala i graevinske trgovce, rme koje se
bave ureenjem okoline, izvoae i inova-
tore, proizvoae graevinskih proizvoda i
maina... i mnoge druge. Izlobeni prostor
Batimata je podeljen u sedam sektora po
oblastima delatnosti: izgradnja, stolarija i
prozori, zavrna obrada i dekoracija, opre-
ma i alati, instalacije i instalacioni sistemi,
informacione tehnologije i usluge.
Centralna tema 26. Batimata bila je po-
sveena odrivom razvoju oblasti grae-
vinarstva koja graditeljima nudi velike
mogunosti napretka. Ovoj temi se sada
moe prii i kroz vea iskustva prakse
(zahvaljujui novim proizvodima i pri-
menjenim optimalnim tehnologijama) i
moemo videti neke znaajne inicijative
i istinske iskorake u Francuskoj i Evropi.
Promotivne kampanje i mnogi usputni do-
gaaji na ovoj izlobi obraivali su vane
teme u okviru sektora odrivog razvoja:
energetsku ekasnost, bezbednost, dostu-
pnost i komfor.
Batimat je ove godine okupio vie posetilaca
nego na prethodno odranoj izlobi 2005.
godine. Izlagaa je bilo otprilike kao i tada,
sa neto veim brojem izvoaa, ali jedno-
vremeno, sa smanjenim brojem proizvoaa
iz sveta.
Najvea razlika u tom smislu u odnosu na
prolu godinu jeste uloga medija (radija, te-
levizije, ali i tampanih). Ovome je svaka-
ko najvie doprinelo prisustvo Ministra za
ivotnu sredinu i odrivi razvoj, Ministra
za stambena pitanja i Sekretara za ivotnu
sredinu. Mediji su prirodno bili najzainte-
resovaniji za napredak industrije i inova-
cije, naroito za nosioce nagrada neke od
mnogih kategorija. Takoe, velika panja je
posveena dvema dodatnim temama Sajma
materijalima i stanovanju budunosti.
Organizatori Batimata posebno istiu
znaaj medija, i podstiu njihovo prisu-
stvo pokuavajui da ih privuku zanimlji-
vim inovacijama koje bi mogle biti inte-
resantne indirektnim potroaima. Svaki
predstavnik medija u poseti ovom Sajmu
naii e na profesionalan odnos kod izla-
gaa, inovatora, ali i svih prisutnih profe-
sionalaca graditelja.
BATIMAT 2007
PRAZNIK GRAEVINE
www.buildmagazin.com
sajmovi
BATIMAT 2007 U BROJKAMA:
1.100 novih proizvoda graevinske indu-
strije prvi put je prezentovano tritu
2.700 izlagaa iz 49 zemalja (preko polo-
vine su inile inostrane kompanije)
225.361 kvadratnih metara izlobenog
prostora u 11 hala
447.738 prodatih karata od ega je
80.000 iz 141 drave, tj. 18%-18,5% od
ukupnog broja
preko 5.000 profesionalaca uzelo je ue-
a u razgovorima koje je organizovao
Batimat na temu odrivog razvoja

15
Inid i identitet
Identitet i imid neke organizacije e
biti formirani iako se nita ne preduzima.
Korporacija obavlja neku svoju aktivnost,
zaposleni rade po svom oseaju, a javnost
stie odreenu predstavu o organizaciji. Na-
izgled to moe izgledati kao primer jedne
idealne demokratije, ali sa stanovita PR-a
to je oigledna anarhija. Kreiranje imida
od strane profesionalaca, bez obzira da li
su to ljudi unutar rme ili su za taj posao
angaovani konsultanti sa strane, predsta-
vlja neophodan, a esto i dovoljan uslov za
pozitivne rezultate.
Kreiranje neijeg imida jeste zahtevan i du-
gotrajan posao. Kao i kod svake druge po-
slovne aktivnosti mora se znati ko su nalogo-
davci, a ko izvrioci. Deava se da u manjim
organizacijama to bude ista osoba. To nije
dobro reenje poto vlasnik neke male rme
koji istovremeno formira identitet, a brine i o
imidu, ne moe imati dovoljno kritiki po-
stavljen stav u realizaciji ovih aktivnosti.
Konsultant angaovan sa strane da kreira
imid organizacije identian identitetu (ili
neto malo bolji) mora, pre svega, izvri-
ti analizu trenutne situacije. Na samom
poetku mora doneti odluku da li e nalo-
godavcu skresati realno stanje ili e mu se
ulagivati i prezentovati mu ono to misli
da bi on eleo da uje. Moda e nekada
imati probleme ali je bolje saoptiti realno
stanje. Slinu dilemu, primera radi, imaju
i dizajneri. Da li da predloe ono to oni
misle da je prava stvar ili ono to znaju da
e se dopasti klijentu. Struka ili komerci-
jalizacija - pitanje je sad?
Kljuni element pri kreiranju imida neke
organizacije jesu njeni zaposleni. Ukoliko
oni ne shvate ciljeve kreiranja odreenog
imida i ako ih ne primene u javnosti dolazi
do odsustva eljenih rezultata. Mogu posto-
jati smiljeni otpori promenama, a nekada
procedure kreiranja imida nisu na dovoljno
jasan i dosledan nain predstavljene. Jedi-
no ako svi shvate znaaj promena i ako ih
usvoje kao svoje line i zajednike vrednosti
moe se oekivati pozitivan rezultat.
Istraivanje korporativnog
identiteta
Osnovna funkcija korporativnog identiteta
je da omogui kompanijama da steknu, una-
prede, i zadre konkurentsku prednost. Sa sa-
mim razvojem marketinga i PR-a u moder-
nom smislu rei korporacijski identitet je bio
poistoveivan sa vizuelnim pojavljivanjem
rme u javnosti tj. sa njenim logotipom ili
zatitnim znakom. Danas je opte prihvae-
no da identitet jedne korporacije predstavlja
njenu ukupnu komunikaciju olienu u kul-
turi, verovanjima, stavovima, zaposlenima,
rukovodstvu, vlasnitvu, strategiji.
Prouavanje identiteta podrazumeva rasla-
njivanje njegovih delova i sagledavanje nji-
hovog uticaja na organizacione delove neke
korporacije. Istraiva identiteta e prvo sa-
kupiti sve pisane izvore, kako unutar orga-
nizacije (godinji izvetaj o poslovanju, za-
pisnike sa sastanaka organizacionih delova,
press clipping i sl), tako i van nje (izvetaji
statistikih zavoda, strukovnih udruenja,
istraivakih agencija). Na primer, analizom
specijalizovanih publikacija o bankarstvu
koje povremeno objavljuju nai dnevni i
periodini listovi (jednu od najkompletnijih
krajem godine izdaje magazin Ekonomist)
kroz predstavljanje rukovodioca banaka,
mogue je saznati mnotvo podataka o
identitetu neke banke.
Bitna stvar za istraivaa identiteta je po-
drka top menadmenta. Najbolje je
stavove zaposlenih proveriti neposredno
(ueem na radnim sastancima, ukljuiva-
njem u radni tok aktivnosti) jer se klasinim
intervjuima moe stei iskrivljena slika. U
veini sluajeva intervjuisana osoba eli da
trenutnu situaciju predstavi boljom nego to
ona jeste i tada pogrena dijagnoza vodi ka
neadekvatnim savetima za poboljanje kor-
porativnog identiteta.
Svetski hotelski lanci tajno proveravaju iden-
titet nekog od lokalnih hotela irom sveta
tako to strunjak za korporativni identitet
boravi u hotelu nenajavljen, oslukujui ta
se deava i pria meu zaposlenima i ruko-
vodiocima hotela.
Tip vlasnitva neke korporacije bitno od-
reuje identitet korporacije. Mala privatna
rma obino prati viziju njenog vlasnika i
nije redak sluaj da takav rukovodilac bira
tim oko sebe sa sebi slinim stavovima, kul-
turom, stremljenjima i verovanjima. Ipak, i
u takvim situacijama dobro je imati jednu
osobu u timu koja svojim kreativnim ludilom
tera ostale da preispituju svoje stavove. Sa
druge strane, jedna velika rma u dravnom
vlasnitvu kao to je Elektroprivreda Srbije
nee imati rukovodstvo koje e trajno biti
vezano sa sudbinom rme, a pri donoenju
mnogih odluka menadment e morati da
vodi rauna o interesima Vlade koji esto
mogu da budu kontradiktorni.
Promena vlasnitva moe bitno da promeni
identitet neke organizacije. Na bankarskom
tritu Srbije tokom 2005. godine desile su
se krupne promene u vlasnikoj strukturi.
Osim u kulturi poslovanja koju su sa sobom
donela nova rukovodstva i u samom imenu
banaka je dolo do promena. Nakon kupovi-
ne veinskog paketa Delta banke italijanska
Inteza banka brie staro ime banke i daje joj
svoj identitet, austrijska Erste banka menja
ime Novosadske banke u Erste bank Novi
Sad, dok francuski gigant Kredi agrikol i
grka Alfa banka, za sada, samo dodaju svoj
identitet Meridian banci odnosno Jubanci.
Pravi izazov za strunjake na polju korpo-
rativnog identiteta i imida da u kreiranju
imida sprovedu sinergiju vrednosti preuze-
te i banke preuzimaa.
poslovanje
Jedna od lepih i lako pamtljivih denicija PR-a kae da je ideal
da korporativni identitet bude jednak korporativnom imidu
(ovo vai i za institucije i organizacije koje nisu korporacije,
kao i za javne linosti). A ta je, u stvari, identitet, a ta imid?
Najkrae reeno, identitet neke organizacije jeste ono to
ona u sutini jeste tj. to su verovanja, stavovi, kultura.
Sa druge strane, imid jeste slika koju javnost ima o nekoj
organizaciji ili linosti. U realnosti su mogua tri odnosa
ovih dveju stvari:
kada je imid bolji od identiteta tj. da javnost ima bolju
sliku o nekome nego to on u stvari jeste,
kada je identitet bolji od imida tj. kada organizacija ili
pojedinac imaju loiju sliku u javnosti od realne,
kada je identitet jednak imidu, to je idealna situacija
KORPORATIVNI
IDENTITET
Pie: Predrag Karasovi,
voa projekta u PR agenciji PRAGMA
E-mail: ofce@pragma.co.yu
www.buildmagazin.com 16
U eri dananje globalizacije nacionalna pri-
padnost vlasnika takoe moe biti bitan
faktor identiteta korporacije. Tradicionalno
smireni veanin ili Finac svakako e dru-
gaije voditi rmu od temperamentnog Ita-
lijana ili panca.
Tajnu japanskog buma devedesetih godina
prolog veka svakako ine i stavovi o poslo-
vanju koji su generacijama ugraivani u nji-
hov menaderski kadar. Bum jedne Indije u
sferi informacionih tehnologija ne moe biti
shvaen ako se ne razume lozoja njihove
poslovne kulture. U seanju mi je reportaa
od pre 15-ak godina na RTS-u kada je jedan
nemaki biznismen pocepao viemilionski
ugovor sa jednom naom rmom saznavi da
je ona za samo nekoliko godina stekla bo-
gatstvo koje se u Nemakoj stie decenija-
ma. Taj tipini Nemac je reagovao na nain
da ako su tako lako stekli bogatstvo, mogu
tako lako i da ga izgube. U Japanu postoji
rma koja je u vlasnitvu jedne iste porodice
vie od jednog milenijuma. ta mislite o nji-
hovom identitetu?
Korporacijska struktura i
njen identitet
Osnovu korporacijske strukture ini stepen
centralizacije i decentralizacije tj. obim sa-
mostalnosti poslovnih jedinica. Ukoliko je
rma centralizovana odluke se donose na
jednom mestu, a sve poslovne jedinice pri-
menjuju te odluke bez mogunosti za prila-
goavanje specinostima lokalnog trita.
Rukovodstvu organizacije je lake da prati
izvravanje postavljenih ciljeva i zadataka,
ali, sa druge strane, to donekle ubija mo-
gunost kreativnih reenja u lokalu.
Primer centralizovanog voenja organiza-
cije jeste ranije pomenuti bankarski sistem.
Maksima misli globalno, deluj lokalno
svoju potvrdu postie u decentralizovanim
organizacionim strukturama. Vrh kompani-
je donosi strateke odluke dok rukovodioci
organizacionih delova (koji se mogu nalaziti
i na razliitim kontinentima) donose odluke
specine za konkretno trite.
Gigant industrije bezalkoholnih pia,
Koka kola, svoje advertajzing kampanje
prilagoava tritima u zapadnoj ili isto-
noj Evropi, Americi ili npr, arapskom svetu.
Tu se prepliu kulturoloke, socioloke i/
ili verske specinosti odreenog trita.
Analizom velikog broja kompanija namee
se zakljuak da je veina kombinacija cen-
tralizovanog i decentralizovanog sistema
poslovanja. Minimum zajednitva trebalo
bi da bude u formi logotipa i naina obele-
avanja poslovnih jedinica, kao i sistemu u
kome zaposleni primenjuju zajednike vre-
dnosti organizacije.
Jedan od osnova dobrog korporativnog
identiteta jeste i prihvatanje zajednikih
vrednosti od strane veine zaposlenih.
To se najlake moe uoiti u trenuci-
ma eventualnih kriznih situacija. to
su zaposleni vie vezani za vrednosti
kompanije (a to se najee postie od-
ravanjem stabilnog sastava zaposlenih
koji sa firmom prolaze i kroz uspone i
kroz stagnacije ili padove) to e lake
biti rukovodstvu da pozivanjem na te
vrednosti (njen identitet) pronae izlaz
iz krize. Ponekad e rukovodstvo morati
da primeni strategiju promene korpora-
tivnih vrednosti.
Sa razvojem privrede u modernom smislu
rei prvo je bilo bitno imati kapital kako bi
se postigla konkurentna prednost na tritu.
Zatim je nastupio period u kome se ta pred-
nost postizala kroz napredniju tehnologiju
u odnosu na pratioce lidera. Trenutno se
privredno okruenje nalazi u situaciji da za
uspeh vie nisu bitni kapital i tehnologija
ve ljudi i njihova kreativnost i posvee-
nost postizanju zajednikog cilja. Kompa-
nije koje su to na vreme shvatile i kod kojih
orijentisanost na zaposlene kao osnovni
faktor razvoja nije samo na papiru, danas
predstavljaju lidere u svojim oblastima.
Zaposleni koji su zadovoljni svojim radnim
mestom, stepenom angaovanja i nagrai-
vanja i rado istiu ulogu svoje kompanije u
drutvu, ine najbolju osnovu za vrst kor-
porativni identitet.
Da bi odreeni identitet imao svoju pri-
menu u praksi veoma je znaajno proceniti
koliko je ekasno rukovodstvo organizacije
iskomuniciralo taj identitet do svih zaposle-
nih. Analizom svih tampanih i elektron-
skih komunikacionih materijala (izvetaji
poslovnih jedinica, godinji izvetaj kompa-
nije, reklamni prospekti, oglasi u medijima i
sl) ekspert za korporativni identitet i imid
moe doi do podataka koliko jasno je sva-
ki organizacioni deo shvatio zajednike vre-
dnosti na kojima insistira rukovodstvo. Da
li svi promotivni materijali na jednoznaan
nain prezentuju vrednosti kompanije? Da
li svi organizacioni delovi jednoznano ko-
riste ime kompanije? Lider na tritu Srbije
u oblasti konditorskih proizvoda je kom-
panija tark. Na pojedinim prodajnim
objektima se nalazi raniji naziv Soko tark,
a u nekim materijalima se moe nai i ime
Soko Nada tark.
Vii nivo organizacione kulture ine i razvi-
jeni oblici internog informisanja zaposlenih.
Interne novine newsletter idealno su me-
sto za promovisanje vrednosti rme. Tu e
zaposleni saznati neto vie o aktivnostima
organizacije a rukovodstvo moe podrobnije
pojasniti strategiju razvoja. est oblik interne
komunikacije jesu i oglasne table, a sve ee i
intranet komunikacija putem raunara.
esto zaposleni (a ponekad i rukovodstvo)
nisu svesni kroz koje sve oblike komuni-
ciraju svoj identitet. Nain na koji e se
neko javiti na telefon, kako e pozdraviti
gosta u rmi, da li nosi uniformu ili zati-
tna sredstva, ukoliko to radno mesto zah-
teva, takoe predstavljaju vid komunikacije.
Osmeh i ljubaznostu zaposlenih McDo-
naldsa ili, na primer, Banke Inteza (do skora
Delta banke) odaju utisak da rukovodstvo tih
kua brine o svojim zaposlenima i da svi za-
jedno grade jedan pozitivan identitet. I arhi-
tektura eksterijera i enterijera objekata neke
rme takoe komunicira tj. alje neku poru-
ku korisnicima proizvoda ili usluga. Nakon
podrobne analize korporativnog identiteta
moe se prei na analizu korporativnog imi-
da, tj. na utvrivanje koliko razliite javnosti
prihvataju i shvataju odreeni identitet.
fokus
poslovanje
poslovanje
Postavljanje ciljeva
korporativnog identiteta
Kao i kod bilo kog drugog PR posla po-
stavljanju ciljeva korporativnog identiteta
prethodi jedno istraivanje koje mora po-
moi da postavljeni ciljevi budu u skladu sa
korporativnom strategijom. Veoma je vano
da su i savetnik za identitet i naruilac posla
na isti nain shvatili postavljene ciljeve. Nije
dobra situacija kada savetnik postavi nere-
alne ciljeve ali ni ona kada naruilac posla
oekuje previe od promene identiteta.
Pojavno je najupeatljivija promena imena
organizacije. Nakon II svetskog rata dobar
deo rmi u ondanjoj FNRJ, i nakon nje
SFRJ, je nosila revolucionarna imena kao
to su Sloboda, Mladost, Prvi partizan
i slino, da bi od 90-tih godina prolog veka
privatni preduzetnici u imenu rme svom
prezimenu dodavali nastavak Co. (engl.
company=rma, preduzee). Dravni avio-
prevoznik je poeo kao Jugoslovenski ae-
rotransport, da bi preko Jat Airwais-a sti-
gao do imena JAT. Rukovodstvo je pratilo
svetske trendove i tako prilagoavalo svoj
identitet kroz promenu imena rme.
Ciljevi korporativnog identiteta mogu biti
razliiti: poboljati komunikaciju unutar or-
ganizacije (interni PR), poveati percepciju
javnosti o postojanju organizacije, poveati
trinu vrednost akcija rme, saoptiti novu
strategiju poslovanja, obezbediti bezbelnu
integraciju dve ili vie rmi, stvoriti ugled r-
me u javnosti, odrediti svoju poziciju u global-
nim razmerama. Sa druge strane, rukovodstvo
organizacije moe, u saradnji sa strunjakom
za korporativni identitet, proceniti da je za
razliite javnosti potrebno odrediti razliite
ciljeve identiteta. Kompanija Delta e kada
su u pitanju na primer odnosi sa Vladom na
jedan nain predstaviti svoj identitet i shodno
tome postaviti odreene ciljeve, dok e Del-
ta auto, kao jedan od njenih organizacionih
delova, na drugi nain postaviti svoje ciljeve
u cilju komunikacije sa kupcima svojih proi-
zvoda. Naravno da ovi razliiti ciljevi moraju
da budu kompatibilni i usaglaeni tj. da se
uvek na umu ima efekat sinergije.
Struktura neke organizacije umnogome
e uticati na njen korporativni identitet.
U literaturi su poznate tri vrste struktu-
ra: unitarni identitet, identitet komerci-
jalnih imena i diversikovani identitet.
Unitarni identitet podrazumeva da svi pro-
izvodi i/ili usluge unutar jedne organizacije
koriste isto ime. Prednost ovakvog organi-
zovanja identiteta jesu smanjeni trokovi
komunikacije, lake kreiranje oseaja zaje-
dnitva a organizacioni delovi ne moraju da
se bore za svoj poseban identitet. Sa druge
strane, opreznije se ulazi u lansiranje novih
proizvoda poto bi eventualni neuspeh imao
povratni uticaj i na ostale organizacione de-
love koji posluju pod kapom istog imena.
Identitet komercijalnih imena imamo kada
se pojedini proizvodi ne vezuju direktno za
rmu maticu koja ih proizvodi. Na ovaj nain
mogue je posebno za svaki proizvodi izraditi
korporativnu strategiju. Mane ovog pristupa
su poveani komunikacijski trokovi i nedo-
statak podrke ukupne kompanije u javnosti.
Diversikovani identitet obino nastaje
kada jedna kompanija pone sa proizvo-
dnjom jednog unitarnog identiteta a onda
se identitet diversikuje udruivanjem ili
proirenjem posla u potpuno novoj oblasti
poslovanja. Ovakva organizaciona struktura
omoguava mnogo veu eksibilnost tj. orga-
nizacija moe koristiti kako koristi iz jedin-
stvenog identiteta tako i one iz organizacio-
nih delova. Manu ine oteano pojanjavanje
organizacione strukture i eentualno razliito
tretiranje delova unutar organizacije.
Dilema na koji nain organizovati identitet u
poslednje vreme naroito je prisutna u auto-
industriji. Prisutan je trend ukrupnjavanja
kapitala preuzimanjem ili udruivanjem
auto-kua: ameriki evrolet preuzeo je ko-
rejski Daevu i potpuno nametnuo svoj identi-
tet, grupacija PSA se opredelila da Peo i Ci-
troen unutar grupe zadre svoje korporativne
identitete, integracijom kode u Folksvagen
grupu zadran je deo prethodnog identiteta
uz obilato korinjenje identiteta majke rme.
Svetski poznat istorijat nastanka automobila
marke Ford dozvoljava ovom proizvoau da
svojim linim peatom i dan danas nastupa
na svetskom automobilskom tritu. Svaka
organizacija mora izabrati onu strukturu koja
e joj obezbediti najbolju poziciju na tritu.
Privrenost konceptu unitarnog identiteta
ne mora nuno znaiti da organizacioni delo-
vi nemaju odreenu samostalnost u kreiranju
svog imena. I obrnuto, ukoliko se proceni da
e se bolji rezultati postii ukoliko se forsiraju
identiteti komercijalnih imena rukovodstvo
organizacije moe iznai puteve da se iskori-
sti identitet matice.
Kanali komunikacije
korporativnog identiteta
Rukovodstvo kompanije moe u odreenom
trenutku proceniti da je korporativni iden-
titet bitnije saoptiti internoj, a u nekom
drugom, eksternoj javnosti. Bez obzira na
to, mehanizmi komunikacije su isti tj. uko-
liko kompanija eli da svi ispravno shvate
njen identitet mora ga ekasno predstaviti.
Jedno od najee korienih sredstava ko-
munikacije jesu masovni mediji preko kojih
se moe stii do najveeg broja javnosti u naj-
kraem periodu. Reklamna poruka bi trebalo
da bude jedinstvena (npr. kod promene imena
rme) mada se u praksi deava da organizaci-
oni delovi imaju svoje reklamne budete i da
oni alju razliite poruke. Najee se to dogaa
kod velikih maloprodajnih sistema. Na pri-
meru akvizicije Delta banke od strane Banke
Inteza vidi se koliko je bilo bitno u to kraem
vremenu predstaviti javnosti novi brend.
Bilo je potrebno promeniti sve elemente vizu-
elnog identiteta (svetlee reklame na ekspozi-
turama, reklamni bilbordi, tampane publika-
cije, web-sajt i drugo). U protivnom klijenti bi
bili u nedoumici ta se stvarno desilo.
Problem centralizovanog ureivanja se javlja i
kod tampanih materijala organizacije. U ve-
likom rmam se sve ee jedna osoba ime-
nuje da prati doslednost publikovanih mate-
rijala. Veliku podrku ostvarenju ovog cilja
daje knjiga grakih standarda u kojoj se do
detalja opisuje nain upotrebe korporacijskih
simbola kao to su logotip, zatitni znak, slo-
gan i drugo. Ne manje bitne su i interne no-
vine koje imaju zadatak da do svih zaposlenih
prenesu poruke korporativnog identiteta.
Jedan od najbitnijih kanala komunikacije je i
direktna komunikacija zaposlenih: kroz for-
malne (sastanci, brinzi, kolegijumi) i nefor-
malne (glasine i sl.) kanale komuniciranja.Ako
se ovi procesi uspeno sprovedu na nivou in-
terne komunikacije velika je verovatnoa da e
i do javnosti doi pravi identitet organizacije.
Komunikacijski plan se esto denie kao po-
drka elementima marketing miksa, uveno
4P (engl. Price, Product, Promotion, Place
cena, proizvod, promocija i distribucija).
Samo izbalansiranim odnosom ova etiri ele-
menta mogu se postii odgovarajui rezultati.
Cena sama po sebi komunicira sa potroai-
ma tj. njome se eli pozicionirati proizvod ili
usluga u odnosu na konkurenciju. Poboljanja
i moderan dizajn proizvoda, i nain predsta-
vljanja, svakako e privui vei broj zaintereso-
vanih kupaca. Promocija treba da bude kom-
binacija vie elemenata od kojih su najbitniji
oglaavanje, direktni marketing, propaganda.
Kanali distribucije tj. prodaje mogu pomoi
ali ako se pogreno izaberu i odmoi.
Kako bi se dugorono odrao korporativ-
ni imid koji odgovara njegovom identitetu
potrebno je pri izradi komunikacionog plana
povesti rauna o nekoliko stvari. Treba da se
odredi koji je cilj saoptavanja korporativnog
identiteta. Da li se na primer eli poboljanje
postojeeg imida. Zatim moramo denisati
javnosti ka kojima elimo da uputimo poruku
i da ih istovremeno klasikujemo prema ste-
penu vanosti. Iako elimo da kroz komuni-
kacijski plan propustimo jedinstvenu poruku
moda e se nekad javiti potreba za razliitim
porukama za razliite javnosti. To ne znai
da e ista poruka biti razliito interpretira-
na ve da e se odreene poruke plasirati do
odreenih javnosti. Nakon toga sledi izbor
komunikacijskih kanala. Cilj nam je da naa
poruka doe na pravo mesto, neizmenjena i
po najnioj ceni kotanja. Moe biti veoma
vano i vreme kada e se poeti sa plasiranjem
poruka korporativnog identiteta. Dilema je i
da li samostalno plasirati poruke ili angaovati
eksperte van organizacije. Nije redak sluaj da
se ovo radi kombinovano. Kada se sve ovo de-
nie pristupa se realizaciji komunikacijskog
plana korporativnog identiteta
www.buildmagazin.com 18
19
BASF Srbija d.o.o.
Trie Kaclerovia 27L
11010 Beograd
Srbija
tel. +381 11 30 93 400
Fax. +381 11 30 93 401
www.basf.co.yu
SNAGA
GLOBALNOG LIDERA
Posveeni smo stvaranju kva-
litetnih inenjerskih reenja koja
doprinose unapreenju celo-
kupne industrije betona. Putem
stalnog istraivanja i razvoja u
pravcu novih proizvoda, sistema,
metoda primene i opreme, mi
betonu dodajemo novu vrednost.
Naa struktura ralanjena po
trinim segmentima znai da
moete da se oslonite na blizinu
neke od naih regionalnih
kompanija uz punu podrku cele
globalne grupacije.
Kompanija BASF Construction
Chemicals je deo najveeg
hemijskog koncerna na svetu i
trini je lider u segmentu
dodataka za beton.
Adding Value to Concrete
Beton nastaje ovravanjem meavine
mineralnog veziva, kamenih agregata i vode.
Pri tome mineralna veziva i voda su aktivni
sastojci betona, a kameni agregati sastojci koji
slue za ispunu betonske mase bez hemijskog
uea. Za spravljanje betona koriste se
razne vrste vezivnih materijala, kao to su:
cement, gips, kre, asfalt, epoksi smole
Zavisno od vrste vezivnog materijala dobijaju
se: cementni betoni, gips betoni, kreni
betoni, asfalt betoni, epoksi betoni itd.
Agregati za spravljanje betona mogu biti
prirodni ili vetaki. Najee korieni
agregati su prirodni ljunak i pesak, drobljeni
kamen, razne vrste zgure i dr. Kameni
agregati su betonski ljunak i betonski
pesak, a ree vetaki drobljeni kamen U
praksi se najvie koriste cementni betoni.
Kao vezivo koristi se portland cement. U
betonskoj meavini mogu biti prisutni
i razliiti aditivi sa ciljem poboljanja
odgovarajuih karakteristika betona.
Fiziko mehanika svojstva betona:
vrstoa pri zatezanju
vrstoa pri istom smicanju
vstoa pri sloenim naponskim stanjima
vrstoa pri dinaminom optereenju
vodonepropustljivost betona
otpornost prema dejstvu mraza i soli
otpornost na habanje
otpornost na hemijske agense
deformacije betona pod uticajem
kratkotrajnih optereenja

TEMAbroja
Beton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom na
itavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se est milijardi kubnih me-
tara godinje, to je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete.
Industrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapoljava oko dva
miliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroi 40% svetske
potronje cementa, odnosno betona.
Danas, vie nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imaju
posebni betoni izraeni po specijalnim sistemima ugradnje i recep-
tima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najopti-
malnije osobine za svaki od specinih sluajeva upotrebe.
priredili: Jelena Jeremi, dipl. ing. gra.
Mladen Bogievi
Na osnovnoj verzi-
ji strane Vikipedije
o betonu (engl. conc-
rete) izmeu ostalog
stoji i navod iz lanka
dr Stenlija Vajlda Dokazi o betonu
(Stanley Wild, Concrete evidence, januar
2007, asopis New Scientist), u kom se po-
minje da su u Srbiji pronaeni ostaci pra-
betona od crvenog krenjaka, ljunka i pe-
ska, na iskopini kolibe stare 7.600 godina.
Dr Sten Vajld je voa tima za istraivanja
graevinskih materijala BMRU Building
Materials Research Unit, koji sarauje sa
nekoliko evropskih fakulteta i instituta
1756. britanski ine-
njer Don Smiton
(John Smeaton)
prvi je zameao
cement sa ljun-
kom i ljakom
(opeka u prahu).
Ubrzo su i drugi
pronalazai po-
eli aktivnije da eksperimentiu sa istim
sastojcima i ve 1824. Dozef Aspdin
(Joseph Aspdin) pronalazi konanu for-
mulu. Nastaje proizvod koji pod istim
imenom i danas ini osnovu industrije
berona portland cement (ime dobio
po cenjenom graevinskom kamenu).
Meanjem portland cementa sa vodom
dobija se plastino cementno testo ce-
mentna pasta, koja vremenom poinje
da menja agregatno stanje i da prelazi
u vrstu supstancu. Uzrok ove promene
agregatnog stanja je hidratacija kom-
pleksan ziko-hemijski proces ija su-
tina ni do dan danas nije rasvetljena.
Portland cement karakterie srazmerno
konstantan hemijski sastav i to: CaO (ve-
zan) 62-67%, SiO
2
19-25%, Al
2
O
3
2-8%,
Fe
2
O
3
1-5%, SO
3
najvie 3-4,5%, CaO (ne-
vezan) najvie 2%, MgO najvie 5%, alka-
lije (Na
2
O i K
2
O) 0,5-1,3%
Asirci i Vavilonci su koristili glinu kao veziv-
no sredstvo, Egipani kre i gips, a vulkanski
pepeo, kre i glina korieni su u Kini na an-
ksi (Shaanxi) piramidama.
U Rimskom carstvu beton je spravljan od
kalcijum-oksida (CaO), pucolanske praine i
plavca kao agregata. Taj beton je bio veoma
slian dananjem betonu na bazi portland ce-
menta, ali stari Rimljani su umeli da koriste i
aditive za eljene rezultate:
vulkanski pepeo za dobijanje betona
odrivog i pod vodom
konjska dlaka da bi se beton manje sku-
pljao pri hidrataciji (ovravanju)
krv kako bi beton bio otporniji na mraz u
severnim provincijama Carstva
Nakon propasti Rimskog carstva svaki od
ovih recepata za spravljanje betona nestaje,
a beton je van upotrebe narednih milenijum
i po. Na slici dole prikazan je unutranji iz-
gled kupole Panteona u Rimu. Zahvaljujui
kasetiranoj strukturi i kvalitetnom betonu ova
impresivna graevina stoji i danas

20 www.buildmagazin.com
Aditivi za beton su supstance koje svo-
jim zikim, hemijskim ili kombinovanim
delovanjem utiu na odreena svojstva sve-
eg i/ili ovrslog betona. Najee korieni
aditivi su: plastikatori, aeranti, akscelera-
tori (ubrzivai vezivanja i/ili ovravanja),
retarderi (usporivai vezivanja), zaptivai,
antifrizi (dodaci za betoniranje na niskim
temperaturama)...
Aditivi mogu biti u tenom ili prakastom
stanju, a njihovo doziranje je obino oko 5%
mase cementa, i dodaju se mahom prilikom
spravljanja betonske meavine.
Plastikatori su dodaci koji poboljavaju
ugradljivost i obradivost betonskih smea, pa
se moe rei da oni predstavljaju regulatore
reolokih* svojstava sveeg betona (*nauka
o deformacijama i teenju metala). U novije
vreme sve vie ulaze u primenu tzv. superpla-
stikatori i hiperplastikatori koji omogua-
vaju jo znaajnije smanjenje koliine vode u
sveem betonu, a da se pri tome ne ugroava
njegova ugradivost i obradivost. Smanjenje
vode moe da iznosi i preko 30%.
Aeranti (uvlaivai vazduha) su aditivi pu-
tem kojih se u strukturi betona formiraju
mehurii (globule) vazduha reda veliine
0,01-9,3mm. Ovi mehurii su ravnomer-
no rasporeeni unutar mase betona, i takva
struktura uslovljava poveanje otpornosti na
dejstvo mraza.
Zaptivai isto kao i aeranti, mogu se sma-
trati za aditive regulatore strukture betona.
Nakon njihove reakcije sa klinker minera-
lima dobijaju se produkti koji zaptivaju ka-
pilarne pore u cementnom kamenu. Na taj
nain poveava se stepen vodonepropustlji-
vosti ovrslog betona.
Aksceleratori su najee jedinjenja hlori-
da, pri emu je najpoznatiji i najee upo-
trebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On
ne utie bitno na vezivanje cementa, ali u
znaajnoj meri ubrzava proces ovravanja.
Retarderi deluju na taj nain to oko zrna
cementa stvaraju opne koje sprevaju brzo
odvijanje hemijskih procesa na relaciji ce-
ment-voda. Najpoznatiji i najrasprostranje-
niji retarder u upotrebi je sadra.
Inhibitori korozije se koriste kako bi uma-
njili koroziju elika (armature) u betonu.
Vrska je hemijski aditiv koji se uglavnom ko-
risti prilikom vezivanja novog betona za stari.
Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja sve-
eg betona. Deluju tako to sniavaju ta-
ku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom
omoguava se izvoenje betoniranja i na
temperaturama niim od 0C.
Vrste betona
Prema nainu ugradnje razlikujemo monoli-
tni i montani beton. Monolitni beton se u
tenom stanju ugrauje na samom gradilitu
(gde se i proizvodi ili doprema kamionima-
mikserima). Montani beton se koristi za
fabriku izradu modularnih betonskih kon-
strukcionih elemenata (blokova, stubova,
greda, panela i dr.), koji se zatim montiraju
na gradilitu. Prema sadraju vode razlikuje
se: vlaan beton sa malo vode (ugrauje se
nabijanjem ili vibriranjem), plastian be-
ton sa umerenom koliinom vode (uliva se
u kalupe armirano-betonskih konstrukcija)
i vrlo plastian beton sa veim sadrajem
vode (ugrauje se livenjem). Proizvode se i
naroite vrste cementnog betona, od kojih
su za niskogradnju najbitniji: torkret-beton,
brizgani beton i laki betoni raznih sastava.
Prema zapreminskoj masi betoni su pode-
ljeni na lake i teke betone.
Laki betoni su podeljeni na: lakoagregatne
betone, jednozrne betone i elijaste betone.
Lakoagregatni betoni dobijaju se na bazi
cementa, vode, lakih agregata i eventualno
aditiva. Ovi agregati mogu da budu neor-
ganskog ili organskog porekla. Lakoagrega-
tni betoni se koriste za izradu: raznih ploa
i blokova, podloga za podove, zavrnih slo-
jeva podova...
Jednozrni betoni sastoje se od jedne frak-
cije agregata (8-16 ili 16-31,5mm) i cemen-
tne kae. Cementne kae treba da bude toli-
ko da se pomou nje izvri slepljivanje zrna
agregata, bez popunjavanja praznih prostora
izmeu zrna. S obzirom na vrlo mali sadraj
cementa i na veliku poroznost, vrstoa ovih
betona ne prelazi granicu od 10MPa.
TEMAbroja
Stadion Giants-a, njujorkog predstavnika
u NFL-u (liga amerikog fudbala), otvoren
je oktobra 1976. godine pred 75.000 ljudi.
Ve tog dana svako na tribinama je uo ili
verovao da je u betonu pod njim godinu
dana ranije zavrio uveni voa sindikala-
ca Dimi Hofa (Jimmy Hoffa).
Hofa je nestao 30. jula 1975. godine i od
tada, uprkos brojnim glasinama ili tvrdnja-
ma osuenih majakih efova i ubica da
znaju gde je zavrino Hono telo, najire
prihvaena teorija ostaje da je ubetoniran u
njujorki fudbalski stadion tokom gradnje
Vodotornjevi u Kuvajtu su svakako jedan
od najpoznatijih spomenika arhitekture iz-
raenih od prednapregnutog betona, i prvi
savremeni arhitektonski simboli arapskog
sveta (jedini pre ekspanzije u Dubaiju to-
kom 90-ih). Projektanti su bili Sun Lind-
strom i Malen Bjorn, a izvoenje radova
povereno je naem Energoprojektu.
Tornjevi su otvoreni za posetioce marta
1979. godine. Prvi toranj je visok 145,8m,
drugi 187m i na njemu su restoran i vidi-
kovac (na 123m od nivoa mora). Ova dva
tornja nose loptaste rezervoare sa ukupno
4.500l vode, dok je trei toranj bez lopti i
slui kao gromobran i nosa rasvete za
druga dva.
Tornjevi su pretrpeli oteenja tokom Zali-
vskog rata 1991. ali su zatim odmah potom
obnovljeni i vraeni u prvobitno stanje
Napomena: narodni obiaj da se u temelje kue
ubetoniraju kokoke, puevi i kovanice nema ni-
kakve veze sa aditivima za beton
21 www.buildmagazin.com
elijasti betoni se dobijaju tako to se
sveem betonu dodaju odreena sredstva,
putem kojih se ostvaruje porozna struktura
ovrslog betona. Najpoznatiji elijasti beto-
ni su gas-betoni i peno-betoni.
Najpoznatija vrsta gas-betona je siporeks.
Dobija se od kvarcnog peska, cementa (ili
krea), vode i praha aluminijuma. Pod uti-
cajem osloboenog vodonika dolazi do na-
dimanja mase, odnosno do stvaranja velikog
broja mehuria - pora u masi materijala.
Peno betoni su laki betoni elijaste struktu-
re, kod kojih se elije ne stvaraju hemijskim
putem, ve mehaniki (meanjem). Razne
emulzije se koriste kao sredstvo za stvaranje
pene. elijaste betone odlikuje velika poro-
znost koja se kree u granicama od 60-80%.
Zapreminske mase su im izuzetno male i
iznose od 300-1200kg/m
3
.
Teki betoni imaju zapreminsku masu ve
od 2500kg/m
3
. Velika zapreminska masa
tekih betona ostvaruje se upotrebom te-
kih agregata, kao to su: barit, rude gvoa
(magnetit, hematit i limonit), opiljci ili spe-
cijalno izraene kuglice od gvoa i elika.
Da bi se poboljale zatitne osobine tekih
betona, dodaju im se jedinjenja bora ili li-
tijuma. vrstoe tekih betona nisu visoke;
vrstoa na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se
zatezna vrstoa kree od 1-3MPa.
Armirani beton je materijal koji vezuje be-
ton i elik u jednu monolitnu celinu, u kojoj
su spojene povoljne osobine oba materijala.U
armirano betonskoj konstrukciji beton prima
naprezanja na pritisak, a armatura naprezanja
na zatezanje i smicanje. Nosivost armiranih
nosaa moe se poveati nekoliko desetina
puta u odnosu na nearmirane nosae.
Mikroarmirani beton se sastoji od kompo-
zitnih vlaknastih materijala omotanih poli-
mernom smolom, koji su alternativa elinim
armaturnim ipkama ili mreama. Polimerna
armaturna vlakna, karbonska i staklena, ve
predstavljaju komercijalni proizvod u grae-
vinskoj industriji. Predviena su za upotrebu
kao zamena za armaturni i prenapregnuti
elik. S njima se izbegava problem korozije,
a imaju i neke druge poboljane karakteristi-
ke u odnosu na obini elik. Fiberglass ipke
su pogodne za manje optereene elemente:
ograde, oblone panele, za betone izloene
mrazu ili solima: luke, ploe mostova, auto-
puteve u ekstremnim uslovima.
Betoni visokih vrstoa imaju vrstou na
pritisak veu od odreene vrednosti koja je
vremenom polako rasla. Sredinom prolog
veka ta je vrednost bila 30 MPa, dok je ona
danas u veini zemalja 60 MPa. Beton viso-
kih vrstoa, osim to ima veliku vrstou na
pritisak, poseduje i ostala mehanika svoj-
stva koja mu daju veu trajnost i otpornost
na agresivnije delovanje okoline. Dobra za-
tita armature, trajnost, velike rane vrstoe,
visoka otpornost na mraz i na habanje i laka
ugradljivost sveeg betona razlog su ee
primene betona visokih vrstoa.
Prskani beton ili torkret-beton (ime dobio po
proizvoau pumpi Torkret; eng. shotcrete),
postavlja se na eljeno mesto pomou kom-
presovanog vazduha. Torkret-beton se esto
koristi prilikom betoniranja kosih/vertikal-
nih zemljanih ili kamenih povrina, poto
eliminie potrebu za oplatom. Ponekad se
koristi za ojaavanje stene, prilikom gradnje
tunela, zatite saobraajnica od odrona i sl.
Postoje suvi i mokri postupak ugradnje tor-
kret-betona. U suvom se cement i agregat me-
aju u maini, suva meavina se potiska kom-
Nemaka je svakako zemlja iji objekti u
betonu prevazilaze popularnost svih dru-
gih. Vuija jazbina (slike ispod), danas
se zapravo nalazi na teritoriji Poljske, ali
tokom pet godina rata ona je sluila kao
Glavni tab nemake komande. Sastojala
se od 80 objekata od kojih su 50 bili bunke-
ri. Imala je sopstveno napajanje, elezniki
krak, avio-pistu, kazino, bioskop...
Atlantski zid, zapoet 2. marta 1944. na
obali Normandije sainjen je od 3.000m
3
betona, a bunkeri za artiljerijska orua (sli-
ka dole) imali su zidove debljine oko metra.
Na ove objekte baeno je preko 2.000t sa-
veznikih bombi, ali su oni i do danas ostali
mahom netaknuti.
Na slici iznad: betonski bunker tipa M272
ovakvi bunkeri bili su rasporeeni du i-
tavog pojasa uz obalu Atlantskog okeana.
uven je i bunker u Berlinu (slika dole),
u kom je Hitler proveo poslednje dane sa
svojim poslednjim preostalim generalima,
Evom, i Gebelsom sa porodicom. Ispred tog
bunkera su pronaena i dva ugljenisana za-
kopana tela za koje se pretpostavlja da su
tela Hitlera i Eve Braun. Ovo mesto je danas
okrueno kompleksom stambenih zgrada
TEMAbroja
Brod SS Sapona graen je kao parni te-
glja sa betonskim trupom za vreme
Prvog svetskog rata po nalogu predsedni-
ka SAD-a Vudroa Vilsona. Zavren je tek
poto se rat zavrio, i jedno vreme sluio
je kao skladite nafte. Brus Betel 1924. ku-
puje i seli brod na Bimini, gde opet slui
kao skladite ali alkohola, za vreme pro-
hibicije. Dve godine kasnije, pre nego to
je Betel stigao da ga pretvori u noni klub,
uragan unitava brod. Za vreme drugog
svetskog rata olupina slui kao trenana
meta mornarice i avijacije SAD, a 2004.
uragan otkida krmu. Danas je ovo mesto
popularan reper za ronioce
Na narednim stranama imaete priliku da
upoznate sredstva za zatitu betona i be-
tonskih konstrukcija amerike kompanije
Evercrete koje kod nas predstavlja rma
Comprivex.
Takoe, predstavljamo vam i renomiranu
rmu Inco koja se bavi sanacijom beton-
skih konstrukcija koristei u svom radu
najsavremenija sredstva: karbonska vla-
kna, epoksidne smole, torkretiranje...
Lensim-Neoton e vam se predstaviti
lakom betonskom masom Politerm Blu,
iroke primene u graevinarstvu.
Videemo i program galanterije za beton
rme MB Company, i posebno, njihovu
ponudu distancera za armiranje
22
23
presovanim vazduhom, a voda za hidrataciju
se dodaje na zavretku creva prilikom izbaci-
vanja meavine, dok se u mokrom postupku
meavina priprema sa svom neophodnom
vodom i takoe se pumpa crevima. Meutim,
ovde se kompresovani vazduh pojavljuje tek
na ustima creva i raspruje beton u eljenom
pravcu. Za oba metoda mogu biti dodati adi-
tivi aksceleratori i vlakna kao armatura.
Ime Gunite se esto koristi za torkret, ali je
pravilno samo kad se odnosi na suvo-me-
ani i nekada je to bilo zatieno ime. Ovaj
tip betona je sposoban da razvije visoku vr-
stou samo par sati nakon postavljanja. Ova
osobina ima prednosti kao to je brzo ukla-
njanje oplate i nastavak gradnje, popravka
puteva koji mogu da se puste u promet samo
nekoliko asova kasnije...
Betoni armirani kratkim elinim icama
se najee koriste za prskani beton (mlazni
beton, torkret), tamo gde je ugradnja armature
vrlo teka ili skupa (primarna tunelska obloga).
Odlika ovih betona je da su relativno jeftini jer
se eline ice (najee posebno oblikovane)
meaju u mealici zajedno sa betonom.
Betoni od reaktivnog praha poseduju
vrlo visoke vrstoe na pritisak od 200 do
800MPa i vrlo velike vrstoe na savijanje
25-150MPa. Treba napomenuti da je na
gradilitima do sada ostvarena vrstoa na
pritisak od oko 250MPa. Osnovna je pre-
tpostavka kod betona od reaktivnog praha
da e materijal sa malim brojem nedostata-
ka, kao to su mikropukotine i pore, ostvariti
vei postotak potencijalne vrstoe denisa-
ne njegovim komponentama. Ovaj beton
sadri estice manje od 0,1m, pa do pribli-
no od 400 do 600m. elina vlakna koja
se dodaju u ovaj beton su duine 13mm i
prenika 0,15 do 0,175mm, vrlo visoke vr-
stoe na istezanje od oko 2500 MPa.
Ferocement je atraktivan graevinski mate-
rijal, irokih mogunosti upotrebe i poeljnih
ziko-mehanikih svojstava. Nainjen je od
portland cementnog maltera i vie slojeva
nih mrea. Mree su najee od elinih
ica, a izrauju se jo od polipropilena, jute,
vlakanaca bambusa i konoplje. Ferocement
se razlikuje od konvencionalnog armiranog
betona uglavnom po nainu armiranja, upo-
trebe samo sitnih frakcija agregata (peska)
za izradu maltera, to mu daje bitno drukija
svojstva i mogunosti primene. Ugraena
armatura vrlo se lako savija u nalni oblik,
pa se ferocement moe upotrebljavati za iz-
radu zakrivljenih ploa raznovrsnih oblika i
namena. U poetku ferocement se uspeno
upotrebljavao, a i sad se upotrebljava, za iz-
radu brodova i amaca.
Samougraujui beton je razvijen u Japanu
80-ih godina XX veka nakon uvianja pro-
blema ugroene trajnosti betona usled koro-
zije armature nastale zbog nekoherentnosti
mase, odn. zatitnog sloja. Uzrok ovome bio
je nedostatak strune radne snage prilikom
ulivanja betona, posebno u uslovima nepravil-
nih oplata i gusto rasporeene armature. On
je u osnovi baziran na standardnom betonu
uz dodatke koji umanjuju potrebnu koliinu
vode, a poveavaju elatinoznost smese, stva-
rajui tako beton visoke vrstoe i trajnosti.
Prednapregnuti (prethodno napregnuti)
beton je vrsta armiranog betona, kod koga
se armatura pre ugraivanja betonske sme-
e prethodno napregne zatezanjem (120-
130MPa). Armatura od visokokvalitetnog
elika odrava se u zategnutom stanju sve
dok beton dovoljno ne ovrsne i ne doe do
prijanjanja betona za armaturu. Uklanja-
njem optereenja armatura se skupi zbog
svoje elastinosti i stisne beton, tako da je
armirano betonska konstrukcija u stanju da
bolje izdrava zatezna naprezanja. Primena
prednapregnutog betona neizostavna je pri
izvoenju konstrukcija koje trpe velike sile
pritiska, zatezanja ili torzije, kao to su mo-
stovi i vijadukti, vodotornjevi i sl.
Osobine betona ine ga nezamenljivim kod
graevinskih poduhvata najviih kategori-
ja visoko i niskogradnje: infrastrukture,
fundiranja, usmeravanja i kontrole voda...
Nove tehnologije i razvijanje novih mate-
rijala ini se da za dugo nee ugroziti dobri
stari beton... One e pre pomoi da upotre-
ba betona prevazie okvire u kojima se sada
kree, i da odgovori na nove izazove
13. avgust 1961. 9. novembar 1989.
Skoro tri decenije zid i bodljikava ica raz-
dvajali su Berlin po liniji dugakoj 155km.
Zid prosene visine od tri i po metra ubrzo
je postao simbol Hladnog rata, a podeljen
Berlin je bio slika sveta u malom
Berlin ima i novi simbol grada nainjen od
betona 2.700 betonskih kubusa posta-
vljenih nedaleko od Brandenburke kapije
2005. kao uspomena na rtve holokausta,
izazvali su svojevremeno velike polemike u
javnosti. Kritiari su zamerali da se predugo
ekalo na odavanje poasti Jevrejima, kao i
to da je spomenik previe apstraktan
Mlada rma Asa Ibelik prezentuje svo-
ju ponudu na polju montanih betonskih
kostrukcija. Kod njih dobijate kompletnu
uslugu: projekat, transport prefabrikova-
nih elemenata (stubova, greda, predna-
pregnutih krovnih nosaa), montau, za-
vrnu obradu za objekte svih vrsta
TEMAbroja
INCO DOO
Preduzee za inenjering
konsalting i projektovanje
Cvijieva 62
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 617 110
mob: +381 63 305 200
e-mail: kontakt@inco.co.yu
www.inco.co.yu
INCO DOO je preduzee
za projektovanje i izvoe-
nje specijalistikih radova
u graevinarstvu koji se
primenjuju pri sanacijama
oteenja konstrukcija na-
stalih kao posledica po-
plava, poara, zemljotresa,
eksplozija, kao i od nekva-
litetno izvedenih radova ili
greaka u projektu. Osim
sanacija oteenja nastalih
prirodnim katastrofama
INCO je zauzeo i znaajno
mesto u obnavljanju ote-
enih objekata nakon NATO
bombardovanja. Pored
sanacionih radova, izvo-
de se i zatitni radovi koji
omoguavaju produenje
veka konstrukcije, kao to
su hidroizolacije, antikoro-
zivna zatita i drugo
Inco u skladu sa specinou i delikatnou svih
ovih radova, primenjuje najsavremenije svetske
tehnologije. Takoe ulae i znaajne napore, s ob-
zirom na eksluzivitet tih materijala i tehnologija,
da izvri sva prethodna ispitivanja i provere njiho-
vih tehnikih karakteristika, kao i samoinicijativ-
no prilagoavanje tih materijala potrebama kon-
kretnog posla. Osim toga, zbog neodgovarajue
ponude na tritu, pojedine materijale preduzee
proizvodi samo, uz svu potrebnu atestnu doku-
mentaciju. Delatnost preduzea Inco se naelno
moe podeliti u nekoliko oblasti:
projektovanje i izvoenje sanacionih radova uz
primene najsavremenijih tehnologija
specijalne hidroizolacije
izrada novih sistema
Poseban izazov za preduzee Inco uvek je bilo
projektovanje i izvoenje radova na podizanju
posrnulih delova (ili celih) konstrukcija, njihovo
ispravljanje ili vraanje u prethodnu funkciju.
Metode i proizvodi koje Inco primenje u radu sa
betonskim konstrukcijama su:
karbonski laminati i trake za ojaavanje kon-
strukcija kod promene namene ili sanacije pre-
thodno uinjenih greaka, odn. nastalih oteenja
epoksidne smole niskog viskoziteta injektira-
nje prslina u betonskoj konstrukciji
poliuretanske smole za zaptivanje i saniranje
pukotina u betonu (spreavanje procurivanja)
torkretiranje ojaavanje zidnih platana, osi-
guravanje klizita i odrona prskanjem betona
ankerisanje i buenje rupa u betonu ugradnja
ankera epoksidnim smolama, poliuretanima ili
brzovezujuim betonom

Ojaavanje konstrukcija armirano-betonskih zi-

dova i stubova torkretiranjem (slika ispod) izve-
deno na zgradi Alfa banke u Knez Mihajlovoj.
Na prethodno posta-
vljenu mreastu ar-
maturu na zidovima, i
uz dodatnu armaturu
na stubovima, izvre-
no je ojaavanje kon-
strukcije poveanjem
mase betona.
Ovo poveanje je ostvareno torkretiranjem uz spe-
cijalne aditive koji obezbeuju adheziju izmeu
starog i novog betona. Ukupno je iztorkretirano
1.200 metara kvadratnih povrine.
Inco poseduje brojne reference u sanaciji betona
(ali i drugih konstrukcionih materijala):
Beograd Astra banka (ojaavanje stubova spi-
ralno lepljenom karbonskom trakom), zgrade
B92 i Elektrometala (ojaavanje konstrukcije radi
uklanjanja noseih stubova), Alfa banka i Parti-
zanka (sanacija konstrukcija torkretiranjem)
Banatski Dvor podlivanje tekih maina
epoksid-betonom
Panevo (industrijska zona) sanacija buster-
pumpi, sanacija temelja cevovoda i sanacija ba-
zena za hemijsku pripremu vode
Leposavi izrada projekta i sanacija mosta
Ovar banja sanacija klizita
Ovo je samo najsaetiji spisak radova koje je
uspeno izveo Inco! Kada se tu dodaju i sanacije
u krugu fabrika US Steel (Smederevo), Lafarge
(Beoin), itd. jasno je da na naem tritu nema-
ju konkurenciju

Inco je prvi u bivoj SCG primenio karbonska

vlakna na polju ojaavanja konstrukcija, to je i
publikovano u naunim serijalima RTS-a (Nauni
leksikon, Naune novosti...). Uprkos pojavi drugih
preduzea koja u ponudi navode i ovu delatnost,
rma Inco stoji iza stava da jedina na naem tr-
itu poseduje neophodno znanje i iskustvo koje
garantuje kvalitetno obavljen posao.
Na slici (desno) prikazano je ojaavanje betonskog
stuba karbonskim trakama, dok fotograja u zagla-
vlju (sasvim gore) prikazuje ojaavanje betonske
ploe karbonskim laminatima
LEK ZA VAE KONSTRUKCIJE
INCO
TEMA broja
24 www.buildmagazin.com
COMPRIVEX DOO
Generalni distributer za
Evercrete Corporation
Ljutice Bogdana 1a
11000 Beograd
tel: + 381 11 2650 118
fax: + 381 11 3674 638
e-mail: comprivex@eunet.yu
www.evercrete.com
Na tritu Srbije ve
godinu dana preduzee
Comprivex d.o.o. Beograd
uspeno posluje i razvija
distributivnu mreu
hidroizolacionih materijala
amerike kompanije
Evercrete Corporation.
Svi profesionalci iz oblasti
graevinarstva svesni su
problema brzog starenja
betonskih, cementnih
i drugih povrina, to se
dogaa ukoliko ove nisu
valjano zatiene od vlage,
konzervirane, i tretirane
na dobar i pravilan nain
Ekoloki hidroizolacioni proizvodi kompanije
Evercrete upotrebljavaju se irom sveta ve 60 go-
dina, tokom kojih uspeno reavaju sve probleme i
zahteve vodootpornosti i zatite betona, ali i drugih
prirodnih materijala. Iskustva amerike graevin-
ske industrije, kao jedne od apsolutno vodeih u
svetu, svakako da predstavljaju najbolje reference
za svaki od proizvoda koji je nastao pod njenim
okriljem. Ovo naroito vai za proizvode iz do-
mena hemijske industrije namenjenih za primenu
u graevinarstvu.Evercrete proizvodi prisutni su
na objektima visoke i niskogradnje, pri zatiti pute-
va, mostova, brana, javnih povrina... BUILD vam
sada predstavlja samo neke od njih u ponudi rme
Comprivex...
Evercrete DPS (Deep Penetrating Sealer) je je-
dinstveni i veoma trajan hidroizolacioni materijal.
DPS je ekoloki pogodno, bezmirisno, bezbojno,
neotrovno i nezapaljivo sredstvo, koje je sigurno
i jednostavno za upotrebu. Napravljen je na bazi
vode i minerala, i moe se primeniti na svim be-
tonskim i cementnim povrinama. Kada se nane-
se, prodire 3-4cm ispod povrine betona i reaguje
sa alkalima i kreom u betonu. Tako se formira
membrana od silicijumovog gela u porama i ka-
pilarima betona, trajno onemoguavajui prodor
vlage a ipak doputajui da beton die. Vremenom,
tako formirana membrana od silicijumovog gela,
hidrira i ovruje prelazei u kristalnu strukturu
ime se poveava tvrdoa i izdrljivost betona.
Izolacione mase koje se nanose na povrine od
vrstih smesa i materijala namenjenih kretanju
peaka ili vozila, ili na bilo koju podlogu koja trpi
sile trenja, nakon odreenog vremena pohabae se
i na kraju i sasvim nestati usled dejstva trenja, kao
posledica zike abrazije, ostavljajui pri tom po-
vrinu u potpunosti nezatienu.
DPS, za razliku od takvih masa, trajno postaje deo
betona, i titi ga od vlage, smanjuje cvetanje beto-
na, pravi zatitu koja ne trai ponavljanje, poveava
ilavost i vrstou betonske povrine, moe se upo-
trebiti i na suvoj i na mokroj povrini, smanjuje pra-
enje betona, poboljava prijanjanje ostalih zavrnih
slojeva, titi beton od uticaja hemikalija...
Evercrete Deep Clean je jo jedan vrhunski pro-
izvod za zatitu betona iz ponude Comprivex-a.
Radi se o vienamenskom istau zaprljanih be-
tonskih povrina koji uklanja dubinske mrlje od
ulja, osip od kristala i soli, aavost i prljavtinu.
Ekoloki je prihvatljiv, bioloki razgradiv i neotro-
van odobren od Ministarstva poljoprivrede SAD.
Jedostavan za korienje, u svojoj punoj snazi pred-
stavlja ekoloku alternativu hidrohlornoj i drugim
kiselinama za pripremno i osnovno ienje: beton-
skih podova, zamrljanog betona, prilaznih puteva,
opeka, kamena, ploica, motora...
Evercrete Top Seal je bistar, mat, neotrovan,
jed-noslojni hidroizolator sainjen na bazi vode i
minerala. Sposoban je da produi vek trajanja be-
tonskih i drugih povrina titei ih od svih uticaja:
prirodni kamen, opeka, granit, poploanje, fasade,
mozaik, neglazirane obloene povrine podovi u
kuhinjama i kupatilima. Prednosti Top Seal-a su:
jednokratna upotreba, ostavlja ist prirodni zavrni
sloj, ne menja boju, teksturu ili bilo koje drugo -
ziko svojstvo povrine na koju je nanesen, smanju-
je cvetanje, tete od smrzavanja, suzbija rast algi i
plesni, UV stabilan, spreava pojavu mrlja od vode
na poploanoj i teraco povrini.
Evercrete Everwood ekoloki je prihvatljiv, neo-
trovan, nezapaljiv dubinski izolator za drvo. Osobi-
ne i kvalitet ovog proizvoda u potpunosti su dosle-
dne onima koje imaju Evercrete-ovi proizvodi za
beton i druge vrste povrine.
Hidroizolacija je vaan faktor zatite i bezbednosti
objekta koji ima uticaj na vrednost i rentabilnost
bilo koje graevinske investicije. Vek trajanja sva-
kog objekta u najdirektnijoj je vezi sa kvalitetom
hidroizolatorskog proizvoda i kvalitetom njihove
primene i ugradnje. Nije mudro tedeti na hidroi-
zolaciji, ve ona zahteva najstruniji rad ali i najkva-
litetnije materijale. U preduzeu Comprivex d.o.o.
uvek ste dobrodoli, sve Vae zahteve e razmotriti,
posavetovati Vas i ponuditi Vam najbolje reenje
Hong Kong | hram | everwood
TEMA broja
REENJA ZA BETON KOJA IZDRAVAJU TEST VREMENA
COMPRIVEX
REENJA ZA BETON KOJA IZDRAVAJU TEST VREMENA
COMPRIVEX
25 www.buildmagazin.com
ASA IBELIK
Sedite rme
11000 Beograd
Milana Rakia 48
tel: +381 11 38 30 953
Proizvodnja
11320 Velika Plana
28. oktobar 66
tel: +381 26 51 51 40
e-mail: ofce@asaibelik.co.yu
www.rajholding.co.yu
Mlada rma na naem
tritu ASA IBELIK, na-
stala je udruivanjem
stare jugoslovenske rme
Ibelik i stratekog par-
tnera uvene maarske
kompanije Asa (Aa). Firma
se bavi projektovanjem,
proizvodnjom i izvoenjem
montanih prednapregnu-
tih armirano-betonskih
konstrukcija i industrijskih
podova, i samo u drugoj
polovini 2007. ugradili su
preko 15.000 kubika beto-
na, izgradivi vie desetina
hiljada kvadratnih metara
U Kompaniji kau da je ovo tek poetak i da se
ve za ovu, 2008. godinu, sprema unapreenje po-
slovanja: namesto sadanjih 65 zaposlenih bie do
100 ljudi, a umesto 120 kubika izlivenog betona
dnevno u proizvodnim pogonima u Velikoj Pla-
ni (povrine 4.000m
2
), za ovu godinu pripremaju
proirenje kapaciteta na 170-200m
3
betona dnevno.
Asa Ibelik koristi sistem brze gradnje proizvo-
dnjom prefabrikovanih elemenata. U njihovim
pogonima odvija se i proces prednaprezanja kon-
struktivnih elemenata kojim se pre svega postie
trajnost i stabilnost. Prefabrikovana betonska
konstrukcija se sastoji od stubova, greda i tavani-
nih ploa. Omoguava graenje razliitih objekata
upotrebom relativno malog broja tipskih eleme-
nata, proizvedenih u fabrici u velikim serijama.
Asa Ibelik ima potpuno zaokruen proces pro-
izvodnje, od eksploatacije sirovina do ugradnje
prefabrikovanih elemenata, pa se tako u okviru
Raj Holdinga, iji je deo i Asa Ibelik, obavlja:
eksploatacija prirodnog ljunka, separacija, livenje
elemenata, zatim su tu i projektni biro, bravarski
pogon za izradu kalupa, armiraki pogon, laborato-
rija za ispitivanje kvaliteta ugraenog betona... Fir-
ma takoe obezbeuje sav transport (standardnih
i vangabaritnih elemenata) i montau, ali i nalno
oblaganje konstrukcije.
Kompletan projekat montanih objeka-
ta izrauje inenjerski tim Asa Ibelik,
meutim, investitor moe doi sa svojim
projektom a oni e prilagoditi prefabrikovane ele-
mente prema elji i potrebama za svaki novi objekat.
Proizvodnja u rmi Asa Ibelik ne zavisi od vre-
menskih uslova, i moe se odvijati tokom cele
godine. U proizvodnji betona za ugraivanje se
koriste najsavremeniji aditivi za osiguravanje do-
bijanja projektom predviene marke betona.
Iako izvodi radove tek od druge polovine 2007.
Asa Ibelik ve ima nekoliko zavidnih referenci:
Subotica Logistiki centar (13.000m
2
,
ugraeno 17t uadi za prednaprezanje, ukupno
ugraeno 960 kubika betona i 170t gvoa)
Zrenjanin Fulgar (30.000m
2
, 90 stubova, 42
prednapregnuta krovna nosaa raspona 30m)
Velika Plana sopstvena proizvodna hala
Krajem 2007. potpisan je ugovor sa hrvatskom
rmom Pevec koja ulazi na srpsko trite za
objekat povrine 40.000m
2
. Projekat predvia
oko 3.000 kubika betona, 600t armature, 300
stubova i 600 prefabrikovanih betonskih greda.
Asa Ibelik odgovara na sva arhitektonska reenja
od najjednostavnijih do najsloenijih. Luksuzne
stambene zgrade, poslovni objekti, hoteli.... irok
spektar gradnje postie se velikim brojem i razlii-
tim tipovima kalupa za prefabrikovane elemente

ARMIRANO-BETONSKE MONTANE KONSTRUKCIJE

ASA IBELIK
Svu armaturu za proizvodnju Asa Ibelik obez-
beuje preko jo jedne rme iz Raj Holdinga
rme Raj Fert. Ovo preduzee proizvodi ar-
maturnu mreu, binor nosae, fert gredice...
Poseban kuriozit Raj Ferta je podatak da je
to jedina rma u itavom regionu koja proizvodi
prohromske cevi i kutije najvieg kvaliteta i iroke
primene (za prehrambenu industriju, ograde, itd)
TEMA broja
26 www.buildmagazin.com
POLITERM BLU
SISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA
Politerm Blu se sastoji od zatvorenih upljih
kuglica od istog ekspandiranog polistirena,
ravnomerne granulometrije, koje su savreno
sferne, podjednake gustine, netoksine, ne-
upijajue, netrulene, dimenziono stabilne to-
kom protoka vremena, proizvedene bez sadraja
hloro-uoro-ugljovodonika (CFC, HCFC i
HFC), bez hranljivih materija koje potpomau
razvoj gljivica i bakterija.
U proizvodnji se kuglice Politerm Blu obla-
u posebnim aditivom E.I.A.

koji omoguuje
savreno umeavanje sa vodom, ali i spreava
isplivavanje kuglica na povrinu i obezbeuje
njihov ravnomeran raspored u zameanoj masi.
Priprema smee Politerm Blu je krajnje jedno-
stavna, jer se u isporueni agregat dodaju samo
cement i voda, po odgovarajuoj recepturi koja
zavisi od ciljanih nalnih karakteristika.
Politerm Blu sistem je apsolutno nezamenjiv
u svim situacijama gde se istovremeno zahteva
vrstina obloge, mala teina, toplotna izolacija i
brzina aplikacije. Nije zanemarljiv ni ekonomski
aspekt njegove primene, jer se vie radnih opera-
cija stapa u jednu, to donosi utedu u utroenom
materijalu i vremenu
Politerm Blu, sitnozrnasti
agregat za pripremu lakih
betona i maltera, jedan je
od onih materijala u
graevinarstvu kod kojih se
ve na prvi pogled
zapaa njihova
izuzetna svrsishodnost.
Jednostavan i oigledno
funkcionalan, lako je pri-
hvatljiv svim korisnicima,
a profesionalcima otvara
itav niz novih mogunosti
POLITERM BLU
SISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA
Lensim-Neoton je svojim komi-
tentima na usluzi, kako prua-
njem detaljne tehnike podrke,
tako i direktnim izvoenjem radova
vezanih za aplikaciju prikazanog
Politerm Blu sistema.
Strateki partner preduzea
Lensim-Neoton na implementaciji
Politerm Blu sistema je
rma Tekto Hellas iz Soluna
TEMA broja
POLITERM BLU
Blokovi od ai
Dr Obada Kayali i Karl Shaw sa univerzite-
ta Novi Juni Vels, Australija, razvili su jak
i lagan graevinski materijal, u potpunosti
proizveden od ai, za koji veruju da e slu-
iti kao osnova zelenog graevinarstva, na-
roito u zemljama kao to su Kina i Indija.
Ove dve zemlje zajedno emituju oko 300
miliona tona ai kao nusproizvoda sago-
revanja uglja i drveta u elektranama i zbog
toga su, naroito poslednjih meseci, na udaru
kritika, kako zbog prevelike emisije tetnih
gasova u atmosferu, tako i zbog unitavanja
uma Jugoistone Azije odakle uvoze ve-
like koliine kvalitetnijeg tropskog drveta.
Kina, ali ni Indija, naravno da jo uvek nisu
spremne da previe panje obrate na zatitu
ivotne sredine, i niko ne gaji iluzije da bi se to
moglo uskoro dogoditi, i zato se ove dve zemlje
uzimaju kao ciljno trite novog proizvoda.
U savremenom graevinarstvu ve odavno
se a koristi prilikom spravljanja elemena-
ta za zidanje (blokova i opeka), ali istraivai
tvrde da se kroz ovaj proces proizvodnje ve-
zuju sve tetne hemikalije umanjujui tako
u velikoj meri koliinu atmosferskih gasova
direktno odgovornih za efekat staklene bate,
a da se istovremeno dobija koristan ekoloki
materijal koji smanjuje trokove graenja.
Pri tome su ovi graevinski elementi naj-
manje za 20% laki i jai u odnosu na kom-
parativne opekarske proizvode i potrebno je
krae vreme za njihovu proizvodnju.
www.mongabay.news
10 eko-proizvoda
Proteklog novembra u ikagu izdavaka
kua Building Green (ekoloka gradnja) esti
put proglasila je top-10 zelenih proizvoda za
graevinarstvo i opremanje nastalih u 2007.
godini. Da bi se neki proizvod naao na ovoj
listi bilo je neophodno da ispunjava bar neki
od uslova: odgovarajua sirovina, netoksian
proces proizvodnje i vreme eksploatacije...
Zato je posebno iznenaenje bilo kada se
meu ovih deset proizvoda nala i nova ive-
rica kompanije Collins Pine Free Form,
kod koje je melamin-formaldehid zamenio
ureu-formaldehid, inae standardno sred-
stvo u lepljenju iverice.
Ovim je zadovoljen i standard Faze II za
emisiju formaldehida koji je propisala ka-
lifornijska Komora za vazdune resurse.
Ipak, nova iverica e biti dostupna kupcima
samo kao opcija sa neto viom cenom. Za
razliku od drugih proizvoda slinih karak-
teristika (npr. iverice sa fenolnim vezivima),
koji imaju neto tamnije nijanse u odnosu
na standardne UF-iverice, Free Form ive-
rica je svetlije boje zahvaljujui beloj boji
melamina.
U obrazloenju odluke, Building Green je
saoptio razloge zbog kojih je ovaj proizvod
uao meu deset ekoloki najprihvatljivijih:
sastoji se od recikliranih elemenata, ima sve
sertikate drvnih instituta i oslobaa mini-
malna zagaenja.
www.buildinggreen.com
Metalna draperija
Mreasta platna kompanije Cascade Coil
Drapery Inc, pruaju zanimljivu vizu-
elnu teksturu u irokom spektru arhi-
tektonskih i enterijerskih dizajnerskih
aplikacija. Metalna draperija proputa
vazduh, svetlo i zvuk, dok jednovreme-
no obezbeuje vizuelnu podelu prostora
u radnjama, holovima, sveanim sala-
ma, uz mogunost ostvarivanja razliitih
svetlosnih segmenata jednog prostora..
Platna od glatke upletene ice takoe se
mogu koristiti kao obloga zidova, detalj
u dizajnu nametaja, kamina, skulptur-
nih lampi, itd. Kompanija nudi i naroito
obraen proizvod namenjen za spoljanju
upotrebu, za nadstrenice senika i terasa,
batenske abaure za lampe, maskirne ka-
veze za posmatranje ivotinja...
www.cascadecoil.com
Plastika jaka kao elik
Grupa naunika sa Univerziteta u Miige-
nu, kopirajui strukturu zida od opeke na
nivou molekula, razvila je laganu i prozirnu
plastinu masu visokih mehanikih perfor-
mansi. Na prezentaciji novog materijala, u
oktobru ove godine, naunici su objasnili
da se njihov materijal sastoji od nanoslojeva
gline i vodootpornih polimera koji se vezuju
belim lepkom. Istraiva, profesor Nicho-
las Kotov, rekao je da dalje razvijanje moe
dovesti do lakeg i jaeg materijala, a kao
neke od primera za njegovu primenu naveo
je proizvodnju pancira i oklopa za vozila u
vojnim i policijskim slubama, primenu u
mikroelektromehanikim ureajima, mi-
krouidima, biomedicinskim senzorima i
bespilotnim letelicama
transmaterijaIi
KNJIGE O (TRANS)MATERIJALIMA
Princeton Architectural Press objavio je
dve knjige koje se bave novim materijalima u
graevinarstvu i prateim delatnostima.
Knjiga Transmaterijali - katalog materi-
jala koji deniu nae okruenje, Blaine
Brownell-a, osmiljena je kao depni vodi
kroz svet poslednjih otkria i materijala koji
e obeleavati nae okruenje u narednim
decenijama.
Veran temi, Brownell prerauje standardne
kategorije u podeli materijala i postavlja svo-
je koje se ine provokativnim ali i inspirativ-
nim za nova razmiljanja. Koncept podele
odstupa od klasinog pa su tako materijali:
ultraperforirani, miltidimenzionalni, prekom-
binovani, inteligentni... Nova klasikacija
omoguava, ne samo oputeniju i smisleniju
podelu, ve navodi i na traenje sasvim no-
vog pogleda na stvari.
Samu re transmaterijali neete pronai
u mnogim renicima, ali ona u sebi nosi
mnogostruka znaenja inei most iz-
meu tehnolokog napretka i naih shva-
tanja materijala ali i samog prostora
... Blaine Brownell
Knjiga Materijali u projektovanju (autori
Victoria Ballard Bell i Patrick Rand) bavi se
materijalima na neto tradicionalniji nain
(poglavlja klasinih naziva: staklo, beton,
drvo, metal i plastika), ispitujui pojedine
materijale u pojedinanim projektima.
Autori su pokuali da odbrane tezu kroz 60
primera materijalizacije spoja materijala i
arhitekture. Ono to je moda najznaaj-
nije kod ove knjige jeste akcenat na kako,
tj. predstavljeni su detalji, tehniki crtei,
graditeljske i zanatske tehnike... koji zai-
sta mogu da pomognu u izboru materijala.
Materijali daju smisao arhitekturi, i presu-
dni su za konaan izgled, ne samo detalja
ve i itavog objekta, pa tako, izabrati ih
naknadno zapravo znai oduzeti objektu
na kvalitetu.
...Victoria Ballard Bell i Patrick Rand
28
U prolom broju BUILD
magazina predstavili smo
skele rme MB COMPANY
ali pomenuli smo i
program galanterije za
beton koji obuhvata:
distancere za gornju
i donju zonu armiranja,
sisteme za podizanje,
ksiranje i povezivanje
betonskih prefabrikovanih
konstrukcija, lajsne i
konstruktivne prole,
magnetne proizvode za
metalne kalupe... ali i
mnoge druge proizvode za
konstrukcijsku industriju.
Upravo ovoj ponudi rme
sada elimo da posvetimo
vie prostora...
MB COMPANY
Bul. Arsenija arnojevia 99g
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 31 33 660
mob: +381 63 10 36 565
fax: +381 11 31 33 658
e-mail: mbcompany@eunet.yu
mblager@gmail.com
GALANTERIJA ZA BETON
MB COMPANY
TEMA broja
Pravilan (projektom predvieni) poloaj armature
u armirano-betonskim elementima i konstrukcija-
ma, od presudne je vanosti za njihovo kvalitetno
izvoenje. Jedino na taj nain projektovani beton-
ski element moe u potpunosti, trajno i bezbedno
vriti ulogu koja mu je namenjena. Ukoliko poloaj
postavljene armature u betonskoj konstrukciji ne
odgovara projektu po kom je taj poloaj odreen,
nikako se ne moe raunati sa tim da e betonski
element imati projetovane karakteristike, ve e
one uvek, u veoj ili manjoj meri, biti umanjene.
Viedecenijska iskustva graevinske industrije
u radu sa betonima dovela su do apsolutno po-
tvrenih injenica o uzrocima koji su odgovorni
za prerano starenje betona. Kao najei krivac
imenovano je oteenje zatitnog sloja, usled
ega dolazi do oksidiranja armature u betonu i gu-
bljenja projektovanih neophodnih karakteristika
vrstoe i savijanja.
Najekasniji nain da zatitni sloj zadri projek-
tovanu dimenziju jeste postavljanje distancera.
Pomou njih, ak i u uslovima gradilita, nee doi
do sitnih nepreciznosti koje u perspektivi ugroa-
vaju itavu betonsku konstrukciju.
Distanceri za beton su tako neophodni sastavni
deo pri izvoenju svih armirakih radova, kako u
industrijskoj, tako i u individualnoj gradnji. Ponu-
da rme MB Company obuhvata sve elemente
bez kojih se armiranje betona ne moe zamisliti,
a uz njih posao postaje laki, bri i neuporedivo
kvalitetniji. Spektar proizvoda ove kompanije je
takav da svi koji su u poslu armiranja, izvoenja
betonskih kostrukcija i livenja gotovih prefabriko-
vanih elemenata, mogu ovde nai sve to im je po-
trebno kako bi posao bio zavren na najprecizniji
i najjednostavniji nain, to istovremeno znai i
najekonominiji i najbezbedniji
Distanceri tip 4-10
Distanceri tip 10-15
MB COMPANY
Boni prikaz distancera iz ponude
rme MB Company sa
postavljenom armaturom
Okrugli plastini distanceri za potrebe male do srednje izdrljivosti
Vrsta plastinog distancera sa irokom upotrebom. Alternativni laki okrugli distancer koji odgovara razliitim prolima armature.
ifra Zatitni sloj betona Za armaturu prenika Teina
(kg/100)
Pakovanje
(kom)
Picox 15/ 5-10 15 mm 5 - 10 mm 0,28 1 000
Picox 20/ 5-10 20 mm 5 - 10 mm 0,30 1 000
Picox 25/ 5-10 25 mm 5 - 10 mm 0,57 1 000
Picox 30/ 5-10 30 mm 5 - 10 mm 0,65 1 000
Ultrax 15/ 4-10 15 mm 4 - 10 mm 0,30 1 000
Ultrax 20/ 4-10 20 mm 4 - 10 mm 0,48 1 000
Ultrax 20/ 5-16 20 mm 5 - 16 mm 0,53 1 000
Ultrax 25/ 4-10 25 mm 4 - 10 mm 0,60 1 000
Ultrax 25/ 5-16 25 mm 5 - 16 mm 0,74 1 000
Ultrax 30/ 4-12 30 mm 4 - 12 mm 0,90 1 000
Ultrax 30/ 5-16 30 mm 5 - 16 mm 1,05 500
Ultrax 35/ 5-16 35 mm 5 - 16 mm 1,40 500
Ultrax 40/ 5-16 40 mm 5 - 16 mm 1,65 500
Ultrax 50/ 5-16 50 mm 5 - 16 mm 2,10 250
Sparx 10/ 3- 5 10 mm 3 - 5 mm 0,07 1 000
Sparx 15/ 3- 5 15 mm 3 - 5 mm 0,15 1 000
Sparx 15/ 6- 8 15 mm 6 - 8 mm 0,16 1 000
Sparx 20/ 3- 5 20 mm 3 - 5 mm 0,19 1 000
29 www.buildmagazin.com
Gradovi sveta odavno pokuavaju
da iznau naine balansiranja izmeu dve
krajnosti: potencijalnih prihoda od priva-
tnog komercijalnog zemljita i neopho-
dnosti javnih zelenih povrina. Ova borba
postoji svugde, bez obzira na stepen razvi-
jenosti drave, grada, svesti graana, a naj-
uspeniji u reavanju problema su oni gra-
dovi koji uspeju da pronau najoptimalnija
reenja. Pitanje ozelenjavanja nije samo
pitanje estetike ili odravanja psiholoke
veze oveka sa prirodom, ve se istovre-
meno radi o poboljanju eko i klimatskih
uslova u izgraenim sredinama. Sagleda-
vanje ove teme na irem planu dovodi do
zakljuka da gradska zelenila postaju ne-
ophodna kao jedino mogue reenje zatite
kvaliteta vazduha.
Problemi koje moemo primetiti prilikom
osnovne analize sistema zelenih povrina u
urbanim sredinama, kako irom sveta tako i
kod nas, svode se na sledee:
Zelenila je sve manje, a sve je manje i nai-
na za njihov povratak u urbano tkivo.
Brzo irenje gradskih jezgara uslovljava sve
vee potrebe za izgradnjom infrastruktur-
nih i drugih objekata, dok povrine name-
njene parkovima, park-umama, dejim
igralitima i drugim vidovima zelenih oaza
ostaju u drugom planu.
Postoji loa praksa prenamene povrina
pod zelenilom iako su ove povrine veoma
vane jer predstavljaju deo sistema koji bi-
tno utie na regulaciju klime i unapreenje
estetske slike gradova. Ova praksa karakte-
ristina je za sredine u kojima javno mnje-
nje ne igra ulogu aktivnog zatitnika svog
ivotnog prostora, ve pasivnog posmatraa
krenja ili izbegavanja zakona i propisa.
Kako izbei navedene probleme? Na koji na-
in poveati broj zelenih povrina u gradovi-
ma ukoliko za njih jednostavno nema mesta?
Predstavljamo vam jedno od novih reenja
ozelenjavanje ravnih krovova i terasa.
Zelena oaza
ni na nebu ni na zemlji
U Kanadi, SAD-u, Japanu, Engleskoj... mno-
ge terase i krovovi ve su postali zelene povrine
koje je na drugi nain skoro nemogue formi-
rati (i ouvati) u gusto izgraenim gradovima.
Sve ee novi projekti u sebi podrazumevaju
ozelenjavanje krova ili terasa, dok kod nas jo
nije razvijena svest, ne samo o prednostima nji-
hove primene, ve i o neophodnosti njihovog
postojanja, a arhitekti i neimari do sada nisu
imali dovoljno hrabrosti i stvaralake drskosti
da ponude jedno takvo graditeljsko reenje.
Slinu ulogu u arhitekturi i urbanizmu imaju i
vertikalne ozelenjene povrine - fasade, ali e o
njima biti vie rei u nekom od narednih broje-
va BUILD magazina.

Balkoni i prostori na ravnim krovovima

mogu da se preurede u veoma zanimljive povr-
ine na kojima tepisi trave i biljke u posudama
daju izvanredne efekte stvarajui zelene oaze
u vazduhu. Krovni vrtovi mogu da sadre vei
broj elemenata koji se koriste i u vrtovima u
nivou tla: mogu se urediti geometrijskim, pej-
zanim ili meovitim stilom, ali ipak postoje
vane dizajnerske i strukturne razlike u razvoju
pejzaa na vrhu krova i u nivou tla.
Uticaji i preduslovi
Uticaji koji deluju na krovove uopte i ovde su
prisutni: sunce, kia, sneg, vremenske nepogo-
de (grad, jak vetar...), zagaen vazduh... Zbog
svega toga, najvanija pitanja pri projektova-
nju krovnog vrta (pre estetskih), jesu ona koja
se tiu zatite integriteta krova krovna kon-
strukcija mora ostati vodonepropusna, stabil-
na, dugotrajna i zatiena od oteenja.
U najrazvijenijim zemljama sve je prisutnija
tendencija ozelenjavanja krovova, i to ne samo
kroz individualne projekte, ve kao ekstenziv-
no ozelenjavanje petih fasada, koje bi trebalo
bitno da podigne kvalitet ivota u gradovima.
Njujork e u XXI veku postati grad sa najveim
brojem ozelenjenih krovova. Gradska uprava
planira ozelenjavanje svih krovnih terasa u cilju
poboljanja mikroklimatskih uslova, smanje-
nja zagaenosti vazduha i buke, unapredjenja
estetske slike grada... Da podsetimo, Men-
hetn, centralna zona grada, ve sadri jednu
od najveih ureenih zelenih povrina na svetu
Central park. Ovaj park, poznat iz mnogo-
brojnih lmskih i televizijskih scena, krije poznati
Prirodnjaki muzej, kilometre staza, mostove,
hektare travnjaka i nekoliko vetakih vodenih
povrina meu kojima je najpoznatije Veliko je-
zero na kome je krajem XIX veka Nikola Tesla
demonstrirao svoj patent daljinskog upravljanja
vozei maketu broda po povrini jezera
Zelene povrine imale su vanu ulogu jo u drevnim civili-
zacijama, pa se tako o njihovoj neophodnosti u gusto na-
seljenim sredinama (gradovima) govori od XIV veka p.n.e.
sve do danas. Razvojni put od tri i po milenijuma saet je
u konstataciji strunjaka iz ove oblasti da se istovremeno
sa razvojem drutvene i privredne evolucije naselja, menja
struktura i forma gradske pejzane kompozicije a takoe
veliina i oblik zelenih povrina.
priredila Marija ivanovi
dipl. ing. pejzane arhitekture
IZAZOV SAVREMENOG URBANIZMA
KROVNI VRTOVI
urbanizam
www.buildmagazin.com 30
Konstrukcija objekta mora izdrati doda-
tno optereenje krovnog vrta i zato se mora
odrediti maksimalna teina tereta krova koja
ne sme biti prekoraena. Pravilnim izborom
mobilijara i biljaka celokupna teina elemena-
ta vrta moe se svesti na optimum koji nee
ugroziti bezbednost objekta.
Upravljanje vodom i vlagom je vaan faktor
u planiranju krovnog vrta. Postoje brojni na-
ini da se postavi i zatiti vodonepropusna
membrana, ali bez obzira na to od kog ma-
terijala je izraena, mora se postaviti pre svih
ostalih materijala i strukturnih elemenata vrta.
Drenaa je podjednako vana, a najbolji na-
in izvoenja drenanog sistema za vrt na
krovu je kroz isti sistem koji koristi zgrada
(olucima i sl.).
Bezbednost ljudi i imovine najvie ugroava
jak vetar i visina objekta. Krovni vrtovi moraju
imati ograde kako bi se zatitili korisnici, ali i
prolaznici, pa iz tog razloga treba obaviti kon-
sultacije sa nadlenim slubama i strunjacima
u vezi sa propisima o visini i nainu bezbedne
izrade i postavke ograda i zidova.
Ureenje vrta
Tek sada, kada su nam poznati uticaji i pre-
duslovi, moemo pristupiti osmiljavanju i
izvoenju krovnog vrta. Izbor reenja je veliki,
a svi elementi se mogu kombinovati po ukusu
i potrebama korisnika. Naravno, treba voditi
rauna o ulozi svakog postavljenog elementa
ili biljke, koji moraju biti prilagoeni uslovima
karakteristinog poloaja na objektu.
Materijali koji se mogu se koristiti za poplo-
avanje, odnosno zastiranje krovnih vrtova su:
aluminijum, laki beton, drvo ili trava... Svaki
element vrta treba da je sainjen od to laga-
nijih materijala, dobro privrenih za krov ili
druge delove zgrade.
Izbor biljaka takoe je raznovrstan, a prilikom
odabira treba se opredeliti za nie rastinje kao
to je: patuljasto drvee, nisko bunje, puzavi-
ce, cvee, trave... Vrste tankog, krhkog stabla i
nenih listova treba izbegavati jer takve biljke
slabo trpe pojaan uticaj vetra na viim spra-
tovima. S obzirom na injenicu da su krovovi
direktno izloeni suncu, prilikom odabira bi-
ljaka treba preferirati vrste svetlosti. Vrste senke
i polusenke se takoe mogu koristiti ukoliko im
se obezbede adekvatni uslovi za rast i razvoj.
Podloga za sadnju biljaka je jo jedan faktor
koji e uticati na optereenje krova, pa se pre-
poruuje korienje lagane zemljine smee
koja sadri dovoljno hranljivih materija ne-
ophodnih za razvoj biljaka.
Oblikovanje krovnih vrtova i
izbor biljaka
Sa krovnih terasa se prua uzbuuju pogled
na grad. Vidike treba to bolje iskoristiti i
naglasiti, a posmatraa usmeriti ka njima. Za
to nam od velike pomoi mogu biti biljke i
centralni zeleni portali postavljeni kao okviri
za vizure slike grada. ak i u sluaju kada
oblikujemo nekoliko okvira za razliite vidike,
glavni, najupeatljiviji vidik, ne sme izgubiti
svoju dramatinost.
Naravno, postoje i delovi grada sumornog i
jednolinog izgleda. U takvim sluajevima
najbolje reenje je kreiranje bate koja je, de-
lom ili u potpunosti, usmerena prema svom
unutranjem ureenju i sadraju. Biljke penja-
ice, ograde i reetke, zaklanjaju ruan pogled
i stvaraju intiman prostor zatien od vetra.
Ovakvi vrtovi mogu obilovati manjim brojem
bunja geometrijskih oblika ili grupama bilja-
ka koje e stvarati utisak arenila i oputeno-
sti tradicionalne bate za odmor. Kreiranjem
zasebnih prostora odvojenih pregradama, ili
postavljanjem pergole, izbor biljaka moe da
se proiri i da se jae istakne utisak intimnosti
prostora.
Bez obzira na to kojim e stilom vrt biti obli-
kovan, on ne sme biti pretrpan posudama s
biljkama, kako iz bezbednosnih, tako i iz hi-
gijenskih i estetskih razloga. Neophodno je
ostaviti mesta za odmor i zabavu, jer vaa bata
e zaista oiveti samo sa vama u njoj.
Vrste biljaka koje se mogu koristiti u krovnim
vrtovima su: Tradescantia hybrida, Verbena x
hybrida, Buxus sempervirens, Primula vulga-
ris, Bellis perennis, Viola sp., Hedera helix, Pe-
largonium zonale, Hydrangea macrophylla...
Naposletku...
U ovom tekstu pokuali smo da ukratko obja-
snimo preduslove i skiciramo mogunosti za
stvaranje jedne zelene povrine na veoj terasi
ili krovnoj povrini, ali moramo napomenuti
da je neophodna konsultacija strunjaka prili-
kom njenog konanog planiranja i podizanja.
Ovakvi vrtovi se mogu urediti na najrazliitije
naine, zato prepustite mati na volju i uinite,
prvo svoj krov i svoju terasu, a zatim i svoje
gradove i okruenje, lepim i istijim
Nedavno su i kod nas zapoeli prvi koraci
u ovom smeru. Konkurs za urbanistiko-
arhitektonsko reenje blokova 25 i 26 u
Novom Beogradu (kod Arene) prvu na-
gradu doneo je birou Medium International
Development. Projektom je planirano oze-
lenjavanje ravnih krovnih povrina u vidu
vrtova i otvorenih rekreativnih povrina
Semiramidini vrtovi su se nalazili na levoj
obali Eufrata unutar zidina drevnog Vavi-
lona. Podigao ih je car Nabukodonosor za
svoju enu Amitu koja nije bila navikla na
pustinjski pejza teritorije dananjeg Iraka.
Naalost, o vrtovima su ostala samo sved-
oenja savremenika koji su ih jo tada pro-
glasili jednim od Sedam uda starog sveta.
Vrtovi su bili rasporeeni terasasto,
tako da je svaki od vrtova obuhvatao
po jednu terasu. U njima su uzgajane
egzotine biljke, potoci vode tekli su sa
visina i sputali se u slapovima do tla
navodnjavajui vrtove, natapajui kore-
nje biljaka i inei ceo predeo vlanim.
Ovo remek-delo umetnosti i svedoanstvo
kraljevskog luksuza, odavalo je utisak pri-
rodnosti, jer se uticaj oveka u odravanju
vrtova nikada nije video... Sam izgled Se-
miramidinih vrtova vekovima je predmet
pretpostavki, enji i inspiracija za mnoga
umetnika dela, posebno u slikarstvu (na
slikama sasvim gore i dole prikazana su
dva od bezbrojnih matovitih prikaza je-
dnog od najpoznatijih simbola ljubavi)
arhitektura
www.buildmagazin.com
urbanizam
31
Danas je kod nas skoro
nemogue zamisliti rad u
arhitektonskoj praksi bez
AutoCAD-a. Uprkos injenici
da postoje i daleko specijali-
zovaniji paketi, DWG
crtei ostaju najzastupljeniji,
i korienje ovog AutoCAD
formata obino je garan-
cija da nee biti problema
pri kretanju crtea od ruke
do ruke. Meutim, visoka
cena programa je u procesu
legalizacije softvera stavila
mnoge rme u nezgodan
poloaj, i to ne samo kod
nas, a kupovina vie licenci
je esto nezamisliva
Softver po imenu IntelliCAD razvijao se do
pre neku godinu, kada je pravo na njegovo
dalje razvijanje otkupilo vie rmi. Nainjen je
interesantan korak postojeem kodu je dodat
interfejs identian AutoCAD-u, i time prakti-
no napravljen klon koji se koristi na potpuno
isti nain, sa istovetnim komandama, s tim
da je cena programa par desetina puta nia!
ProgeSoft je u ovome za sada otiao najdalje
program po imenu ProgeCAD pored identi-
nog prozora i istih komandi sadri i praktino
istovetne ikone, imena paleta i njihov raspored...
Komande ija imena nisu smela da se presli-
kaju slove drugaije, ali se mogu pozivati istim
skraenicama, npr: Oset se naziva Parallel, ali
je skraenica O; alatka Osnap se ovde naziva
Esnap, ali se moe kongurisati komandom OS.
ProgeCAD objedinjuje neke komponente u
po jedan dijalog. Na primer, upravljanje slo-
jevima (Layers), ravnima (UCS), blokovima
(Blocks), projekcijama (Views), kao i tipovima
linija i kota, smeteno je u jedan prozor CAD
Explorer. Ovim se izbegava uzastopno zatvara-
nje nekih prozora i otvaranje novih.
Program koristi standardni DWG format i
lako uitava crtee raene u AutoCAD-u.
ProgeSoft je pratio razvoj DWG-a u potpunosti,
te ProgeCAD ne samo da otvara svaki DWG
fajl, ve i snima u format za bilo koju raniju
verziju AutoCAD-a od ver.2.5 do 2008.
Pri otvaranju i snimanju fajlova snimljenih
u AutoCAD-u ili Architectural Desktop-u, a
koji sadre objekte koje interno ne podrava,
ProgeCAD se ponaa nedestruktivno uko-
liko naie na takav objekat, on e ga samo na-
znaiti simbolom, a ostatak crtea prikazae
normalno. Funkcija Save e takoe zadrati
ove objekte, tako da se oni normalno otvaraju u
matinom programu.
Aktuelna verzija ProgeCAD-a je 2008. Ova
verzija je sa sobom donela i podrku za Win-
dows Vistu, kao i novi PLOT prozor sliniji
onom u AutoCAD-u. Ukratko, predstavljeno
reenje ProgeSoft-a je najbolji nain za le-
galizaciju bez trnja
SYSTEM PRO
Ovlaeni prodavac ProgeCAD
softvera za Srbiju
Hadi-erina 2
11000 Beograd
tel. +381 11 244 77 81
383 56 41
www.systempro.co.yu
software
SYSTEMPRO PROGESOFT INTELLICAD
PROGECAD
32
ANALIZA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA
METODOM KONANIH ELEMENATA
SOF ST K
SOFiSTiK je modularni kom-
pjuterski program za analizu
konstrukcije svih vrsta gra-
evinskih objekata. Kombi-
novanjem modula mogu se
kongurisati namenski pa-
keti za analizu specijalizova-
nih konstrukcija kao: zgrade,
mostovi, tuneli, geomeha-
nika, eline konstrukcije,
membrane i oplate, dinami-
ka, potencijalni problemi i
sl, a od ove godine integri-
san je CFD modul britanske
rme Physica
Centralno jezgro programa Sostik ini
CDB baza sa kojom komuniciraju svi mo-
duli pre/post procesora i procesora, tako da
su svi podaci smeteni na jednom mestu.
Takoe, podrani su praktino svi uobia-
jeni standardi: AASHTO, DIN, EC, BS,
O-Norm, SNIP, SIA...
Tri su naina za modeliranje konstrukcija:
Soplus je dodatak za AutoCAD koji
nam omoguava da iz popularnog DWG
formata jednostavno dobijemo Sostik
model
CADINP je tekstualni parametarski
unos, gde pomou Teddy modula moe-
mo kreirati ili editovati ranije napravljenu
konstrukciju, praktino bez ikakvih ogra-
nienja (koja inae postoje kod grakih
preprocesora) odnosno imati apsolutnu
kontrolu modela i prorauna
Trei nain su specijalizovani graki pre-
procesori za denisanje i proraun nestan-
dardnih poprenih preseka (WinGRAF),
modeliranje tunela (WinTUBE) i raznih
geotehnikih konstrukcija (FIDES)
Sostik Struktural Desktop je interak-
tivni korisniki interfejs pomou koga ko-
risnik kontrolie programske module. SSD
radi u task-orijentisanom modu prevodei
inenjerske procese u taskove koji se kon-
troliu preko prozora. SSD omoguava kori-
sniku da kombinuje eksibilni parametarski

CADINP-input sa interaktivnim moduli-

ma kao to su AutoCAD-bazirani Soplus
preprocesor ili Animator za 3D prikaz.
Izlazni rezultati se prikazuju tekstualno ili
graki, modulom WinGRAF koji je gene-
rator rezultata. Animator je veoma snana
i atraktivna alatka koja se koristi kao 3D
preprocesor za vizuelizaciju modela i kao
post procesor za prikazivanje deformisane
konstrukcije ili tonova forme u dinamikoj
analizi.
Za generisanje nalnog izvetaja tekst/gra-
ka iji sadraj se denie pre prorauna, a
moe se dopunjavati i kasnije, zaduen je
modul Ursula. Moduli Animator i Ursu-
la su besplatni tako da je prezentiranje 3D
modela i rezultata prorauna investitoru ve-
oma efektivno i jednostavno
33
software
SSD omoguava korisniku potpunu kontrolu nad projektom
SOFiPLUS u okruenju AutoCAD-a
Zahvaljujui Wizard-u dinamika vie nije problem
Olakano modeliranje tunela i geotehnikih konstrukcija
Analitiki i ziki model preuzeti iz Autodesk Revit Structure
FOCUS COMPUTERS DOO
Gradski park 2
11080 Beograd
tel/fax: +381 11 3771 543
mob: +381 63 226 292
e-mail: info@focus-computers.co.yu
www.focus-computers.co.yu
33
34
Kako izabrati odgovarajui
nain licenciranja za
Vae preduzee?
Nabavka i upravljanje
softverskim licencama
mogu predstavljati pravi
izazov, ali ukoliko elite da
licencirate svoj poslovni
softver, Ex Ecentar d.o.o,
kao Microsoftov partner,
Vam nudi itav niz programa
za licenciranje koji su
skrojeni tako da odgovaraju
potrebama Vaeg preduzea
Open Value Subscription (OVS) program li-
cenciranja prua malim i srednjim preduzeima
jednostavnije plaanje licenci, kao i mogunost
kontrolisanja trokova i ciklusa nadogradnje.
Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i ne-
koliko drugih programa za licenciranje.
Licence kao pravo korienja
Licenca je ugovor izmeu proizvoaa softvera
koji je autorskim pravom zatitio svoj proizvod
(softver) i organizacije ili osobe koja koristi
softver. Licence se uobiajeno nabavljaju kroz
neki od Microsoftovih programa za licencira-
nje. Najei kupci licenci su korisnici sa vie
od pet raunara. Licence dolaze u posebnom
pakovanju koje sadri jasnu oznaku vrste proi-
zvoda i broja licenci kao i obavezni EULA (li-
cencni sporazum sa krajnjim korisnikom).
Osnovne opcije Microsoft programa licen-
ciranja na naem tritu su:
Microsoft Open Value Subscription
(OVS)
Original Equipment Manufacturer
(OEM)
Microsoft Open License Program
(OLP)
Full Packaged Product (FPP)
ta je to Microsoft OVS
Licence?
Microsoft Open Value Subscription je pro-
gram trogodinjeg zakupa licenci za korie-
nje softvera na svim raunarima u preduzei-
ma koja raspolau sa najmanje pet raunara.
Program OVS donosi kompletno reenje
jer ukljuuje sledee osnovne komponente:
Operativni sistem Microsoft Windows
Professional Upgrade
Microsoft Office Professional
Microsoft Office Small Business
Edition
Microsoft Core CAL

Program u sebi obuhvata CAL-ove (Cli-

ent Access License) za serverske proizvode
Windows Server CAL, Exchange CAL,
Sharepoint CAL i SMS CAL.
Microsoft Small Business
Server CAL
Licence za navedene proizvode moete poruiti
pojedinano ili kao celinu u vidu dve vrste plat-
formi: OVS Desktop Professional Platforme i
OVS Small Business platforme to Vam dono-
si dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu
svih komponenti platforme pojedinano.
Potpisivanjem OVS ugovora stiete pravo
korienja najnovije verzije softvera koji ste
odabrali. Ovaj ugovor Vam omoguava i na-
dogradnju licenciranog softvera najnovijim
verzijama koje se u toku trajanja ugovora po-
jave na tritu (Software Assurance).
Ugovor o zakupu licenci zakljuujete na tri
godine. Izabrani softver moete koristiti u vie
jezikih varijanti, pod uslovom da je eljeni
jezik podran. Srpski interfejs paket postoji
za osnovne komponente OVS-a, Windows
i O ce. Program OVS ukljuuje podrku
preko telefona i na sajtu, koju drugi programi
licenciranja ne ukljuuju. Mogu je, naravno,
dogovor i o drugim vidovima Microsoftove
tehnike pomoi na razliitim nivoima.
Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid
licenciranja prilagodi objektivnim potre-
bama potencijalnih korisnika kako bi sam
program licenciranja iskazao punu snagu i
upotrebljivost
EX ECENTAR
Licenciranje za mala i srednja preduzea
software
35
TURBINE
Na kompleks Svetskog trgovinskog centra u
Bahreinu poslednje nedelje oktobra postavlje-
ne su turbine na vetar, to je prvi takav primer
u svetu na objektu komercijalne namene. Tri
turbine, prenika 29m, dre se na mostovima
raspetim izmeu dve kule. Sam dizajn kula je
aerodinamian i tako izveden da u potpunosti
koristi povetarac sa Golfskog zaliva i orijentie
ga ka turbinama poveavajui pritom energiju
vetra. U punoj operativnosti turbine e ispo-
ruivati oko 11-15% energije neophodne za
samu zgradu, tj. 1.100 do 1.300 megavat-a-
sova godinje, to je dovoljno da se obezbedi
elektrino osvetljenje za 300 domova u periodu
duem od jedne godine.
zanimIjivosti
BUDUNOST DANAS
ENERGYbase je reprezentativni projekat
nove generacije u oblasti poslovnog prosto-
ra. Konstrukcijom ove poslovne zgrade beki
Fond za podsticanje privrede (WWFF) eli
da postavi nove standarde. Naime, najma-
nja povrina kancelarijskog prostora imae
250m
2,
a ponudie zainteresovanim rma-
ma oko 7.500 kvadratnih metara. Ono to
ENERGYbase razlikuje od miliona poslov-
nih zgrada irom sveta jeste zapravo podatak
da e troiti tek oko 20% energije u odnosu
na objekte jednake veliine i namene. Da bi
se ovo postiglo, projektom je predvieno da
ENERGY base prima 100% suneve sve-
tlosti u svoje kancelarije, solarno grejanje i
hlaenje, osveavanje vazduha u prostorija-
ma zahvaljujui rasporedu i odabiru biljaka.
Za izvoenje jednog ovako racionalnog pro-
stora u potronji energije neophodno je da
se uloi 14 miliona evra, ali prema svim pro-
cenama ova suma e biti nadoknaena ve
u prvim godinama korienja.Predvieno je
da ova zgrada ve od sredine ove godine po-
kae svim zainteresovanim kako je mogue
utedeti 4/5 energije ve u planiranju i iz-
voenju objekta, ali jo jedna dobrobit jeste
ta to grad Be ovom zgradom namerava da
se jo jednom nametne kao poslovni centar
srednje Evrope
www.buildmagazin.com
TEMA JESENI 2007.
U Velikoj Britaniji su i ove jeseni voene de-
bate povodom dodele RIBA Stirling Prize
(po arhitekti ser Dejms Stirlingu 1926 - 1992.)
najprestinije ostrvske nagrade za arhitek-
turu koja se dodeljuje domaim autorima za
projekat godine. Na konkursu je pobedio Da-
vid Chippereld projektom Muzeja savre-
mene knjievnosti u Berlinu (na slici dole).
Nita nije sporno u vezi sa projektom koji je
odneo nagradu, niti sa arhitektom koji ga je
potpisao, ali jeste sporno sa lokacijom na
kojoj se objekat nalazi. Nakon to se pono-
vila pria od prethodne godine (kada je po-
bedniki projekat britanskih arhitekata svoje
mesto naao u Madridu), pitanje koje se naj-
ee ulo proteklih meseci jeste: zato Veli-
ka Britanija ima arhitekte ali ne i arhitekturu?
Naime, struna javnost ve je ozbiljno zabri-
nuta to najprestinija nagrada britanskim
arhitektima odlazi za njihove projekte koji se
nalaze van granica Ujedinjenog Kraljevstva.
Poeli su opet da se pominju i primeri iz blie
i dalje prolosti koji potvruju da svetski naj-
priznatiji arhitekti koji dolaze sa Ostrva, na
tom istom Ostrvu nisu umeli biti prepoznati i
priznati: Riard Roders (koji je veliku karije-
ru zapoeo centrom Pompidu u Parizu, Zaha
Hadid koja je slavu stekla u svetu pre nego
je imala prilike da temelje svojih objekata po-
stavi u rodno tle...
Novi Vembli stadion se jo glasnije nego pre
naziva promaajem, a pojedini strunjaci
maltene jadikuju za rasejanom britanskom
arhitekturom koja je emigrirala pod pritiskom
neznanja i neukusa. Da se ne govori o ha-
labuci povreenog ponosa koja od komarca
pravi magarca, pokazuje i injenica da vei-
na objekata koji su se nali u nalu takoe
ima temelje u drugim zemljama. Naravno,
krivcem za to to Ostrvo iz godine u godinu
ostaje uskraeno za najblistavija dela svojih
arhitekata, proglaen je prvenstveno domai
investitor. Strunjaci iz ove oblasti sada su
stavljeni pred jedan pomalo bizaran zadatak:
trebalo bi da pronau naine kako da obrazu-
ju ljude sa novcem, prvo da prepoznaju dobru
arhitekturu, a zatim i da za nju izdvoje novac.
Zvui moda smeno, ako ne i nemogue
Swisspearl paneli se proizvode u mo-
dernim postrojenjima u Niederurnen-u
(vajcarska), korienjem male koliine
energije i visoke svesti o ouvanju okoline.
Proizvode se od visoko kvalitetnog por-
tland cementa, sintetikih vlakana, celu-
loznih materijala i stabilnih pigmenata.
Vlastiti postupak proizvodnje, sa posebnom
zavrnom obradom povrina, impregni-
sanim ivicama i zadnjom stranom panela,
prua optimalno ponaanje i trajnost preso-
vanih panela. Eternit Switzerland je jedini
proizvoa koji majstorski sprovodi zahtev-
ni proces proizvodnje integralno bojenih ce-
ment-kompozitnih panela, u veoma irokom
izboru boja, uz visoku higijenu proizvodnog
procesa i veoma mali uticaj na okolinu.
Zadivljujui izbor
Novi proizvod Swisspearl je usredsreen
na stvaralake potrebe arhitekata tako da im
omogui planiranje i ostvarivanje vizije fasa-
de, uz ispunjenje svih oekivanja investitora.
Dakle, prirodna elegancija osobenog i sve-
denog izgleda materijala, razliitih zavrnih
obrada, prua vie prilagodljivosti i izvanre-
dnu projektantsku slobodu da se zavodljive
boje i teksture mogu jednostavno i sjajno
uskladiti sa drugim materijalima.
PANELI I FASADNI SISTEMI
SWISSPEARL

Ovogodinja dodela nagrada za arhitekturu

Ranko Radovi, pobedniku plaketu do-
nela je objektu na ijoj fasadi su na pravi na-
in koriene sve prednosti SWISSPEARL
panela. Dodela nagrada izvrena je
sredinom decembra 2007. u Novom Sadu.
Objekat smelo kombinuje savremene ma-
terijale SWISSPEARL fasadni paneli su
iskorieni za oblaganje vertikalnih povrina
i izradu nadstrenice objekta. Evo nekoliko
podataka o projektu:
Autor: Arhitektonski biro M+
Radnika 24, Novi Sad
arh Dragan Marini
Lokacija: Trifkoviev trg, Novi Sad
Objekat: Levi 9
Izvoa fasade: Montani objekti
Za ovaj objekat korien je sistem sa
nevidljivim kaenjem SIGMA 12, fasadne
ploe SWISSPEARL (debljina ploa
12mm, sistem bojenja u masi CARAT)
boja na fasadi : CARAT ONYX 7090 i
CARAT BLACK OPAL 7025
Ukupna povrina fasade
SWISSPEARL: 260m
2

POTVRDA SWISSPEARL

KVALITETA
U prolom broju smo vam predstavili panele i fasadne si-
steme kompanije SWISSPEARL

koje na naem tritu

predstavlja rma ESAL iz Beograda. U meuvremenu,
ESAL je nizao poslovne i profesionalne uspehe, a kruna us-
pene godine jeste dodela nagrade za arhitekturu Ranko
Radovi koja se odigrala sredinom decembra 2007. godine.
Nagrada je pripala objektu u Novom Sadu na kom su, uz
ostale savremene materijale, koriene i estetske prednosti
SWISSPEARL

panela
promo
36
Glavne osobine proizvoda
Legendarni vajcarski kvalitet ogleda se u
mnogim osobinama Swisspearl panela. U
prolom broju nabrojali smo mnoge, a sada
emo pomenuti one najkarakteristinije koje
njihove panele izdvajaju od svih ostalih:
ujednaeno bojenje
posebno projektovani sistem fasadnih oblo-
ga sa ventilisanjem sa zadnje strane
bez uticaja blizine morske obale i normal-
nog atmosferskog zagaenja
sunce, kia (ak i kisele kie), vlaga i mraz
skoro da ne utiu na izgled povrine panela
dug vek postojanosti i otpornosti boje
obezbeeno prirodno i ujednaeno sta-
renje celokupne povrine panela/fasade
garantovana otpornost od -40C do +80C
proizvodi preteno izraeni od mineralnih
sirovina, 100 % obnovljivi
vajcarski graevinski standardi potvru-
ju 40 godina kao oekivani ivotni vek
fasada izraenih od Swisspearl panela.
Swisspearl

fasadni paneli
Swisspearl fasadni paneli su cement-
kompozitne ploe velikog formata, dostu-
pne u razliitim nainima zavrne obrade.
Nakon opsecanja sa sve etiri strane, ploe
mogu biti seene prema eljenim dimen-
zijama. Mogu se postaviti u jednoj ravni sa
vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na
drugi nain, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i naini privrivanja kao i ne-
ogranien izbor veliina ploa prua beskrajne
mogunosti u stvaranju jedinstvenih fasada.
Swisspearl fasadni paneli se postavljaju u
skladu sa najnovijom tehnologijom neprekinu-
tog ventilisanja sa zadnje strane fasadne obloge.
Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren sistem
oblaganja fasada, ve decenijama ekasno titi
konstrukciju i itavu zgradu od atmosferskih
uticaja. Paneli su nezapaljivi, otporni na korozi-
ju, trajni i praktino ne moraju da se odravaju.

Na kraju jo moramo pomenuti i druge

Swisspearl proizvode koje u svojoj po-
nudi predstavlja kompanija Esal d.o.o.
iz Beograda, iju tehniku dokumentaciju
moete koristiti kao detaljna uputstva pri
projektovanju i montai:
iroki izbor dodataka i privrsnih sredstava
odgovarajue boje
Paneli za balkone bojeni sa obe strane, per-
forirani unutranji elementi itd.
Prethodna generacija proizvoda razvijana
80-ih (povrinski bojeni paneli sa sivim je-
zgrom) takoe se moe dobiti za doziiva-
nje zgrada i naroite potrebe.
Traite Natura (prozirni zavrni premaz sa
vidljivom cementnom strukturom) ili Tectu-
ra (jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom
zavrnom povrinom) sistem bojenja.
Za svako vae pitanje moete pozovati lo-
kalnog ovlaenog Swisspearl distribu-
tera, da proveri mogunost nabavke panela
u eljenoj boji, odreenoj veliini, kao i o
svemu drugom to moe dovesti do meu-
sobne saradnje

ESAL DOO
Ovlaeni zvanini
distributer za podruje Srbije
Bulevar Mihajla Pupina 10 lokal 70
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 311 57 84
mob: +381 63 318 558
e-mail: esal@bitsyu.net
www.esal.si
www.eternit.ch
www.swisspearl-architecture.com
Raspoloive veliine Swisspearl

panela:
Debljina proizvodne
mere
korisne mere
(mm) (mm)
8 mm,
5/16
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
12 mm,
15/32
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
U zavisnosti od naina bojenja i nijanse boje
mogu biti isporueni i paneli irine 950 mm:
Debljina proizvodne
mere
korisne mere
(mm) (mm)
8 mm,
5/16
3070 x 950
2530 x 950
3040 x 920
2500 x 920
*paneli korisne duine 10 0
mogu se proizvesti u fabrici
promo
37
Pod graevinskom industrijom podrazume-
vam ceo opus privrednih aktivnosti koje obje-
dinjuju i koje zavravaju na nekom objektu. I
to apriori ne podrazumeva samo proizvodnju
graevinskog materijala i opreme nego je-
dan iri pojam, ukljuujui i samo graenje.
Graevinarstvo je jedna propulzivna, viso-
koakumulativna i izvozna privredna grana,
i to su atributi koje ono sobom univerzalno
nosi, ne samo kad je u pitanju Srbija ve i
sve druge zemlje. Poenta u celoj prii je da
se strategija privrede jedne drave oslanja
izmeu ostalog i na graevinarstvo, i da se
osloni upravo u onoj meri koju graevinar-
stvo kao grana sa svim pomenutim odlika-
ma koje smo pomenuli, moe da iznese.
Jo jedna od bitnih karakteristika grae-
vinarstva jeste da za sebe vezuje veliki deo
ostatka privrede. Kada to kaem mislim na
elektro-industriju, industriju u proizvo-
dnji mainskih elemenata koji se koriste u
graevinarstvu, bazine hemije i materija-
la kao takvih, tj. ne samo iskljuivo prime-
njivih u graevinarstvu... Kad sve to obje-
dinimo jasno je da graevinarstvo mora
zauzeti svoje mesto u privredi uopte, a
glavni razlog zato ono treba da ima, ja u
biti slobodan da kaem, poseban tretman u
privredi, pored pomenute akumulacije iz-
voznih elemenata, jeste to to graevinar-
stvo moe da bude pola privrednog rasta
unutar Srbije, i treba da bude, jer investici-
je kreu upravo kroz graevinarstvo.
Privredni ambijent Srbije
siva ekonomija
Meutim, mi smo izali iz jednog tekog pe-
rioda (zakljuno sa bombardovanjem, odn.
2000. godinom), koji je morao da ostavi po-
sledice. Ako pogledamo privredne aktivno-
sti u to vreme dobar deo se dogaao van-
budetski, odnosno u zoni sive ekonomije.
To se sa 2000, odnosno periodom od tada, u
mnogome popravilo, ali ne i u meri u kojoj
bi trebalo da se popravi, a u prilog tome go-
vore mnoge analize svih validnih meuna-
rodnih nansijskih institucija, mada to vrlo
lako moemo videti i sami. Taj prostor, ovih
sedam godina, po mom miljenju, ali veru-
jem da tako misli velika veina privrednika,
nismo dovoljno aurirali... iskoristili... arti-
kulisali celu tu stvar...
Dakle, sutina je napraviti dobar privredni
ambijent. Siva ekonomija ne puni dravnu
kasu... Onda Drava ima elju, odnosno po-
trebu, da one lojalne optereti dodatnim da-
binama, i onda nastaje ciklus iz koga se teko
izlazi. Ali sutina jeste da od graevinarstva
kreu greeneld investicije koje su nama ne-
dostajale! Tako na primer, zemlje koje su se
spremale za EU jo od 1992: Poljska, eka,
Slovaka, Maarska... sve su do 2007. imale
povlaen tretman za sopstvenu graevin-
sku industriju upravo iz razloga da privuku
to vie greeneld investicija.
Naravno, nije to jedini preduslov, ali svakako
jeste jedan od osnovnih za stvaranje stimu-
lativnog privrednog ambijenta, pa tako, ono
to je kod nas PDV, oni su poeli da prime-
njuju po znatno niim stopama, a neke ze-
mlje su ak i sasvim oslobodile graevinsku
industriju pomenutog poreza. Kod nas je
porez u graevinarstvu 18% za repromate-
rijal to je nedopustivo! Isto tako, poreska
skalna politika u Srbiji je nestimulativna
za produkciju novih stambenih kvadra-
ta jer je novostvorena vrednost optereena
veim procentom poreza nego to je to (u
prometu) procenat ve amortizovanih starih
stanova, to je neprirodno i u privrednom
smislu neopravdano.
Zato graevinarstvo, bar u Srbiji, bije teku
bitku sa nelikvidnou privrede, kao verova-
tno i sve druge grane, jer je novac izaao iz
privrede i otiao u neke druge tokove. Ume-
sto da se sve kree ka poveanju privrednih
aktivnosti mi imamo vrlo restriktivan pri-
vredni ambijent.
Ono to graevinarstvo naroito mui jeste
zona sive ekonomije. Mi imamo oko 30%
neprijavljenih radnika na gradilitima i-
rom Srbije. Moda i vie, po samom prirodi
stvari to je nemogue znati tano... Ali to se
otprilike poklapa sa analizom MMF-a da je
oko treine srpskog privreivanja ostvareno
u sivoj ekonomiji.
Sa gospodinom Dugandijom sastao sam se u prostorijama
njegove rme Duga sistem, poslednjeg petka pred Novu
godinu. Na samom kraju jo jedne uspene godine na pri-
vatnom poslovnom planu, naao je vremena da nam iznese
detalje vezane za aktivnosti Udruenja visokogradnje u Pri-
vrednoj komori Srbije, iji je predsednik. Ali, ovaj intervju je
pomalo bio iznenaenje, bar za mene koji nisam poznavao
Gorana on je pre svega eleo da predoi sutinska pitanja
graevinske industrije i privrede Srbije uopte. Teno i kon-
cizno iznoenje problematike, i moguih reenja, zainjeno
komparativnim primerima evropske i svetske prakse, jedno-
stavno nije ostavljalo previe prostora za potpitanja, niti sam
ih smatrao potrebnim. Pretpostavljam da ete se svi sloiti sa
idejama koje Udruenje visokograevinara u PKS, na elu sa
naim sagovornikom, priprema da predoi Vladi Srbije...
NOSILAC PRIVREDNOG RAZVOJA
GRAEVINSKA
INDUSTRIJA
...Meni nije zgodno da priam o makro-
ekonomiji jer nisam ekonomista, ali prosto...
ameriki prof. Lafer je utvrdio da postoji di-
rektna veza izmeu optereenja linih pri-
manja radnika porezima i punjenja dravne
kase. On je to predstavio kroz parabolu koja
pokazuje kako se poveanjem poreza budet
puni do jedne take, ali da zatim prestaje da
dobija prilive, sve dok ne doe do nule onda
kada optereenje na primanja zaposlenih
dostigne 100% od zarade, i tada u budet
ulazi nula! Kada se srpska privreda posma-
tra u ovom kontekstu jasno je da smo u onoj
poslednjoj zoni gde ima svih preduslova za
visoko generisanje sive ekonomije...
razgovor vodio Mladen Bogievi
38
intervju
Makroekonomija
komparativni primeri
Zato je kljuni znaaj borba protiv sive eko-
nomije. Mi u Srbiji imamo 900.000 zvani-
no nezaposlenih. Svi priaju kako to treba
popraviti ali malo ko se ozbiljno bavi tim
fundamentalnim problemom. Mi u PKS,
ljudi sa kojima radim, verujemo da se to
mora i moe reiti, naravno u okviru mo-
gunosti i respektujui sve materijalne pro-
bleme koje ima Drava.
Iznad mnogih socijalnih, kozmetikih, pote-
za Vlade, onaj pravi jo nije napravljen a to
je upravo taj da se smanje porezi na zarade
zaposlenih! Optereenje, i to ponavljam, na
svakih 100 isplaenih dinara ili evra je 63%!
To jeste sasvim legitiman zahtev Drave,
da se plaaju porezi (i sama privreda ne bi
mogla da funkcionie bez Drave), meu-
tim postavlja se pitanje da li je taj procenat
odgovarajui za situaciju u naoj privredi, ne
samo iz razloga njenog rastereenja (privreda
bi volela kad ne bi morala da plaa nita).
Pitanje je da li je iko ikada u ovoj zemlji
napravio pravu analizu koliko bi trebalo da
bude optimalno izdvajanje iz ovakve privre-
de za ovakvu Dravu. Apsolutno se slaem
sa onima koji kau da imamo preskupu
dravu. Sa druge strane, spomenuli smo
likvidnost, nansijske tokove, banke koje
su sasvim van sistema privrede, jo uvek sa
izuzetno visokim kamatama, koje opet ge-
neriu neke druge trokove jer tamo gde
je cena novca visoka, interesantno je drati
ga u bankama a ne u privredi. Kad sve to
saberemo, voleo bih da neko kompetentan
(mislim da to ne moe biti Vlada, ona moe
biti samo naruilac), napravi jednu ozbiljnu
studiju skalne politike, i ne samo sa aspek-
ta linih doprinosa zaposlenih.
Smanjenje poreza je u makroekonomi-
ji ve praksa i to je poeo da primenjuje
Regan, zatim Irska, koja je krajem 80-ih
imala preko 140% drutvenog proizvoda
javnog duga, a onda uvela drastine mere
kroz smanjenje poreza. Najekasnije mo-
ete da delujete na neki privredni ambi-
jent kroz skalne podsticaje kroz pore-
ske podsticaje za investiranje.
Takoe i Estonija, kao poslednje ekonom-
sko udo, iz kolapsa u kakvom Srbija ipak
nije bila, za kratko vreme je dola do 17.802
dolara bruto drutvenog proizvoda. Kako?
Samo su smanjili poreze... Poeli su pre est
godina i smanjuju ih svake godine za dva po-
sto (ako se dobro seam), tako da e do 2009.
spustiti stopu na 20%, istu onu koja je kod
nas 63%! Estonija je potpuno oslobodila od
poreza reinvestiranje, dok u Srbiji, mi ako re-
investiramo, opet nam se oduzima 18%! Sad
bi neko iz Vlade rekao da mi imamo jednu
od niih stopa (i tano je, ako ne i najniih u
regionu), na porez na dobit korporacija.
To jeste istina, ali nije dovoljno. Mi moramo
da se takmiimo sa konkurencijom, a naa
konkurencija su destinacije u okruenju koje
su se dokazale kao dobro tle za greeneld in-
vesticije. Za Hrvatskom (sa kojom smo u
90-te moda uli i bolji), danas kaskamo.
Mi danas u nekim bitnim parametrima po
kojima se determinie privredni ambijent,
kaskamo i za Makedonijom, a i Albanija nas
je u nekim merama pretekla.
Srbija ima potencijale, a zato nismo uspeli
(jer, denitivno se moe rei da nismo
uspeli) da za ovih sedam godina pokrene-
mo investicije u meri u kojoj je to moralo
da se uradi? To je druga pria...
Graevinarstvo Srbije danas
Nae graevinarstvo ima veliku tradiciju (i
dalje nas smatraju silom regiona), ali se sada
deava da u Srbiji odnose tendere i izvode
radove strane rme. Zato? Graevinarstvo
jeste povuklo najvei deo tereta 90-ih, i
uspelo je iz toga da izae, ali se tu potroilo...
Tu pre svega mislim na tehnike resurse. Do-
la je kurentnija oprema i tehnologije, a naa
je ostala relativno stara (vidim i u BUILD-u
da se graevinske rme opremaju novom
opremom, ali to se relativno lako postie).
Najvei oiljak na srpskom graevinarstvu
jeste kadrovski resurs domae radne sna-
ge. Turska je nas zamenila na ruskom tri-
tu, zato to je jeftinija radna snaga (i drava
je pomogla nastup rmi na strana trita),
a u svetu se to reava uvozom radne snage
(iz Indije, Vijetnama, Kine...) i mi tako ne
moemo biti konkurentni. Drugi problem
je starosna i kvalikaciona struktura radne
snage. Nismo zainteresovali mlade da se
ve kroz srednje obrazovanje spremaju za
graevinarstvo, i ve i po broju i po kva-
litetu imamo decit radne snage (vi ete
na gradilitu nai ljude iz drugih brani).
ta na kraju moemo da uradimo? Mi,
srpski graevinci, moramo da otvorimo
mogunost uvoza radne snage jer neemo
moi da gradimo greeeneld investicije,
i tada se deava da na tenderima dobijaju
strane rme i grade u Srbiji to je nedo-
pustivo! Zato Srbija treba da razmilja na
temu kako da uveze radnu snagu. Mi smo
na svetskoj podeli rada i moramo da uva-
imo te principe i moramo traiti ovakva
kompromisna reenja.
Odgovor Vlade bi sada bio: kako da uvozimo
pored 900.000 nezaposlenih? Da li iko jo
veruje da skoro milion ljudi u ovoj zemlji sedi
kui i ne privreuje? To je siva ekonomija! Na
njih se ona oslanja i Drava to mora sutinski
da rei! Opet se vraam na makroekonomske
mere, skalnu politiku... Jedna od akcija bi
bilo smanjenje svih dabina koje terete rad!
Planovi PKS
Privredna komora je zapoela razgovore sa
resornim Ministarstvom za infrastrukturu
o izradi strategije za graevinsku industriju
Srbije. U prilici sam da uestvujem u tom
radnom timu i oekujem da e projekat biti
ozvanien poetkom 2008, i nadamo se da e
neki od predloga biti usvojeni. elimo da po-
mognemo u detekciji problema i eventualno
njegovom reavanju. Ali, sve to nema smisla
ukoliko nemamo sagovornika a to je u ovom
sluaju Vlada. Znaajna je i uloga vas me-
dija da informiete, ne samo Vladu (smeh)
i strunu javnost kojoj je va list okrenut,
ve i iru javnost, jer siguran sam, situacija u
graevinskoj industriji pogaa... mislim da
neu preterati ako kaem... svaku porodicu u
Srbiji, na posredan ili neposredan nain
O SAGOVORNIKU...
Goran Dugandija, dipl. in. arh, generalni
direktor i osniva preduzea Duga sistem
trenutno je i na funkciji predsednika Odseka
za visokogradnju u Privrednoj komori Srbije.
Duga sistem d.o.o. zapoelo je svoj rad
kao preduzee za projektovanje, da bi za-
tim proirilo delatnosti na izvoenje grae-
vinskih, zanatskih i instalaterskih radova
na stambenim, poslovnim i industrijskim
objektima, a danas je deo ponude i poseb-
na enterijerska obrada i opremanje objekata.
Od dana osnivanja preduzee belei nepre-
kidan rast poslovanja pre svega zahvalju-
jui vrstom stavu njegovih zaposlenih da
je preduzee veliko onoliko koliko je zdravo.
Tako se najznaajnije reference Duga sistema
umnogome razlikuju od referenci ogromne
veine graevinskih preduzea u Srbiji to
nisu samo izgraeni kvadrati ve i potvrde
tanog, potenog i uspenog poslovanja.
...Pogledao sam BUILD magazin i mislim
da je dobar i da, u informativnom smislu,
popunjava ono mesto gde imamo dosta
praznog prostora to se strune literatu-
re tie, pre svega u kontekstu osvajanja i
primene novih tehnologija, i materijala u
graevinarstvu i to mi se veoma dopada...
39
intervju
Kompletna reenja
Trimo kompanija ima sopstevne sektore za
razvoj, projektovanje, proizvodnju, montau
i servis, ime svakom kupcu, u svakom tre-
nutku, obezbeuje detaljnu i kompletnu po-
nudu za eline montane zgrade od osnov-
ne ideje do zavrenog objekta.
Ispunjavanje razliitih zahteva savremene
graevinske industrije je samo po sebi iza-
zov i jedino kompanije koje su inovativne i
brzo se razvijaju opstaju. Tokom godina,
portfolio Trimo proizvoda je rastao i raz-
vijao se u skladu sa potrebama trita kako
bi predstavio najmodernije i najkvalitetnije
proizvode u svetskom graevinarstvu.
PRIMER USPENOG POSLOVANJA
TRIMO U SRBIJI
Trimo je jedno od vodeih evropskih preduzea u oblasti
vatrootpornih panela za krovove i fasade. Kao proizvoa
elinih montanih zgrada zauzima vano mesto na evrop-
skom tritu. Trimo je danas savremeno organizovano i vi-
soko tehnoloki osposobljeno preduzee sa dugogodinjom
tradicijom, koje uspeno posluje i svojim kupcima obezbe-
uje funkcionalne i estetski dovrene proizvode
NOVA FABRIKA U IMANOVCIMA
(iz saoptenja za medije imanovci,
8. novembar 2007. godine)
Trimo je investirao 12 miliona evra u novu
fabriku u Srbiji. Na visoko automatizovanoj
liniji, kapaciteta 800.000m
2
godinje, proi-
zvodie se Trimoterm vatrootporni paneli
za oblaganje krovova i fasada. Investicija e
omoguiti i 100 radnih mesta.
Otvaranju su prisustvovali generalni di-
rektor Trimo d.d. Tatjana Fink, ambasodor
Slovenije Miroslav Luci, predsednik IV AP
Vojvodine Bojan Pajti, kao i brojni prijate-
lji i saradnici Trimo Inenjeringa. Direktor
Stanislav Bajc, uruio je donaciju od 5.000
evra predsedniku SO Peinci, ivku Mar-
koviu, za ureenje vrtia u imanovcima.
Trimo Inenjering osnovan je 2002, od kad
je u Srbiji izgraeno vie od 70 objekata u
koje je ugraeno preko 500.000m
2
panela.
Investicija u imanovcima obezbedie do-
maim kupcima visoki kvalitet proizvoda,
krae vreme isporuke i povoljnije cene, ali
i direktnu kupovinu Trimo panela iz novog
pogona. Od danas, Trimo proizvodi e sa
ove proizvodne linije u svet ii sa oznakom
MADE IN SERBIA.
BUILD na otvaranju...
Otvaranje Trimo fabrike organizovano je uz
pravi spektakl. Nevreme koje je pogodilo
Srem tog novembarskog dana nije uticalo da
provod bude dobar jer je velika bina posta-
vljena pod krovom nove hale u okviru fabrike.
Na bini su se pojavili Sanja Ili i pratei bend
Balkanika koji su svojom muzikom animirali
goste. Nakon mini koncerta domaini su nas
poveli u obilazak proizvodnog pogona gde
smo na licu mesta mogli videti kako nastaju
uveni Trimo paneli.
Po povratku u halu gde je odran prijem go-
stiju, postavljena je bogata trpeza, a Trimo je
jo jednom pokazao svoju gostoljubivost i lju-
baznost, kako prema poslovnim partnerima,
tako i prema medijima
predstavljamo
40
Trimo u svetu
Trimo uspeno posluje na preko 50 trita
irom sveta. Proizvodnja se obavlja u pogo-
nima u Sloveniji, Rusiji, UA Emiratima, a
od 8. novembra i u Srbiji. Kompanija Trimo
sa seditem u Trebnju (Slovenija) je sa 14
preduzea, 7 predstavnitava i 8 zastupni-
tva prisutna u 27 drava i svim dravama
Jugoistone Evrope. Region Jugoistone
Evrope je jedan od najznaajnijih izvoznih
regiona Kompanije.
Trimo odgovornost
Temelj razvoja Trimo kompanije predsta-
ljaju njeni zaposleni, koji imaju mogunost
neprestanog usavravanja, razvoja inova-
tivnosti, uestvovanja na meunarodnim
sajmovima, konferencijama, seminarima...
Na ovu temu se osvrnula i Tatjana Fink, gene-
ralni direktor Kompanije, povodom odrava-
nja treeg Meunarodnog takmienja Trimo
nagrada iz oblasti arhitekture i rekla: Inova-
tivnost, kao spoj razvoja kompanije Trimo i
inovativnog razmiljanja, na razliite naine
podstie nae zaposlene, nae partnere sa ko-
jima saraujemo, ali i budue arhitekte...
Trimo je drutveno odgovorna kompanija
posveena negovanju dobrih odnosa sa jav-
nou i okruenjem u celini. Koncept kor-
porativne drutvene odgovornosti je sastavni
deo korporativne strategije Trimo kompa-
nije. Trimo veruje da drutveno odgovorni
pristup treba da se odraava u etikom po-
slovanju i zbog toga razvija partnerske odno-
se koji se baziraju na principima poverenja,
integriteta, iskrenoj komunikaciji kao i obo-
stranom uvaavanju i razumevanju okrue-
nja i drutvenih uticaja na poslovanje.
Trimo Inenjering d.o.o.
Trimo d.d. je jo 2002. godine u Sr-
biji osnovao kerku rmu (koja je za-
poljavala svega pet radnika), i od tada
Trimo Inenjering d.o.o. Beograd poslu-
je kao domae preduzee. Ono danas pose-
duje sve potrebne ateste za primenu Trimo
proizvodnog programa na teritoriji Srbije,
kao i licence za izvoenje graevinskih ra-
dova i izradu projektne dokumentacije.
Osim to proizvodi krovne i fasadne pa-
nele, Trimo Inenjering kupcima nudi
kompletna reenja u segmentu montanih
graevina, projektovanja fasadnih i krovnih
panela, projektovanja elinih konstrukci-
ja, montae panela, montae elinih kon-
strukcija i tehnikog savetovanja.
TRIMO INENJERING DOO
Bulevar Arsenija arnojevia 99b
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 21 29 724
21 29 731
fax: +381 11 21 29 726
e-mail: ofce@trimo.co.yu
www.trimo.co.yu
predstavljamo
TRIMO POSLOVANJE U 2007.
Za period od 1. januara do 30. septembra
2007. godine ukupni prihod Trimo d.d. izno-
sio je 122,5 miliona evra, a godinji ukupan
prihod Trimo grupe iznosi 159,5 miliona evra.
Kompanija Trimo je zahvaljujui uspenom
poslovanju tokom 2007. godine premaila
planirane rezultate.
TRIMO REFERENCE U SVETU I SRBIJI
Zahvaljujui profesionalnom odnosu pre-
ma svakom zadatku koji je postavljen pred
Kompaniju, Trimo danas moe da se pohvali
svojim brojnim partnerima irom sveta meu
koje spadaju i najvee i najpoznatije svetske
kompanije: Airbus, Mercedes, Peugeot, Ikea,
Nestle, Billa, Bang&Olufsen...
Za samo nekoliko godina poslovanja u Srbiji,
jednako snane poslovne veze kompanija je
ostvarila i sa rmama koje posluju na naem
tritu: Mercator, Delta, Rodi MB, Merkur,
Ball Packaging Europe, JUB, Coca-Cola,
Pink International, Polimark, Iveco, Interex,
DIV Vranje, Apatinska Pivara, Grand Motors
Ford, Belexpo, Milped, Interjug AS, Idea
Konzum, MPC i mnogi drugi.
LOGISTIKI CENTAR MILPED
U radnoj zoni naselja Krnjeevci, Stara Pa-
zova izgraen je objekat na parceli povrine
60.400m
2
(slika desno). U pitanju je proje-
kat distibutivnog centra sa komercijalnim i
carinskim skladitem u ukupnoj kvadraturi
20.613m
2
(21 643m
2
BGP) od ega je poslov-
ni prostor kompanije MILPED na 2.750 m
2
.
Prizemlje objekta zauzima 15.025m
2
u pro-
storu skladita i 1.463 m
2
u poslovnom pro-
storu, tj. ukupno 17.204m
2
.
Na otvorenim povrinama lokacije (44.000m
2
)
organizovani su saobraajni tokovi, parkinzi
za kamione, dostavna i putnika vozila, otvo-
reno carinsko skladite i objekat tehnikog
servisa i pranja vozila
41
Kompaniju M-PROFIL iz
Stare Pazove vie puta smo
imali prilike da predstav-
ljamo na stranama BUILD
magazina, i posebno, pro-
izvodni program sendvi
panela koji izlaze sa njihovih
proizvodnih linija
U skladu sa rastuim zahtevima trita, po-
sebno odgovarajui na potranju za sistemi-
ma jednostavne, brze i ekonomine gradnje
objekata visokog kvaliteta i dugog veka tra-
janja tokom koga e zadrati sve svoje estet-
ske i kvalitativne osobine, M-Prol iz svog
proizvodnog programa izdvaja proizvodnju
protivpoarnih krovnih i zidnih (fasadnih)
sendvi panela od kamene vune, kao i samo-
gasivih panela sa ispunom od polistirena.
Protivpoarna zatita objekata ima veoma
vano mesto u savremenom graevinarstvu,
jednako kao i izvoenje objekata po najvi-
im standardima toplotne izolovanosti to
sve u godinama korienja neposredno daje
znaajne utede i doprinosi bezbednosti,
energetskoj ekasnosti, a potencijalno do-
prinosi i zdravijoj ivotnoj sredini. Zbog
svega toga izgradnja tehniki zahtevnih
graevina nezamisliva je bez krovnih i fasa-
dnih sendvi panela.
Jezgra sendvi panela iz proizvodnog pro-
grama M-Prola nainjena su od ma-
terijala sa malim koecijentom toplotne
provodljivosti. Dodatno, prilagodljivi di-
zajn uklopivih sendvi panela omoguava
projektantu i izvoau radova da na sasvim
jednostavan nain izbegnu pojavu toplotnih
mostova, ne morajui pritom da trae doda-
tna reenja na spojevima po obodu svake od
povrina objekta.
M-Prolov panel na ovaj nain daje odlian
proizvod sa stanovita zike zgrade. Ovakav
panel moe se primenjivati prilikom gradnje
skoro svih vrsta graevina. Jednako uspeno i
odgovarajue mogu se koristiti (i koristili su
se) kod jednostavnih skladita, kao i kod ek-
skluzivnih poslovnih zgrada i hotela. Dakle,
samo je na projektantu, odnosno arhitekti
kao umetniku, dato u zadatak da u najveoj
moguoj meri iskoristi estetske mogunosti
koje pruaju sendvi paneli M-Prola.
Proizvodni program M-Prola se bazira
i na proizvodnji jednostrukih limova, obu-
hvatajui etiri vrste trapeznih prola, prol
u obliku crepa, sinusni prol, kao i visoki
trapezni prol tzv. visoki val, za premoa-
vanje velikih raspona koji je ujedno i pokrov
i elemenat konstrukcije.
U delatnost M-Prola spadaju i projekto-
vanje, izrada i montaa poslovnih, proizvo-
dnih i skladinih objekata, kao i izrada e-
linih konstrukcija, ime su stvoreni uslovi
za izradu objekata po sistemu klju u ruke.
Pored pomenutog proizvodnog programa
M-Prol se bavi i proizvodnjom svih ti-
pova armaturnih mrea za potrebe grae-
vinarstva. Ovako objedinjeno poslovanje
omoguava M-Prolu da odgovori velikim
zahtevima trita. Sa kvalitetnim materija-
lima, velikim izborom boja, dugim vekom
trajanja proizvoda, M-Prol se zalae da
postane i ostane va partner u graenju
promo
PROTIVPOARNI I SAMOGASIVI PANELI
M-PROFIL
M-PROFIL
Stara Pazova
Golubinovaki put b.b.
tel: +381 22 310 517
310 327
310 345
www.m-prol.co.yu
42
43
INTERKOMERC A.D.
Terazije 27
11000 Beograd
tel. +381 11 3237 328
2025 180
2025 182
fax. +381 11 32 42 060
GENERALNI DISTRIBUTER
I UVOZNIK ZA SRBIJU
FABRIKE JAVOR PIVKA
SLOVENIJA
STOVARITEul. Vinjika 91 (Rospi uprija)
tel. 2085 878, 2085 897 www.interkomercad.co.yu e-mail: intkom7@infosky.net
@UTA
TROSLOJNA PLO^A
ZA [ALOVANJE
du`ine 1.5 m / 2 m / 2.5 m / 3 m
{irine 0.5 m
debljine 21 i 27 mm
dimenzije stubova od 20 do 45 cm
sa hodom po 5 cm
BLA@UJKA
VODOOTPORNA [PER PLO^A
sa finskim tego filmom
120 gr/m - glatka 2x
ili protivklizna 1x
debljine od 4 do 30 mm
ISOPLY
VODOOTPORNA
[PER PLO^A
sa plasti~nom oblogom
OKOV ZA @UTU
veznici za stubove
veznici za zidove
distanceri
klinovi
OPLATE
Oplata je privremena kon-
strukcija koja beton dri na
mestu prilikom livenja, i odr-
ava ga u eljenom obliku sve
dok beton ne sazri i ovrsne.
Oplate mogu imati i funkciju
oblikovanja povrinskog slo-
ja betona u cilju postizanja
eljenih estetskih efekata, pa
tako mogu biti i izgubljene,
tj. jednim delom mogu ostati
ugraene na/u betonu
Oplate moraju ispunjavati brojne zahteve
funkcionalnosti i kriterijume kvaliteta:
moraju biti otporne na udare i habanje
prihvatanje i prenos optereenja sveeg beto-
na moraju biti izvreni bez veih deformacija
povrina koja je u kontaktu sa sveim be-
tonom ne sme upijati previe vode iz be-
tona, ali i da se moe lako ukloniti, bez
posledica po povrinski sloj betona
materijal oplatne ravni pod uticajem vode
ne sme u veoj meri promeniti svoje zi-
ke osobine i dimenzije
oplata bi trebalo da se koristi vie puta
tehnika reenja oplate treba da omogue ta-
no podeavanje na eljeni oblik i dimenzije
oplatni sklopovi treba da budu eksibilni
povrina betona mora biti popunjena i ravna
tehnika reenja oplate treba da smanje utro-
ak ljudskog rada, posebno prilikom tekih i
opasnih operacija kod postavke i skidanja.

Delovi oplate
Oplatne ravni su delovi oplate koji imaju
direktan kontakt sa betonom. Izrauju se od
dasaka, drvenih ploa, iverice, medijapana,
lesonita, elinih limova, armiranih polie-
stera, azbestnih kalupa i drugih materijala.
Potkonstrukcija je pozicionirana izmeu
oplatnih ravni i nosee konstrukcije. Pravi se
od drvenih gredica 5x8 ili 10x10cm, elinih
prola, metalnih rotilja, prefabrikovanih
drvenih (punih ili reetkastih) i metalnih no-
saa (uglavnom izraeni od aluminijuma ili
gvoa, reetkastog ili sanduastog oblika).
Nosea konstrukcija predstavlja spoljanji
deo oplate i takoe moe biti od drveta ili
metala. Njena uloga je da primi sva opte-
reenja oplatnih ravni i potkonstrukcije i
prenese ih na vrstu podlogu.
Sredstva povezivanja i regulacije slue za po-
vezivanje oplatnih povrina, nosee i potkon-
strukcije. Materijal za ovo je uglavnom paljena
ica, armatura, ankeri sa navojima i zavrtnjima,
namenski pravljena kleta, drveni klinovi...
Oplate i skelski sistemi spadaju mahom u privremene kon-
strukcije bez kojih graevinska industrija ne moe. Dok
se oplate primenjuju prvenstveno za ugradnju betona na
eljeno mesto i u eljenom obliku, skele imaju viestruku
funkciju - pristup, podupiranje, bezbednost i zatita...
priredila: Jelena Jeremi, dipl. ing. gra.
OPLATE
I SKELE
TEMAbroja
Punioci za izradu sitnorebrastih tavanica
(TM i LMT), zapravo su nastali kao vrsta
izgubljene oplate. U poetku je primena
ugradnih elemenata sluila samo zato da
bi se dobila ravna donja povrina sitnoreb-
raste meuspratne konstrukcije kako bi se
lake reila u enterijeru, a zatim je uzela i
ulogu termo i zvunog izolatora.
FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANE
Peri oplate saznajte u BUILD-u o nji-
hovim Lico i RCS modularnom sistemu
podiuih konstrukcija
U BUILD-u upoznajte eline oplatne sis-
teme Ruukki za izvoenje spregnutih be-
tonskih konstrukcija oplate kojima nije
potrebno enterijersko oblaganje
Vrste oplata
Oplate moemo podeliti prema materijalu,
sistemu postavljanja, nameni... Tako mo-
emo razlikovati nekoliko vrsta oplata, i ne
zalazei u svaku od podela posebno, nabro-
jaemo ovde one koje se najee koriste:
klasine oplate su one krojene na mestu
korienja i obino su od drveta
prenosne oplate su obino metalne ili u kom-
binaciji metala i drveta. Koriste se za zidove
(oplate zidova) i za ploe (oplatni stolovi)
sloene oplate se koriste za tunele ili za-
krivljene konstrukcije
inenjerska konstrukcija oplate uglav-
nom se primenjuje kod veih poduhvata
niskogradnje, kao to je izrada brana, pot-
pornih zidova i slino
samopodiue oplate se koriste u slua-
jevima kada se gradi u etapama
klizne oplate se kontiunirano pomeraju
po visini, uz pomo hidraulikih dizalica,
kada se betonira prsten po prsten (silosi,
veliki ahtovi, betonska jezgra objekata...)
elini kalupi na vibro-stolovima takoe
spadaju u vrstu oplata a koriste se prili-
kom izrade prefabrikovanih elemenata za
industrijsku gradnju
Ostale vrste oplata su one za estetsko obli-
kovanje povrine betona, za cevovode, pr-
skani beton na kosturu od armature i rabic
pletiva, tekstilne oplate za sanaciju odrona...
Tok rada sa oplatom
Pre montae oplatnog sistema elementi i
sklopovi se sortiraju prema projektu, vri se
pregled i otklanjanje manjih nedostataka i
premazivanje oplatnih povri sredstvom pro-
tiv prijanjanja betona. Prenos do mesta mon-
tae se vri runo ili mainski, nakon ega se
elementi oplatnog sistema sklapaju u celinu.
Tokom livenja, prati se ponaanje oplate pri
porastu optereenja, uoavaju se deformacije,
procurivanje gela (cementnog mleka), itd.
Oplata mora ostati pod nadzorom sve dok
i sam beton ne postigne projektovane me-
hanike karakteristike kako bi mogao pre-
uzeti ulogu nosee konstrukcije.
Postupak skidanja oplate denie se u pro-
jektu oplate i treba izbegavati svako nasilno
delovanje na oplatu. Nakon skidanja oplate
pristupa se mehanikom ienju (struga-
njem, etkanjem, bruenjem) i eventualno
pranju vodom pod pritiskom, zatvaranju
rupa od prethodne upotrebe, krpljenju slu-
ajnih oteenja ili ak zameni delova ili
kompletne oplatne ploe, premazivanje
zatitnim premazima ili bojama, i na kraju
sortiranje i slaganje elemenata i sklopova.

Kontrole i sigurnosne mere

Sigurnosne mere su naroito neophodne u
fazi mainskog transporta, kao i prilikom
montae/demontae elemenata oplate, po-
sebno onda kade se radovi odvijaju na vi-
sinama i dubinama. Posebno treba obratiti
panju pri montai i demontai oplata na
fasadi, kada je neophodna puna zatita (oba-
vezna je primena sigurnosnog pojasa i ueta
za vezivanje).
Kontrola oplate od montae do demontae
obuhvata itav skup zasebnih kontrola:
kontrola stanja i kvaliteta elemenata i opla-
tnih sklopova pre transporta i montae
kontrola redosleda montae elemenata i
sklopova
kontrola poloaja oplate u prostoru
kontrola sigurnosti veza elemanta i sklopova
kontrola stabilnosti sklopova
kontrola deformacija oplate u fazi ugrai-
vanja betona
kontrola roka poputanja i demontae
oplate (set uzoraka betona na licu mesta
i provera prirasta vrstoe)
kontrola redosleda demontae prema
projektu demontae
kontrola stanja elemenata i sklopova
nakon upotrebe

SKELE
Pod skelama u graevinar-
stvu najee se podrazume-
vaju privremene konstrukci-
je koje slue za pristup svim
delovima objekta u izgrad-
nji, rekonstrukciji ili restau-
raciji. Meutim, skele se ko-
riste i kao dopuna oplatnim
sistemima gde imaju zada-
tak preuzimanja optereenja
koje najkraim putem treba
da prenesu na vrste oslonce.
Optereenja koje skele preuzimaju na sebe
jesu sopstvena teina nedovrene konstruk-
cije ili delova objekta, kao i teine pokretnog
i sluajnog optereenja. Njihov zadatak je da
sve ove sile prenesu na tlo, druge konstruk-
cije ili ovrsle delove konstrukcije koja je u
izgradnji...
Osnovni delovi skelskih sistema su:
tapovi (vertikalni za prenos optereenja,
i horizontalni za povezivanje sistema na
koje e se zatim oslanjati i pristupne staze,
dok kosi tapovi slue za prenos opteree-
nja i ukruivanje)
ramovi (za vertikalno postavljanje, ubrza-
vaju montau i ukruuju skelu)
elementi za spajanje i nastavljanje (mo-
raju biti reeni pouzdano, jednostavno i
praktino kako bi i itav skelski sistem is-
punjavao sve uslove bezbednosti, kao i da
bi radovi na postavci i demontai skele bili
brzi i bezbedni)
elementi za regulaciju imaju zadatak da
dimenzije i oblik skele prilagode svakom
eljenom obliku i poloaju
oslonake papue slue da vertikalne ta-
pove skele dre na mestu (da spree klizna
pomeranja po x i y osi kada je skela na tvr-
doj podlozi, ili da zaustave pomeranje po z
osi, odn. potonue skele, na manje vrstoj
taki oslonca)
toranj ili jaram je osnovni element svake
skele sastoji se od dve paralelne povri
sistema tapova, povezanih u prostoru.
Vrste i podele skela
Klasine skele se prave od drvenih oblica,
tesane grae i pripadajuih sredstava veza
(ekseri i vijci), nastavljanja (drveni obrazi,
gvozdeni okovi), oslanjanja (drvene grede
jastuci) i regulacije (drveni klinovi).
Savremene skele se uglavnom sastoje od
elinih cevi (laka skela 48,3mm-80mm;
teka skela 80mm-200mm), sa specijalnim
spojnicama na vijke (ortogonalne i obrtne), tr-
novima za poduno nastavljanje, oslonakim

TEMAbroja
Despotova kula u Smederevu uvena je
po krstu i napisu u opeci iz 1428. godine.
Kao i na drugim spomenicima kulture iz tog
i ranijih vremena, i na njoj se jasno vide
rupe u zidu, rasporeene pravilno. Uz po-
mo ovih otvora, tokom gradnje, skela je
privrivana za objekat, i nakon uklanja-
nja ostali su tragovi stari koliko i kula
Doka je jedno od najznaajnijih imena u
oblasti oplatnih sistema za graevinar-
stvo na domaem tritu ali i ire.
Remo-oplate emo vam predstaviti kroz
njihov program oplata za mostove, tunele
i druge objekte posebne namene. Ova
rma je tamo gde se izvode najzahtevniji
graevinski radovi
U ovom broju BUILD magazina predsta-
viemo vam i Simprolit sistem dugo-
venu, termoizolacionu, paropropusnu i
vatrootpornu trajno ugraenu oplatu
44
45
papuama i glavama, regulatorima duine sa
rupicama i trnovima, ili regulatorima sa navo-
jem. Takoe, osnovnu konstrukciju mogu initi
i ramovi uz koje idu isti pratei elementi.
Prema nameni i nosivosti razlikujemo lake
(fasadne, radne, zatitne...) i teke (nosive skele
za horizontalne, kose i lune konstrukcije viso-
kogradnje i inenjerske konstrukcije, mostove,
grede, ploe).
Prema statikom sistemu skele delimo na
sisteme tapova sa delimino ukljetenim ve-
zama i sisteme ramova sa delimino ukljete-
nim i zglobnim vezama (one danas preuzimaju
primat kao vei garanti bezbednosti).
Pokretne skele se primenjuju u onim slua-
jevima kada je vremenski interval izvoenja
radova kratak, ili kad nije neophodno baratati
sa velikim optereenjima (prilikom montae
plafona, lakih konstruktivnih elemenata, in-
stalacija, kao i dekorisanja prostora, molersko-
farbarskih radova, itd). One se sastoje od radne
platforme i podizne konstrukcije (hiraulini
kran, makaze...), sa sopstvenim tokovima ili
mogu biti postavljene na kamione. Ovakav
nain je pogodan za sve vrste pristupa (ne
oduzima vreme i prostor neophodan za velike
skelske sisteme), naroito u urbanim sredina-
ma kada postoji rizik za prolaznike, a visoki su
kriterijumi za dodelu svih vrsta dozvola.
Redosled rada
Izrada temelja za skelu vri se na bazi detalj-
ne analize optereenja, rade se kvalitetni teme-
lji (najee od betona), i osigurava se vrsta
veza stubova skele sa temeljima putem pod-
lone ploe (stope) i ankera. Pristupa se mon-
tai stubova, sa istovremenim povezivanjem
horizontala i dijagonala, pri tome se spojnice
(vijci) priteu do pola. Zavisno od visine skele,
vri se ankerisanje ianim zategama za tlo ili
ankerima za objekat, montaa regulatora visine
i viljuki za prihvatanje konstrukcije (objekta ili
oplate), ksiranje gornjeg kraja skele za objekat
(oplatu), regulacija visine, uz istovremeno do-
tezanje vijaka do kraja.
Prilikom demontae najpre se vri poputa-
nje vijaka, zatim se (odozgo nadole) demon-
tiraju pojedini elementi skele, vri se pregled
elemenata skele, pojedini se alju na eventualnu
opravku, obavlja se ienje, premazivanje anti-
korozivnom zatitom, bojenje, podmazivanje i
na kraju skladitenje.
Projekat skele mora postojati, i treba da sa-
dri: statiki raun, dispozicija (izgled skele),
propreni preseci (prikaz svih karakteristinih
mesta), osnova skele, detalji veza i osiguranja,
specikacija materijala oblikovanje, proraun i
dimenzioniranje temelja skele, tehniki opis.
Prilikom postavljanja skele treba znati, i voditi
rauna, o nekoliko stavki:
svaka gura koja formira skelu mora biti ne-
deformabilna u obliku trougla
svaki vor u skeli mora biti osiguran spre-
ena pomeranja u sva tri ortogonalna pravca:
x, y i z
temelji skele moraju biti potpuno stabilni
(bez sleganja) i da imaju potrebnu nosivost
udari na tapove izvan zone vorova moraju
biti spreeni (vrlo su osetljivi jer dolazi do
kombinacije normalnih i sila savijanja).
Veoma je znaajno da se uzmu u obzir sva
vertikalna optereenja: vlastita teina skele,
teina oplate i konstrukcije, pokretno opte-
reenje (radnici, materijal, alat, maine, po-
mona sredstva), sluajno optereenje (ve-
tar), sluaj veeg nagomilavanja materijala,
dinamiki udar....
Skela (kao i oplata) mora biti osigurana (an-
kerisana) od odizanja vetrom ili od prevrtanja,
u sluaju bonog udara vetra. Kod prorauna,
pritisak vetra se uzima za celu povrinu gure
formirane skelom, ukljuujui i povrinu oplate
i konstrukcije u ravni te gure.
Negraevinske skele: zatitne skele (od
pada), zatitni krovovi, panoi i oglasi, jarboli,
tribine i sl. Svaki od navedenih sluajeva ima
svoja pravila prilikom postavljanja i upotrebe i
trebalo bi ga ponaosob analizirati.
Kontrolne i sigurnosne mere
Prilikom postavljanja sistema skela treba obra-
titi panju na:
pregled stanja i kvaliteta elemenata za skelu
pre upotrebe
kontrolu temelja, vertikalnosti/horizontal-
nosti svakog tapa/stuba
kontrolu zatezanja vijaka
kontrolu ponaanja skele u fazi nanoenja
optereenja
kontrolu poputanja skele prema planu
poputanja i demontae
sigurnost radnika
obaveznu ogradu (kod radnih skela).
Svi sistemi oplata i skela koje smo naveli u
ovom tekstu dostupni su i na naem tritu
preko nekoliko specijalizovanih rmi i na
narednim stranama BUILD-a moi ete da
upoznate one najeminentnije. Svaka od njih
e vam rado predstaviti svoj program, pred-
staviti svoja reenja i nainiti odgovarajuu
ponudu

Na domaem tritu je jaka konkurencija

u oblasti graevinarstva koja se odnosi
na skelske sisteme. Najvea evropska
imena u proizvodnji skela zastupljena su
i kod nas preko rmi Sciurus, Topers,
Baumann-Beograd... Sve njih emo
upoznati na narednim stranama BUILD
magazina
Predstaviemo vam i nosee platforme
italijanske kompanije Venpa3, koje na
domae trite donosi rma Prorent
TEMAbroja
SCIURUS DOO
Bul. Arsenija arnojevia 78
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 212 96 88
fax: +381 11 313 35 83
mob: +381 63 322 799
e-mail: mail@sciurus.co.yu
www.sciurus.co.yu
www.skele.co.yu
Najpriznatiji internacio-
nalni brend u oblasti skela,
Wilhelm Layher GmbH Co.
KG, renomirani evropski
proizvoa skela, jo od
2004. godine prisutan je na
naem tritu preko zastu-
pnika rme Sciurus doo iz
Beograda. O rmi Layher,
ije je sedite u nemakom
gradu Gglingen-Eiben-
sbachu, razgovaramo sa
predstavnikom Kompanije
Sciurus-Layher iz Beogra-
da, gospodinom Elmarom
Knieselom: Ime Layher
poznato je ve 60 godina
irom sveta kao sinonim za
visokokvalitetne, isproba-
ne sisteme skela, potpune
servisne usluge i pouzdano
partnerstvo - istie gospo-
din Kniesel i nastavlja - Sve
je poelo od jednog vizi-
onara, Wilhema Layhera,
oveka bogatog idejama i
jake volje, a razvilo se u fa-
milijarno preduzee orijen-
tisano na budunost...
Layher u Nemakoj zapoljava 600 radnika, i jo
300 u 13 kerki rmi i prodaji irom sveta, i apso-
lutni je evropski lider u domenu skela. Gospodin
Kniesel naglaava da Kompanija svojom kompe-
tencijom i bogatim iskustvom prua perfektnu
podrku kod svih pitanja u domenu izrade skela:
Vrimo detaljno projektovanje u saradnji sa kupci-
ma, realizujemo i najkomplikovanija idejna reenja.
Rezultat svega navedenog su kvalitetno reavanje
problema vezanih za skele i proizvodi koji osigura-
vaju bezbednost i olakavaju radni dan na gradilitu.
Layher Allround je sinonim za modulsku ske-
lu koja zamenjuje konvencionalne. Svojom jedin-
stvenom tehnikom sklapanja Allround vor prua
nenadmanu eksibilnost u korienju: na gradili-
tima u industriji (avio, hemijskoj...), elektranama
i brodogradilitu, na priredbama i predstavama.
Poreenja sa drugim proizvoaima pokazala su ve-
like prednosti Layher Allround skele:
vreme pri sklapanju i demontai krae i 70%
uteda u teini potrebnih komponenti do 28%
utede u odravanju i gubitku vrednosti do 60%.
Da li kao radna, zatitna, fasadna ili podupirua, unu-
tranja, plafonska ili pokretna skela, uvek je sigurnost
i zatita radnika prisutna. Pomou raunara, Layher
Allround-vor, dokazan jo 1974. godine, ponovo je
usavren i dobijen je novi vor K2000+. Rezultat:
mnogo vea nosivost
sila savijanja preaga +49%, a dijagonala +113%.

Layher Blitz fasadna ramovska skela je brz, neuni-

tiv i stabilan sistem koji e ispuniti brojne zahteve,
a obimna i promiljena ponuda komponenata ini
ga rentabilnim, kako u oblasti skela, tako i u maloj
privredi. Ramovi odreuju irinu skele, i osnova su
za varijacije: irine 0,73m, od elika, duboko toplo
pocinkovana; irine 0,73m, od trajnog aluminijuma;
i irine 1,09m, od elika. Podove birate po duinama
od 1,57m, 2,07m, 2,57m, 3,07m, i 4,14m (elik, alu-
minijum, masivno drvo, aluminijumski ram sa per-
ploom Robustpod).
Layher Keder sistem (skelu obloenu kasetnim
ploama ili platnom), i Protect sistem koji se ukla-
pa sa Blitz i Allround-om i prua najveu zatitu:
kod saniranja azbestnih ploa ili peskarenja, kod za-
tite od buke i nevremena i zatite prolaznika.
Layher kasetni krov je sistemski nezavisan skelski
sistem raspona do 39m, za zatitu od nevremena.
Layher Event sistemi: tribine, podijumi i bine za
profesionalni show, obeavaju uspean nastup, kako
na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru, bilo da
je u pitanju rok-koncert ili sportska manifestacija.
Layher u ponudi ima i tornjeve (pokretne i stepe-
nine), merdevine (aluminijum i drvo), kao i ostali
pribor za skele: nosae, spojnice, mree i tokove za
skele, obrtna vretena, ali i mnogobrojne komponen-
te za sve skelne sisteme: zatite na gradilitu, sistemi
ograda i prilaza, software za proraunavanje fasadnih
skela, i Geda liftovi za gradilita
APSOLUTNI
SCIURUS-LAYHER
NEPRIKOSN
TEMA broja
46
EVROPSKI LIDER
OVENI SKELSKI SISTEMI
www.buildmagazin.com
Ve gotovo 40 godina PERI
vai za kompetentnog par-
tnera graevinskih rmi za
sva pitanja u oblasti teh-
nologije sistemskih oplata
i skela. Sa 45 erki-rmi i
100 ekasnih logistikih
centara, opsluuju preko 65
nacionalnih trita irom
sveta, uvek na raspolaga-
nju svojim klijentima, sa
izuzetnim razumevanjem za
specinosti pojedinanih
zahteva i uvek fokusirani
na iznalaenje najboljih
reenja za projekte svojih
komitenata
Firma Peri intenzivno investira u budunost, od-
nosno pruanje servisnih usluga. Iz tog razloga
veliki broj naih inenjera obuen je da struno i
ekasno prui svu neophodnu podrku klijentima
shodno stalno rastuim proizvodnim kapacitetima
i najkvalitetnijim materijalima. Zahvaljujui veli-
koj inovativnoj snazi, irom sveta rasprostranjena
Kompanija e i ubudue svojim klijentima pru-
ati mogunost racionalne, ekonomine i sigurne
gradnje uz pomo najmodernijih i najefektivnijih
Peri sistema i reenja koje vam predstavljamo:
Peri Maximo je eksibilna zidna ramovska opla-
ta, prilagoena za ecijentniji rad sa ureenim ra-
sterom fuga i mesta ankerovanja, koja se koristi
u stambenoj i industrijskoj gradnji. Dozvoljeni
pritisak svee betonske mase iznosi 80kN/m. Za-
hvaljujui inovativnom konusnom sistemu ankero-
vanja, izrada oplate se pojednostavljuje, bez upo-
trebe distancer cevi (juvidur cevi) i radom samo sa
jedne strane oplate.
Maximo, pored utede vremena i materijala pri iz-
radi oplate, kao i minimiziranja greaka prilikom
montae (svako anker mesto mora biti popunje-
no), otvara i nove mogunosti u smislu kvalitetni-
jih povrina vidljivog betona. Ujednaen raspored
otvora za ankerovanje potvruje tu injenicu.
Lico oplata stubova bez krana
Peri Lico je lagana oplata za izradu stubova
kvadratnih i pravougaonih poprenih preseka
dimenzija od 20x20cm do 60x60cm, podesiva u
intervalu od 5cm.
Sa dodatnim anke-
rom mogua je izra-
da oplate dimenzija
platna do 60x130cm.
Svi elementi se mogu
runo postavljati, a
delovi za spajanje su
privreni na samim
elementima oplate.
Lico elementi stub-
ne oplate se izrauju
u visinama od 0,5m,
1,0m i 3,0m. Opla-
ta dozvoljava visoki
pritisak svee be-
tonske mase, sve do
80KN/m.
RCS modularni sistem
podizanja po inama
Peri RCS (Rail-Climbing-System) je modularni
multifunkcionalni sistem podiuih konstrukci-
ja. RCS nosiva skela za oplatu sa kolicima i sa-
mopodiuim mehanizmom nudi sveobuhvatan
sigurnosni koncept izrade oplate na velikim visi-
nama. Ve od prvog takta betoniranja koristi se
radna platforma sa kolicima koja omoguavaju
horizontalno pomeranje platna oplate za 75cm,
tako da oplata za vreme armiranja ima funkciju
leobrana. RCS podiui zatitni paneli slue za
sveobuhvatno oblaganje
etaa koji je u izgradnji,
pruaju zatitu od vetra
i loih vremenskih prili-
ka, a zahvaljujui oseaju
sigurnosti, znaajno se
poveava produktivnost
personala. Pored toga pa-
neli mogu da slue kao
veliki reklamni prostor.
U oba sluaja je podiua konstrukcija, preko pe-
njajue papuice (ak i prilikom procesa podiza-
nja), sigurno povezana sa objektom
PERI-OPLATE DOO
Jurija Gagarina 81
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 215 31 48
215 35 49
fax:+381 11 318 59 62
e-mail: ofce@peri.co.yu
www.peri.co.yu
PRIA SA NASLOVNE STRANE
OPLATE PERI
PERI
MAXIMO
TEMA broja
BFD spojnica je jedini vezni
deo za sve spojeve
Maximo elemenata,
tako da su u potpunosti
kompatibilni sa
TRIO sistemom

47 www.buildmagazin.com
Prorent d.o.o. raspolae mainskim parkom za
sve vrste radova na visini, neophodne pri izgradnji
proizvodnih hala, logistikih centara, supermar-
keta, montai elinih, drvenih i betonskih kon-
strukcija, panela, instalacija... Jednostavno reeno,
ponuda Prorent-a je najbolji mogui izbor za
brzo i ekasno izvrenje svih radova na visini.
Za kompletan asortiman dizalica Genie i Merlo,
rma poseduje struno obrazovan, osposobljen i
kvalikovan kadar radnika i operatera za upra-
vljajnje mainama i obuku potencijalnih klijenata,
pri emu se dobija odgovarajui sertikat o obu-
enosti. Obezbeen je 24-asovni servis koji ine
dve mobilne ekipe hidrauliara i elektriara, brza
zamena maina usled nastanka kvara koji nije mo-
gue otkloniti u kratkom vremenskom periodu.
Maine Prorent-a zamenjuju klasine skele,
komplikovane za montau i demontau, skupe i
veoma gabaritne, i uz to i rizine za graevina-
re i prolaznike. Pratei svetske tokove u grae-
vinarstvu i poslujui po principima savremenih
evropskih zahteva, koji ne dozvoljavaju upotrebu
klasinih skela na rizinim mestima, u Prorent-u
ele da promoviu nove trendove i tehnologije u
graevinarstvu.
Mainski park rme Prorent sastoji se od sle-
deih tipova dizalica:
Vertikalne makazaste Genie platforme na
elektro i dizel pogon, radnih visina od 8, 10, 12
i 18 metara, nosivosti od 454 do 680 kg, sa du-
plim komadama.
Artikularne bumove Genie na elektro i dizel
pogon, sa Z lomljivom rukom, radnih visina 12 i
16m, nosivosti 227kg, upravljanje iz korpe.
Teleskopski bum na dizel pogon, radne visine
28m, nosivosti do 227kg.
Korpe na kamionu (Nissan, Mercedes, Iveco)
na dizel pogon, radne visine 14, 20, 26 i 28m,
nosivosti do 200kg, hidraulina ruka.
Viljukari na plinski i dizel pogon, novi i re-
montovani, radne visine do 4 metra, nosivosti
do 2,5 tone.
Merlo teleskopski viljukari, na dizel pogon,
nosivosti od 3,5t na radnoj visini od 13m i nosi-
vosti od 4t na radnoj visini od 25m

GRAEVINSKE DIZALICE
PRORENT je osnovan u
novembru 2004. godine
i posluje kao sastavni
deo velikog sistema
VENPA3 iz Italije ije je
sedite u gradu Trevizu.
Za poslednje tri godine
postigli su znaajne
rezultate u iznajmljivanju
i prodaji graevinskih
dizalica razliitih prola.
Asortiman koji poseduju
je takav da pokriva
celokupne potrebe
graevinskog sektora i
svih drugih sektora de-
latnosti u kojima imaju
svrsishodnu namenu
PRORENT DOO
ATAR 19 br.2
21203 Veternik
tel: +381 21 820 015
fax: +381 21 820 016
e-mail: prorentkomerc@neobee.com
www.prorent.co.yu
PRORENT
GRAEVINSKE DIZALICE
TEMAbroja
48 www.buildmagazin.com
Kompaniju Ruukki ve smo
imali prilike da predsta-
vimo u magazinu BUILD,
ali i u ovom broju njihova
reenja za graevinsku
industriju donose inovacije,
uz visok kvalitet proizvoda
i vrhunski dizajn.
Ovoga puta je pred vama
Steel comp rebrasta
elina oplata za izvoenje
spregnutnih konstrukcija,
koja nakon izvoenja
radova ostaje kao dekor
unutranjeg prostora i
funkcionalni nosilac
instalacija
Ruukki Steel comp, tzv. Lastin rep, je po-
sebno projektovan elemenat za upotrebu u
spregnutim betonskim konstrukcijama. Steel
comp je elemenat velike nosivosti i male visi-
ne, od elika posebnog kvaliteta, koji ima sko-
ro ravnu zavrnu povrinu. Mogue je da bude
i plasticiran, tako da nije potrebno naknadno
postavljati sputen plafon, jer Steel comp za-
dovoljava estetske zahteve i oekivanja u en-
terijeru , a mogue je preko posebnih vealjki
postaviti i instalacije i osvetljenje, bez dodatnog
buenja lima. Svaka vealjka je nosivosti do 1kN.
Steel comp je proizveden od tankog valjanog
elika, kvaliteta S 350GD, prema Euronormi
10147, sa zateznom vrstoom od 350N/mm2.
Lim je toplocinkovan sa debljinom sloja cinka
od 275grama po kvadratnom metru, tj 20mikro-
na, sa obe strane. Moe biti i dodatno zatien:
plasticiran u debljini 25mikrona, a adekvatno za-
tien sa suprotne strane. Debljina i kvalitet zati-
te moe biti i drugi, prema posebnoj porudbini.
U kompozitnom elementu, spregnut sa betonom,
Steel comp preuzima ulogu armature delimino
ili kompletno, tj. napone zatezanja, tako da po-
veava nosivost ploe formirane na ovaj nain.
Steel comp se proizvodi u debljinama 0,7, 0,9
i 1,1mm. Plastikacija je mogua, ali sa izuzet-
kom za lim debljine 0,7, tj. samo za debljine 0,9
i 1,1mm. Limovi se seku po porudbini, do ma-
ksimalne duine od 12m. Tolerancije za duinu
su do 5mm. Limovi se pakuju u standardne pa-
kete od najvie 22 lima u jednom paketu. Korisna
pokrivna irina lima je 750mm, sa korakom od
187,5mm, visina 46,5mm.
Minimalna debljina spregnute betonske ploe
izlivene u Steel comp-u mora biti 10cm. Ovo
zapravo znai da ista debljina betona mora biti
najmanje 5 centimetara.
U Ruukki-ju je mogue
poruiti i Steel comp
grede (I i C preseka), i
stubove (koji su oblog ili
ugaonog preseka izrae-
nog od elika koji prak-
tino predstavlja kalup za
izradu betonskog stuba).
Kao i limovi za oplatu
ploe, i grede i stubovi za-
dovoljavaju estetske zah-
teve savremenog dizajna.
Ruukki poseduje softve-
re koji precizno dimen-
zioniu Steel comp
elemente za izradu spre-
gnutih konstrukcija. Sve
potrebne tehnike po-
datke za dimenzionisanje
moete dobiti direktno od
Ruukki predstavnitva u
Beogradu
RUUKKI HUNGARY Kft.
Predstavnitvo Beograd
Glavna 13m
11080 Zemun
tel/fax: +381 11 3076 192
3076 193
e-mail: ruukki.serbia@ruukki.com
www.ruukki.com/rs
www.ruukki.com/sites
ELINE OPLATE ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
STEEL COMP
TEMA broja
Steel comp je dimenzionisan
prema Eurocod-u 3, dok su
svi uslovi optereenja i koe-
cijenata denisani standardom
Eurocod 1.
Ujedno, Steel comp zadovo-
ljava kvalitete standarda ISO
9001.
49 www.buildmagazin.com
TOPERS DOO BEOGRAD
Preduzee za revitalizaciju fasada,
zavrne radove u graevinarstvu
i rentiranje graevinske opreme
skela
Dunavska br.25
11000 Beograd
tel: +381 11 2637 416
fax: +381 11 303 8942
mob: 064 29 59 011
e-mail: topers@beotel.yu
www.topers.co.yu
Topers d.o.o od osnivanja
1990 god. prua usluge iz
oblasti graevinarstva u
smislu rentiranja grae-
vinskih skela i restauracija
fasada
Rentiranje skela
davanje u zakup
Topers d.o.o. vri rentiranje davanje u zakup,
nekoliko razliitih skelskih sistema. U njiho-
voj ponudi zastupljena su imena najpoznatijih
evropskih proizvoaa ramovskih i viesmernih
skela, pa tako se ponuda sastoji iz:
ramovskih fasadnih skela
Blitz Gerustet (slika levo i desno)
viesmernih prostornih skela
Allround Gerustet (slike dole)
radnih platformi (pokretnih i statinih)
nemakog proizvoaa Layher.
Usluga zakupa skele kod rme Topers d.o.o.
podrazumeva:
davanje skele u zakup isporuka skele
transport skele
montaa/demontaa skele
izrada nadstrenica iznad ulaza/prolaza

postavljanje zatitnih mreastih PVC zastora

izrada projekta izvedenog stanja skelske kon-
strukcije sa prilogom mera zatite i bezbedno-
sti na radu
izrada uzemljenja skele sa izdavanjem serti-
kata od strane nadlene institucije.
Ramovski i viesmerni brzomontani skelski sistemi
tipa Layher koje Topers nudi u zakup poseduju:
Uverenje o primenjenim meunarodnim konvenci-
jama i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu
Struni nalaz o izvrenom ispitivanju ureaja
orua za rad izdatih od strane Mainskog
fakulteta univerziteta u Beogradu u skladu sa
standardima i normama EU.
Topers d.o.o. raspolae strunim i iskusnim ka-
drovima sa potrebnim licencama i sertikatima
za rad na visini kao i potrebnom dokumentaci-
jom iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu a u
skladu sa vaeim zakonima

BRZOMONTANI SKELSKI SISTEMI

TOPERS
Topers brzomontani skelski
sistemi (ramovski i viesmerni)
po svojoj konstrukciji tj. tehni-
kim reenjima, omoguava-
ju, pored bre montae istih, i
mnogo vii nivo bezbednosti za
neposredne korisnike.
Zahvaljujui svim ovim odlikama
vea je produktivnost tj. vei je
uinak a manji utroak vreme-
na i radne snage u odnosu na
klasine cevne skelske sisteme
RESTAURACIJA FASADA OD TOPERSA
U poslednjih 17 godi-
na uspeno se bave
restauracijom fasada
objekata pod zatitom
spomenika kulture.
Reference su im fa-
sade objekata: Sta-
rog dvora (Skuptina
grada Beograda),
Savezne Skuptine,
Narodne banke Srbije
i fasade mnogih dru-
gih javnih i poslovno-
stambenih objekata
TEMA broja
50 www.buildmagazin.com
BAUMANN DOO
Preduzee za trgovinu, usluge i
inenjering
11000 Beograd
Kraljice Katarine 95
tel/fax: +381 11 25 42 955
mob: +381 63 786 78 43
www.altradbaumann.co.yu
e-mail: vladimir5@gmx.de
tel/fax: +49 211 58 00 20 65
www.altradbaumann.de
Firmu BAUMANN GmbH
Laupheim, Nemaka,
osnovao je 1970. godine
Wolfgang Baumann.
Ona i danas, meu grae-
vinskim kompanijama, vai
za pionira ergonominosti
i racionalnih reenja
na gradilitu.
BAUMANN sigurnosni
sistemi i funkcionalna
reenja za sve vrste
zanatskih radova na
gradilitu, omoguili su da
BAUMANN GmbH
postane lider na
evropskom tritu
Godine 2001. Altrad grupa preuzima r-
mu Baumann sa svojih 200 zatienih patenata i
osniva dananju rmu Altrad Baumann GmbH
sa seditem u Laupheim-u. Otvaranjem istono-
evropskog trita Altrad Baumann otvara svoja
predstavnitva i u zemljama bive Jugoslavije. Pred-
stavnitvo Beograd za teritoriju Srbije i Crne Gore
posluje od 2005. godine. Altrad Grupa je najvei
evropski proizvoa mealica za beton, ali i u se-
gmentu graevinskih skela, sa 9 svojih rmi koje
se bave proizvodnjom ramovske fasadne, modulske
i aluminijumske pokretne skele, takoe se nalazi na
samom svetskom vrhu.
Ramovska skela ProTech Plus sa svim svojim ka-
rakteristikama, kao to su brzina montae i demon-
tae, elementi od pocinkovanog elika ili aluminiju-
ma, male teine, visoka nosivost, evropski i domai
sertikati, postala je najtraeniji tip moderne skele
na naem tritu. Jedna od naih najveih rmi za
rentiranje graevinskih skela MB Company, us-
peno koristi upravo ovaj sistem skela.
Sve Altrad Baumann skele mogu se kombinovati
sa drugim nemakim sistemima skela, to kupci-
ma omoguava da ne budu zavisni samo od jednog
proizvoaa.
Lakirani prolni oplatni sistem rme Baumann
GmbH je dugo vremena bio sastavni deo svakog
gradilita u Evropi i jedan od najprodavanijih oplat-
nih sistema.
Danas rma Altrad Baumann proizvodi si-
stem oplate MidiBox, od pocinkovanog elika
koji trpi optereenje sveeg betona od 60kN/m.
MidiBox Plus je proizveden od jaih elinih pro-
la i trpi optereenje od 80kN/m. Ovaj sistem se
proizvodi u tri razliite visine 150, 270, 300cm sa i-
rinama od 25 do 240cm. Prefektno reenje spolja-
njih uglova kao i optimalna kljeta za oplatu esto su
predmet kupovine rmi koje poseduju Hnnebeck
RASTO sistem. Naime, ova dva sistema su inde-
tina i vrlo esto se koriste kombinovano, kao sto je
to sluaj na gradilitu Univerzijade u Beogradu.
Segment graevinskih maina obuhvata hidrau-
line platforme sa maksimalnom, nosivou od 3t,
koje omoguavaju bre i sigurnije oziivanje. Upra-
vo kod industrijske gradnje je na taj nain mogue
ozidati zidove do 7,5m visine bez velikog napora.
Baumann d.o.o. prodaja obuhvata: Altrad GmbH
i SBH GmbH ramovske skele, modulske skele, po-
kretne aluminijumske skele, ramovski sistem oplate,
oplata ploe, oplata stubova, rovne oplate, podgrade,
tribine, graevinske maine, liftovi za gradilita
TEMA broja
BAUMANN
51 www.buildmagazin.com
REMO OPLATE
11080 Beograd-Zemun
Batajniki put 2
tel: +381 11 2612 882
2618 883
2694 986
e-mail: remoformwork@eunet.yu
www.remoformwork.com
REMO
OPLATNI SISTEMI
REMO
OPLATNI SISTEMI
Projekat oplate za konkretni objekat dolazi direk-
tno od proizvoaa iji se proizvodni pogoni nala-
ze irom Evrope: u vajcarskoj, Austriji, Nemak-
oj, Rumuniji... Uz najekonominije reenje oplate
za va objekat inenjeri i monteri Remo oplata
pruie vam i struno-tehniku pomo na samom
gradilitu. U ponudi rme Remo oplate nalaze
se oplatni sistemi za civilnu, industrijsku i ine-
njersku gradnju. Pri proizvodnji svih oplatnih sis-
tema koristi se najsavremenija tehnologija izrade.
Zidne oplate, rune i kranske montae, nosivosti
od 60 do preko 100kN/m
2
svee betonske mase
prema normi DIN EN 18202, imaju skoro neo-
granienu primenu zahvaljujui irokom dijapa-
zonu dimenzija panela.
Plafonske oplate u Remo ponudi kreu se od
klasinih do najsavremenijih sistema padajuih
glava. Oplate stubova su krunog ili kvadratnog
poprenog preseka (kada su podeavajue sa ko-
rakom od 5cm).
U ponudi se nalaze i najsavremenije oplate za du-
boke rovove a prednost njihove upotrebe jeste visok
nivo bezbednosti ljudi koji su angaovani na radu
u rovovima jer zadovoljavaju sve evropske norme
o zatiti i bezbednosti na radu. Ono po emu su
Remo oplate prepoznatljive na tritu jesu speci-
jalni oplatni sistemi za izgradnju svih vrsta atipi-
nih konstrukcija: tunela, brana, mostova...
Ovde se ponuda rme ne zavrava, pa tako u pro-
gramu Remo oplate imaju i razliite vrste mo-
dernih graevinskih skela, kako modularnih tako i
ramovskih. Sve skele poseduju evropski sertikat.
Osim svega prethodno reenog, u ponudi Kom-
panije stoji i sav dopunski i potroni materijal za
izradu i eksploataciju oplate.
Zaposleni u rmi Remo oplate naglaavaju kao
posebnu prednost saradnje sa njima i to to veze sa
klijentima ostaju neraskidive ostaju kao prijatelji i
nakon obavljenog posla jer njihov glavni cilj poslo-
vanja jeste saradnja na obostrano zadovoljstvo. Stav
kompanije prema svim klijentima jeste da pronau
najekonominije i najuniverzalnije reenje, a sve u
okviru klijentovih materijalnih mogunosti.
Firma Remo oplate je deo tima koji ine reno-
mirane evropske kompanije sa istorijom postoja-
nja od preko sto godina Ovaj tim ne poznaje
granice ve samo izazove koje su uvek spremni
da savladaju. Prestino mesto na ovom tritu
dostigli su pretvarajui vizije u stvarnost, a istiu
da e rado i ime vae rme i objekta koji gradi-
te uvrstiti na svoju listu referenci koju za sad ine
Hidrotehnika-Hidroenergetika, Gemax, Ferbild,
Energoprojekt, Ratko Mitrovi, Jablanica, AMG
Novembar....Oni su gradili i grade brane, komer-
cijalne centre, stambene objekte
Primena oplatnih
sistema je nezaobilazni
faktor za realizaciju bilo
kog projekta. Uz oplatne
sisteme koje rma
REMO OPLATE ima u svojoj
ponudi postiete gradnju
objekta u to kraem
vremenskom roku,
ekonominost bez
rtvovanja kvaliteta ili
celovitosti projekta
uz ukupni pozitivni
ekonomski rezultat.
Delatnost rme
REMO OPLATE, kako u
Beogradu tako i u celom
regionu, jeste prodaja,
iznajmljivanje i reparacija
oplatnih sistema
TEMAbroja
52 www.buildmagazin.com
53
Upoznajte SIMPROLIT

u
ulozi dugovene,
termoizolacione,
paropropusne i vatrotporne
trajno ugraene oplate.
Armirani beton u savre-
menom graevinarstvu
ima najiru primenu, ali i
zahteva brojne dodatne
materijale i sredstva kako
bi u potpunosti ispunio
svoju funkciju.
SIMPROLIT

oplatni sistemi
udovoljavaju svim zah-
tevima betona, od same
ugradnje, do trajnog uva-
nja betonske konstrukcije
od vlage, temperaturnih
promena, poara...
Na fotograji levo i ematskim prika-
zima ispod prikazana je primena SIM-
PROLIT

blokova kao trajno ugradne

oplate za armirani beton koja prua
svu potrebnu zatitu koja e mu biti
neophodna u periodu korienja
U savremenom graevinarstvu, pri izgradnji vi-
sokih stambenih ili poslovnih objekata, armirano-
betonske konstrukcije, bilo da su one montane,
polumontane ili livene na licu mesta, imaju ne-
prikosnovenu poziciju najmasovnije primene.
Gotovo i da se ne moe zamisliti izgradnja ob-
jekata u seizmikim podrujima bez bar delimine
primene armirano-betonskih zidova, jezgara i
ukruenja, kako u podzemnim, tako i u nadzem-
nim etaama. U velikim svetskim metropolama
izgradnja veoma visokih objekata (visine preko
100m) nije vie pitanje prestia, ve osnovna eko-
nomska potreba zbog sve skupljeg raspoloivog
graevinskog zemljita, sa kompletno ureenom
infrastrukturom.
U ceni armirano-betonskih konstrukcija u ne
maloj meri uestvuje i oplata. Iako se u klasinim
sistemima gradnje ne iskazuje kao sastavni deo
konstrukcije, ona de-facto predstavlja potroni
resurs, a njena amortizacija se obino iskazuje kroz
izvren rad za njenu montau i demontau. Pri
tome, montaa sadri dovoz oplate na gradilite i
njeno neposredno postavljanje na poziciju ugrad-
nje, a demontaa sve ostalo neposredno skidanje
sa pozicije ugradnje, ienje, odvoz na skladite,
amortizaciju, reparaciju i dopunu oteenih de-
lova, zatitu od korozije, podmazivanje i sl.
Sa druge strane, elemenat betonske konstrukcije
izliven u oplati ne predstavlja nalan proizvod
betonske spoljanje zidove treba utopljavati,
unutranje zidove, stubove i meuspratne ploe
tititi od poara, stepenina jezgra i utopljavati i
tititi od poara itd. To su dodatne pozicije, sa ne
malom dodatnom cenom, uslonjavanjem izvoenja
radova i produenjem roka zavretka gradnje, ali su
neizbene u klasinom sistemu gradnje, kao bitne
kako za eksploataciju (ekonomiju energije), tako
i za protivpoarnu sigurnost objekata (beton ve
posle jednog asa dejstva poara puca, armatura ve
posle 600
0
C gubi svoja svojstva, a kompletna kon-
strukcija gubi nosivost i razruava se).
Konano, protivpoarna zatita predhodno na-
pregnutih konstrukcija je elemenat koji u bit-
noj meri ograniava primenu prednapregnutih
elemenata u izgradnji visokih zgrada, posebno
meuspratnih ploa. Naime, ve pri dejstvu poara
preko pola sata, donja prednapregnuta armatura u
meuspratnoj ploi se zagreje i rastee, prethodno
uneta u konstrukciju normalna sila ploe se gubi,
pojavljuju se velike prsline u (nepredvienoj) za-
tegnutoj zoni ploe, a u pritisnutoj zoni, osim une-
tog pritiska od prednapregnutog kabla koji se jo
nije zagrejao do istezanja, pojavljuju se i dodatne
pritisne sile od preraspodele napona - i ploe se,
uz bukvalnu eksploziju, rue.
SISTEMI UGRADNIH OPLATA
SIMPROLIT
TEMA broja
53 www.buildmagazin.com
Posle dogaaja u Njujorku drastino
su poveane norme za protivpoarnu
otpornost visokih objekata. Obavez-
na vatrootpornost meuspratnih
ploa je poveana sa 45 min na 120
min, pregradnih zidova takoe na
120 min, dok stepenini i pregradni
zidovi izmeu stanova moraju imati
vatrootpornost 180 min, itd
Na slici dole prikazan je protivpoarni
pregradni zid postavljen u okviru hi-
droelektrane erdap. Visoke zahteve
naruioca radova jedino je mogao da
ispuni Simprolit. Vatrootporne oso-
bine ovog materijala ovim su dobile
potvrdu kvaliteta i poverenja najvie
vrste
Simprolit sistem nudi reenja za navedene
sluajeve primenom Simprolit elemenata kao
dugovene, termoizolacione, paropropusne i vat-
rootporne trajno ugraene oplate. U Ruskoj Fed-
eraciji Simprolit je ve postao brend, a u Srbiji
je standardna proizvodnja krenula tek ove godine.
Pre prikaza nekoliko varijanti primene Simprolita
kao trajno ugraene oplate u Simprolit sistemu,
navedimo samo neke od brojnih sertikata i re-
zultata ispitivanja:
Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd,
koecijent toplotne provodljivosti SOP5 i
SOP8 ploa D150 u suvom stanju iznosi
l=0.044W/mK.
Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpor-
nost na dejstvo poara pregradnog zida od
2SOP5 ploe na metalnoj podkonstrukciji iz-
nosi najmanje 2 asa (EI120)
Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpor-
nost na dejstvo poara zida od Simprolit bloko-
va SBDS25 iznosi najmanje 3 asa (EI180)
Po rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji,
otpornost na dejstvo poara pregradnog zida od
blokova SPB12 iznosi najmanje 3 asa (EI180)
Po rezultatima ispitivanja NII Graevinske zi-
ke Ruske Akademije arhitektonskih i graevin-
skih nauka, dugovenost Simprolita u surovim
klimatskim uslovima Ruske Federacije iznosi
najmanje 50 godina (najmanje 50 godina ne
menja svoja zika svojstva)
Po rezultatima ispitivanja IMK Graevinskog
fakulteta u Beogradu, beton bez ikakvih aditiva
protiv mraza, kojim su bili zapunjeni Simprolit
blokovi i koji su odmah po ugradnji bili izloeni
niskim temperaturama (-26
0
C), posle 28 dana
postigao je projektovanu vrstou.
Simprolit blokovi: Gradnjom Simprolit blo-
kovima dobijaju svi Investitor dobija dodatnu
prodajnu povrinu (na pr. zamenom standardnih
fasadnih zodova na simprolit blokove, kod ob-
jekta dim. 12,5x40m visine 10 spratova, dobija
se dodatnih 210m
2
prostora), nema trokove na
utopljavanje fasade i protivpoarnu zatitu ob-
jekta, 10-15% smanjuje se koliina armature i dr.
Pri svemu tome zidovi diu, nema kondenza i vlage,
zimi je u stanu toplo a leti prohladno; izvoa
dobija u brzini gradnje, manji vertikalni i hori-
zontalni transport, obradu fasade bez skele: kupac
dobija zidove koji diu, najdugoveniju utopljenu
fasadu, zimi je u stanu toplo a leti prohladno

Dvostrana samonosea oplata od Simprolit

ploa: Kod izgradnje maloetanih objekata u
sopstvenoj reiji, pri betoniranju podrumskih,
garanih i stepeninih AB zidova i sl. vrlo je
est problem nedostatka kvalitetne oplate.
Primenom ovog sistema, brzo i jednostavno se
formira oplata koja, trajno ugraena, predstavlja
i termiku i vatrootpornu zatitu izvedenih arm.
betonskih zidova.
Simprolit SOP ploe u oplati: U visokograd-
nji poseban problem predstavlja utopljavanje i
protivpoarna zatita meuspratnih ploa izmeu
garanog - podrumskog prostora i stanova iznad.
Prostom montaom Simprolit SOP ploa u opla-
tu i izlivanjem projektovane AB ploe preko njih,
dobija se vatrootporna, utopljena i zvuno izolova-
na armirano-betonska meuspratna konstrukcija.
Simprolit sistem izrade prednapregnutih
ploa: Jedinstveno reenje u svetu za efekt-
no postizanje vatrootpornih prednapregnutih
montanih ploa, uz minimalno kotanje. Postie
se vatrootpornost i preko 3 asa, a konstrukcija se
olakava bar za 50%.
Nakon svega reenog jasno je da Simprolit
kao materijal i u segmentu graevinarstva koji
se odnosi na oplatne sisteme moe da pronae
svoju primenu, i ne samo to njegove pred-
nosti i ovde su u mnogim sluajevima vie nego
oigledne
TEMA broja
SIMPROLIT DOO
Kostolaka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 397 67 70
397 67 71
e-mail: md@simprolit.com
www.simprolit.co.yu
54 www.buildmagazin.com
Atraktivne novosti
Esala Anhovo
Vlaknocementne
krovne i fasadne ploe
Fasadne ploe Swisspearl daju objektima jedinstvenu
arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i razliite mogunosti
privrivanja nude moderna reenja kod novogradnje ili
sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogunost izbora
nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX,
NATURA, TECTURA i XPRESSIV.
Talasasti krovni pokriva Valovitka i ravni krovni pokriva odlikuju
se manjom teinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim
vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i
paropropusnog materijala.
www.esal.si
56
SRPSKI BREND ZA CEO SVET
HIO TEHNOLOGIJA
promo
Kapilarna vlaga je najvei
neprijatelj svih starih grae-
vinskih objekata koji u svo-
jim temeljnim zidovima ne-
maju nikakvu horizontalnu
hidroizolaciju. Vlaga iz tla,
zajedno sa svim rastvorenim
solima, kapilarno se penje u
gornje delove objekta raza-
rajui vremenom materijal
od koga je objekat zidan
Kako zaustaviti vlagu
Jedini nain da se zaustavi kapilarno provla-
avanje je potpuno presecanje zida i nakna-
dna ugradnja nove horizontalne vodonepro-
pusne barijere. Klasine metode mainskog
presecanja zidova ekasno zaustavljaju vlagu
ali i pored svih mera opreza, nastaje zazor
izmeu izolacije i gornje i donje povrine
reza to u veoj ili manjoj meri prouzrokuje
sporadino sleganje i pucanje objekta i po-
javu naprslina na zidovima. Ovaj problem je
bio nereiv sve do pojave HIO-tehnologije!
HIO-tehnologija je jedinstvena metoda
trajne zatite od kapilarne vlage koja po-
tpunim presecanjem zidova ne ugroava
stabilnosti i konstrukciju graevinskog
objekta. Vlani zidovi, bez obzira na njiho-
vu debljinu i vrstu graevinskog materijala,
seku se ultrabrzim dijamantskim reznim
alatima u malim etapama, bez vibracija i po-
tresa. U tako napravljene rezove injektira se
pumpom pod visokim pritiskom specijalna
masa kroz koju se kao nova horizontalna
hidroizolacija, jedna za drugom, utiskuju
HIO-master ine. Injekciona masa napra-
vljena je na bazi polimera i ima izuzetnu ad-
heziju tako da sa inom stvara neraskidivu
vezu u zidu, novu spojnicu.
HIO-master ina je u odnosu na sve dru-
ge vrste izolacija, jedinstvena hidroizolacija
u svetu ija se visina adaptira visini reza u
zidu. Visina krilaca se pre ugradnje opti-
malizuje na izmerenu visinu reza u svakoj
kampadi. Jedino tako vertikalna krilca mogu
na sebe da prime ogromno vertikalno opte-
reenje od gornjih delova objekta, bez ika-
kvih deformacija.
U poslednje vreme kod nas su se pojavile
plastine izolacije koje samo na prvi pogled
podseaju na HIO-master inu. Iz tog razlo-
ga je veoma vano istai da su jedino verti-
kalna krilca ija visina savreno prati visinu
reza u zidu, kakva su kod HIO-master ine,
sposobna da na sebe preuzmu kompletno
optereenje od gornjih delova objekta. Jedini
relevantan dokumenat je atest o ispitivanju
nosivosti izolacije na vertikalno optereenje.
vrstoa na pritisak samo za HIO-master
inu iznosi 9,20MPa, a u kombinaciji sa
injektiranom masom minimum 42MPa.
Nijedna druga hidroizolacija ne poseduje
takve karakteristike! Ono to je jo do jue
bilo nezamislivo i nemogue, danas je za-
hvaljujui HIO-tehnologiji. postala rutin-
ska intervencija: spomenici kulture, ali i svi
drugi graevinski objekti visoke spratnosti,
sa debljinama zidova dva, tri i vie metara,
mogu se trajno zatititi od razornog dejstva
kapilarne vlage i to bez ikakvog naruavanja
statike ili stabilnosti objekta!
Zatien patent HIO-tehnologija. je sop-
stvena tehnoloka inovacija, razvijena i po-
tpuno usavrena pre deset godina, ije pa-
tentno pravo je priznato upisom u evropski
registar patenata kao i u registar Zavoda
za zatitu intelektualne svojine Republike
Srbije. HIO-tehnologija i HIO-master
ina su zatiene robne marke (Brand name)
i poseduju ateste o ispitivanju renomiranih
domaih i meunarodnih instituta.
HIO-tehnologijom je za deset godina traj-
no sanirano vie stotina objekata u zemlji i
inostranstvu, od kojih veinu ine zatie-
na kulturna dobra. Sva ispitivanja, stati-
ki proraun, testovi i analize potvruju da
HIO-tehnologija ne ugroava stabilnost i
konstrukciju objekta i ne izaziva neeljene
efekte. Objekti na kojima je pre vie godina
ugraena HIOtehnologija ive svoj novi i-
vot, dokazujui njenu ekasnost, dugotraj-
nost i sigurnost.
HIO-tehnologija uskoro e biti dostupna
svima! Svesni injenice da je HIO-tehno-
logija danas najekasnija metoda u borbi
protiv kapilarne vlage menadment kompa-
nije HPS odluio je da svima koji ele da
je primenjuju ponudi specian poslovni
aranman na osnovu ugovora o franizi
HPS HIO PROTECTION
21000 Novi Sad
Trg Slobode 2
tel: +381 21 4725 424
4725 425
6623 946
fax: +381 21 529 549
www.hio-technology.com
57 57
Na naem tritu se
od nedavno mogu kupiti
BAMBUS PARKETI.
Svojim kvalitetom
i dekorativnou privlae
panju ali, kao i svaki novi
proizvod, prati ih sumnjia-
vost zbog nedostatka
praktinih iskustava
Bambus (Phyllostachys Pubesscens) je kla-
sikovan kao trava, ali zahvaljujui velikoj
gustini tvri je od mnogih vrsta drveta.
Moe se nai oko 1200 varijeteta. Punu
zrelost i vreme za seu dostie ve u etvr-
toj godini, ali najbolje karakteristike moe
pruiti od 7 do 8 godine starosti. Po zi-
ko-mehanikim osobinama je blizak tvrdim
vrstama drveta visoke gustine.
Bambus je u svakodnevnoj upotrebi u Kini
ve preko 4.000 godina, ali tokom devedese-
tih godina prolog veka tehnologija prerade
bambusa se razvija ekstremno brzo. Bam-
bus postaje vaan graevinski materijal za
Kinu i poinje da dobija veliku panju Vla-
de, proizvoaa, tehnologa, ali i potroaa.
Odmah zatim, zahvaljujui ve usvojenim i
proverenim patentima tehnolokog razvoja,
poinje i proizvodnja bambus parketa. Posle
osvajanja domaeg, kineskog trita, poinje
izvoz u Ameriku, Japan i Koreju a potom i u
Evropu. Na svakom novom tritu bambus
parketi su vrlo brzo postali popularni.
Zato su bambus parketi
hit u svetu?
Bambus parketi predstavljaju perfektnu
kombinaciju prirodnog materijala i moder-
ne tehnologije, tj. ekoloki proizvod vrhun-
ske izrade. Prijatni su za okolinu i ljudsko
zdravlje, ali imaju i visoke estetske odlike.
Bambus parket, nakon veoma dobro pri-
hvaenog nametaja od bambusa u drugoj
polovini XX veka, kao da je dugo oekivan
na tritu kao sledei korak, kako od trgova-
ca, tako i kod kupaca.
Daice bambusa se proizvode slepljivanjem
letvica bambusa ekolokim lepilima (bez
formaldehida) u presama visokog pritiska.
Ovako proizvedene daice su veoma za-
hvalne za obradu pa se bambus parketi pro-
izvode u velikom broju dezena i nijansi boja.
Zbog toga su veoma dekorativni, elegantni
i privlaniji od obinih klasinih parketa.
Podovi od bambus parketa su prijatni za
hodanje, pruaju dobru eksibilnosti i du-
gotrajnost.
Bambus parketi se prodaju zavrno obrae-
ni, to omoguava brzu postavku kojoj se
pristupa nakon zavretka svih graevinskih
radova. Zavisno od kvaliteta podloge (beto-
na odnosno kouljice) ovi parketi se posta-
vljaju na vie naina:
lepljenjem dvokomponentnim lepkom
kao i klasini parket
postavljanjem na rotilj od letvica ili na
ploe proizvedene na bazi drveta (per-
ploe, OSB...) i ukucavanjem pod uglom
od 45
0
, slino postavljanju brodskog poda
suvo postavljanje kao kod laminatnih po-
dova, pri emu se kao distanceri od zida
postavljaju razliiti modeli opruga.
Bambus parketi se u toku eksploatacije
mogu vie puta brusiti i lakirati poput kla-
sinog parketa. Sledea, a moda i najzna-
ajnija prednost bambus parketa je izbalan-
sirani odnos cene i kvaliteta.
Napominjemo da je kupovina bambus par-
keta samo faza u oplemenjivanju ivotnog
prostora, jer podna obloga osim dekora-
tivnih treba da ima i upotrebna svojstva.
Znaajnije od odabira i kupovine bambus
parketa je njegovo pravilno postavljanje i
odravanje

BAMBUS PARKET U SRBIJI

OLKO d.o.o. je osnovan na osnovu dugo-
godinje saradnje Osnivaa sa partnerima
iz Kine. Naime, Osnivai su posredovali pri
izvozu bambus parketa u Ameriku i Evropu.
OLKO d.o.o. uvozi bambus parkete sle-
deih karakteristika:
zadovoljavaju evropski ekoloki
standard E1
dimenzije daica su 960x125x17mm
daice se spajaju F vezom koja elimi-
nie zvuk trenja izmeu daica.
U ponudi imaju vie modela od kojih najra-
dije izdvajaju Archaic model koji podsea
na starinske brodske podove premazane
uljem i budi nostalgiju za prolim vremeni-
ma. Model je dostupan u tri nijanse boja.
Od ostalih modela koji su ve prisutni na
naem tritu u ponudi imamo vie svetlih i
vie tamnih dezena

OLKO DOO
Sremska Mitrovica
Desanke Maksimovi 52
veleprodaja i maloprodaja
Sremska Mitrovica
Stari or 37
tel/fax: +381 22 624 828
mob: +381 64 506 94 66
e-mail: olkodm@gmail.com
www.olko.co.yu
BAMBUS
PARKET
enterijer
materijal gustina
(g/cm
3
)
uzduna
jaina
(MPa)
uzduna
rastegljivost
(MPa)
tvrdoa
bambus 0,789 152,00 12.062 71,60
breza 0,615 85,75 8.820 36,99
hrast(Azija) 0,842 111,92 15.580 73,12
58
KIDDE je najvei svetski
proizvoa protivpoarnih
ureaja, opreme i sistema.
KIDDE je lanica inter-
nacionalne kompanije
UTC Fire & Security.
Aktivnosti UTC grupe
pokrivaju irok spektar
reenja za gaenje poara
ukljuujui dojavu poara,
sisteme za gaenje
poara i sisteme za
trajnu inertizaciju
Protection Plus ponuda
Protection Plus iz Beograda u svojoj po-
nudi ima brojna Kidde reenja za sve vrste
industrijskih, poslovnih i stambenih objeka-
ta ali i za sve prostore specinih namena i
potreba. Predstaviemo vam samo neke od
njih...
KD-1230 stabilni sistem za gaenje po-
ara sa sredstvom za gaenje NOVEC
1230 (patentiran od strane firme 3M)
predstavlja poslednju generaciju sistema
za gaenje poara. Ovaj sistem je prila-
goen primeni u serverskim prostorija-
ma, informacionim centrima, telekomu-
nikacijskim instalacijama, prostorima za
kontrolu, merenje i upravljanje, u lageri-
ma i arhivama, medicinskim i laborato-
rijskim centrima.
Argonite 300 bar-a je brz i efektivan sistem
protiv skoro svih vrsta poara. Zauzimanje
malo prostora je jedna od osnovnih predno-
sti u odnosu na sisteme sa inertnim gasom
od 200 bar-a.
KD-200 je stabilni sistem za gaenje po-
ara sredstvom FM-200. Ovakav sistem
obezbeuje plavljenje prostora u vremen-
skom intervalu od 10 sekundi, ime prua
maksimalnu zatitu uz minimalnu koliinu
sredstva za gaenje. Ovaj sistem je posebno
efekasan u prostorijama sa veim brojem
raunara, telekomunikacionih ili kontrolnih
ureaja.
Analogni javlja povienja temperature za
rano otkrivanje pregrejavanja i poara moe
operisati na udaljenostima od 300m u odnosu
na taku primanja informacija. Proizvodi se
tako da bude otporan na mehanike i hemij-
ske uticaje, ali mogue je poruiti i senzore
sa poveanim stepenom otpornosti. Ureaj je
sposoban da permanentno nadgleda kvarove
i prekida kablove kako bi potencijalnu tetu
smanjio na najmanju moguu meru.
UniLaser XL je ureaj namenjen za rano
otkrivanje poara na bazi najnaprednije
laserske tehnologije koja je u mogunosti
da odredi koliinu estica i pravovremeno
reaguje. Naravno, softversko reenje Uni-
Lasera je takvo da tano moe razdvojiti
estice obine praine iz svojih kalkulacija, a
laserska tehnologija donosi i tu prednost da
ne zahteva ltere. Standardno integrisano
umreavanje podrazumeva do 127 detek-
tora, a individualno podeavanje preciznosti
funkcionie u rasponu 0,005%/m do 1%/m.
PanelSafe je poseban element kojim Kid-
de prati savremene potrebe prostora. Ovaj
proizvod namenjen je iskljuivo za gaenje
serverskih ormara. Element za individualnu
primenu, dimenzija 19 ina poseduje inte-
grisanu centralu, dojavu poara i gaenje
gasom NOVEC 1230 i FM 200.
PermaSafe je jo jedan individualni sistem
za spreavanje poara u samom nastanku.
Dizajniran je i tehniki reen tako da za-
uzima minimalnu zapreminu u prostoru, a
uspeno bi mogao da titi hladnjae, kom-
pjuterske i telekomunikacijske prostorije,
lagere sa opasnim materijalom, arhive, trez-
ore, muzejske vitrine...
Svaki od ovih ureaja i sistema moete pro-
nai u rmi Protection Plus, a oni e vam
rado ponuditi najbolje reenje u skladu sa
vaim potrebama, odnosno potrebama vaeg
prostora, kako bi on na najbolji mogui na-
in bio zatien od poara i gasova
DISTRIBUTER KIDDE PROTIVPOARNOG PROGRAMA
PROTECTION PLUS
promo
PROTECTION PLUS DOO
11030 BEOGRAD
Kraljice Katarine 95
tel: +381 11 25 42 955
fax: +381 11 25 43 875
mob: +381 63 786 78 43
e-mail: vladankav@yahoo.de
pogled
Javno preduzee Direkcija za gradsko ze-
mljite i izgradnju Beograda ima dva orga-
na upravljanja:
Upravni odbor je organ koji upravlja
Direkcijom ini ga 14 lanova i Pred-
sednik upravnog odbora (trenutno je to
Boris Rankovi, diplomirani pravnik)
Nadzorni odbor pregleda godinji izve-
taj i obraun, vri kontrolu materijal-
no-nansijskog poslovanja Direkcije i
podnosi svoj izvetaj Upravnom odboru
Direkcije i Skuptini grada Beograda.
Na njegovom elu je Predsednik Nad-
zornog odbora (ovu funkciju trenutno
vri Dejan Simi, diplomirani pravnik).
Rad Direkcije na izradi i izvoenju pro-
jekata i planova zasniva se na trinom
pristupu, transparentnosti i pravednom
zastupanju svih korisnika prostora. Ona
ima zadatak zatite i brige o racional-
nom i namenskom korienju graevin-
skog zemljita.
Direkcija vodi poslove pripremanja, ko-
munalnog opremanja i ureivanja grad-
skog graevinskog zemljita to podr-
zumeva: izradu svih potrebnih podloga
(geodetskih, geolokih, urbanistike i
tehnike dokumentacije (izvoda iz urba-
nistikih planova, tj. akta o urbanisti-
kim uslovima, urbanistikih projekata
i izvoenje radova izgradnje objeka-
ta komunalne infrastrukture i ureenja
slobodnih povrina.Takoe radi na izra-
di elaborata za davanje zemljita u zakup
(i reavanje imovinsko-pravnih odnosa i
studija i analiza o ekonomskoj oprav-
danosti. Bavi se poslovima inenjerin-
ga, konsaltinga i menadmenta u okviru
ureivanja graevinskog zemljita i iz-
gradnje javnih objekata.
Program za ureivanje gradskog grae-
vinskog zemljita i izgradnje objekata
komunalne infrastrukture sa nansijskim
planom priprema Direkcija, ali ga nakon
toga mora podrati i usvojiti Gradska
skuptina. Upravo ona vri nadgledanje
sprovoenja Programa i priprema izvetaj
o implementaciji planiranih aktivnosti, a
u okviru Programa predstavljaju se tro-
kovi izgradnje i odravanja infrastruk-
turnih mrea i objekata.

Kupovina, prodaja i iznajmljivanje ne-

kretnina za sopstveni raun, a za potrebe
ureivanja graevinskog zemljita, takoe
su deo poslova Direkcije. Ona sprovodi
postupak formiranja poetne cene zemlji-
ta, davanja zemljita u zakup i zakljuiva-
nja ugovora sa investitorima o regulisanju
meusobnih prava i obaveza.
Program sadri izbor prioritetnih objekata
infrastrukture i planirane aktivnosti koje
su utvrene po osnovnim kriterijumima:
zavretak i dovoenje u funkciju objeka-
ta ija je izgradnja u toku
izgradnja komunalnih objekata znaaj-
nih za razvoj grada u celini
objekata neophodnih za realizaciju
stambene i druge izgradnje na zapoe-
tim i novim lokacijama
izrada planske i tehnike dokumentaci-
je za prostore i objekte ija je realizacija
izvesna.

JP Direkcija za gradsko graevinsko zemljite i izgradnju

Beograda je osnovano 1956. odlukom Skuptine Grada i od
tada ima vodeu ulogu u usmeravanju naina korienja
gradskog graevinskog zemljita kroz njegovo infrastruk-
turno opremanje i izgradnju javnih objekata, u skladu sa
utvrenom strategijom razvoja grada. Poslovi Direkcije ine
treinu svih ulaganja na teritoriji grada Beograda, to je ini
najveim investitorom Grada.
U Direkciji je zaposleno oko 300 ljudi koji rade u devet od-
seka: za graevinsko zemljite, za planiranje i izgradnju, za
stambenu izgradnju, za informacione tehnologije i marke-
ting, za reavanje imovinsko-pravnih pitanja, za nansijska
pitanja, za opte poslove, za zaposlene i u dva Odseka koja
se bave projektovanjem, pripremnim radovima i nadgleda-
njem izvoenja radova.
priredila Jasna Tomaevi
dipl. prostorni planer
JP DIRE KCIJA
za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda
59
Finansijska sredstva se obezbeuju iz bu-
detskih prihoda, koje realizuje Direkcija
po zakljuenim ugovorima sa zakupcima
graevinskog zemljita i zakupcima po-
slovnog proora.
Ukupan prihod u 2006. bio je preko 11, a
budet planiran za realizaciju Programa
iznosio je 6 milijardi dinara. Zbog pora-
sta naplate naknade za ureivanje grad-
skog graevinskog zemljita, ostvaren
je sucit u iznosu od 3 milijarde u od-
nosu na pretpostavljenu naplatu. To bu-
detu Grada daje mogunost njegovog
usmeravanja na izgradnju infrastruktu-
re, koja je preduslov svih ostalih ulaga-
nja i izgradnje.
Obim predvienih sredstava za realizaciju
Programa denisan je na osnovu detaljno
planiranih aktivnosti za svaki pojedinani
objekat i kao takav se moe pratiti tokom
godine u softverskom paketu MS Project.
Program sadri izbor prioritetnih objeka-
ta komunalne infrastrukture i planirane
aktivnosti koje su utvrene po osnovnim
kriterijumima:
zavretak i dovoenje u funkciju objeka-
ta ija je izgradnja u toku
izgradnja komunalnih objekata znaaj-
nih za razvoj grada u celini
objekata neophodnih za realizaciju
ambene i druge izgradnje na zapoe-
tim i novim lokacijama
izrada planske i tehnike dokumentaci-
je za prostore i objekte ija je realizacija
izvesna.
Finansijska sredstva se obezbeuju iz bu-
detskih prihoda, koje realizuje Direkcija
po zakljuenim ugovorima sa zakupcima
graevinskog zemljita i zakupcima po-
slovnog prostora.

U ovom programu iskazan je zbirni pri-

kaz po grupama pribavljanje urbanisti-
kih planova, saobraajnice, vodovod
U Direkciji za graevinsko zemljite i iz-
gradnju Beograda vrlo ozbiljno se radi na
izradi informacione osnove o gradskom
graevinskom zemljitu i infrastruktu-
ri. Ovo podrazumeva prikupljanje, obradu
i predstavljanje podataka i ima ogroman
znaaj, kako pri buduoj izradi planskih
dokumenata u toku istraivanja procesa u
gradskom prostoru , tako i kao kontrolni i
mehanizam monitoringa. U narednom pe-
riodu Direkcija poinje sa predstavljanjem
i sukcesivnim objavljivanjem svih vae-
ih urbanistikih planova na svojoj Inter-
net stranici sa idejom da se svim graanima
omoguava laki uvid u planirane aktivno-
i na podruju obuhvata odreenog plana.
Direkcija obavlja i poslove vezane za lega-
lizaciju objekata izgraenih ili rekonru-
isanih bez graevinske dozvole do 2003.
godine na podruju deset gradskih opti-
na pa se na internet stranici mogu preuzeti
obrasci i zakoni koji reguliu ovu temati-
ku i koji omoguavaju ekasniju saradnju
Direkcije i graana.
U narednom periodu radie se na izradi
pripremnih radova neophodnih za izradu
planova to su:
ekoloka karta Beograda
Katastar zagaivaa ivotne sredine Be-
ograda
Katastar klizita Beograda
izrada generalnih projekata, studija i
analiza za potrebe izrade urbanistikih
planova
GIS podzemnih instalacija sa prikuplja-
njem kataarskih podataka za potrebe
realizacije planova i ustupanje zemljita.

Katastar podzemnih instalacija u Beogra-

du je toliko zastareo i neauran da vrlo
esto ak i vodovi magistralnog karak-
tera (elektro i telefonski kablovi, vodo-
vi kanalizacione i vodovodne mree) nisu
registrovani. Zbog toga je u Direkciji pla-
nirano auriranje i pravljenje baze poda-
taka o podzemnim instalacijama.
OSTALI PROGRAMI DIREKCIJE:
Program ureivanja javnog graevin-
skog zemljita denie pribavljanje
urbanistikih planova, ureivanje zemlji-
ta za potrebe izgradnje saobraajnica,
mrea i objekata vodovoda i kanalizaci-
je, ureenje slobodnih povrina i groblja
Program davanja u zakup neizgrae-
nog graevinskog javnog i ostalog
zemljita u dravnoj svojini njego-
vo pribavljanje i pripremanje za dodelu
kao i izgradnju stanova za raseljavanje
Program ureivanja javnog grae-
vinskog zemljita za izgradnju kapi-
talnih saobraajnica od posebnog
interesa za Grad unutranji magi-
stralni poluprsten (UMP) od saobraaj-
nice T6 do Panevakog mosta, prva
linija inskog sistema, program urbane
obnove tj. rekonstrukcija tri saobraaj-
nice (Slavija ika; Autokomanda
Juni bulevar G. Vuia ingrijina
Batutova; Partizanski put od Bogoslo-
vije do ul. Jovanke Radakovi u Mirije-
vu za period od 2005. do 2010. god.)
MASTER PLAN
Direkcija zapoinje izradu Master plana
razvoja saobraajnog sistema Beograda za
period 2005-2010. god. Istraie se nain
unapreenja saobraaja u gradu. Ovo po-
drazumeva analize i studije, izradu plana,
studija o tunelima Beograda, noveliranje
transportnog modela Beograda, donoe-
nje urbanistikih normativa za parkiranje.

pogled
JP DIREKCIJA ZA
GRAEVINSKO ZEMLJITE I
IZGRADNJU BEOGRADA
60
61
PREDLOENI KONCEPT FINANSIRANJA
PLANIRANIH PROJEKATA
Direkcija u svojim predlozima planova i pro-
grama za izgradnju nedostajue infrastruktu-
re esto predlae nansijsku saradnju Direkci-
je, optinskih vlasti i samih graana. Predlae
se zajedniko ulaganje u projekte u odnosu
50:50%, izmeu graana i institucija nadlenih
za infrastrukturno opremanje. Ovim privatno-
javnim aranmanom na teritoriji grada Beogra-
da se mogu izgraditi projekti za koje ne postoje
dovoljna sredstva iz javnih fondova a ija je iz-
gradnja u optem interesu i u privatnom intere-
su. U Direkciji se smatra da je ovo nain kojim
se postie pomirenje javnog i privatnog intere-
sa pri realizaciji odreenog projekta.
Na lokaciji Bloka 67 na Novom Beogradu, stra-
ni privatni investitor je dobio mogunost izgra-
dnje naselja za potrebe odravanja Univerzija-
de. Miljenje Predsednika Direkcije je da se na
ovaj nain zadovoljava javni interes tako to e
se stanovi ustupiti gradu za potrebe Univerzi-
jade, a potom e isti ti stanovi biti u komercijal-
noj upotrebi na tritu. Slian primer je i u slu-
aju marine Dorol.
Kontrolnu funkciju ima ne samo Direkcija,
grad, ve i preduzee UB 2009 koje je osnova-
no od strane drave za kontrolu ovog procesa.
U sluaju Univerzijade, postoje vrlo vrsti i pre-
cizni ugovori, sa jakim bankarskim garancija-
ma u vrlo visokim vrednostima vezanim za ro-
kove, kao i mehanizmi koji investitora odnosno
izvoaa prisutnog na lokaciji teraju da potu-
je rokove. Neophodna je zgradnja i infrastruk-
ture. U skladu sa miljenjem Uprave za javne
nabavke, izvoau je preputeno, opet uz dr-
avnu kontrolnu funkciju, izvoenje kompletne
javne infrastrukture koja se tu nalazi. Oekiva-
nja su da e biti ispunjene sve obaveze iz ugo-
vora, odnosno da e naselje biti kompletno za-
vreno do 1. januara 2009. godine.
Direkcija u okviru Nacionalnog investicionog
plana, pomae i u izgradnji dva atletska stadi-
ona i sportskih sadraja kod ulice Ivana Ribara
na Novom Beogradu. Koncept koji se predla-
e pri izradi Nacionalnog investicionog plana,
jeste da bi potencijalni investitor, ukoliko dobije
odreeno zemljite u zakup za izgradnju sadr-
aja komercijalnog karaktera, zauzvrat morao
da napravi atletske stadione koji su, uzgred,
veoma ozbiljna i velika investicija koja prevazi-
lazi sredstva koja su predviena i samim NIP-
om. Po miljenju uprave Direkcije ovo je jedini
koncept i nain da se doe do atletske staze. U
ovom sluaju, atletski savez i grad Beograd bili
bi kontrolni mehanizmi koji bi davali inpute po-
tencijalnom investitoru o nainu na koji bi tre-
balo da ti stadioni budu zavreni.
U skladu sa Zakonom o planiranju i iz-
gradnji i Odlukom o graevinskom ze-
mljitu sainjeni su sledei programi:
Program ureivanja javnog
graevinskog zemljita
Program davanja u zakup javnog
neizgraenog graevinskog zemljita
Program ureivanja ostalog
graevinskog zemljita
Program davanja u zakup ostalog
neizgraenog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini
Program ureivanja javnog
graevinskog zemljita za izgradnju
kapitalnih saobraajnica od
posebnog interesa za Grad

pogled
Projektno nansiranje,
novi proizvod u ponudi
Erste Bank namenjen je
nansiranju novoosnovanih
i ve postojeih rmi
Osnivai rmi mogu biti:
pravna lica
zika lica sa iskustvom u oblasti grae-
vinarstva
U ponudi su sledei modeli nansiranja:
nansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih daljoj prodaji na
tritu
nansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih rentiranju
nansiranje izgradnje turistikih objekata
Erste Bank projektnim nansiranjem eli
da pomogne svojim klijentima u izgradnji

objekata koji e zatim biti predmet prodaje

ili rentiranja na tritu, i to, kako na podru-
ju veih gradova u Srbiji, tako i na podru-
jima priznatih turistikih centara.
Iznosi kredita zbog veliine i ozbiljnosti
samih projekata mogu biti i do 80% od
ukupne vrednosti projekta.
Period korienja kredita je usklaen sa di-
namikom gradnje, tako da se za momenat
nansiranja rauna trenutak dobijanja pri-
jave radova i uloenih 20-30% od vrednosti
investicije, a sredstva iz kredita se putaju
nakon zavrenih privremenih situacija ove-
renih od strane nadzornog organa.
Dinamika otplate je usklaena sa dinami-
kom prodaje, to jest moe zapoeti tek na-
kon zavretka perioda gradnje. Otplata se
vri iz priliva od prodatih stanova, poslovnih
prostora i garaa koji se nalaze na namen-
skim raunima u Erste Bank.
Takoe, obezbeena je mogunost i za
zika lica da pod povoljnijim uslovima
dou do stambenih kredita u objektima
iju izgradnju nansira Banka:
banka odobrava stambene kredite (uz
mogunost odloenog poetka otplate)
zikim licima za kupovinu stanova, u
objektima iju gradnju banka kreditira
sredstva od prodatih jedinica se uplauju
na dinarski i devizni namenski depozitni
raun korisnika kredita investitora
banka nansira izgradnju objekta, pa je
tako sutinski i vlasnik objekta
sredstva od prodatih stanova ne mogu se
tretirati kao sredstva koja pripadaju inve-
stitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole!
sredstva od prodatih stanova koristie se
za otplatu kredita od momenta kad obje-
kat dobije upotrebnu dozvolu
ovakvom konstrukcijom kupci su zatieni
Osnovne prednosti projektnog nansira-
nja kod Erste Bank:
sigurna investicija, kako za investitora
tako i za Banku
bra gradnja dovoljna koliina novca za
izgradnju
bra prodaja stanova povoljni stambeni
krediti Banke
sigurnost za kupce stanova sigurno do-
bija uknjien stan
investitor nije prinuen da u toku gradnje
prodaje stanove po nioj ceni jer kupac
nema rizik, a investitor ima sredstva za
gradnju
akcenat je stavljen na analizu projekta, a
ne na analizu preduzea
projekat otplauje sam sebe (investitor
nita ne plaa Banci dok se objekat ne
zavri, a vraanje kredita po dobijanju
upotrebne dozvole je od priliva ostvare-
nih prodajom jedinica iz objekta koji je
predmet kreditiranja)
projekat ne angauje dodatni kolateral
investitora
ERSTE BANK AD
Novi Sad
Bulevar osloboenja 5
21000 Novi Sad
info tel: 0800 201 201
e-mail: info@erstebank.co.yu
www.erstebank.co.yu

www.buildmagazin.com
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
PROJEKTNO
FINANSIRANJE
promo
62
63
Dokazano je da buka izazvana slabijim ili
jaim zvukovima koji potiu iz same zgrade
ili dolaze spolja mogu uticati na psihiko,
ali i telesno zdravlje stanara ili zaposlenih.
Geolan je izuzetan zvuni izolator koji
nivo buke, bez obzira na poreklo, smanjuje
na zakonom predvieni nivo.
Na osnovu svega prethodno navedenog ja-
sno je da Geolan moe biti izuzetan izbor
za ekasnu toplotnu, ali i zvunu i protivpo-
arnu izolaciju u graevinarstvu, industriji
ili brodogradnji
FIBRAN DOO
Bulevar Arsenija arnojevia 68/II
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 31 33 702
31 39 316
e-mail: bran@eunet.yu
www.bran.co.yu
Fibran S.A. jedan od lidera
na polju izolacionih materi-
jala u Evropi, predstavlja dva
proizvoda sa izuzetnom
mogunou primene u
izolaciji, u nisko i visoko-
gradnji: Fibran Eco sa izu-
zetno visokim stepenom
prenosa pare i gotovo ne-
postojeom higroskopnou
i Geolan ploe i rolne od
kamene vune namenjene
su izolaciji fasadnih panela,
pregradnih zidova, krovova
i tavanica, podzemnih pro-
storija, kao i za druge
specijalne namene
Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplo-
tni izolator sa zatvorenim elijama, u obliku
saa. Proizvodi se od polistirena pogodnog
za termiko oblikovanje, koji procesom
polimerizacije i konstantne ekstrudacije
dobija oblik ploa. Kristalizovan polistiren,
polimer ugljenika i vodonika, ine 88-93%
njegove ukupne teine. Procesom ekstruda-
cije proizvodi se homogen graevinski ma-
terijal sa zatvorenim viestranim elijama
u obliku saa, penaste strukture, prenika
0,05-0,5mm. Zidovi elija su debljine tek
jedan mikron. Zadivljujue je da od ukupne
zapremine jedne ploe od ekstrudiranog
polistirena tek 3% sainjavaju zidovi elija a
97% elijski prostor sa inertnim gasom.
Fibran eco je certiciran za izolaciju fasa-
da, jezgra sendvi sistema, zidova i krovo-
va prema EU standardu na osnovu ETAG
004. Prednosti ovakvih reenja pri izola-
ciji su brojne. Ova reenja se prevashodno
preporuuju tamo gde je potrebno odrati
stabilne temperature unutranjosti i stoga se
koriste sa ciljem maksimalne mogue ute-
de energije tokom zimskog i letnjeg perio-
da, kada se prostorije greju, odnosno hlade.
Debljinu izolacije deniu inenjeri, prema
svakom individualnom projektu, i ona naj-
ee varira izmeu 5-10cm.
GEOLAN kamena vuna
Ako je potrebno u jednom proizvodu obez-
bediti toplotnu, zvunu i protivpoarnu izo-
laciju onda je na predlog Geolan kamena
vuna iz Fibrana.
Geolan je prirodan proizvod poreklom iz
vulkanskih stena starih 200 miliona godina.
Novi tehnoloki postupak pri proizvodnji
krajnjeg proizvoda nije tetan za prirodu,
dok se njegovim korienjem tede znatne
koliine energije titei energetske resurse.
Vlakna proizvoda kamene vune Geolan
se prilikom proizvodnog procesa prskaju
silikonom kako bi bila vodootporna. Osim
toga, i ukoliko se proizvod izloi kii, voda
koja e se nakupiti izmeu vlakana veoma
brzo isparava zbog poroznosti materijala.
Proizvodi Geolan su izolacioni materijali
veoma otporni na visoke temperature, te na
taj nain obezbeuju protivpoarnu zatitu
objekata. Vlakna izdravaju temperaturu od
preko 700C pri emu se ne menjaju izo-
lacione sposobnosti materijala niti njegova
dimenziona postojanost, iako vezivna smola
isparava na niim temperaturama.
FIBRAN
porodica izolacionih materijala
www.buildmagazin.com
FIBRAN ECO GF je sertikovan specijal-
no za izolaciju fasada, i to jezgra sendvi
sistema i zidova prema EU standardu na
osnovu ETAG 004.
FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje sis-
tem kvaliteta u projektovanju i proizvodnji
proizvoda od ekstrudiranog polistirena po
standardu ISO 9001:2000.
GEOLAN je uspeno proao testiranje po
normama Evropske unije EN 13162 i ozna-
avaju se oznakom CE. Certikaciju za do-
mae trite je sproveo Institut IMS a.d
promo
Prednosti Fibran eco izolacije:
Uteda energije pri grejanju i hlaenju
moe dostii i 40%, ime se smanjuje
potronja energenata i u isto vreme
smanjuje broj grejnih tela odnosno
jedinca za hlaenje.
Odravanje unutranje temperature
stabilnom na due vreme (zavisno od
toplotnog kapaciteta zidova) nakon
iskljuenja sistema za hlaenje.
Minimalno mogui broj termalnih
mostova.
Zatita konstrukcije zgrade od spolja-
njih temperaturnih varijacija ime se
smanjuju temperaturne dilatacije.
Primena na novim objektima, ali i pri-
likom rekonstrukcije starih zgrada.

64
Dow Chemical Company je
kompanija koja koristi mo
nauke i tehnologije kako
bi unapredila svakodnevni
ivot, nudei proizvode i
usluge u vie od 175 drava,
obezbeujui sve, od svee
vode, hrane, lekova i proiz-
voda za linu upotrebu, pa
do boja, lakova i ambalae.
Utemeljen na principima
zatite ivotne sredine, Dow
ima godinji promet od 46
milijardi dolara i zapoljava
42.000 radnika irom sveta
Styrofoam, plava polistirenska pena XPS,
je izolacioni materijal izuzetnih karakteristi-
ka, razvijen u fabrici Dow 1941. Tehnologija
ekstrudiranja daje ploama jednoliku struktu-
ru zatvorenih elija i posebne osobine: visoke
vrednosti toplotne provodljivosti, mehanike
vrstoe i otpornosti na vlagu bez kapilarnog
upijanja, postojanost na truljenje i starenje i ci-
kluse smrzavanja i odmrzavanja, dugi rok upo-
trebe, malu teinu i laku obradu jednostavnim
alatima; bezmirisne su i ne nadrauju kou.
Krovovi posebno ravni, najizloeniji su
deo zgrade. Kod konvencionalnih ravnih
krovova termoizolacija je na konstrukciji,
a ispod hidroizolacije, uz velike tempera-
turne razlike i rizik od preranog pucanja.
Kod koncepta inverznog krova, taj rizik je
minimalan jer su termoizolacione ploe na
hidroizolaciji, titei je od tetnih uticaja:
ekstremnih temperatura, nepogoda, UV-ra-
dijacije, smrzavanja i odmrzavanja, pri emu
nema kapilarnosti i stvaranja mehurova na
hidroizolaciji, uz zanemarljivo upijanje vode
i visoku mehaniku vrstou (sistem koji se
primenjuje u Evropi ve 35 godina).
Izolacija industrijskog poda mora izdrati
brojna optereenja: pokretna (korisno, vozila,
maine...), stalna (konstrukcija), dinamika
(rad maina), privremena... Zavisno od opte-
reanja Roofmate i Floormate nude kombi-
naciju izolacije i visoke vrstoe na pritisak, za
dui period nego to je upotrebni vek zgrade.
Izolacija kod podnog grejanja mora mi-
nimalizovati gubitke, a oba ova proizvoda su
dobra osnova za kouljicu sa grejnim cevima
za preraspodelu optereenja, kod stambenih i
industrijskih podova.
Termoizolacija podrumskih prostorija
(ak i negrejanih) tedi energiju, spreava kon-
denz i enterijer ini prijatnim, a pri promeni
namene komfor se moe postii bez dodatnih
izolaterskih radova. Izolacija na spoljnjoj strani
zgrade sa stanovita graevinske zike je naj-
pouzdaniji nain otklanjanja kondenza.
Shapemate table su ekasno i dugotrajno ree-
nje otporne na vlagu, mraz i mehanike uda-
re. Rebrasta struktura daje im visok koecijent
otpora difuziji vodene pare. Uopteno gledajui
kod pravilnog projektovanja i ugradnje nije po-
trebna dodatna parna brana!
Roofmate i Shapemate jednostavna, ekasna
reenja koja smanjuju toplotne gubitke i tro-
kove grejanja, tite hidroizolaciju od meha-
nikih oteenja, koriste toplotni kapacitet
spoljanjeg podrumskog zida, spreavaju
pojavu podrumske kondenzacije, produa-
vaju vek podzemnih delova zgrade.Takoe,
posebnu panju treba posvetiti izolaciji sokle
koja trpi vlagu iz tla, kiu i vodu od prskanja,
mehanike pritiske i udare, kiseline iz tla...
Toplotni mostovi su delovi zgrade koji ima-
ju povean transport toplote: sokle, parapeti i
armirano-betonski elementi (serklai, grede...).
Oni mogu izazvati znaajane gubitke, a vlaga
koja se stvara usled povrinske kondenzacije
ugroava komfor prostorije. Niska temperatura
unutranjih povrina uzrokuje visoku relativnu
vlanost to stvara plodno tle za razvoj bui,
oteenje povrine i estetske probleme. Ve u
projektovanju panju treba posvetiti sprea-
vanju pojave toplotnih mostova. Pravilna
ugradnja termoizolacionih ploa lako reava
sve ove probleme!
Za sve dodatne informacije o proizvodima i
nainu ugradnje kontaktirajte Polykem SR
POLYKEM SR DOO
Balkanska 29/III
11000 Beograd
tel.: +381 11 306 55 77
fax.: +381 11 268 16 44
www.styrofoameurope.com
ZASTUPNIK I DISTRIBUTER KOMPANIJE DOW CHEMICAL
POLYKEM SR
U skladu sa propisom
EC 2037/2000, o sup-
stancama koje troe
ozonski omota, Dow
je u Evropi svu proi-
zvodnju Styrofoama
preveo na tehnologiju
bez HCFC-a.
DOWreenja za izola-
ciju krovova:
Roofmate za terase,
zelene, kose i neproho-
dne inverzne krovove
sa slojem ljunanog
balasta (vek procenjen
na vie od 50 godina).
Floormate za ravne
prohodne krovove i in-
dustrijske podove
promo
65
66
I dok je za svaki materijal ponaosob njegova
dugovenost u odreenoj meri poznata (u
razvijenim zemljama i propisana regulati-
vom), protokom vremena sve je izvesnije da
za dugovenost konstrukcije nije vana samo
dugovenost svakog njenog sastavnog sloja
ponaosob, ve i njihove interakcije u okvi-
ru konstrukcije u kojoj se zajedno nalaze.
Mnogo je sluajeva oteenja, pa i razrua-
vanja konstrukcija zbog zanemarivanja in-
terakcije razliitih karakteristika slojeva, kao
to su razliite temperaturne dilatacije slo-
jeva, razliit stepen paropropusnosti slojeva,
razliita osetljivost slojeva na sadraj vlage
u konstrukciji, razliita otpornost na mraz
pri razliitim radijusima prelaska slojeva iz
horizontalne u vertikalnu ravan i sl.
Ovo se posebno ogleda kod ravnih krovova,
gde i najmanje zanemarivanje ziko-meha-
nikih karakteristika primenjenih materijala
u slojevima neizbeno vodi ka degradaciji
gotovo svih slojeva, to za rezultat uvek ima
gubljenje termo-zikih i hidroizolacionih
svojstava ravnog krova u celini. Stoga se jo u
fazi projektovanja posebna panja mora po-
svetiti ne samo odabiru materijala na osnovu
njihovih karakteristika ponaosob, ve i uku-
pnom sadejstvu svih projektovanih slojeva.
Jedan od osnovnih zadataka sa kojima se
susreemo kod reavanja konstrukcije ravnih
krovova je odvoenje pare iz slojevitog siste-
ma termo-hidroizolacije ravnog krova, a koji
se najee projektuje po sledeoj shemi:
krovna ploa (od rebrastog lima
ili betonska)
paroizolacija sa ili bez
sistema za odvoenje pare
termoizolacija
zatita termoizolacije
sloj za pad
podloga za hidroizolaciju
hidroizolacija
sloj za zatitu hidroizolacije
(kod prohodnih krovova)
Osnovna primedba kod ovakvog siste-
ma je usvojeni raspored slojeva, pre sve-
ga sloja za pad. Iskusni projektanti uvek
e sloj za pad staviti ispod hidroizola-
cije i termoizolacije, tako da se u slua-
ju oteenja ili proticanja hidroizolaci-
je voda moe drenirati sa najnie take.

U protivnom, voda koja dospe u termoizo-

lacioni sloj, posebno posle par naizmeninih
ciklusa zamrzavanja i otopljavanja, obave-
zno dovodi do oteenja termoizolacije, te
posledino i do degradacije itave konstruk-
cije ravnog krova. Meutim, faktor na koji
se ne moe uticati u etapi projektovanja ra-
dova, posebno kod izvoenja ravnih krovova
veih povrina, jeste klimatski faktor, tanije
vlanost vazduha i atmosferske padavine u
vreme izvoenja radova.
Naime, parna brana, sa ili bez sistema
za odvoenje pare, postavljena neposre-
dno iznad krovne ploe, titi od pare koja
dolazi iz objekta, odozdo. Sa druge stra-
ne, hidroizolacija, kao zavrni sloj, titi od
prodiranja atmosferske vode u konstrukci-
ju krova, ali se javlja i kao parna brana iz-
nad termo-slojeva ravnih krovova, odozgo.
Ostaje meutim problem vlage zarobljene
izmeu parne brane i hidroizolacije, u ter-
moizolacionom sloju. Ova vlaga se najee
DUGOVENOST
RAVNIH KROVOVA
fokus
www.buildmagazin.com
Po deniciji, dugovenost graevinskog materijala pred-
stavlja njegovu sposobnost da zadri svoje zike karakte-
ristike tokom odreenog perioda vremena. Shodno tome,
denicija da je dugovenost nekog graevinskog materijala
N godina, znai da u tom periodu, podvrgnut svim klimat-
skim uslovima za dati region za poslednjih N godina unazad
(dugotrajno dejstvo maksimalnih i minimalnih temperatura,
vlanost u kombinaciji sa ekstremalnim temperaturama,
kie, sneg, grad u kombinaciji sa vetrovima, vetrovi sa haba-
juim dejstvom estica praine koje nose, UV zraci, zagaen
vazduh u zonama industrijskog okruenja i dr.) taj grae-
vinski materijal ne menja svoja ziko-mehanika svojstva
(vrstoa, kompaktnost, termoizolacione i zvukoizolacione
karakteristike, vlanost, paropropusnost i dr.)
Pie: autor Simprolit sistema,
PhD (DTech) Milan Devi, DCivEng
Akademik Meunarodne Akademije
tehnolokih nauka
Inostrani lan Ruske Akademije
tehnolokih nauka
Doktor tehnologije graenja i
inenjeringa u graevinarstvu
Diplomirani graevinski inenjer
FAZE IZRADE VENTILISANOG RAVNOG KROVA OD SIMPROLITA
fokus
javlja kao posledica atmosferskih padavina
tokom izvoenja ravnog krova i verovatnija
je to je povrina krova vea, pa samim tim i
vreme izvoenja due.
Mere zatite koje pri tome preduzima iz-
voa gotovo redovno ne daju eljene rezul-
tate, s obzirom da se kod takve tehnologije
izvoenja radova zahteva podela povrine
ravnog krova na manje sekcije koje se mogu
izvesti u jednom mahu, u toku jednog dana
i u svim slojevima, poev od paroizolacije,
preko sloja za pad, termoizolacije i zaklju-
no hidroizolacije, ukljuujui i neophodan
uslov da se tako izvedene sekcije i bono
zatite hidroizolacijom.
Meutim, na taj nain gotovo ni jedan iz-
voa ne radi, jer to ne samo da remeti kon-
tinuitet radova i oteava pravilno izvoenje
ukupnog sloja za pad, ve i drastino po-
skupljuje ukupnu poziciju ravnog krova, to
gotovo ni jedan investitor nije spreman da
plati, s obzirom da se ove pozicije redovno
ugovaraju po zavrenom kvadratnom metru
ravnog krova. Sa druge strane, ak i kada se
slojevi ravnog krova izvode po takvoj tehno-
logiji, ostaje problem nevezane vlage iz sloja
za pad, koja se opet posebnim tehnolokim
postupcima moe eliminisati iz slojeva, ali
sve to na teret roka izvoenja i ukupne cene
kotanja pozicije ravnog krova.
Konano, ono na ta se gotovo i ne moe uti-
cati je vlanost vazduha u vreme izvoenja
radova. Iako na prvi pogled izgleda zanemar-
ljiv, ovaj faktor vrlo esto u krajnjem utie ne
samo na termoizolacione karakteristike, ve i
na ukupnu dugovenost ravnog krova.
Uzmimo na primer da se termoizolacio-
ni sloj izvodi od tvrdopresovane mineral-
ne vune u sklopu izvoenja konstrukcije
ravnog krova objekta 25.00 m x 40.00 m,
odnosno povrine cca 1000,00 m
2
. Ako iz-
voa dnevno izvodi 200m
2
sloja, te ako ima
samo 5 slojeva, potrebno mu je 25 radnih ili
kalendarskih 30 dana da zavri celu poziciju.
Pod uslovom da ga je celog meseca pratila
srea: da nije bilo ni jednog kiovitog dana
ili noi, da se u potpunosti isuila i suvina
vlaga iz sloja za pad, dovoljno je da je u tom
periodu vlanost vazduha bila vea od mi-
nimalne, pa da odmah imamo problem za-
robljenog vika vlage unutar konstrukcije
ravnog krova.
Ako se zna da 1% vlage u mineralnoj vuni
i do 20% umanjuje njena termoizolacio-
na svojstva, te ako je sadraj zarobljenog
vazduha u mineralnoj vuni oko 80% i ako
je vlanost vazduha recimo 80% (a vrlo e-
sto je i vea zbog uobiajenih letnjih kia u
veini klimatskih podruja), sledi da izmeu
slojeva paroizolacije i hidroizolacije imamo
zarobljen vazduh sa 64% vlage. Posle vie-
godinjih naizmeninih ciklusa visoke letnje
i niske zimske temperature, rezultat je uvek
isti degradacija termoizolacionog, pa i hi-
droizolacionog sloja, ma koliko oni bili kva-
litetno izvedeni.
Razarajue dejstvo zarobljene vlage i njen
uticaj na dugovenost sistema izolacije
ravnog krova u funkciji vlanosti vazdu-
ha pri izvoenju radova neizostavno se
poveava i zbog nezaobilaznog prisustva
graevinske vlage tokom graenja objekta.
Naime, pri izvoenju graevinskih radova
betoniranje, zidanje (1m
3
svee izidanog
zida od opeke sadri i do 140l vode), malte-
risanje, cementne kouljice, keramiarski
radovi, neki molerski radovi itd. zaosta-
la vlaga dospeva delom i u slojev ravnog
krova, to u kombinaciji sa zarobljenom
atmosferskom vlagom za posledicu ima
drastino smanjenje dugovenosti sistema
termo-hidroizolacije krova.
Teorijski, jedno od reenja ovakvog proble-
ma predstavlja postavljanje paropropusne
hidroizolacije, koja sa donje strane propu-
ta paru koja dolazi ispod nje, a sa gornje
strane ne proputa vodu koja dolazi iznad
nje. Iako je paropropusna kvalitetna hidroi-
zolacija relativno retka, obino skupa i zah-
teva dodatni zatitni sloj iznad (s obzirom
na njenu neotpornost na mehanika dejstva
i direktno sunevo zraenje), ovakvo reenje
je sigurnije sa aspekta funkcionalnosti i du-
govenosti.
Meutim, i tu treba biti veoma oprezan i
uveren pre svega u dva faktora:
da je paropropusnost takve izolacije do-
voljna da propusti svu paru iz slojeva pre
nego to je ta ista para pod pritiskom
odlepi od donjeg sloja podloge (to je
redovna pojava u sluajevima kada je to-
kom izvoenja atmosferska voda prodrla
u nie slojeve) i
da zatitni sloj koji se izvodi preko paro-
propusne izolacije isto tako dobro provo-
di paru kao i paropropusna hidroizolacija
koju titi, s jedne strane, ali i da nije pod-
loan razruenju u sluaju kada voda koja
prodre kroz njega i zadri se iznad paro-
propusne izolacije preko noi zaledi.
Drugo i ee primenjivano reenje je po-
stavljanje otparivaa termoizolacionog sloja
po celoj povrini krova. Meutim, u praksi
je problematian eksplicitni proraun rasto-
janja na kojem se ovi otparivai termoizo-
lacionog sloja postavljaju, s obzirom da je
osnovni uslov kod njihovog projektovanja
da otpor horizontalnom kretanju pare kroz
sloj termoizolacije na duini koja se meri u
metrima bude manji od otpora vertikalnom
kretanju pare kroz sloj termoizolacije na du-
ini koja se meri u santimetrima, uveanim
za veliinu athezije hidroizolacionog sloja
za podlogu, pa sve to u funkciji tempera-
ture vazduha, osunanosti krovne povrine,
atmosferskog pritiska, vlanosti vazduha i
dr. Pri tome, najea oteenja koja se ja-
vljaju kod ovakvog sistema zatite parone-
propusne hidroizolacije od dejstva pare iz
termoizolacionog sloja javljaju se zbog dva
osnovna nedostatka, sa svim posledicama
koje iz njih proistiu i to:

www.buildmagazin.com
fokus
67
ili su otparivai suvie retko postavljeni,
pa para mnogo pre u svojoj ekspanziji od-
lepi hidroizolacioni sloj od podloge nego
to biva evakuisana kroz otparivae
ili su otparivai suvie esto postavljeni,
ime se praktino od krova naini reeto,
to dovodi do logine posledice da upravo
na tim mestima, gde se hidroizolacija po-
stavlja oko i iz otparivae, dolazi do nje-
nog oteenja i curenja vode najee oko
otparivaa, bilo zbog dejstva naizmeni-
nih ciklusa niskih i visokih temperatura
na hidroizolaciju podignutu uz otpariva-
e, bilo zbog bonog pritiska na otpariva-
e usled klizanja snega po krovnoj ravni,
dejstva vetra, mehanikih oteenja i sl.
Svi faktori koji utiu na
dugovenost ravnih krovova
Generalno gledano, na dugovenost ravnih
krovova utie veoma mnogo faktora. Ono
na ta moe da se utie je pravilan izbor
sistema za termo-hidroizolaciju ravnih kro-
vova, a posebno izbegavanje greaka u pro-
jektovanju, izvoenju i eksploataciji ravnih
krovova koje direktno utiu na dugovenost
ravnih krovova.
Po statistici SSSR-a napravljenoj 80-tih
godina, struktura greaka kod ravnih kro-
vova je sledea: 13% greaka u projektova-
nju, 69% greaka u izvoenju i 18% grea-
ka u eksploataciji.
U praksi, najei uzroci koji direktno utiu
na dugovenost ravnih krovova, dovodei e-
sto i do njihovog preranog razruavanja, su:
bioloko razruavanje
deformacije krovne ploe
mikroprsline na povrini od sunevog
zraenja
prodor vode bono, kroz parapete, a ispod
hidroizolacije
nekvalitetno zapunjene fuge parapetnog zida
odsustvo holkera ili nepravilno izvedeni
holker na prelazu horizontalne povrine
ka parapetima
nepravilno projektovana ili izvedena
poklopna ploa na atici (parapetu) rav-
nog krova, koja treba ne samo da zatiti
direktan prodor atmosferskih padavina
u slojeve termo-hidroizolacije ravnog
krova, ve i da obezbedi nesmetano
otparivanje tih slojeva
odsustvo temperaturnih dilatacionih raz-
delnica u slojevima nad termoizolacijom i
posledina pojava nekontrolisanih pukotina
zanemarivanje razliitih modula elasti-
nosti susednih slojeva krovnog pokrivaa,
a to je posebno znaajno kod izvoenja
slojeva iznad sloja hidroizolacije i samim
tim odsustvo razdelnih zatitnih slojeva
vlaenje utopljivaa (termoizolacionog
sloja), naizmenino njegovo promrzava-
nje i otopljavanje, sve do pojave kritinog
pritiska vodene pare iz termoizolacionog
na hidroizolacioni sloj

ne uzimanje u obzir injenice da se de-

klarisana nosivost termoizolacionog sloja
(stiropor, stirodur, mineralna vuna) dosti-
e tek po njegovoj 10%-noj deformaciji i
posledinog uticaja na rastezanje i trajno
oteenje hidroizolacionog sloja usled sle-
ganja nieg sloja termoizolacije i do 10%
njene debljine (to retko koja hidroizola-
cija moe da izdri)
nedopustivo rastojanje izmeu ploa ter-
moizolacije i posledini lokalni ugibi hi-
droizolacijonog sloja
nepostojanje sloja za izjednaavanje par-
cijalnih pritisaka vodene pare, to je po-
sebno vano iznad prostorija sa uvea-
nom temperaturom unutranjeg vazduha
(preko 22
0
C) i natprosenom relativnom
vlanou (preko 65%)

lepljenje slojeva paroizolacije ili hidroizo-

lacije na mokru, neoienu od praine ili
kavernoznu povrinu
lokalna udubljenja povrine krovnog po-
krivaa u kojima se sakuplja voda, praina
i lie, to usled truljenja izaziva ubrzanu
degradaciju krovnog pokrivaa
ne uzimanje u obzir direktne veze izmeu
boje krovnog pokrivaa i temperature na
njemu i u vezi s tim godinje amplitude tem-
perature i preko 120
0
C, a dnevne i do 90
0
C,
ne sagledavanje pojave da se na visokim
letnjim temperaturama ljunak (balast)
iznad hidroizolacije zagreje i utapa u nju,
a zatim zimi, voda koja pree u led preko
tako utisnutog ljunka u hidroizolacioni
sloj jednostavno cepa hidroizolaciju
nesagledavanje lokalnih klimatskih uslo-
va koji mogu da budu daleko ekstremalni-
ji od onih pri kojem je izvreno ispitivanje
projektovanog materijala i za njih izdan
sertikat: pojaani vetar bure i oluje
kombinovane sa atmosferskim padavina-
ma, horizontalno dejstvo kie kombino-
vane sa jakim vetrom na parapete ravnog
krova, razliite meusobne linijske i po-
vrinske deformacije slojeva pri visokim i
niskim temperaturama i njihovom naiz-
meninom dugotrajnom dejstvu
primena gorivih termoizolacionih i hi-
droizolacionih materijala i dr

Simprolit sistem ventilisanog ravnog krova

omoguuje potpunu evakuaciju pare iz ter-
moizolacionog sloja, u mnogome pri tome
produujui vek trajanja hidroizolacije i
ostalih slojeva ravnog krova u celini. Veoma
je efektivan i tamo gde drugi sistemi ima-
ju ogranienja ili su potpuno neprimenljivi,
kao na primer kod ravnih krovova termoe-
lektrana, toplana, zatvorenih bazena i svuda
tamo gde osim visoke temperature (i preko
50
0
C) pod plafonom biva i visoka vlaznost
vazduha (i preko 90%).
Pri prosenoj debljini klasinog sloja za
pad od 10 cm, Simprolit sistem rastereuje
krovnu plou za bie od 200 kg/m
2
krovne
ploe (za povrinu 1000m
2
ravnog krova
to je preko 200 tona manje optereenja na
krovnu plou), to ne samo da smanjuje
njene vertikalne deformacije, ve smanjuje i
veliinu sleganja objekta u celom. Simprolit
je trenutno najdugoveniji termoizolacioni
materijal u Ruskoj Federaciji dok stiropor
ima dugovenost do 10 godina, mineralna
vuna do 15 godina, autoklavni gas-betoni
fokus
www.buildmagazin.com
Ventilisani ravni krovovi u Simprolit

sistemu
68
VENTILISANI RAVAN KROV U SIMPROLIT SISTEMU
JEDNO OD VARIJANTNIH REENJA.
1. Armirano betonska ploa; 2. Stepenasto poredjane Simprolit SUP ploe sa slojem Simprolit
monolita 4,0 cm preko njih; 3. Simprolit pregradni blokovi SPB12; 4. Paroizolacija;
5. Armaturna mrea; 6. Cementna kouljica 3 cm; 7. Hidroizolacioni sloj
(Siporex, Ytong) do 20 godina, ak i uplja
opeka do 40 godina, po rezultatima ispitiva-
nja NIISF Ruske Akademije arhitektonskih
i graevinskih nauka, sa preko 100 prove-
denih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja i
u uslovima realne vlanosti vazduha za sva
klimatske regione Ruske Federacije, Sim-
prolit ima najveu dugovenost - ne manje
od 50 godina u uslovima maksimalne vla-
nosti vazduha on ne menja svoje termo--
zike i mehanike karakteristike.
Simprolit sistem je ne samo poarno bezo-
pasan materijal, ve se konstrukcije u Sim-
prolit sistemu upotrebljavaju kao protivoarni
zidovi i pregrade u objektima sa visokim po-
arnim rizikom. Po ispitivanju IMS-a u Be-
ogradu, zid od simprolit bloka debljine svega
25cm izdrao je tri asa temperaturu plame-
na od preko 1180
0
C (EI180), a dva sloja od
po 5cm izolacionih Simprolit SOP5 ploa
primenjeni kao protivpoarna pregrada na
metalnoj podkonstrukciji dobili su sertikat
IMS-a otpornosti na poar 2 asa (EI120). U
Ruskoj Federaciji, pregradni zid od Simprolit
blokova SPB12, debljine 12cm ima sertikat
EI180, a drvena pregrada jednostrano oblo-
ena Simprolit izolacionom ploom SOP8
ima sertikat EI120 (tri, odnosno 2 asa).
Simprolit sistem za ravne krovove je duk-
tilan, amortizuje deformacije i tempera-
turne dilatacije, ime znatno poveava
dugovenost i hidroizolacionog pokrivaa
iznad. Na primer, hidroizolacioni materijal
Germokrov, koji u standardnoj varijanti iz-
voenja ravnih krovova ima dugovenost
oko 10 godina, pri nanoenju na Simprolit
sistem ravnih krovova, prema rezultatima
ispitivanja u NIISF RASN postigao je du-
govenost od 25 godina!
Dok klasini materijali za termoizolaciju
svoju vrstou deniu pri deformaciji od
10% (na pr. termoizolacioni sloj od tih ma-
terijala debljine 15cm deformie se slee
1,5cm dok ne postigne svoju deklarisanu
nosivost), Simprolit izolacione ploe pri vi-
estruko veem optereenju imaju deforma-
cije manje od par milimetara. Na primer, po
rezultatima ispitivanja IMK Graevinskog
fakulteta u Beogradu, Simprolit SOP ploe,
pri optereenju od preko 3500 kg/m
2
imale
su deformaciju manju od milimetra.
Simprolit je paropropustan i istovremeno
i hidrofoban materijal (ne upija vlagu), to
mu daje visoku otpornost na mraz pri iz-
vrenom ispitivanju od preko 100 ciklusa
zamrzavanja i otopljavanja on nije prome-
nio svoje termike i ostale karakteristike.
Jednostavnim reanjem vie slojeva Sim-
prolit SPB12 blokova i umetanjem dodatne
izolacije od SOP ploa u upljine simprolit
SPB12 blokova moe se postii zahtevana
termika izolacija i iznad prostorija sa viso-
kim unutranjim temperaturama kod obje-
kata posebne namene
SIMPROLIT DOO
Kostolaka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 397 67 70
397 67 71
e-mail: md@simprolit.com
www.simprolit.co.yu
OZNAKA POZICIJA
1 Izravnjavajui sloj Simprolit
monolita debljine ~4,0cm;
2 Reanje Simprolit SUP ploa
razliitih debljina za dobijanje
projektovanog nagiba ravnog kro-
va (izmeu SUP ploa ostavi se
praznina irine 4-5cm da bi tuda
zaao gornji sloj Simprolit monoli-
ta, a iz uslova poveane otpornosti
na poar i smanjenja deformacija
srednjeg sloja SUP ploa);
3 Izravnjavajui sloj Simprolit
monolita debljine ~4,0cm;
4 Reanje Simprolit pregradnih
blokova SPB12 (na bonu stranu)
sa umetanjem stavki od Simprolit
SOP ploa debljine 4,0cm i irine
jednake irine otvora SPB12
bloka (za poveanje termoizolaci-
onih karakteristika, vatrootpornosti
i nosivosti);
5 Formiranje kanala za otpari-
vanje jednostavnim preskakanjem
reanja jednog reda blokova
(kanali se rade najvee duine
10m, a onda se novi kanali u pro-
duetku smiu za 6-10 redova
blokova po nagibu krova, iz uslova
poveane vatrootpornosti);
6 U tako formirani kanal se
montira otpariva jednostavan
sistem od dve cevi razliitih pre-
nika sa meuprostorom zalivenim
Simprolitom, da ne bi dolo do
kondenza vodene pare tokom
njene evakuacije iz slojeva krova,
a pri dodiru sa zamrzlom spoljnom
oblogom cevi);
7 Preko kanala se montiraju
ravne ploe od salonita, Simprolit
SOP ploe ili sl., a za zatitu kana-
la pri nanoenju narednih (gornjih)
slojeva;
8 Preko montiranih ploa za za-
titu kanala za otparivanje nanosi
se novi sloj Simprolit monolita
debljine ~4cm;
9 Postavljanje paroizolacionog
pokrivaa u dva sloja;
10 Postavljanje lake armaturne
mree;
11 Izvoenje sloja cementne
kouljice;
12 Montaa ili nanoenje hidroi-
zolacionog pokrivaa
ZA OSAM DANA 1.000m
2
RAVNOG KROVA!
Prvi dan pozicija 1;
Drugi i treci dan pozicije 2 i 3;
Treci i etvrti dan pozicije
4,5,6,7 i 8;
Peti, esti i sedmi dan pozicije
9,10 i 11;
Osmi dan pozicija 12
1 2 3 4
5 6 7 8
9 10 11 12
www.buildmagazin.com
fokus fokus
69
AD idprojekt je moder-
no akcionarsko drutvo za
projektovanje i inenjering
osnovano 1979. godine, od
kada neprekidno proiruje
obim i vrstu delatnosti. Unu-
tranja organizacija prilago-
avana je zahtevima vre-
mena i uspenosti, a trite
je proireno na celokupnu
teritoriju Republike Srbije i
poslovima na ruskom tritu
Vrednost kapitala poveavana je iz godine
u godinu, a znaajna sredstva su ulagana
u humanitarne svrhe, zdravstvo, kulturu,
obrazovanje i sport. U idprojekt-u je za
proteklih skoro 30 godina, izraena pro-
jektno-tehnika dokumentacija po kojoj je
izgraeno vie stotina kilometara puteva i
prateih putnih objekata, vie mostova, sto-
tine hiljada kvadratnih metara stambenog,
poslovnog, prodajnog i proizvodnog pro-
stora, niz zgrada zdravstvenih i kulturno-
obrazovnih ustanova i sportsko-rekreativ-
nih objekata. U poslednjih desetak godina
ostvaren je znaajan angaman na poslovi-
ma inenjeringa i izgraeno je vie objeka-
ta raznih namena, kao i poslovna zgrada u
kojoj je sedite preduzea u idu, a ostva-
rena je reprezentativna referenc-lista u svim
oblastima projektovanja.
Od osnivanja do danas idprojekt prati
liniju uspeha zasnovanog na permanentnom
unapreenju poslovanja putem razvijanja sa-
radnje sa investitorima, drugim projektnim
kuama, naunim ustanovama i institutima,
dinaminom tehniko-tehnolokom razvo-
ju i praenju savremenih trendova i dosti-
gnua, stalnom obrazovanju zaposlenih i
kontinuitetu znanja i iskustva.

Dobrom saradnjom sa investitorima i ispu-
njavanjem visokih standarda kvaliteta za-
stupljeni su u svim optinskim direkcijama
za izgradnju regiona Srema na poslovima
projektovanja i nadzora. Njihova saradnja sa
investitorima dosee i izvan granica regiona
i svakako je potrebno pomenuti ZIG Novi
Sad, Direkciju za graevinsko zemljite i
izgradnju Beograd, JKP Toplana Novi Sad,
JP Putevi Srbije, Gradsku Upravu Beograd,
Ministarstvo Finansija Uprava Carina,
Srbija ume,Telekom... Dostupnost investi-
torima omoguili su i otvaranjem predstav-
nitva u Rumi i Novom Sadu, a u toku je i
otvaranje kancelarije u Beogradu.
Prostorije idprojekta su renovirane i opre-
mljene modernim kancelarijskim nameta-
jem, i u njima radi 37 zaposlenih, od ega 23
inenjera, 7 tehniara i 7 radnika razliitih
struka. Rad je u potpunosti kompjuterizo-
van, baziran na modernom hardveru koji se
stalno inovira i savremenim softverskim pa-
ketima kao to su Microsoft-ov operativni
sistem Windows XP SP2, Plateia 8, Auto-
CAD 2008, ArhiCAD, Tower, ArmCAD...
AD idprojekt je dobitnik Plakete Privre-
dne komore Vojvodine za znaajna privre-
dna ostvarenja u Vojvodini za 1998. godinu.
Takoe je dobitnik Plakete Privredne ko-
more Srema za izuzetne rezultate ostvare-
ne u 2004. godini. idprojekt poseduje i
licence Ministarstva za kapitalne investi-
cije za izradu tehnike dokumentacije za
objekte najrazliitijih namena: arhitekton-
ske projekte za kulturna dobra od izuzetnog
znaaja, hidrotehnike objekte, projekte
saobraajnica, projekte saobraaja i saob-
raajne signalizacije, projekte graevinskih
konstrukcija za putne objekte i objekte na
eleznikim prugama.
Po svemu ovome to se u najkraem moe
rei za preduzee AD idprojekt, jasno je
da se govori o projektnom birou koji ima
znanja i iskustva da ispuni i nove zadatke
koji se pred njega postavljaju
AD IDPROJEKT
Kneza Miloa 2
22240 id
tel: +381 22 712 044
712 004
710 317
fax: +381 22 716 020
e-mail: sidprojekt@ptt.yu
www.sidprojekt.co.yu
IZRADA PROJEKATA SVIH VRSTA
AD IDPROJEKT
U cilju unapreenja i standardizovanja
kvaliteta svojih usluga, idsko preduzee
AD idprojekt identikovalo je procese
koji doprinose kvalitetu usluga, odredi-
lo njihov raspored i meusobno dejstvo i
uspostavilo dokumentovan sistem mena-
dmenta kvalitetom koji odgovara zahtevi-
ma standarda ISO 9001:2000, sertikovan
od strane TVNORD za projektovanje,
nadzor, inenjering i konsalting. U skladu
sa opredeljenjem za unapreenjem poslo-
vanja 2005. godine preduzee je izradilo
projekat unapreenja procesa rada
promo
70
Kompanija FADIS iz Bara, nudi Vam kompletan vodomaterijal, od grubih instalacija
do materijala za zavrne radove, ukljuujui keramike i granitne ploice.
Bogat izbor hidromasanih kada i kabina, kupatilskog nametaja i galanterije.
Dugogodinje iskustvo, paljiv odabir inostranih partnera i pouzdan kvalitet naih artikala
preporuuju nas kao lidera na tritu.
tel: +382 85 346 331 fax: +382 85 346 335 salon: +382 85 302 880 web: www.fadiscg.com
ENEL doo iz Zemuna je pri-
vredno drutvo osnovano
1995. godine, od kada se i
bavi zastupanjem najpozna-
tijih svetskih proizvoaa
maina, alata i instrumenata
namenjenih pre svega za
rad u najteim uslovima tj.
za profesionalnu upotre-
bu. Ovom prilikom pred-
staviemo Vam samo neke
od njih, rukovodei se pre
svega potrebom onih koji se
bave graevinarstvom ili za
graevinarstvo potrebnom
proizvodnjom i uslugama
Enel doo u svojoj ponudi ima nekoliko
najpoznatijih svetskih proizvoaa maina i
alata za rad sa drvetom, metalom i betonom.
U ovom broju predstaviemo vam posebno
dva najreprezentativnija Hitachi i Norton.
Hitachi ponuda
Enel doo je generalni zastupnik japan-
ske rme Hitachi koja je po svom prome-
tu u 2006. godini svrstana meu prvih 20
najveih korporacija na svetu. Grupacija
Hitachi Koki Ltd. je u okviru Hitachi kon-
cerna poela sa radom 1948. godine i lider
je u proizvodnji elektrinih alata u Japanu, a
meu najveim je i u svetu. Elektrini alati
Hitachi odlikuju se izuzetnim kvalitetom
i dizajnom, izrauju se od najkvalitetnijih
materijala i po vrhunskoj tehnologiji.
Istraivai iz razvoja Korporacije Hitachi,
zahvaljujui viedecenijskim iskustvima u
proizvodnji alata, obezbedili su preko 200
inovacija na polju elektrinih alata Hitachi,
od kojih su neki modeli privilegija Hitachija
i proizvodi ih samo Hitachi. Takva je i ma-
ina za savijanje i seenje graevinskog gvo-
a VB 16Y (slika u sredini gore).
Enel doo nudi skoro 250 vrsta razliitih
elektrinih i pneumatskih alata, kompeso-
ra, agregata i motornih testera iz progra-
ma Hitachi. Za sve proizvode obezbeen
je vrhunski servis sa originalnim rezerv-
nim delovima.
Nortonov program
Norton Company rma osnovana je 1885.
u SAD (Worcester, Massacusetts). Od svog
nastanka Norton je postao sinonim kvalite-
ta za dijamantski program u graevinarskoj
industriji.
Pod brendom Clipper nude se maine za
seenje asfalta i betona, za buenje dija-
mantskim krunama, za rezanje ploastog
materijala od granita, kamena, betona i
drugih graevinskih materijala, maine za
obradu keramikih ploica kao i maine za
nivelaciju podova.
Ponudu Clipper maina sa Norton doda-
tnim alatima ine:
ugaone brusilice (115230mm)
benzinski sekai zidova-runi
(300400mm)
sekai keramikih i granitnih ploa
(180 -250mm)
maine za seenje ploa
(300-500mm, debljine do 200mm)
maine za seenje podova (elektrine,
benzinske i dizel, 300-1000mm,
dubine rezanja do 420mm)
velike maine za seenje blokova
(debljine do 400mm)
maine za buenje otvora na podovima i
zidovima (30 do 400mm)
maine za izradu ravnajuih slojeva
(elektrine i benzinske, 600-900mm).

Pod brendom Norton proizvode se dodatni

alati i pribor za maine Clipper, kao to su
dijamantske ploe, dijamantske krune, sa
laserski varenim dijamantskim segmentima,
kao i sve vrste abrazivnih materijala, brusne
i rezne ploe, brusna platna i sl.
Enel adresa za sve
Pored ove dve svetski poznate rme
Enel doo zastupa i mnoge druge proi-
zvoae razliitih vrsta kvalitetnih maina,
alata i instrumenata, neophodnih u radu
svakog profesionalca:
Knuth (Nemaka) i Jelingrad (Republika
Srpska) CNC maine za obradu metala
Elora, Hans-Werner, KS Tools (Nema-
ka) sve vrste runog profesionalnog
alata
Skala (Nemaka) vrhunski profesional-
ni merni alati
Bening (Nemaka) vrhunski profesio-
nalni merni instrumenti
Berntajn (Nemaka) specijalni alat za
elektriare i elektroniare
Elektromainen (Nemaka) kompre-
sori, usisivai, perai toplom i hladnom
vodom i aparati za varenje
Iat Trebinje rezni alat.
Jednom reju za sve vae potrebe za ala-
tima, mainama, instrumentima, i servisira-
njem istih, Enel doo je najbolja adresa
ENEL DOO
Privredno drutvo
za promet i usluge
Cetinjska 62
11080 Zemun
tel/fax: +381 316 15 14
316 15 16
21 92 775
e-mail: eneldoo@eunet.yu

ENEL ALATI
promo
HITACHI I NORTON COMPANY
72
73
Izvorska 41, Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
naruite
besplatan
primerak
www.gradjevinarstvo.co.yu
building construction
directory
u pripremi izdanje
za 2008. godinu
informator
graevinske industrije
www.gradjevinarstvo.co.yu
www.buildmagazin.com
74
narudbenica
za naa izdanja
* samo za preduzea
tanost podataka overava
Preduzee
Ime
Prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefoni
Mob. tel.
Fax
E-mail
Web
PIB
( )
( )
( )
DA, moete koristiti ove podatke i slati
nam informacije vezane za delatnost
Popunite ako elite dostavu na kunu adresu
DA, elim da dobijam besplatan
primerak poslovnog magazina BUILD
DA, elim da dobijam besplatan
primerak kataloga Graevinarstvo
i opremanje*
m.p.
Opis delatnosti
Ulica i broj
(narudbenicu itko popuniti i poslati faksom,
potom ili elektronskom potom)
Mesto
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25 26 do 50
51 do 100 101 do 500 vie od 500
Mat. br.
Oslonite se na nau strucnost i kvalitet Doka oplata
oblicima prostorija
Dokafex 1-2-4
Brza i jednostavna montaa
Bezbedna i brza montaa
Lako se prilagoava svim
Visoka ekonomic nost
Sigurno.
Brzo.
Efkasno.
Doka Serb d.o.o.
Surc inska 17
11070 Novi Beograd
Srbija
Tel. +381 (0)11 22 66 111
Fax. +381 (0)11 22 66 122
E-Mail: Serb@doka.com
www.doka.com