Direkcija za graĀevinsko zemljište

i izgradnju Beograda
pogled
Specijalni
betoni
Teme broja Teme broja
Direkcija za graĀevinsko zemljište
i izgradnju Beograda
pogled
Skele i oplate Skele i oplate
poslovanje poslovanje
Korporativni identitet Korporativni identitet
Goran Dugandžija
Predsednik Udruženja graĀevinara
visokogradnje u PKS
intervju
Goran Dugandžija
Predsednik Udruženja graĀevinara
visokogradnje u PKS
intervju
broj 4 • godina I
Dugoveÿnost ravnih krovova
fokus
Dugoveÿnost ravnih krovova
fokus
Specijalni
betoni
www.m-profil.co.yu
Golubinaÿki put bb, Stara Pazova
tel/fax. +381 022 310 147 . +381 022 310 345 . +381 022 310 517
email: office@m-profil.co.yu
objekat ``DONCAFE`` - Šimanovci
S
a
n
d
w
i
c
h

p
a
n
e
l
i

z
a

m
o
d
e
r
n
u

i

k
v
a
l
i
t
e
t
n
u

a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
u
.
.
.
3
Kalzip
Kalzip
®
aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretaþi su avangardne arhitekture.
Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvarajuüi novi talas u graÿevinarstvu.
Zahvaljujuüi najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.
Za Vašu stvaralaþku moü:
Kalzip
®
sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!
Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH:
Kalzip
®
Engineering Office
Stjepan Klariü
Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 Osijek
Hrvatska
tel. +385 (0) 31 53 01 36
fax. +385 (0) 31 53 01 37
email. kalzip@hi.t-com.hr
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
Kongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
Umetnost izgradnje
u pokretu
4
INDEX OGLASA
Alumival www.alumival.co.yu 63
Annex www.annexstahl.com 23
Aqua Boutique www.akvabutik.com 17
BASF www.basf.co.yu 19
Dijamant Inženjering www.waterjetsystem.co.yu 43
Doka www.doka.com 75
Esal www.esal.si 55
Ex Ecentar www.execentar.com 34
Fadis www.fadiscg.com 71
Interkomerc www.interkomercad.co.yu 43
Kalzip www.kalzip.com 3
Lensim-Neoton www.lensim.co.yu 27
M-Profil www.m-profil.co.yu 2
Nova Forma www.novaforma-furniture.com 35
Pan Komerc www.pankomerc.com 61
Peri www.peri.co.yu naslovna
30
Korporativni
identitet
16
Krovni vrtovi –
izazov savremenog
urbanizma
59
JP Direkcija za
graĀevinsko
zemljište i izgradnju
Beograda
Kompletan sadržaj
ali i mnogo više
pronaýi ýete na adresi
www.BUILDmagazin.com
Teme broja
Teme broja
Intervju
Intervju
Specijalni
betoni
20
43
38
Goran
Dugandžija
Skele i
Oplate
Fokus
Fokus
66
Dugoveþnost
ravnih
krovova
Tema broja SKELE I OPLATE 43
SCIURUS-LAYHER – evropski lider 46
PERI OPLATE – priþa sa naslovne strane 47
PRORENT – graÿevinske dizalice 48
RUUKKI – Steel comp þeliþne oplate 49
TOPERS – brzomontažni skelski sistemi 50
BAUMANN – ergonomiþnost na gradilištu 51
REMO OPLATE – rešenje za sve
sprecijalne konstrukcije 52
SIMPROLIT – sistemi ugradnih oplata 53
enterijer BAMBUS PARKET 57
promo HPS HIO PROTECTION –
rešenje za kapilarnu vlagu 56
PROTECTION PLUS –
Kidde protivpožarni sistemi 58
pogled JP DIREKCIJA
za graÿevinsko zemljište
i izgradnju Beograda 59
promo ERSTE BANK – projektno finansiranje 62
FIBRAN – Fibran eko i
Geolan kamena vuna 64
POLYKEM – program kompanije DOW 65
fokus SIMPROLIT SISTEM –
dugoveþnost ravnih krovova 66
promo ŠID PROJEKT – projekti svih vrsta 70
ENEL – Hitachi i Norton Company 72
narudžbenica 59
info Svet
Okruženje
Srbija
Beograd
6
8
9
11
sajmovi SAIE – bolonjski jesenji
sajam graÿevinarstva 14
BATIMAT – praznik graÿevinske
industrije Evrope 15
poslovanje KORPORATIVNI
IDENTITET 16
Tema broja SPECIJALNI BETONI 20
INCO – lek za vaše konstrukcije 24
COMPRIVEX – rešenja za beton 25
ASA IBELIK – ab montažne konstrukcije 26
LENSIM-NEOTON – Politerm Blu 27
MB COMPANY – galanterija za beton 29
transmaterijali ... dve knjige o transmaterijalima... 28
urbanizam KROVNI VRTOVI 30
software SYSTEM PRO – ProgeCAD 32
FOCUS COMPUTERS – Sofistik 33
EX ECENTAR – licenciranje za MSP 34
zanimljivosti ... tema jeseni u Britaniji... 35
promo ESAL – paneli Swisspearl 36
intervju GORAN DUGANDŽIJA – Udruženje
graÿevinara visokogradnje u PKS 38
predstavljamo TRIMO – primer uspešnog poslovanja 40
promo M-PROFIL – protivpožarni paneli 42
B
UILD 4 i Nova godina su pred nama! Nakon
dugih pregovora, u 2007. smo dobili novu
Vladu, Kosmet je i dalje na pregovaračkom stolu,
koncesija za autoput je potpisana, a zatim (nakon
još dužih pregovora javnosti i medija sa resornim
ministrom), ipak data na uvid… 2008. srpskom
građevinarstvu donosi GIS, završetak legalizacija
i dela obilaznice oko Beograda, početak gradnje
i drugog autoputa... Šta će se od svega zapravo
dogoditi, da li će započeti, hoće li biti završeno i
dokle će doći, ostaje da vidimo. Nova godina nam
donosi i izbore, pa ostaje da vidimo i da li će oni, i
u kojoj meri, uticati na naš život i poslovanje. Čini
se jedino izvesnim da će u Srbiji još neko vreme
situacija u građevini, i privredi uopšte, biti uslo-
vljena trenutnim političkim zbivanjima i odnosi-
ma snaga. Prioriteti se još uvek ne određuju pre-
ma realnim potrebama i ekonomskim interesima
pojedinaca i zajednice, već prema velikoj politici
i potrebama onih jednakijih među pojedincima.
Zakoni (jednaki za sve, ali ne i prilagođeni ne-
kima) su tek na pomolu, a javnost i dalje više za-
nimaju kuloarske priče i planetarna politika nego
sitnice koje čine naše danas, sutra, prekosutra...
U
takvom okruženju, vesti poput onih o dvo-
struko povećanom mizernoom internet pro-
toku ili podeli akcija svakom punoletnom građani-
nu koji ih nema, tek su nešto više od dnevnih tema,
valjda usled neverice ili nemanja kritične mase koja
bi razumela pojmove Internet i akcije. Ovakve vesti,
ipak, govore da se u Srbiji ponešto menja na bolje.
Da li je to zahvaljujući prosto evropskom okru-
ženju ili zalaganju pojedinaca da savremene
standarde života i poslovanja dovedu u Srbiju?
Meni se čini da bismo se, bez tih pojedinaca,
vrednih i sposobnih poslovnih ljudi ponajpre,
sasvim lako oduprli svakoj struji koja bi pokušala
da nas pomeri sa mesta. Građevinci Srbije kori-
ste svaku priliku koja se ukaže, ali nažalost, nije
sve do njih: još uvek nije okončana legalizacija,
proces denacionalizacije i povratak svojine… a
kao investitori desetina hiljada kvadrata potpi-
sani su (ako su uopšte) Bata, Krle ili Mika…
I
nfonet Group d.o.o. čiji sam član, zajedno sa
svojim komitentima i saradnicima, čini onaj
deo Srbije koji želi napred. Uveren sam u to
imajući pred sobom saradnje koje ostvarujemo sa
vama, graditeljima, kao i saznavanje o vama kroz
marketinšku promociju vaših projekata, proi-
zvoda, graditeljskih podviga… U takvom dru-
štvu, sa najboljima i za najbolje, 2007. pokrenuli
smo magazin BUILD koji u 2008. godinu ulazi
već četvrtim brojem, uz adekvatnu prezentaciju
na Internetu, čime će naše saradnje postati brže,
lakše i potpunije. Već smo sasvim zrela Redakcija
spremna da odgovori na sve vaše potrebe, ali i da
sama postavlja nove i više ciljeve.
L
epo je gledati kako jedna ideja dobija svoj
oblik, podršku i identitet. Lepo je biti njen
deo. Ali, identitet BUILD-a ne bi bio potpun
bez svih onih imena pojedinaca i preduzeća koja
se nalaze na njegovim stranama. Ove godine se
spremamo da postanemo zaista nezaobilazni deo
vaše poslovne biblioteke, adresara, i vašeg poslo-
vanja! Čujte iskustva onih kojima je prezentacija
u našem magazinu, Katalogu i na našim sajtovima,
obavezan deo promocije sopstvenog rada – reći će
vam da je promocija kod nas najbolja promocija
građevinskih i pratećih delatnosti. Isto tako, naša
najbolja reklama ste vi i vaši poslovni uspesi!
D
oviđenja do novog BUILD-a i Sajma u Beo-
gradu! Neka nam svima zajedno nova godina
donese još više projekata, graditeljskih poduhvata,
ispunjenih rokova i poslovnih uspeha! Infonet
se sprema da u novoj godini, naš zajednički sajt
www.gradjevinarstvo.co.yu pretvori u portal
građevinske industrije Srbije. To neće biti mo-
guće bez vašeg prisustva tamo! Očekujemo vaše
pozive, zahteve i poslovne predloge!
Za nove saradnje!
Sve najbolje u životu i poslu u 2008!
Urednik,
Mladen Bogićević
Direkcija za graĀevinsko zemljište
i izgradnju Beograda
pogled
Specijalni
betoni
Teme broja Teme broja
Direkcija za graĀevinsko zemljište
i izgradnju Beograda
pogled
Skele i oplate Skele i oplate
poslovanje poslovanje
Korporativni identitet Korporativni identitet
Goran Dugandžija
Predsednik Udruženja graĀevinara
visokogradnje u PKS
intervju
Goran Dugandžija
Predsednik Udruženja graĀevinara
visokogradnje u PKS
intervju
broj 4 • godina I
Dugoveÿnost ravnih krovova
fokus
Dugoveÿnost ravnih krovova
fokus
Specijalni
betoni
Naslovna strana:
PERI OPLATE
pogledati na strani 47!
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameniý
UREDNIK
Mladen Bogiýeviý
IZVRŠNI UREDNIK
Aleksandra Jovanoviý
SARADNICI
Jelena Jeremiý, dipl. ing. graĀ.
Marija Živanoviý, dipl. ing. p.a.
Jasna Tomaševiý, dipl. p.p.
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan AnĀelovski
Ilija Šašiý
Vladimir Konÿareviý
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipoviý
MARKETING
Jelena Božiý
Tanja Viýentijeviý
Monika Ilomanoski
Stana Arseniý
Peko Živkoviý
Nina Višekruna
Jelena Kusmuk
FINANSIJE
Dragana Stankoviý
IZDAVAþ
Izvorska 41
11030 Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
+381 11 30 58 577
e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
Izdavaÿ ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
BUILD magazin je prvi srpski besplat-
ni poslovni magazin o građevinarstvu
i opremanju koji se na teritoriji Srbije bes plat-
no distribuira na adrese preduzeća, organiza-
cija i profesionalaca iz oblasti građevinarstva,
arhitekture i pratećih delatnosti.
BUILD magazine is the first Serbian
free building construction business magazine
which is, in Serbia, distributed without charge,
to addresses of companies, organizations and
individuals connected to building construction
industry and architecture.
SAJAM GRAĉEVINARSTVA – SRBIJA 2007
ARHITEKTURA
I UDBANIZAM
6
3
info
KINESKA JESEN
Kina i Indija su najveći svetski uvoznici dr-
veta. Zajedno ove dve države uvoze više od
10 miliona kubnih metara samo iz tropskih
prašuma (7,3 mil Kina i 3 mil Indija). Eko-
nomski nejake zemlje Jugoistočne Azije,
Afrike i Papua Nove Gvineje, isporučuju
svoje najkvalitetnije drvo za gradnju u obli-
ku jefitnih sirovina i nemilosrdna eksplo-
atacija skrenula je pažnju mnogih među-
narodnih organizacija na ovaj problem. Sa
druge strane, dodatna najkvalitetnija drvna
građa, naravno, dolazi pretežno iz Rusije,
ali i iz drugih zemalja. Kada se ovde doda
i potražnja Kine za energijom i, iz godine u
godinu, sve veća potrošnja drveta za potrebe
proizvodnje električne energije u termoe-
lektranama, jasno je zašto je Kina na sebe
navukla bes, ne samo organizacija za zaštitu
životne sredine.
Kineske zvaničnike ovi apeli ne zanimaju
previše, i reakcije se još uvek svode na to
da ih zapravo i nema. Ukoliko se kritike
na račun kineske nebrige za životnu sredi-
nu nastave ovim tempom i tonom, njima
uvek preostaje podsećanje da se ni Evropa
nije previše starala o istom pitanju dok je
postizala svoj današnji ekonomski položaj
i standard, a da SAD još uvek izbegavaju
da potpišu bilo kakav, obavezujući ili ne,
papir koji se odnosi na smanjenje emisije
štetnih gasova i primenu zdravih izvora
energije.
Veći problem Pekingu ovih meseci predsta-
vljaju pripreme za predstojeće Olimpijske
igre. Naime, komisija Olimpijskog komiteta
koja je jesenas obišla grad-domaćin nikako
nije bila zadovoljna ekološkim uslovima u
kojima ovog leta treba da budu održane Igre.
Peking je jedno od najvećih gradilišta sveta,
i po nekim navodima, u njemu se trenutno
može videti čitavih 10.000 kranova! Čelnici
grada su najavljivali masovno ozelenjava-
nje terasa i krovova (o čemu možete čitati u
ovom BUILD-u), ali izgleda da se još uvek
sa ovim nije otišlo daleko i ocene komisije
su bile nezadovoljavajuće. Pripreme Pekinga
za Olimpijadu ulaze u poslednju fazu, a mi
ćemo stići još da vas izveštavamo pre nego
baklja uđe na stadion i zapali Večni plamen.
NAŠI GRAĈEVINCI PONOVO U LIBIJI
Fond kojim raspolaže Ministarstvo za kapi-
talne projekte Libije u narednih pet godina
iznosi 34 milijardi dolara, a deo ce pripasti
i našim neimarima. Dogovor je postignut
jesenas, prilikom posete naše državno-pri-
vredne delegacije, kada je potpisan memo-
randum o razumevanju a naše firme je po
njemu trebalo da se izjasne da li prihvataju
ponuđene uslove i cene. Ponuđen im je i
ekskluzivitet da ugovore potpišu direk-
tnom pogodbom bez tenderske procedure.
Naši neimari projektovali bi i gradili 2.000
stanova, a srpsko-libijske kompanije bile bi
angažovane na izgradnji mostova i saobra-
cajnica sa pratećom infrastrukturom.
MILIJARDE EVRA ZA IZGRADNJU
TRANSEVROPSKIH TRANSPORTNIH
KORIDORA
Evropska komisija je u oktobru objavila da
je za izgradnju transevropskih transportnih
koridora izdvojila 5,1 milijardu evra, od toga
3,9 milijardi za železničke magistrale. Ova
sredstva iz budžeta Evropske unije za period
2007-2013. godine predviđena su za realiza-
ciju 78 od 168 saobraćajnih projekata koje su
podnele države-članice, a koji su bili pretho-
dno odabrani od strane izvršnih organa EU.
TEMA JESENI:
KRAH AMERIêKE BERZE NEKRETNINA
U prošlom broju BUILD magazina (poìetak
oktobra 2007.) preneli smo vest o krizi na
ameriìkom tržištu nekretnina. Da podseti-
mo, govorilo se o konstantnom smanjenju
izgraòenih stambenih kvadrata iz meseca
u mesec u toku poslednje dve godine i
otpuštanju više hiljada radnika. Ipak, situ-
acija nije tretirana kao alarmantna sve do
septembra 2007, a tada je veè bilo kasno...
Odmah zatim berza nekretnina u SAD je
doživela krah kakav se tamo ne pamti još
od Velikog pada berze 1929. godine!
Posledice su te da je oko 200.000 ljudi osta-
lo bez krova nad glavom, desetine hiljada
graòevinaca bez posla, ugašena su brojna
preduzeèa za izvoòenje radova a vrednost
investicionih kompanija otišla je u bescenje.
Meòutim, još uvek nisu izvedeni bilansi šta
èe se dogoditi sa onim najodgovornijim:
bankama koje su izdavale kredite bez ika-
kvog pokrièa!
Naime, u želji da što više prošire svoje po-
slovanje, ameriìke banke su spuštale krite-
rijume za dobijanje kredita. Možda ovo zvuìi
sasvim prirodno u jednom priliìno stabilnom
ekonomskom sistemu kakav je ameriìki, ali
stambeni krediti i tamo ìine znaìajnu stav-
ku u ekonomiji mnogih porodica. Dakle, ìi-
tava priìa je u jednom trenutku otišla dotle
da su stambeni krediti dodeljivani i ljudima
sa najosnovnijim primanjima, što je veè mo-
glo da ugrozi njihovu egzistenciju, ali tu se
nije stalo... U mesecima koji su prethodili
krahu krediti su izdavani ìak i nezaposleni-
ma, bez ikakve dodatne garancije da èe biti
u stanju da ih isplate.
Niko na sve nije obraèao pažnju dok je de-
setine hiljada porodica grcalo u kreditima i
jedva sastavljalo kraj s krajem – banke su
izdavale nove kredite, graòevinci su zidali
koliko je posla bilo, zaduženi nisu imali kud
nego da plaèaju koliko su morali... Dok su
mogli... U jednom trenutku, uprkos svim
posledicama koje povlaìi neispunjavanje
finansijskih obaveza prema banci, sve više
klijenata je posustajalo, a zatim i odustaja-
lo i gubilo trku sa novim ratama. Na ovo su
banke dugo reagovale po istom principu koji
važi za pojedinaìne sluìajeve, ali kada je ta
brojka znatno prešla 100.000 i došla do kri-
tiìne mase dužnika, izlaza više nije bilo...
U toku je saniranje ovih posledica i još
uvek je rano za bilo kakvo prikazivanje re-
zultata. Do sledeèeg broja BUILD-a bièe
moguèe da se sagledaju konkretne brojke i
potegne odgovornost onih ìijom zaslugom
se sve odigralo. Niko ne sumnja da èe se
najodgovorniji provuèi, jer, kako privesti
pravdi ìitav sistem koji upravo funkcioniše
na nekim drugim principima
BETONSKI ŠATOR
Sklonište od betonskog platna je brzomontažna
konstrukcija koja zahteva samo vodu i vazduh
za postavljanje. Ovo mogu izvesti dvoje netreni-
ranih ljudi za oko 30 min, a mpže se koristiti veè
nakon 12 ìasova. Sklonište se sastoji od cemen-
tno-impregniranog platna (Concrete Cloth) veza-
nog za spoljašnji omotaì i unutrašnju plastiìnu
strukturu - vazdušne jastuke.
Sklonište se isporuìuje u zapeìaèenoj plastiìnoj
BLOK 61 – MADE IN SERBIA
U danima kada je prošli broj magazina
BUILD bio u štampi, pojavila se vest o novom pro-
izvodu, najavljenom kao revolucionarni element za
zidanje koji bi trebalo u narednim godinama da u
potpunosti zameni standardne (giter) blokove. Kao
ime proizvoda bilo je navedeno – blok 61.
U meòuvremenu, stupili smo u kontakt sa Ne-
nadom Paunovièem, ìovekom koji je izumeo
i patentirao ovaj proizvod, i od njega smo do-
bili više informacija o ìemu se zapravo radi.
Naime, u cilju unapreòenja sistema gradnje ele-
mentima od gline, ovaj proizvod donosi ubrzava-
nje gradnje, veèu preciznost, manje otpada, bolje
statiìke karakteristike ozidane površine, što sve
vodi do isplativije gradnje. Ovo je postignuto pri-
menom žljebova koji služe za precizno uklapanje
i po vertikalnom i po horizontalnom spoju. Malter
pri povezivanju blokova nije neophodan i može
se liti kroz otvore unutar bloka tek u fazi livenja
betona u serklaže meòuspratne tavanice.
SVET
INFO info
6
7
info
Početkom 2008. godine Brisel planira da
konačno usaglasi predloženu sumu rashoda
i listu projekata sa zemljama Evropske unije
i Evropskim parlamentom.
Među prioritetnim saobraćajnim projek-
tima, koje je odobrila Evropska komisija,
jeste i železnička magistrala koja povezuje
Berlin sa Italijom, u vrednosti od 960 mili-
ona evra, pobočna linija brze pruge na jugu
Evrope (672 miliona evra), a takođe i tunel
dužine 63 km u Alpima između Austrije i
Italije (786 miliona evra) i tunel između
Francuske i Italije u dužini od 51,5km
(671 milion evra). Osim toga, planira se
izgradnja nove železnicke komunikacije
iz Francuske ka Italiji, Sloveniji i dalje ka
granici Ukrajine, a takođe i vodeni tran-
sportni kanal koji povezuje Rajnu i Dunav
(190 miliona evra).
ZNAýAJNIJA ULOGA OBNOVLJIVE
ENERGIJE U EU
Evropska komisija dala je na usvajanje
predloge po kojima bi bogatije članice
Evropske unije morale da čine više od si-
romašnijih na ostvarivanju postavljenog
cilja – veće korišćenje obnovljive energije
(eolske, solarne...), tj. njen udeo od 20%
do 2020. godine (trenutno je 8,5%). Kao
jedan od osnova po kom će se određivati
pojedinačne uloge u ovom zadatku uzi-
maće se bruto domaći proizvod država
članica. Već ovog meseca (januar 2008.)
očekuje se konačna odluka da li će udeo
obnovljive energije morati biti povećan za
traženih 5,75%. Ipak, EU će uzeti u obzir
manja sredstva kojima raspolažu manje
razvijene članice iz centralne i istočne
Evrope, ali sa druge strane, npr. Švedska,
gde je udeo već 40%, moraće da preuzme
još veći deo tereta.
Istovremeno, u Britaniji je pokrenuta ideja
da se u teritorijalnim vodama postave elek-
trane i sva druga potrebna postrojenja koja
će koristiti snagu vetra. Procene su da bi uz
ozbiljan pristup realizaciji ove ideje već u
2020. godini eolska energija mogla da napa-
ja sva domaćinstva na Ostrvu!
PASIVNO NASELJE U BEýU
U Beču je u toku izgradnja najvećeg svet-
skog pasivnog stambenog naselja u Evropi.
Kada investicija stambenog kompleksa na
3,8 hektara, vredna 105 miliona evra, bude
završena decembra 2010, najveći deo grejne
energije poticaće od kućnih uređaja, sunca, i
telesne toplote stanovnika. Izolacija će biti
izvedena na takav način da se utošak nov-
ca za električnu energiju umanji devet puta
u odnosu na onu svotu koja je potrebna za
grejanje stanova iz 1970. godine.
REFORME EVROPSKE ENERGETIKE
PRED KRITIKAMA KOMPANIJA
Andris Pielbalgs komesar Evropske unije
za energetiku nekoliko puta je ponavljao
da elektroenergetske kompanije ostvaruju
ogromne profite dok građani plaćaju sve
veće račune. Ovo je bio njegov odgovor na
sve češće kritike kompanija na plan EU da
se poveća konkurentnost na tržištu elek-
trične energije i gasa. U kritikama prednja-
če francuske i nemačke kompanije kao vo-
deći proizvođači energije, koje tvrde da će
razdvajanjem lokalnih filijala, što predlaže
EU, oslabiti evropska preduzeća.
Ovim tvrdnjama gospodin Pielbalgs ne pri-
daje značaj i podvlači da planovi imaju samo
jednu svrhu – interes građana EU:
Nemoguće je da neke kompanije udvostru-
čuju i čak utrostručuju prihode dok cene
energije koju građani plaćaju beleže kon-
stantan rast – rekao je.
NOVA GENERACIJA VISOKOTEêNIH
BETONA IZ BASF-a
Sektor za graòevinsku hemiju BASF-a (Con-
struction Chemicals) predstavio je koncept
Smart Dynamic Construciton TM koji indu-
striji gotovog betona obezbeòuje veèu ener-
getsku efikasnost, dužu trajnost betona i is-
plativiju gradnju sa smanjenom emisijom CO
2
,
ali i jednostavno podizanje klase betona S4 i
S5 na viši nivo kvaliteta.
Smart Dynamic Construciton TM zasniva se
na inteligentnimRheoMATRIX molekulima koji
imaju sposobnost samoorganizacije, ìime ovaj
inovativni koncept zadovoljava sve veèu potra-
žnju za teìnijim betonima, uz prednosti:
Ekonomija – jednostavan princip delova-
nja u betonu, ostvaruje uštedu finih ìestica
(<0,125mm). Visokoteìni beton gotovo da se
sâm niveliše, a ugraòivanje može da obavlja
jedan radnik, što štedi do 40% radnog vre-
mena i poveèava produktivnost ugraòivanja
do pet puta. Osim toga, proizvodnja je jedno-
stavna kao i kod standardnog betona, zato
što su mešavine manje osetljive na promene
potrebne vode.
Ekologija – nizak nivo finih ìestica (npr. ce-
menta), u ìijoj proizvodnji dolazi do emisije
CO
2
potvròuje ekološku efikasnost ovog be-
tona. Osim toga, ovaj visokoteìni beton auto-
matski obavija armaturu, ìime se obezbeòuje
optimalna zaštita od korozije. To svojstvo pro-
dužava trajnost betona a time i vek trajanja
graòevina koje se od njega prave.
Ergonomija – zahvaljujuèi svojstvu samou-
graòivanja, ovaj beton ne zahteva vibriranje,
tako da nema buke ni vibracija koje ugrožava-
ju zdravlje radnika. Osim toga, nova receptura
obezbeòuje manju lepljivost betona uz daleko
lakšu preradu.
RheoMATRIX 100 sastoji se od mešavine vo-
dorastvorljivih polimera koji menjaju reološka
svojstva betona. Zahvaljujuèi prilagoòenom
principu delovanja obezbeòuje betonu viši
nivo viskoznosti i na taj naìin omoguèava
uspostavljanje pravog balansa izmeòu naiz-
gled suprotnih svojstava teìljivosti, sposob-
nosti prolaznosti i otpornosti na segregaciju.
Koncept Smart Dynamic Construciton TM
daje tehnologiju koja garantuje lakšu proizvo-
dnju i kontrolu dinamiìkog betona. Ovaj kon-
cept istiìe nastojanja BASF-ovog sektora za
graòevinsku hemiju da stvara i nudi specijalno
osmišljena i prilagoòena rešenja koja una-
preòuju graòevinsku industriju. U kombinaciji
sa lokalnom tehniìkom podrškom i imajuèi uza
sebe najveèi hemijski koncern na svetu, ovaj
koncept poseduje potencijal da podigne tržište
na nivo najnaprednije graòevinske prakse.
Preko svog predstavništva u Beogradu,
BASF je u Srbiji prisutan više od 20 godina, a
više o ovoj kompaniji u BUILD-u br. 5
vreèi i kada se ona postavi i napuni vodom, vlakna
uvlaìe vodu u cement, kontrolišuèi zasièenje pri-
rodnim putem. Nakon hidratacije vreèa se raseca
i ventilator na baterijsko punjenje puni vazdušne
jastuke koji zatim razvlaìe konstrukciju i 12 sati
kasnije prostor je spreman za upotrebu. Vlakna
betonskog platna su koherentna i obezbeòuju traj-
nu potporu, spreìavajuèi pojavu pukotina u beto-
nu. Po potrebi se ìitava konstrukcija može prekriti
sa pola metra peska radi pojaìane izolacije
www.transstudio.com
Tvorac bloka 61, Nenad Paunoviè, veruje da èe ova-
kav sistem zidanja u potpunosti zameniti klasiìnan
naìin gradnje giter-blokovima, ali za to je potrebno,
kaže, poìetno ulaganje u trake za proizvodnju i mar-
ketinško predstavljanje novog proizvoda tržištu.
Ovde su dati samo neki od prikaza koji objašnjavaju
primenu novog rešenja ali ukoliko ste zaintereso-
vani da saznate više ili želite da razmislite o inve-
stiranju, sasvim detaljne opise možete pronaèi na
Internet adresi www.poduhvat.com
INFO info
7
8
info
BUGARSKA KAO CRNA GORA
U planinskim centrima Bugarske dešava
se sličan scenario kakav se nedavno mogao
videti u Crnoj Gori – stanovnici Banskog
prodaju zemlju kako bi kupili automobile
ili luksuzni nameštaj. Bugarska sličan pro-
blem već ima na moru, a apeli iz nevladinih
organizacija ili stručne javnosti nemoćni su
da spreče sivu gradnju bez ikakvih urbani-
stičkih planova. Intezitet gradnje je takav da
su propusti i nekvalitetno urađeni radovi već
svakodnevna pojava (letos je iz jednog pri-
morskog hotela evakuisano 150 turista kada
se srušio krov). Pomama investitora iz Za-
padne Evrope za bugarskim morem i plani-
nama jasna je kada se uzme u obzir koliko bi
u Francuskoj ili Španiji koštao komad obale,
ili U Italiji i Austriji plac nedaleko od ski-
staze na preko 2.000m nadmorske visine.
NOVA BUGARSKA NUKLEARKA
Bugarska se priprema da izgradi nuklearnu
elektranu na Dunavu, nedaleko od granice
prema Rumuniji, kod mesta Belen. Zapravo,
naš sused se sprema da završi projekat zapo-
čet još 1981. i prekinut 1990. nakon što je
u njega uloženo milijardu dolara. Vlada ovu
nameru opravdava time što je u svetu uopšte
sve veća potreba za energijom, ali ekonom-
ski stručnjaci su pomalo skeptični kada se
govori o isplativosti investicije koja će zah-
tevati više od dodatnih četiri milijarde evra.
Za Bugarsku ovo predstavlja 16% bruto go-
dišnjeg proizvoda za 2006. godinu, a finan-
sijska konstrukcija zavisi od kredita Evro-
atoma, i toga da li će oni biti odobreni na
izgradnju nove nuklearke na evropskom tlu.
Naime, Evroatom nikada nije davao kredit
za izgrađnju novog nuklearnog pogona, već
samo za proširenja postojećih kapaciteta.
Naravno, kod ovakvih pitanja povlače se
i političke paralele – Rusija ili EU? U si-
tuaciji smanjene proizvodnje električne
energije nakon gašenja dva reaktora Ko-
zloduja, bugarski premijer Sergej Stani-
šev izjavio je u Parlamentu da Bugarska
ovim prvenstveno želi da umanji svoju
zavisnost od ruskih fosilnih goriva. Sve
u svemu, nismo jedina država Balkana u
kojoj se sukobljavaju interesi EU i njenog
istočnog strateškog partnera.
U RUMUNIJI DVE!
Češki elektroenergetski gigant ČEZ gradi
dva atomska reaktora u Rumuniji, a vre-
dnost posla je 2,2 milijarde evra. ČEZ je
pobedio na međunarodnom tenderu za iz-
gradnju dva atomska reaktora na rumunskoj
nuklearki Crna voda, saopšteno je u Pragu.
Predstavnik češke kompanije je objasnio
da se radi o projektu izgradnje dva nova
reaktora, od kojih će svaki imati snagu od
720 megavata, na već postojećoj rumunskoj
nuklearki Crna voda, koja se nalazi na obali
Dunava. ČEZ je, inače, poslednjih godina
snažno proširio svoju delatnost na tržište Is-
točne Evrope, osnivajući veći broj preduzeća
u zemljama regiona, uključujući i tri kompa-
nije za distribuciju elektroenergije u Rumu-
niji. Atomska elektrana u Crnoj vodi, jedina
te vrste u Rumuniji, počela je, inače, da radi
1996. godine, sa jednim reaktorom, dok je
drugi pušten u rad ove godine. Stručnjaci
navode da Rumunija iz atomske elektrane
u Crnoj vodi sada podmiruje više od 10%
ukupne potrošnje električne energije.
GAŠENJE VALJAONICE MITALA
Arselor Mital je prvog dana ove godine za-
tvorio valjaonicu žice i lakih čeličnih profila
u sklopu čeličane u rumunskom gradu Hu-
nedoara, a zatim je najavljeno i razmontira-
vanje kompletne čeličane i prodaja u staro
gvožđe. Predstavnici fabrike su izjavili da je
u prvih sedam meseci 2007. čeličana bele-
žila konstantne gubitke a da su zbog oštre
konkurencije troškovi prizvodnje prevazila-
zili prodajnu cenu proizvoda. Zatvaranjem
valjaonice izgubiće posao 280 radnika, od
1.800 u čeličani.
BUKUREŠTANSKI PLACEVI
NAJSKUPLJI U REGIONU
Kvadratni metar zemlje u Bukureštu može
da dostigne cenu i do 670 evra, što je više
nego u Beogradu ili Sofiji, pokazuje istra-
živanje časopisa Propertywise. Cena zemlje
u rumunskom glavnom gradu kreće se od
80 do 670 evra po kvadratnom metru, a
najskuplji su placevi od 300m
2
, zavisno od
lokacije. Placevi od 300 do 500 kvadratnih
metara se prodaju za 570 evra po kvadra-
tnom metru. Placevi od 2.000 do 3.000
kvadratnih metara se najmanje traže i mogu
se kupiti po ceni od 300 evra po kvadratu.
Beograd je manje atraktivan za investitore
jer je veći deo zemljišta i dalje u državnom
vlasništvu, čija je privatizacija i restitucija
u toku. Cene u srpskom glavnom gradu se
kreću od 70 do 560 evra po kvadratnom me-
tru. Glavni grad Bugarske nudi najniže cene
zemljišta, od 75 do 350 evra po kvadratnom
metru. Niže cene su rezultat slabije infra-
strukture i manjeg interesovanja investitora
da investiraju u Sofiju.
PROŠIRENJE LAFARŽA
Za razliku od Mitala, Lafarž u Rumuniji
za 2008. planira povećanje kapaciteta za
više od milion tona cementa kako bi uzeli
deo profita rastuće potražnje tržišta. Ovo
bi podrazumevalo ulaganja od 60 miliona
evra, ali investicija se ne bi odnosila samo
na Rumuniju, već je u Lafaržu posmatraju
u širem spektru po kom godišnja potro-
šnja cementa u svetu raste za oko 5% svake
godine, a ovaj trend će verovatno traja-
ti makar toliko da se svaka (pa i ovolika)
investicija u potpunosti isplati. Do kraja
2008. u svoja tri postrojenja Lafarž Ru-
munija uložiće 58 miliona evra, što bi i na
lokalnom tržištu trebalo da poveća udeo u
odnosu na sadašnjih 30-35%.
3
INFO info
OKRUŽENJE
8
SHARE YOUR KNOWLEDGE - ENTER COMPETITION
7
th
TRIMO RESEARCH AWARDS
FOR THE BEST UNIVERSITY THESES, EXPERT WORKS,
MASTERS’ AND DOCTORAL THESES
in Slovenia, Croatia, Serbia, Montenegro, Bulgaria, Macedonia, Romania,
Austria, United Kingdom, Hungary, Poland and Czech Republic
FIELDS OF RESEARCH
- ARCHITECTURE,
- CONSTRUCTING / CIVIL ENGINEERING and
- MECHANICAL ENGINEERING.
For further information please write to award@trimo.si or visit web page www.trimo.si. Deadline February 20
th,
2008.
9
info
HOLANDSKA PLAZA GRADI
U BUGARSKOJ
Holandska kompanija Plaza Centers osvo-
jila je projekat vredan 38 miliona evra u Bu-
garskoj. Holandski građevinar koji gradi na
tržištima u razvoju – Plaza Centers, dobio je
projekat u severoistočnom bugarskom gra-
du Šumen i to je prva investicija ove kom-
panije u toj zemlji. Ovaj projekat predviđa
izgradnju trgovinskog i zabavnog centra u
vrednosti od 38 miliona evra. Zvaničnici iz
kompanije Plaza Centers su saopštili da će
kompanija završiti projekat do kraja 2009.
godine. Plaza se nada da će njene investicije
u Bugarskoj ojačati njenu poziciju u Jugo-
istočnoj Evropi. Kompanija, koja je u ovaj
region ušla 1996. godine i prva izgradila tr-
govinske i zabavne centre u zapadnom stilu
u Mađarskoj, sada gradi na pet lokacija u
Rumuniji i dve u Srbiji.
STRANE INVESTICIJE U CG
I NJIHOVO PREISPITIVANJE
Direktne strane investicije prema podacima
Centralne banke Crne Gore, u prvih devet
meseci ove godine iznosile su 708 miliona
evra, što je za 140% više nego u istom perio-
du prošle godine. Stranci su najčešce ulagali
u nekretnine, na koje se odnosi čak 57% uku-
pnog priliva. Trideset odsto investicija ulože-
no je u crnogorske banke i preduzeća. Odliv
stranih direktnih investicija u prva tri kvarta-
la ove godine iznosio je 370 miliona evra i to
najviše u nekretnine - 276 miiona evra.
Takođe, počinje ispitivanje zakonitosti
prometa nekretnina u Crnoj Gori, a pro-
veravaće se i ugovori o prometu nepo-
kretnosti kao i poreklo novca, bankovni
računi ugovornih strana i izmirenje oba-
veza prema državi. Naloženo je i da se iz
registra Privrednog suda pribave podaci
za sva preduzeća koja su osnovali strani
državljani i da se prati njihova delatnost
kroz kupovinu nekretnina i njihova kasni-
ja likvidacija, jer prema važećim propisima
oni u Crnoj Gori ne mogu postati vlasnici
zemljišta već to čine preko firmi koje osni-
vaju, a preko kojih kupuju zemljište.
SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA
PLANIRAJU 2 HIDROELEKTRANE
Stručni savet Elektroprivrede Srbije usvo-
jio je 15. novembra 2007. godine projektni
zadatak za izradu investiciono-tehničke
dokumentacije Korišćenje hidroenerget-
skog potencijala gornje Drine i Sutjeske na
teritoriji Republike Srpske - idejno rešenje
i prethodna studija opravdanosti. Usvaja-
nje tog projektnog zadatka predstavlja
jedan od početnih koraka u zajedničkim
aktivnostima elektroprivreda Republike
Srpske i Srbije radi optimalnog iskorišće-
nja energetskog potencijala Drinskog sli-
va, saopštio je EPS.
Kada investiciono-tehnička dokumentacija
potvrdi opravdanost tih projekata, biće iz-
građene dve hidroelektrane čija bi ukupna
snaga bila oko 250 megavata, navedeno je
u saopštenju. One bi imale godišnju proi-
zvodnju veću od 800 miliona kilovat sati,
investicija bi bila vredna oko 300 mil EUR,
a, gradnja bi trajala pet do šest godina.
KONGRES ENERGETSKE ZAJEDNICE
U Beogradu je 18. decembra održan treći
sastanak Ministarskog saveta Energetske
zajednice, u okviru predsedavanja Srbije
tom organizacijom. Učešće je uzelo oko 90
predstavnika Evropske komisije i Evrop-
skog saveta i zemalja članica i posmatrača.
Srbija je šestomesečno predsedavanje Ener-
getskom zajednicom zemalja Jugoistočne
Evrope ( JIE) preuzela 1. jula 2007. Ugovor
o formiranju.
POŠTO KOŠTA ZEMLJA?
Krajem novembra povela se priča o nadok-
nadi koju preduzeća treba da plaćaju za ko-
rišćenje mineralnih sirovina u proizvodnji
opekarskih proizvoda i cementa. U Zakonu
o rudarstvu iz 1995. godine predviđena je
naknada za korišćenje sirovina iz zemlje, ali
nije bilo precizno određeno koliko ta na-
doknada treba da iznosi. Uredbom o visini
naknade koja je doneta 2002. utvrđeno je da
ona za opekarsku glinu, gips i krečnjak bude
12 dinara po toni. Međutim, i kada je cena
precizno definisana tek su je poneki proi-
zvođači zaista i plaćali. Izmenama i dopuna-
ma Zakona iz 2005. nadoknada ponovo nije
tačno utvrđena, ali jeste definisano da se ona
između opštine na kojoj se vrši eksploatacija
i Države deli u odnosu pola-pola, osim za
Vojvodinu, kojoj je išlo 40%, Republici 10%
i opštinama opet 50%.
Ukoliko bi se nekadašnja nadoknada od 12
dinara po toni primenila danas, iz Udruže-
nja industrije glinenih proizvoda, kažu da bi
ona bila realna. Cifre su sledeće: za bloko-
vsku robu gde je prodajna cena oko 3.000
dinara po toni, nadoknada bi bila 10-12
dinara, za punu opeku 8-10 (tona gotovog
proizvoda oko 2.500 dinara), a za proizvo-
dnju crepa nadoknada za korišćenje mine-
ralnih sirovina iznosila bi 11-14 dinara po
toni. Insistira se takođe na tome da inde-
ksaciju povećanja nadoknade ne treba vršiti
prema inflaciji, već na bazi povećanja cene
opekarskih proizvoda, što se u Udruženju
čini kao najpravičnije rešenje.
BALKANSKE GRANICE:
MOST KA PELJEŠCU
Odnosi Hrvatske i BiH ìitave jeseni bili su
na ivici dobrosusedskih, prvo zbog name-
re zapadnijeg komšije da gradi most koji
bi spajao Pelješac sa kopnom, a zatim i
zbog poìetka gradnje uprkos oštrim pro-
tivljenjima BiH.
Naime, problem je nastao usled još je-
dne zaìkoljice u granicama na Balkanu
– Neum i nekoliko kilometara okolne
obale ìine jedinu direktnu morsku vez
BiH sa Jadranom, Mediteranom i meòu-
narodnim vodama uopšte, a nakon iz-
gradnje mosta ova èe veza postojati i
dalje – ali ispod njega.
Zbog toga ne ìudi što se ovaj projekat
smatra ne manje nego uvredom, iako iz
Hrvatske stižu uveravanja da most ni na
koji naìin neèe narušavati prekomorsku
vezu Bosne i Hercegovine. Meòutim,
Zagreb ne odustaje od ìvrstog stava da
neèe ustuknuti i da èe most biti podignut
bez obzira na sve. BiH sa druge strane
najavljuje tužbu pred meòunarodnim su-
dovima, a rasplet se oìekuje u prvim me-
secima 2008
STRATEGIJA ZA MPS
U Novom Sadu 14. decembra, a tri dana ka-
snije u Privrednoj komori Srbije, organizovane
su prezentacije nacrta Strategije o konkuren-
tnosti malih i srednjih preduzeèa, donetog na
inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog
razvoja, a uz podršku pokrajinskih i republiì-
kih organa i agencija. Meòutim, malo se ko od
privrednika zanimao za ove skupove. Upravo
ovaj detalj je bio istaknut, a upuèen je i apel
da mali privrednici Srbije uzmu više uìešèa
u kreiranju povoljnijeg privrednog okruženja,
naroìito zato što je sektor MPS jedan od naj-
boljih puteva za smanjenje stope nezaposle-
nosti, i ka poveèanju budžetskih priliva.Znaìaj
malih i srednjih preduzeèa za privredu Evrop-
ske unije bio je istaknut i na okruglom stolu
koji je u meòuvremenu organizovan, takoòe u
PKS, a uz prisustvo gostiju iz EU. Od njih smo
mogli ìuti taìne podatke koji govore o stepe-
nu znaìaja MPS – u EU ima 25 miliona malih
i srednjih preduzeèa, što ìini 99% od svih pre-
duzeèa, u njima je zaposleno 95 miliona ljudi
što je 55% zaposlenih u Evropi
INFO info
SRBIJA
9
10
info
GENERALNI PLAN VALJEVA
Usvajanje ovog strateškog dokumenta koji
su izradili Direkcija za urbanizam i izgra-
dnju Valjeva i Institut za urbanizam i ar-
hitekturu Srbije, predstavlja ostvarivanje
čvrste veze grada sa njegovim okruženjem,
pri čemu Valjevo, kao centar Kolubarskog
okruga, treba da zadovolji potrebu sada-
šnjih i budućih stanovnika za opštim po-
boljšanjem kvaliteta života, uz racionalno
i realno upravljanje prirodnim i stvorenim
resursima na održiv način. Tokom izrade
strateške procene razmatrana su pitanja i
problemi koji se odnose na zaštitu vazduha,
voda, zemljišta, zaštitu od buke, od negativ-
nog uticaja saobraćaja, industrije i drugih
objekata. Osim privrednog razvoja posebna
pažnja posvećena je i razvoju saobraćajne
infrastrukture, pa je Planom, pored ostalog,
ostavljena mogućnost izgradnje nove dve
obilaznice oko Valjeva kako bi se izbegao
tranzitni saobraćaj kroz sam grad. Tu su i
osnovni obrisi infrastrukturnog sistema ga-
sifikacije i toplifikacije.
POVEûANJE UDELA GASA U
POTROŠNJI ENERGENATA
Srbija je na začelju zemalja što se tiče ude-
la gasa u potrošnji energenata (samo 13%,
naspram nafte sa 27 i uglja sa 53%). Iz tog
razloga je u Privrednoj komori jesenas
održano nekoliko susreta nakon kojih bi
trebalo da usledi usklađivanje i precizira-
nje regulativa u gasnoj privredi.
ODLAGANJE TENDERA ZA PIM
Tender koji je trebalo da se održi sredinom
oktobra za prodaju PIM-a, odložen je za
ovu godinu, jer sindikati insistiraju na tome
da preduzeće bude prodato u komadu, kako
bi moglo na najbolji mogući način da nasta-
vi sa delatnošću koja je u Srbiji neophodna
– usmeravanje vodotokova i gradnja oba-
loutvrda. Baš ovakav posao manjeg obima,
koji je izveden u Zemunu, pokazuje da PIM
ima kapacitete da se razvija u stabilnu firmu.
Na ovom poslu je PIM obezbedio: sav tran-
sport hiljada kubnih metara šljunka i betona
iz sopstvene fabrike, sve ugrađene betonske
blokove... Sindikat je odlučan da istraje u
zahtevima da se privatizacijom ne menja
delatnost preduzeća i tvrdi da bi to donelo
štetu i radnicima, ali i državi.
KONFERENCIJA O KANALSKIM
VODAMA 2009. U SRBIJI
Svetska konferencija o kanalskim vodama
WWC 2009. biće održana u Srbiji, prven-
stveno zahvaljujući prezentaciji arheolo-
ških nalazišta duž Dunava – Vinča, Vimi-
nacijum, Lepenski Vir i ostaci Trajanovog
mosta. Međutim, za posetioce konferenci-
je zanimljive su bile i prevodnice u Malom
Staparu, Bečeju i Bezdanu, gde je prvi put
upotrebljen vodonepropusni cement za
zidanje prevodnica.
Konferencija će biti održavana u Beogradu,
Novom Sadu, Zrenjaninu i Kladovu, a oče-
kuje se da će time biti podstaknut razvoj i
korišćenje turističkih i privrednih resursa,
kao i da se iskoriste potencijali Dunava za
pozicioniranje Srbije u okviru regiona.
U novobeogradskom izložbenom prostoru Expo
XXI, 23. novembra 2007. održan je prvi priva-
tni sajam u Srbiji iz oblasti razvoda elektriìne
energije, automatizacije i industrijske kontrole,
u organizaciji Schneider Electric Srbija d.o.o.
Na 30 štandova predstavljena je celokupna po-
nuda, uz prisustvo inostranih i domaèih struì-
njaka koji su odgovarali na pitanja posetilaca
u vezi sa izloženom opremom i tehnologijama.
Osnovni cilj Sajma je bilo predstavljanje inova-
cija iz Schneidera, i to iz oblasti energetske efi-
kasnosti, industrijske automatizacije i kontrole, i
nadzorno-upravljaìkih sistema u objektima.
Sajam je otvorio ambasador Francuske u Srbiji,
Žan Fransoa Teral, zajedno sa kolegom iz Crne
Gore, a uvodnu reì imao je i direktor Schneider
Srbija, gospodin ñovani Kosta. On je predsta-
vio dosadašnje prisustvo firme na našem trži-
štu, i najavio unapreòenje poslovanja. Zatim je
pozvao prisutne da se upoznaju sa Schneider
tehnologijama, uz degustaciju francuskih posla-
stica, i naroìito odliìnih vina.
U neobiìno prijatnoj i gostoprimljivoj, skoro
kuènoj atmosferi, uz ljubazno osoblje zaduže-
no za prijatan boravak svih gostiju, posetioci su
mogli da vide proizvode domaèih Schneider-
ovih partnera, ali i da posete nekoliko tribina
koje su održavane u sali za prezentacije u toku
Sajma. Jedno od predavanja bilo je posveèe-
no kontroli energetske efikasnosti proizvodnje
uz pomoè najsavremenijih mrežnih meraìa za
nadzor i analizu snage, protoka i gubitaka ener-
gije u procesu proizvodnje.U popodnevnim sa-
tima Sajam su posetili i studenti elektotehniìkih
fakulteta i viših škola, ne samo iz Beograda, veè
i iz drugih gradova Srbije.
Tako se na kraju dana i završio prvi privatni
Sajam elektroopreme, ali po svemu viòe-
nom, nesumnjivo je da èemo imati prilike da
i u buduèe budemo gosti Schneidera, i nje-
govih ljubaznih zaposlenih, ìiji odnos prema
klijentima, gostima i medijima može da služi
za primer savremenog poslovanja u Srbiji
SAJAM ELEKTROOPREME SCHNEIDER
NOVI KONCEPT NIP OD 2008. GODINE
Srpski ministar zadužen za Nacionalni in-
vesticioni plan, Dragan ñilas, najavio je da
èe u narednoj godini za NIP biti izdvojeno
oko 600 miliona evra i da èe ta sredstva
biti korišèena za svrsishodne projekte. U
2008. godini dve treèine sredstava bièe
korišèene za infrastrukturu a novac NIP-a
više neèe biti trošen na kabinete opština i
fiskulturne sale od 2,5 miliona evra. On je
najavio da èe u naredne tri godine sredstvi-
ma NIP biti završeno 80 odsto radova na
Koridoru 10, da èe biti sprovedena gasifi-
kacija zemlje, ali da èe biti rekonstruisane i
graòene i škole i bolnice.
Investiraèe se i u izgradnju i rekonstrukci-
ju mostova u Beogradu i celoj Srbiji, a do
juna èe biti završena obilaznica oko Beo-
grada. Ove godine 20 odsto sredstava èe
ostati neiskorišceno, a naredne godine bi
trebalo da sva predviòena sredstva budu
potrošena – istakao je ñilas i dodao da
je ove godine za NIP bilo izdvojeno 550
miliona evra. On se osvrnuo i na uìinak
Vlade: Nismo dovoljno brzi, ali smo na
dobrom putu
3
INFO info
10
11
info
GENERALNI UGOVOR ZA PROKOP

Energoprojekt i javno preduzeće Železni-
ce Srbije potpisali su Generalni ugovor o
pravu izgradnje komercijalnog prostora iz-
nad i u okolini železničke stanice Prokop,
saopšteno je u novembru 2007. iz beograd-
skog holdinga na sajtu Beogradske berze.
Ugovor je potpisan nakon odluke Žele-
znica Srbije da se Energoprojekt proglasi
najpovoljnijim ponuđačem na tenderu za
dodelu prava korišćenja gradnje komerci-
jalnog prostora iznad i u okolini Prokopa.
Ugovorom o zajedničkoj izgradnji, defi-
nisaće se konkretni načini realizacije pro-
jekta. Energoprojekt je postigao načelan
dogovor sa gradskom vlašću o plaćanju
naknade za korišćenje zemljišta, a Direk-
cija za gradsko građevinsko zemljište je
prihvatila da tim novcem finansira izgra-
dnju prilaznih saobraćajnica i potrebne
putne infrastrukture. Iznos naknade još
nije određen jer treba utvrditi koliko je u
dosadašnjoj izgradnji i plaćanju naknada
učestvovala Železnica. Za mesec dana
koliko traju pregovori Železnice i Ener-
goprojekta iskazana dobra volja svih uče-
snika, kao i gradskih i republičkih vlasti,
dodajući da se oseća velika želja da se što
pre nastavi izgradnja Prokopa.
Gradski čelnici su u vreme pregovora sa
Trigranitom izlazili u javnost sa sumom
koja se kretala izmedu 28 i 30 miliona
evra. Od tog iznosa nisu odustali ni sada,
što je potvrdio Đorde Bobić, gradski arhi-
tekta. Energoprojekt će, kaže, morati kao
i svaki drugi investitor da plati nadoknadu
za razliku između prvobitno planiranih
30.000 kvadrata i 128.000 metara kva-
dratnih, koji će biti sagradeni u Prokopu.
INTELIGENTNA ZGRADA
Krajem novembra, za drugi kvartal ove
godine najavljen je početak funkcionisa-
nja prve inteligentne zgrade u Beogradu
– objekat B2, u Balkanskoj ulici broj 2.
Objekat sadrži 25.000 kvadrata poslov-
no-stambenog prostora, 220 parking me-
sta na četiri garažna nivoa, 32 stana povr-
šina od 50 do 230m
2
, i oko petnaest lokala
za izdavanje, mahom butika garderobe
ekskluzivnih robnih marki. Svi ovi delo-
vi zgrade biće pod potpunim nadzorom i
kontrolom softverskih paketa.
Kompanija Cisko (Cisco Connected Real
Estate) je razvila programe prilagođene
potrebama korisnika ovog prostora. Ušteda
tokom gradnje dostigla je 24%, smanjenje
operativnih troškova iznosi i do 30%, a po-
trošnja električne energije biće umanjena za
čitavih 40%! Svi instalacioni sistemi objek-
ta biće integrisani i stavljeni pod jedin-
stven sistem nadzora i kontrole: osvetljenje,
protivpožarna zaštita, električna energija,
video-nadzor, Internet, telefon, interfon,
ventilacija... (u svetu postoje objekti u koji-
ma postoji i 30 ovakvih sistema). Sistemi su
stavljeni u jednu mrežu i povezani IP-om
(Internet protokolom) tako da stanar/za-
kupac poslovnog prostora, može sa jednog
mesta da upravlja klimatizacijom, greja-
njem, bežičnim Internetom... Vrednost
čitavog objekta je oko 30 miliona evra, in-
vestitor je Mali kolektiv, a početkom leta
2008. biće to prva zgrada u ovom delu sveta
sa instaliranom Cisko platformom koja u
jednu celinu povezuje 15 podsistema.
U SUSRET UNIVERZIJADI 2009.
Radovi na izgradnji Univerzitetskog sela
napreduju brže nego što je planirano, a radi
se o investiciji vrednoj 200 miliona evra.
Celokupna konstrukcija zgrade u kojoj ce
biti smešten menadžment Univerzijade za-
vršena je čak 45 dana pre dogovorenog roka.
Na preostalih petanaest objekata, završeni
su prizemlje i dva sprata, a na gradilištu u
tri smene radi oko 1.700 radnika. Izgradnja
Univerzitetskog naselja, gde ce biti smešte-
no oko 12.000 sportista tokom održavanja
Univerzijade 2009. godine, započela je u
junu. Trenutno je ovo najveće gradilište
u Srbiji, a na izgradnji objekata čija po-
vršina iznosi nešto manje od 260.000m
2
,
radi oko 1.700 radnika u sve tri smene.
Izgradnja Univerzitetskog naselja kom-
pletno je poverena domaćim firmama,
a u pripravnosti se nalaze i rezervne fir-
me u slučaju da neka od angažovanih ne
poštuje dogovor. Takode, predviđene
su i visoke novčane kazne za izvođače
koji probiju utvrđene rokove. Uporedo
sa izgradnjom sela, rade se i okolne sa-
obracajnice. Planirano je da svi prilazi
Univerzitetskom naselju budu asfaltirani
i po potrebi prošireni. Prvi objekat ce biti
gotov na leto sledeće godine i tu ce biti
smešten kompletan menadžment, akre-
ditacioni centar i prostorije predviđene za
intervju, a sa Ministarstvom unutrašnjih
poslova radi se projekat bezbednosti. Za
rukovodioca izgradnje određen je Delta
invest, a za posao nadzora firma Mace.
SRBIJA U BROJKAMA:
40 milijardi dinara je šteta od požara leta
2007. u Srbiji
48 miliona dinara iznosila je pomoè za
7 opština na jugu Srbije pogoòene jese-
njim poplavama
do novembra u 2007. u 139 projekata-
javnih radova investirano 231,3 miliona
dinara
u prvih 9 meseci Srbija je najviše izvo-
zila gvožòe i ìelik (879 miliona dolara),
zatim voèe i povrèe (338), odeèa (317) i
proizvode od metala (301). Ovo zajedno
ìini 37,2% ukupnog izvoza
1,327 milijarde dolara potrošili smo na
uvoz nafte i naftnih derivata, 704 na
gvožòe i ìelik, industrijske mašine 638, i
gas 540 miliona dolara, što zajedno ìini
33,4% uvoza
iz NIP-a za gasifikaciju Srbije 25 miliona
evra
u Srbiji 64,5 odsto ljudi nikada nije ko-
ristilo Internet, a broj korisnika se u od-
nosu na 2006. popeo za 3%. êak 76%
korisnika Internet koristi za elektronsku
poštu
deonica autoputa Niš-Sofija, od Niša do
Niške Banje, u koju je investirano 31 mi-
liona evra otvorena je 2. novembra 2007.
godine za saobraèaj, a dodatnih 390 mi-
liona evra bièe potrebno za izgradnju
celog kraka autoputa ka Bugarskoj.
iz NIP-a za Srbiju 44 milijarde dinara u
2008.
za Vojvodinu èe iz NIP-a u 2008. biti iz-
dvojeno 9 milijardi dinara
u Srbiji po zvaniìnim statistikama ima
900.000 nezaposlenih što ìini oko jedne
treèine radno sposobnog stanovništva
krajem marta 2008. bièe raspisan kon-
kurs NIP-a za projekte koji èe biti finan-
sirani u 2009. Kao prioriteti su najavljeni
infrastruktura, poveèanje zaposlenosti,
ljudski resursi i ruralni razvoj












INFO info
BEOGRAD
11
12
info
BEDEM IZ XIV VEKA
Arheolozi koji rade na rekonstrukciji Sava
kapije na Beogradskoj tvrđavi otkrili su
deo bedema i kapije koji potiču iz 14.
veka, iz doba vladavine srpskog kralja
Stefana Dušana. Bedem je otkriven tokom
raščišćavanja ruševina nastalih prilikom
anglo-američkog bombardovanja iz 1944.
godine. Ovo je veoma vredno arheološko
otkriće koje mnogo govori o istoriji
Beogradske tvrđave. Ona je u kasnijim
fazama dograđivana, a svoj konačni
oblik dobila je u 18. veku. Sada se nalazi
u prilično lošem stanju, ali će ipak biti
urađena delimična rekonstrukcija i već
tokom 2008. biće prezentovana javnosti.
URBANISTIýKI PLANOVI NA
INTERNETU
Na internet-strani Direkcije od novembra
se nalazi preko sedamdeset planova detaljne
regulacije objavljenih u Službenom listu
grada Beograda od 2003. godine do danas.
Direkcija ovim želi da omogući svim
građanima uvid u planirane urbanističke i
infrastrukturne sadržaje u okviru obuhvata
određenog plana. Svaki plan detaljne
regulacije biće predstavljen zasebnim
mapama koje određuju namenu zemljišta
za izgradnju, planiranu i postojeću
infrastrukturu, kao i kompletnim tekstom
plana. Direkcija će tokom naredne godine
dodatno iskoristiti sve prednosti GIS-a i
omogućiti istovremeno preklapanje svih
mapa iz jednog plana detaljne regulacije.
Planove koji su usvojeni pre 2003. godine
(odnosno pre stupanja na snagu Zakona o
planiranju i izgradnji), a koji su preispitani
i ostavljeni na snazi u celosti ili u delu,
Direkcija će prevesti u formu prihvatljivu
za prikazivanje na Internetu i sukcesivno
ih objavljivati. Želja Direkcije je da
Beograđani budu upoznati sa planiranom
izgradnjom grada u kome žive, jer se samo
u procesu široke diskusije može doći do
najboljih planskih rešenja.
POTRAŽNJA VEûA OD PONUDE
Zaposleni u agencijama napominju da je
tržište nekretnina zasad stabilno, ali ipak
nema novih stanova, koji bi zadovoljili
trenutnu potražnju jer u gradu ne postoje
veliki projekti izgradnje stambenih prostora
i sve se svodi na pojedinačne investitore čiji
su kapaciteti neznatni u odnosu na potrebe.
Cene stanova oko Arene i u popularnim
crvenkapama nerealno su visoke – više
od 3.000 evra po kvadratu. Ako uzmete
u obzir da se u centru grada i na Vračaru
u novogradnji mogu kupiti stanovi za po
2.000 evra po kvadratu, a na Karaburmi i
Mirijevu se mogu naći čak i za 850, onda je
jasno do kakvih apsurda dolazi na tržištu.
Ponuda je i dalje veća od tražnje, naročito
manjih i srednjih stanova, kao i uknjiženih
BEOGRAD 2008. GODINE...
AVALA – Krajem 2007. spojene su tri stope
(noge) na kojima treba da bude postavljeno
telo Avalskog TV-tornja i tako je završen
najkomplikovaniji deo posla. Ove noge jesu
osnovni razlog zašto je još od svog nastan-
ka Toranj predstavljao graditeljski poduhvat
prve vrste (ukupna oslonaìka površina je
oko 3m
2
). Kraj radova je predviòen za okto-
bar 2008.
ZEMUN – Priobalni pojas ispod Gardoša
na leto 2008. ìeka završetak. PIM je iz-
gradio obaloutvrdu na Dunavu u dužini od
350m (vrednost poslova 85 miliona dinara).
Ugraòeno je 54.000m
3
, 1.300m
3
betona,
46.720 betonskih blokova. Bièe zasaòeno
više desetina stabala i obezbeòena neopho-
dna parking mesta u tom delu zemunskog
Keja. U blizini èe biti izgraòena i marina.
SAJMIŠTE – Naselje Staro sajmište
bièe izmešteno 2008. godine, a u planu
je i izgradnja Memorijalnog centra. Ovaj
prostor od polovine XX veka ìeka da bude
ureòen, a nekadašnje sajamske zgrade
(Centralna kula, italijanski, ìeški, maòarski
i turski paviljon, zatim zgrada uprave
Sajma i Spasièev paviljon) koje su za
vreme Okupacije služile kao zloglasni logor
(preko 48.000 žrtava), zauzela su privatna
lica. êitava priìa u vezi sa Sajmištem
dospevala je u javnost samo onda kada
su u Spasièevom paviljonu organizovane
žurke, što je valjda jedini takav sluìaj u
posleratnoj Evropi. Ponovo èe biti izgraòeni
centralni, rumunski, ribarski paviljon, kao i
pet jugoslovenskih izložbenih paviljona.
Malo je poznato da je pre II rata ovde
formirano i prvo naselje na levoj obali Save
i napravljen urbanistiìki plan po kom su
izgraòene prve, sada veè sasvim devastirane
kuèe u blizini Sajma. Ekskluzivno naselje je
brisano iz memorije grada u sklopu priìe o
socijalistiìkom Novom Beogradu, a današnji
stanovnici naselja Staro sajmište koji žive
u legalnim objektima u Bloku 18 uskoro
bi mogli biti preseljeni. Kako se planira,
na tom potezu bièe izgraòeni komercijalni
objekti, pa bi iseljenje moglo da poìne ìim
se odrede investitori.
ADA CIGANLIJA – Najvažnija investicija
JKP Parking servisa u sledeèoj godini
bièe izgradnja fast-parka na Adi Ciganliji.
Grad Beograd je obezbedio sredstva za
ovaj veliki posao, a fast-park sa 1.700 novih
parking mesta umnogome èe rešiti problem
parkiranja na najveèem gradskom kupalištu.
NOVA LUKA – Domaèa firma Ehting
uìestvovaèe u izradi studije opravdanosti
i generalnog projekta izgradnje nove luke
u Beogradu. Cilj ove studije je da ispita
tehniìke, ekonomske, ekološke i društvene
aspekte u vezi sa izgradnjom nove luke. Taj
dokument daèe odgovor i na pitanje gde
èe nova luka u Beogradu biti izgraòena,
na levoj obali Dunava kod Krnjaìe ili na
desnoj obali u blizini naselja Vinìa. Studija
je jedan od uslova za donošenje detaljnog
regulacionog plana, kao i za naredne faze
projektovanja. Tom dogaòaju prisustvovali
su Zoran Alimpiè, predsednik Skupštine
grada i v.d. Gradonaìelnika, Rudolf
Šiker, ministar u Vladi grada Beìa, Boris
Rankoviè, direktor Direkcije za graòevinsko
zemljište i izgradnju Beograda, Gerhard
Veber, direktor Graòevinske direkcije
grada Beìa i Oto Švec, direkor firme TINA
Vienna Transport Strategies. Generalnim
urbanistiìkim planom do 2021. i Prostornim
planom predviòena je izgradnja nove luke
u Beogradu.
Naš grad se ubrzano razvija i neophodna mu
je veèa i modernija luka od one koju sada
ima. Veoma sam zadovoljan što èe studiju
opravdanosti i ostala važna dokumenta uraditi
struìnjaci iz Beìa, grada sa kojim imamo
izuzetnu saradnju. Beograd i Beì imaju puno
toga zajedniìkog, a posebno reku Dunav,
jedan od najvažnijih saobraèajnih koridora u
Evropi. Nova luka u Beogradu bièe od znaìaja
za ìitav region jugoistoìne Evrope – rekao je
Zoran Alimpiè.
OBILAZNICA – U 2007. za Obilaznicu je
predviòeno 721 milion dinara iz NIP-a, a za-
tim je dodato još 458, što uz 300 miliona be-
ogradskih dinara ìini ukupno 1,479 milijarde
– stredstva koja su prvenstveno poslužila da
se izmire dugovi prema Planumu i Mosto-
gradnji. Za završetak svih radova na 7,7km
u sektoru IV – Ostružnica-Orlovaìa u 2008.
bièe izdvojeno 5 milijardi dinara.
TENIS – Beograd bi trebalo u 2008. da
dobije dva teniska centra. Kao lokacija se
pominjao i blok 62 gde je porodica ñokoviè
trebalo da gradi, ali nije sve išlo sasvim
glatko sa dozvolama, pa su se pojavile i
oštre reìi u štampi
3
INFO info
12
13
zbog kreditnih kupaca, kojima je to jedan
od uslova za dobijanje stambenog kredita.
Ponuda je ipak lošija u odnosu na 2005.
i 2006. godinu i nema novih stanova na
tržištu. Razlog za to je što se danas mnogo
manje gradi i nema velikih investitora,
ali postoji i dosta nerealnih zahteva, koji
se stvaraju zbog plasiranja informacija o
naglim skokovima cena na nekim lokacijama.
Zbog toga ima stanova čiji vlasnici smatraju
da njihove nekretnine vrede više nego u
pojedinim evropskim metropolama, ali ih
zato prodaju i po dve ili tri godine.
KATASTAR ZELENILA BEOGRADA
Grad je počeo izradu katastra zelenila,
koja je poverena JKP Zelenilu. Katastar
se radi u GIS-u i obuhvatiće teritoriju
jedanaest gradskih opština, na ukupno
70.449 hektara pod zelenim površinama
je oko 10.541 hektar. Projekat je nastavak
realizacije gradske odluke iz 2002. o izradi
Projekta Zelena regulativa Beograda, i
na Generalnom planu Beograda 2021. i
predstavlja dugoročni razvojni koncept
upravljanja sistemom zelenih površina,
njihove izgradnje, održavanja i zaštite.
GIS čine tipovi zelenih površina koje
održava JKP Zelenilo Beograd: parkovi,
skverovi, zeleni koridori (zelenilo duž
putne mreže i drvoredi), parkovski uređeni
delovi gradskih i prigradskih šuma i šuma
ada i zelene površine stambenih naselja
otvorenog tipa. Katastar za zelene površine
kao što su gradske, prigradske i zaštitne
šume, forlandi i ade vode javna preduzeća
(npr. JP Srbija šume – ŠG Beograd, JVP
Srbijavode) nadležna za gazdovanje
nad njima i one čine sadržajni obuhvat
geografskog informacionog sistema
zelenih površina samo na nivou površine.
Ostali tipovi zelenih površina, kao što su
posebni zeleni kompleksi, rasadnik, šume i
šikare, neuređeno zemljište i močvare nisu
obuhvaćeni ovim sistemom.
RASPRODATO ZEMLJIŠTE
Jedan od glavnih kamena spoticanja na
koje investitori naiđu ako žele da zidaju
jeste pravno-svojinski status zemljišta.
Posebno strani investitori koji žele da kupe
zemljište, ali to kod nas još nije moguće.
Ustav je dozvolio mogućnost da zemljište
više ne bude u isključivom vlasništvu
države, medutim, nije donet zakon o
prometu gradskog građevinskog zemljišta.
On i ne može biti donet dok se ne donese
zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da
mu prethodi. Licno se zalažem za to da,
kad bude bilo moguce trgovati gradskim
gradevinskim zemljištem, ogranicimo tu
trgovinu tako što bi moglo da se prodaje
samo zemljište na kojem je nešto izgradeno.
U suprotnom, desice nam se ono što se
desilo Pragu ili Budimpešti, da atraktivne
parcele godinama stoje neizgradene, a
samo zemljište prelazi iz ruke u ruku -
kaže Stanojević. Gradskog građevinskog
zemljišta je, sa druge strane, sve manje.
Na poslednjoj licitaciji u Novom Beogradu
cena kvadrata zemljišta dostigla je rekord od
hiljadu evra. Novi izmenama Generalnog
urbanističkog plana, koji se očekuje do kraja
godine, mnoge oranice uz autoput ce biti
pretvorene u gradsko građevinsko zemljište.
Investitori su već osetili da će se to desiti i
kupuju poljoprivredno zemljište, mnogi sa
idejom da ga kasnije skupo preprodaju.
USKORO TENDER ZA IZGRADNJU
GLAVNOG POŠTANSKOG CENTRA
Preduzeće Pošta Srbije trebalo bi da do
kraja oktobra objavi tender za izgradnju
novog Glavnog poštanskog centra (GPC) u
Beogradu, čija je vrednost procenjena na oko
35 do 40 miliona evra, najavili su predstavnici
tog preduzeća. Generalni direktor Pošta
Srbije, Dragan Kovačević, izjavio je da je
izrada urbanističkog projekta u završnoj
fazi, a da će tender biti objavljen po dobijanju
dozvole Gradskog zavoda za urbanizam.
Kada to bude završeno biće objavljen tender
i započeta investicija. Očekujem da će se to
desiti do kraja ovog meseca, a u krajnjem
slučaju do kraja godine – rekao je Kovačević.
On je podsetio da je lokaciju za izgradnju
GPC, PTT obezbedio kupovinom vojnog
zemljišta u Zemunu, u Ugrinovačkoj ulici, a
radi se o izgradnji objekta od oko 17.000m².
GPC biće opremljen najsavremenijim
mašinama za automatsko sortiranje pisama,
kataloga i paketa, a u investiciju gradnje
i opremanja tog centra uključeno je i
opremanje mašinama poštanskih centara
u Novom Sadu i Nišu. Kovačević je dodao
da će projekat biti finansiran iz sopstvenih
sredstava Pošte Srbije
info INFO
GAZELA
U meĀuvremenu se pojavila i ideja da se problem saobraýaja reši po novosadskom mode-
lu, tj. da se postave pontonski mostovi koji bi preuzeli bar deo optereýenja od
165.000 vozikla dnevno koliko sada trpi Gazela. MeĀutim, ne toliko po-
stojanje divljih naselja na levoj obali Save, koliko nepremostiv
železniÿki ÿvor na desnoj, ovakvu varijantu ÿine ne-
primenjivom. Ipak, tek kada je sve uzeto u obzir,
postalo je jasno da kao jedino alternativno
rešenje ostaje završetak prilaznih puteva
Ostružniÿkom mostu, tj radovi na
sektoru IV Obilaznice.
info
13
energetske efikasnosti, održivog razvoja i
njihove primene u savremenom građevinar-
stvu – SAIEnergia koji će 2008 godine biti
održan 15-18. oktobra
U Bolonji je od 24. do 28.
oktobra 2007. odražan SAIE
– veliki jesenji sajam arhi-
tekture i graĀevine. Proš-
logodišnjom izložbom SAIE
se još jednom potvrdio kao
inkubator projekata, tehno-
logija, materijala i inovacija
u graĀevinskom sektoru.
Bolonjski Sajam, u Italiji ali
i šire, važi za mesto koje se
mora posetiti i gde se mogu
dodirnuti i testirati sve
najsavremenije inovacije u
svetu graĀevinarstva
Organizatori među brojnim delegacija-
ma i pojedincima koji su posetili prošlo-
godišnji SAIE (Salone Internazionale
dell’industrializzazione Edilizia) ističu u
prvi plan goste upravo iz istočne Evrope.
Naime, i u Italiji je primećena velika zainte-
resovanost firmi sa ovog tržišta za nova reše-
nja i mogućnosti saradnje kroz distribuciju i
franšizing načina rada i novih tehnologija.
Goste sa Istoka najviše je zanimala direktna
saradnja sa proizvođačima i nosiocima pate-
nata iz građevinskih sektora.
Iskustva i znanja Bolonje
Bolonjski Sajam se organizuje preko 40 go-
dina i za to vreme je iz godine u godinu pri-
kupljao i dopunjavao znanja i iskustva iz svih
sektora građevinske industrije i arhitekture.
Ova posebnost Sajma je upravo ono što or-
ganizatori ističu kao njegovu ključnu odliku.
U skladu sa tim SAIE je pre tri godine po-
čeo da izdaje SAIE vodič novih proizvoda.
Za ovo kratko vreme Vodič je postao veoma
popularna publikacija među građevincima u
Italiji, prvenstveno zahvaljujući načinu pre-
zentovanja koji je blizak ljudima iz struke.
Bolonjski Sajam pored SAIE-a organizuje i
SAIESpring – Prolećni sajam stolarije i
završne enterijerske obrade koji će 2008 go-
dine biti održan 12-15. marta. U isto vreme
se održavaju i dve izložbe: Projekti i pejzaž,
i izložba tehnologija i proizvoda za parkove
i bašte. Poseban sajam se organizuje na temu
SAIE 2007
MEČUNARODNA IZLOŽBA TEHNIĈKIH
REŠENJA U ARHITEKTURI I
GRAČEVINARSTVU
www.buildmagazin.com
sajmovi
SAIE 2007 – LIêNA KARTA
260.000 kvadratnih metara izložbenog
prostora (180.000 pod krovom i 80.000
na otvorenom)
preko 1.700 izlagaìa, 350 iz inostran-
stva
176,500 posetilaca, od ìega je 7494
stranaca
4 ulaza za posetioce
prošireni kapaciteti parking prostora
15 hala i 6 otvorenih izložbenih sektora
35.000m
2
servisnog prostora
2 restorana, 4 samouslužne kafeterije i
toaleti u svakoj od hala Ŷ
www.saie.bolognafiere.it








PREDNAPREGNUTI BETONI NA SAIE 2007
Drugog dana Sajma u fokusu je bila konferen-
cija Dizajn objekata od prednapregnutog
betona. Posetioci su mogli da upoznaju ovu
temu kroz delo jednog od najoriginalnijih arhi-
tekata današnjice Rudy Ricciotti-ja, dobitnika
Velike nagrade za arhitekturu iz 2006. Diskusije
o prednapregnutom betonu i njegovoj upotrebi
u arhitekturi skoro da nikad ne podrazumevaju
doticanje tema kao što su dizajnerska kreativ-
nost, kulturološki okviri... On se smatra prosto
sirovim materijalom za konkretnu upotrebu u
fundiranju, infrastrukturi i teškim konstrukcijama.
Meòutim, danas arhitekte pokušavaju da razbiju
ovaj stereotip i da iz prednapregnutog betona iz-
vuku ono najbolje i u estetskom smislu (na foto-
grafijama dole objekti Ruddy Ricciotti-ja).
Rudy Ricciotti uspeva da iskoristi sve prednosti
ovakvih konstrukcija i da ih primeni na objekti-
ma najrazliìitijih vrsta, posveèenim kulturi, mu-
zici, umetnosti... gde se prednapregnuti beton
do sada ìinio kao paradoks
14
Najveći broj posetilaca je iz Francuske – se-
verne i centralne, Bretanje, Loare, oblasti uz
Ronu i Alpe, mada je ove godine bio i zna-
čajan priliv iz Šampanje i Lorene zahvalju-
jući u međuvremenu otvorenom istočnom
kraku čuvene francuske železnice – TGV.
Ipak broj stranih posetilaca je procentual-
no porastao mnogo više nego broj domaćih.
Ovde nisu samo gosti iz zapadne Evrope,
već i iz Maroka, Tunisa, Rusije, Brazila, sa
posebnim naglaskom na Poljsku koja je ove
godine bila počasni gost Sajma.
Održivi razvoj – kljuÿna tema
Nakon skorašnjih zaključaka Grenelle Fo-
ruma o životnoj sredini održivi razvoj je bio
ključna tema brojnih događaja koji su se od-
vijali u okviru Batimata: razgovora, tribina,
intervjua i predavanja koja su pratila izložbe.
Jedan od najznačajnijih događaja bila je
Konferencija arhitekata održavana u se-
dam poludnevnih termina, organizovana
u saradnji sa Međunarodnim udruženjem
arhitekata, takođe je bila posvećena cen-
tralnoj temi čitavog sajma. Shodno na-
javama, predstavljene su arhitektonske i
tehnološke inovacije koje promovišu odr-
živi razvoj, a zahvaljujući predstavnicima
medija one su odmah pronašle put do naj-
šire publike.
Naredni Batimat već je zakazan za prvu
sedmicu novembra 2009. godine, a kako
biste osetili makar još delić atmosfere ovog
gigantskog događaja građevinske industrije
sveta, možete pogledati i naručiti još više fo-
tografija ali i video zapise na Internet adresi
www.batimat.com Ŷ
BATIMAT je jedan od
najveýih i najznaÿajnijih
dogaĀaja u graĀevinskoj
industriji sveta koji se
održava svake druge godine
u Parizu. Dvadeset šesti po
redu, održan je od 5. do 10.
novembra 2007. u okviru
izložbenog prostora Parc des
Expositions, Porte de Versai-
lles na 230.000
kvadratnih metara. Ovde
su na jednom mestu
okupljeni najznaÿajniji
evropski i svetski
proizvoĀaÿi i dobavljaÿi
graĀevinskih materijala i
opreme
Batimat zbog svega ovoga nazivaju baro-
metrom građevinske industrije jer po svom
značaju predstavlja njen centralni događaj.
Batimat okuplja i sve oblasti i profesije ve-
zane za građevinsku industriju: arhitekte i
inženjere, planere izgradnje, investitore i
menadžere, distributere građevinskih ma-
terijala i građevinske trgovce, firme koje se
bave uređenjem okoline, izvođače i inova-
tore, proizvođače građevinskih proizvoda i
mašina... i mnoge druge. Izložbeni prostor
Batimata je podeljen u sedam sektora po
oblastima delatnosti: izgradnja, stolarija i
prozori, završna obrada i dekoracija, opre-
ma i alati, instalacije i instalacioni sistemi,
informacione tehnologije i usluge.
Centralna tema 26. Batimata bila je po-
svećena održivom razvoju – oblasti građe-
vinarstva koja graditeljima nudi velike
mogućnosti napretka. Ovoj temi se sada
može prići i kroz veća iskustva prakse
(zahvaljujući novim proizvodima i pri-
menjenim optimalnim tehnologijama) i
možemo videti neke značajne inicijative
i istinske iskorake u Francuskoj i Evropi.
Promotivne kampanje i mnogi usputni do-
gađaji na ovoj izložbi obrađivali su važne
teme u okviru sektora održivog razvoja:
energetsku efikasnost, bezbednost, dostu-
pnost i komfor.
Batimat je ove godine okupio više posetilaca
nego na prethodno održanoj izložbi 2005.
godine. Izlagača je bilo otprilike kao i tada,
sa nešto većim brojem izvođača, ali jedno-
vremeno, sa smanjenim brojem proizvođača
iz sveta.
Najveća razlika u tom smislu u odnosu na
prošlu godinu jeste uloga medija (radija, te-
levizije, ali i štampanih). Ovome je svaka-
ko najviše doprinelo prisustvo Ministra za
životnu sredinu i održivi razvoj, Ministra
za stambena pitanja i Sekretara za životnu
sredinu. Mediji su prirodno bili najzainte-
resovaniji za napredak industrije i inova-
cije, naročito za nosioce nagrada neke od
mnogih kategorija. Takođe, velika pažnja je
posvećena dvema dodatnim temama Sajma
– materijalima i stanovanju budućnosti.
Organizatori Batimata posebno ističu
značaj medija, i podstiču njihovo prisu-
stvo pokušavajući da ih privuku zanimlji-
vim inovacijama koje bi mogle biti inte-
resantne indirektnim potrošačima. Svaki
predstavnik medija u poseti ovom Sajmu
naići će na profesionalan odnos kod izla-
gača, inovatora, ali i svih prisutnih profe-
sionalaca – graditelja.
BATIMAT 2007
PRAZNIK GRAČEVINE
www.buildmagazin.com
sajmovi
BATIMAT 2007 U BROJKAMA:
1.100 novih proizvoda graòevinske indu-
strije prvi put je prezentovano tržištu
2.700 izlagaìa iz 49 zemalja (preko polo-
vine su ìinile inostrane kompanije)
225.361 kvadratnih metara izložbenog
prostora u 11 hala
447.738 prodatih karata od ìega je
80.000 iz 141 države, tj. 18%-18,5% od
ukupnog broja
preko 5.000 profesionalaca uzelo je uìe-
šèa u razgovorima koje je organizovao
Batimat na temu održivog razvoja Ŷ





15
Inidž i identitet
Identitet i imidž neke organizacije će
biti formirani iako se ništa ne preduzima.
Korporacija obavlja neku svoju aktivnost,
zaposleni rade po svom osećaju, a javnost
stiče određenu predstavu o organizaciji. Na-
izgled to može izgledati kao primer jedne
idealne demokratije, ali sa stanovišta PR-a
to je očigledna anarhija. Kreiranje imidža
od strane profesionalaca, bez obzira da li
su to ljudi unutar firme ili su za taj posao
angažovani konsultanti sa strane, predsta-
vlja neophodan, a često i dovoljan uslov za
pozitivne rezultate.
Kreiranje nečijeg imidža jeste zahtevan i du-
gotrajan posao. Kao i kod svake druge po-
slovne aktivnosti mora se znati ko su nalogo-
davci, a ko izvršioci. Dešava se da u manjim
organizacijama to bude ista osoba. To nije
dobro rešenje pošto vlasnik neke male firme
koji istovremeno formira identitet, a brine i o
imidžu, ne može imati dovoljno kritički po-
stavljen stav u realizaciji ovih aktivnosti.
Konsultant angažovan sa strane da kreira
imidž organizacije identičan identitetu (ili
nešto malo bolji) mora, pre svega, izvrši-
ti analizu trenutne situacije. Na samom
početku mora doneti odluku da li će nalo-
godavcu skresati realno stanje ili će mu se
ulagivati i prezentovati mu ono što misli
da bi on želeo da čuje. Možda će nekada
imati probleme ali je bolje saopštiti realno
stanje. Sličnu dilemu, primera radi, imaju
i dizajneri. Da li da predlože ono što oni
misle da je prava stvar ili ono što znaju da
će se dopasti klijentu. Struka ili komerci-
jalizacija - pitanje je sad?
Ključni element pri kreiranju imidža neke
organizacije jesu njeni zaposleni. Ukoliko
oni ne shvate ciljeve kreiranja određenog
imidža i ako ih ne primene u javnosti dolazi
do odsustva željenih rezultata. Mogu posto-
jati «smišljeni» otpori promenama, a nekada
procedure kreiranja imidža nisu na dovoljno
jasan i dosledan način predstavljene. Jedi-
no ako svi shvate značaj promena i ako ih
usvoje kao svoje lične i zajedničke vrednosti
može se očekivati pozitivan rezultat.
Istraživanje korporativnog
identiteta
Osnovna funkcija korporativnog identiteta
je da omogući kompanijama da steknu, una-
prede, i zadrže konkurentsku prednost. Sa sa-
mim razvojem marketinga i PR-a u moder-
nom smislu reči korporacijski identitet je bio
poistovećivan sa vizuelnim pojavljivanjem
firme u javnosti tj. sa njenim logotipom ili
zaštitnim znakom. Danas je opšte prihvaće-
no da identitet jedne korporacije predstavlja
njenu ukupnu komunikaciju oličenu u kul-
turi, verovanjima, stavovima, zaposlenima,
rukovodstvu, vlasništvu, strategiji.
Proučavanje identiteta podrazumeva rasčla-
njivanje njegovih delova i sagledavanje nji-
hovog uticaja na organizacione delove neke
korporacije. Istraživač identiteta će prvo sa-
kupiti sve pisane izvore, kako unutar orga-
nizacije (godišnji izveštaj o poslovanju, za-
pisnike sa sastanaka organizacionih delova,
press clipping i sl), tako i van nje (izveštaji
statističkih zavoda, strukovnih udruženja,
istraživačkih agencija). Na primer, analizom
specijalizovanih publikacija o bankarstvu
koje povremeno objavljuju naši dnevni i
periodični listovi (jednu od najkompletnijih
krajem godine izdaje magazin Ekonomist)
kroz predstavljanje rukovodioca banaka,
moguće je saznati mnoštvo podataka o
identitetu neke banke.
Bitna stvar za istraživača identiteta je po-
drška «top» menadžmenta. Najbolje je
stavove zaposlenih proveriti neposredno
(učešćem na radnim sastancima, uključiva-
njem u radni tok aktivnosti) jer se klasičnim
intervjuima može steći iskrivljena slika. U
većini slučajeva intervjuisana osoba želi da
trenutnu situaciju predstavi boljom nego što
ona jeste i tada pogrešna dijagnoza vodi ka
neadekvatnim savetima za poboljšanje kor-
porativnog identiteta.
Svetski hotelski lanci tajno proveravaju iden-
titet nekog od lokalnih hotela širom sveta
tako što stručnjak za korporativni identitet
boravi u hotelu nenajavljen, osluškujući šta
se dešava i priča među zaposlenima i ruko-
vodiocima hotela.
Tip vlasništva neke korporacije bitno od-
ređuje identitet korporacije. Mala privatna
firma obično prati viziju njenog vlasnika i
nije redak slučaj da takav rukovodilac bira
tim oko sebe sa sebi sličnim stavovima, kul-
turom, stremljenjima i verovanjima. Ipak, i
u takvim situacijama dobro je imati jednu
osobu u timu koja svojim kreativnim ludilom
tera ostale da preispituju svoje stavove. Sa
druge strane, jedna velika firma u državnom
vlasništvu kao što je Elektroprivreda Srbije
neće imati rukovodstvo koje će trajno biti
vezano sa sudbinom firme, a pri donošenju
mnogih odluka menadžment će morati da
vodi računa o interesima Vlade koji često
mogu da budu kontradiktorni.
Promena vlasništva može bitno da promeni
identitet neke organizacije. Na bankarskom
tržištu Srbije tokom 2005. godine desile su
se krupne promene u vlasničkoj strukturi.
Osim u kulturi poslovanja koju su sa sobom
donela nova rukovodstva i u samom imenu
banaka je došlo do promena. Nakon kupovi-
ne većinskog paketa Delta banke italijanska
Inteza banka briše staro ime banke i daje joj
svoj identitet, austrijska Erste banka menja
ime Novosadske banke u Erste bank Novi
Sad, dok francuski gigant Kredi agrikol i
grčka Alfa banka, za sada, samo dodaju svoj
identitet Meridian banci odnosno Jubanci.
Pravi izazov za stručnjake na polju korpo-
rativnog identiteta i imidža da u kreiranju
imidža sprovedu sinergiju vrednosti preuze-
te i banke preuzimača.
poslovanje
Jedna od lepih i lako pamtljivih definicija PR-a kaže da je ideal
da korporativni identitet bude jednak korporativnom imidžu
(ovo važi i za institucije i organizacije koje nisu korporacije,
kao i za javne liÿnosti). A šta je, u stvari, identitet, a šta imidž?
Najkraýe reÿeno, identitet neke organizacije jeste ono što
ona u suštini jeste tj. to su verovanja, stavovi, kultura.
Sa druge strane, imidž jeste slika koju javnost ima o nekoj
organizaciji ili liÿnosti. U realnosti su moguýa tri odnosa
ovih dveju stvari:
kada je imidž bolji od identiteta tj. da javnost ima bolju
sliku o nekome nego što on u stvari jeste,
kada je identitet bolji od imidža tj. kada organizacija ili
pojedinac imaju lošiju sliku u javnosti od realne,
kada je identitet jednak imidžu, što je idealna situacija
KORPORATIVNI
IDENTITET
Piše: Predrag Karasoviă,
voča projekta u PR agenciji PRAGMA
E-mail: office@pragma.co.yu
www.buildmagazin.com 16
U eri današnje globalizacije nacionalna pri-
padnost vlasnika takođe može biti bitan
faktor identiteta korporacije. Tradicionalno
smireni Šveđanin ili Finac svakako će dru-
gačije voditi firmu od temperamentnog Ita-
lijana ili Španca.
Tajnu japanskog buma devedesetih godina
prošlog veka svakako čine i stavovi o poslo-
vanju koji su generacijama ugrađivani u nji-
hov menadžerski kadar. Bum jedne Indije u
sferi informacionih tehnologija ne može biti
shvaćen ako se ne razume filozofija njihove
poslovne kulture. U sećanju mi je reportaža
od pre 15-ak godina na RTS-u kada je jedan
nemački biznismen «pocepao» višemilionski
ugovor sa jednom našom firmom saznavši da
je ona za samo nekoliko godina stekla bo-
gatstvo koje se u Nemačkoj stiče decenija-
ma. Taj tipični Nemac je reagovao na način
da «ako su tako lako stekli bogatstvo, mogu
tako lako i da ga izgube». U Japanu postoji
firma koja je u vlasništvu jedne iste porodice
više od jednog milenijuma. Šta mislite o nji-
hovom identitetu?
Korporacijska struktura i
njen identitet
Osnovu korporacijske strukture čini stepen
centralizacije i decentralizacije tj. obim sa-
mostalnosti poslovnih jedinica. Ukoliko je
firma centralizovana odluke se donose na
jednom mestu, a sve poslovne jedinice pri-
menjuju te odluke bez mogućnosti za prila-
gođavanje specifičnostima lokalnog trišta.
Rukovodstvu organizacije je lakše da prati
izvršavanje postavljenih ciljeva i zadataka,
ali, sa druge strane, to donekle ubija mo-
gućnost kreativnih rešenja u lokalu.
Primer centralizovanog vođenja organiza-
cije jeste ranije pomenuti bankarski sistem.
Maksima «misli globalno, deluj lokalno»
svoju potvrdu postiže u decentralizovanim
organizacionim strukturama. Vrh kompani-
je donosi strateške odluke dok rukovodioci
organizacionih delova (koji se mogu nalaziti
i na različitim kontinentima) donose odluke
specifične za konkretno tržište.
Gigant industrije bezalkoholnih pića,
Koka kola, svoje advertajzing kampanje
prilagođava tržištima u zapadnoj ili istoč-
noj Evropi, Americi ili npr, arapskom svetu.
Tu se prepliću kulturološke, sociološke i/
ili verske specifičnosti određenog tržišta.
Analizom velikog broja kompanija nameće
se zaključak da je većina kombinacija cen-
tralizovanog i decentralizovanog sistema
poslovanja. Minimum zajedništva trebalo
bi da bude u formi logotipa i načina obele-
žavanja poslovnih jedinica, kao i sistemu u
kome zaposleni primenjuju zajedničke vre-
dnosti organizacije.
Jedan od osnova dobrog korporativnog
identiteta jeste i prihvatanje zajedničkih
vrednosti od strane većine zaposlenih.
To se najlakše može uočiti u trenuci-
ma eventualnih kriznih situacija. Što
su zaposleni više vezani za vrednosti
kompanije (a to se najčešće postiže od-
ržavanjem stabilnog sastava zaposlenih
koji sa firmom prolaze i kroz uspone i
kroz stagnacije ili padove) to će lakše
biti rukovodstvu da pozivanjem na te
vrednosti (njen identitet) pronađe izlaz
iz krize. Ponekad će rukovodstvo morati
da primeni strategiju promene korpora-
tivnih vrednosti.
Sa razvojem privrede u modernom smislu
reči prvo je bilo bitno imati kapital kako bi
se postigla konkurentna prednost na tržištu.
Zatim je nastupio period u kome se ta pred-
nost postizala kroz napredniju tehnologiju
u odnosu na pratioce lidera. Trenutno se
privredno okruženje nalazi u situaciji da za
uspeh više nisu bitni kapital i tehnologija
već ljudi i njihova kreativnost i posveće-
nost postizanju zajedničkog cilja. Kompa-
nije koje su to na vreme shvatile i kod kojih
orijentisanost na zaposlene kao osnovni
faktor razvoja nije samo na papiru, danas
predstavljaju lidere u svojim oblastima.
Zaposleni koji su zadovoljni svojim radnim
mestom, stepenom angažovanja i nagrađi-
vanja i rado ističu ulogu svoje kompanije u
društvu, čine najbolju osnovu za čvrst kor-
porativni identitet.
Da bi određeni identitet imao svoju pri-
menu u praksi veoma je značajno proceniti
koliko je efikasno rukovodstvo organizacije
iskomuniciralo taj identitet do svih zaposle-
nih. Analizom svih štampanih i elektron-
skih komunikacionih materijala (izveštaji
poslovnih jedinica, godišnji izveštaj kompa-
nije, reklamni prospekti, oglasi u medijima i
sl) ekspert za korporativni identitet i imidž
može doći do podataka koliko jasno je sva-
ki organizacioni deo shvatio zajedničke vre-
dnosti na kojima insistira rukovodstvo. Da
li svi promotivni materijali na jednoznačan
način prezentuju vrednosti kompanije? Da
li svi organizacioni delovi jednoznačno ko-
riste ime kompanije? Lider na tržištu Srbije
u oblasti konditorskih proizvoda je kom-
panija «Štark». Na pojedinim prodajnim
objektima se nalazi raniji naziv Soko Štark,
a u nekim materijalima se može naći i ime
Soko Nada Štark.
Viši nivo organizacione kulture čine i razvi-
jeni oblici internog informisanja zaposlenih.
Interne novine – newsletter idealno su me-
sto za promovisanje vrednosti firme. Tu će
zaposleni saznati nešto više o aktivnostima
organizacije a rukovodstvo može podrobnije
pojasniti strategiju razvoja. Čest oblik interne
komunikacije jesu i oglasne table, a sve češće i
intranet komunikacija putem računara.
Često zaposleni (a ponekad i rukovodstvo)
nisu svesni kroz koje sve oblike komuni-
ciraju svoj identitet. Način na koji će se
neko javiti na telefon, kako će pozdraviti
gosta u firmi, da li nosi uniformu ili zašti-
tna sredstva, ukoliko to radno mesto zah-
teva, takođe predstavljaju vid komunikacije.
Osmeh i ljubaznostu zaposlenih McDo-
naldsa ili, na primer, Banke Inteza (do skora
Delta banke) odaju utisak da rukovodstvo tih
kuća brine o svojim zaposlenima i da svi za-
jedno grade jedan pozitivan identitet. I arhi-
tektura eksterijera i enterijera objekata neke
firme takođe komunicira tj. šalje neku poru-
ku korisnicima proizvoda ili usluga. Nakon
podrobne analize korporativnog identiteta
može se preći na analizu korporativnog imi-
dža, tj. na utvrđivanje koliko različite javnosti
prihvataju i shvataju određeni identitet.
fokus
poslovanje
poslovanje
Postavljanje ciljeva
korporativnog identiteta
Kao i kod bilo kog drugog PR posla po-
stavljanju ciljeva korporativnog identiteta
prethodi jedno istraživanje koje mora po-
moći da postavljeni ciljevi budu u skladu sa
korporativnom strategijom. Veoma je važno
da su i savetnik za identitet i naručilac posla
na isti način shvatili postavljene ciljeve. Nije
dobra situacija kada savetnik postavi nere-
alne ciljeve ali ni ona kada naručilac posla
očekuje previše od promene identiteta.
Pojavno je najupečatljivija promena imena
organizacije. Nakon II svetskog rata dobar
deo firmi u ondašnjoj FNRJ, i nakon nje
SFRJ, je nosila «revolucionarna» imena kao
što su «Sloboda», «Mladost», Prvi partizan
i slično, da bi od 90-tih godina prošlog veka
privatni preduzetnici u imenu firme svom
prezimenu dodavali nastavak Co. (engl.
company=firma, preduzeće). Državni avio-
prevoznik je počeo kao Jugoslovenski ae-
rotransport, da bi preko Jat Airwais-a sti-
gao do imena JAT. Rukovodstvo je pratilo
svetske trendove i tako prilagođavalo svoj
identitet kroz promenu imena firme.
Ciljevi korporativnog identiteta mogu biti
različiti: poboljšati komunikaciju unutar or-
ganizacije (interni PR), povećati percepciju
javnosti o postojanju organizacije, povećati
tržišnu vrednost akcija firme, saopštiti novu
strategiju poslovanja, obezbediti «bezbelnu»
integraciju dve ili više firmi, stvoriti ugled fir-
me u javnosti, odrediti svoju poziciju u global-
nim razmerama. Sa druge strane, rukovodstvo
organizacije može, u saradnji sa stručnjakom
za korporativni identitet, proceniti da je za
različite javnosti potrebno odrediti različite
ciljeve identiteta. Kompanija Delta će kada
su u pitanju na primer odnosi sa Vladom na
jedan način predstaviti svoj identitet i shodno
tome postaviti određene ciljeve, dok će Del-
ta auto, kao jedan od njenih organizacionih
delova, na drugi način postaviti svoje ciljeve
u cilju komunikacije sa kupcima svojih proi-
zvoda. Naravno da ovi različiti ciljevi moraju
da budu kompatibilni i usaglašeni tj. da se
uvek na umu ima efekat sinergije.
Struktura neke organizacije umnogome
će uticati na njen korporativni identitet.
U literaturi su poznate tri vrste struktu-
ra: unitarni identitet, identitet komerci-
jalnih imena i diversifikovani identitet.
Unitarni identitet podrazumeva da svi pro-
izvodi i/ili usluge unutar jedne organizacije
koriste isto ime. Prednost ovakvog organi-
zovanja identiteta jesu smanjeni troškovi
komunikacije, lakše kreiranje osećaja zaje-
dništva a organizacioni delovi ne moraju da
se bore za svoj poseban identitet. Sa druge
strane, opreznije se ulazi u lansiranje novih
proizvoda pošto bi eventualni neuspeh imao
povratni uticaj i na ostale organizacione de-
love koji posluju pod kapom istog imena.
Identitet komercijalnih imena imamo kada
se pojedini proizvodi ne vezuju direktno za
firmu maticu koja ih proizvodi. Na ovaj način
moguće je posebno za svaki proizvodi izraditi
korporativnu strategiju. Mane ovog pristupa
su povećani komunikacijski troškovi i nedo-
statak podrške ukupne kompanije u javnosti.
Diversifikovani identitet obično nastaje
kada jedna kompanija počne sa proizvo-
dnjom jednog unitarnog identiteta a onda
se identitet diversifikuje udruživanjem ili
proširenjem posla u potpuno novoj oblasti
poslovanja. Ovakva organizaciona struktura
omogućava mnogo veću fleksibilnost tj. orga-
nizacija moše koristiti kako koristi iz jedin-
stvenog identiteta tako i one iz organizacio-
nih delova. Manu čine otežano pojašnjavanje
organizacione strukture i eentualno različito
tretiranje delova unutar organizacije.
Dilema na koji način organizovati identitet u
poslednje vreme naročito je prisutna u auto-
industriji. Prisutan je trend ukrupnjavanja
kapitala preuzimanjem ili udruživanjem
auto-kuća: američki Ševrolet preuzeo je ko-
rejski Daevu i potpuno nametnuo svoj identi-
tet, grupacija PSA se opredelila da Pežo i Ci-
troen unutar grupe zadrže svoje korporativne
identitete, integracijom Škode u Folksvagen
grupu zadržan je deo prethodnog identiteta
uz obilato korišnjenje identiteta majke firme.
Svetski poznat istorijat nastanka automobila
marke Ford dozvoljava ovom proizvođaču da
svojim ličnim pečatom i dan danas nastupa
na svetskom automobilskom tržištu. Svaka
organizacija mora izabrati onu strukturu koja
će joj obezbediti najbolju poziciju na tržištu.
Privrženost konceptu unitarnog identiteta
ne mora nužno značiti da organizacioni delo-
vi nemaju određenu samostalnost u kreiranju
svog imena. I obrnuto, ukoliko se proceni da
će se bolji rezultati postići ukoliko se forsiraju
identiteti komercijalnih imena rukovodstvo
organizacije može iznaći puteve da se iskori-
sti identitet matice.
Kanali komunikacije
korporativnog identiteta
Rukovodstvo kompanije može u određenom
trenutku proceniti da je korporativni iden-
titet bitnije saopštiti internoj, a u nekom
drugom, eksternoj javnosti. Bez obzira na
to, mehanizmi komunikacije su isti tj. uko-
liko kompanija želi da svi ispravno shvate
njen identitet mora ga efikasno predstaviti.
Jedno od najčešće korišćenih sredstava ko-
munikacije jesu masovni mediji preko kojih
se može stići do najvećeg broja javnosti u naj-
kraćem periodu. Reklamna poruka bi trebalo
da bude jedinstvena (npr. kod promene imena
firme) mada se u praksi dešava da organizaci-
oni delovi imaju svoje reklamne budžete i da
oni šalju različite poruke. Najčešće se to događa
kod velikih maloprodajnih sistema. Na pri-
meru akvizicije Delta banke od strane Banke
Inteza vidi se koliko je bilo bitno u što kraćem
vremenu predstaviti javnosti novi brend.
Bilo je potrebno promeniti sve elemente vizu-
elnog identiteta (svetleće reklame na ekspozi-
turama, reklamni bilbordi, štampane publika-
cije, web-sajt i drugo). U protivnom klijenti bi
bili u nedoumici šta se stvarno desilo.
Problem centralizovanog uređivanja se javlja i
kod štampanih materijala organizacije. U ve-
likom firmam se sve češće jedna osoba ime-
nuje da prati doslednost publikovanih mate-
rijala. Veliku podršku ostvarenju ovog cilja
daje knjiga grafičkih standarda u kojoj se do
detalja opisuje način upotrebe korporacijskih
simbola kao što su logotip, zaštitni znak, slo-
gan i drugo. Ne manje bitne su i interne no-
vine koje imaju zadatak da do svih zaposlenih
prenesu poruke korporativnog identiteta.
Jedan od najbitnijih kanala komunikacije je i
direktna komunikacija zaposlenih: kroz for-
malne (sastanci, brifinzi, kolegijumi) i nefor-
malne (glasine i sl.) kanale komuniciranja.Ako
se ovi procesi uspešno sprovedu na nivou in-
terne komunikacije velika je verovatnoća da će
i do javnosti doći pravi identitet organizacije.
Komunikacijski plan se često definiše kao po-
drška elementima marketing miksa, čuveno
4P (engl. Price, Product, Promotion, Place
– cena, proizvod, promocija i distribucija).
Samo izbalansiranim odnosom ova četiri ele-
menta mogu se postići odgovarajući rezultati.
Cena sama po sebi komunicira sa potrošači-
ma tj. njome se želi pozicionirati proizvod ili
usluga u odnosu na konkurenciju. Poboljšanja
i moderan dizajn proizvoda, i način predsta-
vljanja, svakako će privući veći broj zaintereso-
vanih kupaca. Promocija treba da bude kom-
binacija više elemenata od kojih su najbitniji
oglašavanje, direktni marketing, propaganda.
Kanali distribucije tj. prodaje mogu pomoći
ali ako se pogrešno izaberu i odmoći.
Kako bi se dugoročno održao korporativ-
ni imidž koji odgovara njegovom identitetu
potrebno je pri izradi komunikacionog plana
povesti računa o nekoliko stvari. Treba da se
odredi koji je cilj saopštavanja korporativnog
identiteta. Da li se na primer želi poboljšanje
postojećeg imidža. Zatim moramo definisati
javnosti ka kojima želimo da uputimo poruku
i da ih istovremeno klasifikujemo prema ste-
penu važnosti. Iako želimo da kroz komuni-
kacijski plan propustimo jedinstvenu poruku
možda će se nekad javiti potreba za različitim
porukama za različite javnosti. To ne znači
da će ista poruka biti različito interpretira-
na već da će se određene poruke plasirati do
određenih javnosti. Nakon toga sledi izbor
komunikacijskih kanala. Cilj nam je da naša
poruka dođe na pravo mesto, neizmenjena i
po najnižoj ceni koštanja. Može biti veoma
važno i vreme kada će se početi sa plasiranjem
poruka korporativnog identiteta. Dilema je i
da li samostalno plasirati poruke ili angažovati
eksperte van organizacije. Nije redak slučaj da
se ovo radi kombinovano. Kada se sve ovo de-
finiše pristupa se realizaciji komunikacijskog
plana korporativnog identiteta
www.buildmagazin.com 18
19
BASF Srbija d.o.o.
Triše Kaclerovièa 27L
11010 Beograd
Srbija
tel. +381 11 30 93 400
Fax. +381 11 30 93 401
www.basf.co.yu
SNAGA
GLOBALNOG LIDERA
Posveèeni smo stvaranju kva-
litetnih inženjerskih rešenja koja
doprinose unapreòenju celo-
kupne industrije betona. Putem
stalnog istraživanja i razvoja u
pravcu novih proizvoda, sistema,
metoda primene i opreme, mi
betonu dodajemo novu vrednost.
Naša struktura rašìlanjena po
tržišnim segmentima znaìi da
možete da se oslonite na blizinu
neke od naših regionalnih
kompanija uz punu podršku cele
globalne grupacije.
Kompanija BASF Construction
Chemicals je deo najveèeg
hemijskog koncerna na svetu i
tržišni je lider u segmentu
dodataka za beton.
Adding Value to Concrete
Beton nastaje očvršćavanjem mešavine
mineralnog veziva, kamenih agregata i vode.
Pri tome mineralna veziva i voda su aktivni
sastojci betona, a kameni agregati sastojci koji
služe za ispunu betonske mase bez hemijskog
učešća. Za spravljanje betona koriste se
razne vrste vezivnih materijala, kao što su:
cement, gips, kreč, asfalt, epoksi smole…
Zavisno od vrste vezivnog materijala dobijaju
se: cementni betoni, gips betoni, krečni
betoni, asfalt betoni, epoksi betoni itd.
Agregati za spravljanje betona mogu biti
prirodni ili veštački. Najčešće korišćeni
agregati su prirodni šljunak i pesak, drobljeni
kamen, razne vrste zgure i dr. Kameni
agregati su betonski šljunak i betonski
pesak, a ređe veštački drobljeni kamen… U
praksi se najviše koriste cementni betoni.
Kao vezivo koristi se portland cement. U
betonskoj mešavini mogu biti prisutni
i različiti aditivi sa ciljem poboljšanja
odgovarajućih karakteristika betona.
Fizičko mehanička svojstva betona:
čvrstoća pri zatezanju
čvrstoća pri čistom smicanju
čvstoća pri složenim naponskim stanjima
čvrstoća pri dinamičnom opterećenju
vodonepropustljivost betona
otpornost prema dejstvu mraza i soli
otpornost na habanje
otpornost na hemijske agense
deformacije betona pod uticajem
kratkotrajnih opterećenja









TEMAbroja
Beton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom na
ìitavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se šest milijardi kubnih me-
tara godišnje, što je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete.
Industrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapošljava oko dva
miliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroši 40% svetske
potrošnje cementa, odnosno betona.
Danas, više nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imaju
posebni betoni – izraòeni po specijalnim sistemima ugradnje i recep-
tima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najopti-
malnije osobine za svaki od specifiìnih sluìajeva upotrebe.
priredili: Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač.
Mladen Bogiăeviă
Na osnovnoj verzi-
ji strane Vikipedije
o betonu (engl. – conc-
rete) izmeòu ostalog
stoji i navod iz ìlanka
dr Stenlija Vajlda – Dokazi o betonu
(Stanley Wild, Concrete evidence, januar
2007, ìasopis New Scientist), u kom se po-
minje da su u Srbiji pronaòeni ostaci pra-
betona od crvenog kreìnjaka, šljunka i pe-
ska, na iskopini kolibe stare 7.600 godina.
Dr Sten Vajld je voòa tima za istraživanja
graòevinskih materijala BMRU – Building
Materials Research Unit, koji saraòuje sa
nekoliko evropskih fakulteta i instituta Ŷ
1756. britanski inže-
njer Džon Smiton
(John Smeaton)
prvi je zamešao
cement sa šljun-
kom i šljakom
(opeka u prahu).
Ubrzo su i drugi
pronalazaìi po-
ìeli aktivnije da eksperimentišu sa istim
sastojcima i veè 1824. Džozef Aspdin
(Joseph Aspdin) pronalazi konaìnu for-
mulu. Nastaje proizvod koji pod istim
imenom i danas ìini osnovu industrije
berona – portland cement (ime dobio
po cenjenom graòevinskom kamenu).
Mešanjem portland cementa sa vodom
dobija se plastiìno cementno testo – ce-
mentna pasta, koja vremenom poìinje
da menja agregatno stanje i da prelazi
u ìvrstu supstancu. Uzrok ove promene
agregatnog stanja je hidratacija – kom-
pleksan fiziìko-hemijski proces ìija su-
ština ni do dan danas nije rasvetljena.
Portland cement karakteriše srazmerno
konstantan hemijski sastav i to: CaO (ve-
zan) 62-67%, SiO
2
19-25%, Al
2
O
3
2-8%,
Fe
2
O
3
1-5%, SO
3
najviše 3-4,5%, CaO (ne-
vezan) najviše 2%, MgO najviše 5%, alka-
lije (Na
2
O i K
2
O) 0,5-1,3% Ŷ
Asirci i Vavilonci su koristili glinu kao veziv-
no sredstvo, Egipèani kreì i gips, a vulkanski
pepeo, kreì i glina korišèeni su u Kini na Šan-
ksi (Shaanxi) piramidama.
U Rimskom carstvu beton je spravljan od
kalcijum-oksida (CaO), pucolanske prašine i
plavca kao agregata. Taj beton je bio veoma
sliìan današnjem betonu na bazi portland ce-
menta, ali stari Rimljani su umeli da koriste i
aditive za željene rezultate:
vulkanski pepeo – za dobijanje betona
održivog i pod vodom
konjska dlaka – da bi se beton manje sku-
pljao pri hidrataciji (oìvršèavanju)
krv – kako bi beton bio otporniji na mraz u
severnim provincijama Carstva
Nakon propasti Rimskog carstva svaki od
ovih recepata za spravljanje betona nestaje,
a beton je van upotrebe narednih milenijum
i po. Na slici dole prikazan je unutrašnji iz-
gled kupole Panteona u Rimu. Zahvaljujuèi
kasetiranoj strukturi i kvalitetnom betonu ova
impresivna graòevina stoji i danas Ŷ



20 www.buildmagazin.com
Aditivi za beton su supstance koje svo-
jim fizičkim, hemijskim ili kombinovanim
delovanjem utiču na određena svojstva sve-
žeg i/ili očvrslog betona. Najčešće korišćeni
aditivi su: plastifikatori, aeranti, akscelera-
tori (ubrzivači vezivanja i/ili očvršćavanja),
retarderi (usporivači vezivanja), zaptivači,
antifrizi (dodaci za betoniranje na niskim
temperaturama)...
Aditivi mogu biti u tečnom ili praškastom
stanju, a njihovo doziranje je obično oko 5%
mase cementa, i dodaju se mahom prilikom
spravljanja betonske mešavine.
Plastifikatori su dodaci koji poboljšavaju
ugradljivost i obradivost betonskih smeša, pa
se može reći da oni predstavljaju regulatore
reoloških* svojstava svežeg betona (*nauka
o deformacijama i tečenju metala). U novije
vreme sve više ulaze u primenu tzv. superpla-
stifikatori i hiperplastifikatori koji omoguća-
vaju još značajnije smanjenje količine vode u
svežem betonu, a da se pri tome ne ugrožava
njegova ugradivost i obradivost. Smanjenje
vode može da iznosi i preko 30%.
Aeranti (uvlačivači vazduha) su aditivi pu-
tem kojih se u strukturi betona formiraju
mehurići (globule) vazduha reda veličine
0,01-9,3mm. Ovi mehurići su ravnomer-
no raspoređeni unutar mase betona, i takva
struktura uslovljava povećanje otpornosti na
dejstvo mraza.
Zaptivači isto kao i aeranti, mogu se sma-
trati za aditive regulatore strukture betona.
Nakon njihove reakcije sa klinker minera-
lima dobijaju se produkti koji zaptivaju ka-
pilarne pore u cementnom kamenu. Na taj
način povećava se stepen vodonepropustlji-
vosti očvrslog betona.
Aksceleratori su najčešće jedinjenja hlori-
da, pri čemu je najpoznatiji i najčešće upo-
trebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On
ne utiče bitno na vezivanje cementa, ali u
značajnoj meri ubrzava proces očvršćavanja.
Retarderi deluju na taj način što oko zrna
cementa stvaraju opne koje sprečvaju brzo
odvijanje hemijskih procesa na relaciji ce-
ment-voda. Najpoznatiji i najrasprostranje-
niji retarder u upotrebi je sadra.
Inhibitori korozije se koriste kako bi uma-
njili koroziju čelika (armature) u betonu.
Vrska je hemijski aditiv koji se uglavnom ko-
risti prilikom vezivanja novog betona za stari.
Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja sve-
žeg betona. Deluju tako što snižavaju tač-
ku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom
omogućava se izvođenje betoniranja i na
temperaturama nižim od 0°C.
Vrste betona
Prema načinu ugradnje razlikujemo monoli-
tni i montažni beton. Monolitni beton se u
tečnom stanju ugrađuje na samom gradilištu
(gde se i proizvodi ili doprema kamionima-
mikserima). Montažni beton se koristi za
fabričku izradu modularnih betonskih kon-
strukcionih elemenata (blokova, stubova,
greda, panela i dr.), koji se zatim montiraju
na gradilištu. Prema sadržaju vode razlikuje
se: vlažan beton sa malo vode (ugrađuje se
nabijanjem ili vibriranjem), plastičan be-
ton sa umerenom količinom vode (uliva se
u kalupe armirano-betonskih konstrukcija)
i vrlo plastičan beton sa većim sadržajem
vode (ugrađuje se livenjem). Proizvode se i
naročite vrste cementnog betona, od kojih
su za niskogradnju najbitniji: torkret-beton,
brizgani beton i laki betoni raznih sastava.
Prema zapreminskoj masi betoni su pode-
ljeni na lake i teške betone.
Laki betoni su podeljeni na: lakoagregatne
betone, jednozrne betone i ćelijaste betone.
Lakoagregatni betoni dobijaju se na bazi
cementa, vode, lakih agregata i eventualno
aditiva. Ovi agregati mogu da budu neor-
ganskog ili organskog porekla. Lakoagrega-
tni betoni se koriste za izradu: raznih ploča
i blokova, podloga za podove, završnih slo-
jeva podova...
Jednozrni betoni sastoje se od jedne frak-
cije agregata (8-16 ili 16-31,5mm) i cemen-
tne kaše. Cementne kaše treba da bude toli-
ko da se pomoću nje izvrši slepljivanje zrna
agregata, bez popunjavanja praznih prostora
između zrna. S obzirom na vrlo mali sadržaj
cementa i na veliku poroznost, čvrstoća ovih
betona ne prelazi granicu od 10MPa.
TEMAbroja
Stadion Giants-a, njujorškog predstavnika
u NFL-u (liga ameriìkog fudbala), otvoren
je oktobra 1976. godine pred 75.000 ljudi.
Veè tog dana svako na tribinama je ìuo ili
verovao da je u betonu pod njim godinu
dana ranije završio ìuveni voòa sindikala-
ca Džimi Hofa (Jimmy Hoffa).
Hofa je nestao 30. jula 1975. godine i od
tada, uprkos brojnim glasinama ili tvrdnja-
ma osuòenih mafijaških šefova i ubica da
znaju gde je završino Hofino telo, najšire
prihvaèena teorija ostaje da je ubetoniran u
njujorški fudbalski stadion tokom gradnje Ŷ
Vodotornjevi u Kuvajtu su svakako jedan
od najpoznatijih spomenika arhitekture iz-
raòenih od prednapregnutog betona, i prvi
savremeni arhitektonski simboli arapskog
sveta (jedini pre ekspanzije u Dubaiju to-
kom 90-ih). Projektanti su bili Sun Lind-
strom i Malen Bjorn, a izvoòenje radova
povereno je našem Energoprojektu.
Tornjevi su otvoreni za posetioce marta
1979. godine. Prvi toranj je visok 145,8m,
drugi 187m i na njemu su restoran i vidi-
kovac (na 123m od nivoa mora). Ova dva
tornja nose loptaste rezervoare sa ukupno
4.500l vode, dok je treèi toranj bez lopti i
služi kao gromobran i nosaì rasvete za
druga dva.
Tornjevi su pretrpeli ošteèenja tokom Zali-
vskog rata 1991. ali su zatim odmah potom
obnovljeni i vraèeni u prvobitno stanje Ŷ
Napomena: narodni obiìaj da se u temelje kuèe
ubetoniraju kokoške, puževi i kovanice nema ni-
kakve veze sa aditivima za beton Ŷ
21 www.buildmagazin.com
Ćelijasti betoni se dobijaju tako što se
svežem betonu dodaju određena sredstva,
putem kojih se ostvaruje porozna struktura
očvrslog betona. Najpoznatiji ćelijasti beto-
ni su gas-betoni i peno-betoni.
Najpoznatija vrsta gas-betona je siporeks.
Dobija se od kvarcnog peska, cementa (ili
kreča), vode i praha aluminijuma. Pod uti-
cajem oslobođenog vodonika dolazi do na-
dimanja mase, odnosno do stvaranja velikog
broja mehurića - pora u masi materijala.
Peno betoni su laki betoni ćelijaste struktu-
re, kod kojih se ćelije ne stvaraju hemijskim
putem, već mehanički (mešanjem). Razne
emulzije se koriste kao sredstvo za stvaranje
pene. Ćelijaste betone odlikuje velika poro-
znost koja se kreće u granicama od 60-80%.
Zapreminske mase su im izuzetno male i
iznose od 300-1200kg/m
3
.
Teški betoni imaju zapreminsku masu već
od 2500kg/m
3
. Velika zapreminska masa
teških betona ostvaruje se upotrebom te-
ških agregata, kao što su: barit, rude gvožđa
(magnetit, hematit i limonit), opiljci ili spe-
cijalno izrađene kuglice od gvožđa i čelika.
Da bi se poboljšale zaštitne osobine teških
betona, dodaju im se jedinjenja bora ili li-
tijuma. Čvrstoće teških betona nisu visoke;
čvrstoća na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se
zatezna čvrstoća kreće od 1-3MPa.
Armirani beton je materijal koji vezuje be-
ton i čelik u jednu monolitnu celinu, u kojoj
su spojene povoljne osobine oba materijala.U
armirano betonskoj konstrukciji beton prima
naprezanja na pritisak, a armatura naprezanja
na zatezanje i smicanje. Nosivost armiranih
nosača može se povećati nekoliko desetina
puta u odnosu na nearmirane nosače.
Mikroarmirani beton se sastoji od kompo-
zitnih vlaknastih materijala omotanih poli-
mernom smolom, koji su alternativa čeličnim
armaturnim šipkama ili mrežama. Polimerna
armaturna vlakna, karbonska i staklena, već
predstavljaju komercijalni proizvod u građe-
vinskoj industriji. Predviđena su za upotrebu
kao zamena za armaturni i prenapregnuti
čelik. S njima se izbegava problem korozije,
a imaju i neke druge poboljšane karakteristi-
ke u odnosu na obični čelik. Fiberglass šipke
su pogodne za manje opterećene elemente:
ograde, obložne panele, za betone izložene
mrazu ili solima: luke, ploče mostova, auto-
puteve u ekstremnim uslovima.
Betoni visokih čvrstoća imaju čvrstoću na
pritisak veću od određene vrednosti koja je
vremenom polako rasla. Sredinom prošlog
veka ta je vrednost bila 30 MPa, dok je ona
danas u većini zemalja 60 MPa. Beton viso-
kih čvrstoća, osim što ima veliku čvrstoću na
pritisak, poseduje i ostala mehanička svoj-
stva koja mu daju veću trajnost i otpornost
na agresivnije delovanje okoline. Dobra za-
štita armature, trajnost, velike rane čvrstoće,
visoka otpornost na mraz i na habanje i laka
ugradljivost svežeg betona razlog su češće
primene betona visokih čvrstoća.
Prskani beton ili torkret-beton (ime dobio po
proizvođaču pumpi Torkret; eng. shotcrete),
postavlja se na željeno mesto pomoću kom-
presovanog vazduha. Torkret-beton se često
koristi prilikom betoniranja kosih/vertikal-
nih zemljanih ili kamenih površina, pošto
eliminiše potrebu za oplatom. Ponekad se
koristi za ojačavanje stene, prilikom gradnje
tunela, zaštite saobraćajnica od odrona i sl.
Postoje suvi i mokri postupak ugradnje tor-
kret-betona. U suvom se cement i agregat me-
šaju u mašini, suva mešavina se potiska kom-
Nemaìka je svakako zemlja ìiji objekti u
betonu prevazilaze popularnost svih dru-
gih. Vuìija jazbina (slike ispod), danas
se zapravo nalazi na teritoriji Poljske, ali
tokom pet godina rata ona je služila kao
Glavni štab nemaìke komande. Sastojala
se od 80 objekata od kojih su 50 bili bunke-
ri. Imala je sopstveno napajanje, železniìki
krak, avio-pistu, kazino, bioskop...
Atlantski zid, zapoìet 2. marta 1944. na
obali Normandije saìinjen je od 3.000m
3
betona, a bunkeri za artiljerijska oruòa (sli-
ka dole) imali su zidove debljine oko metra.
Na ove objekte baìeno je preko 2.000t sa-
vezniìkih bombi, ali su oni i do danas ostali
mahom netaknuti.
Na slici iznad: betonski bunker tipa M272
– ovakvi bunkeri bili su rasporeòeni duž ìi-
tavog pojasa uz obalu Atlantskog okeana.
êuven je i bunker u Berlinu (slika dole),
u kom je Hitler proveo poslednje dane sa
svojim poslednjim preostalim generalima,
Evom, i Gebelsom sa porodicom. Ispred tog
bunkera su pronaòena i dva ugljenisana za-
kopana tela za koje se pretpostavlja da su
tela Hitlera i Eve Braun. Ovo mesto je danas
okruženo kompleksom stambenih zgrada Ŷ
TEMAbroja
Brod SS Sapona graòen je kao parni te-
gljaì sa betonskim trupom za vreme
Prvog svetskog rata po nalogu predsedni-
ka SAD-a Vudroa Vilsona. Završen je tek
pošto se rat završio, i jedno vreme služio
je kao skladište nafte. Brus Betel 1924. ku-
puje i seli brod na Bimini, gde opet služi
kao skladište – ali alkohola, za vreme pro-
hibicije. Dve godine kasnije, pre nego što
je Betel stigao da ga pretvori u noèni klub,
uragan uništava brod. Za vreme drugog
svetskog rata olupina služi kao trenažna
meta mornarice i avijacije SAD, a 2004.
uragan otkida krmu. Danas je ovo mesto
popularan reper za ronioce Ŷ
Na narednim stranama imaèete priliku da
upoznate sredstva za zaštitu betona i be-
tonskih konstrukcija ameriìke kompanije
Evercrete koje kod nas predstavlja firma
Comprivex.
Takoòe, predstavljamo vam i renomiranu
firmu Inco koja se bavi sanacijom beton-
skih konstrukcija koristeèi u svom radu
najsavremenija sredstva: karbonska vla-
kna, epoksidne smole, torkretiranje... Ŷ
Lensim-Neoton èe vam se predstaviti
lakom betonskom masom Politerm Blu,
široke primene u graòevinarstvu.
Videèemo i program galanterije za beton
firme MB Company, i posebno, njihovu
ponudu distancera za armiranje Ŷ
22
23
presovanim vazduhom, a voda za hidrataciju
se dodaje na završetku creva prilikom izbaci-
vanja mešavine, dok se u mokrom postupku
mešavina priprema sa svom neophodnom
vodom i takođe se pumpa crevima. Međutim,
ovde se kompresovani vazduh pojavljuje tek
na ustima creva i raspršuje beton u željenom
pravcu. Za oba metoda mogu biti dodati adi-
tivi aksceleratori i vlakna kao armatura.
Ime Gunite se često koristi za torkret, ali je
pravilno samo kad se odnosi na suvo-me-
šani i nekada je to bilo zaštićeno ime. Ovaj
tip betona je sposoban da razvije visoku čvr-
stoću samo par sati nakon postavljanja. Ova
osobina ima prednosti kao što je brzo ukla-
njanje oplate i nastavak gradnje, popravka
puteva koji mogu da se puste u promet samo
nekoliko časova kasnije...
Betoni armirani kratkim čeličnim žicama
se najčešće koriste za prskani beton (mlazni
beton, torkret), tamo gde je ugradnja armature
vrlo teška ili skupa (primarna tunelska obloga).
Odlika ovih betona je da su relativno jeftini jer
se čelične žice (najčešće posebno oblikovane)
mešaju u mešalici zajedno sa betonom.
Betoni od reaktivnog praha poseduju
vrlo visoke čvrstoće na pritisak od 200 do
800MPa i vrlo velike čvrstoće na savijanje
25-150MPa. Treba napomenuti da je na
gradilištima do sada ostvarena čvrstoća na
pritisak od oko 250MPa. Osnovna je pre-
tpostavka kod betona od reaktivnog praha
da će materijal sa malim brojem nedostata-
ka, kao što su mikropukotine i pore, ostvariti
veći postotak potencijalne čvrstoće definisa-
ne njegovim komponentama. Ovaj beton
sadrži čestice manje od 0,1μm, pa do pribli-
žno od 400 do 600μm. Čelična vlakna koja
se dodaju u ovaj beton su dužine 13mm i
prečnika 0,15 do 0,175mm, vrlo visoke čvr-
stoće na istezanje od oko 2500 MPa.
Ferocement je atraktivan građevinski mate-
rijal, širokih mogućnosti upotrebe i poželjnih
fizičko-mehaničkih svojstava. Načinjen je od
portland cementnog maltera i više slojeva
finih mreža. Mreže su najčešće od čeličnih
žica, a izrađuju se još od polipropilena, jute,
vlakanaca bambusa i konoplje. Ferocement
se razlikuje od konvencionalnog armiranog
betona uglavnom po načinu armiranja, upo-
trebe samo sitnih frakcija agregata (peska)
za izradu maltera, što mu daje bitno drukčija
svojstva i mogućnosti primene. Ugrađena
armatura vrlo se lako savija u finalni oblik,
pa se ferocement može upotrebljavati za iz-
radu zakrivljenih ploča raznovrsnih oblika i
namena. U početku ferocement se uspešno
upotrebljavao, a i sad se upotrebljava, za iz-
radu brodova i čamaca.
Samougrađujući beton je razvijen u Japanu
80-ih godina XX veka nakon uviđanja pro-
blema ugrožene trajnosti betona usled koro-
zije armature nastale zbog nekoherentnosti
mase, odn. zaštitnog sloja. Uzrok ovome bio
je nedostatak stručne radne snage prilikom
ulivanja betona, posebno u uslovima nepravil-
nih oplata i gusto raspoređene armature. On
je u osnovi baziran na standardnom betonu
uz dodatke koji umanjuju potrebnu količinu
vode, a povećavaju želatinoznost smese, stva-
rajući tako beton visoke čvrstoće i trajnosti.
Prednapregnuti (prethodno napregnuti)
beton je vrsta armiranog betona, kod koga
se armatura pre ugrađivanja betonske sme-
še prethodno napregne zatezanjem (120-
130MPa). Armatura od visokokvalitetnog
čelika održava se u zategnutom stanju sve
dok beton dovoljno ne očvrsne i ne dođe do
prijanjanja betona za armaturu. Uklanja-
njem opterećenja armatura se skupi zbog
svoje elastičnosti i stisne beton, tako da je
armirano betonska konstrukcija u stanju da
bolje izdržava zatezna naprezanja. Primena
prednapregnutog betona neizostavna je pri
izvođenju konstrukcija koje trpe velike sile
pritiska, zatezanja ili torzije, kao što su mo-
stovi i vijadukti, vodotornjevi i sl.
Osobine betona čine ga nezamenljivim kod
građevinskih poduhvata najviših kategori-
ja visoko i niskogradnje: infrastrukture,
fundiranja, usmeravanja i kontrole voda...
Nove tehnologije i razvijanje novih mate-
rijala čini se da za dugo neće ugroziti dobri
stari beton... One će pre pomoći da upotre-
ba betona prevaziđe okvire u kojima se sada
kreće, i da odgovori na nove izazove Ŷ
13. avgust 1961. – 9. novembar 1989.
Skoro tri decenije zid i bodljikava žica raz-
dvajali su Berlin po liniji dugaìkoj 155km.
Zid proseìne visine od tri i po metra ubrzo
je postao simbol Hladnog rata, a podeljen
Berlin je bio slika sveta u malom Ŷ
Berlin ima i novi simbol grada naìinjen od
betona – 2.700 betonskih kubusa posta-
vljenih nedaleko od Brandenburške kapije
2005. kao uspomena na žrtve holokausta,
izazvali su svojevremeno velike polemike u
javnosti. Kritiìari su zamerali da se predugo
ìekalo na odavanje poìasti Jevrejima, kao i
to da je spomenik previše apstraktan Ŷ
Mlada firma Asa Ibelik prezentuje svo-
ju ponudu na polju montažnih betonskih
kostrukcija. Kod njih dobijate kompletnu
uslugu: projekat, transport prefabrikova-
nih elemenata (stubova, greda, predna-
pregnutih krovnih nosaìa), montažu, za-
vršnu obradu za objekte svih vrsta Ŷ
TEMAbroja
INCO DOO
Preduzeýe za inženjering
konsalting i projektovanje
Cvijiýeva 62
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 617 110
mob: +381 63 305 200
e-mail: kontakt@inco.co.yu
www.inco.co.yu
INCO DOO je preduzeýe
za projektovanje i izvoĀe-
nje specijalistiÿkih radova
u graĀevinarstvu koji se
primenjuju pri sanacijama
ošteýenja konstrukcija na-
stalih kao posledica po-
plava, požara, zemljotresa,
eksplozija, kao i od nekva-
litetno izvedenih radova ili
grešaka u projektu. Osim
sanacija ošteýenja nastalih
prirodnim katastrofama
INCO je zauzeo i znaÿajno
mesto u obnavljanju ošte-
ýenih objekata nakon NATO
bombardovanja. Pored
sanacionih radova, izvo-
de se i zaštitni radovi koji
omoguýavaju produženje
veka konstrukcije, kao što
su hidroizolacije, antikoro-
zivna zaštita i drugo
Inco u skladu sa specifičnošću i delikatnošću svih
ovih radova, primenjuje najsavremenije svetske
tehnologije. Takođe ulaže i značajne napore, s ob-
zirom na eksluzivitet tih materijala i tehnologija,
da izvrši sva prethodna ispitivanja i provere njiho-
vih tehničkih karakteristika, kao i samoinicijativ-
no prilagođavanje tih materijala potrebama kon-
kretnog posla. Osim toga, zbog neodgovarajuće
ponude na tržištu, pojedine materijale preduzeće
proizvodi samo, uz svu potrebnu atestnu doku-
mentaciju. Delatnost preduzeća Inco se načelno
može podeliti u nekoliko oblasti:
projektovanje i izvođenje sanacionih radova uz
primene najsavremenijih tehnologija
specijalne hidroizolacije
izrada novih sistema
Poseban izazov za preduzeće Inco uvek je bilo
projektovanje i izvođenje radova na podizanju
posrnulih delova (ili celih) konstrukcija, njihovo
ispravljanje ili vraćanje u prethodnu funkciju.
Metode i proizvodi koje Inco primenje u radu sa
betonskim konstrukcijama su:
karbonski laminati i trake – za ojačavanje kon-
strukcija kod promene namene ili sanacije pre-
thodno učinjenih grešaka, odn. nastalih oštećenja
epoksidne smole niskog viskoziteta – injektira-
nje prslina u betonskoj konstrukciji
poliuretanske smole – za zaptivanje i saniranje
pukotina u betonu (sprečavanje procurivanja)
torkretiranje – ojačavanje zidnih platana, osi-
guravanje klizišta i odrona prskanjem betona
ankerisanje i bušenje rupa u betonu – ugradnja
ankera epoksidnim smolama, poliuretanima ili
brzovezujućim betonom








Ojačavanje konstrukcija armirano-betonskih zi-
dova i stubova torkretiranjem (slika ispod) izve-
deno na zgradi Alfa banke u Knez Mihajlovoj.
Na prethodno posta-
vljenu mrežastu ar-
maturu na zidovima, i
uz dodatnu armaturu
na stubovima, izvrše-
no je ojačavanje kon-
strukcije povećanjem
mase betona.
Ovo povećanje je ostvareno torkretiranjem uz spe-
cijalne aditive koji obezbeđuju adheziju između
starog i novog betona. Ukupno je iztorkretirano
1.200 metara kvadratnih površine.
Inco poseduje brojne reference u sanaciji betona
(ali i drugih konstrukcionih materijala):
Beograd – Astra banka (ojačavanje stubova spi-
ralno lepljenom karbonskom trakom), zgrade
B92 i Elektrometala (ojačavanje konstrukcije radi
uklanjanja nosećih stubova), Alfa banka i Parti-
zanka (sanacija konstrukcija torkretiranjem)
Banatski Dvor – podlivanje teških mašina
epoksid-betonom
Pančevo (industrijska zona) – sanacija buster-
pumpi, sanacija temelja cevovoda i sanacija ba-
zena za hemijsku pripremu vode
Leposavić – izrada projekta i sanacija mosta
Ovčar banja – sanacija klizišta
Ovo je samo najsažetiji spisak radova koje je
uspešno izveo Inco! Kada se tu dodaju i sanacije
u krugu fabrika US Steel (Smederevo), Lafarge
(Beočin), itd. – jasno je da na našem tržištu nema-
ju konkurenciju





Inco je prvi u bivšoj SCG primenio karbonska
vlakna na polju ojaìavanja konstrukcija, što je i
publikovano u nauìnim serijalima RTS-a (Nauìni
leksikon, Nauìne novosti...). Uprkos pojavi drugih
preduzeèa koja u ponudi navode i ovu delatnost,
firma Inco stoji iza stava da jedina na našem tr-
žištu poseduje neophodno znanje i iskustvo koje
garantuje kvalitetno obavljen posao.
Na slici (desno) prikazano je ojaìavanje betonskog
stuba karbonskim trakama, dok fotografija u zagla-
vlju (sasvim gore) prikazuje ojaìavanje betonske
ploìe karbonskim laminatima Ŷ
LEK ZA VAŠE KONSTRUKCIJE
INCO
TEMA broja
24 www.buildmagazin.com
COMPRIVEX DOO
Generalni distributer za
Evercrete Corporation
Ljutice Bogdana 1a
11000 Beograd
tel: + 381 11 2650 118
fax: + 381 11 3674 638
e-mail: comprivex@eunet.yu
www.evercrete.com
Na tržištu Srbije veý
godinu dana preduzeýe
Comprivex d.o.o. Beograd
uspešno posluje i razvija
distributivnu mrežu
hidroizolacionih materijala
ameriÿke kompanije
Evercrete Corporation.
Svi profesionalci iz oblasti
graĀevinarstva svesni su
problema brzog starenja
betonskih, cementnih
i drugih površina, što se
dogaĀa ukoliko ove nisu
valjano zaštiýene od vlage,
konzervirane, i tretirane
na dobar i pravilan naÿin
Ekološki hidroizolacioni proizvodi kompanije
Evercrete upotrebljavaju se širom sveta već 60 go-
dina, tokom kojih uspešno rešavaju sve probleme i
zahteve vodootpornosti i zaštite betona, ali i drugih
prirodnih materijala. Iskustva američke građevin-
ske industrije, kao jedne od apsolutno vodećih u
svetu, svakako da predstavljaju najbolje reference
za svaki od proizvoda koji je nastao pod njenim
okriljem. Ovo naročito važi za proizvode iz do-
mena hemijske industrije namenjenih za primenu
u građevinarstvu.Evercrete proizvodi prisutni su
na objektima visoke i niskogradnje, pri zaštiti pute-
va, mostova, brana, javnih površina... BUILD vam
sada predstavlja samo neke od njih u ponudi firme
Comprivex...
Evercrete DPS (Deep Penetrating Sealer) je je-
dinstveni i veoma trajan hidroizolacioni materijal.
DPS je ekološki pogodno, bezmirisno, bezbojno,
neotrovno i nezapaljivo sredstvo, koje je sigurno
i jednostavno za upotrebu. Napravljen je na bazi
vode i minerala, i može se primeniti na svim be-
tonskim i cementnim površinama. Kada se nane-
se, prodire 3-4cm ispod površine betona i reaguje
sa alkalima i krečom u betonu. Tako se formira
membrana od silicijumovog gela u porama i ka-
pilarima betona, trajno onemogućavajući prodor
vlage a ipak dopuštajući da beton diše. Vremenom,
tako formirana membrana od silicijumovog gela,
hidrira i očvršćuje prelazeći u kristalnu strukturu
čime se povećava tvrdoća i izdržljivost betona.
Izolacione mase koje se nanose na površine od
čvrstih smesa i materijala namenjenih kretanju
pešaka ili vozila, ili na bilo koju podlogu koja trpi
sile trenja, nakon određenog vremena pohabaće se
i na kraju i sasvim nestati usled dejstva trenja, kao
posledica fizičke abrazije, ostavljajući pri tom po-
vršinu u potpunosti nezaštićenu.
DPS, za razliku od takvih masa, trajno postaje deo
betona, i štiti ga od vlage, smanjuje cvetanje beto-
na, pravi zaštitu koja ne traži ponavljanje, povećava
žilavost i čvrstoću betonske površine, može se upo-
trebiti i na suvoj i na mokroj površini, smanjuje pra-
šenje betona, poboljšava prijanjanje ostalih završnih
slojeva, štiti beton od uticaja hemikalija...
Evercrete Deep Clean je još jedan vrhunski pro-
izvod za zaštitu betona iz ponude Comprivex-a.
Radi se o višenamenskom čistaču zaprljanih be-
tonskih površina koji uklanja dubinske mrlje od
ulja, osip od kristala i soli, čađavost i prljavštinu.
Ekološki je prihvatljiv, biološki razgradiv i neotro-
van – odobren od Ministarstva poljoprivrede SAD.
Jedostavan za korišćenje, u svojoj punoj snazi pred-
stavlja ekološku alternativu hidrohlornoj i drugim
kiselinama za pripremno i osnovno čišćenje: beton-
skih podova, zamrljanog betona, prilaznih puteva,
opeka, kamena, pločica, motora...
Evercrete Top Seal je bistar, mat, neotrovan,
jed-noslojni hidroizolator sačinjen na bazi vode i
minerala. Sposoban je da produži vek trajanja be-
tonskih i drugih površina štiteći ih od svih uticaja:
prirodni kamen, opeka, granit, popločanje, fasade,
mozaik, neglazirane obložene površine – podovi u
kuhinjama i kupatilima. Prednosti Top Seal-a su:
jednokratna upotreba, ostavlja čist prirodni završni
sloj, ne menja boju, teksturu ili bilo koje drugo fi-
zičko svojstvo površine na koju je nanesen, smanju-
je cvetanje, štete od smrzavanja, suzbija rast algi i
plesni, UV stabilan, sprečava pojavu mrlja od vode
na popločanoj i teraco površini.
Evercrete Everwood ekološki je prihvatljiv, neo-
trovan, nezapaljiv dubinski izolator za drvo. Osobi-
ne i kvalitet ovog proizvoda u potpunosti su dosle-
dne onima koje imaju Evercrete-ovi proizvodi za
beton i druge čvrste površine.
Hidroizolacija je važan faktor zaštite i bezbednosti
objekta koji ima uticaj na vrednost i rentabilnost
bilo koje građevinske investicije. Vek trajanja sva-
kog objekta u najdirektnijoj je vezi sa kvalitetom
hidroizolatorskog proizvoda i kvalitetom njihove
primene i ugradnje. Nije mudro štedeti na hidroi-
zolaciji, već ona zahteva najstručniji rad ali i najkva-
litetnije materijale. U preduzeću Comprivex d.o.o.
uvek ste dobrodošli, sve Vaše zahteve će razmotriti,
posavetovati Vas i ponuditi Vam najbolje rešenje Ŷ
Hong Kong | hram | everwood
TEMA broja
REŠENJA ZA BETON KOJA IZDRŽAVAJU TEST VREMENA
COMPRIVEX
REŠENJA ZA BETON KOJA IZDRŽAVAJU TEST VREMENA
COMPRIVEX
25 www.buildmagazin.com
ASA IBELIK
Sedište firme
11000 Beograd
Milana Rakiăa 48
tel: +381 11 38 30 953
Proizvodnja
11320 Velika Plana
28. oktobar 66
tel: +381 26 51 51 40
e-mail: office@asaibelik.co.yu
www.rajholding.co.yu
Mlada firma na našem
tržištu ASA IBELIK, na-
stala je udruživanjem
stare jugoslovenske firme
Ibelik i strateškog par-
tnera – ÿuvene maĀarske
kompanije Asa (Aša). Firma
se bavi projektovanjem,
proizvodnjom i izvoĀenjem
montažnih prednapregnu-
tih armirano-betonskih
konstrukcija i industrijskih
podova, i samo u drugoj
polovini 2007. ugradili su
preko 15.000 kubika beto-
na, izgradivši više desetina
hiljada kvadratnih metara
U Kompaniji kažu da je ovo tek početak i da se
već za ovu, 2008. godinu, sprema unapređenje po-
slovanja: namesto sadašnjih 65 zaposlenih biće do
100 ljudi, a umesto 120 kubika izlivenog betona
dnevno u proizvodnim pogonima u Velikoj Pla-
ni (površine 4.000m
2
), za ovu godinu pripremaju
proširenje kapaciteta na 170-200m
3
betona dnevno.
Asa Ibelik koristi sistem brze gradnje proizvo-
dnjom prefabrikovanih elemenata. U njihovim
pogonima odvija se i proces prednaprezanja kon-
struktivnih elemenata kojim se pre svega postiže
trajnost i stabilnost. Prefabrikovana betonska
konstrukcija se sastoji od stubova, greda i tavanič-
nih ploča. Omogućava građenje različitih objekata
upotrebom relativno malog broja tipskih eleme-
nata, proizvedenih u fabrici u velikim serijama.
Asa Ibelik ima potpuno zaokružen proces pro-
izvodnje, od eksploatacije sirovina do ugradnje
prefabrikovanih elemenata, pa se tako u okviru
Raj Holdinga, čiji je deo i Asa Ibelik, obavlja:
eksploatacija prirodnog šljunka, separacija, livenje
elemenata, zatim su tu i projektni biro, bravarski
pogon za izradu kalupa, armirački pogon, laborato-
rija za ispitivanje kvaliteta ugrađenog betona... Fir-
ma takođe obezbeđuje sav transport (standardnih
i vangabaritnih elemenata) i montažu, ali i finalno
oblaganje konstrukcije.
Kompletan projekat montažnih objeka-
ta izrađuje inženjerski tim Asa Ibelik,
međutim, investitor može doći sa svojim
projektom a oni će prilagoditi prefabrikovane ele-
mente prema želji i potrebama za svaki novi objekat.
Proizvodnja u firmi Asa Ibelik ne zavisi od vre-
menskih uslova, i može se odvijati tokom cele
godine. U proizvodnji betona za ugrađivanje se
koriste najsavremeniji aditivi za osiguravanje do-
bijanja projektom predviđene marke betona.
Iako izvodi radove tek od druge polovine 2007.
Asa Ibelik već ima nekoliko zavidnih referenci:
Subotica – Logistički centar (13.000m
2
,
ugrađeno 17t užadi za prednaprezanje, ukupno
ugrađeno 960 kubika betona i 170t gvožđa)
Zrenjanin – Fulgar (30.000m
2
, 90 stubova, 42
prednapregnuta krovna nosača raspona 30m)
Velika Plana – sopstvena proizvodna hala
Krajem 2007. potpisan je ugovor sa hrvatskom
firmom Pevec koja ulazi na srpsko tržište za
objekat površine 40.000m
2
. Projekat predviđa
oko 3.000 kubika betona, 600t armature, 300
stubova i 600 prefabrikovanih betonskih greda.
Asa Ibelik odgovara na sva arhitektonska rešenja
– od najjednostavnijih do najsloženijih. Luksuzne
stambene zgrade, poslovni objekti, hoteli.... – širok
spektar gradnje postiže se velikim brojem i različi-
tim tipovima kalupa za prefabrikovane elemente Ŷ




ARMIRANO-BETONSKE MONTAŽNE KONSTRUKCIJE
ASA IBELIK
Svu armaturu za proizvodnju Asa Ibelik obez-
beòuje preko još jedne firme iz Raj Holdinga
– firme Raj Fert. Ovo preduzeèe proizvodi ar-
maturnu mrežu, binor nosaìe, fert gredice...
Poseban kuriozit Raj Ferta je podatak da je
to jedina firma u ìitavom regionu koja proizvodi
prohromske cevi i kutije najvišeg kvaliteta i široke
primene (za prehrambenu industriju, ograde, itd) Ŷ
TEMA broja
26 www.buildmagazin.com
POLITERM BLU
SISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA
Politerm Blu se sastoji od zatvorenih šupljih
kuglica od čistog ekspandiranog polistirena,
ravnomerne granulometrije, koje su savršeno
sferne, podjednake gustine, netoksične, ne-
upijajuće, netruležne, dimenziono stabilne to-
kom protoka vremena, proizvedene bez sadržaja
hloro-fluoro-ugljovodonika (CFC, HCFC i
HFC), bez hranljivih materija koje potpomažu
razvoj gljivica i bakterija.
U proizvodnji se kuglice Politerm Blu obla-
žu posebnim aditivom E.I.A.
©
koji omogućuje
savršeno umešavanje sa vodom, ali i sprečava
isplivavanje kuglica na površinu i obezbeđuje
njihov ravnomeran raspored u zamešanoj masi.
Priprema smeše Politerm Blu je krajnje jedno-
stavna, jer se u isporučeni agregat dodaju samo
cement i voda, po odgovarajućoj recepturi koja
zavisi od ciljanih finalnih karakteristika.
Politerm Blu sistem je apsolutno nezamenjiv
u svim situacijama gde se istovremeno zahteva
čvrstina obloge, mala težina, toplotna izolacija i
brzina aplikacije. Nije zanemarljiv ni ekonomski
aspekt njegove primene, jer se više radnih opera-
cija stapa u jednu, što donosi uštedu u utrošenom
materijalu i vremenu Ŷ
Politerm Blu, sitnozrnasti
agregat za pripremu lakih
betona i maltera, jedan je
od onih materijala u
graĀevinarstvu kod kojih se
veý na prvi pogled
zapaža njihova
izuzetna svrsishodnost.
Jednostavan i oÿigledno
funkcionalan, lako je pri-
hvatljiv svim korisnicima,
a profesionalcima otvara
ÿitav niz novih moguýnosti
POLITERM BLU
SISTEM LAKIH BETONSKIH OBLOGA
Lensim-Neoton je svojim komi-
tentima na usluzi, kako pruža-
njem detaljne tehniìke podrške,
tako i direktnim izvoòenjem radova
vezanih za aplikaciju prikazanog
Politerm Blu sistema.
Strateški partner preduzeèa
Lensim-Neoton na implementaciji
Politerm Blu sistema je
firma Tekto Hellas iz Soluna Ŷ
TEMA broja
POLITERM BLU
Blokovi od ÿaĀi
Dr Obada Kayali i Karl Shaw sa univerzite-
ta Novi Južni Vels, Australija, razvili su jak
i lagan građevinski materijal, u potpunosti
proizveden od čađi, za koji veruju da će slu-
žiti kao osnova zelenog građevinarstva, na-
ročito u zemljama kao što su Kina i Indija.
Ove dve zemlje zajedno emituju oko 300
miliona tona čađi kao nusproizvoda sago-
revanja uglja i drveta u elektranama i zbog
toga su, naročito poslednjih meseci, na udaru
kritika, kako zbog prevelike emisije štetnih
gasova u atmosferu, tako i zbog uništavanja
šuma Jugoistočne Azije odakle uvoze ve-
like količine kvalitetnijeg tropskog drveta.
Kina, ali ni Indija, naravno da još uvek nisu
spremne da previše pažnje obrate na zaštitu
životne sredine, i niko ne gaji iluzije da bi se to
moglo uskoro dogoditi, i zato se ove dve zemlje
uzimaju kao ciljno tržište novog proizvoda.
U savremenom građevinarstvu već odavno
se čađ koristi prilikom spravljanja elemena-
ta za zidanje (blokova i opeka), ali istraživači
tvrde da se kroz ovaj proces proizvodnje ve-
zuju sve štetne hemikalije umanjujući tako
u velikoj meri količinu atmosferskih gasova
direktno odgovornih za efekat staklene bašte,
a da se istovremeno dobija koristan ekološki
materijal koji smanjuje troškove građenja.
Pri tome su ovi građevinski elementi naj-
manje za 20% lakši i jači u odnosu na kom-
parativne opekarske proizvode i potrebno je
kraće vreme za njihovu proizvodnju.
www.mongabay.news
10 eko-proizvoda
Proteklog novembra u Čikagu izdavačka
kuća Building Green (ekološka gradnja) šesti
put proglasila je top-10 zelenih proizvoda za
građevinarstvo i opremanje nastalih u 2007.
godini. Da bi se neki proizvod našao na ovoj
listi bilo je neophodno da ispunjava bar neki
od uslova: odgovarajuća sirovina, netoksičan
proces proizvodnje i vreme eksploatacije...
Zato je posebno iznenađenje bilo kada se
među ovih deset proizvoda našla i nova ive-
rica kompanije Collins Pine – Free Form,
kod koje je melamin-formaldehid zamenio
ureu-formaldehid, inače standardno sred-
stvo u lepljenju iverice.
Ovim je zadovoljen i standard Faze II za
emisiju formaldehida koji je propisala ka-
lifornijska Komora za vazdušne resurse.
Ipak, nova iverica će biti dostupna kupcima
samo kao opcija sa nešto višom cenom. Za
razliku od drugih proizvoda sličnih karak-
teristika (npr. iverice sa fenolnim vezivima),
koji imaju nešto tamnije nijanse u odnosu
na standardne UF-iverice, Free Form ive-
rica je svetlije boje zahvaljujući beloj boji
melamina.
U obrazloženju odluke, Building Green je
saopštio razloge zbog kojih je ovaj proizvod
ušao među deset ekološki najprihvatljivijih:
sastoji se od recikliranih elemenata, ima sve
sertifikate drvnih instituta i oslobađa mini-
malna zagađenja.
www.buildinggreen.com
Metalna draperija
Mrežasta platna kompanije Cascade Coil
Drapery Inc, pružaju zanimljivu vizu-
elnu teksturu u širokom spektru arhi-
tektonskih i enterijerskih dizajnerskih
aplikacija. Metalna draperija propušta
vazduh, svetlo i zvuk, dok jednovreme-
no obezbeđuje vizuelnu podelu prostora
u radnjama, holovima, svečanim sala-
ma, uz mogućnost ostvarivanja različitih
svetlosnih segmenata jednog prostora..
Platna od glatke upletene žice takođe se
mogu koristiti kao obloga zidova, detalj
u dizajnu nameštaja, kamina, skulptur-
nih lampi, itd. Kompanija nudi i naročito
obrađen proizvod namenjen za spoljašnju
upotrebu, za nadstrešnice senika i terasa,
baštenske abažure za lampe, maskirne ka-
veze za posmatranje životinja...
www.cascadecoil.com
Plastika jaka kao ÿelik
Grupa naučnika sa Univerziteta u Mičige-
nu, kopirajući strukturu zida od opeke na
nivou molekula, razvila je laganu i prozirnu
plastičnu masu visokih mehaničkih perfor-
mansi. Na prezentaciji novog materijala, u
oktobru ove godine, naučnici su objasnili
da se njihov materijal sastoji od nanoslojeva
gline i vodootpornih polimera koji se vezuju
belim lepkom. Istraživač, profesor Nicho-
las Kotov, rekao je da dalje razvijanje može
dovesti do lakšeg i jačeg materijala, a kao
neke od primera za njegovu primenu naveo
je proizvodnju pancira i oklopa za vozila u
vojnim i policijskim službama, primenu u
mikroelektromehaničkim uređajima, mi-
krofluidima, biomedicinskim senzorima i
bespilotnim letelicama Ŷ
transmaterijaIi
KNJIGE O (TRANS)MATERIJALIMA
Princeton Architectural Press objavio je
dve knjige koje se bave novim materijalima u
graòevinarstvu i prateèim delatnostima.
Knjiga Transmaterijali - katalog materi-
jala koji definišu naše okruženje, Blaine
Brownell-a, osmišljena je kao džepni vodiì
kroz svet poslednjih otkrièa i materijala koji
èe obeležavati naše okruženje u narednim
decenijama.
Veran temi, Brownell preraòuje standardne
kategorije u podeli materijala i postavlja svo-
je koje se ìine provokativnim ali i inspirativ-
nim za nova razmišljanja. Koncept podele
odstupa od klasiìnog pa su tako materijali:
ultraperforirani, miltidimenzionalni, prekom-
binovani, inteligentni... Nova klasifikacija
omoguèava, ne samo opušteniju i smisleniju
podelu, veè navodi i na traženje sasvim no-
vog pogleda na stvari.
Samu reì transmaterijali neèete pronaèi
u mnogim reìnicima, ali ona u sebi nosi
mnogostruka znaìenja ìineèi most iz-
meòu tehnološkog napretka i naših shva-
tanja materijala ali i samog prostora…
... Blaine Brownell
Knjiga Materijali u projektovanju (autori
Victoria Ballard Bell i Patrick Rand) bavi se
materijalima na nešto tradicionalniji naìin
(poglavlja klasiìnih naziva: staklo, beton,
drvo, metal i plastika), ispitujuèi pojedine
materijale u pojedinaìnim projektima.
Autori su pokušali da odbrane tezu kroz 60
primera materijalizacije – spoja materijala i
arhitekture. Ono što je možda najznaìaj-
nije kod ove knjige jeste akcenat na kako,
tj. predstavljeni su detalji, tehniìki crteži,
graditeljske i zanatske tehnike... koji zai-
sta mogu da pomognu u izboru materijala.
Materijali daju smisao arhitekturi, i presu-
dni su za konaìan izgled, ne samo detalja
veè i ìitavog objekta, pa tako, izabrati ih
naknadno zapravo znaìi oduzeti objektu
na kvalitetu.
...Victoria Ballard Bell i Patrick Rand
28
U prošlom broju BUILD
magazina predstavili smo
skele firme MB COMPANY
ali pomenuli smo i
program galanterije za
beton koji obuhvata:
distancere za gornju
i donju zonu armiranja,
sisteme za podizanje,
fiksiranje i povezivanje
betonskih prefabrikovanih
konstrukcija, lajsne i
konstruktivne profile,
magnetne proizvode za
metalne kalupe... ali i
mnoge druge proizvode za
konstrukcijsku industriju.
Upravo ovoj ponudi firme
sada želimo da posvetimo
više prostora...
MB COMPANY
Bul. Arsenija þarnojeviýa 99g
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 31 33 660
mob: +381 63 10 36 565
fax: +381 11 31 33 658
e-mail: mbcompany@eunet.yu
mblager@gmail.com
GALANTERIJA ZA BETON
MB COMPANY
TEMA broja
Pravilan (projektom predviđeni) položaj armature
u armirano-betonskim elementima i konstrukcija-
ma, od presudne je važnosti za njihovo kvalitetno
izvođenje. Jedino na taj način projektovani beton-
ski element može u potpunosti, trajno i bezbedno
vršiti ulogu koja mu je namenjena. Ukoliko položaj
postavljene armature u betonskoj konstrukciji ne
odgovara projektu po kom je taj položaj određen,
nikako se ne može računati sa tim da će betonski
element imati projetovane karakteristike, već će
one uvek, u većoj ili manjoj meri, biti umanjene.
Višedecenijska iskustva građevinske industrije
u radu sa betonima dovela su do apsolutno po-
tvrđenih činjenica o uzrocima koji su odgovorni
za prerano starenje betona. Kao najčešći krivac
imenovano je oštećenje zaštitnog sloja, usled
čega dolazi do oksidiranja armature u betonu i gu-
bljenja projektovanih neophodnih karakteristika
čvrstoće i savijanja.
Najefikasniji način da zaštitni sloj zadrži projek-
tovanu dimenziju jeste postavljanje distancera.
Pomoću njih, čak i u uslovima gradilišta, neće doći
do sitnih nepreciznosti koje u perspektivi ugroža-
vaju čitavu betonsku konstrukciju.
Distanceri za beton su tako neophodni sastavni
deo pri izvođenju svih armiračkih radova, kako u
industrijskoj, tako i u individualnoj gradnji. Ponu-
da firme MB Company obuhvata sve elemente
bez kojih se armiranje betona ne može zamisliti,
a uz njih posao postaje lakši, brži i neuporedivo
kvalitetniji. Spektar proizvoda ove kompanije je
takav da svi koji su u poslu armiranja, izvođenja
betonskih kostrukcija i livenja gotovih prefabriko-
vanih elemenata, mogu ovde naći sve što im je po-
trebno kako bi posao bio završen na najprecizniji
i najjednostavniji način, što istovremeno znači i
najekonomičniji i najbezbedniji Ŷ
Distanceri tip 4-10
Distanceri tip 10-15
MB COMPANY
Boìni prikaz distancera iz ponude
firme MB Company sa
postavljenom armaturom Ŷ
Okrugli plastiìni distanceri za potrebe male do srednje izdržljivosti
Vrsta plastiìnog distancera sa širokom upotrebom. Alternativni laki okrugli distancer koji odgovara razliìitim profilima armature.
Šifra Zaštitni sloj betona Za armaturu preìnika Težina
(kg/100)
Pakovanje
(kom)
Picofix 15/ 5-10 15 mm 5 - 10 mm 0,28 1 000
Picofix 20/ 5-10 20 mm 5 - 10 mm 0,30 1 000
Picofix 25/ 5-10 25 mm 5 - 10 mm 0,57 1 000
Picofix 30/ 5-10 30 mm 5 - 10 mm 0,65 1 000
Ultrafix 15/ 4-10 15 mm 4 - 10 mm 0,30 1 000
Ultrafix 20/ 4-10 20 mm 4 - 10 mm 0,48 1 000
Ultrafix 20/ 5-16 20 mm 5 - 16 mm 0,53 1 000
Ultrafix 25/ 4-10 25 mm 4 - 10 mm 0,60 1 000
Ultrafix 25/ 5-16 25 mm 5 - 16 mm 0,74 1 000
Ultrafix 30/ 4-12 30 mm 4 - 12 mm 0,90 1 000
Ultrafix 30/ 5-16 30 mm 5 - 16 mm 1,05 500
Ultrafix 35/ 5-16 35 mm 5 - 16 mm 1,40 500
Ultrafix 40/ 5-16 40 mm 5 - 16 mm 1,65 500
Ultrafix 50/ 5-16 50 mm 5 - 16 mm 2,10 250
Sparfix 10/ 3- 5 10 mm 3 - 5 mm 0,07 1 000
Sparfix 15/ 3- 5 15 mm 3 - 5 mm 0,15 1 000
Sparfix 15/ 6- 8 15 mm 6 - 8 mm 0,16 1 000
Sparfix 20/ 3- 5 20 mm 3 - 5 mm 0,19 1 000
29 www.buildmagazin.com
Gradovi sveta odavno pokušavaju
da iznađu načine balansiranja između dve
krajnosti: potencijalnih prihoda od priva-
tnog komercijalnog zemljišta i neopho-
dnosti javnih zelenih površina. Ova borba
postoji svugde, bez obzira na stepen razvi-
jenosti države, grada, svesti građana, a naj-
uspešniji u rešavanju problema su oni gra-
dovi koji uspeju da pronađu najoptimalnija
rešenja. Pitanje ozelenjavanja nije samo
pitanje estetike ili održavanja psihološke
veze čoveka sa prirodom, već se istovre-
meno radi o poboljšanju eko i klimatskih
uslova u izgrađenim sredinama. Sagleda-
vanje ove teme na širem planu dovodi do
zaključka da gradska zelenila postaju ne-
ophodna kao jedino moguće rešenje zaštite
kvaliteta vazduha.
Problemi koje možemo primetiti prilikom
osnovne analize sistema zelenih površina u
urbanim sredinama, kako širom sveta tako i
kod nas, svode se na sledeće:
Zelenila je sve manje, a sve je manje i nači-
na za njihov povratak u urbano tkivo.
Brzo širenje gradskih jezgara uslovljava sve
veće potrebe za izgradnjom infrastruktur-
nih i drugih objekata, dok površine name-
njene parkovima, park-šumama, dečjim
igralištima i drugim vidovima zelenih oaza
ostaju u drugom planu.
Postoji loša praksa prenamene površina
pod zelenilom iako su ove površine veoma
važne jer predstavljaju deo sistema koji bi-
tno utiče na regulaciju klime i unapređenje
estetske slike gradova. Ova praksa karakte-
ristična je za sredine u kojima javno mnje-
nje ne igra ulogu aktivnog zaštitnika svog
životnog prostora, već pasivnog posmatrača
kršenja ili izbegavanja zakona i propisa.
Kako izbeći navedene probleme? Na koji na-
čin povećati broj zelenih površina u gradovi-
ma ukoliko za njih jednostavno nema mesta?
Predstavljamo vam jedno od novih rešenja
– ozelenjavanje ravnih krovova i terasa.
Zelena oaza
ni na nebu ni na zemlji
U Kanadi, SAD-u, Japanu, Engleskoj... mno-
ge terase i krovovi već su postali zelene površine
koje je na drugi način skoro nemoguće formi-
rati (i očuvati) u gusto izgrađenim gradovima.
Sve češće novi projekti u sebi podrazumevaju
ozelenjavanje krova ili terasa, dok kod nas još
nije razvijena svest, ne samo o prednostima nji-
hove primene, već i o neophodnosti njihovog
postojanja, a arhitekti i neimari do sada nisu
imali dovoljno hrabrosti i stvaralačke drskosti
da ponude jedno takvo graditeljsko rešenje.
Sličnu ulogu u arhitekturi i urbanizmu imaju i
vertikalne ozelenjene površine - fasade, ali će o
njima biti više reči u nekom od narednih broje-
va BUILD magazina.



Balkoni i prostori na ravnim krovovima
mogu da se preurede u veoma zanimljive povr-
šine na kojima tepisi trave i biljke u posudama
daju izvanredne efekte stvarajući zelene oaze
u vazduhu. Krovni vrtovi mogu da sadrže veći
broj elemenata koji se koriste i u vrtovima u
nivou tla: mogu se urediti geometrijskim, pej-
zažnim ili mešovitim stilom, ali ipak postoje
važne dizajnerske i strukturne razlike u razvoju
pejzaža na vrhu krova i u nivou tla.
Uticaji i preduslovi
Uticaji koji deluju na krovove uopšte i ovde su
prisutni: sunce, kiša, sneg, vremenske nepogo-
de (grad, jak vetar...), zagađen vazduh... Zbog
svega toga, najvažnija pitanja pri projektova-
nju krovnog vrta (pre estetskih), jesu ona koja
se tiču zaštite integriteta krova – krovna kon-
strukcija mora ostati vodonepropusna, stabil-
na, dugotrajna i zaštićena od oštećenja.
U najrazvijenijim zemljama sve je prisutnija
tendencija ozelenjavanja krovova, i to ne samo
kroz individualne projekte, veè kao ekstenziv-
no ozelenjavanje petih fasada, koje bi trebalo
bitno da podigne kvalitet života u gradovima.
Njujork èe u XXI veku postati grad sa najveèim
brojem ozelenjenih krovova. Gradska uprava
planira ozelenjavanje svih krovnih terasa u cilju
poboljšanja mikroklimatskih uslova, smanje-
nja zagaòenosti vazduha i buke, unapredjenja
estetske slike grada... Da podsetimo, Men-
hetn, centralna zona grada, veè sadrži jednu
od najveèih ureòenih zelenih površina na svetu
– Central park. Ovaj park, poznat iz mnogo-
brojnih filmskih i televizijskih scena, krije poznati
Prirodnjaìki muzej, kilometre staza, mostove,
hektare travnjaka i nekoliko veštaìkih vodenih
površina meòu kojima je najpoznatije Veliko je-
zero na kome je krajem XIX veka Nikola Tesla
demonstrirao svoj patent daljinskog upravljanja
vozeèi maketu broda po površini jezera Ŷ
Zelene površine imale su važnu ulogu još u drevnim civili-
zacijama, pa se tako o njihovoj neophodnosti u gusto na-
seljenim sredinama (gradovima) govori od XIV veka p.n.e.
sve do danas. Razvojni put od tri i po milenijuma sažet je
u konstataciji struÿnjaka iz ove oblasti da se ’’istovremeno
sa razvojem društvene i privredne evolucije naselja, menja
struktura i forma gradske pejzažne kompozicije a takoĀe
veliÿina i oblik zelenih površina’’.
priredila Marija Živanoviă
dipl. ing. pejzažne arhitekture
IZAZOV SAVREMENOG URBANIZMA
KROVNI VRTOVI
urbanizam
www.buildmagazin.com 30
Konstrukcija objekta mora izdržati doda-
tno opterećenje krovnog vrta i zato se mora
odrediti maksimalna težina tereta krova koja
ne sme biti prekoračena. Pravilnim izborom
mobilijara i biljaka celokupna težina elemena-
ta vrta može se svesti na optimum koji neće
ugroziti bezbednost objekta.
Upravljanje vodom i vlagom je važan faktor
u planiranju krovnog vrta. Postoje brojni na-
čini da se postavi i zaštiti vodonepropusna
membrana, ali bez obzira na to od kog ma-
terijala je izrađena, mora se postaviti pre svih
ostalih materijala i strukturnih elemenata vrta.
Drenaža je podjednako važna, a najbolji na-
čin izvođenja drenažnog sistema za vrt na
krovu je kroz isti sistem koji koristi zgrada
(olucima i sl.).
Bezbednost ljudi i imovine najviše ugrožava
jak vetar i visina objekta. Krovni vrtovi moraju
imati ograde kako bi se zaštitili korisnici, ali i
prolaznici, pa iz tog razloga treba obaviti kon-
sultacije sa nadležnim službama i stručnjacima
u vezi sa propisima o visini i načinu bezbedne
izrade i postavke ograda i zidova.
UreĀenje vrta
Tek sada, kada su nam poznati uticaji i pre-
duslovi, možemo pristupiti osmišljavanju i
izvođenju krovnog vrta. Izbor rešenja je veliki,
a svi elementi se mogu kombinovati po ukusu
i potrebama korisnika. Naravno, treba voditi
računa o ulozi svakog postavljenog elementa
ili biljke, koji moraju biti prilagođeni uslovima
karakterističnog položaja na objektu.
Materijali koji se mogu se koristiti za poplo-
čavanje, odnosno zastiranje krovnih vrtova su:
aluminijum, laki beton, drvo ili trava... Svaki
element vrta treba da je sačinjen od što laga-
nijih materijala, dobro pričvršćenih za krov ili
druge delove zgrade.
Izbor biljaka takođe je raznovrstan, a prilikom
odabira treba se opredeliti za niže rastinje kao
što je: patuljasto drveće, nisko žbunje, puzavi-
ce, cveće, trave... Vrste tankog, krhkog stabla i
nežnih listova treba izbegavati jer takve biljke
slabo trpe pojačan uticaj vetra na višim spra-
tovima. S obzirom na činjenicu da su krovovi
direktno izloženi suncu, prilikom odabira bi-
ljaka treba preferirati vrste svetlosti. Vrste senke
i polusenke se takođe mogu koristiti ukoliko im
se obezbede adekvatni uslovi za rast i razvoj.
Podloga za sadnju biljaka je još jedan faktor
koji će uticati na opterećenje krova, pa se pre-
poručuje korišćenje lagane zemljišne smeše
koja sadrži dovoljno hranljivih materija ne-
ophodnih za razvoj biljaka.
Oblikovanje krovnih vrtova i
izbor biljaka
Sa krovnih terasa se pruža uzbuđujuć pogled
na grad. Vidike treba što bolje iskoristiti i
naglasiti, a posmatrača usmeriti ka njima. Za
to nam od velike pomoći mogu biti biljke i
centralni zeleni portali postavljeni kao okviri
za vizure – slike grada. Čak i u slučaju kada
oblikujemo nekoliko okvira za različite vidike,
glavni, najupečatljiviji vidik, ne sme izgubiti
svoju dramatičnost.
Naravno, postoje i delovi grada sumornog i
jednoličnog izgleda. U takvim slučajevima
najbolje rešenje je kreiranje bašte koja je, de-
lom ili u potpunosti, usmerena prema svom
unutrašnjem uređenju i sadržaju. Biljke penja-
čice, ograde i rešetke, zaklanjaju ružan pogled
i stvaraju intiman prostor zaštićen od vetra.
Ovakvi vrtovi mogu obilovati manjim brojem
žbunja geometrijskih oblika ili grupama bilja-
ka koje će stvarati utisak šarenila i opušteno-
sti tradicionalne bašte za odmor. Kreiranjem
zasebnih prostora odvojenih pregradama, ili
postavljanjem pergole, izbor biljaka može da
se proširi i da se jače istakne utisak intimnosti
prostora.
Bez obzira na to kojim će stilom vrt biti obli-
kovan, on ne sme biti pretrpan posudama s
biljkama, kako iz bezbednosnih, tako i iz hi-
gijenskih i estetskih razloga. Neophodno je
ostaviti mesta za odmor i zabavu, jer vaša bašta
će zaista oživeti samo sa vama u njoj.
Vrste biljaka koje se mogu koristiti u krovnim
vrtovima su: Tradescantia hybrida, Verbena x
hybrida, Buxus sempervirens, Primula vulga-
ris, Bellis perennis, Viola sp., Hedera helix, Pe-
largonium zonale, Hydrangea macrophylla...
Naposletku...
U ovom tekstu pokušali smo da ukratko obja-
snimo preduslove i skiciramo mogućnosti za
stvaranje jedne zelene površine na većoj terasi
ili krovnoj površini, ali moramo napomenuti
da je neophodna konsultacija stručnjaka prili-
kom njenog konačnog planiranja i podizanja.
Ovakvi vrtovi se mogu urediti na najrazličitije
načine, zato prepustite mašti na volju i učinite,
prvo svoj krov i svoju terasu, a zatim i svoje
gradove i okruženje, lepšim i čistijim Ŷ
Nedavno su i kod nas zapoìeli prvi koraci
u ovom smeru. Konkurs za urbanistiìko-
arhitektonsko rešenje blokova 25 i 26 u
Novom Beogradu (kod Arene) prvu na-
gradu doneo je birou Medium International
Development. Projektom je planirano oze-
lenjavanje ravnih krovnih površina u vidu
vrtova i otvorenih rekreativnih površina Ŷ
Semiramidini vrtovi su se nalazili na levoj
obali Eufrata unutar zidina drevnog Vavi-
lona. Podigao ih je car Nabukodonosor za
svoju ženu Amitu koja nije bila navikla na
pustinjski pejzaž teritorije današnjeg Iraka.
Nažalost, o vrtovima su ostala samo sved-
oìenja savremenika koji su ih još tada pro-
glasili jednim od Sedam ìuda starog sveta.
Vrtovi su bili rasporeòeni terasasto,
tako da je svaki od vrtova obuhvatao
po jednu terasu. U njima su uzgajane
egzotiìne biljke, potoci vode tekli su sa
visina i spuštali se u slapovima do tla
navodnjavajuèi vrtove, natapajuèi kore-
nje biljaka i ìineèi ceo predeo vlažnim.
Ovo remek-delo umetnosti i svedoìanstvo
kraljevskog luksuza, odavalo je utisak pri-
rodnosti, jer se uticaj ìoveka u održavanju
vrtova nikada nije video... Sam izgled Se-
miramidinih vrtova vekovima je predmet
pretpostavki, ìežnji i inspiracija za mnoga
umetniìka dela, posebno u slikarstvu (na
slikama sasvim gore i dole prikazana su
dva od bezbrojnih maštovitih prikaza je-
dnog od najpoznatijih simbola ljubavi) Ŷ
arhitektura
www.buildmagazin.com
urbanizam
31
Danas je kod nas skoro
nemoguýe zamisliti rad u
arhitektonskoj praksi bez
AutoCAD-a. Uprkos ÿinjenici
da postoje i daleko specijali-
zovaniji paketi, DWG
crteži ostaju najzastupljeniji,
i korišýenje ovog AutoCAD
formata obiÿno je garan-
cija da neýe biti problema
pri kretanju crteža od ruke
do ruke. MeĀutim, visoka
cena programa je u procesu
legalizacije softvera stavila
mnoge firme u nezgodan
položaj, i to ne samo kod
nas, a kupovina više licenci
je ÿesto nezamisliva
Softver po imenu IntelliCAD razvijao se do
pre neku godinu, kada je pravo na njegovo
dalje razvijanje otkupilo više firmi. Načinjen je
interesantan korak – postojećem kodu je dodat
interfejs identičan AutoCAD-u, i time praktič-
no napravljen klon koji se koristi na potpuno
isti način, sa istovetnim komandama, s tim
da je cena programa par desetina puta niža!
ProgeSoft je u ovome za sada otišao najdalje
– program po imenu ProgeCAD pored identič-
nog prozora i istih komandi sadrži i praktično
istovetne ikone, imena paleta i njihov raspored...
Komande čija imena nisu smela da se presli-
kaju slove drugačije, ali se mogu pozivati istim
skraćenicama, npr: Offset se naziva Parallel, ali
je skraćenica – O; alatka Osnap se ovde naziva
Esnap, ali se može konfigurisati komandom OS.
ProgeCAD objedinjuje neke komponente u
po jedan dijalog. Na primer, upravljanje slo-
jevima (Layers), ravnima (UCS), blokovima
(Blocks), projekcijama (Views), kao i tipovima
linija i kota, smešteno je u jedan prozor – CAD
Explorer. Ovim se izbegava uzastopno zatvara-
nje nekih prozora i otvaranje novih.
Program koristi standardni DWG format i
lako učitava crteže rađene u AutoCAD-u.
ProgeSoft je pratio razvoj DWG-a u potpunosti,
te ProgeCAD ne samo da otvara svaki DWG
fajl, već i snima u format za bilo koju raniju
verziju AutoCAD-a – od ver.2.5 do 2008.
Pri otvaranju i snimanju fajlova snimljenih
u AutoCAD-u ili Architectural Desktop-u, a
koji sadrže objekte koje interno ne podržava,
ProgeCAD se ponaša nedestruktivno – uko-
liko naiđe na takav objekat, on će ga samo na-
značiti simbolom, a ostatak crteža prikazaće
normalno. Funkcija Save će takođe zadržati
ove objekte, tako da se oni normalno otvaraju u
matičnom programu.
Aktuelna verzija ProgeCAD-a je 2008. Ova
verzija je sa sobom donela i podršku za Win-
dows Vistu, kao i novi PLOT prozor sličniji
onom u AutoCAD-u. Ukratko, predstavljeno
rešenje ProgeSoft-a je najbolji način za le-
galizaciju bez trnja
SYSTEM PRO
Ovlašăeni prodavac ProgeCAD
softvera za Srbiju
Hadži-Čerina 2
11000 Beograd
tel. +381 11 244 77 81
383 56 41
www.systempro.co.yu
software
SYSTEMPRO – PROGESOFT INTELLICAD
PROGECAD
32
ANALIZA GRAĉEVINSKIH KONSTRUKCIJA
METODOM KONAþNIH ELEMENATA
SOF ST K
SOFiSTiK je modularni kom-
pjuterski program za analizu
konstrukcije svih vrsta gra-
Āevinskih objekata. Kombi-
novanjem modula mogu se
konfigurisati namenski pa-
keti za analizu specijalizova-
nih konstrukcija kao: zgrade,
mostovi, tuneli, geomeha-
nika, ÿeliÿne konstrukcije,
membrane i oplate, dinami-
ka, potencijalni problemi i
sl, a od ove godine integri-
san je CFD modul britanske
firme Physica
Centralno jezgro programa Sofistik čini
CDB baza sa kojom komuniciraju svi mo-
duli pre/post procesora i procesora, tako da
su svi podaci smešteni na jednom mestu.
Takođe, podržani su praktično svi uobiča-
jeni standardi: AASHTO, DIN, EC, BS,
O-Norm, SNIP, SIA...
Tri su načina za modeliranje konstrukcija:
Sofiplus je dodatak za AutoCAD koji
nam omogućava da iz popularnog DWG
formata jednostavno dobijemo Sofistik
model
CADINP je tekstualni parametarski
unos, gde pomoću Teddy modula može-
mo kreirati ili editovati ranije napravljenu
konstrukciju, praktično bez ikakvih ogra-
ničenja (koja inače postoje kod grafičkih
preprocesora) odnosno imati apsolutnu
kontrolu modela i proračuna
Treći način su specijalizovani grafički pre-
procesori za definisanje i proračun nestan-
dardnih poprečnih preseka (WinGRAF),
modeliranje tunela (WinTUBE) i raznih
geotehničkih konstrukcija (FIDES)
Sofistik Struktural Desktop je interak-
tivni korisnički interfejs pomoću koga ko-
risnik kontroliše programske module. SSD
radi u task-orijentisanom modu prevodeći
inženjerske procese u taskove koji se kon-
trolišu preko prozora. SSD omogućava kori-
sniku da kombinuje fleksibilni parametarski



CADINP-input sa interaktivnim moduli-
ma kao što su AutoCAD-bazirani Sofiplus
preprocesor ili Animator za 3D prikaz.
Izlazni rezultati se prikazuju tekstualno ili
grafički, modulom WinGRAF koji je gene-
rator rezultata. Animator je veoma snažna
i atraktivna alatka koja se koristi kao 3D
preprocesor za vizuelizaciju modela i kao
post procesor za prikazivanje deformisane
konstrukcije ili tonova forme u dinamičkoj
analizi.
Za generisanje finalnog izveštaja tekst/gra-
fika čiji sadržaj se definiše pre proračuna, a
može se dopunjavati i kasnije, zadužen je
modul Ursula. Moduli Animator i Ursu-
la su besplatni tako da je prezentiranje 3D
modela i rezultata proračuna investitoru ve-
oma efektivno i jednostavno Ŷ
33
software
SSD omoguüava korisniku potpunu kontrolu nad projektom
SOFiPLUS u okruženju AutoCAD-a
Zahvaljujuýi Wizard-u dinamika više nije problem
Olakšano modeliranje tunela i geotehniþkih konstrukcija
Analitiþki i fiziþki model preuzeti iz Autodesk Revit Structure
FOCUS COMPUTERS DOO
Gradski park 2
11080 Beograd
tel/fax: +381 11 3771 543
mob: +381 63 226 292
e-mail: info@focus-computers.co.yu
www.focus-computers.co.yu
33
34
Kako izabrati odgovarajuýi
naÿin licenciranja za
Vaše preduzeýe?
Nabavka i upravljanje
softverskim licencama
mogu predstavljati pravi
izazov, ali ukoliko želite da
licencirate svoj poslovni
softver, Ex Ecentar d.o.o,
kao Microsoftov partner,
Vam nudi ÿitav niz programa
za licenciranje koji su
skrojeni tako da odgovaraju
potrebama Vašeg preduzeýa
Open Value Subscription (OVS) program li-
cenciranja pruža malim i srednjim preduzećima
jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost
kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje.
Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i ne-
koliko drugih programa za licenciranje.
Licence kao pravo korišýenja
Licenca je ugovor između proizvođača softvera
koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod
(softver) i organizacije ili osobe koja koristi
softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz
neki od Microsoftovih programa za licencira-
nje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više
od pet računara. Licence dolaze u posebnom
pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste proi-
zvoda i broja licenci kao i obavezni EULA (li-
cencni sporazum sa krajnjim korisnikom).
Osnovne opcije Microsoft programa licen-
ciranja na našem tržištu su:
Microsoft Open Value Subscription
(OVS)
Original Equipment Manufacturer
(OEM)
Microsoft Open License Program
(OLP)
Full Packaged Product (FPP)
Šta je to Microsoft OVS
Licence?
Microsoft Open Value Subscription je pro-
gram trogodišnjeg zakupa licenci za korišće-
nje softvera na svim računarima u preduzeći-
ma koja raspolažu sa najmanje pet računara.
Program OVS donosi kompletno rešenje
jer uključuje sledeće osnovne komponente:
Operativni sistem Microsoft Windows
Professional Upgrade
Microsoft Office Professional
Microsoft Office Small Business
Edition
Microsoft Core CAL








Program u sebi obuhvata CAL-ove (Cli-
ent Access License) za serverske proizvode
Windows Server CAL, Exchange CAL,
Sharepoint CAL i SMS CAL.
Microsoft Small Business
Server CAL
Licence za navedene proizvode možete poručiti
pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste plat-
formi: OVS Desktop Professional Platforme i
OVS Small Business platforme što Vam dono-
si dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu
svih komponenti platforme pojedinačno.
Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo
korišćenja najnovije verzije softvera koji ste
odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i na-
dogradnju licenciranog softvera najnovijim
verzijama koje se u toku trajanja ugovora po-
jave na tržištu (Software Assurance).
Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri
godine. Izabrani softver možete koristiti u više
jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni
jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji
za osnovne komponente OVS-a, Windows
i Offi ce. Program OVS uključuje podršku
preko telefona i na sajtu, koju drugi programi
licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno,
dogovor i o drugim vidovima Microsoftove
tehničke pomoći na različitim nivoima.
Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid
licenciranja prilagodi objektivnim potre-
bama potencijalnih korisnika kako bi sam
program licenciranja iskazao punu snagu i
upotrebljivost Ŷ
EX ECENTAR
Licenciranje za mala i srednja preduzeăa
software
35
TURBINE
Na kompleks Svetskog trgovinskog centra u
Bahreinu poslednje nedelje oktobra postavlje-
ne su turbine na vetar, što je prvi takav primer
u svetu na objektu komercijalne namene. Tri
turbine, prečnika 29m, drže se na mostovima
raspetim između dve kule. Sam dizajn kula je
aerodinamičan i tako izveden da u potpunosti
koristi povetarac sa Golfskog zaliva i orijentiše
ga ka turbinama povećavajući pritom energiju
vetra. U punoj operativnosti turbine će ispo-
ručivati oko 11-15% energije neophodne za
samu zgradu, tj. 1.100 do 1.300 megavat-ča-
sova godišnje, što je dovoljno da se obezbedi
električno osvetljenje za 300 domova u periodu
dužem od jedne godine.
zanimIjivosti
BUDUüNOST – DANAS
ENERGYbase je reprezentativni projekat
nove generacije u oblasti poslovnog prosto-
ra. Konstrukcijom ove poslovne zgrade bečki
Fond za podsticanje privrede (WWFF) želi
da postavi nove standarde. Naime, najma-
nja površina kancelarijskog prostora imaće
250m
2,
a ponudiće zainteresovanim firma-
ma oko 7.500 kvadratnih metara. Ono što
ENERGYbase razlikuje od miliona poslov-
nih zgrada širom sveta jeste zapravo podatak
da će trošiti tek oko 20% energije u odnosu
na objekte jednake veličine i namene. Da bi
se ovo postiglo, projektom je predviđeno da
ENERGY base prima 100% sunčeve sve-
tlosti u svoje kancelarije, solarno grejanje i
hlađenje, osvežavanje vazduha u prostorija-
ma zahvaljujući rasporedu i odabiru biljaka.
Za izvođenje jednog ovako racionalnog pro-
stora u potrošnji energije neophodno je da
se uloži 14 miliona evra, ali prema svim pro-
cenama ova suma će biti nadoknađena već
u prvim godinama korišćenja.Predviđeno je
da ova zgrada već od sredine ove godine po-
kaže svim zainteresovanim kako je moguće
uštedeti 4/5 energije već u planiranju i iz-
vođenju objekta, ali još jedna dobrobit jeste
ta što grad Beč ovom zgradom namerava da
se još jednom nametne kao poslovni centar
srednje Evrope Ŷ
www.buildmagazin.com
TEMA JESENI 2007.
U Velikoj Britaniji su i ove jeseni voòene de-
bate povodom dodele RIBA Stirling Prize
(po arhitekti ser Džejms Stirlingu 1926 - 1992.)
– najprestižnije ostrvske nagrade za arhitek-
turu koja se dodeljuje domaèim autorima za
projekat godine. Na konkursu je pobedio Da-
vid Chipperfield projektom Muzeja savre-
mene književnosti u Berlinu (na slici dole).
Ništa nije sporno u vezi sa projektom koji je
odneo nagradu, niti sa arhitektom koji ga je
potpisao, ali jeste sporno sa lokacijom na
kojoj se objekat nalazi. Nakon što se pono-
vila priìa od prethodne godine (kada je po-
bedniìki projekat britanskih arhitekata svoje
mesto našao u Madridu), pitanje koje se naj-
ìešèe ìulo proteklih meseci jeste: zašto Veli-
ka Britanija ima arhitekte ali ne i arhitekturu?
Naime, struìna javnost veè je ozbiljno zabri-
nuta što najprestižnija nagrada britanskim
arhitektima odlazi za njihove projekte koji se
nalaze van granica Ujedinjenog Kraljevstva.
Poìeli su opet da se pominju i primeri iz bliže
i dalje prošlosti koji potvròuju da svetski naj-
priznatiji arhitekti koji dolaze sa Ostrva, na
tom istom Ostrvu nisu umeli biti prepoznati i
priznati: Riìard Rodžers (koji je veliku karije-
ru zapoìeo centrom Pompidu u Parizu, Zaha
Hadid koja je slavu stekla u svetu pre nego
je imala prilike da temelje svojih objekata po-
stavi u rodno tle...
Novi Vembli stadion se još glasnije nego pre
naziva promašajem, a pojedini struìnjaci
maltene jadikuju za rasejanom britanskom
arhitekturom koja je emigrirala pod pritiskom
neznanja i neukusa. Da se ne govori o ha-
labuci povreòenog ponosa koja od komarca
pravi magarca, pokazuje i ìinjenica da veèi-
na objekata koji su se našli u finalu takoòe
ima temelje u drugim zemljama. Naravno,
krivcem za to što Ostrvo iz godine u godinu
ostaje uskraèeno za najblistavija dela svojih
arhitekata, proglašen je prvenstveno domaèi
investitor. Struìnjaci iz ove oblasti sada su
stavljeni pred jedan pomalo bizaran zadatak:
trebalo bi da pronaòu naìine kako da obrazu-
ju ljude sa novcem, prvo da prepoznaju dobru
arhitekturu, a zatim i da za nju izdvoje novac.
Zvuìi možda smešno, ako ne i nemoguèe Ŷ
Swisspearl® paneli se proizvode u mo-
dernim postrojenjima u Niederurnen-u
(Švajcarska), korišćenjem male količine
energije i visoke svesti o očuvanju okoline.
Proizvode se od visoko kvalitetnog por-
tland cementa, sintetičkih vlakana, celu-
loznih materijala i stabilnih pigmenata.
Vlastiti postupak proizvodnje, sa posebnom
završnom obradom površina, impregni-
sanim ivicama i zadnjom stranom panela,
pruža optimalno ponašanje i trajnost preso-
vanih panela. Eternit Switzerland je jedini
proizvođač koji majstorski sprovodi zahtev-
ni proces proizvodnje integralno bojenih ce-
ment-kompozitnih panela, u veoma širokom
izboru boja, uz visoku higijenu proizvodnog
procesa i veoma mali uticaj na okolinu.
Zadivljujuýi izbor
Novi proizvod Swisspearl® je usredsređen
na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im
omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasa-
de, uz ispunjenje svih očekivanja investitora.
Dakle, prirodna elegancija osobenog i sve-
denog izgleda materijala, različitih završnih
obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanre-
dnu projektantsku slobodu da se zavodljive
boje i teksture mogu jednostavno i sjajno
uskladiti sa drugim materijalima.
PANELI I FASADNI SISTEMI
SWISSPEARL
®
Ovogodišnja dodela nagrada za arhitekturu
– Ranko Radoviè, pobedniìku plaketu do-
nela je objektu na ìijoj fasadi su na pravi na-
ìin korišèene sve prednosti SWISSPEARL®
panela. Dodela nagrada izvršena je
sredinom decembra 2007. u Novom Sadu.
Objekat smelo kombinuje savremene ma-
terijale – SWISSPEARL® fasadni paneli su
iskorišèeni za oblaganje vertikalnih površina
i izradu nadstrešnice objekta. Evo nekoliko
podataka o projektu:
Autor: Arhitektonski biro M+
Radniìka 24, Novi Sad
arh Dragan Marinìiè
Lokacija: Trifkovièev trg, Novi Sad
Objekat: Levi 9
Izvoòaì fasade: Montažni objekti
Za ovaj objekat korišèen je sistem sa
nevidljivim kaìenjem SIGMA 12, fasadne
ploìe SWISSPEARL® (debljina ploìa
12mm, sistem bojenja u masi CARAT)
boja na fasadi : CARAT ONYX 7090 i
CARAT BLACK OPAL 7025
Ukupna površina fasade
SWISSPEARL®: 260m
2







POTVRDA SWISSPEARL
®
KVALITETA
U prošlom broju smo vam predstavili panele i fasadne si-
steme kompanije SWISSPEARL
®
koje na našem tržištu
predstavlja firma ESAL iz Beograda. U meĀuvremenu,
ESAL je nizao poslovne i profesionalne uspehe, a kruna us-
pešne godine jeste dodela nagrade za arhitekturu Ranko
Radoviý koja se odigrala sredinom decembra 2007. godine.
Nagrada je pripala objektu u Novom Sadu na kom su, uz
ostale savremene materijale, korišýene i estetske prednosti
SWISSPEARL
®
panela
promo
36
Glavne osobine proizvoda
Legendarni švajcarski kvalitet ogleda se u
mnogim osobinama Swisspearl® panela. U
prošlom broju nabrojali smo mnoge, a sada
ćemo pomenuti one najkarakterističnije koje
njihove panele izdvajaju od svih ostalih:
ujednačeno bojenje
posebno projektovani sistem fasadnih oblo-
ga sa ventilisanjem sa zadnje strane
bez uticaja blizine morske obale i normal-
nog atmosferskog zagađenja
sunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz
skoro da ne utiču na izgled površine panela
dug vek postojanosti i otpornosti boje
– obezbeđeno prirodno i ujednačeno sta-
renje celokupne površine panela/fasade
garantovana otpornost od -40°C do +80°C
proizvodi pretežno izrađeni od mineralnih
sirovina, 100 % obnovljivi
švajcarski građevinski standardi potvrđu-
ju 40 godina kao očekivani životni vek
fasada izrađenih od Swisspearl® panela.
Swisspearl
®
fasadni paneli
Swisspearl® fasadni paneli su cement-
kompozitne ploče velikog formata, dostu-
pne u različitim načinima završne obrade.
Nakon opsecanja sa sve četiri strane, ploče
mogu biti sečene prema željenim dimen-
zijama. Mogu se postaviti u jednoj ravni sa
vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na
drugi način, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i ne-
ograničen izbor veličina ploča pruža beskrajne
mogućnosti u stvaranju jedinstvenih fasada.
Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u
skladu sa najnovijom tehnologijom neprekinu-
tog ventilisanja sa zadnje strane fasadne obloge.
Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren sistem
oblaganja fasada, već decenijama efikasno štiti
konstrukciju i čitavu zgradu od atmosferskih
uticaja. Paneli su nezapaljivi, otporni na korozi-
ju, trajni i praktično ne moraju da se održavaju.








Na kraju još moramo pomenuti i druge
Swisspearl® proizvode koje u svojoj po-
nudi predstavlja kompanija Esal d.o.o.
iz Beograda, čiju tehničku dokumentaciju
možete koristiti kao detaljna uputstva pri
projektovanju i montaži:
Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava
odgovarajuće boje
Paneli za balkone bojeni sa obe strane, per-
forirani unutrašnji elementi itd.
Prethodna generacija proizvoda razvijana
80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim je-
zgrom) takođe se može dobiti za doziđiva-
nje zgrada i naročite potrebe.
Tražite Natura (prozirni završni premaz sa
vidljivom cementnom strukturom) ili Tectu-
ra (jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom
završnom površinom) sistem bojenja.
Za svako vaše pitanje možete pozovati lo-
kalnog ovlašćenog Swisspearl® distribu-
tera, da proveri mogućnost nabavke panela
u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o
svemu drugom što može dovesti do među-
sobne saradnje Ŷ




ESAL DOO
Ovlašăeni zvaniĉni
distributer za podruĉje Srbije
Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 311 57 84
mob: +381 63 318 558
e-mail: esal@bitsyu.net
www.esal.si
www.eternit.ch
www.swisspearl-architecture.com
Raspoložive veliìine Swisspearl
®
panela:
Debljina proizvodne
mere
korisne mere
(mm) (mm)
8 mm,
5/16“
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
12 mm,
15/32“
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
U zavisnosti od naìina bojenja i nijanse boje
mogu biti isporuìeni i paneli širine 950 mm:
Debljina proizvodne
mere
korisne mere
(mm) (mm)
8 mm,
5/16“
3070 x 950
2530 x 950
3040 x 920
2500 x 920
*paneli korisne dužine 10’– 0”
mogu se proizvesti u fabrici
promo
37
Pod građevinskom industrijom podrazume-
vam ceo opus privrednih aktivnosti koje obje-
dinjuju i koje završavaju na nekom objektu. I
to apriori ne podrazumeva samo proizvodnju
građevinskog materijala i opreme nego je-
dan širi pojam, uključujući i samo građenje.
Građevinarstvo je jedna propulzivna, viso-
koakumulativna i izvozna privredna grana,
i to su atributi koje ono sobom univerzalno
nosi, ne samo kad je u pitanju Srbija već i
sve druge zemlje. Poenta u celoj priči je da
se strategija privrede jedne države oslanja
između ostalog i na građevinarstvo, i da se
osloni upravo u onoj meri koju građevinar-
stvo kao grana sa svim pomenutim odlika-
ma koje smo pomenuli, može da iznese.
Još jedna od bitnih karakteristika građe-
vinarstva jeste da za sebe vezuje veliki deo
ostatka privrede. Kada to kažem mislim na
elektro-industriju, industriju u proizvo-
dnji mašinskih elemenata koji se koriste u
građevinarstvu, bazične hemije i materija-
la kao takvih, tj. ne samo isključivo prime-
njivih u građevinarstvu... Kad sve to obje-
dinimo jasno je da građevinarstvo mora
zauzeti svoje mesto u privredi uopšte, a
glavni razlog zašto ono treba da ima, ja ću
biti slobodan da kažem, poseban tretman u
privredi, pored pomenute akumulacije iz-
voznih elemenata, jeste to što građevinar-
stvo može da bude pola privrednog rasta
unutar Srbije, i treba da bude, jer investici-
je kreću upravo kroz građevinarstvo.
Privredni ambijent Srbije –
siva ekonomija
Međutim, mi smo izašli iz jednog teškog pe-
rioda (zaključno sa bombardovanjem, odn.
2000. godinom), koji je morao da ostavi po-
sledice. Ako pogledamo privredne aktivno-
sti u to vreme – dobar deo se događao van-
budžetski, odnosno u zoni sive ekonomije.
To se sa 2000, odnosno periodom od tada, u
mnogome popravilo, ali ne i u meri u kojoj
bi trebalo da se popravi, a u prilog tome go-
vore mnoge analize svih validnih međuna-
rodnih finansijskih institucija, mada to vrlo
lako možemo videti i sami. Taj prostor, ovih
sedam godina, po mom mišljenju, ali veru-
jem da tako misli velika većina privrednika,
nismo dovoljno ažurirali... iskoristili... arti-
kulisali celu tu stvar...
Dakle, suština je napraviti dobar privredni
ambijent. Siva ekonomija ne puni državnu
kasu... Onda Država ima želju, odnosno po-
trebu, da one lojalne optereti dodatnim daž-
binama, i onda nastaje ciklus iz koga se teško
izlazi. Ali suština jeste da od građevinarstva
kreću greenfield investicije koje su nama ne-
dostajale! Tako na primer, zemlje koje su se
spremale za EU još od 1992: Poljska, Češka,
Slovačka, Mađarska... sve su do 2007. imale
povlašćen tretman za sopstvenu građevin-
sku industriju upravo iz razloga da privuku
što više greenfield investicija.
Naravno, nije to jedini preduslov, ali svakako
jeste jedan od osnovnih za stvaranje stimu-
lativnog privrednog ambijenta, pa tako, ono
što je kod nas PDV, oni su počeli da prime-
njuju po znatno nižim stopama, a neke ze-
mlje su čak i sasvim oslobodile građevinsku
industriju pomenutog poreza. Kod nas je
porez u građevinarstvu 18% za repromate-
rijal što je nedopustivo! Isto tako, poreska
fiskalna politika u Srbiji je nestimulativna
za produkciju novih stambenih kvadra-
ta jer je novostvorena vrednost opterećena
većim procentom poreza nego što je to (u
prometu) procenat već amortizovanih starih
stanova, što je neprirodno i u privrednom
smislu neopravdano.
Zato građevinarstvo, bar u Srbiji, bije tešku
bitku sa nelikvidnošću privrede, kao verova-
tno i sve druge grane, jer je novac izašao iz
privrede i otišao u neke druge tokove. Ume-
sto da se sve kreće ka povećanju privrednih
aktivnosti mi imamo vrlo restriktivan pri-
vredni ambijent.
Ono što građevinarstvo naročito muči jeste
zona sive ekonomije. Mi imamo oko 30%
neprijavljenih radnika na gradilištima ši-
rom Srbije. Možda i više, po samom prirodi
stvari to je nemoguće znati tačno... Ali to se
otprilike poklapa sa analizom MMF-a da je
oko trećine srpskog privređivanja ostvareno
u sivoj ekonomiji.
Sa gospodinom Dugandžijom sastao sam se u prostorijama
njegove firme Duga sistem, poslednjeg petka pred Novu
godinu. Na samom kraju još jedne uspešne godine na pri-
vatnom poslovnom planu, našao je vremena da nam iznese
detalje vezane za aktivnosti Udruženja visokogradnje u Pri-
vrednoj komori Srbije, ÿiji je predsednik. Ali, ovaj intervju je
pomalo bio iznenaĀenje, bar za mene koji nisam poznavao
Gorana – on je pre svega želeo da predoÿi suštinska pitanja
graĀevinske industrije i privrede Srbije uopšte. Teÿno i kon-
cizno iznošenje problematike, i moguýih rešenja, zaÿinjeno
komparativnim primerima evropske i svetske prakse, jedno-
stavno nije ostavljalo previše prostora za potpitanja, niti sam
ih smatrao potrebnim. Pretpostavljam da ýete se svi složiti sa
idejama koje Udruženje visokograĀevinara u PKS, na ÿelu sa
našim sagovornikom, priprema da predoÿi Vladi Srbije...
NOSILAC PRIVREDNOG RAZVOJA
GRAĉEVINSKA
INDUSTRIJA
...Meni nije zgodno da priìam o makro-
ekonomiji jer nisam ekonomista, ali prosto...
ameriìki prof. Lafer je utvrdio da postoji di-
rektna veza izmeòu optereèenja liìnih pri-
manja radnika porezima i punjenja državne
kase. On je to predstavio kroz parabolu koja
pokazuje kako se poveèanjem poreza budžet
puni do jedne taìke, ali da zatim prestaje da
dobija prilive, sve dok ne doòe do nule onda
kada optereèenje na primanja zaposlenih
dostigne 100% od zarade, i tada u budžet
ulazi nula! Kada se srpska privreda posma-
tra u ovom kontekstu jasno je da smo u onoj
poslednjoj zoni gde ima svih preduslova za
visoko generisanje sive ekonomije...
razgovor vodio Mladen Bogiăeviă
38
intervju
Makroekonomija –
komparativni primeri
Zato je ključni značaj borba protiv sive eko-
nomije. Mi u Srbiji imamo 900.000 zvanič-
no nezaposlenih. Svi pričaju kako to treba
popraviti ali malo ko se ozbiljno bavi tim
fundamentalnim problemom. Mi u PKS,
ljudi sa kojima radim, verujemo da se to
mora i može rešiti, naravno u okviru mo-
gućnosti i respektujući sve materijalne pro-
bleme koje ima Država.
Iznad mnogih socijalnih, kozmetičkih, pote-
za Vlade, onaj pravi još nije napravljen – a to
je upravo taj da se smanje porezi na zarade
zaposlenih! Opterećenje, i to ponavljam, na
svakih 100 isplaćenih dinara ili evra je 63%!
To jeste sasvim legitiman zahtev Države,
da se plaćaju porezi (i sama privreda ne bi
mogla da funkcioniše bez Države), među-
tim postavlja se pitanje da li je taj procenat
odgovarajući za situaciju u našoj privredi, ne
samo iz razloga njenog rasterećenja (privreda
bi volela kad ne bi morala da plaća ništa).
Pitanje je da li je iko ikada u ovoj zemlji
napravio pravu analizu koliko bi trebalo da
bude optimalno izdvajanje iz ovakve privre-
de za ovakvu Državu. Apsolutno se slažem
sa onima koji kažu da imamo preskupu
državu. Sa druge strane, spomenuli smo
likvidnost, finansijske tokove, banke koje
su sasvim van sistema privrede, još uvek sa
izuzetno visokim kamatama, koje opet ge-
nerišu neke druge troškove – jer tamo gde
je cena novca visoka, interesantno je držati
ga u bankama a ne u privredi. Kad sve to
saberemo, voleo bih da neko kompetentan
(mislim da to ne može biti Vlada, ona može
biti samo naručilac), napravi jednu ozbiljnu
studiju fiskalne politike, i ne samo sa aspek-
ta ličnih doprinosa zaposlenih.
Smanjenje poreza je u makroekonomi-
ji već praksa i to je počeo da primenjuje
Regan, zatim Irska, koja je krajem 80-ih
imala preko 140% društvenog proizvoda
javnog duga, a onda uvela drastične mere
kroz smanjenje poreza. Najefikasnije mo-
žete da delujete na neki privredni ambi-
jent kroz fiskalne podsticaje – kroz pore-
ske podsticaje za investiranje.
Takođe i Estonija, kao poslednje ekonom-
sko čudo, iz kolapsa u kakvom Srbija ipak
nije bila, za kratko vreme je došla do 17.802
dolara bruto društvenog proizvoda. Kako?
Samo su smanjili poreze... Počeli su pre šest
godina i smanjuju ih svake godine za dva po-
sto (ako se dobro sećam), tako da će do 2009.
spustiti stopu na 20%, istu onu koja je kod
nas 63%! Estonija je potpuno oslobodila od
poreza reinvestiranje, dok u Srbiji, mi ako re-
investiramo, opet nam se oduzima 18%! Sad
bi neko iz Vlade rekao da mi imamo jednu
od nižih stopa (i tačno je, ako ne i najnižih u
regionu), na porez na dobit korporacija.
To jeste istina, ali nije dovoljno. Mi moramo
da se takmičimo sa konkurencijom, a naša
konkurencija su destinacije u okruženju koje
su se dokazale kao dobro tle za greenfield in-
vesticije. Za Hrvatskom (sa kojom smo u
90-te možda ušli i bolji), danas kaskamo.
Mi danas u nekim bitnim parametrima po
kojima se determiniše privredni ambijent,
kaskamo i za Makedonijom, a i Albanija nas
je u nekim merama pretekla.
Srbija ima potencijale, a zašto nismo uspeli
(jer, definitivno se može reći da nismo
uspeli) da za ovih sedam godina pokrene-
mo investicije u meri u kojoj je to moralo
da se uradi? To je druga priča...
GraĀevinarstvo Srbije danas
Naše građevinarstvo ima veliku tradiciju (i
dalje nas smatraju silom regiona), ali se sada
dešava da u Srbiji odnose tendere i izvode
radove strane firme. Zašto? Građevinarstvo
jeste povuklo najveći deo tereta 90-ih, i
uspelo je iz toga da izađe, ali se tu potrošilo...
Tu pre svega mislim na tehničke resurse. Do-
šla je kurentnija oprema i tehnologije, a naša
je ostala relativno stara (vidim i u BUILD-u
da se građevinske firme opremaju novom
opremom, ali to se relativno lako postiže).
Najveći ožiljak na srpskom građevinarstvu
jeste kadrovski resurs – domaće radne sna-
ge. Turska je nas zamenila na ruskom trži-
štu, zato što je jeftinija radna snaga (i država
je pomogla nastup firmi na strana tržišta),
a u svetu se to rešava uvozom radne snage
(iz Indije, Vijetnama, Kine...) i mi tako ne
možemo biti konkurentni. Drugi problem
je starosna i kvalifikaciona struktura radne
snage. Nismo zainteresovali mlade da se
već kroz srednje obrazovanje spremaju za
građevinarstvo, i već i po broju i po kva-
litetu imamo deficit radne snage (vi ćete
na gradilištu naći ljude iz drugih branši).
Šta na kraju možemo da uradimo? Mi,
srpski građevinci, moramo da otvorimo
mogućnost uvoza radne snage jer nećemo
moći da gradimo greeenfield investicije,
i tada se dešava da na tenderima dobijaju
strane firme i grade u Srbiji – što je nedo-
pustivo! Zato Srbija treba da razmišlja na
temu kako da uveze radnu snagu. Mi smo
na svetskoj podeli rada i moramo da uva-
žimo te principe i moramo tražiti ovakva
kompromisna rešenja.
Odgovor Vlade bi sada bio: kako da uvozimo
pored 900.000 nezaposlenih? Da li iko još
veruje da skoro milion ljudi u ovoj zemlji sedi
kući i ne privređuje? To je siva ekonomija! Na
njih se ona oslanja i Država to mora suštinski
da reši! Opet se vraćam na makroekonomske
mere, fiskalnu politiku... Jedna od akcija bi
bilo smanjenje svih dažbina koje terete rad!
Planovi PKS
Privredna komora je započela razgovore sa
resornim Ministarstvom za infrastrukturu
o izradi strategije za građevinsku industriju
Srbije. U prilici sam da učestvujem u tom
radnom timu i očekujem da će projekat biti
ozvaničen početkom 2008, i nadamo se da će
neki od predloga biti usvojeni. Želimo da po-
mognemo u detekciji problema i eventualno
njegovom rešavanju. Ali, sve to nema smisla
ukoliko nemamo sagovornika a to je u ovom
slučaju Vlada. Značajna je i uloga vas me-
dija da informišete, ne samo Vladu (smeh)
i stručnu javnost kojoj je vaš list okrenut,
već i širu javnost, jer siguran sam, situacija u
građevinskoj industriji pogađa... mislim da
neću preterati ako kažem... svaku porodicu u
Srbiji, na posredan ili neposredan način Ŷ
O SAGOVORNIKU...
Goran Dugandžija, dipl. inž. arh, generalni
direktor i osnivaì preduzeèa Duga sistem
trenutno je i na funkciji predsednika Odseka
za visokogradnju u Privrednoj komori Srbije.
Duga sistem d.o.o. zapoìelo je svoj rad
kao preduzeèe za projektovanje, da bi za-
tim proširilo delatnosti na izvoòenje graòe-
vinskih, zanatskih i instalaterskih radova
na stambenim, poslovnim i industrijskim
objektima, a danas je deo ponude i poseb-
na enterijerska obrada i opremanje objekata.
Od dana osnivanja preduzeèe beleži nepre-
kidan rast poslovanja pre svega zahvalju-
juèi ìvrstom stavu njegovih zaposlenih da
je preduzeèe veliko onoliko koliko je zdravo.
Tako se najznaìajnije reference Duga sistema
umnogome razlikuju od referenci ogromne
veèine graòevinskih preduzeèa u Srbiji – to
nisu samo izgraòeni kvadrati veè i potvrde
taìnog, poštenog i uspešnog poslovanja.
...Pogledao sam BUILD magazin i mislim
da je dobar i da, u informativnom smislu,
popunjava ono mesto gde imamo dosta
praznog prostora što se struìne literatu-
re tiìe, pre svega u kontekstu osvajanja i
primene novih tehnologija, i materijala u
graòevinarstvu i to mi se veoma dopada...
39
intervju
Kompletna rešenja
Trimo kompanija ima sopstevne sektore za
razvoj, projektovanje, proizvodnju, montažu
i servis, čime svakom kupcu, u svakom tre-
nutku, obezbeđuje detaljnu i kompletnu po-
nudu za čelične montažne zgrade od osnov-
ne ideje do završenog objekta.
Ispunjavanje različitih zahteva savremene
građevinske industrije je samo po sebi iza-
zov i jedino kompanije koje su inovativne i
brzo se razvijaju – opstaju. Tokom godina,
portfolio Trimo proizvoda je rastao i raz-
vijao se u skladu sa potrebama tržišta kako
bi predstavio najmodernije i najkvalitetnije
proizvode u svetskom građevinarstvu.
PRIMER USPEŠNOG POSLOVANJA
TRIMO U SRBIJI
Trimo je jedno od vodeýih evropskih preduzeýa u oblasti
vatrootpornih panela za krovove i fasade. Kao proizvoĀaÿ
ÿeliÿnih montažnih zgrada zauzima važno mesto na evrop-
skom tržištu. Trimo je danas savremeno organizovano i vi-
soko tehnološki osposobljeno preduzeýe sa dugogodišnjom
tradicijom, koje uspešno posluje i svojim kupcima obezbe-
Āuje funkcionalne i estetski dovršene proizvode
NOVA FABRIKA U ŠIMANOVCIMA
(iz saopštenja za medije – Šimanovci,
8. novembar 2007. godine)
Trimo je investirao 12 miliona evra u novu
fabriku u Srbiji. Na visoko automatizovanoj
liniji, kapaciteta 800.000m
2
godišnje, proi-
zvodièe se Trimoterm vatrootporni paneli
za oblaganje krovova i fasada. Investicija èe
omoguèiti i 100 radnih mesta.
Otvaranju su prisustvovali generalni di-
rektor Trimo d.d. Tatjana Fink, ambasodor
Slovenije Miroslav Luci, predsednik IV AP
Vojvodine Bojan Pajtiè, kao i brojni prijate-
lji i saradnici Trimo Inženjeringa. Direktor
Stanislav Bajc, uruìio je donaciju od 5.000
evra predsedniku SO Peèinci, Živku Mar-
kovièu, za ureòenje vrtièa u Šimanovcima.
Trimo Inženjering osnovan je 2002, od kad
je u Srbiji izgraòeno više od 70 objekata u
koje je ugraòeno preko 500.000m
2
panela.
Investicija u Šimanovcima obezbedièe do-
maèim kupcima visoki kvalitet proizvoda,
kraèe vreme isporuke i povoljnije cene, ali
i direktnu kupovinu Trimo panela iz novog
pogona. Od danas, Trimo proizvodi èe sa
ove proizvodne linije u svet ièi sa oznakom
MADE IN SERBIA.
BUILD na otvaranju...
Otvaranje Trimo fabrike organizovano je uz
pravi spektakl. Nevreme koje je pogodilo
Srem tog novembarskog dana nije uticalo da
provod bude dobar jer je velika bina posta-
vljena pod krovom nove hale u okviru fabrike.
Na bini su se pojavili Sanja Iliè i prateèi bend
Balkanika koji su svojom muzikom animirali
goste. Nakon mini koncerta domaèini su nas
poveli u obilazak proizvodnog pogona gde
smo na licu mesta mogli videti kako nastaju
ìuveni Trimo paneli.
Po povratku u halu gde je održan prijem go-
stiju, postavljena je bogata trpeza, a Trimo je
još jednom pokazao svoju gostoljubivost i lju-
baznost, kako prema poslovnim partnerima,
tako i prema medijima
predstavljamo
40
Trimo u svetu
Trimo uspešno posluje na preko 50 tržišta
širom sveta. Proizvodnja se obavlja u pogo-
nima u Sloveniji, Rusiji, UA Emiratima, a
od 8. novembra i u Srbiji. Kompanija Trimo
sa sedištem u Trebnju (Slovenija) je sa 14
preduzeća, 7 predstavništava i 8 zastupni-
štva prisutna u 27 država i svim državama
Jugoistočne Evrope. Region Jugoistočne
Evrope je jedan od najznačajnijih izvoznih
regiona Kompanije.
Trimo odgovornost
Temelj razvoja Trimo kompanije predsta-
ljaju njeni zaposleni, koji imaju mogućnost
neprestanog usavršavanja, razvoja inova-
tivnosti, učestvovanja na međunarodnim
sajmovima, konferencijama, seminarima...
Na ovu temu se osvrnula i Tatjana Fink, gene-
ralni direktor Kompanije, povodom održava-
nja trećeg Međunarodnog takmičenja Trimo
nagrada iz oblasti arhitekture i rekla: Inova-
tivnost, kao spoj razvoja kompanije Trimo i
inovativnog razmišljanja, na različite načine
podstiče naše zaposlene, naše partnere sa ko-
jima sarađujemo, ali i buduće arhitekte...
Trimo je društveno odgovorna kompanija
posvećena negovanju dobrih odnosa sa jav-
nošću i okruženjem u celini. Koncept kor-
porativne društvene odgovornosti je sastavni
deo korporativne strategije Trimo kompa-
nije. Trimo veruje da društveno odgovorni
pristup treba da se odražava u etičkom po-
slovanju i zbog toga razvija partnerske odno-
se koji se baziraju na principima poverenja,
integriteta, iskrenoj komunikaciji kao i obo-
stranom uvažavanju i razumevanju okruže-
nja i društvenih uticaja na poslovanje.
Trimo Inženjering d.o.o.
Trimo d.d. je još 2002. godine u Sr-
biji osnovao kćerku firmu (koja je za-
pošljavala svega pet radnika), i od tada
Trimo Inženjering d.o.o. Beograd poslu-
je kao domaće preduzeće. Ono danas pose-
duje sve potrebne ateste za primenu Trimo
proizvodnog programa na teritoriji Srbije,
kao i licence za izvođenje građevinskih ra-
dova i izradu projektne dokumentacije.
Osim što proizvodi krovne i fasadne pa-
nele, Trimo Inženjering kupcima nudi
kompletna rešenja u segmentu montažnih
građevina, projektovanja fasadnih i krovnih
panela, projektovanja čeličnih konstrukci-
ja, montaže panela, montaže čeličnih kon-
strukcija i tehničkog savetovanja.
TRIMO INŽENJERING DOO
Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 99b
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 21 29 724
21 29 731
fax: +381 11 21 29 726
e-mail: office@trimo.co.yu
www.trimo.co.yu
predstavljamo
TRIMO POSLOVANJE U 2007.
Za period od 1. januara do 30. septembra
2007. godine ukupni prihod Trimo d.d. izno-
sio je 122,5 miliona evra, a godišnji ukupan
prihod Trimo grupe iznosi 159,5 miliona evra.
Kompanija Trimo je zahvaljujuèi uspešnom
poslovanju tokom 2007. godine premašila
planirane rezultate.
TRIMO REFERENCE U SVETU I SRBIJI
Zahvaljujuèi profesionalnom odnosu pre-
ma svakom zadatku koji je postavljen pred
Kompaniju, Trimo danas može da se pohvali
svojim brojnim partnerima širom sveta meòu
koje spadaju i najveèe i najpoznatije svetske
kompanije: Airbus, Mercedes, Peugeot, Ikea,
Nestle, Billa, Bang&Olufsen...
Za samo nekoliko godina poslovanja u Srbiji,
jednako snažne poslovne veze kompanija je
ostvarila i sa firmama koje posluju na našem
tržištu: Mercator, Delta, Rodiè MB, Merkur,
Ball Packaging Europe, JUB, Coca-Cola,
Pink International, Polimark, Iveco, Interex,
DIV Vranje, Apatinska Pivara, Grand Motors
Ford, Belexpo, Milšped, Interjug AS, Idea
Konzum, MPC i mnogi drugi.
LOGISTIêKI CENTAR MILŠPED
U radnoj zoni naselja Krnješevci, Stara Pa-
zova izgraòen je objekat na parceli površine
60.400m
2
(slika desno). U pitanju je proje-
kat distibutivnog centra sa komercijalnim i
carinskim skladištem u ukupnoj kvadraturi
20.613m
2
(21 643m
2
BGP) od ìega je poslov-
ni prostor kompanije MILŠPED na 2.750 m
2
.
Prizemlje objekta zauzima 15.025m
2
u pro-
storu skladišta i 1.463 m
2
u poslovnom pro-
storu, tj. ukupno 17.204m
2
.
Na otvorenim površinama lokacije (44.000m
2
)
organizovani su saobraèajni tokovi, parkinzi
za kamione, dostavna i putniìka vozila, otvo-
reno carinsko skladište i objekat tehniìkog
servisa i pranja vozila
41
Kompaniju M-PROFIL iz
Stare Pazove više puta smo
imali prilike da predstav-
ljamo na stranama BUILD
magazina, i posebno, pro-
izvodni program sendviÿ
panela koji izlaze sa njihovih
proizvodnih linija
U skladu sa rastućim zahtevima tržišta, po-
sebno odgovarajući na potražnju za sistemi-
ma jednostavne, brze i ekonomične gradnje
objekata visokog kvaliteta i dugog veka tra-
janja tokom koga će zadržati sve svoje estet-
ske i kvalitativne osobine, M-Profil iz svog
proizvodnog programa izdvaja proizvodnju
protivpožarnih krovnih i zidnih (fasadnih)
sendvič panela od kamene vune, kao i samo-
gasivih panela sa ispunom od polistirena.
Protivpožarna zaštita objekata ima veoma
važno mesto u savremenom građevinarstvu,
jednako kao i izvođenje objekata po najvi-
šim standardima toplotne izolovanosti – što
sve u godinama korišćenja neposredno daje
značajne uštede i doprinosi bezbednosti,
energetskoj efikasnosti, a potencijalno do-
prinosi i zdravijoj životnoj sredini. Zbog
svega toga izgradnja tehnički zahtevnih
građevina nezamisliva je bez krovnih i fasa-
dnih sendvič panela.
Jezgra sendvič panela iz proizvodnog pro-
grama M-Profila načinjena su od ma-
terijala sa malim koeficijentom toplotne
provodljivosti. Dodatno, prilagodljivi di-
zajn uklopivih sendvič panela omogućava
projektantu i izvođaču radova da na sasvim
jednostavan način izbegnu pojavu toplotnih
mostova, ne morajući pritom da traže doda-
tna rešenja na spojevima po obodu svake od
površina objekta.
M-Profilov panel na ovaj način daje odličan
proizvod sa stanovišta fizike zgrade. Ovakav
panel može se primenjivati prilikom gradnje
skoro svih vrsta građevina. Jednako uspešno i
odgovarajuće mogu se koristiti (i koristili su
se) kod jednostavnih skladišta, kao i kod ek-
skluzivnih poslovnih zgrada i hotela. Dakle,
samo je na projektantu, odnosno arhitekti
kao umetniku, dato u zadatak da u najvećoj
mogućoj meri iskoristi estetske mogućnosti
koje pružaju sendvič paneli M-Profila.
Proizvodni program M-Profila se bazira
i na proizvodnji jednostrukih limova, obu-
hvatajući četiri vrste trapeznih profila, profil
u obliku crepa, sinusni profil, kao i visoki
trapezni profil tzv. visoki val, za premošća-
vanje velikih raspona koji je ujedno i pokrov
i elemenat konstrukcije.
U delatnost M-Profila spadaju i projekto-
vanje, izrada i montaža poslovnih, proizvo-
dnih i skladišnih objekata, kao i izrada če-
ličnih konstrukcija, čime su stvoreni uslovi
za izradu objekata po sistemu ključ u ruke.
Pored pomenutog proizvodnog programa
M-Profil se bavi i proizvodnjom svih ti-
pova armaturnih mreža za potrebe građe-
vinarstva. Ovako objedinjeno poslovanje
omogućava M-Profilu da odgovori velikim
zahtevima tržišta. Sa kvalitetnim materija-
lima, velikim izborom boja, dugim vekom
trajanja proizvoda, M-Profil se zalaže da
postane i ostane vaš partner u građenju Ŷ
promo
PROTIVPOŽARNI I SAMOGASIVI PANELI
M-PROFIL
M-PROFIL
Stara Pazova
Golubinovaĉki put b.b.
tel: +381 22 310 517
310 327
310 345
www.m-profil.co.yu
42
43
INTERKOMERC A.D.
Terazije 27
11000 Beograd
tel. +381 11 3237 328
2025 180
2025 182
fax. +381 11 32 42 060
GENERALNI DISTRIBUTER
I UVOZNIK ZA SRBIJU
FABRIKE JAVOR PIVKA
SLOVENIJA
STOVARIŠTEul. Višnjiìka 91ž (Rospi çuprija)
tel. 2085 878, 2085 897 www.interkomercad.co.yu e-mail: intkom7@infosky.net
”@UTA”
TROSLOJNA PLO^A
ZA [ALOVANJE
du`ine 1.5 m / 2 m / 2.5 m / 3 m
{irine 0.5 m
debljine 21 i 27 mm
dimenzije stubova od 20 do 45 cm
sa hodom po 5 cm
”BLA@UJKA”
VODOOTPORNA [PER PLO^A
sa finskim tego filmom
120 gr/m² - glatka 2x
ili protivklizna 1x
debljine od 4 do 30 mm
”ISOPLY”
VODOOTPORNA
[PER PLO^A
sa plasti~nom oblogom
”OKOV ZA @UTU ”
veznici za stubove
veznici za zidove
distanceri
klinovi
OPLATE
Oplata je privremena kon-
strukcija koja beton drži na
mestu prilikom livenja, i odr-
žava ga u željenom obliku sve
dok beton ne sazri i oÿvrsne.
Oplate mogu imati i funkciju
oblikovanja površinskog slo-
ja betona u cilju postizanja
željenih estetskih efekata, pa
tako mogu biti i izgubljene,
tj. jednim delom mogu ostati
ugraĀene na/u betonu
Oplate moraju ispunjavati brojne zahteve
funkcionalnosti i kriterijume kvaliteta:
moraju biti otporne na udare i habanje
prihvatanje i prenos opterećenja svežeg beto-
na moraju biti izvršeni bez većih deformacija
površina koja je u kontaktu sa svežim be-
tonom ne sme upijati previše vode iz be-
tona, ali i da se može lako ukloniti, bez
posledica po površinski sloj betona
materijal oplatne ravni pod uticajem vode
ne sme u većoj meri promeniti svoje fizič-
ke osobine i dimenzije
oplata bi trebalo da se koristi više puta
tehnička rešenja oplate treba da omoguće tač-
no podešavanje na željeni oblik i dimenzije
oplatni sklopovi treba da budu fleksibilni
površina betona mora biti popunjena i ravna
tehnička rešenja oplate treba da smanje utro-
šak ljudskog rada, posebno prilikom teških i
opasnih operacija kod postavke i skidanja.









Delovi oplate
Oplatne ravni su delovi oplate koji imaju
direktan kontakt sa betonom. Izrađuju se od
dasaka, drvenih ploča, iverice, medijapana,
lesonita, čeličnih limova, armiranih polie-
stera, azbestnih kalupa i drugih materijala.
Potkonstrukcija je pozicionirana između
oplatnih ravni i noseće konstrukcije. Pravi se
od drvenih gredica 5x8 ili 10x10cm, čeličnih
profila, metalnih roštilja, prefabrikovanih
drvenih (punih ili rešetkastih) i metalnih no-
sača (uglavnom izrađeni od aluminijuma ili
gvožđa, rešetkastog ili sandučastog oblika).
Noseća konstrukcija predstavlja spoljašnji
deo oplate i takođe može biti od drveta ili
metala. Njena uloga je da primi sva opte-
rećenja oplatnih ravni i potkonstrukcije i
prenese ih na čvrstu podlogu.
Sredstva povezivanja i regulacije služe za po-
vezivanje oplatnih površina, noseće i potkon-
strukcije. Materijal za ovo je uglavnom paljena
žica, armatura, ankeri sa navojima i zavrtnjima,
namenski pravljena klešta, drveni klinovi...
Oplate i skelski sistemi spadaju mahom u privremene kon-
strukcije bez kojih graĀevinska industrija ne može. Dok
se oplate primenjuju prvenstveno za ugradnju betona na
željeno mesto i u željenom obliku, skele imaju višestruku
funkciju - pristup, podupiranje, bezbednost i zaštita...
priredila: Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač.
OPLATE
I SKELE
TEMAbroja
Punioci za izradu sitnorebrastih tavanica
(TM i LMT), zapravo su nastali kao vrsta
izgubljene oplate. U poìetku je primena
ugradnih elemenata služila samo zato da
bi se dobila ravna donja površina sitnoreb-
raste meòuspratne konstrukcije kako bi se
lakše rešila u enterijeru, a zatim je uzela i
ulogu termo i zvuìnog izolatora.
FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANE
Peri oplate – saznajte u BUILD-u o nji-
hovim Lico i RCS modularnom sistemu
podižuèih konstrukcija Ŷ
U BUILD-u upoznajte ìeliìne oplatne sis-
teme Ruukki za izvoòenje spregnutih be-
tonskih konstrukcija – oplate kojima nije
potrebno enterijersko oblaganje Ŷ
Vrste oplata
Oplate možemo podeliti prema materijalu,
sistemu postavljanja, nameni... Tako mo-
žemo razlikovati nekoliko vrsta oplata, i ne
zalazeći u svaku od podela posebno, nabro-
jaćemo ovde one koje se najčešće koriste:
klasične oplate su one krojene na mestu
korišćenja i obično su od drveta
prenosne oplate su obično metalne ili u kom-
binaciji metala i drveta. Koriste se za zidove
(oplate zidova) i za ploče (oplatni stolovi)
složene oplate se koriste za tunele ili za-
krivljene konstrukcije
inženjerska konstrukcija oplate uglav-
nom se primenjuje kod većih poduhvata
niskogradnje, kao što je izrada brana, pot-
pornih zidova i slično
samopodižuće oplate se koriste u sluča-
jevima kada se gradi u etapama
klizne oplate se kontiunirano pomeraju
po visini, uz pomoć hidrauličkih dizalica,
kada se betonira prsten po prsten (silosi,
veliki šahtovi, betonska jezgra objekata...)
čelični kalupi na vibro-stolovima takođe
spadaju u vrstu oplata a koriste se prili-
kom izrade prefabrikovanih elemenata za
industrijsku gradnju
Ostale vrste oplata su one za estetsko obli-
kovanje površine betona, za cevovode, pr-
skani beton na kosturu od armature i rabic
pletiva, tekstilne oplate za sanaciju odrona...
Tok rada sa oplatom
Pre montaže oplatnog sistema elementi i
sklopovi se sortiraju prema projektu, vrši se
pregled i otklanjanje manjih nedostataka i
premazivanje oplatnih površi sredstvom pro-
tiv prijanjanja betona. Prenos do mesta mon-
taže se vrši ručno ili mašinski, nakon čega se
elementi oplatnog sistema sklapaju u celinu.
Tokom livenja, prati se ponašanje oplate pri
porastu opterećenja, uočavaju se deformacije,
procurivanje gela (cementnog mleka), itd.
Oplata mora ostati pod nadzorom sve dok
i sam beton ne postigne projektovane me-
haničke karakteristike kako bi mogao pre-
uzeti ulogu noseće konstrukcije.
Postupak skidanja oplate definiše se u pro-
jektu oplate i treba izbegavati svako nasilno
delovanje na oplatu. Nakon skidanja oplate
pristupa se mehaničkom čišćenju (struga-
njem, četkanjem, brušenjem) i eventualno
pranju vodom pod pritiskom, zatvaranju
rupa od prethodne upotrebe, krpljenju slu-
čajnih oštećenja ili čak zameni delova ili
kompletne oplatne ploče, premazivanje
zaštitnim premazima ili bojama, i na kraju
sortiranje i slaganje elemenata i sklopova.







Kontrole i sigurnosne mere
Sigurnosne mere su naročito neophodne u
fazi mašinskog transporta, kao i prilikom
montaže/demontaže elemenata oplate, po-
sebno onda kade se radovi odvijaju na vi-
sinama i dubinama. Posebno treba obratiti
pažnju pri montaži i demontaži oplata na
fasadi, kada je neophodna puna zaštita (oba-
vezna je primena sigurnosnog pojasa i užeta
za vezivanje).
Kontrola oplate od montaže do demontaže
obuhvata čitav skup zasebnih kontrola:
kontrola stanja i kvaliteta elemenata i opla-
tnih sklopova pre transporta i montaže
kontrola redosleda montaže elemenata i
sklopova
kontrola položaja oplate u prostoru
kontrola sigurnosti veza elemanta i sklopova
kontrola stabilnosti sklopova
kontrola deformacija oplate u fazi ugrađi-
vanja betona
kontrola roka popuštanja i demontaže
oplate (set uzoraka betona na licu mesta
i provera prirasta čvrstoće)
kontrola redosleda demontaže – prema
projektu demontaže
kontrola stanja elemenata i sklopova
nakon upotrebe Ŷ









SKELE
Pod skelama u graĀevinar-
stvu najÿešýe se podrazume-
vaju privremene konstrukci-
je koje služe za pristup svim
delovima objekta u izgrad-
nji, rekonstrukciji ili restau-
raciji. MeĀutim, skele se ko-
riste i kao dopuna oplatnim
sistemima gde imaju zada-
tak preuzimanja optereýenja
koje najkraýim putem treba
da prenesu na ÿvrste oslonce.
Opterećenja koje skele preuzimaju na sebe
jesu sopstvena težina nedovršene konstruk-
cije ili delova objekta, kao i težine pokretnog
i slučajnog opterećenja. Njihov zadatak je da
sve ove sile prenesu na tlo, druge konstruk-
cije ili očvrsle delove konstrukcije koja je u
izgradnji...
Osnovni delovi skelskih sistema su:
štapovi (vertikalni za prenos opterećenja,
i horizontalni za povezivanje sistema na
koje će se zatim oslanjati i pristupne staze,
dok kosi štapovi služe za prenos optereće-
nja i ukrućivanje)
ramovi (za vertikalno postavljanje, ubrza-
vaju montažu i ukrućuju skelu)
elementi za spajanje i nastavljanje (mo-
raju biti rešeni pouzdano, jednostavno i
praktično kako bi i čitav skelski sistem is-
punjavao sve uslove bezbednosti, kao i da
bi radovi na postavci i demontaži skele bili
brzi i bezbedni)
elementi za regulaciju imaju zadatak da
dimenzije i oblik skele prilagode svakom
željenom obliku i položaju
oslonačke papuče služe da vertikalne šta-
pove skele drže na mestu (da spreče klizna
pomeranja po x i y osi kada je skela na tvr-
doj podlozi, ili da zaustave pomeranje po z
osi, odn. potonuće skele, na manje čvrstoj
tački oslonca)
toranj ili jaram je osnovni element svake
skele – sastoji se od dve paralelne površi
sistema štapova, povezanih u prostoru.
Vrste i podele skela
Klasične skele se prave od drvenih oblica,
tesane građe i pripadajućih sredstava veza
(ekseri i vijci), nastavljanja (drveni obrazi,
gvozdeni okovi), oslanjanja (drvene grede
– jastuci) i regulacije (drveni klinovi).
Savremene skele se uglavnom sastoje od
čeličnih cevi (laka skela – Ø48,3mm-80mm;
teška skela – Ø80mm-200mm), sa specijalnim
spojnicama na vijke (ortogonalne i obrtne), tr-
novima za podužno nastavljanje, oslonačkim






TEMAbroja
Despotova kula u Smederevu ìuvena je
po krstu i napisu u opeci iz 1428. godine.
Kao i na drugim spomenicima kulture iz tog
i ranijih vremena, i na njoj se jasno vide
rupe u zidu, rasporeòene pravilno. Uz po-
moè ovih otvora, tokom gradnje, skela je
priìvršèivana za objekat, i nakon uklanja-
nja ostali su tragovi stari koliko i kula Ŷ
Doka je jedno od najznaìajnijih imena u
oblasti oplatnih sistema za graòevinar-
stvo na domaèem tržištu ali i šire.
Remo-oplate èemo vam predstaviti kroz
njihov program oplata za mostove, tunele
i druge objekte posebne namene. Ova
firma je tamo gde se izvode najzahtevniji
graòevinski radovi Ŷ
U ovom broju BUILD magazina predsta-
vièemo vam i Simprolit sistem – dugo-
veìnu, termoizolacionu, paropropusnu i
vatrootpornu trajno ugraòenu oplatu Ŷ
44
45
papučama i glavama, regulatorima dužine sa
rupicama i trnovima, ili regulatorima sa navo-
jem. Takođe, osnovnu konstrukciju mogu činiti
i ramovi uz koje idu isti prateći elementi.
Prema nameni i nosivosti razlikujemo lake
(fasadne, radne, zaštitne...) i teške (nosive skele
za horizontalne, kose i lučne konstrukcije viso-
kogradnje i inženjerske konstrukcije, mostove,
grede, ploče).
Prema statičkom sistemu skele delimo na
sisteme štapova sa delimično uklještenim ve-
zama i sisteme ramova sa delimično uklješte-
nim i zglobnim vezama (one danas preuzimaju
primat kao veći garanti bezbednosti).
Pokretne skele se primenjuju u onim sluča-
jevima kada je vremenski interval izvođenja
radova kratak, ili kad nije neophodno baratati
sa velikim opterećenjima (prilikom montaže
plafona, lakih konstruktivnih elemenata, in-
stalacija, kao i dekorisanja prostora, molersko-
farbarskih radova, itd). One se sastoje od radne
platforme i podizne konstrukcije (hiraulični
kran, makaze...), sa sopstvenim točkovima ili
mogu biti postavljene na kamione. Ovakav
način je pogodan za sve vrste pristupa (ne
oduzima vreme i prostor neophodan za velike
skelske sisteme), naročito u urbanim sredina-
ma kada postoji rizik za prolaznike, a visoki su
kriterijumi za dodelu svih vrsta dozvola.
Redosled rada
Izrada temelja za skelu vrši se na bazi detalj-
ne analize opterećenja, rade se kvalitetni teme-
lji (najčešće od betona), i osigurava se čvrsta
veza stubova skele sa temeljima putem pod-
ložne ploče (stope) i ankera. Pristupa se mon-
taži stubova, sa istovremenim povezivanjem
horizontala i dijagonala, pri tome se spojnice
(vijci) pritežu do pola. Zavisno od visine skele,
vrši se ankerisanje žičanim zategama za tlo ili
ankerima za objekat, montaža regulatora visine
i viljuški za prihvatanje konstrukcije (objekta ili
oplate), fiksiranje gornjeg kraja skele za objekat
(oplatu), regulacija visine, uz istovremeno do-
tezanje vijaka do kraja.
Prilikom demontaže najpre se vrši popušta-
nje vijaka, zatim se (odozgo nadole) demon-
tiraju pojedini elementi skele, vrši se pregled
elemenata skele, pojedini se šalju na eventualnu
opravku, obavlja se čišćenje, premazivanje anti-
korozivnom zaštitom, bojenje, podmazivanje i
na kraju – skladištenje.
Projekat skele mora postojati, i treba da sa-
drži: statički račun, dispozicija (izgled skele),
proprečni preseci (prikaz svih karakterističnih
mesta), osnova skele, detalji veza i osiguranja,
specifikacija materijala oblikovanje, proračun i
dimenzioniranje temelja skele, tehnički opis.
Prilikom postavljanja skele treba znati, i voditi
računa, o nekoliko stavki:
svaka figura koja formira skelu mora biti ne-
deformabilna – u obliku trougla
svaki čvor u skeli mora biti osiguran – spre-
čena pomeranja u sva tri ortogonalna pravca:
x, y i z
temelji skele moraju biti potpuno stabilni
(bez sleganja) i da imaju potrebnu nosivost
udari na štapove izvan zone čvorova moraju
biti sprečeni (vrlo su osetljivi jer dolazi do
kombinacije normalnih i sila savijanja).
Veoma je značajno da se uzmu u obzir sva
vertikalna opterećenja: vlastita težina skele,
težina oplate i konstrukcije, pokretno opte-
rećenje (radnici, materijal, alat, mašine, po-
moćna sredstva), slučajno opterećenje (ve-
tar), slučaj većeg nagomilavanja materijala,
dinamički udar....
Skela (kao i oplata) mora biti osigurana (an-
kerisana) od odizanja vetrom ili od prevrtanja,
u slučaju bočnog udara vetra. Kod proračuna,
pritisak vetra se uzima za celu površinu figure
formirane skelom, uključujući i površinu oplate
i konstrukcije u ravni te figure.
Negrađevinske skele: zaštitne skele (od
pada), zaštitni krovovi, panoi i oglasi, jarboli,
tribine i sl. Svaki od navedenih slučajeva ima
svoja pravila prilikom postavljanja i upotrebe i
trebalo bi ga ponaosob analizirati.
Kontrolne i sigurnosne mere
Prilikom postavljanja sistema skela treba obra-
titi pažnju na:
pregled stanja i kvaliteta elemenata za skelu
pre upotrebe
kontrolu temelja, vertikalnosti/horizontal-
nosti svakog štapa/stuba
kontrolu zatezanja vijaka
kontrolu ponašanja skele u fazi nanošenja
opterećenja
kontrolu popuštanja skele – prema planu
popuštanja i demontaže
sigurnost radnika
obaveznu ogradu (kod radnih skela).
Svi sistemi oplata i skela koje smo naveli u
ovom tekstu dostupni su i na našem tržištu
preko nekoliko specijalizovanih firmi i na
narednim stranama BUILD-a moći ćete da
upoznate one najeminentnije. Svaka od njih
će vam rado predstaviti svoj program, pred-
staviti svoja rešenja i načiniti odgovarajuću
ponudu Ŷ











Na domaèem tržištu je jaka konkurencija
u oblasti graòevinarstva koja se odnosi
na skelske sisteme. Najveèa evropska
imena u proizvodnji skela zastupljena su
i kod nas preko firmi Sciurus, Topers,
Baumann-Beograd... Sve njih èemo
upoznati na narednim stranama BUILD
magazina Ŷ
Predstavièemo vam i noseèe platforme
italijanske kompanije Venpa3, koje na
domaèe tržište donosi firma Prorent Ŷ
TEMAbroja
SCIURUS DOO
Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 78
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 212 96 88
fax: +381 11 313 35 83
mob: +381 63 322 799
e-mail: mail@sciurus.co.yu
www.sciurus.co.yu
www.skele.co.yu
Najpriznatiji internacio-
nalni brend u oblasti skela,
Wilhelm Layher GmbH Co.
KG, renomirani evropski
proizvoĀaÿ skela, još od
2004. godine prisutan je na
našem tržištu preko zastu-
pnika firme Sciurus doo iz
Beograda. O firmi Layher,
ÿije je sedište u nemaÿkom
gradu Güglingen-Eiben-
sbachu, razgovaramo sa
predstavnikom Kompanije
Sciurus-Layher iz Beogra-
da, gospodinom Elmarom
Knieselom: Ime Layher
poznato je veý 60 godina
širom sveta kao sinonim za
visokokvalitetne, isproba-
ne sisteme skela, potpune
servisne usluge i pouzdano
partnerstvo - istiÿe gospo-
din Kniesel i nastavlja - Sve
je poÿelo od jednog vizi-
onara, Wilhema Layhera,
ÿoveka bogatog idejama i
jake volje, a razvilo se u fa-
milijarno preduzeýe orijen-
tisano na buduýnost...
Layher u Nemačkoj zapošljava 600 radnika, i još
300 u 13 kćerki firmi i prodaji širom sveta, i apso-
lutni je evropski lider u domenu skela. Gospodin
Kniesel naglašava da Kompanija svojom kompe-
tencijom i bogatim iskustvom pruža perfektnu
podršku kod svih pitanja u domenu izrade skela:
– Vršimo detaljno projektovanje u saradnji sa kupci-
ma, realizujemo i najkomplikovanija idejna rešenja.
Rezultat svega navedenog su kvalitetno rešavanje
problema vezanih za skele i proizvodi koji osigura-
vaju bezbednost i olakšavaju radni dan na gradilištu.
Layher Allround je sinonim za modulsku ske-
lu koja zamenjuje konvencionalne. Svojom jedin-
stvenom tehnikom sklapanja Allround čvor pruža
nenadmašnu fleksibilnost u korišćenju: na gradili-
štima u industriji (avio, hemijskoj...), elektranama
i brodogradilištu, na priredbama i predstavama.
Poređenja sa drugim proizvođačima pokazala su ve-
like prednosti Layher Allround skele:
vreme pri sklapanju i demontaži kraće i 70%
ušteda u težini potrebnih komponenti do 28%
uštede u održavanju i gubitku vrednosti do 60%.
Da li kao radna, zaštitna, fasadna ili podupiruća, unu-
trašnja, plafonska ili pokretna skela, uvek je sigurnost
i zaštita radnika prisutna. Pomoću računara, Layher
Allround-čvor, dokazan još 1974. godine, ponovo je
usavršen i dobijen je novi čvor K2000+. Rezultat:
mnogo veća nosivost
sila savijanja prečaga +49%, a dijagonala +113%.





Layher Blitz fasadna ramovska skela je brz, neuni-
štiv i stabilan sistem koji će ispuniti brojne zahteve,
a obimna i promišljena ponuda komponenata čini
ga rentabilnim, kako u oblasti skela, tako i u maloj
privredi. Ramovi određuju širinu skele, i osnova su
za varijacije: širine 0,73m, od čelika, duboko toplo
pocinkovana; širine 0,73m, od trajnog aluminijuma;
i širine 1,09m, od čelika. Podove birate po dužinama
od 1,57m, 2,07m, 2,57m, 3,07m, i 4,14m (čelik, alu-
minijum, masivno drvo, aluminijumski ram sa šper-
pločom – Robustpod).
Layher Keder sistem (skelu obloženu kasetnim
pločama ili platnom), i Protect sistem koji se ukla-
pa sa Blitz i Allround-om i pruža najveću zaštitu:
kod saniranja azbestnih ploča ili peskarenja, kod za-
štite od buke i nevremena i zaštite prolaznika.
Layher kasetni krov je sistemski nezavisan skelski
sistem raspona do 39m, za zaštitu od nevremena.
Layher Event sistemi: tribine, podijumi i bine za
profesionalni show, obećavaju uspešan nastup, kako
na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru, bilo da
je u pitanju rok-koncert ili sportska manifestacija.
Layher u ponudi ima i tornjeve (pokretne i stepe-
nišne), merdevine (aluminijum i drvo), kao i ostali
pribor za skele: nosače, spojnice, mreže i točkove za
skele, obrtna vretena, ali i mnogobrojne komponen-
te za sve skelne sisteme: zaštite na gradilištu, sistemi
ograda i prilaza, software za proračunavanje fasadnih
skela, i Geda – liftovi za gradilišta
APSOLUTNI
SCIURUS-LAYHER
NEPRIKOSN
TEMA broja
46
EVROPSKI LIDER
OVENI SKELSKI SISTEMI
www.buildmagazin.com
Veý gotovo 40 godina PERI
važi za kompetentnog par-
tnera graĀevinskih firmi za
sva pitanja u oblasti teh-
nologije sistemskih oplata
i skela. Sa 45 ýerki-firmi i
100 efikasnih logistiÿkih
centara, opslužuju preko 65
nacionalnih tržišta širom
sveta, uvek na raspolaga-
nju svojim klijentima, sa
izuzetnim razumevanjem za
specifiÿnosti pojedinaÿnih
zahteva i uvek fokusirani
na iznalaženje najboljih
rešenja za projekte svojih
komitenata
Firma Peri intenzivno investira u budućnost, od-
nosno pružanje servisnih usluga. Iz tog razloga
veliki broj naših inženjera obučen je da stručno i
efikasno pruži svu neophodnu podršku klijentima
shodno stalno rastućim proizvodnim kapacitetima
i najkvalitetnijim materijalima. Zahvaljujući veli-
koj inovativnoj snazi, širom sveta rasprostranjena
Kompanija će i ubuduće svojim klijentima pru-
žati mogućnost racionalne, ekonomične i sigurne
gradnje uz pomoć najmodernijih i najefektivnijih
Peri sistema i rešenja koje vam predstavljamo:
Peri Maximo je fleksibilna zidna ramovska opla-
ta, prilagođena za eficijentniji rad sa uređenim ra-
sterom fuga i mesta ankerovanja, koja se koristi
u stambenoj i industrijskoj gradnji. Dozvoljeni
pritisak sveže betonske mase iznosi 80kN/m². Za-
hvaljujući inovativnom konusnom sistemu ankero-
vanja, izrada oplate se pojednostavljuje, bez upo-
trebe distancer cevi (juvidur cevi) i radom samo sa
jedne strane oplate.
Maximo, pored uštede vremena i materijala pri iz-
radi oplate, kao i minimiziranja grešaka prilikom
montaže (svako anker mesto mora biti popunje-
no), otvara i nove mogućnosti u smislu kvalitetni-
jih površina vidljivog betona. Ujednačen raspored
otvora za ankerovanje potvrđuje tu činjenicu.
Lico – oplata stubova bez krana
Peri Lico je lagana oplata za izradu stubova
kvadratnih i pravougaonih poprečnih preseka
dimenzija od 20x20cm do 60x60cm, podesiva u
intervalu od 5cm.
Sa dodatnim anke-
rom moguća je izra-
da oplate dimenzija
platna do 60x130cm.
Svi elementi se mogu
ručno postavljati, a
delovi za spajanje su
pričvršćeni na samim
elementima oplate.
Lico elementi stub-
ne oplate se izrađuju
u visinama od 0,5m,
1,0m i 3,0m. Opla-
ta dozvoljava visoki
pritisak sveže be-
tonske mase, sve do
80KN/m².
RCS – modularni sistem
podizanja po šinama
Peri RCS (Rail-Climbing-System) je modularni
multifunkcionalni sistem podižućih konstrukci-
ja. RCS nosiva skela za oplatu sa kolicima i sa-
mopodižućim mehanizmom nudi sveobuhvatan
sigurnosni koncept izrade oplate na velikim visi-
nama. Već od prvog takta betoniranja koristi se
radna platforma sa kolicima koja omogućavaju
horizontalno pomeranje platna oplate za 75cm,
tako da oplata za vreme armiranja ima funkciju
leđobrana. RCS podižući zaštitni paneli služe za
sveobuhvatno oblaganje
etaža koji je u izgradnji,
pružaju zaštitu od vetra
i loših vremenskih prili-
ka, a zahvaljujući osećaju
sigurnosti, značajno se
povećava produktivnost
personala. Pored toga pa-
neli mogu da služe kao
veliki reklamni prostor.
U oba slučaja je podižuća konstrukcija, preko pe-
njajuće papučice (čak i prilikom procesa podiza-
nja), sigurno povezana sa objektom
PERI-OPLATE DOO
Jurija Gagarina 81
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 215 31 48
215 35 49
fax:+381 11 318 59 62
e-mail: office@peri.co.yu
www.peri.co.yu
PRIþA SA NASLOVNE STRANE
OPLATE PERI
PERI
MAXIMO
TEMA broja
BFD spojnica je jedini vezni
deo za sve spojeve
Maximo elemenata,
tako da su u potpunosti
kompatibilni sa
TRIO sistemom Ŷ
®
47 www.buildmagazin.com
Prorent d.o.o. raspolaže mašinskim parkom za
sve vrste radova na visini, neophodne pri izgradnji
proizvodnih hala, logističkih centara, supermar-
keta, montaži čeličnih, drvenih i betonskih kon-
strukcija, panela, instalacija... Jednostavno rečeno,
ponuda Prorent-a je najbolji mogući izbor za
brzo i efikasno izvršenje svih radova na visini.
Za kompletan asortiman dizalica Genie i Merlo,
firma poseduje stručno obrazovan, osposobljen i
kvalifikovan kadar radnika i operatera za upra-
vljajnje mašinama i obuku potencijalnih klijenata,
pri čemu se dobija odgovarajući sertifikat o obu-
čenosti. Obezbeđen je 24-časovni servis koji čine
dve mobilne ekipe hidrauličara i električara, brza
zamena mašina usled nastanka kvara koji nije mo-
guće otkloniti u kratkom vremenskom periodu.
Mašine Prorent-a zamenjuju klasične skele,
komplikovane za montažu i demontažu, skupe i
veoma gabaritne, i uz to i rizične za građevina-
re i prolaznike. Prateći svetske tokove u građe-
vinarstvu i poslujući po principima savremenih
evropskih zahteva, koji ne dozvoljavaju upotrebu
klasičnih skela na rizičnim mestima, u Prorent-u
žele da promovišu nove trendove i tehnologije u
građevinarstvu.
Mašinski park firme Prorent sastoji se od sle-
dećih tipova dizalica:
Vertikalne makazaste Genie platforme – na
elektro i dizel pogon, radnih visina od 8, 10, 12
i 18 metara, nosivosti od 454 do 680 kg, sa du-
plim komadama.
Artikularne bumove Genie – na elektro i dizel
pogon, sa Z lomljivom rukom, radnih visina 12 i
16m, nosivosti 227kg, upravljanje iz korpe.
Teleskopski bum – na dizel pogon, radne visine
28m, nosivosti do 227kg.
Korpe na kamionu (Nissan, Mercedes, Iveco)
– na dizel pogon, radne visine 14, 20, 26 i 28m,
nosivosti do 200kg, hidraulična ruka.
Viljuškari – na plinski i dizel pogon, novi i re-
montovani, radne visine do 4 metra, nosivosti
do 2,5 tone.
Merlo teleskopski viljuškari, na dizel pogon,
nosivosti od 3,5t na radnoj visini od 13m i nosi-
vosti od 4t na radnoj visini od 25m Ŷ






GRAĉEVINSKE DIZALICE
PRORENT je osnovan u
novembru 2004. godine
i posluje kao sastavni
deo velikog sistema
VENPA3 iz Italije ÿije je
sedište u gradu Trevizu.
Za poslednje tri godine
postigli su znaÿajne
rezultate u iznajmljivanju
i prodaji graĀevinskih
dizalica razliÿitih profila.
Asortiman koji poseduju
je takav da pokriva
celokupne potrebe
graĀevinskog sektora i
svih drugih sektora de-
latnosti u kojima imaju
svrsishodnu namenu
PRORENT DOO
ATAR 19 br.2
21203 Veternik
tel: +381 21 820 015
fax: +381 21 820 016
e-mail: prorentkomerc@neobee.com
www.prorent.co.yu
PRORENT
GRAĉEVINSKE DIZALICE
TEMAbroja
48 www.buildmagazin.com
Kompaniju Ruukki veý smo
imali prilike da predsta-
vimo u magazinu BUILD,
ali i u ovom broju njihova
rešenja za graĀevinsku
industriju donose inovacije,
uz visok kvalitet proizvoda
i vrhunski dizajn.
Ovoga puta je pred vama
Steel comp – rebrasta
ÿeliÿna oplata za izvoĀenje
spregnutnih konstrukcija,
koja nakon izvoĀenja
radova ostaje kao dekor
unutrašnjeg prostora i
funkcionalni nosilac
instalacija
Ruukki Steel comp, tzv. Lastin rep, je po-
sebno projektovan elemenat za upotrebu u
spregnutim betonskim konstrukcijama. Steel
comp je elemenat velike nosivosti i male visi-
ne, od čelika posebnog kvaliteta, koji ima sko-
ro ravnu završnu površinu. Moguće je da bude
i plastificiran, tako da nije potrebno naknadno
postavljati spušten plafon, jer Steel comp za-
dovoljava estetske zahteve i očekivanja u en-
terijeru , a moguće je preko posebnih vešaljki
postaviti i instalacije i osvetljenje, bez dodatnog
bušenja lima. Svaka vešaljka je nosivosti do 1kN.
Steel comp je proizveden od tankog valjanog
čelika, kvaliteta S 350GD, prema Euronormi
10147, sa zateznom čvrstoćom od 350N/mm2.
Lim je toplocinkovan sa debljinom sloja cinka
od 275grama po kvadratnom metru, tj 20mikro-
na, sa obe strane. Može biti i dodatno zaštićen:
plastificiran u debljini 25mikrona, a adekvatno za-
štićen sa suprotne strane. Debljina i kvalitet zašti-
te može biti i drugi, prema posebnoj porudžbini.
U kompozitnom elementu, spregnut sa betonom,
Steel comp preuzima ulogu armature delimično
ili kompletno, tj. napone zatezanja, tako da po-
većava nosivost ploče formirane na ovaj način.
Steel comp se proizvodi u debljinama 0,7, 0,9
i 1,1mm. Plastifikacija je moguća, ali sa izuzet-
kom za lim debljine 0,7, tj. samo za debljine 0,9
i 1,1mm. Limovi se seku po porudžbini, do ma-
ksimalne dužine od 12m. Tolerancije za dužinu
su do 5mm. Limovi se pakuju u standardne pa-
kete od najviše 22 lima u jednom paketu. Korisna
pokrivna širina lima je 750mm, sa korakom od
187,5mm, visina 46,5mm.
Minimalna debljina spregnute betonske ploče
izlivene u Steel comp-u mora biti 10cm. Ovo
zapravo znači da čista debljina betona mora biti
najmanje 5 centimetara.
U Ruukki-ju je moguće
poručiti i Steel comp
grede (I i C preseka), i
stubove (koji su oblog ili
ugaonog preseka izrađe-
nog od čelika koji prak-
tično predstavlja kalup za
izradu betonskog stuba).
Kao i limovi za oplatu
ploče, i grede i stubovi za-
dovoljavaju estetske zah-
teve savremenog dizajna.
Ruukki poseduje softve-
re koji precizno dimen-
zionišu Steel comp
elemente za izradu spre-
gnutih konstrukcija. Sve
potrebne tehničke po-
datke za dimenzionisanje
možete dobiti direktno od
Ruukki predstavništva u
Beogradu
RUUKKI HUNGARY Kft.
Predstavništvo Beograd
Glavna 13m
11080 Zemun
tel/fax: +381 11 3076 192
3076 193
e-mail: ruukki.serbia@ruukki.com
www.ruukki.com/rs
www.ruukki.com/sites
þELIþNE OPLATE ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
STEEL COMP
TEMA broja
Steel comp je dimenzionisan
prema Eurocod-u 3, dok su
svi uslovi optereèenja i koefi-
cijenata definisani standardom
Eurocod 1.
Ujedno, Steel comp zadovo-
ljava kvalitete standarda ISO
9001.
49 www.buildmagazin.com
TOPERS DOO BEOGRAD
Preduzeăe za revitalizaciju fasada,
završne radove u gračevinarstvu
i rentiranje gračevinske opreme
– skela
Dunavska br.25
11000 Beograd
tel: +381 11 2637 416
fax: +381 11 303 8942
mob: 064 29 59 011
e-mail: topers@beotel.yu
www.topers.co.yu
Topers d.o.o od osnivanja
1990 god. pruža usluge iz
oblasti graĀevinarstva u
smislu rentiranja graĀe-
vinskih skela i restauracija
fasada
Rentiranje skela –
davanje u zakup
Topers d.o.o. vrši rentiranje – davanje u zakup,
nekoliko različitih skelskih sistema. U njiho-
voj ponudi zastupljena su imena najpoznatijih
evropskih proizvođača ramovskih i višesmernih
skela, pa tako se ponuda sastoji iz:
ramovskih fasadnih skela –
Blitz Gerustet (slika levo i desno)
višesmernih prostornih skela –
Allround Gerustet (slike dole)
radnih platformi (pokretnih i statičnih)
nemačkog proizvođača Layher.
Usluga zakupa skele kod firme Topers d.o.o.
podrazumeva:
davanje skele u zakup – isporuka skele
transport skele
montaža/demontaža skele
izrada nadstrešnica iznad ulaza/prolaza







postavljanje zaštitnih mrežastih PVC zastora
izrada projekta izvedenog stanja skelske kon-
strukcije sa prilogom mera zaštite i bezbedno-
sti na radu
izrada uzemljenja skele sa izdavanjem sertifi-
kata od strane nadležne institucije.
Ramovski i višesmerni brzomontažni skelski sistemi
tipa Layher koje Topers nudi u zakup poseduju:
Uverenje o primenjenim međunarodnim konvenci-
jama i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu
Stručni nalaz o izvršenom ispitivanju uređaja
– oruđa za rad izdatih od strane Mašinskog
fakulteta univerziteta u Beogradu u skladu sa
standardima i normama EU.
Topers d.o.o. raspolaže stručnim i iskusnim ka-
drovima sa potrebnim licencama i sertifikatima
za rad na visini kao i potrebnom dokumentaci-
jom iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu a u
skladu sa važećim zakonima





BRZOMONTAŽNI SKELSKI SISTEMI
TOPERS
Topers brzomontažni skelski
sistemi (ramovski i višesmerni)
po svojoj konstrukciji tj. tehniì-
kim rešenjima, omoguèava-
ju, pored brže montaže istih, i
mnogo viši nivo bezbednosti za
neposredne korisnike.
Zahvaljujuèi svim ovim odlikama
veèa je produktivnost tj. veèi je
uìinak a manji utrošak vreme-
na i radne snage u odnosu na
klasiìne cevne skelske sisteme Ŷ
RESTAURACIJA FASADA OD TOPERSA
U poslednjih 17 godi-
na uspešno se bave
restauracijom fasada
objekata pod zaštitom
– spomenika kulture.
Reference su im fa-
sade objekata: Sta-
rog dvora (Skupština
grada Beograda),
Savezne Skupštine,
Narodne banke Srbije
i fasade mnogih dru-
gih javnih i poslovno-
stambenih objekata Ŷ
TEMA broja
50 www.buildmagazin.com
BAUMANN DOO
Preduzeăe za trgovinu, usluge i
inženjering
11000 Beograd
Kraljice Katarine 95
tel/fax: +381 11 25 42 955
mob: +381 63 786 78 43
www.altradbaumann.co.yu
e-mail: vladimir5@gmx.de
tel/fax: +49 211 58 00 20 65
www.altradbaumann.de
Firmu BAUMANN GmbH
– Laupheim, Nemaÿka,
osnovao je 1970. godine
Wolfgang Baumann.
Ona i danas, meĀu graĀe-
vinskim kompanijama, važi
za pionira ergonomiÿnosti
i racionalnih rešenja
na gradilištu.
BAUMANN sigurnosni
sistemi i funkcionalna
rešenja za sve vrste
zanatskih radova na
gradilištu, omoguýili su da
BAUMANN GmbH
postane lider na
evropskom tržištu
Godine 2001. Altrad grupa preuzima fir-
mu Baumann sa svojih 200 zaštićenih patenata i
osniva današnju firmu Altrad Baumann GmbH
sa sedištem u Laupheim-u. Otvaranjem istočno-
evropskog tržišta Altrad Baumann otvara svoja
predstavništva i u zemljama bivše Jugoslavije. Pred-
stavništvo Beograd za teritoriju Srbije i Crne Gore
posluje od 2005. godine. Altrad Grupa je najveći
evropski proizvođač mešalica za beton, ali i u se-
gmentu građevinskih skela, sa 9 svojih firmi koje
se bave proizvodnjom ramovske fasadne, modulske
i aluminijumske pokretne skele, takođe se nalazi na
samom svetskom vrhu.
Ramovska skela ProfiTech Plus sa svim svojim ka-
rakteristikama, kao što su brzina montaže i demon-
taže, elementi od pocinkovanog čelika ili aluminiju-
ma, male težine, visoka nosivost, evropski i domaći
sertifikati, postala je najtraženiji tip moderne skele
na našem tržištu. Jedna od naših najvećih firmi za
rentiranje građevinskih skela – MB Company, us-
pešno koristi upravo ovaj sistem skela.
Sve Altrad Baumann skele mogu se kombinovati
sa drugim nemačkim sistemima skela, što kupci-
ma omogućava da ne budu zavisni samo od jednog
proizvođača.
Lakirani profilni oplatni sistem firme Baumann
GmbH je dugo vremena bio sastavni deo svakog
gradilišta u Evropi i jedan od najprodavanijih oplat-
nih sistema.
Danas firma Altrad Baumann proizvodi si-
stem oplate MidiBox, od pocinkovanog čelika
koji trpi opterećenje svežeg betona od 60kN/m².
MidiBox Plus je proizveden od jačih čeličnih pro-
fila i trpi opterećenje od 80kN/m². Ovaj sistem se
proizvodi u tri različite visine 150, 270, 300cm sa ši-
rinama od 25 do 240cm. Prefektno rešenje spoljaš-
njih uglova kao i optimalna klješta za oplatu često su
predmet kupovine firmi koje poseduju Hünnebeck
RASTO sistem. Naime, ova dva sistema su inde-
tična i vrlo često se koriste kombinovano, kao sto je
to slučaj na gradilištu Univerzijade u Beogradu.
Segment građevinskih mašina obuhvata hidrau-
lične platforme sa maksimalnom, nosivošću od 3t,
koje omogućavaju brže i sigurnije oziđivanje. Upra-
vo kod industrijske gradnje je na taj način moguće
ozidati zidove do 7,5m visine bez velikog napora.
Baumann d.o.o. prodaja obuhvata: Altrad GmbH
i SBH GmbH ramovske skele, modulske skele, po-
kretne aluminijumske skele, ramovski sistem oplate,
oplata ploče, oplata stubova, rovne oplate, podgrade,
tribine, građevinske mašine, liftovi za gradilišta Ŷ
TEMA broja
BAUMANN
51 www.buildmagazin.com
REMO OPLATE
11080 Beograd-Zemun
Batajniÿki put 2
tel: +381 11 2612 882
2618 883
2694 986
e-mail: remoformwork@eunet.yu
www.remoformwork.com
REMO
OPLATNI SISTEMI
REMO
OPLATNI SISTEMI
Projekat oplate za konkretni objekat dolazi direk-
tno od proizvođača čiji se proizvodni pogoni nala-
ze širom Evrope: u Švajcarskoj, Austriji, Nemačk-
oj, Rumuniji... Uz najekonomičnije rešenje oplate
za vaš objekat inženjeri i monteri Remo oplata
pružiće vam i stručno-tehničku pomoć na samom
gradilištu. U ponudi firme Remo oplate nalaze
se oplatni sistemi za civilnu, industrijsku i inže-
njersku gradnju. Pri proizvodnji svih oplatnih sis-
tema koristi se najsavremenija tehnologija izrade.
Zidne oplate, ručne i kranske montaže, nosivosti
od 60 do preko 100kN/m
2
sveže betonske mase
prema normi DIN EN 18202, imaju skoro neo-
graničenu primenu zahvaljujući širokom dijapa-
zonu dimenzija panela.
Plafonske oplate u Remo ponudi kreću se od
klasičnih do najsavremenijih sistema padajućih
glava. Oplate stubova su kružnog ili kvadratnog
poprečnog preseka (kada su podešavajuće sa ko-
rakom od 5cm).
U ponudi se nalaze i najsavremenije oplate za du-
boke rovove a prednost njihove upotrebe jeste visok
nivo bezbednosti ljudi koji su angažovani na radu
u rovovima jer zadovoljavaju sve evropske norme
o zaštiti i bezbednosti na radu. Ono po čemu su
Remo oplate prepoznatljive na tržištu jesu speci-
jalni oplatni sistemi za izgradnju svih vrsta atipič-
nih konstrukcija: tunela, brana, mostova...
Ovde se ponuda firme ne završava, pa tako u pro-
gramu Remo oplate imaju i različite vrste mo-
dernih građevinskih skela, kako modularnih tako i
ramovskih. Sve skele poseduju evropski sertifikat.
Osim svega prethodno rečenog, u ponudi Kom-
panije stoji i sav dopunski i potrošni materijal za
izradu i eksploataciju oplate.
Zaposleni u firmi Remo oplate naglašavaju kao
posebnu prednost saradnje sa njima i to što veze sa
klijentima ostaju neraskidive – ostaju kao prijatelji i
nakon obavljenog posla jer njihov glavni cilj poslo-
vanja jeste saradnja na obostrano zadovoljstvo. Stav
kompanije prema svim klijentima jeste da pronađu
najekonomičnije i najuniverzalnije rešenje, a sve u
okviru klijentovih materijalnih mogućnosti.
Firma Remo oplate je deo tima koji čine reno-
mirane evropske kompanije sa istorijom postoja-
nja od preko sto godina Ovaj tim ne poznaje
granice već samo izazove koje su uvek spremni
da savladaju. Prestižno mesto na ovom tržištu
dostigli su pretvarajući vizije u stvarnost, a ističu
da će rado i ime vaše firme i objekta koji gradi-
te uvrstiti na svoju listu referenci koju za sad čine
Hidrotehnika-Hidroenergetika, Gemax, Ferbild,
Energoprojekt, Ratko Mitrović, Jablanica, AMG
Novembar....Oni su gradili i grade brane, komer-
cijalne centre, stambene objekte Ŷ
Primena oplatnih
sistema je nezaobilazni
faktor za realizaciju bilo
kog projekta. Uz oplatne
sisteme koje firma
REMO OPLATE ima u svojoj
ponudi postižete gradnju
objekta u što kraýem
vremenskom roku,
ekonomiÿnost bez
žrtvovanja kvaliteta ili
celovitosti projekta
uz ukupni pozitivni
ekonomski rezultat.
Delatnost firme
REMO OPLATE, kako u
Beogradu tako i u celom
regionu, jeste prodaja,
iznajmljivanje i reparacija
oplatnih sistema
TEMAbroja
52 www.buildmagazin.com
53
Upoznajte SIMPROLIT
®
u
ulozi dugoveÿne,
termoizolacione,
paropropusne i vatrotporne
trajno ugraĀene oplate.
Armirani beton u savre-
menom graĀevinarstvu
ima najširu primenu, ali i
zahteva brojne dodatne
materijale i sredstva kako
bi u potpunosti ispunio
svoju funkciju.
SIMPROLIT
®
oplatni sistemi
udovoljavaju svim zah-
tevima betona, od same
ugradnje, do trajnog ÿuva-
nja betonske konstrukcije
od vlage, temperaturnih
promena, požara...
Na fotografiji levo i šematskim prika-
zima ispod prikazana je primena SIM-
PROLIT
®
blokova kao trajno ugradne
oplate za armirani beton koja pruža
svu potrebnu zaštitu koja èe mu biti
neophodna u periodu korišèenja Ŷ
U savremenom građevinarstvu, pri izgradnji vi-
sokih stambenih ili poslovnih objekata, armirano-
betonske konstrukcije, bilo da su one montažne,
polumontažne ili livene na licu mesta, imaju ne-
prikosnovenu poziciju najmasovnije primene.
Gotovo i da se ne može zamisliti izgradnja ob-
jekata u seizmičkim područjima bez bar delimične
primene armirano-betonskih zidova, jezgara i
ukrućenja, kako u podzemnim, tako i u nadzem-
nim etažama. U velikim svetskim metropolama
izgradnja veoma visokih objekata (visine preko
100m) nije više pitanje prestiža, već osnovna eko-
nomska potreba zbog sve skupljeg raspoloživog
građevinskog zemljišta, sa kompletno uređenom
infrastrukturom.
U ceni armirano-betonskih konstrukcija u ne
maloj meri učestvuje i oplata. Iako se u klasičnim
sistemima gradnje ne iskazuje kao sastavni deo
konstrukcije, ona de-facto predstavlja potrošni
resurs, a njena amortizacija se obično iskazuje kroz
izvršen rad za njenu montažu i demontažu. Pri
tome, montaža sadrži dovoz oplate na gradilište i
njeno neposredno postavljanje na poziciju ugrad-
nje, a demontaža sve ostalo – neposredno skidanje
sa pozicije ugradnje, čišćenje, odvoz na skladište,
amortizaciju, reparaciju i dopunu oštećenih de-
lova, zaštitu od korozije, podmazivanje i sl.
Sa druge strane, elemenat betonske konstrukcije
izliven u oplati ne predstavlja finalan proizvod
– betonske spoljašnje zidove treba utopljavati,
unutrašnje zidove, stubove i međuspratne ploče
štititi od požara, stepenišna jezgra i utopljavati i
štititi od požara itd. To su dodatne pozicije, sa ne
malom dodatnom cenom, usložnjavanjem izvođenja
radova i produženjem roka završetka gradnje, ali su
neizbežne u klasičnom sistemu gradnje, kao bitne
kako za eksploataciju (ekonomiju energije), tako
i za protivpožarnu sigurnost objekata (beton već
posle jednog časa dejstva požara puca, armatura već
posle 600
0
C gubi svoja svojstva, a kompletna kon-
strukcija gubi nosivost i razrušava se).
Konačno, protivpožarna zaštita predhodno na-
pregnutih konstrukcija je elemenat koji u bit-
noj meri ograničava primenu prednapregnutih
elemenata u izgradnji visokih zgrada, posebno
međuspratnih ploča. Naime, već pri dejstvu požara
preko pola sata, donja prednapregnuta armatura u
međuspratnoj ploči se zagreje i rasteže, prethodno
uneta u konstrukciju normalna sila ploče se gubi,
pojavljuju se velike prsline u (nepredviđenoj) za-
tegnutoj zoni ploče, a u pritisnutoj zoni, osim une-
tog pritiska od prednapregnutog kabla koji se još
nije zagrejao do istezanja, pojavljuju se i dodatne
pritisne sile od preraspodele napona - i ploče se,
uz bukvalnu eksploziju, ruše.
SISTEMI UGRADNIH OPLATA
SIMPROLIT
TEMA broja
53 www.buildmagazin.com
Posle dogaòaja u Njujorku drastiìno
su poveèane norme za protivpožarnu
otpornost visokih objekata. Obavez-
na vatrootpornost meòuspratnih
ploìa je poveèana sa 45 min na 120
min, pregradnih zidova takoòe na
120 min, dok stepenišni i pregradni
zidovi izmeòu stanova moraju imati
vatrootpornost 180 min, itd Ŷ
Na slici dole prikazan je protivpožarni
pregradni zid postavljen u okviru hi-
droelektrane ñerdap. Visoke zahteve
naruèioca radova jedino je mogao da
ispuni Simprolit. Vatrootporne oso-
bine ovog materijala ovim su dobile
potvrdu kvaliteta i poverenja najviše
vrste Ŷ
Simprolit® sistem nudi rešenja za navedene
slučajeve primenom Simprolit® elemenata kao
dugovečne, termoizolacione, paropropusne i vat-
rootporne trajno ugrađene oplate. U Ruskoj Fed-
eraciji Simprolit® je već postao brend, a u Srbiji
je standardna proizvodnja krenula tek ove godine.
Pre prikaza nekoliko varijanti primene Simprolita
kao trajno ugrađene oplate u Simprolit sistemu,
navedimo samo neke od brojnih sertifikata i re-
zultata ispitivanja:
Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd,
koeficijent toplotne provodljivosti SOP5 i
SOP8 ploča D150 u suvom stanju iznosi
l=0.044W/mK.
Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpor-
nost na dejstvo požara pregradnog zida od
2SOP5 ploče na metalnoj podkonstrukciji iz-
nosi najmanje 2 časa (EI120)
Po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, otpor-
nost na dejstvo požara zida od Simprolit bloko-
va SBDS25 iznosi najmanje 3 časa (EI180)
Po rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji,
otpornost na dejstvo požara pregradnog zida od
blokova SPB12 iznosi najmanje 3 časa (EI180)
Po rezultatima ispitivanja NII Građevinske fizi-
ke Ruske Akademije arhitektonskih i građevin-
skih nauka, dugovečnost Simprolita u surovim
klimatskim uslovima Ruske Federacije iznosi
najmanje 50 godina (najmanje 50 godina ne
menja svoja fizička svojstva)
Po rezultatima ispitivanja IMK Građevinskog
fakulteta u Beogradu, beton bez ikakvih aditiva
protiv mraza, kojim su bili zapunjeni Simprolit
blokovi i koji su odmah po ugradnji bili izloženi
niskim temperaturama (-26
0
C), posle 28 dana
postigao je projektovanu ćvrstoću.
Simprolit® blokovi: Gradnjom Simprolit blo-
kovima dobijaju svi – Investitor dobija dodatnu
prodajnu površinu (na pr. zamenom standardnih
fasadnih zodova na simprolit blokove, kod ob-
jekta dim. 12,5x40m visine 10 spratova, dobija
se dodatnih 210m
2
prostora), nema troškove na
utopljavanje fasade i protivpožarnu zaštitu ob-
jekta, 10-15% smanjuje se količina armature i dr.
Pri svemu tome zidovi dišu, nema kondenza i vlage,
zimi je u stanu toplo a leti prohladno; izvođač
dobija u brzini gradnje, manji vertikalni i hori-
zontalni transport, obradu fasade bez skele: kupac
dobija zidove koji dišu, najdugovečniju utopljenu
fasadu, zimi je u stanu toplo a leti prohladno…






Dvostrana samonoseća oplata od Simprolit®
ploča: Kod izgradnje maloetažnih objekata u
sopstvenoj režiji, pri betoniranju podrumskih,
garažnih i stepenišnih AB zidova i sl. vrlo je
čest problem nedostatka kvalitetne oplate.
Primenom ovog sistema, brzo i jednostavno se
formira oplata koja, trajno ugrađena, predstavlja
i termičku i vatrootpornu zaštitu izvedenih arm.
betonskih zidova.
Simprolit® SOP ploče u oplati: U visokograd-
nji poseban problem predstavlja utopljavanje i
protivpožarna zaštita međuspratnih ploča između
garažnog - podrumskog prostora i stanova iznad.
Prostom montažom Simprolit SOP ploča u opla-
tu i izlivanjem projektovane AB ploče preko njih,
dobija se vatrootporna, utopljena i zvučno izolova-
na armirano-betonska međuspratna konstrukcija.
Simprolit® sistem izrade prednapregnutih
ploča: Jedinstveno rešenje u svetu za efekt-
no postizanje vatrootpornih prednapregnutih
montažnih ploča, uz minimalno koštanje. Postiže
se vatrootpornost i preko 3 časa, a konstrukcija se
olakšava bar za 50%.
Nakon svega rečenog jasno je da Simprolit®
kao materijal i u segmentu građevinarstva koji
se odnosi na oplatne sisteme može da pronađe
svoju primenu, i ne samo to – njegove pred-
nosti i ovde su u mnogim slučajevima više nego
očigledne
TEMA broja
SIMPROLIT DOO
Kostolaĉka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 397 67 70
397 67 71
e-mail: md@simprolit.com
www.simprolit.co.yu
54 www.buildmagazin.com
Atraktivne novosti
Esala Anhovo
Vlaknocementne
krovne i fasadne ploče
Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu
arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti
pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili
sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora
nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX,
NATURA, TECTURA i XPRESSIV.
Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju
se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim
vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i
paropropusnog materijala.
www.esal.si
56
SRPSKI BREND ZA CEO SVET
HIO TEHNOLOGIJA
promo
Kapilarna vlaga je najveýi
neprijatelj svih starih graĀe-
vinskih objekata koji u svo-
jim temeljnim zidovima ne-
maju nikakvu horizontalnu
hidroizolaciju. Vlaga iz tla,
zajedno sa svim rastvorenim
solima, kapilarno se penje u
gornje delove objekta raza-
rajuýi vremenom materijal
od koga je objekat zidan
Kako zaustaviti vlagu
Jedini način da se zaustavi kapilarno provla-
žavanje je potpuno presecanje zida i nakna-
dna ugradnja nove horizontalne vodonepro-
pusne barijere. Klasične metode mašinskog
presecanja zidova efikasno zaustavljaju vlagu
ali i pored svih mera opreza, nastaje zazor
između izolacije i gornje i donje površine
reza što u većoj ili manjoj meri prouzrokuje
sporadično sleganje i pucanje objekta i po-
javu naprslina na zidovima. Ovaj problem je
bio nerešiv sve do pojave HIO-tehnologije!
HIO-tehnologija je jedinstvena metoda
trajne zaštite od kapilarne vlage koja po-
tpunim presecanjem zidova ne ugrožava
stabilnosti i konstrukciju građevinskog
objekta. Vlažni zidovi, bez obzira na njiho-
vu debljinu i vrstu građevinskog materijala,
seku se ultrabrzim dijamantskim reznim
alatima u malim etapama, bez vibracija i po-
tresa. U tako napravljene rezove injektira se
pumpom pod visokim pritiskom specijalna
masa kroz koju se kao nova horizontalna
hidroizolacija, jedna za drugom, utiskuju
HIO-master šine. Injekciona masa napra-
vljena je na bazi polimera i ima izuzetnu ad-
heziju tako da sa šinom stvara neraskidivu
vezu u zidu, novu spojnicu.
HIO-master šina je u odnosu na sve dru-
ge vrste izolacija, jedinstvena hidroizolacija
u svetu čija se visina adaptira visini reza u
zidu. Visina krilaca se pre ugradnje opti-
malizuje na izmerenu visinu reza u svakoj
kampadi. Jedino tako vertikalna krilca mogu
na sebe da prime ogromno vertikalno opte-
rećenje od gornjih delova objekta, bez ika-
kvih deformacija.
U poslednje vreme kod nas su se pojavile
plastične izolacije koje samo na prvi pogled
podsećaju na HIO-master šinu. Iz tog razlo-
ga je veoma važno istaći da su jedino verti-
kalna krilca čija visina savršeno prati visinu
reza u zidu, kakva su kod HIO-master šine,
sposobna da na sebe preuzmu kompletno
opterećenje od gornjih delova objekta. Jedini
relevantan dokumenat je atest o ispitivanju
nosivosti izolacije na vertikalno opterećenje.
Čvrstoća na pritisak samo za HIO-master
šinu iznosi 9,20MPa, a u kombinaciji sa
injektiranom masom minimum 42MPa.
Nijedna druga hidroizolacija ne poseduje
takve karakteristike! Ono što je još do juče
bilo nezamislivo i nemoguće, danas je za-
hvaljujući HIO-tehnologiji. postala rutin-
ska intervencija: spomenici kulture, ali i svi
drugi građevinski objekti visoke spratnosti,
sa debljinama zidova dva, tri i više metara,
mogu se trajno zaštititi od razornog dejstva
kapilarne vlage i to bez ikakvog narušavanja
statike ili stabilnosti objekta!
Zaštićen patent HIO-tehnologija. je sop-
stvena tehnološka inovacija, razvijena i po-
tpuno usavršena pre deset godina, čije pa-
tentno pravo je priznato upisom u evropski
registar patenata kao i u registar Zavoda
za zaštitu intelektualne svojine Republike
Srbije. HIO-tehnologija i HIO-master
šina su zaštićene robne marke (Brand name)
i poseduju ateste o ispitivanju renomiranih
domaćih i međunarodnih instituta.
HIO-tehnologijom je za deset godina traj-
no sanirano više stotina objekata u zemlji i
inostranstvu, od kojih većinu čine zaštiće-
na kulturna dobra. Sva ispitivanja, statič-
ki proračun, testovi i analize potvrđuju da
HIO-tehnologija ne ugrožava stabilnost i
konstrukciju objekta i ne izaziva neželjene
efekte. Objekti na kojima je pre više godina
ugrađena HIOtehnologija žive svoj novi ži-
vot, dokazujući njenu efikasnost, dugotraj-
nost i sigurnost.
HIO-tehnologija uskoro će biti dostupna
svima! Svesni činjenice da je HIO-tehno-
logija danas najefikasnija metoda u borbi
protiv kapilarne vlage menadžment kompa-
nije HPS odlučio je da svima koji žele da
je primenjuju ponudi specifičan poslovni
aranžman na osnovu ugovora o franšizi
HPS HIO PROTECTION
21000 Novi Sad
Trg Slobode 2
tel: +381 21 4725 424
4725 425
6623 946
fax: +381 21 529 549
www.hio-technology.com
57 57
Na našem tržištu se
od nedavno mogu kupiti
BAMBUS PARKETI.
Svojim kvalitetom
i dekorativnošýu privlaÿe
pažnju ali, kao i svaki novi
proizvod, prati ih sumnjiÿa-
vost zbog nedostatka
praktiÿnih iskustava
Bambus (Phyllostachys Pubesscens) je kla-
sifikovan kao trava, ali zahvaljujući velikoj
gustini tvrđi je od mnogih vrsta drveta.
Može se naći oko 1200 varijeteta. Punu
zrelost i vreme za seču dostiže već u četvr-
toj godini, ali najbolje karakteristike može
pružiti od 7 do 8 godine starosti. Po fizič-
ko-mehaničkim osobinama je blizak tvrdim
vrstama drveta visoke gustine.
Bambus je u svakodnevnoj upotrebi u Kini
već preko 4.000 godina, ali tokom devedese-
tih godina prošlog veka tehnologija prerade
bambusa se razvija ekstremno brzo. Bam-
bus postaje važan građevinski materijal za
Kinu i počinje da dobija veliku pažnju Vla-
de, proizvođača, tehnologa, ali i potrošača.
Odmah zatim, zahvaljujući već usvojenim i
proverenim patentima tehnološkog razvoja,
počinje i proizvodnja bambus parketa. Posle
osvajanja domaćeg, kineskog tržišta, počinje
izvoz u Ameriku, Japan i Koreju a potom i u
Evropu. Na svakom novom tržištu bambus
parketi su vrlo brzo postali popularni.
Zašto su bambus parketi
hit u svetu?
Bambus parketi predstavljaju perfektnu
kombinaciju prirodnog materijala i moder-
ne tehnologije, tj. ekološki proizvod vrhun-
ske izrade. Prijatni su za okolinu i ljudsko
zdravlje, ali imaju i visoke estetske odlike.
Bambus parket, nakon veoma dobro pri-
hvaćenog nameštaja od bambusa u drugoj
polovini XX veka, kao da je dugo očekivan
na tržištu kao sledeći korak, kako od trgova-
ca, tako i kod kupaca.
Daščice bambusa se proizvode slepljivanjem
letvica bambusa ekološkim lepilima (bez
formaldehida) u presama visokog pritiska.
Ovako proizvedene daščice su veoma za-
hvalne za obradu pa se bambus parketi pro-
izvode u velikom broju dezena i nijansi boja.
Zbog toga su veoma dekorativni, elegantni
i privlačniji od običnih klasičnih parketa.
Podovi od bambus parketa su prijatni za
hodanje, pružaju dobru fleksibilnosti i du-
gotrajnost.
Bambus parketi se prodaju završno obrađe-
ni, što omogućava brzu postavku kojoj se
pristupa nakon završetka svih građevinskih
radova. Zavisno od kvaliteta podloge (beto-
na odnosno košuljice) ovi parketi se posta-
vljaju na više načina:
lepljenjem dvokomponentnim lepkom
kao i klasični parket
postavljanjem na roštilj od letvica ili na
ploče proizvedene na bazi drveta (šper-
ploče, OSB...) i ukucavanjem pod uglom
od 45
0
, slično postavljanju brodskog poda
suvo postavljanje kao kod laminatnih po-
dova, pri čemu se kao distanceri od zida
postavljaju različiti modeli opruga.
Bambus parketi se u toku eksploatacije
mogu više puta brusiti i lakirati poput kla-
sičnog parketa. Sledeća, a možda i najzna-
čajnija prednost bambus parketa je izbalan-
sirani odnos cene i kvaliteta.
Napominjemo da je kupovina bambus par-
keta samo faza u oplemenjivanju životnog
prostora, jer podna obloga osim dekora-
tivnih treba da ima i upotrebna svojstva.
Značajnije od odabira i kupovine bambus
parketa je njegovo pravilno postavljanje i
održavanje Ŷ



BAMBUS PARKET U SRBIJI
OLKO d.o.o. je osnovan na osnovu dugo-
godišnje saradnje Osnivaìa sa partnerima
iz Kine. Naime, Osnivaìi su posredovali pri
izvozu bambus parketa u Ameriku i Evropu.
OLKO d.o.o. uvozi bambus parkete sle-
deèih karakteristika:
zadovoljavaju evropski ekološki
standard E1
dimenzije dašìica su 960x125x17mm
dašìice se spajaju F vezom koja elimi-
niše zvuk trenja izmeòu dašìica.
U ponudi imaju više modela od kojih najra-
dije izdvajaju Archaic – model koji podseèa
na starinske brodske podove premazane
uljem i budi nostalgiju za prošlim vremeni-
ma. Model je dostupan u tri nijanse boja.
Od ostalih modela koji su veè prisutni na
našem tržištu u ponudi imamo više svetlih i
više tamnih dezena



OLKO DOO
Sremska Mitrovica
Desanke Maksimoviă 52
veleprodaja i maloprodaja
Sremska Mitrovica
Stari Šor 37
tel/fax: +381 22 624 828
mob: +381 64 506 94 66
e-mail: olkodm@gmail.com
www.olko.co.yu
BAMBUS
PARKET
enterijer
materijal gustina
(g/cm
3
)
uzdužna
jaìina
(MPa)
uzdužna
rastegljivost
(MPa)
tvrdoèa
bambus 0,789 152,00 12.062 71,60
breza 0,615 85,75 8.820 36,99
hrast(Azija) 0,842 111,92 15.580 73,12
58
KIDDE je najveýi svetski
proizvoĀaÿ protivpožarnih
ureĀaja, opreme i sistema.
KIDDE je ÿlanica inter-
nacionalne kompanije
UTC Fire & Security.
Aktivnosti UTC grupe
pokrivaju širok spektar
rešenja za gašenje požara
ukljuÿujuýi dojavu požara,
sisteme za gašenje
požara i sisteme za
trajnu inertizaciju
Protection Plus ponuda
Protection Plus iz Beograda u svojoj po-
nudi ima brojna Kidde rešenja za sve vrste
industrijskih, poslovnih i stambenih objeka-
ta ali i za sve prostore specifičnih namena i
potreba. Predstavićemo vam samo neke od
njih...
KD-1230 stabilni sistem za gašenje po-
žara sa sredstvom za gašenje NOVEC
1230 (patentiran od strane firme 3M)
predstavlja poslednju generaciju sistema
za gašenje požara. Ovaj sistem je prila-
gođen primeni u serverskim prostorija-
ma, informacionim centrima, telekomu-
nikacijskim instalacijama, prostorima za
kontrolu, merenje i upravljanje, u lageri-
ma i arhivama, medicinskim i laborato-
rijskim centrima.
Argonite 300 bar-a je brz i efektivan sistem
protiv skoro svih vrsta požara. Zauzimanje
malo prostora je jedna od osnovnih predno-
sti u odnosu na sisteme sa inertnim gasom
od 200 bar-a.
KD-200 je stabilni sistem za gašenje po-
žara sredstvom FM-200. Ovakav sistem
obezbeđuje plavljenje prostora u vremen-
skom intervalu od 10 sekundi, čime pruža
maksimalnu zaštitu uz minimalnu količinu
sredstva za gašenje. Ovaj sistem je posebno
efekasan u prostorijama sa većim brojem
računara, telekomunikacionih ili kontrolnih
uređaja.
Analogni javljač povišenja temperature za
rano otkrivanje pregrejavanja i požara može
operisati na udaljenostima od 300m u odnosu
na tačku primanja informacija. Proizvodi se
tako da bude otporan na mehaničke i hemij-
ske uticaje, ali moguće je poručiti i senzore
sa povećanim stepenom otpornosti. Uređaj je
sposoban da permanentno nadgleda kvarove
i prekida kablove kako bi potencijalnu štetu
smanjio na najmanju moguću meru.
UniLaser XL je uređaj namenjen za rano
otkrivanje požara na bazi najnaprednije
laserske tehnologije koja je u mogućnosti
da odredi količinu čestica i pravovremeno
reaguje. Naravno, softversko rešenje Uni-
Lasera je takvo da tačno može razdvojiti
čestice obične prašine iz svojih kalkulacija, a
laserska tehnologija donosi i tu prednost da
ne zahteva filtere. Standardno integrisano
umrežavanje podrazumeva do 127 detek-
tora, a individualno podešavanje preciznosti
funkcioniše u rasponu 0,005%/m do 1%/m.
PanelSafe je poseban element kojim Kid-
de prati savremene potrebe prostora. Ovaj
proizvod namenjen je isključivo za gašenje
serverskih ormara. Element za individualnu
primenu, dimenzija 19 inča poseduje inte-
grisanu centralu, dojavu požara i gašenje
gasom NOVEC 1230 i FM 200.
PermaSafe je još jedan individualni sistem
za sprečavanje požara u samom nastanku.
Dizajniran je i tehnički rešen tako da za-
uzima minimalnu zapreminu u prostoru, a
uspešno bi mogao da štiti hladnjače, kom-
pjuterske i telekomunikacijske prostorije,
lagere sa opasnim materijalom, arhive, trez-
ore, muzejske vitrine...
Svaki od ovih uređaja i sistema možete pro-
naći u firmi Protection Plus, a oni će vam
rado ponuditi najbolje rešenje u skladu sa
vašim potrebama, odnosno potrebama vašeg
prostora, kako bi on na najbolji mogući na-
čin bio zaštićen od požara i gasova Ŷ
DISTRIBUTER KIDDE PROTIVPOŽARNOG PROGRAMA
PROTECTION PLUS
promo
PROTECTION PLUS DOO
11030 BEOGRAD
Kraljice Katarine 95
tel: +381 11 25 42 955
fax: +381 11 25 43 875
mob: +381 63 786 78 43
e-mail: vladankav@yahoo.de
pogled
Javno preduzeće Direkcija za gradsko ze-
mljište i izgradnju Beograda ima dva orga-
na upravljanja:
Upravni odbor je organ koji upravlja
Direkcijom – čini ga 14 članova i Pred-
sednik upravnog odbora (trenutno je to
Boris Ranković, diplomirani pravnik)
Nadzorni odbor pregleda godišnji izve-
štaj i obračun, vrši kontrolu materijal-
no-finansijskog poslovanja Direkcije i
podnosi svoj izveštaj Upravnom odboru
Direkcije i Skupštini grada Beograda.
Na njegovom čelu je Predsednik Nad-
zornog odbora (ovu funkciju trenutno
vrši Dejan Simić, diplomirani pravnik).
Rad Direkcije na izradi i izvođenju pro-
jekata i planova zasniva se na tržišnom
pristupu, transparentnosti i pravednom
zastupanju svih korisnika prostora. Ona
ima zadatak zaštite i brige o racional-
nom i namenskom korišćenju građevin-
skog zemljišta.
Direkcija vodi poslove pripremanja, ko-
munalnog opremanja i uređivanja grad-
skog građevinskog zemljišta što podr-
zumeva: izradu svih potrebnih podloga
(geodetskih, geoloških, urbanističke i
tehničke dokumentacije (izvoda iz urba-
nističkih planova, tj. akta o urbanistič-
kim uslovima, urbanističkih projekata
i izvođenje radova izgradnje objeka-
ta komunalne infrastrukture i uređenja
slobodnih površina.Takođe radi na izra-
di elaborata za davanje zemljišta u zakup
(i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i
studija i analiza o ekonomskoj oprav-
danosti. Bavi se poslovima inženjerin-
ga, konsaltinga i menadžmenta u okviru
uređivanja građevinskog zemljišta i iz-
gradnje javnih objekata.
Program za uređivanje gradskog građe-
vinskog zemljišta i izgradnje objekata
komunalne infrastrukture sa finansijskim
planom priprema Direkcija, ali ga nakon
toga mora podržati i usvojiti Gradska
skupština. Upravo ona vrši nadgledanje
sprovođenja Programa i priprema izveštaj
o implementaciji planiranih aktivnosti, a
u okviru Programa predstavljaju se tro-
škovi izgradnje i održavanja infrastruk-
turnih mreža i objekata.


Kupovina, prodaja i iznajmljivanje ne-
kretnina za sopstveni račun, a za potrebe
uređivanja građevinskog zemljišta, takođe
su deo poslova Direkcije. Ona sprovodi
postupak formiranja početne cene zemlji-
šta, davanja zemljišta u zakup i zaključiva-
nja ugovora sa investitorima o regulisanju
međusobnih prava i obaveza.
Program sadrži izbor prioritetnih objekata
infrastrukture i planirane aktivnosti koje
su utvrđene po osnovnim kriterijumima:
završetak i dovođenje u funkciju objeka-
ta čija je izgradnja u toku
izgradnja komunalnih objekata značaj-
nih za razvoj grada u celini
objekata neophodnih za realizaciju
stambene i druge izgradnje na započe-
tim i novim lokacijama
izrada planske i tehničke dokumentaci-
je za prostore i objekte čija je realizacija
izvesna.




JP Direkcija za gradsko graĀevinsko zemljište i izgradnju
Beograda je osnovano 1956. odlukom Skupštine Grada i od
tada ima vodeýu ulogu u usmeravanju naÿina korišýenja
gradskog graĀevinskog zemljišta kroz njegovo infrastruk-
turno opremanje i izgradnju javnih objekata, u skladu sa
utvrĀenom strategijom razvoja grada. Poslovi Direkcije ÿine
treýinu svih ulaganja na teritoriji grada Beograda, što je ÿini
najveýim investitorom Grada.
U Direkciji je zaposleno oko 300 ljudi koji rade u devet od-
seka: za graĀevinsko zemljište, za planiranje i izgradnju, za
stambenu izgradnju, za informacione tehnologije i marke-
ting, za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, za finansijska
pitanja, za opšte poslove, za zaposlene i u dva Odseka koja
se bave projektovanjem, pripremnim radovima i nadgleda-
njem izvoĀenja radova.
priredila Jasna Tomaševiă
dipl. prostorni planer
JP DIRE KCIJA
za graĀevinsko zemljište i izgradnju Beograda
59
Finansijska sredstva se obezbeđuju iz bu-
džetskih prihoda, koje realizuje Direkcija
po zaključenim ugovorima sa zakupcima
građevinskog zemljišta i zakupcima po-
slovnog prostora.
Ukupan prihod u 2006. bio je preko 11, a
budžet planiran za realizaciju Programa
iznosio je 6 milijardi dinara. Zbog pora-
sta naplate naknade za uređivanje grad-
skog građevinskog zemljišta, ostvaren
je suficit u iznosu od 3 milijarde u od-
nosu na pretpostavljenu naplatu. To bu-
džetu Grada daje mogućnost njegovog
usmeravanja na izgradnju infrastruktu-
re, koja je preduslov svih ostalih ulaga-
nja i izgradnje.
Obim predviđenih sredstava za realizaciju
Programa definisan je na osnovu detaljno
planiranih aktivnosti za svaki pojedinačni
objekat i kao takav se može pratiti tokom
godine u softverskom paketu MS Project.
Program sadrži izbor prioritetnih objeka-
ta komunalne infrastrukture i planirane
aktivnosti koje su utvrđene po osnovnim
kriterijumima:
završetak i dovođenje u funkciju objeka-
ta čija je izgradnja u toku
izgradnja komunalnih objekata značaj-
nih za razvoj grada u celini
objekata neophodnih za realizaciju
stambene i druge izgradnje na započe-
tim i novim lokacijama
izrada planske i tehničke dokumentaci-
je za prostore i objekte čija je realizacija
izvesna.
Finansijska sredstva se obezbeđuju iz bu-
džetskih prihoda, koje realizuje Direkcija
po zaključenim ugovorima sa zakupcima
građevinskog zemljišta i zakupcima po-
slovnog prostora.




U ovom programu iskazan je zbirni pri-
kaz po grupama – pribavljanje urbanistič-
kih planova, saobraćajnice, vodovod…
U Direkciji za građevinsko zemljište i iz-
gradnju Beograda vrlo ozbiljno se radi na
izradi informacione osnove o gradskom
građevinskom zemljištu i infrastruktu-
ri. Ovo podrazumeva prikupljanje, obradu
i predstavljanje podataka i ima ogroman
značaj, kako pri budućoj izradi planskih
dokumenata u toku istraživanja procesa u
gradskom prostoru , tako i kao kontrolni i
mehanizam monitoringa. U narednom pe-
riodu Direkcija počinje sa predstavljanjem
i sukcesivnim objavljivanjem svih važe-
ćih urbanističkih planova na svojoj Inter-
net stranici sa idejom da se svim građanima
omogućava lakši uvid u planirane aktivno-
sti na području obuhvata određenog plana.
Direkcija obavlja i poslove vezane za lega-
lizaciju objekata izgrađenih ili rekonstru-
isanih bez građevinske dozvole do 2003.
godine na području deset gradskih opšti-
na pa se na internet stranici mogu preuzeti
obrasci i zakoni koji regulišu ovu temati-
ku i koji omogućavaju efikasniju saradnju
Direkcije i građana.
U narednom periodu radiće se na izradi
pripremnih radova neophodnih za izradu
planova što su:
ekološka karta Beograda
Katastar zagađivača životne sredine Be-
ograda
Katastar klizišta Beograda
izrada generalnih projekata, studija i
analiza za potrebe izrade urbanističkih
planova
GIS podzemnih instalacija sa prikuplja-
njem katastarskih podataka za potrebe
realizacije planova i ustupanje zemljišta.





Katastar podzemnih instalacija u Beogra-
du je toliko zastareo i neažuran da vrlo
često čak i vodovi magistralnog karak-
tera (elektro i telefonski kablovi, vodo-
vi kanalizacione i vodovodne mreže) nisu
registrovani. Zbog toga je u Direkciji pla-
nirano ažuriranje i pravljenje baze poda-
taka o podzemnim instalacijama. Ŷ
OSTALI PROGRAMI DIREKCIJE:
Program ureòivanja javnog graòevin-
skog zemljišta – definiše pribavljanje
urbanistiìkih planova, ureòivanje zemlji-
šta za potrebe izgradnje saobraèajnica,
mreža i objekata vodovoda i kanalizaci-
je, ureòenje slobodnih površina i groblja
Program davanja u zakup neizgraòe-
nog graòevinskog javnog i ostalog
zemljišta u državnoj svojini – njego-
vo pribavljanje i pripremanje za dodelu
kao i izgradnju stanova za raseljavanje
Program ureòivanja javnog graòe-
vinskog zemljišta za izgradnju kapi-
talnih saobraèajnica od posebnog
interesa za Grad –unutrašnji magi-
stralni poluprsten (UMP) od saobraèaj-
nice T6 do Panìevaìkog mosta, prva
linija šinskog sistema, program urbane
obnove tj. rekonstrukcija tri saobraèaj-
nice (Slavija – Žiìka; Autokomanda
– Južni bulevar – G. Vuìièa – êingrijina
– Batutova; Partizanski put od Bogoslo-
vije do ul. Jovanke Radakoviè u Mirije-
vu za period od 2005. do 2010. god.)
MASTER PLAN
Direkcija zapoìinje izradu Master plana
razvoja saobraèajnog sistema Beograda za
period 2005-2010. god. Istražièe se naìin
unapreòenja saobraèaja u gradu. Ovo po-
drazumeva analize i studije, izradu plana,
studija o tunelima Beograda, noveliranje
transportnog modela Beograda, donoše-
nje urbanistiìkih normativa za parkiranje.



pogled
JP DIREKCIJA ZA
GRAĈEVINSKO ZEMLJIŠTE I
IZGRADNJU BEOGRADA
60
61
PREDLOŽENI KONCEPT FINANSIRANJA
PLANIRANIH PROJEKATA
Direkcija u svojim predlozima planova i pro-
grama za izgradnju nedostajuèe infrastruktu-
re ìesto predlaže finansijsku saradnju Direkci-
je, opštinskih vlasti i samih graòana. Predlaže
se zajedniìko ulaganje u projekte u odnosu
50:50%, izmeòu graòana i institucija nadležnih
za infrastrukturno opremanje. Ovim privatno-
javnim aranžmanom na teritoriji grada Beogra-
da se mogu izgraditi projekti za koje ne postoje
dovoljna sredstva iz javnih fondova a ìija je iz-
gradnja u opštem interesu i u privatnom intere-
su. U Direkciji se smatra da je ovo naìin kojim
se postiže pomirenje javnog i privatnog intere-
sa pri realizaciji odreòenog projekta.
Na lokaciji Bloka 67 na Novom Beogradu, stra-
ni privatni investitor je dobio moguènost izgra-
dnje naselja za potrebe održavanja Univerzija-
de. Mišljenje Predsednika Direkcije je da se na
ovaj naìin zadovoljava javni interes tako što èe
se stanovi ustupiti gradu za potrebe Univerzi-
jade, a potom èe isti ti stanovi biti u komercijal-
noj upotrebi na tržištu. Sliìan primer je i u slu-
ìaju marine Dorèol.
Kontrolnu funkciju ima ne samo Direkcija,
grad, veè i preduzeèe UB 2009 koje je osnova-
no od strane države za kontrolu ovog procesa.
U sluìaju Univerzijade, postoje vrlo ìvrsti i pre-
cizni ugovori, sa jakim bankarskim garancija-
ma u vrlo visokim vrednostima vezanim za ro-
kove, kao i mehanizmi koji investitora odnosno
izvoòaìa prisutnog na lokaciji teraju da poštu-
je rokove. Neophodna je zgradnja i infrastruk-
ture. U skladu sa mišljenjem Uprave za javne
nabavke, izvoòaìu je prepušteno, opet uz dr-
žavnu kontrolnu funkciju, izvoòenje kompletne
javne infrastrukture koja se tu nalazi. Oìekiva-
nja su da èe biti ispunjene sve obaveze iz ugo-
vora, odnosno da èe naselje biti kompletno za-
vršeno do 1. januara 2009. godine.
Direkcija u okviru Nacionalnog investicionog
plana, pomaže i u izgradnji dva atletska stadi-
ona i sportskih sadržaja kod ulice Ivana Ribara
na Novom Beogradu. Koncept koji se predla-
že pri izradi Nacionalnog investicionog plana,
jeste da bi potencijalni investitor, ukoliko dobije
odreòeno zemljište u zakup za izgradnju sadr-
žaja komercijalnog karaktera, zauzvrat morao
da napravi atletske stadione koji su, uzgred,
veoma ozbiljna i velika investicija koja prevazi-
lazi sredstva koja su predviòena i samim NIP-
om. Po mišljenju uprave Direkcije ovo je jedini
koncept i naìin da se doòe do atletske staze. U
ovom sluìaju, atletski savez i grad Beograd bili
bi kontrolni mehanizmi koji bi davali inpute po-
tencijalnom investitoru o naìinu na koji bi tre-
balo da ti stadioni budu završeni.
U skladu sa Zakonom o planiranju i iz-
gradnji i Odlukom o graòevinskom ze-
mljištu saìinjeni su sledeèi programi:
Program ureòivanja javnog
graòevinskog zemljišta
Program davanja u zakup javnog
neizgraòenog graòevinskog zemljišta
Program ureòivanja ostalog
graòevinskog zemljišta
Program davanja u zakup ostalog
neizgraòenog graòevinskog
zemljišta u državnoj svojini
Program ureòivanja javnog
graòevinskog zemljišta za izgradnju
kapitalnih saobraèajnica od
posebnog interesa za Grad





pogled
Projektno finansiranje,
novi proizvod u ponudi
Erste Bank namenjen je
finansiranju novoosnovanih
i veý postojeýih firmi
Osnivači firmi mogu biti:
pravna lica
fizička lica sa iskustvom u oblasti građe-
vinarstva
U ponudi su sledeći modeli finansiranja:
finansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih daljoj prodaji na
tržištu
finansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih rentiranju
finansiranje izgradnje turističkih objekata
Erste Bank projektnim finansiranjem želi
da pomogne svojim klijentima u izgradnji





objekata koji će zatim biti predmet prodaje
ili rentiranja na tržištu, i to, kako na podru-
čju većih gradova u Srbiji, tako i na podru-
čjima priznatih turističkih centara.
Iznosi kredita zbog veličine i ozbiljnosti
samih projekata mogu biti i do 80% od
ukupne vrednosti projekta.
Period korišćenja kredita je usklađen sa di-
namikom gradnje, tako da se za momenat
finansiranja računa trenutak dobijanja pri-
jave radova i uloženih 20-30% od vrednosti
investicije, a sredstva iz kredita se puštaju
nakon završenih privremenih situacija ove-
renih od strane nadzornog organa.
Dinamika otplate je usklađena sa dinami-
kom prodaje, to jest može započeti tek na-
kon završetka perioda gradnje. Otplata se
vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih
prostora i garaža koji se nalaze na namen-
skim računima u Erste Bank.
Takođe, obezbeđena je mogućnost i za
fizička lica da pod povoljnijim uslovima
dođu do stambenih kredita u objektima
čiju izgradnju finansira Banka:
banka odobrava stambene kredite (uz
mogućnost odloženog početka otplate)
fizičkim licima za kupovinu stanova, u
objektima čiju gradnju banka kreditira
sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju
na dinarski i devizni namenski depozitni
račun korisnika kredita – investitora
banka finansira izgradnju objekta, pa je
tako suštinski i vlasnik objekta
sredstva od prodatih stanova ne mogu se
tretirati kao sredstva koja pripadaju inve-
stitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole!
sredstva od prodatih stanova koristiće se
za otplatu kredita od momenta kad obje-
kat dobije upotrebnu dozvolu
ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni
Osnovne prednosti projektnog finansira-
nja kod Erste Bank:
sigurna investicija, kako za investitora
tako i za Banku
brža gradnja – dovoljna količina novca za
izgradnju
brža prodaja stanova – povoljni stambeni
krediti Banke
sigurnost za kupce stanova – sigurno do-
bija uknjižen stan
investitor nije prinuđen da u toku gradnje
prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac
nema rizik, a investitor ima sredstva za
gradnju
akcenat je stavljen na analizu projekta, a
ne na analizu preduzeća
projekat otplaćuje sam sebe (investitor
ništa ne plaća Banci dok se objekat ne
završi, a vraćanje kredita po dobijanju
upotrebne dozvole je od priliva ostvare-
nih prodajom jedinica iz objekta koji je
predmet kreditiranja)
projekat ne angažuje dodatni kolateral
investitora Ŷ
ERSTE BANK AD
Novi Sad
Bulevar oslobočenja 5
21000 Novi Sad
info tel: 0800 201 201
e-mail: info@erstebank.co.yu
www.erstebank.co.yu














www.buildmagazin.com
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
PROJEKTNO
FINANSIRANJE
promo
62
63
Dokazano je da buka izazvana slabijim ili
jačim zvukovima koji potiču iz same zgrade
ili dolaze spolja mogu uticati na psihičko,
ali i telesno zdravlje stanara ili zaposlenih.
Geolan je izuzetan zvučni izolator koji
nivo buke, bez obzira na poreklo, smanjuje
na zakonom predviđeni nivo.
Na osnovu svega prethodno navedenog ja-
sno je da Geolan može biti izuzetan izbor
za efikasnu toplotnu, ali i zvučnu i protivpo-
žarnu izolaciju u građevinarstvu, industriji
ili brodogradnji Ŷ
FIBRAN DOO
Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 68/II
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 31 33 702
31 39 316
e-mail: fibran@eunet.yu
www.fibran.co.yu
Fibran S.A. jedan od lidera
na polju izolacionih materi-
jala u Evropi, predstavlja dva
proizvoda sa izuzetnom
moguýnošýu primene u
izolaciji, u nisko i visoko-
gradnji: Fibran Eco sa izu-
zetno visokim stepenom
prenosa pare i gotovo ne-
postojeýom higroskopnošýu
i Geolan ploÿe i rolne od
kamene vune namenjene
su izolaciji fasadnih panela,
pregradnih zidova, krovova
i tavanica, podzemnih pro-
storija, kao i za druge
specijalne namene
Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplo-
tni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku
saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog
za termičko oblikovanje, koji procesom
polimerizacije i konstantne ekstrudacije
dobija oblik ploča. Kristalizovan polistiren,
polimer ugljenika i vodonika, čine 88-93%
njegove ukupne težine. Procesom ekstruda-
cije proizvodi se homogen građevinski ma-
terijal sa zatvorenim višestranim ćelijama
u obliku saća, penaste strukture, prečnika
0,05-0,5mm. Zidovi ćelija su debljine tek
jedan mikron. Zadivljujuće je da od ukupne
zapremine jedne ploče od ekstrudiranog
polistirena tek 3% sačinjavaju zidovi ćelija a
97% ćelijski prostor sa inertnim gasom.
Fibran eco je certificiran za izolaciju fasa-
da, jezgra sendvič sistema, zidova i krovo-
va prema EU standardu na osnovu ETAG
004. Prednosti ovakvih rešenja pri izola-
ciji su brojne. Ova rešenja se prevashodno
preporučuju tamo gde je potrebno održati
stabilne temperature unutrašnjosti i stoga se
koriste sa ciljem maksimalne moguće ušte-
de energije tokom zimskog i letnjeg perio-
da, kada se prostorije greju, odnosno hlade.
Debljinu izolacije definišu inženjeri, prema
svakom individualnom projektu, i ona naj-
češće varira između 5-10cm.
GEOLAN – kamena vuna
Ako je potrebno u jednom proizvodu obez-
bediti toplotnu, zvučnu i protivpožarnu izo-
laciju onda je naš predlog Geolan kamena
vuna iz Fibrana.
Geolan je prirodan proizvod poreklom iz
vulkanskih stena starih 200 miliona godina.
Novi tehnološki postupak pri proizvodnji
krajnjeg proizvoda nije štetan za prirodu,
dok se njegovim korišćenjem štede znatne
količine energije štiteći energetske resurse.
Vlakna proizvoda kamene vune Geolan
se prilikom proizvodnog procesa prskaju
silikonom kako bi bila vodootporna. Osim
toga, i ukoliko se proizvod izloži kiši, voda
koja će se nakupiti između vlakana veoma
brzo isparava zbog poroznosti materijala.
Proizvodi Geolan su izolacioni materijali
veoma otporni na visoke temperature, te na
taj način obezbeđuju protivpožarnu zaštitu
objekata. Vlakna izdržavaju temperaturu od
preko 700ºC pri čemu se ne menjaju izo-
lacione sposobnosti materijala niti njegova
dimenziona postojanost, iako vezivna smola
isparava na nižim temperaturama.
FIBRAN
porodica izolacionih materijala
www.buildmagazin.com
FIBRAN ECO GF je sertifikovan specijal-
no za izolaciju fasada, i to jezgra sendviì
sistema i zidova prema EU standardu na
osnovu ETAG 004.
FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje sis-
tem kvaliteta u projektovanju i proizvodnji
proizvoda od ekstrudiranog polistirena po
standardu ISO 9001:2000.
GEOLAN je uspešno prošao testiranje po
normama Evropske unije EN 13162 i ozna-
ìavaju se oznakom CE. Certifikaciju za do-
maèe tržište je sproveo Institut IMS a.d Ŷ
promo
Prednosti Fibran eco izolacije:
Ušteda energije pri grejanju i hlađenju
može dostići i 40%, čime se smanjuje
potrošnja energenata i u isto vreme
smanjuje broj grejnih tela odnosno
jedinca za hlađenje.
Održavanje unutrašnje temperature
stabilnom na duže vreme (zavisno od
toplotnog kapaciteta zidova) nakon
isključenja sistema za hlađenje.
Minimalno mogući broj termalnih
mostova.
Zaštita konstrukcije zgrade od spolja-
šnjih temperaturnih varijacija čime se
smanjuju temperaturne dilatacije.
Primena na novim objektima, ali i pri-
likom rekonstrukcije starih zgrada.





64
Dow Chemical Company je
kompanija koja koristi moý
nauke i tehnologije kako
bi unapredila svakodnevni
život, nudeýi proizvode i
usluge u više od 175 država,
obezbeĀujuýi sve, od sveže
vode, hrane, lekova i proiz-
voda za liÿnu upotrebu, pa
do boja, lakova i ambalaže.
Utemeljen na principima
zaštite životne sredine, Dow
ima godišnji promet od 46
milijardi dolara i zapošljava
42.000 radnika širom sveta
Styrofoam, plava polistirenska pena – XPS,
je izolacioni materijal izuzetnih karakteristi-
ka, razvijen u fabrici Dow 1941. Tehnologija
ekstrudiranja daje pločama jednoliku struktu-
ru zatvorenih ćelija i posebne osobine: visoke
vrednosti toplotne provodljivosti, mehaničke
čvrstoće i otpornosti na vlagu bez kapilarnog
upijanja, postojanost na truljenje i starenje i ci-
kluse smrzavanja i odmrzavanja, dugi rok upo-
trebe, malu težinu i laku obradu jednostavnim
alatima; bezmirisne su i ne nadražuju kožu.
Krovovi – posebno ravni, najizloženiji su
deo zgrade. Kod konvencionalnih ravnih
krovova termoizolacija je na konstrukciji,
a ispod hidroizolacije, uz velike tempera-
turne razlike i rizik od preranog pucanja.
Kod koncepta inverznog krova, taj rizik je
minimalan jer su termoizolacione ploče na
hidroizolaciji, štiteći je od štetnih uticaja:
ekstremnih temperatura, nepogoda, UV-ra-
dijacije, smrzavanja i odmrzavanja, pri čemu
nema kapilarnosti i stvaranja mehurova na
hidroizolaciji, uz zanemarljivo upijanje vode
i visoku mehaničku čvrstoću (sistem koji se
primenjuje u Evropi već 35 godina).
Izolacija industrijskog poda mora izdržati
brojna opterećenja: pokretna (korisno, vozila,
mašine...), stalna (konstrukcija), dinamička
(rad mašina), privremena... Zavisno od opte-
rećanja Roofmate i Floormate nude kombi-
naciju izolacije i visoke čvrstoće na pritisak, za
duži period nego što je upotrebni vek zgrade.
Izolacija kod podnog grejanja mora mi-
nimalizovati gubitke, a oba ova proizvoda su
dobra osnova za košuljicu sa grejnim cevima
za preraspodelu opterećenja, kod stambenih i
industrijskih podova.
Termoizolacija podrumskih prostorija
(čak i negrejanih) štedi energiju, sprečava kon-
denz i enterijer čini prijatnim, a pri promeni
namene komfor se može postići bez dodatnih
izolaterskih radova. Izolacija na spoljnjoj strani
zgrade sa stanovišta građevinske fizike je naj-
pouzdaniji način otklanjanja kondenza.
Shapemate table su efikasno i dugotrajno reše-
nje – otporne na vlagu, mraz i mehaničke uda-
re. Rebrasta struktura daje im visok koeficijent
otpora difuziji vodene pare. Uopšteno gledajući
kod pravilnog projektovanja i ugradnje nije po-
trebna dodatna parna brana!
Roofmate i Shapemate – jednostavna, efikasna
rešenja koja smanjuju toplotne gubitke i tro-
škove grejanja, štite hidroizolaciju od meha-
ničkih oštećenja, koriste toplotni kapacitet
spoljašnjeg podrumskog zida, sprečavaju
pojavu podrumske kondenzacije, produža-
vaju vek podzemnih delova zgrade.Takođe,
posebnu pažnju treba posvetiti izolaciji sokle
koja trpi vlagu iz tla, kišu i vodu od prskanja,
mehaničke pritiske i udare, kiseline iz tla...
Toplotni mostovi su delovi zgrade koji ima-
ju povećan transport toplote: sokle, parapeti i
armirano-betonski elementi (serklaži, grede...).
Oni mogu izazvati značajane gubitke, a vlaga
koja se stvara usled površinske kondenzacije
ugrožava komfor prostorije. Niska temperatura
unutrašnjih površina uzrokuje visoku relativnu
vlažnost što stvara plodno tle za razvoj buđi,
oštećenje površine i estetske probleme. Već u
projektovanju pažnju treba posvetiti spreča-
vanju pojave toplotnih mostova. Pravilna
ugradnja termoizolacionih ploča lako rešava
sve ove probleme!
Za sve dodatne informacije o proizvodima i
načinu ugradnje kontaktirajte Polykem SR Ŷ
POLYKEM SR DOO
Balkanska 29/III
11000 Beograd
tel.: +381 11 306 55 77
fax.: +381 11 268 16 44
www.styrofoameurope.com
ZASTUPNIK I DISTRIBUTER KOMPANIJE DOW CHEMICAL
POLYKEM SR
U skladu sa propisom
EC 2037/2000, o sup-
stancama koje troše
ozonski omotaì, Dow
je u Evropi svu proi-
zvodnju Styrofoama
preveo na tehnologiju
bez HCFC-a.
DOWrešenja za izola-
ciju krovova:
Roofmate – za terase,
zelene, kose i neproho-
dne inverzne krovove
sa slojem šljunìanog
balasta (vek procenjen
na više od 50 godina).
Floormate – za ravne
prohodne krovove i in-
dustrijske podove Ŷ
promo
65
66
I dok je za svaki materijal ponaosob njegova
dugovečnost u određenoj meri poznata (u
razvijenim zemljama i propisana regulati-
vom), protokom vremena sve je izvesnije da
za dugovečnost konstrukcije nije važna samo
dugovečnost svakog njenog sastavnog sloja
ponaosob, već i njihove interakcije u okvi-
ru konstrukcije u kojoj se zajedno nalaze.
Mnogo je slučajeva oštećenja, pa i razruša-
vanja konstrukcija zbog zanemarivanja in-
terakcije različitih karakteristika slojeva, kao
što su različite temperaturne dilatacije slo-
jeva, različit stepen paropropusnosti slojeva,
različita osetljivost slojeva na sadržaj vlage
u konstrukciji, različita otpornost na mraz
pri različitim radijusima prelaska slojeva iz
horizontalne u vertikalnu ravan i sl.
Ovo se posebno ogleda kod ravnih krovova,
gde i najmanje zanemarivanje fizičko-meha-
ničkih karakteristika primenjenih materijala
u slojevima neizbežno vodi ka degradaciji
gotovo svih slojeva, što za rezultat uvek ima
gubljenje termo-fizičkih i hidroizolacionih
svojstava ravnog krova u celini. Stoga se još u
fazi projektovanja posebna pažnja mora po-
svetiti ne samo odabiru materijala na osnovu
njihovih karakteristika ponaosob, već i uku-
pnom sadejstvu svih projektovanih slojeva.
Jedan od osnovnih zadataka sa kojima se
susrećemo kod rešavanja konstrukcije ravnih
krovova je odvođenje pare iz slojevitog siste-
ma termo-hidroizolacije ravnog krova, a koji
se najčešće projektuje po sledećoj shemi:
krovna ploča (od rebrastog lima
ili betonska)
paroizolacija sa ili bez
sistema za odvođenje pare
termoizolacija
zaštita termoizolacije
sloj za pad
podloga za hidroizolaciju
hidroizolacija
sloj za zaštitu hidroizolacije
(kod prohodnih krovova)
Osnovna primedba kod ovakvog siste-
ma je usvojeni raspored slojeva, pre sve-
ga sloja za pad. Iskusni projektanti uvek
će sloj za pad staviti ispod hidroizola-
cije i termoizolacije, tako da se u sluča-
ju oštećenja ili proticanja hidroizolaci-
je voda može drenirati sa najniže tačke.








U protivnom, voda koja dospe u termoizo-
lacioni sloj, posebno posle par naizmeničnih
ciklusa zamrzavanja i otopljavanja, obave-
zno dovodi do oštećenja termoizolacije, te
posledično i do degradacije čitave konstruk-
cije ravnog krova. Međutim, faktor na koji
se ne može uticati u etapi projektovanja ra-
dova, posebno kod izvođenja ravnih krovova
većih površina, jeste klimatski faktor, tačnije
vlažnost vazduha i atmosferske padavine u
vreme izvođenja radova.
Naime, parna brana, sa ili bez sistema
za odvođenje pare, postavljena neposre-
dno iznad krovne ploče, štiti od pare koja
dolazi iz objekta, odozdo. Sa druge stra-
ne, hidroizolacija, kao završni sloj, štiti od
prodiranja atmosferske vode u konstrukci-
ju krova, ali se javlja i kao parna brana iz-
nad termo-slojeva ravnih krovova, odozgo.
Ostaje međutim problem vlage zarobljene
između parne brane i hidroizolacije, u ter-
moizolacionom sloju. Ova vlaga se najčešće
DUGOVEĈNOST
RAVNIH KROVOVA
fokus
www.buildmagazin.com
Po definiciji, dugoveÿnost graĀevinskog materijala pred-
stavlja njegovu sposobnost da zadrži svoje fiziÿke karakte-
ristike tokom odreĀenog perioda vremena. Shodno tome,
definicija da je dugoveÿnost nekog graĀevinskog materijala
N godina, znaÿi da u tom periodu, podvrgnut svim klimat-
skim uslovima za dati region za poslednjih N godina unazad
(dugotrajno dejstvo maksimalnih i minimalnih temperatura,
vlažnost u kombinaciji sa ekstremalnim temperaturama,
kiše, sneg, grad u kombinaciji sa vetrovima, vetrovi sa haba-
juýim dejstvom ÿestica prašine koje nose, UV zraci, zagaĀen
vazduh u zonama industrijskog okruženja i dr.) taj graĀe-
vinski materijal ne menja svoja fiziÿko-mehaniÿka svojstva
(ÿvrstoýa, kompaktnost, termoizolacione i zvukoizolacione
karakteristike, vlažnost, paropropusnost i dr.)
Piše: autor Simprolit sistema,
PhD (DTech) Milan Deviă, DCivEng
Akademik Mečunarodne Akademije
tehnoloških nauka
Inostrani ĉlan Ruske Akademije
tehnoloških nauka
Doktor tehnologije gračenja i
inženjeringa u gračevinarstvu
Diplomirani gračevinski inženjer
FAZE IZRADE VENTILISANOG RAVNOG KROVA OD SIMPROLITA
fokus
javlja kao posledica atmosferskih padavina
tokom izvođenja ravnog krova i verovatnija
je što je površina krova veća, pa samim tim i
vreme izvođenja duže.
Mere zaštite koje pri tome preduzima iz-
vođač gotovo redovno ne daju željene rezul-
tate, s obzirom da se kod takve tehnologije
izvođenja radova zahteva podela površine
ravnog krova na manje sekcije koje se mogu
izvesti u jednom mahu, u toku jednog dana
i u svim slojevima, počev od paroizolacije,
preko sloja za pad, termoizolacije i zaključ-
no hidroizolacije, uključujući i neophodan
uslov da se tako izvedene sekcije i bočno
zaštite hidroizolacijom.
Međutim, na taj način gotovo ni jedan iz-
vođač ne radi, jer to ne samo da remeti kon-
tinuitet radova i otežava pravilno izvođenje
ukupnog sloja za pad, već i drastično po-
skupljuje ukupnu poziciju ravnog krova, što
gotovo ni jedan investitor nije spreman da
plati, s obzirom da se ove pozicije redovno
ugovaraju po završenom kvadratnom metru
ravnog krova. Sa druge strane, čak i kada se
slojevi ravnog krova izvode po takvoj tehno-
logiji, ostaje problem nevezane vlage iz sloja
za pad, koja se opet posebnim tehnološkim
postupcima može eliminisati iz slojeva, ali
sve to na teret roka izvođenja i ukupne cene
koštanja pozicije ravnog krova.
Konačno, ono na šta se gotovo i ne može uti-
cati je vlažnost vazduha u vreme izvođenja
radova. Iako na prvi pogled izgleda zanemar-
ljiv, ovaj faktor vrlo često u krajnjem utiče ne
samo na termoizolacione karakteristike, već i
na ukupnu dugovečnost ravnog krova.
Uzmimo na primer da se termoizolacio-
ni sloj izvodi od tvrdopresovane mineral-
ne vune u sklopu izvođenja konstrukcije
ravnog krova objekta 25.00 m x 40.00 m,
odnosno površine cca 1000,00 m
2
. Ako iz-
vođač dnevno izvodi 200m
2
sloja, te ako ima
samo 5 slojeva, potrebno mu je 25 radnih ili
kalendarskih 30 dana da završi celu poziciju.
Pod uslovom da ga je celog meseca pratila
sreća: da nije bilo ni jednog kišovitog dana
ili noći, da se u potpunosti isušila i suvišna
vlaga iz sloja za pad, dovoljno je da je u tom
periodu vlažnost vazduha bila veća od mi-
nimalne, pa da odmah imamo problem za-
robljenog viška vlage unutar konstrukcije
ravnog krova.
Ako se zna da 1% vlage u mineralnoj vuni
i do 20% umanjuje njena termoizolacio-
na svojstva, te ako je sadržaj zarobljenog
vazduha u mineralnoj vuni oko 80% i ako
je vlažnost vazduha recimo 80% (a vrlo če-
sto je i veća zbog uobičajenih letnjih kiša u
većini klimatskih područja), sledi da između
slojeva paroizolacije i hidroizolacije imamo
zarobljen vazduh sa 64% vlage. Posle više-
godišnjih naizmeničnih ciklusa visoke letnje
i niske zimske temperature, rezultat je uvek
isti – degradacija termoizolacionog, pa i hi-
droizolacionog sloja, ma koliko oni bili kva-
litetno izvedeni.
Razarajuće dejstvo zarobljene vlage i njen
uticaj na dugovečnost sistema izolacije
ravnog krova u funkciji vlažnosti vazdu-
ha pri izvođenju radova neizostavno se
povećava i zbog nezaobilaznog prisustva
građevinske vlage tokom građenja objekta.
Naime, pri izvođenju građevinskih radova
– betoniranje, zidanje (1m
3
sveže izidanog
zida od opeke sadrži i do 140l vode), malte-
risanje, cementne košuljice, keramičarski
radovi, neki molerski radovi itd. – zaosta-
la vlaga dospeva delom i u slojev ravnog
krova, što u kombinaciji sa zarobljenom
atmosferskom vlagom za posledicu ima
drastično smanjenje dugovečnosti sistema
termo-hidroizolacije krova.
Teorijski, jedno od rešenja ovakvog proble-
ma predstavlja postavljanje paropropusne
hidroizolacije, koja sa donje strane propu-
šta paru koja dolazi ispod nje, a sa gornje
strane ne propušta vodu koja dolazi iznad
nje. Iako je paropropusna kvalitetna hidroi-
zolacija relativno retka, obično skupa i zah-
teva dodatni zaštitni sloj iznad (s obzirom
na njenu neotpornost na mehanička dejstva
i direktno sunčevo zračenje), ovakvo rešenje
je sigurnije sa aspekta funkcionalnosti i du-
govečnosti.
Međutim, i tu treba biti veoma oprezan i
uveren pre svega u dva faktora:
da je paropropusnost takve izolacije do-
voljna da propusti svu paru iz slojeva pre
nego što je ta ista para pod pritiskom
odlepi od donjeg sloja – podloge (što je
redovna pojava u slučajevima kada je to-
kom izvođenja atmosferska voda prodrla
u niže slojeve) i
da zaštitni sloj koji se izvodi preko paro-
propusne izolacije isto tako dobro provo-
di paru kao i paropropusna hidroizolacija
koju štiti, s jedne strane, ali i da nije pod-
ložan razrušenju u slučaju kada voda koja
prodre kroz njega i zadrži se iznad paro-
propusne izolacije preko noći zaledi.
Drugo i češće primenjivano rešenje je po-
stavljanje otparivača termoizolacionog sloja
po celoj površini krova. Međutim, u praksi
je problematičan eksplicitni proračun rasto-
janja na kojem se ovi otparivači termoizo-
lacionog sloja postavljaju, s obzirom da je
osnovni uslov kod njihovog projektovanja
da otpor horizontalnom kretanju pare kroz
sloj termoizolacije na dužini koja se meri u
metrima bude manji od otpora vertikalnom
kretanju pare kroz sloj termoizolacije na du-
žini koja se meri u santimetrima, uvećanim
za veličinu athezije hidroizolacionog sloja
za podlogu, pa sve to u funkciji tempera-
ture vazduha, osunčanosti krovne površine,
atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i
dr. Pri tome, najčešća oštećenja koja se ja-
vljaju kod ovakvog sistema zaštite parone-
propusne hidroizolacije od dejstva pare iz
termoizolacionog sloja javljaju se zbog dva
osnovna nedostatka, sa svim posledicama
koje iz njih proističu i to:


www.buildmagazin.com
fokus
67
ili su otparivači suviše retko postavljeni,
pa para mnogo pre u svojoj ekspanziji od-
lepi hidroizolacioni sloj od podloge nego
što biva evakuisana kroz otparivače
ili su otparivači suviše često postavljeni,
čime se praktično od krova načini rešeto,
što dovodi do logične posledice da upravo
na tim mestima, gde se hidroizolacija po-
stavlja oko i iz otparivače, dolazi do nje-
nog oštećenja i curenja vode najčešće oko
otparivača, bilo zbog dejstva naizmenič-
nih ciklusa niskih i visokih temperatura
na hidroizolaciju podignutu uz otpariva-
če, bilo zbog bočnog pritiska na otpariva-
če usled klizanja snega po krovnoj ravni,
dejstva vetra, mehaničkih oštećenja i sl.
Svi faktori koji utiÿu na
dugoveÿnost ravnih krovova
Generalno gledano, na dugovečnost ravnih
krovova utiče veoma mnogo faktora. Ono
na šta može da se utiče je pravilan izbor
sistema za termo-hidroizolaciju ravnih kro-
vova, a posebno izbegavanje grešaka u pro-
jektovanju, izvođenju i eksploataciji ravnih
krovova koje direktno utiču na dugovečnost
ravnih krovova.
Po statistici SSSR-a napravljenoj 80-tih
godina, struktura grešaka kod ravnih kro-
vova je sledeća: 13% grešaka u projektova-
nju, 69% grešaka u izvođenju i 18% greša-
ka u eksploataciji.
U praksi, najčešći uzroci koji direktno utiču
na dugovečnost ravnih krovova, dovodeći če-
sto i do njihovog preranog razrušavanja, su:
biološko razrušavanje
deformacije krovne ploče
mikroprsline na površini od sunčevog
zračenja
prodor vode bočno, kroz parapete, a ispod
hidroizolacije
nekvalitetno zapunjene fuge parapetnog zida
odsustvo holkera ili nepravilno izvedeni
holker na prelazu horizontalne površine
ka parapetima
nepravilno projektovana ili izvedena
poklopna ploča na atici (parapetu) rav-
nog krova, koja treba ne samo da zaštiti
direktan prodor atmosferskih padavina
u slojeve termo-hidroizolacije ravnog
krova, već i da obezbedi nesmetano
otparivanje tih slojeva
odsustvo temperaturnih dilatacionih raz-
delnica u slojevima nad termoizolacijom i
posledična pojava nekontrolisanih pukotina
zanemarivanje različitih modula elastič-
nosti susednih slojeva krovnog pokrivača,
a što je posebno značajno kod izvođenja
slojeva iznad sloja hidroizolacije i samim
tim odsustvo razdelnih zaštitnih slojeva
vlaženje utopljivača (termoizolacionog
sloja), naizmenično njegovo promrzava-
nje i otopljavanje, sve do pojave kritičnog
pritiska vodene pare iz termoizolacionog
na hidroizolacioni sloj












ne uzimanje u obzir činjenice da se de-
klarisana nosivost termoizolacionog sloja
(stiropor, stirodur, mineralna vuna) dosti-
že tek po njegovoj 10%-noj deformaciji i
posledičnog uticaja na rastezanje i trajno
oštećenje hidroizolacionog sloja usled sle-
ganja nižeg sloja termoizolacije i do 10%
njene debljine (što retko koja hidroizola-
cija može da izdrži)
nedopustivo rastojanje između ploča ter-
moizolacije i posledični lokalni ugibi hi-
droizolacijonog sloja
nepostojanje sloja za izjednačavanje par-
cijalnih pritisaka vodene pare, što je po-
sebno važno iznad prostorija sa uveća-
nom temperaturom unutrašnjeg vazduha
(preko 22
0
C) i natprosečnom relativnom
vlažnošću (preko 65%)



lepljenje slojeva paroizolacije ili hidroizo-
lacije na mokru, neočišćenu od prašine ili
kavernoznu površinu
lokalna udubljenja površine krovnog po-
krivača u kojima se sakuplja voda, prašina
i lišće, što usled truljenja izaziva ubrzanu
degradaciju krovnog pokrivača
ne uzimanje u obzir direktne veze između
boje krovnog pokrivača i temperature na
njemu i u vezi s tim godišnje amplitude tem-
perature i preko 120
0
C, a dnevne i do 90
0
C,
ne sagledavanje pojave da se na visokim
letnjim temperaturama šljunak (balast)
iznad hidroizolacije zagreje i utapa u nju,
a zatim zimi, voda koja pređe u led preko
tako utisnutog šljunka u hidroizolacioni
sloj jednostavno cepa hidroizolaciju
nesagledavanje lokalnih klimatskih uslo-
va koji mogu da budu daleko ekstremalni-
ji od onih pri kojem je izvršeno ispitivanje
projektovanog materijala i za njih izdan
sertifikat: pojačani vetar – bure i oluje
kombinovane sa atmosferskim padavina-
ma, horizontalno dejstvo kiše kombino-
vane sa jakim vetrom na parapete ravnog
krova, različite međusobne linijske i po-
vršinske deformacije slojeva pri visokim i
niskim temperaturama i njihovom naiz-
meničnom dugotrajnom dejstvu
primena gorivih termoizolacionih i hi-
droizolacionih materijala i dr






Simprolit sistem ventilisanog ravnog krova
omogućuje potpunu evakuaciju pare iz ter-
moizolacionog sloja, u mnogome pri tome
produžujući vek trajanja hidroizolacije i
ostalih slojeva ravnog krova u celini. Veoma
je efektivan i tamo gde drugi sistemi ima-
ju ograničenja ili su potpuno neprimenljivi,
kao na primer kod ravnih krovova termoe-
lektrana, toplana, zatvorenih bazena i svuda
tamo gde osim visoke temperature (i preko
50
0
C) pod plafonom biva i visoka vlaznost
vazduha (i preko 90%).
Pri prosečnoj debljini klasičnog sloja za
pad od 10 cm, Simprolit sistem rasterećuje
krovnu ploču za biše od 200 kg/m
2
krovne
ploče (za površinu 1000m
2
ravnog krova
to je preko 200 tona manje opterećenja na
krovnu ploču), što ne samo da smanjuje
njene vertikalne deformacije, već smanjuje i
veličinu sleganja objekta u celom. Simprolit
je trenutno najdugovečniji termoizolacioni
materijal u Ruskoj Federaciji – dok stiropor
ima dugovečnost do 10 godina, mineralna
vuna do 15 godina, autoklavni gas-betoni
fokus
www.buildmagazin.com
Ventilisani ravni krovovi u Simprolit
®
sistemu
68
VENTILISANI RAVAN KROV U SIMPROLIT® SISTEMU
– JEDNO OD VARIJANTNIH REŠENJA.
1. Armirano betonska ploìa; 2. Stepenasto poredjane Simprolit SUP ploìe sa slojem Simprolit
monolita 4,0 cm preko njih; 3. Simprolit pregradni blokovi SPB12; 4. Paroizolacija;
5. Armaturna mreža; 6. Cementna košuljica 3 cm; 7. Hidroizolacioni sloj
(Siporex, Ytong) do 20 godina, čak i šuplja
opeka do 40 godina, po rezultatima ispitiva-
nja NIISF Ruske Akademije arhitektonskih
i građevinskih nauka, sa preko 100 prove-
denih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja i
u uslovima realne vlažnosti vazduha za sva
klimatske regione Ruske Federacije, Sim-
prolit ima najveću dugovečnost - ne manje
od 50 godina u uslovima maksimalne vla-
žnosti vazduha on ne menja svoje termo-fi-
zičke i mehaničke karakteristike.
Simprolit sistem je ne samo požarno bezo-
pasan materijal, već se konstrukcije u Sim-
prolit sistemu upotrebljavaju kao protivožarni
zidovi i pregrade u objektima sa visokim po-
žarnim rizikom. Po ispitivanju IMS-a u Be-
ogradu, zid od simprolit bloka debljine svega
25cm izdržao je tri časa temperaturu plame-
na od preko 1180
0
C (EI180), a dva sloja od
po 5cm izolacionih Simprolit SOP5 ploča
primenjeni kao protivpožarna pregrada na
metalnoj podkonstrukciji dobili su sertifikat
IMS-a otpornosti na požar 2 časa (EI120). U
Ruskoj Federaciji, pregradni zid od Simprolit
blokova SPB12, debljine 12cm ima sertifikat
EI180, a drvena pregrada jednostrano oblo-
žena Simprolit izolacionom pločom SOP8
ima sertifikat EI120 (tri, odnosno 2 časa).
Simprolit sistem za ravne krovove je duk-
tilan, amortizuje deformacije i tempera-
turne dilatacije, čime znatno povećava
dugovečnost i hidroizolacionog pokrivača
iznad. Na primer, hidroizolacioni materijal
Germokrov, koji u standardnoj varijanti iz-
vođenja ravnih krovova ima dugovečnost
oko 10 godina, pri nanošenju na Simprolit
sistem ravnih krovova, prema rezultatima
ispitivanja u NIISF RASN postigao je du-
govečnost od 25 godina!
Dok klasični materijali za termoizolaciju
svoju čvrstoću definišu pri deformaciji od
10% (na pr. termoizolacioni sloj od tih ma-
terijala debljine 15cm deformiše se – sleže
1,5cm dok ne postigne svoju deklarisanu
nosivost), Simprolit izolacione ploče pri vi-
šestruko većem opterećenju imaju deforma-
cije manje od par milimetara. Na primer, po
rezultatima ispitivanja IMK Građevinskog
fakulteta u Beogradu, Simprolit SOP ploče,
pri opterećenju od preko 3500 kg/m
2
imale
su deformaciju manju od milimetra.
Simprolit je paropropustan i istovremeno
i hidrofoban materijal (ne upija vlagu), što
mu daje visoku otpornost na mraz – pri iz-
vršenom ispitivanju od preko 100 ciklusa
zamrzavanja i otopljavanja on nije prome-
nio svoje termičke i ostale karakteristike.
Jednostavnim ređanjem više slojeva Sim-
prolit SPB12 blokova i umetanjem dodatne
izolacije od SOP ploča u šupljine simprolit
SPB12 blokova može se postići zahtevana
termička izolacija i iznad prostorija sa viso-
kim unutrašnjim temperaturama kod obje-
kata posebne namene
SIMPROLIT DOO
Kostolaĉka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 397 67 70
397 67 71
e-mail: md@simprolit.com
www.simprolit.co.yu
OZNAKA POZICIJA
1– Izravnjavajuèi sloj Simprolit
monolita debljine ~4,0cm;
2 – Reòanje Simprolit SUP ploìa
razliìitih debljina za dobijanje
projektovanog nagiba ravnog kro-
va (izmeòu SUP ploìa ostavi se
praznina širine 4-5cm da bi tuda
zašao gornji sloj Simprolit monoli-
ta, a iz uslova poveèane otpornosti
na požar i smanjenja deformacija
srednjeg sloja SUP ploìa);
3 – Izravnjavajuèi sloj Simprolit
monolita debljine ~4,0cm;
4 – Reòanje Simprolit pregradnih
blokova SPB12 (na boìnu stranu)
sa umetanjem stavki od Simprolit
SOP ploìa debljine 4,0cm i ìirine
jednake ½ širine otvora SPB12
bloka (za poveèanje termoizolaci-
onih karakteristika, vatrootpornosti
i nosivosti);
5 – Formiranje «kanala» za otpari-
vanje jednostavnim preskakanjem
reòanja jednog reda blokova
(kanali se rade najveèe dužine
10m, a onda se novi kanali u pro-
dužetku «smiìu» za 6-10 redova
blokova po nagibu krova, iz uslova
poveèane vatrootpornosti);
6 – U tako formirani kanal se
montira otparivaì – jednostavan
sistem od dve cevi razliìitih preì-
nika sa meòuprostorom zalivenim
Simprolitom, da ne bi došlo do
kondenza vodene pare tokom
njene evakuacije iz slojeva krova,
a pri dodiru sa zamrzlom spoljnom
oblogom cevi);
7 – Preko «kanala» se montiraju
ravne ploìe od salonita, Simprolit
SOP ploìe ili sl., a za zaštitu kana-
la pri nanošenju narednih (gornjih)
slojeva;
8 – Preko montiranih ploìa za za-
štitu kanala za otparivanje nanosi
se novi sloj Simprolit monolita
debljine ~4cm;
9 – Postavljanje paroizolacionog
pokrivaìa u dva sloja;
10 – Postavljanje lake armaturne
mreže;
11 – Izvoòenje sloja cementne
košuljice;
12 – Montaža ili nanošenje hidroi-
zolacionog pokrivaìa
ZA OSAM DANA 1.000m
2
RAVNOG KROVA!
Prvi dan – pozicija 1;
Drugi i treci dan – pozicije 2 i 3;
Treci i ìetvrti dan – pozicije
4,5,6,7 i 8;
Peti, šesti i sedmi dan – pozicije
9,10 i 11;
Osmi dan – pozicija 12 Ŷ
1 2 3 4
5 6 7 8
9 10 11 12
www.buildmagazin.com
fokus fokus
69
AD Šidprojekt je moder-
no akcionarsko društvo za
projektovanje i inženjering
osnovano 1979. godine, od
kada neprekidno proširuje
obim i vrstu delatnosti. Unu-
trašnja organizacija prilago-
Āavana je zahtevima vre-
mena i uspešnosti, a tržište
je prošireno na celokupnu
teritoriju Republike Srbije i
poslovima na ruskom tržištu
Vrednost kapitala povećavana je iz godine
u godinu, a značajna sredstva su ulagana
u humanitarne svrhe, zdravstvo, kulturu,
obrazovanje i sport. U Šidprojekt-u je za
proteklih skoro 30 godina, izrađena pro-
jektno-tehnička dokumentacija po kojoj je
izgrađeno više stotina kilometara puteva i
pratećih putnih objekata, više mostova, sto-
tine hiljada kvadratnih metara stambenog,
poslovnog, prodajnog i proizvodnog pro-
stora, niz zgrada zdravstvenih i kulturno-
obrazovnih ustanova i sportsko-rekreativ-
nih objekata. U poslednjih desetak godina
ostvaren je značajan angažman na poslovi-
ma inženjeringa i izgrađeno je više objeka-
ta raznih namena, kao i poslovna zgrada u
kojoj je sedište preduzeća u Šidu, a ostva-
rena je reprezentativna referenc-lista u svim
oblastima projektovanja.
Od osnivanja do danas Šidprojekt prati
liniju uspeha zasnovanog na permanentnom
unapređenju poslovanja putem razvijanja sa-
radnje sa investitorima, drugim projektnim
kućama, naučnim ustanovama i institutima,
dinamičnom tehničko-tehnološkom razvo-
ju i praćenju savremenih trendova i dosti-
gnuća, stalnom obrazovanju zaposlenih i
kontinuitetu znanja i iskustva.

Dobrom saradnjom sa investitorima i ispu-
njavanjem visokih standarda kvaliteta za-
stupljeni su u svim opštinskim direkcijama
za izgradnju regiona Srema na poslovima
projektovanja i nadzora. Njihova saradnja sa
investitorima doseže i izvan granica regiona
i svakako je potrebno pomenuti ZIG Novi
Sad, Direkciju za građevinsko zemljište i
izgradnju Beograd, JKP Toplana Novi Sad,
JP Putevi Srbije, Gradsku Upravu Beograd,
Ministarstvo Finansija – Uprava Carina,
Srbija šume,Telekom... Dostupnost investi-
torima omogućili su i otvaranjem predstav-
ništva u Rumi i Novom Sadu, a u toku je i
otvaranje kancelarije u Beogradu.
Prostorije Šidprojekta su renovirane i opre-
mljene modernim kancelarijskim namešta-
jem, i u njima radi 37 zaposlenih, od čega 23
inženjera, 7 tehničara i 7 radnika različitih
struka. Rad je u potpunosti kompjuterizo-
van, baziran na modernom hardveru koji se
stalno inovira i savremenim softverskim pa-
ketima kao što su Microsoft-ov operativni
sistem Windows XP SP2, Plateia 8, Auto-
CAD 2008, ArhiCAD, Tower, ArmCAD...
AD Šidprojekt je dobitnik Plakete Privre-
dne komore Vojvodine za značajna privre-
dna ostvarenja u Vojvodini za 1998. godinu.
Takođe je dobitnik Plakete Privredne ko-
more Srema za izuzetne rezultate ostvare-
ne u 2004. godini. Šidprojekt poseduje i
licence Ministarstva za kapitalne investi-
cije za izradu tehničke dokumentacije za
objekte najrazličitijih namena: arhitekton-
ske projekte za kulturna dobra od izuzetnog
značaja, hidrotehničke objekte, projekte
saobraćajnica, projekte saobraćaja i saob-
raćajne signalizacije, projekte građevinskih
konstrukcija za putne objekte i objekte na
železničkim prugama.
Po svemu ovome što se u najkraćem može
reći za preduzeće AD Šidprojekt, jasno je
da se govori o projektnom birou koji ima
znanja i iskustva da ispuni i nove zadatke
koji se pred njega postavljaju
AD ŠIDPROJEKT
Kneza Miloša 2
22240 Šid
tel: +381 22 712 044
712 004
710 317
fax: +381 22 716 020
e-mail: sidprojekt@ptt.yu
www.sidprojekt.co.yu
IZRADA PROJEKATA SVIH VRSTA
AD ŠIDPROJEKT
U cilju unapreòenja i standardizovanja
kvaliteta svojih usluga, šidsko preduzeèe
AD Šidprojekt identifikovalo je procese
koji doprinose kvalitetu usluga, odredi-
lo njihov raspored i meòusobno dejstvo i
uspostavilo dokumentovan sistem mena-
džmenta kvalitetom koji odgovara zahtevi-
ma standarda ISO 9001:2000, sertifikovan
od strane TÜVNORD za projektovanje,
nadzor, inženjering i konsalting. U skladu
sa opredeljenjem za unapreòenjem poslo-
vanja 2005. godine preduzeèe je izradilo
projekat unapreòenja procesa rada Ŷ
promo
70
Kompanija FADIS iz Bara, nudi Vam kompletan vodomaterijal, od grubih instalacija
do materijala za završne radove, ukljuÿujuýi keramiÿke i granitne ploÿice.
Bogat izbor hidromasažnih kada i kabina, kupatilskog nameštaja i galanterije.
Dugogodišnje iskustvo, pažljiv odabir inostranih partnera i pouzdan kvalitet naših artikala
preporuÿuju nas kao lidera na tržištu.
tel: +382 85 346 331 • fax: +382 85 346 335 • salon: +382 85 302 880 • web: www.fadiscg.com
ENEL doo iz Zemuna je pri-
vredno društvo osnovano
1995. godine, od kada se i
bavi zastupanjem najpozna-
tijih svetskih proizvoĀaÿa
mašina, alata i instrumenata
namenjenih pre svega za
rad u najtežim uslovima tj.
za profesionalnu upotre-
bu. Ovom prilikom pred-
staviýemo Vam samo neke
od njih, rukovodeýi se pre
svega potrebom onih koji se
bave graĀevinarstvom ili za
graĀevinarstvo potrebnom
proizvodnjom i uslugama
Enel doo u svojoj ponudi ima nekoliko
najpoznatijih svetskih proizvođača mašina i
alata za rad sa drvetom, metalom i betonom.
U ovom broju predstavićemo vam posebno
dva najreprezentativnija – Hitachi i Norton.
Hitachi ponuda
Enel doo je generalni zastupnik japan-
ske firme Hitachi koja je po svom prome-
tu u 2006. godini svrstana među prvih 20
najvećih korporacija na svetu. Grupacija
Hitachi Koki Ltd. je u okviru Hitachi kon-
cerna počela sa radom 1948. godine i lider
je u proizvodnji električnih alata u Japanu, a
među najvećim je i u svetu. Električni alati
Hitachi odlikuju se izuzetnim kvalitetom
i dizajnom, izrađuju se od najkvalitetnijih
materijala i po vrhunskoj tehnologiji.
Istraživači iz razvoja Korporacije Hitachi,
zahvaljujući višedecenijskim iskustvima u
proizvodnji alata, obezbedili su preko 200
inovacija na polju električnih alata Hitachi,
od kojih su neki modeli privilegija Hitachija
i proizvodi ih samo Hitachi. Takva je i ma-
šina za savijanje i sečenje građevinskog gvo-
žđa VB 16Y (slika u sredini gore).
Enel doo nudi skoro 250 vrsta različitih
električnih i pneumatskih alata, kompeso-
ra, agregata i motornih testera iz progra-
ma Hitachi. Za sve proizvode obezbeđen
je vrhunski servis sa originalnim rezerv-
nim delovima.
Nortonov program
Norton Company firma osnovana je 1885.
u SAD (Worcester, Massacusetts). Od svog
nastanka Norton je postao sinonim kvalite-
ta za dijamantski program u građevinarskoj
industriji.
Pod brendom Clipper nude se mašine za
sečenje asfalta i betona, za bušenje dija-
mantskim krunama, za rezanje pločastog
materijala od granita, kamena, betona i
drugih građevinskih materijala, mašine za
obradu keramičkih pločica kao i mašine za
nivelaciju podova.
Ponudu Clipper mašina sa Norton doda-
tnim alatima čine:
ugaone brusilice (Ø115–230mm)
benzinski sekači zidova-ručni
(Ø300–Ø400mm)
sekači keramičkih i granitnih ploča
(Ø180 -Ø250mm)
mašine za sečenje ploča
(Ø300-500mm, debljine do 200mm)
mašine za sečenje podova (električne,
benzinske i dizel, Ø300-1000mm,
dubine rezanja do 420mm)
velike mašine za sečenje blokova
(debljine do 400mm)
mašine za bušenje otvora na podovima i
zidovima (Ø30 do 400mm)
mašine za izradu ravnajućih slojeva
(električne i benzinske, Ø600-900mm).








Pod brendom Norton proizvode se dodatni
alati i pribor za mašine Clipper, kao što su
dijamantske ploče, dijamantske krune, sa
laserski varenim dijamantskim segmentima,
kao i sve vrste abrazivnih materijala, brusne
i rezne ploče, brusna platna i sl.
Enel – adresa za sve
Pored ove dve svetski poznate firme
Enel doo zastupa i mnoge druge proi-
zvođače različitih vrsta kvalitetnih mašina,
alata i instrumenata, neophodnih u radu
svakog profesionalca:
Knuth (Nemačka) i Jelšingrad (Republika
Srpska) – CNC mašine za obradu metala
Elora, Hans-Werner, KS Tools (Nemač-
ka) – sve vrste ručnog profesionalnog
alata
Skala (Nemačka) – vrhunski profesional-
ni merni alati
Bening (Nemačka) – vrhunski profesio-
nalni merni instrumenti
Bernštajn (Nemačka) – specijalni alat za
električare i elektroničare
Elektromašinen (Nemačka) – kompre-
sori, usisivači, perači toplom i hladnom
vodom i aparati za varenje
Iat Trebinje – rezni alat.
Jednom rečju – za sve vaše potrebe za ala-
tima, mašinama, instrumentima, i servisira-
njem istih, Enel doo je najbolja adresa Ŷ
ENEL DOO
Privredno društvo
za promet i usluge
Cetinjska 62
11080 Zemun
tel/fax: +381 316 15 14
316 15 16
21 92 775
e-mail: eneldoo@eunet.yu







ENEL ALATI
promo
HITACHI I NORTON COMPANY
72
73
Izvorska 41, Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
naruĆite
besplatan
primerak
www.gradjevinarstvo.co.yu
building construction
directory
u pripremi izdanje
za 2008. godinu
informator
graćevinske industrije
www.gradjevinarstvo.co.yu
www.buildmagazin.com
74
narudžbenica
za naša izdanja
* samo za preduzeĄa
taĆnost podataka overava
PreduzeĄe
Ime
Prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefoni
Mob. tel.
Fax
E-mail
Web
PIB
( )
( )
( )
DA, možete koristiti ove podatke i slati
nam informacije vezane za delatnost
Popunite ako želite dostavu na kuĄnu adresu
DA, želim da dobijam besplatan
primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan
primerak kataloga Graćevinarstvo
i opremanje*
m.p.
Opis delatnosti
Ulica i broj
(narudžbenicu Ćitko popuniti i poslati faksom,
poštom ili elektronskom poštom)
Mesto
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25 26 do 50
51 do 100 101 do 500 više od 500
Mat. br.
Oslonite se na našu strucˇnost i kvalitet Doka oplata
oblicima prostorija
Dokafex 1-2-4
Brza i jednostavna montaža
• Bezbedna i brza montaža
• Lako se prilagođava svim
• Visoka ekonomicˇ nost
Sigurno.
Brzo.
Efkasno.
Doka Serb d.o.o.
Surcˇ inska 17
11070 Novi Beograd
Srbija
Tel. +381 (0)11 22 66 111
Fax. +381 (0)11 22 66 122
E-Mail: Serb@doka.com
www.doka.com

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful