Alexandar Thorn

SUMMA ASTROLOGIAE
KNJIGA PRVA

UVOD U ASTROLOGIJU

Alexandar Thorn SUMMA ASTROLOGIAE Knjiga Prva UVOD U ASTROLOGIJU sa metodologijom izrade horoskopa

SUMMA ASTROLOGIAE
TEMATSKA ENCIKLOPEDIJA ASTROLOGIJE
Knjiga Prva UVOD U ASTROLOGIJU
SA METODOLOGIJOM IZRADE HOROSKOPA

Knjiga Druga ELEMENTARNA ASTROLOGIJA Knjiga Trea ANALITIKA ASTROLOGIJA

SA METODOLOGIJOM TUMAENJA HOROSKOPA

Knjiga etvrta ASTROPSIHOLOGIJA

SA METODOLOGIJOM PSIHOANALIZE

Knjiga Peta ASTROMEDICINA

SA METODOLOGIJOM DIJAGNOSTIKE

Knjiga esta SINASTRIJA

SA METODOLOGIJOM POREENJA HOROSKOPA

Knjiga Sedma APOTELEZMATIKA

SA METODOLOGIJOM PREDSKAZIVANJA

Knjiga Osma HORARNA ASTROLOGIJA Knjiga Deveta ELEKCIONA ASTROLOGIJA Knjiga Deseta MUNDALNA ASTROLOGIJA
SA ASTROMETEOROLOGIJOM

Knjiga Jedanaesta ISTORIJA ASTROLOGIJE Knjiga Dvanaesta FILOSOFIJA ASTROLOGIJE Knjiga Trinaesta OKULTNA ASTROLOGIJA
SA MAGIJSKIM ASTROKORESPONDENCIJAMA

Alexandar Thorn

UVOD U ASTROLOGIJU
SA METODOLOGIJOM IZRADE HOROSKOPA

Sve nam je reeno ali nam nita nije objanjeno

(Knjiga Mrtvih)

Beograd, 2007
5

Saoptite mi, molim vas, vae miljenje ali, ako je mogue, ljudskim jezikom jer ja siromah, dete zemaljsko, nisam nimalo vian tom jeziku bogova, jeziku intuitivnog uma.
Imanuel Kant, filosof J. G. Hamanu, arobnjaku sa Severa pismo, 6. aprila 1774. godine

PREDGOVOR
Kao profesionalni astrolog, osetio sam potrebu da izvrim sistematizaciju i sumiranje znanja astrologije, dajui svemu tome jedan lini ton na osnovu sopstvenog znanja i iskustva. eleo sam da na taj nain, pre svega, olakam praktini rad mojim studentima kako bi se lake snalazili u obilju astroloke literature i prirunika. Hteo sam da sve bude na jednom mestu i iz te potrebe je nasatala Summa astrologiae. U poetku nisam imao nameru da pripremam knjige za tampu, ali sam na nagovor prijatelja, redigovao tekstove, proirio ih i u izvesnoj formi pojednostavio, kako bi bili pristupani irem auditorijumu. Tako je nastala proirena Summa astrologiae u dvanaest knjiga. U ovoj formi, knjige mogu biti praktini prirunik svakom ozbiljnom astrologu, udbenik svakom ko eli da postane astrolog, zanimljivo tivo svakom ko eli da upozna tajne astrologije bez obzira da li e se njom baviti ili ne, i na kraju, mogu omoguiti svakom oveku da na kvalitetan nain protumai svoj ili bilo koji drugi horoskop i da, shodno tome, bolje upozna sebe i svet koji ga okruuje. Biti astrolog nije nimalo lako. To podrazumeva jedan iri spektar znanja iz mnogih nauka kao to su, pre svega, astronomija, matematika, psihologija, sociologija, filosofija i medicina, ali i fizika, astrofizika, biologija i hemija s jedne i istorija, antropologija, etnologija i umetnost s druge strane i na kraju, mitologija, teologija, okultne i ezoterijske nauke. to je znanje astrologa vee, to je i njegov kvalitet, kao astrologa, vei. Osim toga, posebno treba naglasiti da je i iskustvo od velike vanosti za bavljenje astrologijom. Meutim, presudni znaaj ima intuicija astrologa koja se mora razvijati jer ona prua oseaj za one najtananije niti koje vezuju oveka i kosmos. Zbog toga je i moto svih knjiga preuzet iz Knjige Mrtvih: Sve nam je reeno, ali nam nita nije objanjeno. To znai: da i sva znanja sveta ostaju bez vrednosti ukoliko se ne mogu osetiti i doiveti. Taj oseaj je objanjenje znanja, a on je u nama samima. Knjiga koja je pred nama je prva u nizu i predstavlja uvod u astrologiju sa metodologijom izrade horoskopa. Ona ima za cilj da itaoca upozna sa astrologijom kao naukom, njenim znaajem i potrebom, vrstama, pravcima i disciplinama. Takoe, sadri osnovna znanja koja su preduslov za pravilan rad i razumevanje astrologije i metodologiju izrade horoskopa sa svim potrebnim elementima, pravilima i uputstvima. U Beogradu, na Ekvinocijum 1996. godine Autor
9

10

UVOD U ASTROLOGIJU

PRVI DEO

11

12

UVOD
Niko osim neprijatelja vas ne moe bolje i velianstvenije predstaviti. Astrologiji je takvu uslugu uinio Rudolf Til, nemaki astronom. Astrologija je najuspeliji duhovni pokret svih vremena. Ona je zarazila sve kulture, nezavisno od vladajuih religija, bez obzira na stanje obrazovanja i stepen razvoja. Ona je prodrla u izumrlu egipatsku civilizaciju, u sazrelu i od ivota nabreklu civilizaciju Grka, Indusa, Kineza, rascvetanu arapsku kulturu i zapadnjaki srednji vek. Njoj nije bilo vano da li ljudi veruju u Hrista ili Muhameda, da li iskazuju potovanje platonistikom Erosu ili Konfuijevoj mudrosti, da li im je ivotni cilj u budistikoj kontemplaciji ili rimskoj organizaciji. Ona je ovladala amanima i dubokoumnim filosofima, misticima, monasima i svetenicima u mantijama, cezarima drugog i papama esnaestog veka, vizionarima apokalipse i matematikim mozgom Ptolomeja. Nekada su se ljudi pojili njenom mudrou, potovali su svet u kome su iveli. Onda su je proterali i zatvorili u mrak, ali je ona, kao voda ponornica, ivela i ekala da ugleda svetlost dana, i sada Bogove moli da ti isti ljudi bez potovanja ne ulaze u njen svet. Astrologija je izvor od iskoni, izvor na kome ljudi i ene, e svoju gasili su...

IME I POJAM ASTROLOGIJE

Astrologija - re odasvud. Malo je ljudi kojima nije poznata ali je malo i onih ljudi kojima je zaista znana. Terminoloki, re astrologija potie od grkih rei to znai zvezda i to znai nauka. Prema tome, najkrae reeno, astrologija je nauka o zvezdama. Bila je to u staro doba i ostala je to i do danas. Za razliku od astronoma, astrolozi pod pojmom zvezda podrazumevaju mnogo ire terminoloko znaenje. Astrologija nije samo puko posmatranje zvezda ve predstavlja i njihovo tumaenje. Meu svim stvarima koje jesu da jesu, nema nijedne o kojoj astrologija ne moe dati svoj sud. Raznolikost oblasti kojima se astrologija bavi, kao i njena sveobuhvatnost, predstavljaju nesagledivu irinu. Ta sveobuhvatnost i ta irina su ono to astrologiju ini prvom naukom i prvom filosofijom, za razliku od astronomije ( - zvezda, - zakon) koja se bavi posmatranjem i utvrivanjem zakonitosti meu zvezdama, odnosno nebeskim telima. Astronomija je nastala iz astrologije jer su u davna vremena njih dve bile jedna ista nauka. Danas je astronomija nauka o distancama, magnitudama, masama, kretanju, brzini, mestu itd, utemeljena na rezultatima istraivanja postignutih pomou teleskopa i drugih instrumenata. Prema tome, astronomiju moemo nazvati objektivnom naukom a astrologiju subjektivnom naukom,

13

tj. naukom koja se bavi istraivanjem delovanja nebeskih tela na ivu i neivu prirodu kao i reakcijom ive i neive prirode na takve uticaje. Izrada horoskopa nije nita drugo do astronomski proces dok je tumaenje rasporeda nebeskih tela astroloki proces. Prema optem odreenju astrologije kao nauke moemo razlikovati tri njena oblika i to: 1. Influencijska astrologija je zasnovana na verovanju da postoje jednosmerni odnosi izmeu nebeskih tela i dogaaja na Zemlji, ljudskog ponaanja i delovanja. Ona je vetina proricanja koja se bavi deterministikim odnosom izmeu nebeskih tela i ljudske prirode. 2. Simbolika astrologija je utemeljena na verovanju da postoje dvosmerni odnosi izmeu nebeskih tela i ljudi. Njen cilj je koliko predvianje toliko i tumaenje pojedinanog spoljanjeg i unutranjeg stanja neba. 3. Filosofska astrologija veruje da je priroda knjiga simbola ije jedinstvo poiva na mrei korespodencija i analogija te da svako bie moe biti predmet viestrukog tumaenja. Ona je mudrost i sveto otkrovenje neba iji je cilj istraivanje ciklusa i prorotvo koje upozorava.

DEFINICIJA ASTROLOGIJE
Ako postavimo pitanje, da li postoji opta definicija astrologije, bez sumnje moemo rei da ne postoji. Astrologiju je lake shvatiti polazei od razliitih principa i imajui u vidu razliite ciljeve. Ne bi ni moglo drugaije sa vetinom koja se zasniva na metodi postavljanja analognih hipoteza a koja je stara vie milenijuma i kojom su se bavili ljudi iz razliitih civilizacija i veoma razliitih miljenja. Kada Herodot u svojoj Istoriji (II, 82) kae, posmatrajui dan roenja neke osobe, predskazujemo joj sudbinu koja je eka, podrazumeva deterministiku koncepciju astrologije koja je odbaena jo na poetku nove ere jer je kao to kae esto navoena mudra izreka, Astra inclimant non necessitant, Zvezde samo usmeravaju, ne obavezuju. Moderna astrologija je u mnogo emu naslednica Morina de Vilefrankea koji je u XVII veku u predgovoru svoje knjige Astrologia Gallica napisao: Nebeski uticaji su univerzalni uzroci... Njihovo delovanje na pojedinca zavisie u prvom redu od odnosa izmeu zvezda i astrolokih Kua u trenutku njegovog roenja, a ti odnosi su zasnovani na telesnoj poziciji zvezda ili na njihovim aspektima, na njihovoj dominaciji u odreenoj astrolokoj Kui ili pak na njihovom odnosu sa vladaocem te kue. Ovo odreenje ne implicira neminovne zvezdane poruke to, nekoliko godina kasnije, omoguava jednom od Morinovih uenika da napie da su zvezde znaci a ne uzroci postojanja razliitih temperamenata. Ovo tvrenje koje je javnosti nepoznato a koje protivnici astrologije manje ili vie namerno ne ele da saznaju, neobino je vano. Savremeni satrolozi se manje bave predskazivanjem budunosti a vie otkrivanjem psihikog entiteta, viestrukih lica jedne osobe. To

14

je smisao upozorenja Andrea Barbaulta neupuenom itaocu koje iznosi u delu Petit Manuel d astrologie (Pariz, 1972): Neka ue u nju ostavljajui svoj vraarski mentalitet. Bez prorokovanja! U svom pravom znaenju, astrologija je psiholoko znanje koje pribavlja informacije o dubokoj psihikoj prirodi oveka. Ako ve uspeva da stvori sliku neke poznate osobe, istraujui njen karakter, rasvetljavajui i proirujui ono to je ve poznato o njoj.

POREKLO ASTROLOGIJE
Oduvek je u oveku, uprkos razvoju nauke i tehnike, postojao strah od nepoznatog, neobjanjivog i mistinog. Nou, usred crnog i tamnog neba, izvesne pojave su kod oveka uvek izazivale njegovu radoznalost. Dejstvo Sunca, kao i njegovo raanje na Istoku, kretanje preko svoda i zalazak na Zapadu, intrigirajue je delovalo na ljude od pradavnih vremena. Za stare narode, Sunce i Mesec kao i zvezde na nebu predstavljali su vidljivi uzrok nadprirodne moi. Tako je, posebno, Sunce poprimilo odlike vrhovnog boanstva ali i nemilosrdnog vladara. ovek nije mogao ostati ravnoduan prema kosmikim fenomenima pa je stoga i smatrao da je njegova sudbina negde gore zapisana. Zvezde na nebu, koje i odslikavaju iva bia, predmete i karaktere, omoguile su ljudima da jo vie poveruju u simbiozu ovek Zemlja - Kosmos. Oduvek su eleli da znaju ta ih eka u budunosti pa se stoga i vanost pridavala budunosti koja je prikazana na zvezdanom nebu. Demistifikacija zvezda je samo jedan korak. Zbog toga su neke zvezde proglaavane dobrim a neke zlim i upravo u takvim oseanjima oveka se moe traiti poreklo i zaetak astrologije. Za astrologiju moemo rei da je stara koliko i sam ovek. Razlog tome je nemogunost da se ustanovi poetak astrologije jer se ona u svim poznatim civilizacijama i starim kulturama pojavljuje kao ve razraena nauka o odnosu oveka i Vasione. Postoje mnogi dokazi da je astrologija nekoliko hiljada godina pre nove ere uivala veliki ugled kod svih naroda visokih kultura a verovatno njen poetak see i u praistorijska vremena. Prvi natpisi iz oblasti astrologije potiu iz Mesopotamije. Stari Haldejci su u isto vreme bili i astrolozi i matematiari i moe se rei da su udarili temelje savremenoj astronomiji. Postojanje egipatskih astrologa nije samo potvreno u Bibliji ve je to istorijska i arheoloka injenica. Kod starih Grka astrologija je bila veoma istaknuta nauka to potvruju mnogi filosofi meu kojima su Pitagora, Platon, Ptolomej i drugi. Celokupan religiozni i politiki ivot stare Grke odvijao se pod uticajem astrologije. Rimljani koji su bili pod velikim uticajem grke kulture i nauke prihvatili su i njihov odnos prema astrologiji. Tokom ovog Perioda od 200. godine pre nove ere pa do 200. godine nove ere nastalo je nekoliko uvenih knjiga iz oblasti

15

astrologije. Poznato je da je rimski imperator Konstantin, na poetku hrianske ere i koji je Hrianstvo ozvaniio kao religiju, imao svoje horoskope kao i horoskope carstva i svog novog prestonog grada, nazvanog po njemu, Konstantinopolis. Svoju astrologiju kao nauku razvijali su i narodi dalekog istoka u Indiji, Kini, Kitaju, kao i na dalekom zapadu Maje, Asteci, Inke. Arapi su veoma mnogo doprineli razvoju astrologije kao jedne u to doba najvanije nauke. U srednjem veku, u Evropi, je proganjana od strane Hrianske crkve ali je i pored progona negovana i usavravana. Skloni su joj bili mnogi crkveni velikodostojnici. Procvat dostie u XV i XVI veku kada se vrsto ukorenila u Evropi pa su jo tada u Padovi, Bolonji, Parizu i drugim mestima postojali uveni univerziteti na kojima je izuavana. Jedan od velikih naunika tog doba a u isto vreme i astrolog bio je Skalinder kao i, od njega jo poznatiji, njegov uenik Nostradamus. Veliki teolog zapadne Crkve, koji je u isto vreme bio i astrolog, Toma Akvinski verovao je da zvezde veoma mnogo utiu na telo i karakter svakog bia. Za vreme vladavine pape Lava VI (1513-1521) na Papskom Univerzitetu osnovana je katedra za astrologiju. U vreme renesanse kada naunici tog doba, filosofi i zaetnici astronomije Kopernik, Kepler, Galilej, Spinoza i drugi koji su stvarali novo uenje nimalo nisu zanemarivali niti negirali astrologiju. Tokom XVI i XVII veka astrologija se do te mere razvila da su skoro svi dravnici i drugi znameniti ljudi imali sopstvene astrologe.Tehnikom revolucijiom i razvojem prirodnih nauka u XVIII i XIX veku, astrologija je poela da slabi i jenjava, da bi sada, pred kraj XX veka ponovo postala aktuelna ali na pogrean nain. Dananja astrologija je vie postala pomodarstvo irokih masa nego li njeno istinsko shvatanje i razumevanje.

PREDMET ASTROLOGIJE
U naem prostoru i vremenu mi smo spremni i motivisani da vidimo i opaamo samo dostignua nauke od kojih imamo opipljivu korist. Meutim, da li smo se ikad zapitali, ime smo sve to platili i ta nam je time oduzeto. Ne zbog toga to je nauka dostigla neslueni razmah ve zbog toga to ta nauka nije znala ili nije htela iskoristiti i obogatiti se iskustvima prolih civilizacija na podruju ljudske svesti, civilizacija koje oveka nisu uzimale samo kao materijalno bie ve kao svesno i duhovno. Ne samo nauka, i neke religije su uestvovale u tom pljakanju ovekove linosti, njegove biti i upravo tu u odnosu prema astrologiji ateizam nauke i ortodiksna Crkva su nali svoju najnesporniju dodirnu taku, u svojim antagonizmima. Ateizam moderne nauke je istrgao oveka iz konteksta uzajamnosti Zemlje i Vasione i postavio ga sada i ovde. Time je na neki nain ignorisana njegova svest i njegova sutina jer sada i ovde ivi i ivotinja sa svojim instiktima. Koliko je time

16

usreeno oveanstvo dovoljno jasno i nedvosmisleno govore pojave u naem vremenu: otuenost, nepotovanje ne samo vlastitog ve i svakog drugog ivota, nepotovanje smrti iz ega proizilazi usamljenost i oseaj istroenosti koja esto dolazi do izraaja u najniim instiktima. Ortodoksna Crkva se osea ugroenom od astrologije koja je u zvezdano nebo sapela ljudsku svest i stavila oveku do znanja da je deo svega toga i da je to SVE samo sveopta energija Vasione koja je neutralna, ni dobra ni zla, ve takva kakvu je aktivira svaki pojedinac u okviru koji mu je dat u trenutku njegovog roenja i koji je uspeo da proiri tokom svog ivota. To su energije koje se neprestalno prepliu, pretapaju i transformiu u skladu sa vremenom i prostorom na naoj planeti dolazei iz nedeljivog ivota u koji se ponovo vraaju u svom venom kretanju. Sve dok je ljudski rod tako shvatao Vasionu i svoj prostor u njoj nije znao ni za otuenost, ni za strahove, ni za razdor na relaciji ovek - ovek. To je neosporna injenica, bez obzira na sva traganja kroz arheologiju i druge nauke o bitisanju oveka i nesrei ljudskog roda na tlu Inka, faraonskom ili nekom drugom tlu. injenicom da je ovek izbaen iz konteksta odnosa Zemlja - Kosmos, nauka o kretanju nebeskih tela, ak i u novije vreme, u istraivanju nezamislivo dalekih kosmikih dimenzija, postala je sama sebi svrha. Vie nema nikakvog uea u ivotu obinog oveka, u njegovim svakidanjim postupcima i preokupacijama. Astrologija je stavila oveka u okvir gde mu je i mesto, i dopustila mu to svoje mesto i uee u tajni kosmikog stvaranja, uzdigla ga u sastavni deo Kosmosa to on bez sumnje i jeste kao stanovnik Zemlje koja je deo njega. Astronomija moe biti lep, udesan i skup hobi, ali je obinom oveku iz naroda nedostupna i bez ikakve koristi u njegovom praktinom ivotu. Uprkos svemu, kosmiki zakoni koji jesu i zakoni astrologije postoje i deluju iako ih mi poriemo, a to je isto kao i kada bismo poricali zakon gravitacije i tvrdili da on nema veze sa naom planetom i njenim prostorom u Galaksiji. U civilizacijama gde je astrologija bila primarna nauka, a to je sluaj sa svim starim civilizacijama, ovek je znao smisao svoje egzistencije, smisao svoje radosti i svoje tuge na putu kroz vreme i prostor nae planete. Bio je deo prirode, orijentisao se prema njenim zakonima sa kojima je usklaivao svoje drutvene norme i to je najvanije iveo je sreno. Moda nama, uz nau razmaenost i rasputenost, retrospektivan pogled u njihovo vreme i nain ivota ne otkriva tu injenicu jer mi ne moemo zamisliti ivot bez dostignua naeg vremena i moda nam se ini suluda pomisao o srei tih divljaka. Mi zamiljamo sreu kao veliku, takvu elimo, oekujemo, takvu hoemo imati i postii pa je upravo zbog toga tako mala kada je naemo i postignemo, uprkos svim dobrima to nam ih prua naa civilizacija. Ono to nas danas zadovoljava, sutra je ve prevazieno i tako provodimo ivot u venom nemiru i trci za neim novim. Nemamo nita to bi nas smirivalo, to bi nas upozoravalo na nau ljudsku vre-

17

dnost, to bi davalo naem ivotu ravnoteu i bilo putokaz ka nama samima. To jeste jedino astrologija, bila i ostala kroz sva vremena. Kod prouavanja starih kultura uinjen je nezamisliv propust time to se ignorisala primarna nauka tih kultura - astrologija. Iz straha pred zvaninim establimentom ni jednom ozbiljnom istraivau ne pada na pamet da se uklopi u njihovo poimanje sveta i da kroz svetlo astrologije prouava te kulture. Njihove zagonetke se reavaju mimo astrologije i time je u mnogo sluajeva ponitena ili na pograan nain tumaena kompozicija njihovog stvaralatva. Kada istraivai naiu na gotovo identine artefakte u zemljama koje razdvajaju velike razdaljine kopna i mora, to objanjavaju trgovakim putevima, brodolomima i kojekakvim priama i ako je mnogo puta oigledno da je tako neto nemogue. Mudraci starih kultura su znali da se precesija ravnodnevice kree neto vie od dve hiljade godina kroz jedan Znak Zodijaka. Ti periodi su oznaavali i davali opte karakteristike tog Znaka i planete koja vlada u njemu i svim kulturama na Zemlji. Prouavanjem astrologije najbolje se moe stei uvid u istoriju i razvoj kultura kao i njihovo stvaralatvo. Astrologija je jedina nauka u kojoj je nataloeno kontinuirano znanje ljudskog roda od njegovih, nepoznato u koje vreme nastalih, razumskih poetaka pa sve do naih dana. Na taj nain astrologija kao nijedna druga nauka osvetljava razvoj ljudskog roda i uvek iznova potvruje da je veran pratilac oveanstva u svim njegovim raanjima, unitenjima, ponovnim uskrsnuima i usponima. Astrologija nas ui da u Vaseljeni postoje sklad i simetrija i da je svako samo deo celine. Prema tome, trebalo bi da astrologiju shvatimo kao filosofiju koja nam pomae da objasnimo ivot, a ne kao umee predvianja budunosti. Nije cilj astrologije da planete optui za ono to nam se dogaa ili ne dogaa ve naprotiv, da nauimo neto sami o sebi na osnovu planetarnih indikacija. Onog trenutka kada budemo mogli sami sebe jasno da sagledamo moi emo sami u sebi da otkrijemo nove kvalitete pa e samim tim i na ivot postati ispunjeniji, svrsishodniji i plodonosniji. ta god da se dogodi ljudskom rodu, bie to uslovljeno usaglaenou ili razilaenjem kosmikih i zemaljskih energija, bili mi toga svesni ili ne. Paralelizam koji postoji izmeu kretanja planeta i kretanja dogaaja u naem ivotu svojevrsna je misterija koju razotkriva jedino astrologija. Ljudi koji danas govore o astrologiji, kao to su horoskopi u medijima, ne poznaju astrologiju i ine je arlatanskom vetinom. Velika je greka gledati na astrologiju kao na veliki izlaz. Ako se trai spasenje onda se treba obratiti religijama jer u njima lei spasenje a ne astrologiji koja nas samo upozorava: danas nije va dan da uradite ovo ili ono, priekajte malo dok se ne pojavi period koji e biti izuzetno povoljan, ne zaleite se. To je najvanije u astrologiji jer ona samo usmerava i prua diskreciju. Pogled astrologije je vrlo strog, ozbiljan, realan i nema samilosti niti simpatija jer stvari gleda onakvim kakve jesu. Najvea bolest dananjice je

18

oseanje teskobe pred ivotom. Suoiti se sa ivotom, to danas mnogi izbegavaju. Zbog toga je tu astrologija. Kako da pobegnemo kad izlaza nema? ak ni ljubav vie nije ono to mislimo da jeste. Agonija je moda srana ali ak ni o smrti niko nita ne zna. To je moda avantura. Ako je ivot lep, zato ne bi bila i smrt, ali niko je ne eli. Kako ljudi zavravaju svoj ivot danas? Grozno, prvo lekari, zatim bolnica, potom pogrebnik i na kraju, posle svega, ne ostaje nita, a to je strano. Postoji samo jedna misterija u astrologiji koja se svodi na jednu re, a to je sloboda. Uz poznavanje astrologije imamo slobodu i kada ponemo da prihvatamo ljude, stvari i dogaaje oko sebe onakvim kakvi jesu postajemo slobodni.

SMISAO I POTREBA ASTROLOGIJE

Prva konstatacija da je malo ljudi kojima astrologija nije poznata i da je malo i onih ljudi kojima je zaista znana, osnovni je njen problem a to je njena usamljenost. Uenje astrologije su shvatali samo malobrojni a oni koji su uspeli da otkriju njenu neprocenjivu vrednost koristili su svoja znanja za sopstveni napredak. Nakon svog duhovnog pada, svaki se ovek poistoveuje sa odreenim planetarnim uticajima a poistoveivanje postaje tako izrazito da utie samo na tog oveka. On teko shvata kako i drugi pored njega mogu da budu pod istim uticajem pa ak ako i to shvati, on nastavlja da se izdvaja od drugih smatrajui da nijedan drugi horoskop nije slian njegovom. Onaj koji ne poznaje astrologiju obino smatra da je ogranien i vezan zahvaljujui Kuama u horoskopu pod kojima je roen. Njegovo okruenje i okolnosti onemoguavaju ga na svakom koraku a nije u stanju da raskine sudbinske okove poto nije ni dovoljno mudar ni dovoljno snaan pa zbog toga dospeva pod planetarne uticaje. ovek koji je, da tako kaemo, na neki nain napredovao jo uvek je ogranien usled uticaja znaka Zodijaka kao i zbog telesnih vetina kojima ovi upravljaju. Njegova oseanja i instikti ga vezuju za ono to voli ili ne voli, za ono to mu ula kau da je privlano ili odvratno. On nije u stanju da nadvlada svoja ula jer sudi jedino prema nagovetajima koje dobija od njih i dozvoljava im da upravljaju njime. ovek koji se razvio je i dalje ogranien planetarnim uticajima koji struje Zodijakom i vezan je ogranienjima sopstvenog uma. Bez obzira to je nadmoniji od oveka kojeg ula vezuju za predrasude, on ipak suava svoj um jer je isuvie lian i ogranien sopstvenim iskustvima, navikama i obiajima. Tek, ovek koji spozna vrednost astrologije poinje da biva oaran udima svog horoskopa koji e poeti da smatra za feti, samo zbog toga jer je to njegov horoskop zbog kojeg e sebe izdvojiti od ostalog oveanstva i radovati se dobrim

19

aspektima ali i tugovati zbog loih. Obian ovek, ogranienog uma, smatra da se planete okreu u svojim orbitama kao razdvojena tela. Znake Zodijaka vidi kao odvojene znake od kojih svaki ima posebno znaenje i ulogu. Zemlja je, za takvog oveka, takoe usamljeno i izolovano telo koje se kree u Svemiru i svojim kretanjem stvara dan i no. Ogranienom umu sve izgleda udaljeno i izolovano. Uzvienom oveku sve stvari izgledaju samo kao deo celine. Za njega su planete sfere uticaja koje deluju unutar drugih sfera uticaja i sve su objedinjene i jedinstvene. Odvojene su samo po svom nainu vibriranja i po razliitim fazama koje predstavljaju. Sutina astrologije je njeno uenje o jedinstvu svih stvari. U ivotu svaki ovek deli sa drugim ovekom postojanje u okviru Zodijakog kruga i pri svakom prolasku kroz taj krug ovek prima onoliko uticaja koliko je u stanju da u toj fazi postojanja uznapreduje, sve do onog trenutka dok se ne sjedini i ne ostvari ceo krug. Period od zaea do roenja je nepotpun krug a cilj je ostvariti potpunost da bi se razumelo jedinstvo i da bi se ivelo u jedinstvu celine. Najvie to obian ovek moe da dostigne jeste da spozna i analizira razliite sile koje se njime poigravaju. Najnie to uzvien ovek dostie jeste sinteza jedinstvenih sila u njemu samom. Ni jedan uzvien ovek nije ogranien sa dvanaest Kua svog horoskopa jer ih sve nadilazi. Njega ne sputavaju znaci Zodijaka i tipovi materije jer on njima upravlja a nije ni onesposobljen usled uticaja planeta jer je njihov gospodar. On je jedno sa celinom. On sve posmatra kao deo celine jer zna da je svaka odvojena jedinka sastavni i neotuivi deo celine. Istinski astrolog zna znaenje drevnih rei upozorenja: Mudar ovek upravlja svojim zvezdama a budala im se klanja.

20

PODELA ASTROLOGIJE
VIDOVI ASTROLOGIJE
Opte je poznato da sve to postoji ima dva vida. Svet to nas okruuje sastavljen je od suprotnosti i predstavlja dualitet kroz koji prolaze suptilno i neizrecivo kao sutina ili princip svih stvari. Ta dva vida, materijalni i duhovni, formalni i sutinski moemo najlake predstaviti kontrastom dana i noi, podpodelom na izlazak i zalazak Sunca, podne ili pono kada se uslovi na Zemlji u potpunosti menjaju i smenjuju. U ovom sluaju postoji samo jedan spoljanji faktor uticaja a to je Zemljina rotacija oko svoje ose i oko Sunca. Ovde moe da se postavi pitanje, ta je to to prouzrokuje rotaciju Zemlje, izlazak i zalazak Sunca? Prolee, leto, jesen i zima su razliita godinja doba koja nastaju tokom godinje revolucije Zemlje oko Sunca. Detinjstvo, mladost, srednje doba i starost odgovaraju roenju, odrastanju, zrelom dobu i smrti. Zato postoje roenje i smrt? Postoji mnogo injenica, gledano s polja, ali one ni u kom sluaju ne mogu biti dovoljne da bi dale odgovore kako na ova tako i na sva druga pitanja. Postoji neto, unutranje, prefinjeno i neodreeno, neto to je uzrok svih stvari. Uvek postoji vii i nii, finiji i grublji vid iste materije, apstraktan i konkretan, jedan iskonski uzrok i budua posledica svega to jeste kao to postoje i dva vida posmatranja uz iju pomo upoznajemo i prouavamo ono to jeste. Astrolog je posmatra sveta oko sebe, kosmolog i antropolog, dakle filosof. On posmatra svet na fundamentalnim ontolokim principima i moe se rukovoditi razliitim pravcima a u ontologiji su tri takva pravca. 1. Monizam predstavlja ontoloki pravac koji uzrok i razliitost svega to postoji svodi na jedan jedinstveni princip. Osnovne vrste monizma su materijalizam i idealizam. Prvi svodi jedno na materijalni princip a drugi na idealni princip: ideju, duh, volju, Boga itd. Dualizam i pluralizam kao posredniki i kadkad eklektiki sistemi predstavljaju suprotnost monizmu. Mnogi filosofi su pokuali da tekoe dualizma, koji postulira apsolutno razliite supstancije, ree svoenjem tih principa na jedan jedini. Jedan od najveih monistikih filosofskih sistema je Hegelov u kome je apsolutna ideja osnova celokupnog sastava stvari i koji vlada identitetom duhovnog i materijalnog sveta kao i njihovim oblicima. Materijalistiki monizam je kod Marksa i Engelsa dostigao svoj vrhunac pa je po njima i sama istorija interpretirana na materijalistikim principima. Prirodno nauni filosofski monizam koji je takoe zasnovan uglavnom na mehanikom materijalizmu zastupao je Hakel koji je bio i osniva saveza monista. 2. Dualizam, za razliku od monizma, sagledavanje sveta i ivota svodi na dva samostalna i meusobno razliita principa. S obzirom da po21

stoje razliita predmetna podruja, postoje i razliiti mogui dualizmi. U religiozno etikom sistemu, pri razlikovanju dva boanstva, sagledavamo dualizam dobra i zla, odnosno svetla i tame. Prvi izraziti metafiziki dualizam susreemo kod Platona kao venu ideju i prolaznost svih stvari. Dualizam postoji ukoliko se uzrok svih stvari svodi na dve potpuno samostalne i kvalitativno razliite manifestacije: duh ili ideju i materiju a poto se duh i materija mogu shvatiti ili kao supstancije ili kao dogaanje, dualizam moemo u prvom smislu nazvati supstancijalistiki a u drugom aktualistiki dualizam. U antropolokom smislu, ontoloki dualizam se ogleda kao dvojstvo due i tela u ljudskom biu a u sebi sadri i problem meusobnog odnosa i veze izmeu ova dva samostalna principa. Ova veza se moe objasniti ili kao uzajamno uzrono delovanje ili kao funkcionalna zavisnost oba principa u meusobnom dinamikom preplitanju ili pak kao paralelizam duha i materije, odnosno duevnih i telesnih pojava u oveku, tj. psihofiziki paralelizam. Pri ovakvom dualistikom paralelizmu se osea tendencija da se izvri monistika redukcija i teite postojanja stavi na jedan princip: ili materija ili duh ili neki trei princip, tj. ono sveobuhvatno. U analitikoj astrologiji se posebno izdvaja fenomenalni dualizam koji dvostranu razliitost iskustvenih pojava uzima kao metodoloki oslonac pri uporednom prouavanju i tumaenju injenica telesnog i duevnog ivota. 3. Pluralizam je koncepcija prema kojoj se sveukupnost sveta sastoji od vie relativno samostalnih principa a koji kvalitativno mogu biti jednaki ili razliiti pa je prema tome mogue razlikovati pluralizam broja principa i pluralizam kvaliteta principa. Te kombinacije se mogu javiti kao monistiki pluralizam koji moe biti materijalistiki (atomi) i spiritualistiki (monade) pluralizam i kao dualistiki pluralizam koji svet vidi kao realno mnotvo dinamiki usmerenih bia u kojima se preplie vie razliitih slojeva realnosti. Dualistiki pluralizam bi bio najblii astrolokom shvatanju i poimanju sveta a u kosmologiji oznaava stanovite da postoji vie svetova. Taj dualitet koji se moe manifestovati kao disjunktivni (ili jedno ili drugo) i kopulativni (i jedno i drugo) se odnose na dva razliita vida sagledavanja osobina koje sainjavaju posmatranu pojavu ili su za nju karakteristina. Prema tome i za astrologiju moemo rei da ima dva vida, odnosno naina posmatranja: 1. egzoterina astrologija 2. ezoterina astrologija.

22

EGZOTERINA ASTROLOGIJA Egzoterina astrologija je praktina i primenjena astrologija. To je teorija astrologije koja se zasniva na principima razdvojenosti i razliitosti. Nije nita drugo do sistematizacija predhodno steenih znanja, mitova, legendi, predanja, uenja i simbola. Sam naziv u sebi sadri i osobinu egzaktnosti pa samim tim se moe odrediti kao egzaktna nauka, odnosno nauka sa egzaktnim principima. Kao to se svaka nauka zasniva na posmatranju, merenju i klasifikaciji tako i egzoterina astrologija primenjuje ove metode koristei nakon njih jedina dva mogua postupka, u sistematizaciji i izvoenju zakljuaka, analizu i sintezu. Analiza, uopteno gledano, predstavlja raslanjivanje, razlaganje i rastavljanje sloenog na njegove jednostavne komponente, odnosno razdvajanje celine na delove. Na umeu analize je zasnovana celokupna teorija analitike astrologije. Sinteza nije nita drugo do postupak u kojem se razdvojeni delovi spajaju i udruuju u celinu. Ona je suprotna analizi, meutim nije samo obina sumacija elemenata ve spajanje manjeg logikog opsega u iri ili je pak predikcija koja se sliva u sudove. Na umeu sinteze se zasniva celokupna teorija astrolokih predikcija. U postupku sumiranja rezultata rada i izvoenju zakljuaka bez obzira da li se radi o analognoj, induktivnoj ili deduktivnoj metodi, u astrologiji postoji problem polazne osnove a to je predpostavka. To je ono to nauke zameraju astrologiji meutim, da li je ovo nipodatavanje astrologije od strane nauke opravdano? Tu se postavlja jedno drugo pitanje a to je kako predpostavka postaje postavka, odnosno injenica. injenica, nauno posmatrano, predstavlja iskustveno utvreni, objektivno postojei odnos meu predmetima, odnosno predstavama samog predmeta ili pojave. Odreenje injenice ima vie znaenja i moe predstavljati: a) ono to je realno, za razliku od fiktivnog; b) ono to je aktuelno, za razliku od samo mogueg; c) ono to jeste ali ne mora biti, nasuprot onome to je nuno; d) ono to jeste tako kako jeste bez obzira da li mi to saznajemo ili ne, nasuprot onome to zavisi od samog saznanja; e) ono to je u vrednosnom smislu neutralno, nasuprot onome to je dobro ili loe; f) ono to je objektivna korelacija suda nasuprot predmetu kao objektivnoj korelaciji pojma. Pitanje vrednosti injenica je predmet velikih sukoba izmeu empirista, racionalista i raznih drugih teoretiara gnoseologije. Bez obzira na to, prema datom odreenju ta injenica jeste, astrologiju moemo smatrati pravom naukom i to naukom pre svih. Ako je, na primer, stalnim posmatra-

23

njem odreena pojava ili osobina stalno vezana za odreenu konstelaciju na zvezdanoj karti neba i to se kao tako stalno ponavlja iz generacije u generaciju i biva kao tako potvreno kroz sve vekove istorije astrologije i samog oveanstva, to postaje krajnje neosporna, ne samo injenica, ve objektivno realna i istinita teorija koja prerasta u ono to se, matematikim jezikom, naziva aksiom. Meutim, nauke i dalje astrologiji odriu egzaktnost jer ona do zakljuaka ne dolazi merenjem. Zar vekovno posmatranje nije u pravom smislu merenje? Mnoge nauke se zasnivaju samo na posmatranju i predpostavkama pa su ipak uvrtene u egzaktne i priznate nauke za razliku od astrologije koja to jo nije. Ne postoje instrumenti koji mogu meriti snagu, intezitet i veliinu ljubavi, mrnje ili nekih drugih oseanja i sposobnosti. Psihologija i psihijatrija su u mnogim sluajevima nemone dok astrologija daje krajnje precizne podatke i informacije i to u svojoj vievekovnoj praksi potvruje i pokazuje kao neoborivu istinu. Ono to astrologija pokazuje i dokazuje najbolje mogu potvrditi rei nemakog filosofa Kanta koji u svom delu Traume eines Geistersehers kae: Od sada e se dokazivati, ne znam ni kada ni gde, da je ovekova dua i u ovom ivotu u neodvojivoj vezi sa nematerijalnim prirodama u svetu duhovnosti i da utie na njih ali i prima njihove uticaje. EZOTERINA ASTROLOGIJA Onaj drugi vid astrologije, zatvoren, skriven, misteriozan, nerazumljiv i jo mnogo toga... To je ezoterina astrologija, sakralna astrologija ili okultna astronomija. To je filosofija, saznanje i mudrost. Ona je u isto vreme i teorija i praksa. Ona je ostvarenje celovitosti bia, jedinstva duha, due i tela. Ona zahteva iz temelja drugaiji nain ivota. Ona... Ezoterina astrologija se bavi apstraktnim uzrokom, filosofijom i jednim dubljim i suptilnijim prilazom izdiui se iznad opipljivog i oiglednog pa je moemo smatrati spekulativnom i teorijskom astrologijom. Ona predstavlja onaj prilaz predmetu koji sve zvezdane fenomene posmatra sa stanovita jedinstva. To znai da ezoterini astrolog celokupno postojanje smatra kao da ono potie iz jednog centralnog i prvobitnog izvora pa na taj nain tei da svaki problem sagleda sa stanovita jednog koje postaje mnotvo. U veini religija kao i u sloenijoj filosofiji jedno se uvek postavlja kao nadmoni princip, kao prvi princip koji se uzdie iznad nesaznatljive sveukupnosti koja je koren bez korena iz kojeg nastaju sve stvari. To jedno, uzrok svih stvari, bezimeno Bie i supstanca iz koje nastaju sve inteligencije univerzuma je Apsolut, centar i periferija u kome postoje i u kome se kreu milioni svetova i sunevih sistema. Prouavajui astrologiju sa njene dublje, ezoterine, strane shvatamo Zodijak kao ogranieni krug oko Zemlje koji pre-

24

dstavlja skladite svega onoga to se dogodilo, onoga to jeste i onoga to e se dogoditi. Kada pokuamo da pojmovima i jezikom pojavnog sveta objasnimo svet noumena koji obrazuju spoljanji svet fenomena, kao duhovne osnove materijalnog, nastaju tekoe pa ak i opasnost da se svakodnevnim jezikom objasne kao i da postojanje suptilnijih svetova bude pogreno vieno i shvaeno. Kada gradimo odnos prema velikim idejama, apstraktnim mislima i oseanjima, uvek imamo utisak da smo u vezi sa neim to se ne da izrei na bilo kom jeziku a shvatiti ga moemo jedino na osnovu linog iskustva. Neto neodreeno gubi se u izraavanju a sasvim odreeno postaje u oseanjima. Ezoterina astrologija se bavi naukom o ljudskoj prirodi i tei da objasni, pomou svoje jedinstvene simbolike, osnovne principe i postavke koje vladaju oveanstvom pod upravom nebeskih tela. Meutim, ezoterina astrologija nije samo simboliko tumaenje ljudske prirode, ona je i filosofija pomou koje se jasno tumae sloeniji zakoni prirode a sistem u kome ivimo pribliava naem razumevanju. Ezoterina astrologija nas ui o Boijoj imanenciji i tei da uz pomo kretanja i poloaja nebeskih tela otkrije promene u prirodi koje poznajemo kao Boije zakone. Ona otkriva koliko bitan uticaj ima Boanska inteligencija na ljudsku sudbinu. to je ovek blii Bogu, blii je i spasenju a to je udaljeniji njegova sudbina biva opasno ugroena a ivot mu postaje sve nejedinstveniji. U ovome se ogleda i osnovna razlika izmeu ezoterine i egzoterine astrologije. Prva se bavi ljudskim unutranjim delovanjem kao i silom koja oveka usaglaava sa prirodnim zakonima. Druga se bavi ljudskim reakcijama koje su izazvane spoljanjim privlaenjima. Egzoterina astrologija je deterministika i u krajnosti fatalistika jer ui da spoljanji svet deluje na ljude. Ezoterina astrologija nije ni determinizam ni fatalizam jer je u njoj prisutna lina volja. Ona ui koliko ovek moe delovati na spoljni svet pa je stoga ona indeterminizam i u krajnosti solipsizam. Ezoterina astrologija ukazuje na mogunost sjedinjavanja sa Apsolutom, mogunost koja je skrivena u okviru celog ljudskog roda. Jedinstvo je vii nivo, vii svet, vii nain vienja za razliku od mnotva koje je nii nivo. Sutina i istina se ne mogu dokuiti dok se sveu ne obuhvati konano jedinsvo. Nauka ezoterine astrologije opravdava svoje postojanje i nije joj potrebna odbrana jer dua nije potpuna sve dok ne spozna kako da prekorai prag spoljanjeg pojavnog sveta i zae u skrivene svetove.

25

VRSTE ASTROLOGIJE
Osnovna podela astrologije zasnovana je na pozicijama i to: Tropska astrologija pozicije daje po sazveima i zasniva se na principu da sazvea zauzimaju po 30 du ekliptike. Sideralna astrologija ili, kako se jo naziva, zvezdana astrologija pozicije daje po konstelacijama a bazira se na injenici da konstelacije imaju aktuelni sadraj koji se koristi pri izradi horoskopa. Razlika izmeu ove dve astrologije nije sutinski bitna jer termini kojima se oznaavaju znaci sazvea i znaci konstelacija su istovetni. Ovo moe izazvati prilinu zbrku ali da bude jasnije, pre oko 4000 godina kada je taka prolene ravnodnevice bila u nultom stepenu Ovna, razlika izmeu tropskog i sideralnog horoskopa nije postojala. Poetak zodijakog kruga, ekliptike, poinje sa 0 Ovna (Aries ingress) ali zbog precesije ravnodnevice ta taka je sada locirana u sazveu Ribe pa se moe rei da Sunce ulazi u sazvee Ovna ali u konstelaciji Riba. Tropska i sideralna astrologija se temelje na razliitim naelima ali su oba ta naela potpuno ispravna. Obe se ravnopravno koriste ali je nekako uobiajeno da se tropska astrologija vie praktikuje na Zapadu dok je u orijentalnim kulturama primat dat sideralnoj astrologiji. TIPOVI ASTROLOGIJE Podpodelom astrologije koja je zasnovana na davanju primata poloaju Sunca ili Meseca u horoskopu razlikujemo solarnu i lunarnu astrologiju. Sunce i Mesec u astrologiji se nazivaju svetlonoama zato to obasjavaju Zemlju, Sunce danju a Mesec nou kao odraz Suneve svetlosti. Ove planete, i ako su to zvezda i zemljin satelit, imaju posebnu vanost u astrologiji. Sunce koje upravlja razumom i javnim ivotom i Mesec koji upravlja intuicijom i privatnim ivotom, daju pre svih pokazatelja prvu i najvaniju konturu psiholokog profila linosti. Solarna astrologija koja primat daje Suncu, opet po nekoj tradiciji, najzastupljenija je na zapadu. To je moda zbog toga to zapadna misao ima afinitet za jasnost i objektivnost i to veliku vanost daje vidljivim fenomenima. Usled toga se na Zapadu razvio astroloki sistem koji ima sezonski karakter jer njegov pokretni Zodijak, podeljen na dvanaest jednakih delova poev od 0 Ovna, ekvinocijumima i solsticijumima oznaava godinja doba. Lunarna astrologija nasuprot solarnoj vezana je za Istok a najveu vanost pridaje poloaju Meseca. Ovo ima i svoju praktinu stranu. Naime, u delovima sveta sa tropskom klimom narodi ne znaju za godinja doba.
26

Klimatski uslovi ovde ne zavise od kosine sunevih zraka, nego vie od vazdunih tokova. Ekliptika je u ovim oblastima vrlo visoko na nebu tokom cele godine i pribliavanjem ekvatoru ona je praktino u zenitu. Orijentalni astroloki sistemi, kao to su Indijski, Kineski, Tibetanski, Jevrejski, Arapski itd, sutinski su usredsreeni na Mesec a Zodijak je podeljen na 27 - 31 Lunarnih Kua koje se zasnivaju na 27 dnevnog sideralnog perioda. Antika astrologija Grke a kasnije i Rima takoe veliku panju je pridavala poloaju Meseca, to je posledica uticaja drevne Haldejske i Egipatske astrologije. Moderna nauka danas je potvrdila da su antiki astrolozi bili u pravu jer Mesec ima izuzetno veliki uticaj na ivi svet. Danas se zna da Mesec utie, na primer, na elektrostatike potencijale drvea i to direktno gravitacijom ili indirektno preko efekata jonosferike plime i oseke ili modulacijom magnetnog polja. Teko je primat dati bilo solarnoj bilo lunarnoj astrologiji jer je mudrost u podjednakom vrednovanju uticaja i Sunca i Meseca.

ASTROLOKI SISTEMI
Kada govorimo o astrolokim sistemima govorimo o razliitim pristupima, odnosno metodologijama rada i tumaenja, mada se svi sistemi sutinski odnose na isti predmet prouavanja i imaju istu svrhu. S razvojem civilizacije razvijale su se i nauke pa samim tim i astrologija je prola kroz svoj razvojni put tokom istorije nae planete. Taj razvojni put je stvarao i razliitosti usled kojih se razvijaju i razliiti astroloki sistemi. Kroz istoriju se susreemo sa mnogim sistemima. O nekima imamo veoma malo svedoanstava te ih je stoga i prilino teko rekonstruisati. Mnogi vie nisu u upotrebi dok su mnogi pretrpeli razne reforme i promene tako da imaju malo slinosti sa onima koji su im predhodili. Danas je nekoliko sistema u upotrebi, meu kojima najzapaenije mesto zauzimaju Nauna Zapadna Astrologija i Indijska Astrologija. Ako krenemo kroz poznatu istoriju moemo govoriti o sledeim astrolokim sistemima: 1) Protoastroloki sistemi a) Haldejska astrologija (Sumer, Akad, Vavilon) b) Egipatska astrologija c) Protoslovenska astrologija d) Keltska astrologija e) Etrurska astrologija 2) Drevni orijentalni astroloki sistemi a) Indijska astrologija

27

b) Kineska astrologija c) Tibetanska astrologija d) Burmanski astroloki sistem e) Japanski astroloki sistem 3) Noviji orijentalni astroloki sistemi a) Jevrejska astrologija b) Arapska astrologija 4) Astrolki sistemi prekolumbovske Amerike a) Astrologija Maja b) Astrologija Inka c) Astrologija Asteka d) Astrologija Tolteka e) Astrologija Anasaza 5) Etape razvoja Zapadne Evropske astrologije: a) Antika astrologija (Grka i Rim) b) Srednjevekovna evropska astrologija c) Vizantijska astrologija d) Renesansna astrologija e) Astrologija Novog veka f) Savremena nauna astrologija

28

ASTROLOKE DISCIPLINE
NATALNA ASTROLOGIJA
Najvie izuavana disciplina astrologije je natalna ili genetska astrologija i to naroito u novije vreme a bavi se istraivanjem upliva i uticaja nebeskih tela na oveka. Usled toga se jo naziva i individualnom astrologijom. Jo od najranijih vremena je prisutno osnovno naelo astrologije da dete u trenutku roenja trpi presudan uticaj zvezda. Time je odreena i osnovna delatnost natalne astrologije a sastoji se u pravljenju karte neba u trenutku roenja neke osobe i njenom tumaenju. Uobiajeno je kod astrologa da se subjekat kome se radi horoskop oznaava terminom natus pa otuda i sam naziv ove discipline - natalna astrologija. Natalna astrologija se bavi izuavanjem oveka u potpunosti pa se stoga danas u okviru natalne astrologije posebno izdvajaju tri pravca, koji su po svom sadraju i sami postali posebne discipline i to: 1. Astropsihologija, 2. Astromedicina, 3. Sinastrija, mada se ona preplie i kroz druge astroloke discipline. Natalna astrologija je najvaniji deo astrologije s obzirom da je celokupna nauka okrenuta oveku i njemu slui. ASTROPSIHOLOGIJA Psihologija oveka, njegova struktura psihe, psiholoki razvoj, oblici ponaanja, reakcije, devijacije, patologija psihe, razne duevne bolesti, karakter, crte linosti, temperament, inteligencija i jo mnogo toga je ono to uvek zaokuplja panju, u prvom redu, prouavanja oveka. Mnoga pitanja se mogu postaviti ali veoma esto nema zadovoljavajuih odgovora. Psihologija kao nauka nije uspela ni do danas, iako je je to pokuavala, da odbaci osnovnu klasinu podelu etiri tipa temperamenta a koji odgovaraju prirodi i potpunoj analogiji podele u astrologiji na etiri elementa: vatru, zemlju, vazduh i vodu, odnosno na kolerian, melanholian, sangvinian i flegmatian tip temperamenta. Jedan od velikih psihologa, Pavlov je vrio analizu linosti po snazi nervnih procesa uzbuenja i koenja, po ravnotei uzbuenja i koenja i po brzini izmene uzbuenja i koenja. U astrologiji je od davnina poznato da je mo koenja, brzina i intezitet emocionalnih uzbuenja svojstvena svakom tipu linosti a zavisi od dnevnog i godinjeg ritma Sunca. Potpuna pripa29

dnost jednom tipu je retka jer to znai da bi svi signifikanti morali biti u jednom elementu. Osnovna podela pokretljivosti nervnih procesa je sledea:
veoma brzi brzi spori veoma spori vazduh vatra voda zemlja Blizanci, Vaga, Vodolija Ovan, Lav, Strelac Rak, korpija, Ribe Bik, Devica, Jarac

Psiholoka struktura linosti je veoma sloena i kompleksna. Postoji mnogo astroloke literature koja se bavi psihologijom oveka i sve se uglavnom dre tradicionalnih znanja po kojima se odreeno ponaanje i dogaaji pripisuju planetama, Znacima, Kuama, aspektima i slino. S razvojem civilizacije razvijaju se i oblici ponaanja ljudi pa se esto deava da isti astroloki inioci utiu na jedan nain kod jednog oveka a drugaije kod nekog drugog. Natalni horoskop je slika psihike strukture oveka u kojoj postoje mnogi simboli koji predstavljaju itave energetske skupove koji se uzajamno prepliu i jedan na drugi utiu. Beskonano je mnogo raznih kombinacija ija tumaenja ne bi stala ni u sve knjige sveta jer svaki ovek je knjiga za sebe. U tome je kompleksnost astropsihologije i njeno dosta teko razumevanje. Tu sloenost najbolje objanjava Paracelzus kada kae: Da bi smo shvatili znaenje alhemije i astrologije, neophodno je da imamo jasnu predstavu o unutranjim odnosima i identitetu mikrokosmosa i makrokosmosa i o njihovom sadejstvu. Sile u univezumu su potencijalno prisutne u oveku i njegovom telu, a svi njegovi organi su nita drugo do proizvodi i predstavnici sila prirode. Astropsihologija pokuava da pronae red, sakriven iza ili unutar zbrke i prividnog haosa koji vladaju svetom. Astrolozi su ti koji jedino mogu da poveu iskustvo ivota sa ureenim modelom koje prua nebo. Posmatranje neba je postalo posmatranje simbola pa je i sama astrologija postala jezik simbola. Drevna znanja astrologije su se odlino sloila sa savremenim konceptima psihologije i psihijatrije. Zahvaljujui radu Junga i mnogih njegovih naslednika danas moemo dati savremeno tumaenje za veinu astrolokih simbola jer je sam Jung esto prouavao prvobitna iskustva oveanstva koja su sauvana u svetim spisima, tradicijama, mitologijama i religijama. Simboli u astrologiji su univerzalni simboli i oni se esto mogu sresti u svom izvornom obliku u fantazijama i snovima, u halucinacijama bolesnika koji imaju groznicu i halucinacijama uivalaca droge. Jung je istraivao ove i mnoge druge pojave pokuavajui da stvori model ljudske psihe i ustanovio je jasnu razliku izmeu pojedinano svesnog, pojedinanog nesvesnog i kolektivnog nesvesnog. Svesno i nesvesno su dve komplementarne sfere koje imaju suprotne karakteristike i koje jedna drugu dre u ravnotei. Jungovo tumaenje kolektivno nesvesnog u potpunosti je identino sa ezote-

30

rijskim tumaenjem Zodijakog kruga oko Zemlje. To je onaj deo psihe koji ne pripada posebno individualnom Egu, niti je rezultat linog iskustva ve se izvodi iz nasledne strukture mozga i nasleenih mogunosti za psihiko funkcionisanje uopte. To znai da se u genetskom kodu DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) u svakoj eliji organizma a posebno u naem mozgu, u naoj podsvesti, tj. kolektivnom nesvesnom nalaze svi tipovi reakcija i sveukupno ljudsko iskustvo od nastanka oveka. Astroloko razmiljanje, da smo svi mi deo jedni drugih danas nalazi puno svoje opravdanje i potvrdu u teorijama psihoanalize od Frojda i Junga pa na dalje. Svi mi delimo jedan nesvesni um, mada astrologija smatra da je taj Um svestan, i on igra veoma vanu ulogu u psihi svakog pojedinca. Iz svoje teorije o kolektivno nesvesnom Jung stvara teoriju arhetipova koji su graa kolektivnog nesvesnog i koji su naslee koje delimo sa ostatkom oveanstva a nasleujemo ih isto kao to nasleujemo i fizike karakteristike od roditelja i preko njih od predaka. Ne samo astropsihologija, ve celokupna astrologija svakim danom je sve blia da joj se prizna vrednost njenih znanja pa ak i njen primat. Sam Jung kae: Astrologija danas kuca na vrata univerziteta sa kojih je prognana pre nekih 300 godina. ASTROMEDICINA Mudrost drevnih vremena je smatrala da je ljudsko bie sklop duha, due i tela. Otkriveno je da je ovek deo organizma planete Zemlje i da je dobrobit i jednog i drugog potpuno isprepletana a da Zemlja, zajedno sa ostalim planetama i zvezdama predstavlja deo ogromnog harmonino ureenog sistema. ovek je oduvek znao da se moe usmeriti na kreativnu inteligenciju kosmosa. U stara vremena postojali su i centri gde je ovo uenje izlagano. Cela naa planeta je obeleena tragovima ogromnog rada i istorijskih tehnika koje su ostaci, nekada univerzalnog sistema prirodne magije. Ti stari narodi su znali mnogo, a moda i vie od nas, o onome to mi danas svrstavamo pod astrologiju a to je od tog doba pa na ovamo zaboravljeno. Do pre 300 godina svaki lekar je bio i astrolog a danas je ta pojava i vie nego retka. Astrolozi koji danas govore i po neto o medicini, ine to uglavnom na osnovu nekih starih spisa i tradicionalnih shvatanja ali zaboravljaju na injenicu da se mnogo toga, naroito u poslednjem veku, promenilo. Ovakvi astrolozi uglavnom ne poznaju medicinu a i malo znaju o bolestima dananjice. Tano je da se bolesti od kojih neki pacijent boluje mogu predvideti kao mogunost iz horoskopa roenja. Raspored zvezda u Kosmosu u trenutku dogaaja je direktno vezan za odreivanje tog dogaaja ali danas bi trebalo preispitati sve to je napisano o medicinskoj astrologiji jer ono to nam stie iz starih vremena je dosta zastarelo. Ovo ne znai nipodatavanje

31

tradicionalnih shvatanja ve je to upozorenje dananjim astrolozima da treba uzeti u obzir i sve ono to smo u ovom veku nauili o raznim bolestima i mehanizmima funkcionisanja tela. Bez obzira na nastojanje savremenih astrologa da astrologiju predstave naukom kakve su sve druge priznate nauke, ne moemo zanemariti i njen okultni karakter. Astromedicina ili ijatromatematika, kako se jo naziva, je u osnovi okultna medicina za koju Ptolomej u delu Tetrabiblios (I, 3,18) kae da su Egipani bili najnapredniji u toj nauci te da su na razne naine povezivali medicinu sa predvianjem na osnovu kretanja nebeskih tela. Platon je definie kao okultno umee koje se sastoji od svih znanja i postupaka utemeljenih na fiziologiji, anatomiji, patologiji, simptomatologiji, dijagnostici i terapeutici oveka shvaenog kao organizam koji je nedeljiv od Svega (Fedar 270c). Za razliku od slubene medicine koja se zasniva na alopatiji, mehanicizmu, materijalizmu i hemiji, okultna medicina u ijoj se osnovi nalazi astromedicina poiva na metodama kao to su homeopatija, radiestezija, akupunktura, alhemija, joga, muzikoterapija, fitoterapija, iriskopija, inkubacija, ekstaza i sl. a naelo da je ovek mikrokosmos i saznanje o postojanju suptilnog tela usmerava astromedicinu na posmatranje, prouavanje i tumaenje ritmova i ciklusa. Akupunktura, na primer, koja je grana kineske tradicionalne medicine, zasniva se na kineskoj metafizikoj tradiciji i astrologiji a sastoji se u ubadanju igala u odreene take na telu, koje nisu nita drugo do one take u kojima se dodiruju mikrokosmos i makrokosmos i preko kojih se vri razmena energije. Ljudsko telo predstavlja raskrsnicu tokova suptilnih energija koje su analogne kosmosu pa je stoga predmet istraivanja astromedicine takozvana suptilna anatomija i suptilna fiziologija koje predstavljaju sva pozitivna znanja i metode koje se bave ustrojstvom, odnosima, organima i funkcijama ovekovog suptilnog tela koje svojim suptilnim centrima i organima absorbuje, prenosi i akumulira energiju. Takozvana srebrna nit, aura, energetski kanali i tokovi, tre oko, vidljivi i nevidljivi otvori ljudskog tela, suptilni centri, oslukivanje mistinih zvukova i ritmova, oseanje mistine topline i drugo jesu delovi suptilnog tela, odnosno sva ona svojstva i vidovi ivog bia koja ne mogu biti predmet ispitivanja naune i materijalistike medicine jer se radi o mestu gde nastaju ili se sabiraju energije suprafizikog reda. Astromedicina je danas veoma sloena i zahteva veliko predznanje. Nekad se to podrazumevalo ali danas se astrologija nalazi na prekretnici jer je veliki deo znanja prenet iz davnina. To znanje treba dovesti u red i uloiti napor da se preradi i sistematizuje i da se neke od tehnika od kojih zavisi primena astrologije usavre kako bi se dobio to bolji uvid u tehniku tumaenja. U svakom sluaju, astromedicina ima svoje mesto i svoju primenu jer je kao to kau stari mudraci kako na nebu tako i na Zemlji.

32

SINASTRIJA Disciplina astrologije koju nazivamo sinastrijom predstavlja logini nastavak i produetak astropsiohologije ali isto tako ostvaruje i jaku vezu sa ostalim disciplinama u astrologiji. Sinastrija je uporedna astrologija koja omoguava razumevanje odnosa oveka prema oveku ili pak njegovo prilagoavanje okruenju. Poreenjem horoskopa dvoje ljudi moemo otkriti sve elemente njihove uzajamne usklaenosti kao i stepen i vrstu prilagoavanja koja e biti potrebna svakom od njih da bi ostvarili harmonini meusobni odnos. Pravi astrolog zna da svaki ovek poseduje potencijal da stvori harmoniju u sebi i da je sposoban da ivi u harmoniji sa drugim ljudima ali samo u toj meri u kojoj je uspeo da uspostavi svoj unutranji mir. Veina odnosa meu ljudima danas ne dostie savrenstvo jer samo mali broj ljudi uspeva da izgradi savren unutranji sklad. Postoje ljudi koje unutranji nesklad toliko razdire da se moe postaviti pitanje da li su ti ljudi uopte sposobni da ostvare bilo kakav odnos ili zajednitvo s drugim ljudima. Pre nego to se pristupi uporeivanju horoskopa potrebno je najpre pregledati pojedinano horoskope kako bi se utvrdila sposobnost pojedinca da stvori sklad oko sebe imajui u vidu da kvalitet linog odnosa odreuje stepen u kome je pojedinac razvio sopstveno unutranje bie. To ne znai da oni ljudi koji se nalaze na visokom stepenu razvoja nee imati neprijatelje jer to se nemilosrdnije budu odnosili prema onim faktorima koji razorno deluju na celovitost njihovog bia moi e da uoe da su oni, koji se poistoveuju sa takvim razornim faktorima, skloniji da ih smatraju svojim neprijateljima. Sinastrija omoguava da odredimo tip odnosa koji bi smo mogli da ostvarimo sa bilo kojom osobom pod uslovom da znamo vreme njenog roenja. Ono to je zanimljivo je to da moemo otkriti vezu ili tip naeg odnosa sa nekom istorijskom linou ili sa nekom osobom koja nam je lino nepoznata ali nas na neki nain inspirie u ivotu. Bilo kakav odnos moe biti predmet astrolokog sinastrikog ispitivanja. Najee korien vid sinastrije jeste procenjivanje usklaenosti izmeu buduih branih partnera ali sinastriko ispitivanje se moe vriti i u odnosima kao to je: odnos izmeu lanova porodice, bez obzira da li se radi o roditeljima, deci ili nekim drugim lanovima familije; odnos izmeu nastavnika i uenika ili profesora i studenta; odnos izmeu poslodavca i zaposlenog ili meu poslovnim partnerima. Lini horoskop se moe porediti i sa mundalnim ili horarnim horoskopima tako da se moe odmeriti uzajamno delovanje i odnos izmeu pojedinca i okoline. Na taj nain se porede horoskopi izmeu uenika i kole koju pohaa, horoskopi radnika i firme u kojoj je zaposlen, sportiste i kluba iji je lan a isto tako se moe prouavati odnos izmeu pojedinca i ire zajednice kao to su razne organizacije, partije pa ak i gradovi, drave, narodi i sl. Poreenje horoskopa se takoe moe vriti izmeu dva mundalna, dva

33

horarna ili izmeu mundalnog i horarnog horoskopa i na taj nain je mogue razumeti i proceniti sadraj odnosa meu narodima, dravama ili nekim drugim organizacijama i zajednicama i time bi se moglo omoguiti bolje razumevanje i otklanjanje svih smetnji i problema kako na politikom tako i na ekonomskom i svakom drugom nivou. Celovitost oveanstva je jedini garant opstanka ljudske rase. Svako izdvajanje iz celine predstavlja proces propadanja tog dela celine. Globalna ljudska civilizacija je jedan organizam kao to je svaki ovek ponaosob. Kada jedan deo tela odstranimo on propada a time naruava i opstanak celog organizma. Najvea tajna egzistencije je u spajanju a ne u razdvajanju. ovek treba da fukcionie na najviem nivou svojih sposobnosti i da razvije sve svoje potencijale do punog kapaciteta. Samo na taj nain ovek doprinosi zajednici i to u neemu to je samo njegovo i to niko drugi na moe u potpunosti da ponovi. Snaga grupe zavisi od onih koji je sainjavaju i od stepena meusobne integracije i usklaenosti. Postizanje takve samointegracije je veoma teko. Iskuenje da se talenti iskoriste za sebine ciljeve i ouvanje line nezavisnosti moe naruiti sposobnost saraivanja sa ostalima a lini razvoj zaustaviti. Nain da ovek ostvari harmonian odnos sa drugim ovekom, sa irom zajednicom a da pri tom sauva svoju individualnost i sposobnost potpunog samoostvarenja je ono to prua sinastrija.

MUNDALNA ASTROLOGIJA
Mundalna astrologija ili kako se jo naziva, svetovna i zakonodavna, predstavlja izuzetno vanu granu astrologije. Ona jo nosi i prefiks politika jer se bavi prouavanjem i ispitivanjem uticaja nebeskih tela na narode, drave, vlade, gradove, politike i ekonomske procese. U stara vremena, kraljevi i carevi su uvek konsultovali svoje astrologe i od njih su traili prave savete pred neki vaan dogaaj. Astrolozi su nastojali da na osnovu nabeskih kretanja predvide politiku budunost drave, naroda i drutva. Neki astrolozi antropomorfizmom identifikuju dravu ili istorijski dogaaj a horoskop prave tako to kao datum roenja uzimaju datum donoenja nekog ustava, zakona, proglasa, objave rata i sl. Ovakav nain rada je veoma diskutabilan. Strunjaci za mundalnu astrologiju tendencije su otkrivali uglavnom polazei od izvesnih pozicija kao to su konjukcije tekih planeta, Meseevih mena i ulaska Sunca koji obeleava obnavljanje ciklusa ali i polazei od veoma retkih pojava kao to su komete i pomraenja. Proraun ovih fenomena ima mnogo veu vanost u mundalnoj nego u natalnoj astrologiji. Savremeni astrolozi danas se malo bave mundalnom astrologijom a oni koji je ipak prouavaju prave jednu osnovnu greku a to je njihovo previe oslanjanje na shvatanja tradicionalnih pravila ili odreenih aspekata i pojava zanemarujui

34

pri tom umee i sposobnost posmatranja sveta u optim dimenzijama razvoja kako nacija i drava tako i proizvodnih sila i zakona. Trudei se da tradiciju pomire sa savremenim naunim duhom dananji astrolozi zanemaruju ili nee da znaju ni za zakone ni za osnove hermetike. Mundalna astrologija se bavi i analizom civilizacijskih tokova, religioznih i ideolokih pokreta i shvatanja. Upravo iz ovih razloga astrolozi su se kroz istoriju ustruavali da se bave mundalnom astrologijom jer su zbog svojih upozorenja i javnih razmiljanja bili proganjani, spaljivani a u novije vreme ubijani i zatvarani. Ovo je posebno bilo izraeno na Hrianskom zapadu. Uprkos tome to je Hrianska Crkva bila veoma sumnjiava i protivna astrologiji, mnogi vladari, plemii i druge javne linosti srednjeg veka i renesanse su imali svoje line i zvanine astrologe, meu njima i papa Silvester II, nemaki car Fridrih II, Alfonso X takoe, a na francuski dvor astrolozi ulaze sa dinastijom Valoa. Posle Karla V iji je astrolog bio Tomas de Pisan uvedeno je zanimanje kraljevski astrolog - lekar a od XVI veka i zvanje kraljev astrolog. Najpoznatiji tog doba, Nostradamus, bio je lini astrolog i savetnik Katarine Medii, francuske kraljice. Burboni su nastavili ovu tradiciju a definitivno je ukida Luj XIV 1682. godine. Od tada nema slubenih astrologa u Evropi i najveim razvijenim zemljama to nije spreavalo dravnike da povremeno zatrae savet od astrologa. U novije vreme, slubena astrologija je bila gotovo zanemarena ali je, na primer, predsednica Argentine Izabela Evita Peron 1975. godine izazvala velike proteste kada je za premijera izabrala oveka sklonog astrologiji. Isto tako, javnosti je poznato da je gospoa Bandaranaike, premijer ri Lanke redovno konsultovala astrologe i imala veliko poverenje u njih ali to i nije tako iznenaujue za zemlje istoka. Ono to je malo poznato je uloga astrologije i okultnih nauka za vreme II svetskog rata. Glavne nacistike voe Hitler, Rozenberg, Himler, Hes i drugi, esto su savete traili od astrologa meu kojima je najpoznatiji bio Karl Ernest Kraft koji je imao ak i izvesnu politiku ulogu usmeravajui odluke Adolfa Hitlera koji je u njega imao neogranieno poverenje. Posle neobjanjivog bekstva u Englesku, 10. maja 1941. godine, nemakog komandanta Rudolfa Hesa a koji je bio najnaklonjeniji astrologiji i okultizmu, astrolozi su bili strogo nadgledani i kontrolisani. Prema nekim podacima Hajdrih je tada ustanovio da su astrolozi Hesu savetovali da napusti Nemaku jer su prorekli njen poraz, pa je naredio zatvaranje velikog broja astrologa. Kasnije je Himler oslobodio astrologe da bi iskoristio njihova znanja i sposobnosti. Velike saveznike sile su takoe koristile astrologiju. Poznato je da je jedan maarski astrolog postao oficir CIA-e. Luis de Vol je tendenciozno tumaio Nostradamusova proroanstva a u USA su oni astrolozi koji su proricali pobedu saveznika primali trajnu novanu pomo od drave. Mundalna astrologija je po svemu sudei ma sa dve otrice. Mnogi astrolozi su stradali a javna je tajna da i danas velike sile imaju u svojim tajnim slubama astrologe i

35

druge okultiste i da se koriste njihovim znanjima i sposobnostima, tako da je i u ovo moderno doba posao astrologa koji se bave mundalnom astrologijom veoma rizian.

ASTROMETEOROLOGIJA
Astrometeorologija predstavlja prirodnu ili fiziku astrologiju koja se bavi izuavanjem delovanja nebeskih tela na atmosferu, hidrosferu i barisferu zemljine lopte. Moe se rei da je astrometeorologija, iako mnogo stara, od svih astrolokih disciplina najblia nauci. Danas je i naunicima jasno da se klimatske promene deavaju prilikom prolaska Sunca kroz etiri kardinalne take na ekliptici, odnosno smenom godinjih doba. Mesec, i to je potvreno, modulacijom magnetnog polja stvara efekte plime i oseke. Suneve pege, koje su astrolozima poznate jo od antikih vremena, izazivaju razliite klimatske promene to nauka danas dokazuje. Ciklus sunevih pega koji se obnavlja svakih jedanaest godina deluje na koliinu godinjih padavina, vodostaj jezera, broj ledenih bregova u Severnom Atlantiku, sune i rodne godine, poplave, najezde insekata i slino. Kosmike sile i energije izazivaju i reakcije dublje unutranjosti Zemlje kao to su vulkanske erupcije, izazivanje i irenje seizmikih talasa i tektonskih promena zemljine plastinosti. Astrometeorolozi koriste mnoge proraune ali u novije vreme se sve vie u obzir uzimaju i poloaji fiksnih zvezda i neekliptikih sazvea pa su u mnogo boljem poloaju od slubenih meteorologa koji esto gree jer se dananja meteorologija zasniva iskljuivo na posmatranju i merenju vidljivih fenomena. Astrometeorologija daje izuzetno precizne prognoze vremena, naroito one dugorone. Primer za to je uveni ef lerov kalendar iz vremena pre II svetskog rata koji je bio do te mere precizan da su ga Nemci koristili za planiranje svojih ofanziva. U vezi sa predvianjem klimatskih promena i uslova a na osnovu astrologije postoji zabeleen jedan, meu mnogima ali nadasve upeatljiv primer neverovatne tanosti astroloke predikcije: Da astrologija nije bez naune vrednosti naroito kad se njom bave njeni veliki posveenici, navodi nas njihova neverovatna preciznost u predvianju velikog zemljotresa koji je u januaru 1934. godine izazvao velike i zastraujue ljudske i materijalne gubitke u Bengalu, Biharu i ostalim mestima severne Indije i u Nepalu. Nekoliko nedelja pre onog dana kad je bilo izraunato da e se zemljotres desiti, kao to se i dogodio, astrolozi i svetenici su vrili verske obrede, neke okultnog karaktera, da bi ublaili, koliko je to u ljudskoj moi, predstojeu katastrofu. Astroloka predikcija zemljotresa je bila objavljena oko godinu dana pre nego to se zemljotres zbio. Predvieno je bilo posle podne 15. januara i on se desio u 2.41 po podne. Ovo vreme je variralo u nekoliko minuta u ostalim zonama koje je zemljotres ugrozio. Ovo pokazuje da su astroloki prorauni bili tani a verovatno su to indijski

36

astrolozi predvideli na osnovu poloaja svih sedam vidljivih planeta u Desetoj kui, kui Jarca, mundalnog horoskopa Indije. Dananja nauka nije u stanju da predvidi ovakve dogaaje pa bi stoga bilo preporuljivo svakom ozbiljnom nauniku bez obzira ime se bavi da se makar delimino posveti izuavanju astrologije i okultnih nauka.

HORARNA ASTROLOGIJA
Horarna astrologija kao astroloka disciplina oduvek je imala veliki znaaj koji nije nita manji od natalne i mundalne astrologije. Ova grana astrologije se bavi odreenim dogaajem ili predmetom a teite stavlja na mesto i vreme postavljenog pitanja. Svako ljudsko delo je nastalo pod odreenim konstelacijama pa kao takvo nosi i karakteristike tih upliva. Horarna astrologija je danas veoma popularna naroito na zapadu u krugovima ljudi koji se bave planiranjem, projektovanjem, menedmentom i svim vrstama biznisa i slinim poslovima. Tako se na primer, prave horoskopi firmama, kompanijama, organizacijama, pokretima, partijama ali i monumentalnim graevinama pa i umetnikim delima. Jednom reiju, sve moe biti analizirano i imati svoj horoskop. Upravo u mogunosti da sve moe imati svoj horoskop, navelo je kvaziastrologe da komercijalizuju astrologiju pravei horoskope za svaku sitnicu to predstavlja njeno srozavanje kao nauke. Ova tendencija nije nova. Ona se pojavila jo u starom Egiptu ali su egipatski svetenici - astrolozi za tu svrhu koristili Tarot jer sistem proricanja sa kartama je laki i jednostavniji od pravljenja horoskopa a isto tako daje neverovatno precizne rezultate, naravno ukoliko kartomant poseduje praktino znanje astrologije i izraenu intuiciju. Horarna astrologija je izuzetno precizna i izaziva divljenje kod ljudi a prostim jezikom je teko objasniti zato je to tako. Postoji jedan upeatljiv primer a to je horoskop koji su astrolozi izradili za uveni ali nesretni brod Titanik 1912. godine kome su predvideli katastrofu i koji je stradao upravo zbog toga to se njegovi vlasnici nisu obazirali na upozorenja astrologa.

ELEKCIONA ASTROLOGIJA
Elekcona astrologija je jedna najznaajnijih formi astologije, te ako se koristi na pravi nain moe biti veoma mono orue. U staro doba kraljevski astrolozi su je uglavnom koristili za planiranje poetka pohoda, rata, odreivali vreme poetka svake bitke, mesto bitke i donosili odluke ko e od vojskovoa voditi bitku.

37

Dakle, elekciona astrologija je zapravo izborna astrologija, koja nam omoguava da odaberemo najbolje vreme za otpinjanje neke akti-vnosti. Mogunost primene elekcione astrologije je mnogostrana. Ovom tehnikom moe se odabrati povoljan trenutak za kupovilnu ili prodaju, otpoinjanje posla, zakazivanje operacija i specijalistikih pregleda, podno-enje tubi, sklapanje ili razvod braka, zainjanje deteta i sl. Razlika izmeu horarne i elekcione astrologije ogleda se u sledeem: Horarna astrologija daje odgovor na postavljeno pitanje, odnosno omoguava saznavanje trenutnih uslova i razloga koji su doveli do takvih trenutnih uslova, kao i saznanje kakav e biti ishod. Elekciona Astrologija trai najpovoljniji trenutak koji e omoguiti da se stvari odvijaju na najbolji mogui nain.

APOTELEZMATIKA
Apotelezmatika ili kako se jo naziva astromantija je mantika vetina ili umee proricanja budunosti na osnovu posmatranja nebeskih tela. U svrhu predskazivanja astrologija se prouavala od najstarijih vremena. U poetku, ona je uglavnom koriena u cilju predskazivanja vremenskih prilika ili odreivanja toka dravnikih poslova. Kasnije, naroito od Ptolomejevih vremena, astrologija je uglavnom koriena u dve svrhe. Prva se odnosila na predvianje prirodnih pojava kakve su oluje, poplave, epidemije, oskudica u hrani, plodnost godine i sl. Predskazivanje ovih dogaaja vreno je uglavnom na osnovu eklipsi i konjukcija, kao i opozicija Sunca i Meseca. Sve ovo podpada pod mundalnu astrologiju i astrometeorologiju. Druga strana astrolokog umea predskazivanja se odnosila na ivot pojedinca u svrhu proricanja uspeha ili sree vezanih za posao, zdravstvene prilike, ljubav, brak, potomstvo, prijatelje, protivnike, imovinu i sve druge ivotne delatnosti. Danas se obino shvata da astrologija moe da predskae pojedinane dogaaje u ivotu. Meutim to nije ba tako. Proricanje tog tipa ne spada u domen nauke, ve zahteva nadprirodne sposobnosti koje danas nisu ba tako razvijene kod ljudi. Astrologija moe, kao nijedan drugi metod, da omogui oveku da stekne istinsko proroko poimanje. Astrolog treba da zna dve stvari, odnosno da Zakon upravlja fizikim kosmosom a da se taj zakon nalazi u korelaciji sa ljudskim individualnim i drutvenim svetom. To znai da ljudski ivot nije samo obino haotino stanje ve ga treba posmatrati kao celinu i kao jedno sa celokupnim kosmosom i Univerzalnim zakonom. Neki astrolzi su fatalisti dok su drugi malo fleksibilniji ali i jedni i drugi se bave prouavanjem sveta koji je u velikoj meri predodreen jer oveanstvom danas, kojem je svest vrlo slabo razvijena a samokontrola jedva zastupljena, neminovno i skoro automatski upra-

38

vljaju zakoni i sile van domaaja bilo pojedinca bilo grupe. Ovakvo stanje koje bi se u duhovnom smislu moglo nazvati involucijom dovelo je do uspostavljanja zakona prosenosti po kojem je ovek podloan svim uticajima. Za raskorak izmeu duhovnog i materijalnog krivi su oni koji su munjevito forsirali razvoj nauke i tehnologije bez kontrole duha nad materijom i time prouzrokovali involuciju duha i svesti oveka. Astrologija teko da moe zaustaviti involuciju, mada se mora boriti za njeno zaustavljanje i preusmeravanje kao jedini spas oveanstva od propadanja i mentalne retrogradacije. Astrologija bi trebalo da bude putokaz samodisciplinovanim umovima misaone prirode koji ele da sami upravljaju svojim ivotom. Onima koji nisu tome skloni, moe koristiti ukazujui im na povoljne ili nepovoljne periode kada bi mogli da postignu plodne rezultate ili da zaobiu nepotrebne neprilike. Postoji nekoliko sistema, odnosno moguih naina predskazivanja u astrologiji: a) Sistem razmatranja natalnog horoskopa sa njegovim aktivnim i latentnim potencijalima i mogunostima za budui razvoj pojedinca. Glavni problem na koji se nailazi prilikom ove metode je vremenska neopredeljenost u pogledu mogueg i verovatnog poetka ispoljavanja razliitih potencijala i mogunosti. b) Sistem ekvatorijalnih lukova, sudei po blizini u odnosu na vreme roenja, koji verovatno predstavlja najprirodniji razvoj jedinke iz semena ili jajeta i koji je predstavljen natalnim horoskopom. Njegova prednost se sastoji u opredeljenosti i jednostavnosti u opisivanju glavnih smernica razvoja ili promena u ivotu, ali mu nedostaje sposobnost detaljnijeg procenjivanja optijih i rutinskijih ivotnih dogaaja. c) Sistem progresivnog horoskopa, od koga se zbog vee udaljenosti od trenutka roenja ne moe oekivati da deluje dublje od sistema ekvatorijalnih lukova, ali u isto vreme nagovetava nain na koji treba obrazovati skladnu celinu izmeu pojedinane i opte ili univerzalne sudbine. Pod sudbinom podrazumevamo skup skrivenih sila koje odreuju spoljanji otpor na koji nailazi volja pojedinca, njegove elje i razum. d) Sistem planetarnih tranzita, ije dejstvo, usled njihove najvee udaljenosti od vremena roenja smatramo povrnijim i rasprenijim od efekta progresivnog horoskopa. Tranziti su u veoj meri vezani za univezalnu ili optu nego za pojedinanu sudbinu, mada ujedno i povezuje ova dva sudbinska aspekta. e) Sistem embolizmikih lunacija koji je obradio Plasidus oznaava da svaka lunacija posle roenja odgovara po jednoj godini ivota. Tako, vreme kada Mesec ue prvi put posle roenja u istu fazu u odnosu na Sunce kao prilikom roenja slui kao pokazatelj

39

prve godine ivota, druga lunacija drugu godinu ivota i tako redom po sistemu mesec za godinu. Apotelezmatika kao prognostika i proroka vetina predstavlja primenjenu astrologiju koja se deli na tri grane i to: a) Genetlialogija prouava sudbinu pojedinca; b) Horoskopija ili inicijativna apotelezmatika se bavi uticajima sa povoljnim ili nepovoljnim uinkom bilo na pojedinca bilo na zajednicu. c) Inicijativna apotelezmatika se bavi prouavanjem konstelacija koje utiu na dogaaje koji se tiu zajednice. ASTROLOGIJA I MANTIKE VETINE Postoji utvreno miljenje da je astrologija osnov svih prorokih vetina, mada neki astrolozi osporavaju ovu tvrdnju nazivajui astrologiju konjekturalnom naukom. Meutim astrologija, odnosno apotelezmatika kao njen deo je u osnovi mantika vetina koja se zasniva na vanvremenskoj spoznaji stvari i dogaaja i to posredovanim putem pomou vetine tumaenja. Ona je induktivna metagnomija. Dar i sposobnost proricanja je sveto znanje i predstavlja paranormalnu ili ezoterijsku spoznaju: 1) kroz vreme; a) budunost (prekognicija); b) prolost (retrokognicija); 2) kroz prostor; a) spoznaja stvari (telestezija); b) spoznaja ivih bia (telepatija); c) spoznaja skrivenih stvari (kriptostezija). Proricanje kao dar i sposobnost, tj. individualno dejstvo moe biti: 1) indirektno, odnosno, vetina; a) lino, odnosno, gatalaka vetina; b) specijalno, odnosno, konjekturalna vetina; 2) direktno, odnosno vidovitost; a) realno, odnosno jasno vienje; b) simbolino, odnosno, vizija. Ciceron u delu O gatanju (I,6) i Platon u delu Fedar (244 sq) tvrde da postoje dve vrste proricanja od kojih jedno proizilazi iz umea a drugo iz prirode. Prema tome, posredno ili indirektno proricanje je u osnovi umee itanja simbola a neposredno ili direktno proricanje je dar intuicije, vizije, predoseanja ili vienja.

40

Proricanje se zasniva na jednom specifinom unutranjem oseanju a to je oseaj za trenutno. Trenutak je ovde i sada, ono to jeste a trenutno je ono to prolazi a jo nije prolo i ono to dolazi a jo nije dolo.

(-) 0 (+)

protena beskonanost

neprotena beskonanost

TRENUTNO
Slika 1. Grafiki prikaz dodira protene i neprotene beskonanosti u trenutnom

Postoji mnogo gatalakih vetina kao to su kartomantija, hiromantija, onomantija, geomantija i druge, meutim ne moe se rei da je astrologija osnov svake od njih. Tano je da kosmike sile i energije vre upliv na formiranje znakova i simbola pa se verovatno stoga astrologija dovodi u vezu sa vetinama njihovoh tumaenja. Gatalake vetine, izuzev nekih, nemaju u osnovi astroloku konjekturalnu vetinu, ve izraenu intuiciju i oseaj za poimanje simbola. U vezu sa astrologijom se moe dovesti jedino hiromantija (gledanje u dlan) jer je dlan oveka u sutini ista slika kao i karta neba u trenutku roenja samo ima drugaije simbole i tarot kao vrsta kartomantije jer tarot u osnovi predstavlja astroloku horarnu predikciju kao zamenu za esto komplikovano proraunavanje horoskopa a odnosi se na jednostavna pitanja. U Kini se takoe na osnovu astrologije razvio Ji ing (Knjiga Promene) koja je predikcija Kineske tradicionalne metafizike.

41

ASTROLOKE KOLE
Astrologija kao nauka nije u potpunosti jedinstvena u svojim teorijama. Doivljavala je mnogobrojne uspone i padove i esto je bivala dovoena u pitanje. U tim trenucima astrolozi su se uglavnom povlaili u tradicionalizam. Tek je sa razvojem humanistikih nauka zasijala punim ali i novim sjajem. Dok se praktina astrologija razvijala u mnogobrojnim razliitim sistemima, teorijska astrologija, uglavnom na zapadu, se razvijala kroz etiri astroloke kole i to: a) Tradicionalistika kola b) Simbolistika kola c) Strukturalna kola d) Nauna kola

TRADICIONALISTIKA KOLA
Tradicionalisti smatraju da je sve to ima da se kae o teoriji astrologije reeno od Ptolomeja do Morina de Vilefrankea. Priblinost koja se javlja u tumaenju horoskopa posledica je jednog nepoznavanja tradicije koja nikada nije bila sporna. Tradicionalistika kola je uvek okupljala i danas okuplja ozbiljne astrologe kojima dugujemo mnogo zbog celokupnog znanja koje imamo iz oblasti ove konjekturalne nauke. Tradicionalistika kola predstavlja teoriju astrologije koja je osnova sveg znanja a otkriva i svo ne znanje principa astrologije. Tradicionalna astrologija svojom metodologijom predstavlja otkrivanje jedinstva ili sutinske korespondencije simbola, oblika, mitova, dogmi i slino. Tradicionalisti smatraju da vrednost astrolokog znanja i prakse duguju, ne objektivnosti ili erudiciji, nego injenici da su univerzalna i da postoje odvajkada kao i to da su istovremeno narodna tekovina i tajna, da se njihovo ustrojstvo zasniva na simbolizmu koji daje rezultate i injenici da se prenose kroz ezoterine krugove i kroz folklorna strujanja kao opti kljuevi svemira shvaenog kao svete, nedeljive i analogijske celine. Klaudije Ptolomej je grki astronom i geograf iz II veka pre nove ere i jedan od autoriteta na kojeg se tradicionalisti najee pozivaju. Bio je jedan od najveih naunika Starog doba a bavio se astronomijom, astrologijom, matematikom, gnomikom, optikom, geografijom, muzikom i mnogim drugim naukama tog doba. Njegova knjiga Almagest je temelj tumaenja
42

kretanja planeta koji je po njemu nazvan Ptolomejev sistem ili Teorija epiciklusa, koja je bila prihvaena od veine astrologa i astronoma do XVI veka. Pre toga mnogi Grci su smatrali da planete krue oko Zemlje po krugovima ili koncentrinim sferama, njih 27 po Eudoksu a 55 sfera po Aristotelu. Ptolomej je, koristei neke ideje Hiparha i Apolonisa iz Pergama, smatrao da je Zemlja nepokretna u centru sveta i da se zvezde nalaze na nepokretnoj sferi koja sama rotira oko sebe za jedan sideriki dan. Sunce i Mesec opisuju krugove stalnim kretanjem, neto udaljenom od sredita, to potvruje promenu njihovog prividnog prenika. Planete opisuju krug, epiciklus, iji se pokretni centar premeta na drugi krug koji za centar ima Zemlju koja je smernik. Pokazujui da je mogue odrediti podruje epiciklusa i smernika, Ptolomej je mogao da dosta priblino prikae kretanje planeta. Od tada je bilo mogue napraviti kartu neba u trenutku roenja, to jest uraditi horoskop kakav mi danas koristimo. Nikola Kopernik je oborio ovu geocentrinu koncepciju svemira ali je to nevano jer astrologija uzima u obzir samo ugaone razmake koji razdvajaju planete a ne stvarne pozicije. Ptolomej je napisao i delo Tetrabiblios u kome razvija teoriju Kua i uvodi odnose izmeu horoskopa i zakona fizike koji uvek vae, naroito teorije etiri elementa i teorije etiri telesna soka.

SIMBOLISTIKA KOLA
Simbolistika kola je proistekla iz Frojdove teze o nesvesnom kao i iz Jungove teorije o arhetipovima. Simbolisti tee da astrologiju oiste od krute primene tradicionalistikog mehanicistikog naina tumaenja horoskopa. Ova kola je zodijakoj tipologiji dodala odnose izmeu znakova i kompleksa u smislu tenje da se uspostavi most izmeu opaenog i neopaenog. Simbolistika kola uvodi i psihoanalizu u astrologiju i tumaenje horoskopa. Prvi je primenjuje Andre Barbault 1961. godine. Astrolozi koji su prihvatili Frojdov jezik smatrali su da sklopom psihikih snaga koje upravljaju ponaanjem ljudi a kojih nisu svesni vladaju Mesec i Neptun, ovekovim JA vladaju Ascedent i Merkur, super Egom Sunce i Saturn. Nae JA, kao i psihika energija izazvana erotskim impulsima su podreeni Marsu i Plutonu. Mnogi astrolozi smatraju da psihoanaliza moe obogatiti astrologiju ne samo svojim jezikom ve i jednim sasvim novim pristupom tumaenju horoskopa. Karl Gustav Jung, vajcarski psiholog i psihijatar, je astrologiju pridruio teoriji arhetipova i time zapoeo ovu novu astroloku struju. On smatra da horoskop odgovara jednom trenutku meusobnog razgovora Bogova, to jest

43

psihikih arhetipova. U svojim razmiljanjima o astrologiji on dalje kae: Oigledno je da astrologija moe mnogo da ponudi psihologiji. Ali, izgleda da bi bilo korisno za astrologiju da uzme u obzir postojanje psihologije, naroito o linosti i nesvesnom. Ja sam gotovo siguran da se poneto moe nauiti od njene metode simbolikog tumaenja. Simbolistika astrologija je ipak potisnuta od astrologa koji joj pripisuju intelektualizam i po njima je ona samo astrologija drugog reda. Rejmon Abeliou kae: Simbolika astrologija ostavlja otvorena vrata za tumaenja na razliitim nivoima, kao ona o simbolu koji je i sam vieznaan ali uva izvesno jedinstvo jer uspostavlja vezu izmeu svih moguih tumaenja. Ova simbolika astrologija je ve astrologija drugog reda. Ipak simboliku astrologiju ne moemo smatrati samo astrologijom drugog reda jer ona simbolom predstavlja lik koji utelovljuje i u sebi reprezentativno sadri smisao nekog predmeta, apstraktne ili konkretne pojave i koji je ekvivalent njihovog znaenja a u sebi nosi asocijativnu i sugestivnu komponentu kao i ulni prikaz neeg duhovnog. U nekim filosofijama simbolistika je reprezentacija osnovnih funkcija svesti jer se celokupno ljudsko miljenje i ono najobinije, kolokvijalno, i ono najapstraktnije, matematiko i logiko odvija u simbolima. Po Kantu, simbol je predstava predmeta po analogiji a Spenser i drugi pozitivisti simbole smatraju izrazom stvarnosti. Simboli u astrologiji predstavljaju neku vrstu ifre za stvari koje je teko izraziti reima jer oni podrazumevaju percipiranje svemira na dubljem nivou od nivoa rei. Jung u svom delu ovek i njegovi simboli kae: Re ili slika je simbolina kada sadri neto vie od oiglednog i direktnog znaenja. Ona ima jedan iri, nesvesni vid koji nikad nije tano odreen ni potpuno razjanjen. I niko se ne moe nadati da e ga odrediti ili razjasniti. Istraujui simbol, um je upuen prema idejama koje lee izvan domaaja razuma. U dubokoj unutranjosti oveka postoje mnogi strahovi, nade i elje. To su stvari o kojima sanjamo i koje oseamo ali ih ne umemo izraziti. Moemo pokuati da ih ignoriemo, da ih potisnemo ali one uvek ostaju tu u nama i bez obzira ta radili one e isplivati na povrinu nae svesti. To je razlog zbog kojeg nekad sebe zateknemo kako radimo neto to ne moemo potpuno objasniti, ili kako izgovaramo neto to ne moemo potpuno razumeti. To znai da mi moramo istraiti svoj unutranji svet, svoju podsvest. Astrologija je puna i prepuna mesopotamijskih, vavilonskih, grkih i rimskih bogova ali astroloki posmatano oni nisu samo bogovi, oni su i simboli arhetipske slike koje slue izraavanju ljudske podsvesti. Simboli u astrologiji su univerzalni simboli i oni predstavljaju nagone i sklonosti koje su zajednike celini oveanstva.

44

STRUKTURALNA KOLA
Strukturalizam uopte predsavlja metodoloki i istraivaki postupak u mnogim naukama koji polazi od pojma strukture kao temelja koji je ustrojstvo i raspored elemenata neke celine sastavljene po nekom pravilu. U astrologiji termin struktura oznaava suprotnost celini graenoj dispozicijom elemenata a to je organska ili interfunkcionalna celina u kojoj svaki element zavisi od drugih elemenata i samo u svom sadejstvu s njima dobija svoje znaenje. Takva struktura je svaki ivi organizam, psihiki ivot pojedinca, drutvena zajednica i slino. Strukturalisti smatraju da karta neba omoguava da se sagledaju svi elementi kako bi se rastumaila njihova kombinatorika. Osnovna postavka, da se elementi meusobno preklapaju i urezuju jedan u drugi, podrazumeva potrebu njihovog deifrovanja kako bi postali razumljivi. Pretee ove kole, iz tridesetih godina XX veka, predstavljali su deo jedne struje miljenja koja je obeleena frojdizmom, istonjakim filosofijama i traganjem za unutranjim saznanjem. Jedan od najveih zastupnika strukturalistike kole, an Karteret astrologiju ne smatra znanjem koje se ostavlja spolja ve znanjem koje je projekcija prisutnosti sveta u svesti. Strukturalizam koji su mnogi naunici zapravo preuzeli iz astrologije, mada to ne priznaju, doveo je do veoma otrih naunih sporova i stvaranja raznih teorija kao to su vitalizam, psihovitalizam, neovitalizam i druge koje su posledica finalistikog objanjenja interfunkcionalne svrsishodnosti prirodnih struktura. Ti naunici su nastojali da pojam strukture unesu u osnove nauke od fizike do psihologije i kulturne istorije to je najkarakteristinije izraeno u teoriji oblika, to jest getalt teoriji. Strukturalna kola u astrologiji ponajvie je okrenuta astropsihologiji. Ona posmatra psihiki ivot kao organsku, interfunkcionalnu celinu gde svaki element odgovra odreenoj konstelaciji ili aspektu na karti neba. Otklanjajui, delimino ili sasvim, izolaciju pojedinih elemenata, astropsiholozi pripadnici strukturalne kole, trae da se svaka psihika manifestacija nastoji razumeti iz celine drutvenog ivota kojoj pripada i koju izraava a na osnovu prouavanja konstelacija i meusobnog preplitanja emanirajuih energija makrokosmike ravni. Strukturalizam je danas postao opte naelo empirijske psihologije u nekim podrujima psiholokog istraivanja ali i dalje postoji veliki jaz izmeu astrologije i ne samo psihologije ve i svih drugih nauka. U interesu je oveka da ovaj razdor nestane i da obe strane shvate Jungov poziv na meusobno ispomaganje i saradnju.

45

NAUNA KOLA
Nauna kola, iji je centar u vajcarskoj i koja ima mnogo pristalica, zastupa teoriju o postojanju fizikog odnosa izmeu kosmikih ritmova i ljudskog ponaanja pa se stoga naziva jo i fizikom ili kosmobiolokom astrolokom kolom. Astrolog an Pjer Nikolas 1965. godine objavljuje tezu koja govori o istovetnosti Sunevih i Pavlovljevih tipova a koja je zasnovana na osnovnim mehanizmima nervne aktivnosti. Naunici nastoje da astrologiju uklope u sistem i rezultate astronomskih istraivanja kao to su na primer, istraivanja koja se oslanjaju na uticaj hromosferinih erupcija, uticaj Sunevih pega, Meseevih mena, meteorskih kia i raznih drugih pojava koje utiu na ivi svet nae planete. Mnoge od ovih teza danas se smatraju nepobitnim. Mnoge druge izgledaju istinito ili se pak ne mogu smatrati za plod sluajnosti. Ono to je potvreno kroz astroloku praksu danas mnogi naunici ne smatraju sluajnou jer se to javlja kao konstantna pojava. Teorija i praksa astrologije se do te mere razvila, za ovih nekoliko hiljada godina, da dobro upueni astrolog moe predvideti neke stvari koje na prvi pogled spadaju van granica realnih mogunosti saznanja. Bez obzira na to, dananja nauka dugo nije htela prihvatiti ni samu pomisao da astrologija moe imati bilo ta zajedniko sa strogim naunim principima izuavanja. U novije vreme ipak dolazi do pomaka, i u akademskim krugovima se poinje postepeno menjati odnos prema astrologiji. Nauka se razvija i nova saznanja sve vie ukazuju na ogroman uticaj kosmosa na ivot ne samo ljudi ve i svih ivih bia pa i neive prirode. U okviru ve postojeih nauka poele su se razvijati i neke nove naune discipline kao to su kosmobiologija, heliobiologija, astromedicina, egzobiologija i druge, to nam govori da je astrologija sve blia i potpunom akademskom priznanju. Iako se metodoloki pristup tih novih disciplina bitno razlikuje od astrolokog pristupa vana je injenica da se i jedni i drugi bave istim objektima prouavanja. Nauka je do sada najveu panju posvetila ispitivanju uticaja Sunca i Meseca i postigla ne male rezultate. Meutim, nauka ne otkriva nita novo, astrologija o tome govori ve hiljadama godina. Na Sunce se do sada gledalo samo u pozitivnom smislu odnosno, vodilo se rauna samo o dve stvari, Suncu kao izvoru svetlosti i toplote. Po tome Sunce deluje pozitivno na nau planetu i ivi svet. Malo se, meutim, poklanjalo panje injenici da je naa zvezda izvor ogromnog spektra elektromagnetnih talasa koji u velikoj meri mogu uticati na ivi svet nae planete. Neki od tih uticaja mogu biti izuzetno tetni. Na Suncu povremeno dolazi do pojava sunevih pega, tamnijih oblasti na njegovoj povrini i velikih erupcija pri kojima se ogromne koliine usijanih gasova izbacuju u Svemir. Sve ove promene praene su intezivnim kratkotalasnim elektromagnetskim zraenjem. Suneve pege su problem koji danas veoma zaokuplja panju heliobiologa jer

46

se pokazalo da njihov uticaj na biosferu Zemlje nije zanemarljiv. Pege na Suncu su prvi put u istoriji opisali astrolozi jo 350. godine p.n.e. ali je to bio sluaj kada se ova pojava mogla posmatrati golim okom. Nauna posmatranja pega poinju tek od 1611. godine a prvi ih posmatra Galilej. Astronom Hejl je 1908. godine otkrio da se pojava pega poklapa sa isijavanjem jakih magnetnih polja, to je u istoriji nauke zabeleeno kao prvo otkrie magnetnih polja van Zemlje. Postoji jo jedno znaajno zapaanje a to je pojava sunevih pega u periodinim intervalima. Uestalost pojavljivanja pega dostie vrhunac u proseku svakih 11 godina. Ovaj ciklus se savreno poklapa sa ciklusom kod drvea to se moe zapaziti na poprenom preseku drvea, godovima. To znai da se drvee vie razvija u periodu poviene aktivnosti Sunca i to ak i u onim sluajevima kada vremenske temperaturne prilike nisu naklonjene takvom razvoju. U XIX veku, astronom Vilijam Herel je ukazao na odreenu vezu izmeu broja sunevih pega i rodnosti ita. Savremena statistika istraivanja su ovu tvrdnu u potpunosti potvrdila. Dr. Faure 1920. godine objavljuje nalaze svojih istraivanja u kojima je pokazao da se smrtnost od tuberkuloze u Hamburgu, Kopenhagenu i Cirihu poveava u danima na vrhuncu solarne aktivnosti. Takoe, u jednom radu iz 1962. godine, u kome su obraeni podaci u periodu izmeu 1957. i 1961. godine, prikazana je oigledna zavisnost broja novoprimljenih pacijenata u osam velikih neuropsihijatrijskih klinika u Njujorku od suneve aktivnosti. Profesor A. L. ijevski je analizirao istorijske dogaaje u periodu od 500. godine p.n.e. do 1900. godine i pri tom je zakljuio da u 72% sluajeva ratovi, revolucije i migracije koincidiraju sa vrhuncima u ciklusu sunevih pega. Edvard Dvej, osniva fondacije za izuavanje ritmova, je u svojim statistikim istraivanjima utvrdio da se mnogobrojni prirodni ciklusi poklapaju sa ritmom sunevih pega kao to su na primer: koliina godinjih padavina na koje ukazuje debljina godova na drveu, vodostaj jezera Viktorija u Africi, broj ledenih bregova u Severnom Atlantiku, nestaica hrane u Indiji uzrokovana suom, rodne godine Rajnskih i Burgundskih vinograda, stepen godinjih izliva Nila u Egiptu i sl. U hemiji postoje takozvane aberantne reakcije i pod tim pojmom su svrstane sve reakcije koje po nekad bez uoljivog razloga ne daju rezultate iako su u praksi proverene mnogo puta. Odstupanja su pripisivana nemarnosti eksperimentatora sve dok se tim problemom nije pozabavio italijanski hemiar oro Pikardi koji je ustanovio da je Sunce iskljuivi krivac za pojavu aberantnih reakcija a svoj zakljuak je prokomentarisao na sledei nain: Ako Sunce tako deluje na proste hemijske reakcije, onda njegovo delovanje na ive sisteme, koji predstavljaju veliki skup sloenih i osetljivih reakcija, mora biti jo oiglednije. eki psihijatar Dr Eugen Jonas od 1968. godine vodi centar za istraivanje korelacija izmeu planetarnih kretanja i fiziologije ene i bez obzira to se radi o naunoj instituciji ovde se vodi rauna i znaajna panja

47

se pridaje tradicionalnim znanjima astrologije. On je otkrio da ena moe da zatrudni samo ako je Mesec u istoj fazi u kojoj je bio kad je ona roena. Svojim pacijentkinjama izraunava ritam mogunosti oplodnje. Ovaj proraun korien u kontraceptivne svrhe pokazao se efikasnim u 98% sluajeva. Jedan nauni tim iz Majamija (USA) ustanovio je, analizirajui 2000 ubistava, da se dani kada su poinjeni zloini podudaraju sa meseevim fazama. Ubistva su ea za vreme Punog Meseca a zatim za vreme Mladog Meseca. Uticaj Meseca u poljoprivredi je takoe evidentan. Plinije je u svojim delima, jo u antiko doba, naglaavao uticaj Meseca na useve. Po njemu drvee treba sei za vreme Mladog Meseca a rezanje i kalemljenje voaka za vreme Punog Meseca. ubrenje useva treba vriti za vreme Mladog a ubiranje plodova za vreme Punog Meseca. Na osnovu eksperimenata savremene nauke utvreno je da je za najvei broj biljaka najpovoljnije vreme za setvu 2-3 dana pred Pun Mesec. Prema radovima koje su izveli E. i L. Kolisko, na taj nain se rod kod itarica moe uveati za 25%, a specifino kod kukuruza za 30-40%. Kod graka, pasulja i drugih mahunastih kultura prinos se moe uveati ak i do 80% (prema podacima iz L Agriculture biologique). Berba industrijskih i lekovitih biljaka takoe moe biti svrsishodnija ako se vodi rauna o vrmenu berbe. Utvreno je da je sadraj nikotina u duvanu najmanji u podne a najvei u pono. Sadraj lekovitih sastojaka kod biljaka, na primer valerijane, je najvei u podne pa je stoga tada i treba brati. Kosmiki faktori deluju na ivi svet nae planete i bez obzira da li je to dokazano naunim putem ili ne mi ih ne smemo zbog naeg nedovoljnog znanja ni podcenjivati ni zanemarivati. Istraivanje tog uticaja se mora iriti i predstavljati stalan nauni izazov u kome bi ak i amaterska istraivanja, ukoliko se vre korektno, mogla imati veliki znaaj. Kosmobiologija je relativno mlada nauka kojoj tek predstoje mnoga otkria s tim to bi morala uzeti u obzir znanja astrologije kao polaznu osnovu za svoja istraivanja. Moda ba preko ove naune discipline moemo oekivati i naunu rehabilitaciju astrologije i time akademski opravdati korienje novog termina koji je ve u upotrebi - nauna astrologija. Potrebne su itave ekipe strunjaka raznih naunih profila koji bi se prihvatili naune provere vievekovnog znanja astrologije i ako bi to uinili nepristrasno uz potovanje najviih normi naunog morala, astrologija bi konano zauzela svoje mesto u sistemu akademskih nauka koje joj i bez sumnje pripada.

48

TEORIJA NEBESKE SFERE

DRUGI DEO

49

50

POLOAJNA ASTRONOMIJA
Poznavanje svemira je neophodno da bi se shvatio nain na koji se pravi karta neba koja omoguava da se protumai horoskop. Osoba koja ne poznaje osnove astronomije, bez obzira na poznavanje tradicionalnih pravila tumaenja, ne moe za sebe tvrditi da je astrolog. Astronomija je danas, kao i nekoliko poslednjih vekova, samostalna nauna disciplina. Meutim, ona je oduvek bila sastavni deo astrologije koja je, kao to smo ve konstatovali najstarija nauka. To je egzaktna, fundamentalna i prirodna nauka kojoj civilizacija treba da zahvali za inicijativnu energiju koja je omoguila razvoj i dostignua svih nauka, od najstarijih vremena do najsavremenijih naunih disciplina. Svojim mnogobrojnim saznanjima je proirila umni horizont oveka do nesagledivih granica. Ona je temelj na kome poiva saznanje o jedinstvu prirode i zakonima koji u njoj vladaju. Saznanja do kojih dolazi astronomija su od velike vanosti za astrologiju. Astrolog je danas osloboen mnogih sloenih operacija posmatranja, merenja i fizikog izuavanja vasione. Zahvaljujui astronomiji dobijamo izvanredno precizne podatke o poloaju, kretanju, daljinama i dimenzijama nebeskih tela, njihovim masama, fizikim osobinama, hemijskom sastavu i sl. Astrofizika prouava stanje materije, fizike procese i mehanizme stvaranja i prenoenja energije na nebeskim telima i u meuzvezdanoj materiji. Ova disciplina je podstakla i razvoj mnogih naunih disciplina i teorija kao to su: teorija zraenja, teorija relativnosti, teorija kvanta, nuklearna fizika, fizika plazme, teorija energije orbitalnih sistema i sl. Sva ova saznanja su veoma bitna za astrologiju, tim pre to mnoge nove teorije u potpunosti dokazuju ono o emu je astrologija govorila vekovima unazad. Astrologu nije bitno da u potpunosti ovlada znanjima astronomije, ali je poznavanje teorije nebeske sfere neophodno. U tom smislu, koristimo jednu zamiljenu sferu neodreenog radijusa koji nazivamo nebeska sfera. U njoj povezujemo svako nebesko telo pravom linijom koja spaja to telo i vizur, tj. nae oko. Na taj nain se dobija projekcija nebeskog tela na nebeskoj sferi, odnosno, njegov prividni poloaj. Taj prividni poloaj, koji za osnovu ima geocentrini koordinatni sistem, je primarno bitan u astrologiji. Dalji proces prelaska sa prividnih na stvarne poloaje, koji vri astronomija, nije od posebnog znaaja za astrologiju jer ona u obzir uzima ugaoni razmak i odnos nebeskih tela prema Zemlji. Sve take, prave i ravni su elementi nebeske sfere koje prouava poloajna astronomija.

51

OSNOVNI POJMOVI POLOAJNE ASTRONOMIJE

Poloajna astronomija kao nauka nam omoguava da pronaemo poloaj neke zvezde ili planete u nebeskoj sferi a posredstvom sistema koordinata neba. Nebeska sfera je ekstrapolacija nebeskog svoda koji izgleda kao da se okree za jedan krug na dan sa Istoka na Zapad oko ose Zemljinih polova privlaei pri tom zvezde. Ovo prividno kretanje nazivamo dnevno kretanje i predstavlja luk ekliptike koji neka zvezda pree za 24 asa.

Zenit

Cirkumpolarna zvezda

Severni pol

Zapad

Istok

Juni pol

Nadir

Slika 2: Rotiranje nebeske sfere oko ose polova izaziva dnevno kretanje zvezda

Koordinate neba omoguavaju da se odredi mesto svake zvezde na karti neba (deklinacija i rektascenzija, longituda i latituda). Ove koordinate su nepromenljive jer sfera izgleda kao da se okree oko ose sveta, ose Zemljinih polova. Svaki od ovih elemenata je dat u efemeridama koje se danas koriste te je astrolog osloboen izraunavanja koje zahteva njihovo traenje. Postoje dva sistema: Geocentrini i Heliocentrini koordinatni sistem.

52

Zenit Severni pol deklinacijski krug deklinacija

zvezda ekvator

horizont gama taka rektascenzija Juni pol

Nadir

Slika 3: Prikaz sistema koordinata nebeske sfere koji omoguuje da se pronae poloaj neke zvezde na nebeskoj sferi. Ove koordinate su nepromenljive jer sfera izgleda kao da se okree oko ose Zemljinih polova

Nebeski ekvator je veliki krug nebeske sfere koji je upravan na osovinu Zemljine rotacije. Nebeska latituda predstavlja udaljenost neke zvezde od ekliptike a meri se u odnosu na najblii ekliptiki pol. Nebeska longituda je luk ekliptike izmeu prolene take (Gama take) u kojoj krug longitude neke zvezde see ekliptiku. Deklinacija je koordinata du deklinacijskog kruga, koji je luk velikog kruga nebeske efere koji ide od Severnog do Junog pola i prolazi kroz posmatrano nebesko telo, te tako predstavlja udaljenost neke zvezde od nebeskog ekvatora. Meri se od ekvatora ( = 0) do Severnog ( = 90) i Junog pola ( = 90). Rektascenzija predstavlja luk po ekvatoru od Gama take do deklinacijskog kruga i predstavlja ugao izmeu nebeskog ekvatora i Gama take. Polarna elevacija predstavlja najkrae rastojanje izmeu pola i Horizonta na Meridijanu. Obliktika ascenzija neke zvezde odreena je na nebeskom ekvatoru onom takom u kojoj se ta zvezda die na Horizontu. Obliktika descenzija neke zvezde odreena je na nebeskom ekvatoru onom takom u kojoj zvezda zalazi.

53

Ascenzijska razlika se odreuje razlikom u duini lukova rektascenzije i obliktike ascenzije ili obliktike descenzije nekog nebeskog tela. Dnevni luk nekog nebeskog tela predstavlja deo putanje koji se nalazi iznad Horizonta a dnevni poluluk je deo dnevne putanje nebeskog tela koji se protee izmeu Horizonta i Meridijana. Noni luk nekog nebeskog tela predstavlja deo putanje koji se nalazi ispod Horizonta a noni poluluk je deo none putanje nebeskog tela koji se protee izmeu Horizonta i Meridijana. Geocentrini sistem predstavlja koncepciju svemira po kojoj je Zemlja centar. Na ovom sistemu je zasnovana Zapadna astrologija. U osnovi to je pogrean sistem ali to za astrologiju nije bitno jer ona koristi relativni ugaoni razmak izmeu zvezda a ne stvarni njihov poloaj. Dananje efemeride, sve koordinate daju u Geocentrinom sistemu, onako kako bi zbezde video posmatra koji se nalazi u centru Zemlje. Osnovna razlika izmeu Geocentrinog i Heliocentrinog sistema je u tome to je u Geocentrinom sistemu predstavljeno prividno kretanje a u Heliocentrinom stvarno, to u sutini nije nikakva razlika.

Zenit Severni pol

E MC

H G G

H1

IC E1

Juni pol Nadir

Slika 4: Geocentrini sistem Na slici je predstavljena nebeska sfera data za Slika jednu 4: geografsku irinu od 45 sistem iji je Geocentri ni centar Zemlja. HH1 Na slici je predstavljena je krug horizonta koji nebeska sfera data je razdvaja na dva de-za jegeografsku irinu od la. dnu EE1 je nebeski 45 iji je centar Zemlja. ekvator upravan na koHH1 je krug horizonta osu jipolova, koja je i dela. je razdvaja na dva osa EE1 rotacije dnevnog je ne kretanja. On deli hemisferu na dve: Seveekvator upravan na rnu beski i Junu hemisfeosu polova, koja je i osa ru. rotacije Krug koji prolazi dnevnog kretanja. kroz MC (Sredina On deli hemisferu na dve: Neba) i IC i(Kraj Severnu JunuNehemisfeba) ru. je Krug ekliptika. On kroz koji prolazi (Sredina Neba) i IC seeMC ekvator u Gama (Kraj Neba) je taki (G) koja oznaekliptika. aOn see ekvator u Gama va ravnodnevicu protaki (G) koja oznaava learavnodnevicu i ulazak Sunca u prole a iulasazve e Ovna. zakSunca u szveeOvna.

54

Heliocentrini sistem je blii realnoj mehanici vasione jer daje koordinate u odnosu na centar Sunca. U novije vreme se javila tendencija da se uvedu heliocentrini horoskopi ali zbog razlika koje su izmeu ova dva koordinatna sistema minimalne, izuzev Merkura i Venere taj zahtev nije imao veeg odjeka meu astrolozima.
Severni nebeski pol Pol ekliptike 2327 Ravan ekliptike

Prolee Zima

Leto

Jesen Nebeski ekvator

Pol ekliptike Juni nebeski pol

Slika 5: Heliocentrini sistem koordinata neba

Ekliptika je veliki krug nebeske sfere du koga se u toku godine kree sredite Sunevog diska. Njena ravan je nagnuta za 2327 u odnosu na nebeski ekvator a menja se prema jednom ciklusu od oko 26000 godina. Ona see nebeski ekvator u dve take, Prolenoj i Jesenjoj ravnodnevici. U toku svoje revolucije na ekliptici, Sunce pree svih dvanaest sazvea Zodijaka koja su srasporeena du ekliptike. Kardinalne take na krugu ekliptike su poeci sazvea Ovna, Raka, Vage i Jarca i nalaze se na 0, 90, 180 i 270 te u nizu Istok, Jug, Zapad i Sever odgovaraju Ekvinocijumima i Solsticijumima. Ekvinocijumi (ravnodnevice) su dva trenutka u godini u toku kojih je delkinacija Sunca jednaka nuli, odnosno u toku kojih je trajanje dana jednako trajanju noi. Postoje dve ravnodnevice, Prolena i Jesenja. Taka Prolene ravnodnevice ili Gama taka je taka preseka ekliptike i ekvatora gde Sunce u toku svog prividnog godinjeg kretanja prelazi sa June na Se-

55

vernu nebesku poluloptu. To je Istona taka koja obeleava ulazak Sunca u sazvee Ovna (0) i poetak prolea. Jesenja taka ravnodnevice je Zapadna taka koja obeleava ulazak Sunca u sazvee Vage (180) i poetak Jeseni a oznaava prelazak kretanja Sunca sa Severne na Junu hemisferu.

DC

E1

=
MC

0 3

IC

1
E

4 5
AC

Slika 6: Ekliptika i Zodijak E E1 je nebeski ekvator. Krug ekliptike koji spaja kardinalne take MC, AC, IC, i DC nagnut je prema ravni ekvatora za 2327. Zodijak koji se sastoji od 12 sazvea, prostire se s obe strane ekliptike po 830.

Solsticijumi (dugodnevica i kratkodnevica) su dva trenutka u godini kada Sunce ima deklinaciju koja vrlo malo varira. Letnji solsticijum odgovara poetku sazvea Raka (90) i to je dan kada najdue traje i poinje da se smanjuje. Oznaava poetak Leta. Zimski solsticijum odgovara poetku sazvea Jarca (270) i predstavlja dan kada najkrae traje i poinje da raste. Oznaava poetak Zime. Precesija ekvinocijuma je fenomen koji predstavlja pomeranje Prolene take za 1 svakih 71 godinu, 7 meseci i 16 dana jer osa Zemljine rotacije nije fiksna. Njen ugaoni razmak sa upravnom linijom na ekliptici beskonano malo varira ali premetanje ove ose koja se polako okree oko sebe u periodu od 25.868 godina uzrokuje pomeranje plana ekvatora jer poziciju ovog plana odreuju ravnodnevice koje se pomeraju pa otuda i naziv ove pojave. Prolena taka koja obeleava ulazak Sunca u sazvee Ovna pomeranjem pripada svakom znaku Zodijaka u proseku 2155 godina i 8 meseci. To znai da kada za nekoga danas kaemo da je roen u znaku Ovna, kaemo da je Sunce bilo u Ovnu ali u konstelaciji, to jest prolazilo sazveem Riba.

56

Prolena ravnodnevica PROLEE ZIMA

LETO Jesenja ravnodnevica

JESEN

Slika 7: Ekvinocijumi i solsticijumi vre podelu Zemljine orbite na etiri dela koji odgovaraju godinjim dobima

Teorija era u astrologiji je nastala kao posledica precesije ravnodnevice a sam termin Zodijaka era je nastao u XIX veku i prvi ga upotrebljava P. le Cour 1930. godine. Ovu astronomsku pojavu je prvi otkrio pitagorejac Hiparh 129. godine stare ere kao posledicu delovanja sile Sunca i Meseca na kretanje nae planete i to u smeru suprotnom od ose rotiranja. Hiparh je trajanje ciklusa procenio na 36000 godina. Postoje razliita gledita o trajanju ovog ciklusa koji se jo naziva Platonova godina ili Velika godina. Obino se rauna celim brojevima pa tako dobijamo 720 x 30 = 2160 x 12 = 25920 (26000). Potrebno je dosta preciznog posmatranja i raunanja da bi smo dobili tano trajanje ciklusa. Prema nekim proraunima trajanje ciklusa iznosi 25868 godina a prema drugim 25786 godina, meutim treba imati u vidu da Zodijaka sazvea ne zauzimaju jednak broj stepeni u ekliptikom krugu tako da trajanje ciklusa varira izmeu 25500 i 26000 godina. Zodijaka era je od izuzetnog znaaja za astroloko izuavanje istorije i razvoja civilizacijskih tokova. Vraanje Sunca u poetnu taku svog krunog kretanja naziva se apokatastaza ali je to i termin kojim se oznaava periodino obnavljanje sveta nakon velikih kataklizmi kao to su vatrene stihije, potopi i slino. Ovakve kataklizme se deavaju svakih 13000 godina. Kataklizma velikom vatrom koja je izazvana, po principu polariteta, velikim konjukcijama u konstelaciji Raka desila se pre oko 23000 godina u Eri Jarca a poslednja velika

57

kataklizma, nama poznata kao veliki potop se, po istom principu, desila pre oko 10000 godina u Eri Raka.
zvezda Severnjaa

osa ekliptike 2327 zvezda Vega

Mesec Severni pol Ekvatorijalno ispupenje

Zemlja Juni pol

Slika 8: Grafiki prikaz uzroka pomeranja ravnodnevice unapred. Privlaenje Meseca na ekvatorijalnom ispupenju Zemlje tei da priblii osu polova osi ekliptike izazivajui tako pomeranje ravnodnevice napred.

Zodijak je pojas nebeske sfere omean sa dva mala kruga irine 17, odnosno 8,5 s obe strane ekliptike koja mu se nalazi u sredini i unutar kojeg se kreu sve planete Sunevog sistema, osim Plutona, u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na satu. Od Ptolomeja, astrolozi razlikuju dve vrste Zodijaka i to zbog precesije ravnodnevica: 1. Sideralni Zodijak i 2. Tropski Zodijak. Sideralni Zodijak, odnosno Zodijak konstelacija ili stvarni Zodijak podeljen na 12 nejednakih delova na osnovu rasporeda fiksnih zvezda. Ovo je pokretan Zodijak i prihvaen je od strane astronoma i nekih astrologa. Tropski Zodijak, odnosno Zodijak Znakova ili zamiljeni Zodijak podeljen na 12 jednakih delova od po 30 poevi od Gama take. Ovaj Zodijak je nepokretan i njime se slui veina astrologa.

58

Slika: 9 Razmimoilaenje sideralnog i tropskog zodi-jaka

Lokalna sfera je teorijska figura obeleena prividnim kretanjem Sunca u toku Zemaljskog dana od 24 asa i iji je centar mesto roenja osobe kojoj elimo da uradimo kosmogram. To je ona sfera koja omoguava da se odrede Kardinalne take horoskopa: Ascedent, Descedent, Zenit, Nadir, Verteks i Antiverteks, odnosno da se izvri domifikacija. Tanost ovih prorauna je osnovni uslov za pravljenje horoskopa. Domifikacija je operacija koja se sastoji u rasporeivanju dvanaest Kua na kosmogramu natusa. Danas su u upotrebi Tabele za odreivanje domifikacije pa su astrolozi osloboeni ovih prorauna. Uglavnom se koriste tabele koje su proraunate po Plasidusovoj metodi. Horizont je linija koja na Zodijaku materijalizuje izlazak i zalazak Sunca. Ona spaja Istok i Zapad, Ascedent i Descedent. Planete koje se u horoskopu nalaze iznad horizonta u Kuama od VII do XII su Dnevne planete a one koje se nalaze ispod horizonta u Kuama od I do VI su None planete. Meridijan je linija koja na Zodijaku materijalizuje podne i pono. Ona spaja Jug i Sever, Sredinu neba i Kraj neba. Planete koje se nalaze istono od meridijana u Kuama od X do III su Planete u usponu a one koje se nalaze zapadno od meridijana su Planete u padu.

59

ekliptika III Kua II Kua I Kua pol AC ekvator

ravan horizonta pol XII Kua XI Kua X Kua

MC

Slika 10: Prikaz podele lokalne sfere na dvanaest sektora koji su Kue horoskopa

MC

11 AC 12 1 2

10 9

8 7 6 DC 5

IC

Slika 11: Odreivanje domifikacije na krunom grafikonu

60

Ascedent je taka Zodijaka koja se die na Istonom horizontu u trenutku roenja i predstavlja vrh I Kue. Znaci Zodijaka koje ta Kua zauzima (najvie tri) daju svoju prirodu Ascedentu. Poznavanje Ascedenta je jedan od najvanijih elemenata u tumaenju horoskopa. On je taj koji na prvom mestu otkriva linost i na osnovu njega je mogue dati optu psiholoku sliku natusa ak i ako je Znak roenja nepoznat, to je u obrnutom sluaju nemogue. Zbog toga su horoskopi koji se obajvljuju u medijima varljivi i netani. Descedent je Zapadna taka na horizontu horoskopa i predstavlja vrh VII Kue koja je dijametralno suprotna prvoj i dobija se dodavanjem 180 naenim stepenima Ascedenta. Sredina neba (Medium Coeli) ili Zenit je taka lokalne sfere u kojoj Sunce dostie svoj vrhunac u podne. Odgovara preseku ekliptike sa velikim krugom nebeske sfere koji prolazi polovima u vertikali mesta roenja. Predstavlja vrh X Kue. Kraj neba (Immum Coeli) ili Nadir je pozicija Sunca na donjem meridijanu. Nalazi se u opoziciji sa Zenitom pa se stoga izraunava dodavanjem 180 naenim stepenima Zenita. Predstavlja vrh IV Kue. Osa Verteks-Antiverteks predstavlja treu dimenziju lokalne sfere. To je uzlazno silazna osovina karakteristina za svaku trodimenzio-nalnu sferu. Take Verteksa i Antiverteksa se realno nalaze izvan Zodija-kog kruga pa se stoga nazivaju imaginarnim takama jer transpozicija trodimenzionalnih faktora na dvodimenzionalnu ravan (kartu neba) predstavlja poziciju zamiljenih (imaginarnih) taaka i uglova.
VR

MC AC DC

IC

AVR

Slika 12: Realne pozicije taaka lokalne sfere

61

PLANETE U astronomiji su planete definisane kao nebeska tela koja krue oko Sunca. Devet je poznatih planeta, koje se nazivaju velikim planetama. Prema njihovoj udaljenosti od Sunca slede: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton. Stari narodi su operisali samo sa pet planeta, ne raunajui Zemlju a to su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, dakle samo one koje se vide golim okom. Planete se prema udaljenosti od Sunca dele na blie i dalje planete. U prvu grupu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Zajedniko im je to da su malih dimenzija i da su sline Zemlji. Ponekad se nazivaju i planetama Zemljinog tipa. U dalje planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Ova grupa planeta je znatno udaljena od Sunca a dimenzije su im znatno vee od planeta Zemljinog tipa. Najudaljenija planeta, Pluton, kree se usamljeno i podalje od obe grupe. On u sebi sjedinjuje karakteristike obe prethodne grupe planeta. Tradicionalna astrologija je poznavala pet planeta i to one koje su bile vidljive golim okom, ali je znala i za postojanje vie planeta koje utiu na ivot na Zemlji i te planete su nazivali Transcendentalne planete. Simbolizam planeta proizilazi iz uporeivanja meusobnog odnosa izmeu Nebeskog i Zemaljskog poretka. Prema tome, postoje posebne veze izmeu putanja nebeskih tela i sudbina ljudi. To predstavlja dvojak misaoni proces, najpre projekciju u meusobne odnose planeta analogno odnosima meu ljudima ili u svakom oveku pojedinano a potom projekciju na postupke ljudi, kao pojava, praenih u kretanju planeta. Svaka od njih ima uticaj na ivi svet nae planete. Planetarna simbolika, gotovo neiscrpno svedoi o verovanju u simbiozu Zemlje i Neba pokretanu stalnim meusobnim delovanjem u trodimenzionalnom svemiru. Stoga, poloaj planeta u trenutku raanja ima vanu ulogu u astrologiji. Glavni poloaji su pripadnost nekom od sazvea, odnosno znakova Zodijaka, pripadnost nekoj Kui i ugaoni razmak meu planetama, tj. aspekti. Osim imena bogova iz grke i rimske mitologije koji su dati planetama, postoji i iri psihiki entitet koji se pripisuje tim boanstvima. transcendentalne planete: planete: Uran Merkur Neptun Venera Pluton Mars Jupiter Saturn

62

Prividno kretanje planeta je sistem kretanja planeta koji je zasnovan na geocentrinom sitemu. Prividno kretanje planeta je objasnio Ptolomej oko 130. godine. On je predpostavio da se svaka planeta kree po jednom malom krugu, koji je nazvao epicikl, dok se sredite tog kruga u isto vreme kree oko Zemlje po drugom krugu koji je nazvao deferent. Iako je ovaj sistem u osnovi pogrean, on je omoguavao da se izraunaju poloaji planeta na nebu. Ovaj sistem, astrologija koristi i danas jer je za nju ugaoni razmak u odnosu na Zemlju najbitniji, a ne stvarne pozicije. Pravo kretanje planeta je njihovo kretanje od zapada na istok na svojim putanjama oko Sunca. Formulaciju zakona po kojima se kreu planete dao je Johan Kepler. On je polazei od heliocentrinog sistema, koji je zastupao Nikola Kopernik i mnogobrojnim otkriima potvrdio Galileo Galilej, kretanje planeta formulisao kroz tri zakona: 1. Prvi zakon: Planete oko Sunca opisuju eliptine putanje. Sunce se nalazi u sreditu svih planetarnih elipsi. 2. Drugi zakon: Radijus-vektor, Sunce-planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrine. 3. Trei zakon: Kvadrati vremena obilaska planeta oko Sunca srazmerni su kubovima velikih poluosa njihovih putanja.

afel

F A velika osa Sunce

F1 A1

perihel

Slika 13: Iz Keplerovih zakona su proizali i termini kojima se odreuju take planete na eliptinoj putanji: perihel (najblia Suncu) i afel (najudaljenija od Sunca).

Revolucija planeta je vremenski razmak koji je potreban jednoj planeti da bi se vratila u istu taku svoje orbite. Sinonim za revoluciju je ciklus. Poznavanje ciklusa je naroito bitno u astrologiji. Planete koje imaju revoluciju manju od dve godine se nazivaju lakim planetama a one sa veom od dve godine tekim planetama. Merkur - 88 dana Venera - 224 dana

63

 Mars - 1 godina i 322 dana Jupiter- 11 godina i 315 dana Saturn - 29 godina i 267 dana Uran - 84 godine i 312 dana Neptun - 164 godine i 285 dana Pluton - 248 godina i 177 dana Ingresija planeta je ulazak neke planete u neki znak Zodijaka. Posebno je znaajna ingresija Sunca. Dananje efemeride daju take ingresija svih planeta kao i planetarnih vorova. Direktna progresija planete je normalno kretanje planete na njenoj stvarnoj orbiti sa zapada na istok. Smatra se da se uticaj neke zvezde vri bre ukoliko je njeno kretanje bre bez obzira da li je u direktnoj progresiji, retrogradaciji ili zastoju. Retrogradacija planeta je, kako su verovali stari astrolozi, zaustavljanje kretanja planeta i njihovo vraanje unazad. Ovaj fenomen je neobjanjiv ako se Zemlja smatra nepokretnom pa je to uslovilo mnogo razliitih teorija. Ipak, radi se o prividnom kretanju koje je rezultat kruenja planeta i Zemlje po njihovim koncentrinim putanjama oko Sunca. Razliite brzine kretanja Zemlje i neke planete, stvaraju iluziju da se planeta kree unazad po svojoj orbiti.

orbita planete

orbita Zemlje

Slika 14: Grafiki prikaz retrogradacije prividnog kretanja unazad

Zastoj je fenomen koji nastaje retrogradnim kretanjem planete na njenoj prividnoj orbiti i izgleda kao da planeta ostaje nepokretna nekoliko dana pre nego to e preduzeti svoje direktno kretanje. Stanje zastoja smanjuje efekte retrogradacije. Svaka planeta ima svoj, krai ili dui zastoj.

64

 Merkur: 1 dan Venera: 2 dana Mars: 3 dana Jupiter: 4 dana Saturn: 5 dana Uran: 7 dana Neptun: 8 dana Pluton: nema uvek isti broj dana zastoja. Aproksimacija je priblina vrednost koja se uzima u obzir jer ustanovljenje nekog horoskopa ne zahteva uvek potpuno precizno izraunavanje poloaja. Aproksimacija se tolerie u veini sluajeva pod uslovom da planeta iji poloaj treba odrediti ne zauzima neki znaajan poloaj u Zodijaku. Ovo je dozvoljeno u sluaju sporih planeta, i to je kretanje planeta bre to je dozvoljena aproksimacija manja. Kombust (Combustus) ili Gorua planeta je fenomen kada se neka planeta nae na manje od 830 od Sunca. Efekat ovog fenomena je smanjeno dejstvo te planete zbog Suneve svetlosti pa se stoga za takvu planetu kae da je ona zapaljena planeta. Takoe u astrologiji postoji i takozvani zapaljeni put a to je zona izmeu 13 Vage i 9 korpije. Planetarni vorovi predstavljaju taku preseka orbite planeta sa ekliptikom. Oni se uglavnom smatraju fiksnim stoga to se pomeraju oko jedan stepen za jedan vek. Iz tog razloga se u praksi u obzir uzimaju samo vorovi Meseca.
Zenit ND P Planetarna ili Meseeva orbita

horizont

ekliptika NA P

Nadir

Slika 15: Orbita planete P see ekliptiku u dve take NA i ND koje su vor ascedent i vor descedent, linija koja ih spaja NA-ND je Osa vorova

65

Distance u astrologiji predstavljaju razmak uopte a koristi se vie vrsta distanci. Ugaona distanca je sinonim za ugaoni razmak a predstavlja ugao koji, izraen u stepenima, obrazuju dve prave koje spajaju dve zvezde ili planete i za koji posmatra predpostavlja da se nalazi na mestu roenja osobe kojoj se pravi karta neba. Ugaoni razmak omoguava utvrivanje aspekata. Vremenska distanca je sinonim za longitudu Zemlje i predstavlja razmak u odnosu na Grinviov meridijan. Meridijanska distanca predstavlja razliku izmeu rektascenzije jedne planete i rektascenzije Sredine neba. Horizontalna distanca razdvaja neku zvezdu, planetu ili znaajnu taku od Ascedenta horoskopa. Kuspidarna distanca je razmak izraen u stepenima izmeu zvezde, planete ili znaajne take i vrha neke Kue. Direkcija je re koja se upotrebljava da bi se oznaio period u toku koga se manifestuju povoljni i nepovoljni uticaji planeta. Direkcija je odreena kretanjem planeta a naroito formiranjem aspekata. Savremeni astrolozi smatraju da se predvianja, ak i na dui rok mogu izvoditi iz studije horoskopa roenja i Sunevih revolucija. Tranziti predstavljaju tekui prolazak planeta preko neba pri emu planete grade aspekte sa planetarnim pozicijama u horoskopu kao i meusobne aspekte. Tranziti sporih planeta: Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i Plutona su posebno uoljivi kada se poklope sa bilo kojim vanim poloajem u horoskopu. Tranziti sporih planeta Merkura i Venere su kratkotrajni pa njihovo je dejstvo skoro i zanemarljivo. Kada je u pitanju Mars, njegovi tranziti se upotpunjuju za nekoliko dana izuzev ako je stacioniran ili retrogradan, a pojavljuju se svake druge godine, meutim, samo povremeno se deava da ispolje svoje puno dejstvo na ivot.Tranziti daju manji ili samo prolazan efekat izuzev ako se vremenski ne podudaraju sa dejstvom ekvatorijalnih lukova ili progresija. Ekvatorijalni lukovi i progresije deluju uglavnom individualno i predstavljaju pokazatelje individualne akcije a tranziti deluju na svet u irem smislu i na oveka utiu preko njegove okoline. Zbog toga je bitno da se tranziti sagledavaju zajedno sa ekvatorijalnim lukovima i progresijama. Poznavanje efekata tranzita u astrologiji omoguava oveku da predupredi njihove loe efekte ili da u potpunosti iskoristi blagotvorna dejstva koja donose. Preporuuje se da se ovek uzdri od svih akcija u vreme dejstva loih tranzita na planetarne pozicije u horoskopu a kada su povoljni, odnosno kada se nau u dobrim aspektima sa planetama u natalnoj karti treba se svom energijom usmeriti na to podruje delovanja dok traje povoljan tranzit.

66

Aspekti predstavljaju ugaoni razmak izmeu dve planete, zvezde ili znaajne take Zodijaka. Nekada su astrolozi aspekt definisali kao ugao koji se formira u centru Zemlje susretanjem sjajnih zraka koji dolaze od ovih zvezda. Formulaciju teorije aspekata dao je Kepler. Prema njemu postoje vii harmonini aspekti, vii diskordinacioni aspekti i nii aspekti. Ova teorija je vremenom dopunjavana i usavravana tako da danas aspekte moemo svrstati u etiri grupe.

gornja konjukcija

gornja konjukcija

Sunce donja konjukcija Slika 16: Pravi aspekti. Prikaz realnog izgleda u heliocentrinom sistemu

zapadni kvadrat

Zemlja opozicija

istoni kvadrat

1. Vii harmonini aspekti (pozitivni aspekti) konjukcija, longituda 0 trigon, longituda 120 sekstil, longituda 60 polusekstil ili dodektil, longituda 30 inkonjukcija ili kvinkunks, longituda 150 2. Vii diskordinacioni aspekti (negativni aspekti) opozicija, longituda 180 kvadrat, longituda 90 polukvadrat, longituda 45 kvadratipo ili seksilkvadrat, longituda 135

67

3. Nii aspekti, uglavnom su zanemareni i malo se koriste paralel, razliita longituda a ista deklinacija antisa, ista longituda u odnosu na solsticijume kontraantisa, ista longituda u odnosu na ekvinocijume nagon, longituda 40 decil, longituda 36 kvintil, longituda 72 kvintilipo, longituda 108 bikvintil, longituda 144 septil, longituda 51,3/7

Slika 17: Kosmika mandala Aspektorijum

68

30

konjukcija

polusekstil

45

60

polukvadrat

sekstil

90

120

kvadrat

trigon

135

150

kvadratipo

inkonjukcija

180

Slika 18: Grafiki prikaz viih harmoninih i viih disharmoninih aspekata

opozicija

69

4. Konfiguracije predstavljaju specifine aspekte, odnosno aspekte kojima su povezane tri ili vie planeta ili taaka u horoskopu. stelijum, tri ili vie planeta u konjukciji veliki trougao, tri planete pod uglom od 120 T kvadrat, tri planete (jedna opozicija, dva kvadrata) veliki kvadrat, etiri kvadrata, dve opozicije jod, tri planete (jedan sekstil, dve inkonjukcije) veliki estougao, est planeta pod uglom od 60 pravougaonik (dva trigona, dva sekstila, dve opozicije) pentagram, pet planeta pod uglom od 72 bumerang, jod sa opozicijom zmaj, veliki trougao sa jednom opozicijom

stelijum

veliki trougao

T kvadrat

veliki kvadrat

pravougaonik

jod

Slika 19: Grafiki prikaz konfiguracija

70

heksagaram

pentagram

zmaj

bumerang

Slika 20: Grafiki prikaz konfiguracija

Orbis je dozvoljeno odstupanje, izraeno u stepenima, izmeu planeta koje formiraju aspekt ili konfigiraciju. ORB, u orginalu, iz kojeg je izveden termin orbis znai granicu delovanja nebeskog tela. Aspekti pojaavaju pozitivan ili negativan uticaj planeta pa shodno tome postoje aspekti iji je orbis manji od polovine dozvoljenog odstupanja ili je jedanak nuli i koji se naziva partil ili aplikacioni aspekt i aspekti iji je orbis vei od polovine dozvoljenog odstupanja i on se naziva platiki ili separacioni aspekt. Orbisi se razlikuju i nisu isti za sve aspekte. Razliiti astrolozi koriste razliite orbise, tako da neki ne prelaze 6 dok drugi dozvoljavaju ak i maksimalnih 14. Takoe se smatra da je vea tolerancija dozvoljena za planete koje se kreu bre a manja za planete koje se kreu sporije. Intuicija astrologa e u odreivanju aspekata odigrati najvaniju ulogu. Apscisija je fenomen koji nastaje kada su dve planete u konjukciji sa nekom orbitom, pri emu je njihov pozitivan ili negativan uticaj smanjen ako neka trea planeta formira aspekt sa sreditem te orbite. Elongancija je ugaoni razmak izmeu jedne zvezde i Sunca koji moe dostii 180, tj. jedan aspekt opozicije za sve planete, osim za Merkur i Veneru ije su maksimalne elongancije 28 i 48. Ovaj fenomen dovodi do nemogunosti da se ove planete nau u kvadratu, trigonu i opoziciji sa Suncem.

71

SUNCE I MESEC Drevni narodi, bavei se astrologijom, su u planete ubrajali i Sunce i Mesec, meutim to nije posledica njihovog neznanja ve je to opravdano podelom uticaja Sunca na dva razliita podruja. I Sunce, koje je zvezda i Mesec, koji je satelit Zemlje nazivaju se svetlonoama zbog toga to obasjavaju Zemlju, Sunce danju a Mesec nou kao odraz Suneve svetlosti. Suneva revolucija je vreme koje je potrebno Suncu u toku njegovog prividnog kretanja da se vrati u jednu istu taku na ekliptici. Ona je jednaka jednoj tropskoj godini i iznosi 365 dana, 6 h , 9 minuta i 9 sekundi. Istim terminom se u astrologiji oznaava i horoskop uraen u vreme astralne godinjice, odnosno kada se Sunce vraa tano na poziciju na kojoj se nalazilo u trenutku roenja, a koji omoguava da se odrede glavne smernice sudbine natusa u narednih 12 meseci. Jedina tekoa koja se javlja je u tome to se Sunce ne vraa u svoju poziciju u isto vreme. Razmak je oko 6 asova od jedne do druge godine, to dovodi do neophodnog dodavanja jednog dana svake etvrte, tj. prestupne godine. Rektifikacija je ispravljanje poloaja Sunca to uvodi modifikaciju asa roenja, kada se ono nalazi u blizini horoskopa, postavlja se u taj ugao. Kad je razmak izmeu stvarnog i ispravljenog poloaja mali, Ascedent i Sredina neba se ne menjaju, meutim, karta neba nije vie tako precizna. Ovaj nain rektifikacije se jo uvek koristi ali ree i to naroito za pravljenje natalnog horoskopa. Promena rektascenzije i deklinacije Sunca je fenomen koji nastaje iz injenice da se u toku jedne godine rektascenzija Sunca promeni za 24 asa i da ono svakog dana kulminira na razliitim visinama nad horizontom. Razlog tome je to se ravan Zemljinog ekvatora ne poklapa sa ravni ekliptike. Zbog nagnutosti ekvatora za ugao 2327 Sunce u toku svoje godine menja svoju deklinaciju. 21. marta i 23. septembra deklinacija je jednaka nuli i Sunce se nalazi u ravni ekvatora a 22. juna i 22 decembra deklinacija dobija svoje maksimalne vrednosti koje iznose +2327 i -2327 to jest, Sunce je maksimalno udaljeno od ekvatora. Ovaj fenomen je uzrok nejednakog trajanja obdanice tokom godine i smene godinjih doba. Kretanje Meseca u osnovi je trojno: rotacija, revolucija i translacija. Rotacija predstavlja obrtanje oko svoje ose a revolucija obilaenje oko Zemlje. Translacija je zajedniko kretanje Meseca sa Zemljom oko Sunca. Mesec rotira u direktnom smeru od zapada ka istoku i vreme potrebno za jednu rotaciju je jednako vremenu koje mu je potrebno i za jednu revoluciju i iznosi 27 dana, 7 h, 43 minuta i 11,5 sekundi. To je razlog zbog kojeg vidimo uvek samo jednu stranu Meseca. Nakon ovog vremenskog perioda Mesec se vraa u isti poloaj u odnosu na zvezde i taj interval se naziva sideralni

72

ili zvezdani mesec. U toku ovog perioda Sunce se pomerilo ka istoku za za priblino 27 pa je Mesecu potrebno jo oko 2 dana i 6 asova da zauzme isti poloaj u odnosu na Sunce. To vreme iznosi tano 29 dana, 12 asova, 44 minuta i 2 sekunde i taj interval se naziva lunarni mesec. Meseeve mene su sinonim za lunarni mesec, odnosno, za period izmeu dva sukcesivna meseca. Mesec nema sopstvenu svetlost i svetli samo zato to ga obasjava Sunce. Promene u toku njegovog kretanja oko Zemlje, praene promenama njegovog aspekta, su dobro poznate mene: Mlad Mesec, Prva etvrt, Pun Mesec i Poslednja etvrt. One po redosledu odgovaraju konjukciji, kvadratu, opoziciji i drugom kvadratu sa Suncem. Uloga Meseevih mena je mnogo vanija u mundalnoj nego u natalnoj astrologiji. Loi uticaji se smanjuju kada Mesec raste a poveavaju se kada je on u opadanju. Aspekti koji se pojavljuju u jednom horoskopu u vreme Mladog Meseca imaju trajan efekat, najmanje onoliko koliko traje Meseeva mena koja je u toku.
3 4 1 2 5

6 5

8 1

Mlad Mesec 2

Pun Mesec 6

7 73

prva etvrt 4 poslednja etvrt 8

Slika 21: Meseeve mene

Meseevi vorovi nisu planete kako neki misle ve one take na nebeskoj longitudi gde Mesec preseca Ekliptiku. Postoje dva vora: vor Ascedent, Severni Meseev vor ili Zmajeva Glava oznaava taku prelaska sa June na Severnu stranu plana ekliptike. vor Descedent, Juni Meseev vor ili Zmajev Rep je taka prelaska sa Severne na Junu stranu plana ekliptike. Efemeride daju precizan poloaj samo Severnog vora jer je Juni dijametralno suprotan Severnom voru i lako se odreuje dodavanjem 180 stepenu Severnog vora.

Slika 22. Pomraenje Sunca (gornja slika) i Meseca (donja slika)

Okultacije ili Pomraenja, odnosno, zaklanjanja Sunca ili Meseca su posledica odgovarajuih poloaja Zemlje i Meseca na svojim putanjama a u odnosu na poloaj Sunca. Zemlja obasjana Suncem stvara kupu od senke i kupu od polusenke u koju moe da ue Mesec u toku svoje revolucije. Taj

74

prolazak Meseca kroz polusenku i senku Zemlje predstavlja Pomraenje Meseca. Pomraenje Sunca nastaje kad se Mesec nae izmeu Sunca i Zemlje u vreme Mladog Meseca. Ove dve vrste pomraenja mogue su samo u trenutku kad se Mesec i Sunce nau u blizini vorova, odnosno preseka Meseeve orbite sa ekliptikom. U sluaju premetanja vorova prema zapadu u toku godine ima samo dva perioda povoljna za pomraenje a koje razdvaja interval od est meseci. Pomraenja Meseca su rea od pomraenja Sunca. Najvei broj moguih pomraenja u jednoj godini je sedam, pet Sunevih i dva Meseeva, ili etiri Suneva i tri Meseeva. Totalana pomraenja Sunca su retka u jednoj datoj taki. Poslednje takvo se dogodilo 1724. godine a sledee se oekuje 2026. godine. U natalnoj astrologiji pomraenja uivaju lo glas. Smatraju se naroito tetnim kada se dogaaju u znaku roenja ili u znaku Ascedenta. U mundalnoj astrologiji pomraenje je veoma bitan fenomen jer igra veliku vanost u ivotu naroda. Ovaj ciklus predstavlja period od 6585 dana, odnosno 18 godina i 11 dana, koji dovodi u iste relevantne pozicije Sunce, Mesec i vornu osu, izazivajui svaki put pomraenje koje ima iste karakteristike i vreme trajanja. Taj ciklus odgovara 13. 10. 1977, 24. 10. 1995. i 4. 11. 2013. godine. PLANETOIDI Planetoidi ili asteroidi su male planete, odnosno mala nebeska tela, nevidljiva golim okom i koja se uglavnom nalaze izmeu orbita Marsa i Jupitera. Njihovi prenici se kreu od jednog do hiljadu kilometara. Danas se predpostavlja da ih ima oko 40000, mada neki astronomi smatraju da ih je daleko vie. Oko 2000 asteroida je proueno i za njih su utvrene putanje koje karakterie veliki nagib prema ekliptici i mnogo vea ekscentrinost nego to je to sluaj kod planeta. Zbog toga neki asteroidi dolaze ak i blizu Merkura, dok drugi prevazilaze i orbitu Jupitera. Ta ekscentrinost putanje u izvesnim situacijama dovodi neke male planete i u mogunost da budu viene golim okom. Takav sluaj je sa planetoidom Prozerpina koju je 1853. godine otkrio astronom Luter. Ovaj asteroid je ubrzo poistoveen sa hipotetikim Crnim Mesecom ili Lilit, kako se jo naziva, a koji je poznat jo od drevnih vremena haldejske astrologije. Neki astrolozi svim planetoidima pripisuju jedinstven uticaj na sazvee Riba, mada su miljenja podeljena. Astrolozi ove male planete uglavnom ne unose u horoskop, to se moe smatrati grkom, mada u novije vreme neki od planetoida postaju sve interesantniji mnogim astrolozima. Najee je re o Kironu, ije su pozicije date i u novijim izdanjima efemerida, i Lilit za ije izraunavanje pozicija postoje posebne tabele. Kada su u pitanju ostali asteroidi, za njih se moraju konsultovati posebni astronomski bilteni koje izdaju velike astronomske

75

opservatorije. Za astrologiju su za sada interesantni Cerera, Palas, Junona,Vesta, Transpluton (Izis), Kupidon, Had, Zevs, Kron, Apolon, Admet, Vulkan i Posejdon. METEORI Meteori su takoe mala i tamna nebeska tela koja se popularno nazivaju zvezde padalice. Meuzvezdani prostor u blizini Zemljine orbite obiluje ovim nebeskim telima. Oni se mogu primeteiti golim okom samo kada na svojoj putanji oko Sunca zau u atmosferu Zemlje. Usled trenja oni se usijavaju i najee sagore. Postoje meteori koji se zapaaju skoro svake noi i koji se kreu u razliitim pravcima i oni se nazivaju sporadini meteori. Meteori koji se pojavljuju svake godine istog dana su zapravo meteorski rojevi meu kojima su najpoznatiji Perzeidi i Leonidi. Leonidi kadkad izgledaju kao pravi meteorski pljusak. Gromade, veih dimenzija, od meteora ne sagorevaju uvek u potpunosti prilikom svog prolaska kroz zemljinu atmosferu, pa tako padaju na Zemlju. Ovi komadi meteora se nazivaju bolidi ili meteoriti. Njihov pad je praen jakom detonacijom. Pojave meteora i meteorita se uzimaju u obzir samo u mundalnoj astrologiji i astrometeorologiji, a samo u retkim sluajevima se mogu uzeti u obzir i u natalnoj astrologiji. KOMETE Komete su nebeska tela koja isto kao i planete prolaze Sunevim sistemom. Sastoje se od jezgra i magliaste kome (omotaa) koji predstavljaju glavu komete i repa. Registrovano je oko 1500 kometa, mada je njihov broj daleko vei. One se kreu oko Sunca i u direktnom i u retrogradnom smeru. Njihove putanje su izduene elipse jer se u odreenom ciklusu ponovo vraaju u blizinu Sunca. One komete kojima nije izraunata periodinost zbog velike udaljenosti i sporog kretanja se aproksimiraju parabolom i te komete se nazivaju paraboline komete. Kometa sa najkraim periodom je Enkeova kometa iji ciklus iznosi 40 meseci. Halejeva kometa je prva kometa kojoj je prognoziran povratak. Zapisi o periodinosti ove komete datiraju jo od 466. godine pre n. e. Edmund Halej po kome je kasnije dobila ime je zakljuio da je njena perioda 75 godina, identifikujui je sa prolascima 1456, 1531, 1607. i 1682. godine. On je tada prognozirao njen ponovni dolazak za 1758. godinu ali je francuski matematiar Klero izraunao da e kometa pretrpeti izvesne poremeaje zbog Jupitera i Saturna i njen povratak je odloio za godinu ipo dana to se i dogodilo 1759. godine. Siderika revolucija Halejeve komete iznosi 76,019 godina. Poslednji put je prola pored Zemlje 1986. a

76

sledei prolazak se oekuje 2062. godine. Astronomi smatraju da komete ne vre nikakav uticaj na ivu i neivu prirodu nae planete. Astrolozi nisu takvog miljenja. Prvi zapisi o kometama nalaze se u kineskim analima i datiraju iz 2349. godine pre n. e. Astroloka tradicija im pridaje veliku vanost u mundalnoj astrologiji. One su uglavnom vesnici velikih dogaaja, naroito onih loih. Zapisi govore da su komete prolazile pored Zemlje u trenutku Atiline, Cezareve i Konstantinove smrti. Vaan faktor su konjukcije kometa sa planetama ili okultacije (pomraenja), odnosno prolazak komete ispred planete, pa tako one mogu oznaiti unitenje stvari, stradanje naroda i drava, poplave, klimatske promene, poveanu smrtnost mladih ljudi, ratove, smrt vladara i sl. ZVEZDE I SAZVEA Zvezde su zapravo Sunca koja su i po sastavu i po strukturi veoma nalik naem Suncu a od kojeg se razlikuju samo po veliini i temperaturi. Zvede sijaju sopstvenom svetlou i najverovatnije je svaka okruena sopstvenim planetarnim sistemom. Savremena astronomija za sada nema tehnologiju kojom bi mogla da otkrije ak i najveu planetu u okruenju i nama najblie zvezde. Nae Sunce je samo mali lan celokupnog svemira i u poreenju sa njbliom zvezdom je tek zvezda este veliine. Fiksne zvezde ili zvezde stajaice (nepokretne zvezde) zapravo nisu nepokretne. One, zbog svoje velike udaljenosti, izgledaju kao da se ne kreu, odnosno kreu se veoma sporo, oko jedan stepen za jedan vek. Svoj naziv nepokretne su dobile da bi se razlikovale od pokretnih zvezda, tj. planeta. U staro vreme su se sva nebeska tela nazivala zvezde (astre). Fiksnim zvezdama je od nastanka astrologije pripisivana velika vanost i u natalnoj i u mundalnoj astrologiji. Hiparh je bio prvi koji je napravio listu ovih nebeskih tela koja se sastojala od vie stotina njih, a njihova imena se nalaze i u Ptolomejevom Almagestu. Lalandov katalog sadri 47390 nebeskih tela od kojih se njih oko sto koristi u astrologiji. Rastojanja u kosmosu, zbog njegove ogromne veliine, se ne mogu izraziti u kilometrima ili miljama jer bi to bile nezamislivo ogromne cifre. Ova rastojanja su svedena u prikladnije oblike izraavanja. Astronomska jedinica predstavlja srednje rastojanje izmeu Zemlje i Sunca. Koristi se ukoliko nije neophodna preciznost vea od 10 km. Astronomska jedinica daljine je preciznija od predhodne i predstavlja daljinu na kojoj gausovska konstanta gravitacije ima tano odreenu vrednost.

77

 Svetlosna godina je rastojanje koje pree svetlost za jednu godinu kreui se svojom brzinom od 300000 km/s. Parsek je vea jedinica od svetlosne godine i predstavlja rastojanje sa koga se vidi poluprenik zemljine putanje pod uglom od jedne lune sekunde. Parsek ima 3.26 svetlosnih godina. Hiljadu puta vea jedinica je kiloparsek, a milion puta vea jedinica se naziva megaparsek. Kretanje zvezda moe biti Precesija koja je zapravo pomeranje zvezda oko 50 godinje kroz sazvea i ovo kretanje koje je uslovljeno fenomenom precesije ravnodnevica je u astrologiji najbitnije. Ostala dva, Pravo i Radijalno kretanje nisu od posebnog znaaja za astroloke proraune. Prividna veliina zvezda je klasifikacija zvezda prema njihovoj prividnoj veliini, odnosno vidljivom sjaju. Zvezde vidljive golim okom svrstane su u zvezde od 1. do 6. veliine i tu podelu je uveo u II veku pre n. e. grki astrolog i matematiar Hiparh. Poev od 7. veliine, zvezde se vide samo teleskopom. Do sada su registrovane i zvezde 20. veliine. Klasifikacija se utvruje na osnovu konstantnog odnosa sjaja koji odgovara razlici od jedne veliine. Taj odnos iznosi 2.5 to znai da zvezde 1. veliine sjaje 2.5 puta jae od zvezde 2. veliine, 6.25 puta jae od zvezde 3. veliine ili 97.65625 to je priblino 100 puta jae od zvezde 6. veliine, itd. Apsolutna veliina zvezda predstavlja prividnu veliinu koju bi imala zvezda na rastojanju od 10 parseka. Ova veliina se izraunava iz razloga to postoje vee i manje prividne veliine, odnosno sjaj, zato to je zvezda ili zaista sjajna ili je blia od neke druge zvezde pa stoga treba da ih dovedemo na istu daljinu od nas i odredimo apsolutnu veliinu. Za ovaj proraun je neophodno znati prividnu veliinu zvezde i njenu daljinu. Zvezde crveni dinovi su veoma sjajne zvezde i ako im temperatura nije vea od 5000 K. Radijus dinova je deset do dvadeset puta vei od Sunevog. U ovoj klasi zvezda postoje i zvezde superdinovi iji je radijus i do 400 puta vei od Sunevog. Zvezde beli patuljci su zvezde slabog sjaja koje se ne vide golim okom i imaju veliku temperaturu. Ove zvezde su zaista male i njihov prenik se kree izmeu polovine i etiri Zemljina prenika. Njihova specifinost je u tome to su izuzetno velike gustine, i do dvadeset puta vee od gustine Sunca. Dvojne i viestruke zvezde kada sa posmatraju golim okom izgledaju kao jedna zvezda ali se one zapravo sastoje od dve, tri ili vie zvezda koje mogu biti optike, tj. prividno dvojne i viestruke, i fizike, tj. realno dvojne ili viestruke zvezde. To su zvezde koje obilaze oko zajednikog teita pod uticajem sopstvene gravitacije. Pravilno promenljive zvezde su zvezde koje trepere, odnosno menjaju sjaj u pravilnim vremenskim razmacima izmeu dva odsjaja

78

(ciklusa) i razlike inteziteta odsjaja (amplitude). Cefeide su najznaajnija klasa promenljivih zvezda. Nepravilno promenljive zvezde su one promenljive zvezde koje pokazuju promenu sjaja bez neke odreene zakonitosti. Postoji vie vrsta ovih zvezda ali su dve veoma specifine. To su nove i supernove zvezde. Njihova specifina karakteristika je da se one iznenada pojave na nebu u velikom bljesku. To su, najee, zvezde nevidljive golim okom, ali u ovim trenucima one postaju vidljive, neke od njih ak i danju. Njihova pojava je sasvim spektakularna. Na mestu gde su eksplodirale supernove zvezde danas postoje izuzetno snani izvori radio talasa i kosmikih zraka. Jedna takva eksplozija je zabeleena i u Kineskim analima za 1054. godinu, a da ove energije nisu bez snanog uticaja na nau planetu pokazuje i veliki istorijski dogaaj: rascep u Hrianskoj Crkvi na Istonu i Zapadnu Zvezdana jata su skup zvezda ija su meusobna rastojanja manja nego rastojanja izmeu zvezda koje ih okruuju. Sve zvezde u jatu imaju zajedniko kretanje. Ove zvezde imaju i zajedniko poreklo te su prema tome i iste starosti. Mogu biti razvejana i zbijena zvezdana jata. Meusobno se razlikuju po obliku i razmerama, po broju i gustini zvezda i po rasporedu u prostoru. Rojevi i magline su skupovi velikog broja zvezda. Najpoznatiji primer za zvezdani roj su Plejade. Drevnim narodima su mnogi rojevi bili poznati ali su ih oni uglavnom nazivali magliaste zvezde ili magline. Danas uz pomo astronomskih ureaja se vidi jasna razlika izmeu rojeva i maglina ali to za astrologiju nije od posebne vanosti jer ne postoji gotovo nikakva razlika u prirodi uticaja rojeva i uticaja maglina. Zbog toga se oni uvek svrstavaju zajedno. Sazvea su, svojim sjajem i rasporedom zvezda, od najstarijih vremena privlaila ljude. To ih je navodilo da zvezde grupisane u sazvea nazivaju imenima boanstava, heroja, ivotinja ili pak stvari za svakodnevnu upotrebu. Za veinu imena sazvea a i zvezda ponaosob, koja su danas u upotrebi a koja se vide na Severnom i junom nebu zasluni su Grci ili pak moreplovci koji su plovili junim morima. Ptolomej je u Almagestu nabrojao 48 sazvea a u XVII veku i to najvie zaslugom J. Bajera ragistrovano je jo 12 sazvea na Junoj hemisferi i oko 50 na Severnoj, a razvojem astronomije i njenim tehnikim mogunostima do danas je otkriveno jo nekoliko sazvea. Znaci Zodijaka su sazvea sa kojima, u osnovi, operie astrologija. To su ekliptika ili zodijaka sazvea kojih ima 12 i to, poev od 0: 1. Aries - Ovan 2. Taurus - Bik 3. Gemini - Blizanci 4. Cancer - Rak

79

5. Leo - Lav 6. Virgo - Devica 7. Libra - Vaga 8. Scorpio - korpija 9. Sagittarius - Strelac 10. Capricornus - Jarac 11. Aquarius - Vodolija 12. Pisces - Ribe 13. Ofiucus - Zmijonoa Zmijonoa ne spada u zodijaka sazvea ali jednim svojim malim delom dodiruje ekliptiku izmeu sazvea korpije i Strelca. Smatra se trancsendentalnim sazveem. Ovo sazvee se koristilo prilikom izrade horoskopa vladara, crkvenih velikodostojnika i drugih znamenitih ljudi. VANGALAKTIKA VASIONA Galaksije predstavljaju skup velikog broja zvezda i zvezdanih sistema. Pouzdano se ne moe utvrditi broj galaksija, kao ni broj zvezda ko-je sadri jedna galaksija. Ove cifre se mogu izraziti u milijardama. Prouavanje galaksija je prilino oteano jer su razdaljine izmeu njih i po nekoliko puta vee od njihovih dimenzija. Na osnovu morfolokog opisa izgleda galaksija, one su svrstane u tri kategorije. Prema ovoj klasifikaciji postoje: Spiralne galaksije izgledaju kao jezgro u obliku soiva iz kojeg polaze spiralne grane. Ove galaksije su najsjajnije. One sadre starije i mlae zvezde, zvezdana jata i meuzvezdanu materiju iz koje se formiraju nove zvezde. Mogu biti razliitih dimenzija. Naa galaksija spada u kategoriju veih spiralnih galaksija. Eliptine galaksije su tip galaksije koje predstavljaju kompaktan sistem starih zvezda bez meuzvezdane materije i imaju spljoten izgled razliitog tipa spljotenosti i dimenzija. Nepravilne galaksije su nepravilnog i nekarakteristinog oblika. Sadre mlade zvezde i mnogo meuzvezdane materije. Kao i predhodne dve, mogu biti razliitih dimenzija. U novije vreme, istraivanja galaksija su omoguila i jednu novu klasifikaciju, tako da se danas one mogu svrstati u dve grupe: 1. Normalne galaksije ne pokazuju nikakvu promenu zraenja u vremenu. Njihovo zraenje potie od zvezda i najvea koliina emitovane energije pripada optikom delu spektra. 2. Aktivne galaksije imaju promenljivo zraenje, a neki tipovi ovih galaksija imaju i posebne karakteristike kao to su: Jako radiozraenje netoplotnog porekla;

80

 Jake emisione linije koje ukazuju na burne procese u jezgru galaksije; Pojaano zraenje u ultraljubiastom ili infracrvenom delu spektra; Eksplozivno izbacivanje materije. Metagalaksije predstavljaju skup od dvadesetak pa do vie stotina zvezdanih jata i prostor ispunjen maugalaktikom materijom. Broj metagalaksija nije mogue pouzdano utvrditi. Naa galaksija se nalazi u jatu od 17 lanova koje se naziva Lokalna grupa. Meuzvezdana materija je po komponentama estina i gasovita. Nalazi se u prostoru izmeu zvezda. Razliite je gustine, meutim, iako je veoma razreena ona ini oko 10% ukupne galaktike mase. Meuzvezdana praina se sastoji od vrstih estica prenika oko 1 mikrometar i izuzetno male je mase. Na ovim esticama se vri asorpcija, rasejavanje i polarizacija svetlosti zvezda. Razliite je gustine a njihovo poreklo je iz erupcija i eksplozija promenljivih zvezda. Meuzvezdani gas je materija koja se sastoji uglavnom od vodonika mada se moe uoiti i niz drugih jedinjenja kao to su: amonijak, formaldehid, hidroksil, metilalkohol, vodena para i dr. Kosmiki zraci su visokoenergetski protoni i helijumova jezgra koji poseduju kinetiku energiju i do 100 miliona puta veu od one koja se moe dobiti dejstvom najaih akceleratora na Zemlji. Kosmiki zraci na-staju uglavnom eksplozijom supernovih zvezda. Energija zvezda potie uglavnom iz dva izvora a to su: gravitaciono saimanje i termonuklearne reakcije. To su jedina dva izvora koji mogu da obezbede ogromnu koliinu materije, u dugom vremenskom intervalu, koja je potrebna za postojanje jedne zvezde. Gravitacionim saima-njem, zvezda dobija energiju na ubtrb smanjenja radijusa, tj. promene potencijalne energije. Termonuklearne reakcije obezbeuju energiju zvezda-ma pod uslovom da je jezgro zvezde velike gustine i sa izuzetno visokom temperaturom. Kvazari su najzagonetnije pojave od svih kosmikih objekata. Otkriveni su ezdesetih godina XX veka i u prvo vreme su smatrani zvezdama Mlenog puta. Vrlo brzo nakon njihovog registrovanja je utvreno da se zapravo radi o najudaljenijim objektima svemira. Vide se kao svetle take i lie na zvezde. Utvreno je da predstavljaju jake izvore radio talasa a udaljeni su od nas nekoliko milijardi svetlosnih godina. Neobinost kvazara je podstakla astronome da tragaju za ovim fenomenima, tako da je danas registrovano njih oko 200. Karakteriu ih: Jake emisione linije koje pokazuju veliko crveno pomeranje; Velike energije zraenja koje odgovaraju masi galaksije;

81

 Male dimenzije koje odgovaraju zvezdama; Veliko i intezivno zraenje u radio, infracrvenom i ultraljubiastom delu spektra; Menjanje zraenja na svim talasnim duinama u vremenu. Kvazari predstavljaju objekte koji stvaraju ogromnu energiju i to po mehanizmu koji je savremenoj nauci za sada nepoznat. To je meha-nizam koji je efikasniji od termonuklearnih reakcija. Prema novijim teorijama se smatra da se u sreditu kvazara nalazi crna rupa koja guta zvezde i pritom proizvodi ogromnu energiju koju kvazar emituje u kosmos. Ono po emu se kvazari razlikuju od udaljenih galaksija je njihova mala zapremina i potencijal sjaja kao hiljadu galaksija sabijenih u prostor ne vei od Sunevog sistema. Takoe postoje i teorije po kojima kvazari nastaju u sudaru materije i antimaterije, to istovremeno znai da postoje dva sveta, materijalni i antimaterijalni. Crne rupe su, isto kao i kvazari, jedan od najspecifinijih fenomena moderne astronomije. Naunici danas zastupaju mnoge teorije, ali se uglavnom slau u tome da je re o zvezdama kolapsarama koje imaju neobinu gustinu. Smatra se da prenik jedne takve zvezde nije vei od tri kilometra, dok joj je masa deset puta vea od mase Sunca. Gravitaciono polje oko crne rupe je izuzetno jako, tako da bi nekom telu bilo neophodno da postigne brzinu svetlosti kako bi se odvojilo od nje. Meutim, kako materija ne moe postii brzinu svetlosti, tako se ni jedno telo ne moe odvojiti od crne rupe. To znai da sve to joj se priblii isezava bez traga. Crna rupa jednostavno guta svaku zvezdu koja joj se priblii i to za samo nekoliko hiljaditih delova sekunde pri emu se oslobaa energija jaine eksplozije sto milijardi termonuklearnih bombi. Sva ta energija se rasipa u kosmos u vidu rendgenskih zraka. Crne rupe se ne vide. One se javljaju u vidu gasovitih diskova koji se kreu oko svoje ose. Temperatura u njima raste od periferije ka centru pri emu dostie temperaturu od nekoliko desetina miliona stepeni Celzijusa. Crne rupe se, u sutini, nalaze u sreditu tih gasovitih diskova. U njima potpuno nestaje svaka materija i prestaju sva zraenja. Sam termin crne rupe je novijeg datuma a prvi ga upotrebljava, 1969. godine, ameriki naunik Don Viler da bi njime opisao jednu ideju staru vie od 200 godina. Ta ideja potie iz XVII veka kada su postojale dve teorije svetlosti, tj. da se svetlost sastoji od estica, i druga po kojoj se svetlost sastoji od energetskih talasa. Prema najnovijim teorijama iz kvantne mehanike znamo da svetlost moe biti i talas i estica. Ranije se smatralo da se svetlost moe kretati beskonano brzo, ali poto je utvrena konana brzina svetlosti dolo se do zakljuka da bi gravitacija mogla da vri znaajan uticaj na svetlost. Tako se javila pretpostavka da bi zvezda koja je dovoljno masivna i zbijena mogla da zadri i uniti ak i svetlost. Don Miel je jo 1783. godine smatrao da postoji veliki broj takvih zvezda. Danas, posle mnogih istraivanja, se zna da

82

su crne rupe realnost. Njihovo lokalizovanje se vri pomou jakih radioteleskopa. U novije vreme se javlaju i teorije o postojanju takozvanih belih rupa koje imaju sasvim suprotnu funkciju od crnih. Po tim teorijama, crne rupe su svemirsko smetlite u kojem nestaje sve to je svemirski otpad a bele rupe stvaraju novu i istu materiju i na taj nain podmalauju svemir. Ove najnovije teorije idu u prilog starim kosmolokim teorijama o funkcionisanju kosmosa kao jedinstvene celine, tj. kao jednog organizma. ANTISVET Posmatranjem kvazara i crnih rupa i modernim naunim istraivanjima je utvrena ravnopravnost izmeu materije i antimaterije. To znai da je savremena nauka praktino pronala za svaku elementarnu esticu i njenu antiesticu. Takoe, otkrivena su i antijezgra lakih elemenata. Teorijski posmatrano ne postoje nikakve smetnje da antiestice i antijezgra obrazuju antiatome, antimolekule i dalje sve forme antimaterije, antitela i na kraju celokupan antisvet koji paralelno egzistira sa nama poznatim pojavnim svetom. Eksperimenti u kojima se traga za antisvetom su jo uvek u fazi razvoja tako da postoje razne teorije i protivteorije. Spekulacije na ovu temu nisu vie samo filosofski teren i podruje jo uvek nepriznatih ezoterijskih nauka. Ovo je danas podruje fizike, astrofizike i astronomije. Radi se zapravo o gamaastronomiji i detekciji neutrina. Posledica novih naunih tendencija je sve manji raskorak izmeu pojava koje zakoni prirode dozvoljavaju i onih pojava u ije se postojanje uglavnom ne veruje. Savremena nauka se postepeno pribliava mogunosti da prui odgovor na mnoga pitanja koja su do danas bila tabu. Jedno takvo pitanje je gde se nalazi granica svet-antisvet na kojoj se dogaa anihilacija. Produkti anihilacije su eksperimentalno ve registrovani, stoga se ne iskljuuje registacija i sloenijih antitela. Ova pitanja emo ostaviti modernoj nauci da se igra u svojim laboratorijama i da daje odgovore, bolje reeno da potvrdi odgovore koji ve hiljadama godina postoje zapisani u mnogim ezoterijskim knjigama i svetim spisima. Moda e jednog dana ba neki fiziar uzviknuti: Eureka! Bog postoji!

83

84

TEORIJA HOROSKOPA

TREI DEO

85

86

UVOD
Hor ili Horus je sin Boga vremena. Ovo ime kao oznaka za vreme se pojavljuje u korenu rei sat svih indoevropskih jezika. U egipatskoj mitologiji je Bog sa sokolovom glavom. Sin Ozirisa i Izide, najee prikazivan kao jedno oko Horusovo oko. Ovaj motiv je esto korien i prikazivan na ornamentici, posebno zapadnoj, kao oko u trouglu. Simbol je neumoljive otrine oka pravde kojoj nita ne moe izmai ni iz unutranjeg ni iz spoljanjeg ivota. On poziva da se zakoni strogo potuju. Njegova borba sa pakosnim Setom je legendarna pria po kojoj mu je odsekao nekoliko delova tela a ovaj njemu probio jedno oko. To je simbol borbe Svetlosti i Tame koji zahteva stalnu budnost jer u traganju za Venou kroz sve zamke ivota oi moraju biti irom otvorene.

Slika 23: Horus, Egipatski Bog Vremena, sin Ozirisa i Izide

Etimoloki, horoskop je sloenica izvedena iz grkih rei to znai vreme ili sat i to znai gledati, posmatrati, motriti. U poetku je to
87

bila operacija posmatranja take ekliptike koja se nalazi na horizontu u trenutku roenja, odnosno posmatranja take ekliptike koja se nalazi na horizontu u trenutku nekog roenja. U tom smislu termin horoskop bio je zamenjen terminom ascedent. Koristi se takoe i da bi se oznailo pravljenje karte neba i njeno tumaenje a u dananjem jeziku oznaava ne samo grafikon Zodijaka ve se koristi i za predvianja za svaki znak koja se objavljuju u medijima. Ovakvo proizvoljno korienje termina horoskop je posledica sve veeg upliva arlatanstva u astrologiju. Proroanstva za pojedine znakove kakvih ima u svim medijima danas su u potpunosti bezvredna jer uzimaju u obzir samo poloaj Sunca i to neprecizno. Jedna opaska ne moe vaiti za veliku masu ljudi i u tome je besmislenost popularne masmedijske horoskopije. Ono to nalazimo u medijima, ne samo to ne moemo nazvati horoskopom ve to ne moemo smatrati ni astrologijom. Horoskopom se naziva celokupan proces proraunavanja i pravljenja karte neba kao i njeno tumaenje pa je stoga u naunoj astrologiji za kartu neba, koja je slika poloaja nebeskih tela, usvojen termin kosmogram. Iz precizno izraenog kosmograma astrolog otkriva prirodu i karakter neke osobe ili nekog drugog subjekta kome se radi horoskop. Dosledno tome moe se analizirati i prolost i budunost. Zbog stalnog i nejednakog kretanja nebeskih tela, stari Haldejci su proraunali da se ista slika pojavljuje svakih 19 000 000 godina pa je stoga horoskop veoma sloena pojava isto kao to je to i ovek, tako da samo veliko znanje i intuicija mogu prodreti u sutinu i izdvojiti ono najbitnije. Astrolog je svetenik prirode koji posmatra sate i upozorava pazimo na vreme!

VRSTE HOROSKOPA
Za izradu horoskopa potrebno je precizno utvreno vreme i lokacija, kao i svrha, odnosno cilj koji elimo da postignemo jednim horoskopom. U tom smislu razlikujemo vie vrsta naunog horoskopa. a) Koncept horoskop je horoskop izraen na osnovu utvrenog vremena zaea. Prilino je teko uraditi ovaj horoskop ali on ima dosta veliki znaaj i vanost u natalnoj astrologiji. b) Radiks horoskop se radi po preciznom vremenu roenja. Ovo je fundamentalni horoskop natalne astrologije od posebnog znaaja za ceo ivot oveka. c) Godinji horoskop se pravi za jednu godinu a slui da se predvidi ta se sve moe oekivati u narednoj godini. Za njegovu izradu je potrebno mnogo prorauna od koji je najvaniji radiks, zatim solarni koji se pravi prema asu kada Sunce na nebu zauzima isti poloaj kao i u asu roenja, lunarni koji

88

se rauna po ponavljanju uzajamnih poloaja Sunca i Meseca, a pojavljuju se jo i sinodiki, embolizmiki, lunacije, tranziti, direkcije, pomraenja i drugi prorauni. d) Specijalni horoskop se radi za neko odreeno pitanje i to kao interakcija izmeu natalnog, horarnog ili elekcionog i godinjeg horoskopa. e) Uporedni horoskop se radi kada elimo da utvrdimo odnos izmeu dva ili vie subjekata. Podrazumeva izradu dva horoskopa od kojih se jedan radi na foliji ili providnom papiru. Pripada sinastriji. f) Karmiki horoskop je usko vezan za natalni, odnosno, predstavlja poseban vid tumaenja natalnog horoskopa kroz koji se sagledava poreklo, starost i uslovljenost due natusa kroz inkarnacije. Kramiko tumaenje horoskopa omoguava natusu da naui proputene lekcije ivota kako ne bi ponavljao greke predhodnih inkarnacija. Pripada ezoterijskoj astrologiji a poreklo vodi iz Indijske astrologije (oti). g) Univerzalni horoskop pripada mundalnoj astrologiji i predstavlja horoskop sveta, odnosno nekog njegovog dela. Mogu se praviti horoskopi za jedan vek ili milenijum. On je po prirodi politiki i za proraune uzima Velike tranzite, Velike mutacije i sl.

IZRADA HOROSKOPA
Izrada horoskopa je osnovni element na osnovu koga se daju astroloka tumaenja, prorauni razliitih pravaca i tranzita, poreenja sa drugim horoskopima, psiholoka istraivanja i dr. Mi smo danas daleko ispred starih vremena kad su astrolozi posmatrali nebo sa visokih kula, lokaliziovali planete i merili njihove razmake pomou astrolaba. Danas velike opservatorije daju glavne poloaje planeta tako da astrologija dobija veliku pomo od svog glavnog neprijatelja, astronomije. Tumaenje horoskopa zahteva izvesna znanja, poznavanje pravila koja ine astroloku tradiciju a sama operacija pravljenja karte neba, odnosno kosmograma pristupana je svakom, ali pod uslovom da se oprezno i savesno radi. Za izradu preciznog horoskopa potrebno je tano vreme, lokacija, poznavanje teorije nebeske sfere, odreivanje poloaja nebeskih tela i pravilna izrada kosmograma dok za tumaenje, osim neophodnog znanja, veliku ulogu ima i inspiracija i intuicija astrologa. IZRADA HOROSKOPA NA KOMPJUTERU Kompjuterski obraen horoskop, prvi put je objavio enski asopis Constanze 16. novembra 1967. godine u Diseldorfu. Odmah potom se ovaj nain elektronskog proraunavanja pojavio i u Francuskoj 1968. a potom i u

89

Americi. Ovo je danas postala prilino rasprostranjena pojava s obzirom na postojanje mnogobrojnih kompjuterskih programa za astrologiju. Kako se tehnologija i kvalitet programa danas brzo razvijaju nema razloga protivljenju korienja kompjutera ali samo kao pomonog sredstva za proraunavanje i izradu kosmograma. Obrada horoskopa, odnosno njegovo tumaenje se ne moe vriti automatski jer se moe desiti da kompjuter, zbog uoptenosti programiranja kao i mnogobrojnih parametara koje treba uneti, poini i odreene greke ili pak da nam da pribline vrednosti. Zbog toga je opravdano protivljenje astrologa da se horoskopi obrauju kompjuterski jer su takva tumaenja opta i proizvoljna a za tumaenje horoskopa, kod astrologa, intuicija predstavlja neizostavni element. ULOGA INSPIRACIJE I INTUICIJE U ASTROLOGIJI Inspiracija, podsticaj ili unutranji poriv je preduslov svake delatnosti. Ne postoji nita od onoga to ovek ini a da na to nije neim podstaknut. Terminoloko odreenje izvedeno od latinske rei inspiratio znai udisanje, odnosno nadahnue. U teologiji je to prosvetljenje duha milou boijom koja oveka ini sposobnim za uzvieno saznanje. Kod starih Grka, inspiracija je imala bitnu ulogu, naroito kod primene mantikih vetina. Inspiracija je nadahnue oveka koje iznenada zasvetli prosvetljujui njegov um. Miljenje da inspiracija dolazi bez ikakve pripreme je zabluda sa ime se slae i savremena, nauna psihologija. Inspiracija je izazvana razliitim podsvesnim dogaajima i direktnim ili indirektnim spoljanjim uticajima. U astrologiji, inspiracija astrologa je nuni uslov za aktiviranje intuicije, bez koje nema valjanog tumaenja horoskopa. Intuicija, odnosno njeno mesto i uloga u tumaenju horoskopa, je jedna od najkontraverznijih taaka moderne astrologije. Sam termin latinskog porekla intuor oznaava neposredno gledanje, sagledavanje, vienje, opaanje. Pojam intuicije se javlja u vie nijansi znaenja: - neposredno sagledavanje celine jedne sloene situacije iji se elementi ili aspekti mogu opaziti ulima; - neposredno sagledavanje sutine nekog predmeta ili dogaaja u jednom doivljenom aktu; - neposredno sagledavanje onih sutina koje su principijelno nedostine, nedokuive i nepristupane ulnom opaanju i racionalnom miljenju, to je i astrologiji najblie odreenje i znaenje intuicije. Pojam intuicije igrao je posebno vanu ulogu kod mnogih filosofa. Platon je odreuje kao duhovno gledanje ideja. Dekart, intuiciju zajedno sa dedukcijom smatra procesima razuma pomou kojih moemo postii jasno,

90

razgovetno i izvesno saznanje pri emu je intuicija osnovni proces a dedukcija niz sukcesivnih intuitivnih akata. Kod Spinoze intuicija je uz mnjenje i razum jedan od tri stepena saznanja i ujedno najvii takav stepen jer ona ide od adekvatne ideje o formalnoj sutini nekih boijih atributa ka adekvatnom saznanju sutine stvari. Lok takoe smatra intuiciju najviim od tri stepena saznanja, ispred demonstrativnog i senzitivnog saznanja. Po njemu, intuicija se sastoji u tome da duh neposredno bez pomoi neke tree ideje opaa slaganje ili ne slaganje dvaju ideja. Kant pod intuicijom podrazumeva neposredno opaanje tj. percepciju a suprotstavlja je razumskom diskurzivnom miljenju. Za njega, intuicija nije najvii oblik saznanja ali je nuna predpostavka i element svakog saznanja. Fihte i eling intuiciju identifikuju sa intelektualnim opaanjem i daju joj veliki znaaj kao sposobnosti kojom duh neposredno opaa svoju stvaralaku samodelatnost. U filosofiji XX veka, najlepe odereenje i ujedno najblie astrolokom shavatanju intuicije nalazimo u filosofiji Bergsona. Za njega je intuicija instikt koji je postao nezainteresovan i svestan samog sebe i koji sa intelektualnom simpatijom dublje prodire u sutinu stvarnosti nego inteligencija koja svojom diskurzivnom delatnou ne dopire dalje od uoptenog saznanja. Za razliku od inteligencije, intuicija je sposobna da shvati ivot i igra najvaniju ulogu u savremenoj egzistencijalistikoj filosofiji. Astrolozi tradicionalistike kole se maksimalno trude da u prvi plan stave tradicionalistiki pristup tumaenju horoskopa ograniavajui se, kada pronau jedan signifikant, na tumaenje koje daju klasini autori. Za ove astrologe, horoskop je mozaik predskazanja ija je struktura data na karti neba. Astrolozi modernistikih shvatanja, svesni besmislenosti signifikanata, vanost pridaju intuiciji usmerenoj drugim kriterijumima izbora kao to je psiholoki profil, ako je poznat, osobe iji se horoskop tumai. Intuicija u ovom sluaju lii na prosvetljenje misli u euristikoj metodi. Postoje, meutim, i astrolozi koji intuiciji pridaju ekstremnu vanost, ta vie primarnu. Za ove astrologe, karta neba je ne samo element koji je vezan za osobu ve i oslonac vidovitosti. Veoma je est sluaj da mnogi magovi i vidovnjaci prave natalnu kartu neba svojih konsultanata, pri emu je ne tumae prema astrolokim pravilima. Henri Gaukom koji je bio uitelj mnogim astrolozima u delu Dictionare astrologique (Pariz 1975.) pie: U svemu tome treba paziti da se ne preceni vanost nekog sitnog detalja i da se ne zanemari neki od dominantnih uticaja. Trebalo bi takoe izbegavati gubljenje u brojnim razmatranjima detalja jer se tajna tumaenja sastoji u ne zanemarivanju nijednog vanog astronomskog elementa kako se ne bi pravile velike greke i da se ne bi razmatralo previe faktora kako bi sinteza razmatranih elemenata ostala pristupana mozgu tumaa.

91

JEZIK ASTROLOGIJE
Jezik astrologije je jezik simbola. Simboli su slike i izraz monih energetskih strujanja koja se prostiru celokupnim kosmosom. Tokom istorije, astroloki simboli su menjali svoju formu ali je njihov sutinski izraz ostao ne promenjen. Najvei deo simbola je nasleen iz drevnih vremena od Haldejaca i Egipana i mnogi od njih su i danas, mada modifikovani, jo uvek u upotrebi. Skraenice su novijeg porekla a nastale su iz razloga lakeg i breg operisanja ogromnom astrolokom terminologijom. Simboli, skraenice ali i brojevi koji takoe spadaju u jezik astrologije jedina su mogunost da se na malom prostoru predstavi ono za ta bi bile potroene mnoge knjige. Filosofija simbolikih oblika je kljuna grana teorijske astrologije i od njenog znanja zavisi sposobnost i umee astrologa kao i domet celokupne astroloke predikcije. Sutina simbola je da probudi intuiciju astrologa i da ga uvede u tajnu egzistencije.

ZNAK

EGIPAT

GRKO RIMSKI

SREDNJI VEK

MODERNO

OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

A B C D E F G H I J K L

Slika 24: Simboli koji su korieni u razliitim periodima razvoja astrologije

92

SIMBOLI I SKRAENICE
Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Vaga korpija Strelac Jarac Vodolija Ribe Sunce Mesec Zemlja (planeta) Merkur Venera Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton Severni Meseev vor Juni Meseev vor Lilit Kiron Ceres Palas Junona Vesta Izis Kupidon Had Zevs Kron Apolon Admetos Vulkan Posejdon Mlad Mesec (Mladina) Prva etvrt Pun Mesec (Utap) Poslednja etvrt Konjukcija z e c d

93

Polusekstil, dodektil Decil Nagon Polukvadrat, seksil Septil Sekstil Kvintil Kvadrat Trigon Kvadratipo, seksilkvadrat Bikvintil Inkonjukcija Opozicija Paralel Antisa Kontraantisa Stelijum Veliki Trougao T - Kvadrat Veliki Kvadrat Heksagram Jod Pravougaonik Pentagram Aplikacioni aspekt Separacioni aspekt Orbis Odstupanje Dobar aspekt Lo aspekt Vatra Zemlja (element) Vazduh Voda Kardinalan Fiksan Promenljiv Aktivan Pasivan Domicil, sedite planete Egzil Egzaltacija Kasus, pad Kue u horoskopu Horizont Meridijan Ascedent, podznak Descedent Srednje nebo, Zenit

d N s Q Bq a ca S T @ Y ]

BA MA O N M L 7 9 A P Dom. Egz. Egl. Cas. I - XII Ho M AC DC MC

aa sa o

94

Kraj neba, Nadir Angularna Kua (ugaona) Suksedentna Kua (koja sledi) Kadentna Kua (padajua) Kua ivota Kua poseda Kua odnosa Kua zavretaka Direkcija Direktan kurs planete Retrogradan kurs planete Planetarna Revolucija Planetarna Ingresija Distanca (udaljenost) Angularna (ugaona) distanca Vremenska distanca Meridijanska distanca Horizontalna distanca Kuspidarna distanca Zvezda (astra) Fiksna zvezda Istok Zapad Sever Jug Istoni ekvinocijum Zapadni ekvinocijum Severni solsticijum Juni solsticijum Precesija ekvinocijuma Zodijak Sideralni Zodijak Tropski Zodijak Ekliptika Lokalna sfera Heliocentrini sistem Geocentrini sistem Nebeski ekvator Longituda Latituda Podnevna longituda Deklinacija Rektascenzija Deklinacija severne latitude Deklinacija june latitude Koso dizanje Solarna eklipsa Lunarna eklipsa Stepen

IC Da Ds Dc Dn Dd Dr De Dir. D PR PI Dist. Ad Hd Md Ho.d Kd As FA E W N S EE WE NS SS PE Z SZ TZ Ekl. Ls HS GS CE L Lat. LM Dekl. AR + AO

95

Minut (geometrijski) Sekunda (geometrijski) Tabela domifikacije Efemeride Planetarni logaritam Konstantni logaritam Sat Minut (vremenski) Sekunda (vremenski) Grinvi Vreme po Grinviu Legalno vreme Letnje legalno vreme Astronomsko vreme Realno (pravo) vreme Lokalno vreme Istona meridijanska vremenska korekcija Zapadna meridijanska vremenska korekcija Korigovano vreme po Grinviu Istono vreme u odnosu na Grinvi Zapadno vreme u odnosu na Grinvi Korekcija lokalnog vremena roenja Geografska vremenska korekcija asovna vremenska korekcija Ukupna vremenska korekcija Sideralno (zvezdano) vreme Sideralno vreme u podne Sideralno vreme po efemeridama Univerzalno (svetsko) vreme Sideralno vreme roenja Natus Subjekt Koncept horoskop Radiks horoskop Solarni horoskop Lunarni horoskop Horoskop ciklusa Specijalni horoskop Sinastriki (uporedni) horoskop Univerzalni (svetski) horoskop Sistem natalnog horoskopa Sistem ekvatorijalnih lukova Sistem progresivnog horoskopa Sistem planetarnih tranzita Sistem embolizmikih lunacija Verteks Antiverteks Specijalna taka Fortuna

TD Ef PL KL H min. sec. Gr GMT Hlg SHlg AT RT HL EMTK WMTK GMTK EGMT WGMT KHl GTK HTK UTK ST TSM EST UT NST Nt Sb Kh Rh Sh Lh Ch Sp.h Sin.h Uh SNH SEk.L SPH SPT SEL VR AVR SP

96

TEORIJA KORESPONDENCIJA
ZNACI ZODIJAKA U TEORIJI KORESPONDENCIJA TEORIJA ELEMENATA
Teorija elemenata kao simbola je astroloka doktrina koja se nadovezuje na antiku filosofiju velikih mislilaca Pitagore, Empedokla, Platona, Aristotela i drugih, prema kojoj se razliite pojave sagledavaju elementima koji odreuju esenciju snaga prirode koja svoje delo nastanka i unitenja ostvaruje pomou njih kao osnovnih naela. Postoje etiri elementa koji nastaju kao kombinacija dva osnovna prapoela toplog i suvog i hladnog i vlanog: 1) Vatra - toplo i suvo 2) Vazduh - vlano i toplo 3) Voda - hladno i vlano 4) Zemlja - suvo i hladno

Slika 25: Ilustrovani prikaz Teorije korespondencija

97

Svaki od ova etiri elementa predstavlja jedno od osnovnih stanja: uareno, vrsto, gasovito i teno. Svakom od njih pripada i skup ivotnih delatnosti pa tako imamo etiri reda prirode prolee, leto, jesen i zimu ili vreme od svitanja do podneva, od podneva do zalaska Sunca, od zalaska do ponoi i od ponoi do svitanja. Postoje i etiri etape ljudskog ivota: detinjstvo, mladost, zrelost i starost i etiri tipa temperamenta: sangviniki, koleriki, melanholini i flegmatini. Na osnovama ovih univerzalnih vrednosti oblikovanju, razvitku, kulminaciji i opadanju se zasnivaju operacije astrologije, alhemije i ostalih ezoterijskih nauka.

Slika 26: Tradicionalni grafiki prikaz elemenata

VATRA Vatreni Znaci su Ovan, Lav i Strelac. To su Znaci akcije, delatnosti, snage, moi i fizike energije. Energija Vatre vri transformaciju vrstog u teno, tenog u gasovito. Zbog toga je Vatra element transformacije i transmutacije. To je sila koja neprestalno rui i ponovo stvara. Predstavlja onu snagu koja otvara nove horizonte i stvara nove dimenzije. Ako se veina planeta, u horoskopu, nalazi u vatrenim znacima to znai da natus poseduje ivotni ar. Krasi ga odanost i predanost poslu, veoma je praktian, ambiciozan, inteligentan i intelektualan. Kod njega svaka akcija proistie iz elje za irenjem i rastom i unutranjeg poriva za stalnim iskuavanjem i isprobavanjem. Ukoliko u horoskopu nema nijedne planete u vatrenim znacima, natusu je neophodno da ga neko jednostavno upali a posle je sve lako. Nedostaje mu entuzijazam. Nimalo nije poletan, jednostavno nema onu iskru koja treba da ga podstakne na akciju.

98

ZEMLJA Zemljani Znaci Zodijaka su Bik, Devica i Jarac. Ovi Znaci poseduju stabilnost i snagu, ozbiljni su i veoma plodni. Zemlja je vrsto stanje materije koja absorbuje, odnosno prima sve u sebe. Ona je, simboliki, majka kojoj nita nije strano, koja prihvata i razume ak i ako to ne odobrava. Zemlja je izvor moi i bogatstva. Ona je najverniji uvar blaga. Ukoliko u horoskopu ima najvie planeta u zemljanim Znacima, moe se rei da je natus veoma jak i stabilan. Uspean je u ostvarivanju karijere a posebno u ostvarivanju materijalne sigurnosti i stabilnosti. Ako nema nijedne planete u Zemljanim znacima to znai obrnutu sliku: nestabilnost i nesreenost. VAZDUH Vazduni Znaci su Blizanci, Vaga i Vodolija. Vazduh je element suptilnih upliva, ravnotee i leernosti u svakom smislu. To je element koji podstie, prepun ideja. ovek pod uticajem Vazduha je slobodnog duha, bez predrasuda, esto avanturista prepun burnih doivljaja u ivotu. Vazduh prodire u sve pore jer je kralj vetra i oluja. Za ovakvog oveka ne postoje tajne. On ih otkriva. Ukoliko u horoskopu ima vie planeta u vazdunim Znacima natus ima uroenu sposobnost za intelektualizaciju stvari, apstraktno miljenje, stavljanje emocija u drugi plan i sposobnost za objektivno sagledavanje stvari. Nedostatak planeta u ovim znacima oznaava nesposobnost komuniciranja, pa ovi ljudi moraju pronai neki drugi nain izraavanja i komunikacije sa drugima. Kod ovih ljudi prevladavaju emocije i lini izraz najbolje pokazuju kroz umetnost i svaki vid stvaralatva. VODA Vodeni znaci su Rak, korpija i Ribe. Voda je element tenog stanja. U psiholokom smislu, to je element koji oznaava sazrevanje i zajednitvo sa drugim ljudima. Voda je nesaglediva irina i nedostina dubina. Ona otvara duu i u isto vreme predstavlja emocije koje se pretvaraju u suze. Voda vlada svim telesnim tenostima. Emocije i oseanja su glavni izraz ljudi koji imaju veinu planeta u vodenim Znacima. Oni imaju izraenu elju za negovanjem, sposobni su za najdublja oseanja i izuzetno su intuitivni. Odsustvo vode, odnosno odsustvo planeta u vodenim Znacima svedoi da je re o natusu koji nije u dovoljnoj meri oseajan, niti je sposoban da duboko i intuitivno sagledava i proivljava stvari i ljude oko sebe. Ovakav ovek, naravno, nije bez emocija, ali su one strogo kontrolisane. Okolina nema nikakav uticaj na ovog oveka, niti on pokazuje svoje raspoloenje i oseanja.

99

ELEMENT VATRA ZEMLJA VAZDUH VODA OVAN BIK

ZNACI ZODIJAKA LAV DEVICA VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

BLIZANCI RAK

Tabela 1: Tabela podele Zodijaka po elementima

J K I

C D

Slika 27: Grafiki prikaz podele Zodijaka po elementima

100

TEORIJA KVALITETA
Teorija kvaliteta je astroloka doktrina prema kojoj se razliite pojave sagladavaju na osnovu meusobnih razlika u odnosima i reakcijama izmeu Znakova koji pripadaju istom elementu. Postoje tri osnovna kvaliteta i svaki se odnosi na odreenu vrstu stabilnosti: 1) Kardinalan - smena i ulazak 2) Fiksan - stabilnost i kulminacija 3) Promenljiv - prilagoavanje i promena KARDINALNOST Kardinalni Znaci su osnovni ili glavni Znaci i oni oznaavaju smenu godinjih doba i ulazak u novu fazu razvoja i meusobnih odnosa. Ovan je kardinalna vatra. Obeleava poetak prolea. On je po prirodi estoka toplota koja naprasno eksplodira, naroito sa prvim zracima Sunca. Rak je kardinalna voda i objavljuje poetak leta. Predstavlja materinstvo, plodnost, bujanje prirode i nagona. Vaga je kardinalni vazduh. Oznaava poetak jeseni. Ona je mera i ravnotaa u svemu ali i oklevanje i neodlunost. Jarac je kardinalna zemlja i oznaava poetak zime. Simbol je kraja, umiranja prirode, hladnoe, pustoi i mraka. Ako se u horoskopu veina planeta nalazi u kardinalnim Znacima Zodijaka, natus je osoba koja ima jasnu sliku o sebi samom, oseaj za umerenost u svemu i harmoniju oko sebe. Vrlo je aktivan i posveen onome na ta se usredsredi. Ambiciozan je s jedne i koristoljubiv s druge strane. Jako je emotivan ali tu svoju emotivnost veto skriva. Odsustvo planeta u kardinalnim znacima oznaava i odsustvo osobina koje se na njih odnose. Izuzetak je jedino u sluaju kad se Ascedent nalazi u nekom kardinalnom Znaku i u tom sluaju on preuzima samo osobine tog kardinalnog Znaka. FIKSNOST Fiksni Znazi Zodijaka predstavljaju sredinu svakog godinjeg doba. To je period stabilizacije i bujanja prirode i period kada najbolje vrednosti tog doba dolaze do maksimalnog izraaja. Bik je fiksna zemlja. On je kulminacija prolea i predstavlja trijumfalnu mo prirode i senzualnosti uopte. Lav je fiksna vatra i predstavlja sredinu leta. Ovo je period najvieg sjaja i moi svetla i vatre. Oznaava sjajnu slavu.

101

korpija je fiksna voda i to je doba nemilosrdne jeseni i poetak tame u kome dolazi do opteg vrenja. ivot poinje da zamire. Vodolija je fiksni vazduh. On nagovetava pobedu zime. Razbesneli vetrovi iste i unitavaju ivotnost. Ukoliko se veina planeta u horoskopu nalazi u fiksnim znacima, to govori da natus ima jasne elje i ambicije. Tei materijalnoj sigurnosti i spreman je na rad da bi to postigao. Krasi ga snani magnetizam, unutranja stabilnost i delatna intezivnost. Poseduje i izraenu matu. Odsustvo planeta u ovim znacima, osim kad je Ascedent u nekom fiksnom Znaku, znai i odsustvo svih osobina koje se odnose na fiksne znake. PROMENLJIVOST Promenljivi znaci Zodijaka su dvojne prirode. Oni oznaavaju kraj perioda, odnosno deklinirajue faze. Predstavljaju potpuno ispunjenje i smrt. Blizanci su promenljivi vazduh. Oznaavaju kraj prolea i predstavljaju umnoavanje, irenje i rasprskavanje prolene energije. Devica je promenljiva zemlja kojom se zavrava leto. Ovo je period analize, ekonomisanja i zatvaranja perioda najvieg sjaja. Strelac je promenljiva vatra. Predstavlja kraj jeseni u kojoj se sve zavrava i kada poslednji trzaji vatre i toplote jedva dopiru do srca. Ovo je priprema za udaljavanje i povlaenje. Ribe su promenljiva voda u kojoj se utapa zima. Umire jedna godina, zavrava se jedan period i priprema se otpoinjanje novog. Ako je u horoskopu veina planeta u promenljivim Znacima, znai da je natus sklon konstantnom razmiljanju i analiziranju s tenjom da sve shvati, da bi na kraju i poverovao. Po prirodi je veoma raznovrstan i praktian, ima sposobnost sagledavanja stvari onakvim kakve jesu i poseduje razumevanje za sve. Odsustvo planeta u promenljivim Znacima oznaava i potpuno odsustvo ovih osobina, sem u sluaju ako se Ascedent nalazi u nekom promenljivom Znaku.
KVALITET KARDINALAN FIKSAN OVAN BIK ZNACI ZODIJAKA RAK LAV DEVICA VAGA JARAC

KORPIJA VODOLIJA STRELAC RIBE

PROMENLJIV BLIZANCI

Tabela 2: Tabela podele Zodijaka pokvalitetu

102

J K I

C D

Slika 28: Grafiki prikaz podele Zodijaka po kvalitetu

TEORIJA PRINCIPA
Teorija principa je veoma stara astroloka distinkcija koju danas astrolozi uglavnom zanemaruju. Ona slui da bi se okarakterisala polarizacija jednog centra energije na Aktivni princip koji podrazumeva postojanje pokretake snage ili inicijative i Pasivni princip koji oznaava odsustvo pokretake snage ili inicijative, odnosno izraava potrebu da primi ili prihvati inicijativu. Podela Zodijaka na principe se naziva i podelom na Muke i enske Znake, pa stoga i planete koje prolaze ovim znacima poprimaju njihovu prirodu principa, tj. pokreu ili trae da budu pokrenute na dejstvo. AKTIVNI PRINCIP Aktivni Znaci Zodijaka su: Ovan, Blizanci, Lav, Vaga, Strelac i Vodolija. Ukoliko je u horoskopu veina planeta u Aktivnim Znacima, to znai da natus preuzima inicijativu u svim ivotnim aktivnostima. On je pokreta drugih i moe biti veoma uspean u ivotu, naroito u delatnostima u kojima se trai akcija i komunikativnost.

103

PASIVNI PRINCIP Pasivni Znaci Zodijaka su: Bik, Rak, Devica, korpija, Jarac i Ribe. Ako su planete u horoskopu vie rasporeene u Pasivnim Znacima, moe se rei da natusu nedostaje inicijativa i da je osoba koja trai podsticaj od drugih. Meutim on ima prilino jaku inspiraciju i najbolje se ogleda u umetnikim delatnostima ili pak funkcionie kao saradnik na poslu.

PRINCIP AKTIVAN PASIVAN OVAN BIK BLIZANCI RAK

ZNACI LAV DEVICA

Z OD I J A K A VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

Tabela 3: Tabela podele Zodijaka prema principima

J K I

C D

Slika 29: Grafiki prikaz podele Zodijaka prema principima

104

AKTIVAN VATRA OVAN LAV VAZDUH BLIZANCI VAGA

PASIVAN ZEMLJA BIK DEVICA JARAC VODA RAK KORPIJA RIBE KARDINALAN FIKSAN PROMENLJIV

STRELAC VODOLIJA

Tabela 4: Tabela korespondencija znakova Zodijaka po elementima, kvalitetima i principima

KUE U TEORIJI KORESPONDENCIJA Podela Kua horoskopa po teoriji korespondencija je analogna podeli Zodijaka jer svaka Kua odgovara jednom znaku Zodijaka. Prema elementu kue delimo na: a) Kue ivota b) Kue poseda c) Kue odnosa d) Kue zavretaka Prema kvalitetu kue se dele na: a) Angularne ili ugaone Kue b) Suksedentne ili Kue koje slede c) Kadentne ili padajue Kue Kada govorimo o podeli Kua prema principima moramo naglasiti da je ova podela gotovo u potpunosti zanemarena a njena vanost nije nita manje vana od predhodne dve podele. a) Neparne Kue odgovaraju aktivnom ili mukom principu i to su one Kue koje oznaavaju ono to nam je dato i u emu aktivno uestvujemo, tj. oblikujemo b) Parne Kue odgovaraju pasivnom ili enskom principu i predstavljaju one Kue koje oznaavaju ono to stvaramo i u emu pasivno uestvujemo, tj. neminovno prihvatamo. DOMIFIKACIONA TEORIJA ELEMENATA Domifikaciona teorija elemenata je astroloka dokrtina prema kojoj se vri podela Kua ili polja horoskopa na osnovu osnovnih elemenata: Vatra, Zemlja, Vazduh i Voda.

105

Element Vatre se odnosi na Kue ivota, tj. na one kue koje predstavljaju bie oveka sa njegovim fundamentalnim karakteristikama. Kue ivota su: I Kua - odnosi se na telo V Kua - odnosi se na duu IX Kua - odnosi se na duh Element Zemlje se odnosi na Kue poseda, tj. na one Kue koje govore o onome to ovek poseduje i stie. Kue poseda su: II Kua - odnosi se na imovinu VI Kua - odnosi se na profesiju X Kua - odnosi se na okruenje Element Vazduha predstavlja Kue odnosa, tj. one Kue koje govore o vrsti i tipu ovekovog odnosa prema bliem i irem okruenju. Kue odnosa su: III Kua - odnosi se na krvne veze VII Kua - odnosi se na line veze XI Kua - odnosi se na drutvene veze Element Vode predstavlja Kue zavretaka, odnosno kue koje govore o onome ta emo biti, kako emo izvriti samorealizaciju i samoispunjenje, opisuju plodove naeg rada, dostignua i na kraju sutinu sve tri smrti. Kue zavretaka su: IV Kua - odnosi se na kraj tela, fiziku smrt VIII Kua - odnosi se na kraj due, filosofsku smrt XII Kua - odnosi se na kraj duha, intelektualnu smrt

ELEMENT VATRA KUE IVOTA ZEMLJA KUE POSEDA VAZDUH KUE ODNOSA VODA KUE ZAVRETAKA I II III IV

K U E V VI VII VIII IX X XI XII

Tabela 5: Tabela podele Kua po elementu

106

DOMIFIKACIONA TEORIJA KVALITETA Domifikaciona teorija kvaliteta je astroloka doktrina na osnovu koje se vri podela Kua po kvalitetu. Ta podela je identina kao i podela Znakova Zodijaka na kardinalan, fiksan i promenljiv kvalitet. Kardinalan kvalitet se odnosi na takozvane Angularne ili Ugaone Kue horoskopa. Planete koje se nalaze u ovim Kuama imaju veliki potencijal za dinamiku akciju. Sve planete koje se nau u Kardinalnim Kuama imaju daleko snaniji uticaj i monije su od ostalih planeta. Ugaone Kue su: I Kua - odnosi se na identitet IV Kua - odnosi se na sigurnost VII Kua - odnosi se na saradnju X Kua - odnosi sa na ast Fiksan kvalitet se odnosi na takozvane Suksedentne ili Kue koje slede. Ove Kue nisu mnogo mone ali je vano to isto kao i fiksni Znaci pruaju stabilnost i svrsishodnost, naravno uz pomo planeta koje se nalaze u ovim Kuama. Kue koje slede su: II Kua - odnosi se na vrednosti V Kua - odnosi se na kreativnost VIII Kua - odnosi se na regeneraciju XI Kua - odnosi se na drutvenu svest Promenljiv kvalitet oznaava takozvane Kadentne ili Padajue Kue. Ove Kue ne pruaju mnogo mogunosti za akciju, niti pruaju veliku stabilnost, ali su jako prilagodljive i prijemive. One sa uklapaju i slau sa ostalima pa stoga se nazivaju i mentalnim kuama. Padajue Kue su: III Kua - odnosi se na svest VI Kua - odnosi se na dunost IX Kua - odnosi se na sklonosti XII Kua - odnosi se na podsvest

KVALITET KARDINALAN ANGULARNE KUE FIKSAN SUKSEDENTNE KUE PROMENLJIV KADENTNE KUE I II III

K U E IV V VI VII VIII IX X XI XII

Tabela 6: Tabela podele Kua po kvalitetu

107

DOMIFIKACIONA TEORIJA PRINCIPA Domifikaciona teorija principa predstavlja astroloku doktrinu pomou koje se Kue u horoskopu dele, analogno podeli Zodijaka, na Aktivne i Pasivne Kue, odnosno na Parne i Neparne Kue kako se nazivaju po domifikacionoj podeli. Ove Kue se vezuju po osama koje ih povezuju pa tako postoje tri ose Neparnih i tri ose Parnih Kua. I Kua - Ja, osoba iji je horoskop VII Kua -Ti, ona druga osoba II Kua - Moje, ono to meni pripada VIII Kua -Tvoje, ono to pripada drugima III Kua - Ovde, moja neposredna okolina IX Kua - Tamo, udaljeni krajevi IV Kua - Privatno, moj privatni ivot X Kua - Javno, moj javni ivot V Kua - Pruena ljubav, ljubav koju pruam XI Kua - Primljena ljubav, ljubav koju primam VI Kua - Stanje tela, fiziko zdravlje XII Kua - Stanje uma, mentalno zdravlje
PRINCIP AKTIVAN NEPARNE KUE PASIVAN PARNE KUE I II III IV K U E V VI VII VIII IX X XI XII

Tabela 7: Tabela podele Kua prema principima Tabela 8: Tabela uporednih korespondencija Kua AKTIVAN VATRA I V IX PASIVAN VODA IV VIII XII KARDINALAN FIKSAN PROMENLJIV

VAZDUH ZEMLJA III VII XI II VI X

108

PLANETE U TEORIJI KORESPONDENCIJA

Planete u teoriji korespondencija imaju osnovnu podelu koja se zasniva na intezitetu i snazi delovanja svake planete. Poto se planete kreu kroz sve znake Zodijaka i Kue one mogu, u zavisnosti od svog poloaja, primiti ili vriti uticaj u svakom elementu, kvalitetu ili principu, odnosno znaku Zodijaka ili Kui. To dejstvo se izraava na etiri mogua naina. a) Domicil ili sedite planete je stanje u kojem se ona najsnanije izraava i vri uticaj. b) Egzil je poloaj planete koji je suprotan njenom seditu pa je stoga i njen uticaj znatno smanjen. c) Egzaltacija je stanje planete u kojem ona ima pojaan i harmonian uticaj. d) Casus ili pad je poloaj planete koji je suprotan egzaltaciji i oznaava njen delimian i znatno smanjen uticaj.
Tabela 9: Tabela inteziteta dejstva planeta u znacima Zodijaka i Kuama horoskopa
DOMICIL PLANETE ZNAK SUNCE MESEC MERKUR VENERA MARS JUPITER SATURN URAN NEPTUN PLUTON KIRON LILIT ZEMLJA LAV RAK BLIZANCI DEVICA BIK VAGA OVAN KORPIJA STRELAC RIBE JARAC VODOLIJA VODOLIJA RIBE KORPIJA STRELAC RIBE BIK Kua V IV III VI II VII I VIII IX XII X XI XI XII VIII IX XII II ZNAK VODOLIJA JARAC STRELAC RIBE KORPIJA OVAN VAGA BIK BLIZANCI DEVICA RAK LAV LAV DEVICA BIK BLIZANCI DEVICA KORPIJA Kua XI X IX XII VIII I VII II III VI IV V V VI II III VI VIII ZNAK OVAN BIK VODOLIJA RIBE JARAC RAK VAGA KORPIJA RAK JARAC VAGA KORPIJA DEVICA Kua I II XI XII X IV VII VIII IV X VII VIII VI ZNAK VAGA KORPIJA LAV DEVICA RAK JARAC OVAN BIK JARAC RAK OVAN BIK RIBE Kua VII VIII V VI IV X I II X IV I II XII EGZIL EGZALTACIJA CASUS

109

110

TEORIJA INKORESPONDENCIJA
DEKADE
Deoba Zodijaka na dekade je podela od izuzetne vanosti u astrologiji. Omoguava da se bolje odredi tipologija linosti iji se horoskop analizira. Svakom dekadom vlada jedna planeta, a nekim dekadama i planeta suvladar. Dekadni sistem je od posebnog znaaja i u apotelezmatikoj astrologiji. Uticaj neke planete je posebno jai ako se nalazi u dekadi kojom vlada. Re je o podeli Zodijaka na 36 delova od po 10. Svaki znak Zodijaka ima po tri dekade. Ovaj sistem podele Zodijaka je nastao u drevnom Egiptu. PLANETARNA TIPOLOGIJA OVAN I dekada: Mars, Pluton Kljuna re: vlast Predstavlja: aktivnost, entuzijazam, smelost, hrabrost, snagu i nedostatak skromnosti. II dekada: Sunce Kljuna re: vrlina Predstavlja: plemenitost, veliinu, mo, veliki autoritet i sklonost ka pisanju. III dekada: Venera Kljuna re: potpunost Predstavlja: blagost, ljupkost, radost, lepotu, duhovnost, religioznost, strastvenost i prefinjenost u svim vrstama posla. BIK I dekada: Merkur Kljuna re: zabrinutost Predstavlja: stvaranje, izgradnju, uenje, smisao za poeziju, stidljivost, poznavanje matematike i geometrije. II dekada: Mesec Kljuna re: uspeh Predstavlja: mo, plemenitost, dostojanstvo, odlunost, sklonost demagogiji, jak uticaj na druge i dar za umetnost. III dekada: Saturn

111

Kljuna re: neuspeh Predstavlja: realnost, vlast nad sobom, odricanje, prostakluk, ludilo, ropstvo i bedu. BLIZANCI I dekada: Jupiter, Neptun Kljuna re: uplitanje Predstavlja: intuiciju, intelektualnu snagu, mudrost, prilagodljivost, dokumenta i novac. II dekada: Mars Kljuna re: okrutnost Predstavlja: zaduenja, pritisak, rad, smisao za trgovinu, pokoravanje, osvajanje i nepotene postupke. III dekada: Sunce Kljuna re: propast Predstavlja: ambicije, egocentrinost, prezir, zaboravljenost i nepotrebne rei. RAK I dekada: Venera Kljuna re: ljubav Predstavlja: radost, prefinjenost, uglaenost, ljudskost, oseajnost, ljubavni podsticaj i materinski nagon. II dekada: Merkur Kljuna re: obilje Predstavlja: bogatstvo, energinost i prelazno doba iz puberteta u zrelost. III dekada: Mesec Kljuna re: rasko Predstavlja: unutranji nemir, sklonost prirodi, pesniki duh, poteru za beguncima, svae, razmirice i osvajanje dobara ratom. LAV I dekada: Saturn Kljuna re: borba Predstavlja: okrutnost, zlobu, silovitost, smelost i pohlepu. II dekada: Jupiter Kljuna re: pobeda Predstavlja: ljubav, razumevanje, elju za promenama i izbegavanje svaa. III dekada: Mars, Pluton Kljuna re: hrabrost

112

Predstavlja: svae, sukobe, ratove, neznanje, bedu, kolebljivost, elju za vlau, pobedu nad siromatvom i zlim duhovima DEVICA I dekada: Sunce Kljuna re: razboritost Predstavlja: smelost duha, sposobnost i gomilanje bogatsva. II dekada: Venera Kljuna re: dobitak Predstavlja: zaradu, kupovinu, krtost, lakomost, nasilno uzdizanje, dugorone planove i diplomatinost. III dekada: Merkur Kljuna re: tuga Predstavlja: starost, iznemoglost, onemoalost, slabost, nemarnost, pesimizam, altruizam i bolestan duh. VAGA I dekada: Mesec Kljuna re: blagostanje Predstavlja: prefinjen ukus, rad u grupi, pravo, pravednu borbu, istinu, pomo slabijima, ugroenima, siromanima i nesrenima. II dekada: Saturn, Kiron Kljuna re: razuzdanost Predstavlja: pohlepu, pesmu i veselje, uee u porocima, blud i sodomiju, slobodu miljenja i pobunu. III dekada: Jupiter Kljuna re: mir Predstavlja: potrebu za pokajanjem, traenje pravde, obilje, dobar, miran i siguran ivot. KORPIJA I dekada: Mars Kljuna re: razoarenje Predstavlja: borbu, prevaru, podlost, propast, pakost, seksualni nagon i sadomazohizam. II dekada: Sunce, Uran Kljuna re: zadovoljstvo Predstavlja: odgovornost, vrst karakter, uvrede, odmetnitvo, buntovnitvo i svau. III dekada: Venera

113

Kljuna re: razvrat Predstavlja: pijanstvo, oholost, siledijstvo i blud. STRELAC I dekada: Merkur Kljuna re: brzina Predstavlja: smelost, slobodu, religioznost i vaspitanje. II dekada: Mesec Kljuna re: snaga Predstavlja: aktivnost, elju za putovanjima, nestabilnost, strah, jadikovanje i bojaljiv duh. III dekada: Saturn Kljuna re: ugnjetavanje Predstavlja: upornost, teko odricanje, tenju ka zlu, borbu, strahote, smisao za politiku i velike sportske sposobnosti. JARAC I dekada: Jupiter Kljuna re: promena Predstavlja: smotrenost, rad, sistematinost, veselje, gubitke i dobitke, slabosti i snishodljivost. II dekada: Mars Kljuna re: rad Predstavlja: unutranju podeljenost, sklonost ka patnji i traenje nemogueg. III dekada: Sunce, Uran Kljuna re: mo Predstavlja: idealizam, matovitost, sumnjiavost, samonezadovoljstvo, upravljanje imovinom i pohlepu. VODOLIJA I dekada: Venera Kljuna re: poraz Predstavlja: zabrinutost, neumornost, rad, tetu, pohlepu za dobitkom, sitniavost i siromatvo. II dekada: Merkur, Lilit Kljuna re: uenost Predstavlja: lepotu, razumevanje, skromnost, lepo ponaanje, uglaenost, slobodu, instiktivnu seksualnost i smisao za originalnost. III dekada: Mesec, Neptun Kljuna re: uzaludnost

114

Predstavlja: varljivost, odmetnitvo, mazohizam i uvrede. RIBE I dekada: Saturn Kljuna re: nemarnost Predstavlja: umiljenost, tenju ka promenama i traenje dobara. II dekada: Jupiter Kljuna re: srea Predstavlja: veliki duh, samoportvovanost, plemenite i uzviene ciljeve. III dekada: Mars Kljuna re: zasienost Predstavlja: blud, ljubavni zanos, seksualno naslaivanje, introvertnost i panine strahove.

ZNAK ZODIJAKA OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

I DEKADA 0 - 10 OVAN Mars BIK Venera - Zemlja BLIZANCI Merkur RAK Mesec LAV Sunce DEVICA Merkur VAGA Venera KORPIJA Mars - Pluton STRELAC Jupiter - Kiron JARAC Saturn VODOLIJA Saturn - Uran RIBE Jupiter - Neptun

II DEKADA 10 - 20 LAV Sunce DEVICA Merkur VAGA Venera KORPIJA Mars - Pluton STRELAC Jupiter - Kiron JARAC Saturn VODOLIJA Saturn - Uran RIBE Jupiter- Neptun OVAN Mars BIK Venera - Zemlja BLIZANCI Merkur RAK Mesec

III DEKADA 20 - 30 STRELAC Jupiter - Kiron JARAC Saturn VODOLIJA Saturn - Uran RIBE Jupiter - Neptun OVAN Mars BIK Venera - Zemlja BLIZANCI Merkur RAK Mesec LAV Sunce DEVICA Merkur VAGA Venera KORPIJA Mars - Pluton

Tabela 10: Prikaz podele znakova Zodijaka na dekade prema elementarnoj tipologiji

115

ELEMENTARNA TIPOLOGIJA Elementarna tipologija se, isto kao i planetarna, zasniva na podeli Zodijaka na 36 delova od kojih svaki odgovara odreenom znaku Zodijaka i planeti koja vlada tim znakom. Naziva se elementarnom tipologijom zbog toga to dekadama jednog znaka upravljaju znaci Zodijaka koji pripadaju istom elementu. Tako prva dekada Ovna odgovara Ovnu i Marsu, druga Lavu i Suncu a trea Strelcu i Jupiteru. Na isti nain je izvrena podela svih dvanaest znakova Zodijaka (videti tabelu na predhodnoj strani).

PREPLITANJE ZNAKOVA ZODIJAKA

DEVETINE I DVANAESTINE Preplitanje znakova Zodijaka je veoma stara podela Zodijakog kruga od 360. To je podela na devetine i dvanaestine svakog znaka Zodijaka. Potiu iz drevnih astrolokih sistema Indije i Haldeje. Ovaj sistem podele Zodijaka u kome se prepliu svih 12 znakova omoguava veoma preciznu i detaljnu analizu jer ispituje usko podruje delovanja svake planete. Poseban znaaj ima kod analize horoskopa dvoje blizanaca, ili pak trojki, etvorki itd. Razlika izmeu roenja blizanaca je po nekoliko minuta i iz opte podele natalnog kosmograma na dvanaest delova nije mogue utvrditi jasnu razliku izmeu njih. To omoguava, tek podela na devetine i dvanaestine. Podela na devetine se zasniva na deobi svakog znaka Zodijaka na devet jednakih delova od po 320. Ovih polja ima ukupno 108 u krugu od 360 i svako odgovara jednom znaku Zodijaka. Poev od 0 Ovna, prvo polje pripada Ovnu, drugo Biku, tree Blizancima itd. Svako trinaesto polje je ponovo prvo i pripada Ovnu, etrnaesto je drugo i pripada Biku, petnaesto je tree i pripada Blizancima itd. Svaki znak Zodijaka se ponavlja devet puta.

116

A B C D E F G H I J K L
0-320
320-640 640-10 10-1320 1320-1640 1640-20 20-2320 2320-2640 2640-30

A B C D E F G H I

J K L A B C D E F

G H I J K L A B C

D E F G H I J K L

A B C D E F G H I

J K L A B C D E F

G H I J K L A B C

D E F G H I J K L

A B C D E F G H I

J K L A B C D E F

G H I J K L A B C

D E F G H I J K L

Tabela 11: Prikaz podele znakova Zodijaka po sistemu devetina Tabela 12: Prikaz podele znakova Zodijaka po sistemu dvanaestina

A B C D E F G H I J K L
0-230 230-5 5-730 730-10 10-1230 1230-15 15-1730 1730-20 20-2230 2230-25 25-2730 2730-30

A B C D E F G H I J K L

B C D E F G H I J K L A

C D E F G H I J K L A B

D E F G H I J K L A B C

E F G H I J K L A B C D

F G H I J K L A B C D E

G H I J K L A B C D E F

H I J K L A B C D E F G

I J K L A B C D E F G H

J K L A B C D E F G H I

K L A B C D E F G H I J

L A B C D E F G H I J K

117

Podela na dvanaestine se zasniva na podeli svakog znaka Zodijaka na dvanaest delova od po 230. Ovih polja ima ukupno 144 u krugu od 360 i svako odgovara jednom znaku Zdijaka. Poev od 0 Ovna, prvo polje pripada Ovnu, drugo Biku, tree Blizancima itd. Meutim, svako trinaesto polje ne postaje ponovo prvo i ne pripada Ovnu, kao to je to sluaj kod podele na devetine. Ono postaje drugo i pripada Biku, etrnaesto postaje tree i pripada Blizancima, petnaesto postaje etvrto i pripada Raku itd. To znai da deoba svakog znaka Zodijaka poinje istim znakom. Tako prva dvanaestina Bika pripada Biku, druga, Blizancima trea Raku itd. Prva dvanaestina Blizanaca pripada Blizancima, druga Raku, trea Lavu itd. Svaki znak Zodijaka se ponavlja ukupno dvanaest puta u celom Zodijakom krugu.

PREPLITANJE KUA U HOROSKOPU

KUE UNUTAR KUA to dalje odmiemo u upoznavanju astrologije, zalazimo sve dublje u njene misterije i sve vie shvatamo njenu slojevitost. Shodno tome, treba razmotriti i sistem odnosa izmeu samih Kua u horoskopu. Svaka Kua predstavlja jedno podruje ivota oveka, meutim ne moemo se sloiti s tim da ovekov ivot podelimo samo na dvanaest segmenata. Njih ima daleko vie jer je ovek veoma slojevito bie. U analizi svakog segmenta ivota moemo ii do u nedogled. To nam omoguava upravo sistem poznavanja Kua unu-tar Kua. Ve u prvom krugu ovog sistema, mi u jednom horoskopu imama-mo 144 segmenta koje moemo analizirati. U tome se moe ii i mnogo dalje, gotovo do beskonanosti, ali je to predmet visoke astrologije i moe biti plod samo velikog znanja i iskustva astrologa. Odreivanje Kua unutar Kua je vrlo jednostavno. Prema osnovnom sistemu, I Kua u odnosu na I Kuu je I Kua, II Kua u odnosu na I Kuu je II Kua, III Kua u odnosu na I Kuu je III Kua itd. Ako uzmemo da je II Kua, I Kua u odnosu na II Kuu, II Kua u odnosu na II Kuu e biti III Kua, III Kua u odnosu na II Kuu je u tom sluaju IV Kua itd. ta nam omoguava ovaj sistem? Uzmimo za primer V Kuu koja, izmeu ostalog, govori o naoj deci. Ako elimo da saznamo neto o deci nae dece, dakle o unucima moramo primeniti sistem Kua unutar Kua. Prema tome uzmemo V Kuu kao da je to I Kua, koja predstavlja nau decu, i odredimo V Kuu u odnosu na V Kuu, koja predstavlja decu nae dece, a to je IX Kua, odnosno kua koja se odnosi na nau unuad i na taj nain sazna-jemo ono to nas interesuje o naim unucima.

118

I I II III IV V VI VII I II III IV V VI

II II III IV V VI

III IV III IV V IV V VI

V V VI

VI VII VIII IX VI VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI

X X XI XII I II III IV V VI

XI XI XII I II III IV V VI

XII XII I II III IV V VI VII

VII VIII IX IX X X XI

VII VIII IX X XI XII I II III IV V

VI VII VIII VII VIII IX X XI XII I II III IV

XI XII XII I II III IV V I II III IV V VI

VII VIII IX IX X X XI

VII VIII IX X XI XII I

VIII VIII IX X XI XII IX X XI XII

XI XII XII I II I II III

VII VIII IX X XI

VII VIII IX X

VII VIII IX

VI VII VIII

Tabela 13: Prikaz podele Kua u horoskopu po sistemu kue unutar kua

SOLARNE KUE Solarne Kue u horoskopu nisu povezane sa izraunavanjem Sideralnog vremena roenja natusa, ali su u funkciji individualne domifikacije horoskopa. Svaka Solarna Kua ima po 30 i pripada jednom znaku Zodijaka. One se odreuju veoma lako, postavljanjem I Kue u znak roenja gde se za poetak (vrh) Kue uzima tana pozicija Sunca. II Solarna Kua poinje na udaljenosti od 30 u sledeem znaku Zodijaka i tako redom sve do dvanaeste Kue. Simbolika Solarnih Kua je ista kao i kod uobiajenog sistema domifikacije horoskopa. Njihove planete vladaoci su planete koje vladaju znakom u kojem se nalaze. Tako, na primer, ako se Sunce nalazi u sazveu Blizanaca, I Solarna Kua poinje u Blizancima i njen vladar je Merkur. Sledea, II Solarna Kua poinje u Raku i njen vladar je Mesec. Solarne kue se koriste da bi se preciznije odredila tipologija Zodijaka prilikom roenja natusa.

119

LUNARNE KUE Podela Zodijakog kruga na Lunarne Kue je mnogo starija od Solarnog Zodijaka koji je danas u upotrebi. Ove kue dele Zodijak na 28 polja od kojih svako odraava priblian broj stepeni dnevnog kretanja Meseca kroz Zodijak. Ovaj sistem podele Zodijaka se nalazi u osnovi skoro svih drevnih astrolokih sistema. Danas je u potpunoj upotrebi u tri sistema: Arapskom, Indijskom i Kineskom. Metodologija primene Lunarnih Kua u astrologiji je prilino nejasna i nije potpuno izvesno kako i na koji nain ove Kue treba meriti i odreivati. U lunarnim sistemima su pozicije ovih Kua uglavnom vezane za pozicije fiksnih zvezda. Te pozicije su relativno fiksne i menjaju se shodno promeni fenomena precesije ravnodnevica, 1 za oko 72 godine. To su promene koje se odnose na fiksnu poziciju Zodijakog kruga od 360. Simbolika Lunarnih Kua je priblino identina u svim lunarnim sistemima i veoma je bliska Ptolomejevom opisu karakteristika fiksnih zvezda. U modernom pristupu problematici Lunarnih Kua, one su usklaene sa ekliptikim krugom tako da svaka Kua zauzima 1251. Poetak I Lunarne Kue se u stara vremena vezivao za poziciju zvezde Alkione Tauri koja se nalazi na 2852 Bika. Danas je, uglavnom, u praksi sistem da se 0 Ovna uzima kao poetak XXVII Lunarne Kue. Poetak svake sledee se pomera za 1251. Te pozicije izgledaju ovako:

AD G J B E HK C F I L

000 834 417

1251 2543 2126 1709

Ukoliko bi smo primenili ovakav sistem fiksne podele Zodijaka na 28 Kua, to bi izgledalo kao kad bi smo u standardnoj domifikaciji horoskopa primenili sistem fiksne podele gde bi I Kua poinjala u 0 Ovna. Taj nain nije dobar jer iskljuuje sistem individualne domifikacije horoskopa. Podelu Zodijaka na Lunarne Kue treba vriti isto kao i kod podele na Solarne Kue, dakle, poev od pozicije Meseca horoskopu. Poetak svake sledee Lunarne Kue treba pomeriti za 1251. Ako za primer uzmemo da se Mesec nalazi na 5 Raka, tu poziciju oznaavamo kao poziciju I Lunarne Kue. II Lunarna Kua, u ovom sluaju poinje na 1751 Raka, III Lunarna Kua na 043 Lava itd.

120

ASTROLOKE VEZE U TEORIJI INKORESPONDENCIJA

Svaki znak Zodijaka, svaka planeta poseduje svoje, takozvane, povoljne elemente koji imaju talismanski uticaj. To znai da se sve moe klasifikovati u grupe i podgrupe kojima vladaju odreene planete, jedna, ili vie njih istovremeno. Samim tim se dovode i u vezu sa Znacima Zodijaka i Kuama u horoskopu. Svi elementi koji podrazumevaju brojeve, godine, dane, ivotno doba, ula, anatomiju oveka, metale, minerale, boje, biljke, mirise, ivotinje, drave i gradove odreuju se prema planetarnoj tipologiji i, shodno tome, znaku Zodijaka ili Kui. Osim opte tipologije, prilikom odreivanja elemenata sa talismanskim uticajem na oveka, treba uzeti u obzir i sve sisteme podele Zodijaka, kako po teoriji korespondencija, tako i prema teoriji inkorespondencija. BROJEVI I DANI U NEDELJI Svakom znaku Zodijaka i planeti koja vlada njime odgovaraju brojevi koji se smatraju posebno povoljnim brojevima za te znake. Ovi odnosi su formirani prema drevnim numeroloko astrolokim sistemima. JEDAN je simbol kosmosa. On predstavlja Boga, njegovu sutinu i energiju. Jedan, je odreenje duhovnog principa. To je simbol pramaterije, pratvari iz koje je sve nastalo. Jedan je simbol jedinstva svih stvari, apsolutnog, harmonije i savrenstva. Svi brojevi nastaju iz jedinice i u nju se vraaju. U starim spisima, broj jedan je predstavljen zmijom koja grize svoj rep te tako stvara krug, nulu, koja je Apex Occultus. Broj jedan je simbol mukog, aktivnog principa i simbol krute volje. Oznaava promenu, poetak, inicijativu, stvaranje, svetlost, dan, inventivnost i genijalnost. Planetarni ekvivalent je Sunce, znak Lav, dan Nedelja. DVA predstavlja materijalni princip. On je odreenje zemaljskog i fizikog sveta. U antiko doba je drugi dan, drugog meseca bio posveen Plutonu, bogu podzemnog sveta. Okultisti smatraju da je broj dva u znaku avola i da predstavlja osnovno naelo satanizma. U sutini, dva nije broj kao svi ostali. To su dve jedinice, odnosno razdeljena jedinica na dve polovine. Dvojka je simbol razdvajanja, cepanja i ruenja koji poziva na spajanje i izgradnju. Jedan i jedan nisu dva, ve dve jedinice. Dvojka je simbol stvaranja oblika. Ona je pasivni, enski pricip. Oznaava intuiciju, emocije, spor i vru temperament, taktinost i komunikaciju. Planetarni ekvivalent je Mesec, znak Rak, dan Ponedeljak.

121

TRI je savren broj. On u sebi sadri potpunost: poetak, sredinu i kraj. Mnoge religije su iskoristile tu injenicu i brojem tri predstavile svog Boga u vidu Svetog Trojstva ili Svete Trojice. U Hrianstvu su to Otac, Sin i Sveti Duh. Prema indijskoj religiji i filosofiji svet je stvoren u znaku tri Boga, Brame Boga tvorca, Vinua Boga odravatelja i ive Boga ruitelja. Ni grko-rimska antika religija ne zaostaje u tom pogledu. Jupiter (Zevs) je gospodar Neba, Neptun vlada morem a Pluton podzemnim svetom. Svi oni imaju tro-jne simbole, Jupiter tri baklje, Neptun trozubac a Pluton troglavog psa. Ovo je broj ekspresivnosti, intelekta i intuicije. Planetarni ekvivalent je Jupiter, znak Strelac i Ribe, dan etvrtak. ETIRI je simboliki predstavljen kvadratom ili krstom. Ovaj broj ima izuzetno znaenje. To su osnovni elementi od kojih je sve sazdano, Vatra, Zemlja, Vazduh i Voda. Broj etiri je temelj svega stvorenog. To je ista emanacija kreacije Tvorca. etvorka predstavlja rad, stvaranje i organizaciju, ali i ograniavanje. To je zakon pravednosti. Planetarni ekvivalent je Saturn, znak Jarac i Vodolija, dan Subota. PET je simbol oveka i simbol njegove veze sa kosmosom. To je moan broj koji se sastoji od prvog parnog broja dva i prvog neparnog broja tri. To je pentagram u ijem je sreditu ovek rairenih ruku i nogu to oznaava transformaciju kosmikih energija. Petica se odnosi na promene, kretanje, miljenje i izvoenje zakljuaka, ravnodunost, brzinu, nemarnost, spekulativnost, preduzimljivost, neutralnost i podjednaku sposobnost i za dobro i za zlo. Planetarni ekvivalent je Merkur, znak Blizanci i Devica, dan Sreda. EST je broj koji je po miljenju okultista savren broj jer je deljiv i sa dva i sa tri. Ovaj broj predstavlja ravnoteu izmeu makro i mikrokosmosa. Predstavlja se kao heksagram, odnosno dva isprepletana trougla koji simboliu jedinstvo boanskog i ljudskog. estica simbolizuje principe materijane bezbednosti i principe duhovnog izraavanja. Planetarni ekvivalent je Venera, znak Bik i Vaga, dan Petak. SEDAM je broj svetosti, broj mistinosti i maginosti. On je sinteza celokupne magije. Sinteza koja kontrolie svetlost i tamu, dobro i zlo. Sedam je ezoterijski i magijski najzastupljeniji broj. Postoji sedam glavnih planeta u astrologiji, sedam energetskih centara (akri) u oveku, sedam nebesa, sedam je dana u nedelji, sedam svetskih uda itd. Sedmica se odnosi na zakon kontrole. To je hladan i intelektualan broj koji deluje sporo, ravnoduno, tvrdoglavo i lukavo. Sedmica se odnosi na genijalnost. Planetarni ekvivalent je Uran, zodijaki znak Vodolija, dan Subota. OSAM je broj blaenstva i podeljen sopstvenom polovinom daje dva, osnovni materijalni princip. Simbol je dvostrukog kvadrata. U misterijama se predstavlja kao zmija koja se umotala u osmicu oko glava dve ljudske nakaze. Poloena osmica oznaava beskonanost vremena i prostora. Osam je simbol promene, preokreta, opasnosti i smrti. Osam se odnosi na energiju,

122

izdrljivost, istrajnost i disciplinu. Osmica moe biti konstruktivna i destruktivna. Planetarni ekvivalenti su Mars i Pluton, znaci Ovan i korpija, dan Utorak. DEVET je snaan i moan broj koji predstavlja savrenstvo i potpunost materijanog i duhovnog, nebeskog i zemaljskog, mukog i enskog, svetlog i tamnog, toplog i hladnog, mekog i tvrdog, dobrog i zlog. Devet je simbol besmrtnosti due. Ovaj broj se odnosi na mentalne i spiritualne moi. Devet, predstavlja inicijaciju kroz koju se otkrivaju sve tajne Neba i Zemlje. U ovom broju je sadran klju za ezoterijsku spoznaju. Devetka je zakon sudbine (karme). Odnosi se na mo podsvesti. Planetarni ekvivalent je Neptun, znak Ribe, dan etvrtak.

ZNAK ZODIJAKA OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

PLANETA VLADAR MARS VENERA MERKUR MESEC SUNCE MERKUR VENERA MARS PLUTON JUPITER SATURN SATURN URAN JUPITER NEPTUN

DAN U NEDELJI BROJ POVOLJAN 8 6 5 2 1 5 6 8 3 4 4 7 3 9 UTORAK PETAK SREDA PONEDELJAK NEDELJA SREDA PETAK UTORAK ETVRTAK SUBOTA SUBOTA ETVRTAK NEPOVOLJAN PETAK UTORAK ETVRTAK SUBOTA SUBOTA ETVRTAK UTORAK PETAK SREDA PONEDELJAK NEDELJA SREDA

Tabela 14: Tabela brojeva, povoljnih i nepovoljnih dana u nedelji u odnosu na znake Zodijaka i njihove planete vladare

123

GODINE VLADAVINE PLANETA Svakom kalendarskom godinom vlada odreena planeta. Isto tako, svaka kalendarska godina je posebno povoljna za znak Zodijaka kojim vlada ta ista planeta. Sedam planeta se u nizu smenjuju kao vladari godina, dok pla-nete Uran, Neptun i Pluton se pridruuju kao planete suvladari: Uran Saturnu, Neptun Jupiteru a Pluton Marsu, ali samo ukoliko je godina kojom vlada Saturn, Jupiter ili Mars prestupna. To znai da se ove planete pojavljuju kao suvladari na svakih 28 godina. Te godine su u tabeli koja se nalazi ispod teksta posebno oznaene.
SUNCE LAV VENERA BIK VAGA MERKUR BLIZANCI DEVICA MESEC RAK SATURN URAN JARAC VODOLIJA JUPITER NEPTUN STRELAC RIBE MARS PLUTON OVAN KORPIJA

1905 1912 1919 1926 1933 1940 1947 1954 1961 1968 1975 1982 1989 1996 2003 2010 2017 2024 2031 2038 2045

1906 1913 1920 1927 1934 1941 1948 1955 1962 1969 1976 1983 1990 1997 2004 2011 2018 2025 2032 2039 2046

1907 1914 1921 1928 1935 1942 1949 1956 1963 1970 1977 1984 1991 1998 2005 2012 2019 2026 2033 2040 2047

1901 1908 1915 1922 1929 1936 1943 1950 1957 1964 1971 1978 1985 1992 1999 2006 2013 2020 2027 2034 2041 2048

1902 1909 1916 1923 1930 1937 1944 1951 1958 1965 1972 1979 1986 1993 2000 2007 2014 2021 2028 2035 2042 2049

1903 1910 1917 1924 1931 1938 1945 1952 1959 1966 1973 1980 1987 1994 2001 2008 2015 2022 2029 2036 2043 2050

1904 1911 1918 1925 1932 1939 1946 1953 1960 1967 1974 1981 1988 1995 2002 2009 2016 2023 2030 2037 2044 -

Tabela 15: Tabela planeta i njihovih godina vladavine od 1900. do 2050. godine

124

IVOTNO DOBA ivotni vek oveka je podeljen na razne etape razvoja i u fizikom i u psiholokom smislu. Svakom od tih razvojnih etapa vlada jedna od planeta. Ova teorija po kojoj starosnim dobima vladaju planete se naziva teorija alfidara. Astrolozi danas uglavnom zanemaruju ovu teoriju i ne koriste je prilikom tumaenja horoskopa. Meutim, kao svi drugi segmenti u astrologiji, i ovaj njen deo je veoma vaan i ne sme biti zanemaren. MESEC vlada periodom od roenja do 4. godine MERKUR vlada periodom od 5. do 14. godine VENERA vlada periodom od 15. do 22. godine SUNCE vlada periodom od 23. do 41. godine MARS vlada periodom od 42. do 56. godine JUPITER vlada periodom od 57. do 69. godine SATURN vlada periodom od 69. godine pa na dalje ANATOMIJA Jo od najstarijih vremena, od samog nastanka astrologije, mudraci su smatrali da ovekovim delovima tela i bolestima upravljaju razliiti znaci Zodijaka i njihove planete vladari. Ovo uenje se iz Haldeje i Egipta prenelo u staru Grku i kasnije Rim. Otac medicine, Hipokrat (460 377 pre n.e.) je od svojih uenika zahtevao da izuavaju astrologiju. Poznata je njegova izreka: oveka koji ne razume astrologiju, pre bi trebalo zvati budalom nego lekarom. Osim naslea Haldejaca, Egipana i potom Grka i Rimljana, veliki doprinos su dali i arapski astrolozi koji su kodifikovali zodijaku anatomiju koja je kao takva bila prihvaena od strane svih lekara sve do XVII veka. Odreenja koja su data za svaki znak Zodijaka su opta odreenja i ne treba ih uzimati kao konana. Bolesti kojima je ovek sklon i koje e se kod njega razviti, zavisi i od mnogih drugih pokazatelja u horoskopu. OVAN - glava, lice, mozak, gornja vilica; Osoba roena u ovom znaku je podlona nazebima, modanim udarima, migreni, nervnim bolestima, konim alergijama i onim bolestima. BIK - vrat, grlo, glasne ice, krajnici, jezik, usta, donja vilica, ui, tiroidna lezda; Osoba roena u ovom znaku je podlona angini, laringitisu, polipima i kanceru grla. BLIZANCI - ramena, kljuna kost, ake, nervni sistem, plua; Pripadnici ovog znaka su skloni oboljevanju od reumatizma, smetnjama u disajnim putevima i nervnim problemima

125

RAK - grudi, stomak, jetra; Rakovi su skloni oboljenju grudnog koa, smetnjama u organima za varenje i poremeaju metabolizma, LAV - bokovi, gornji deo lea, srce; Osoba roena u ovom znaku je sklona oboljenjima srca i arterija, problemima sa kimom, ali i sa oima, pankreasom, slezinom i semenim lezdama. DEVICA - jetra, pankreas, una kesa, creva, donji abdomen, probavni trakt; Podanici Device mogu imati probleme sa skoro svim organima u trbunoj duplji, naroito sa probavnim traktom i dvanaestopalanim crevom. Najee imaju prolive i upalu slepog creva i trbune maramice. VAGA - donji deo lea, bubrezi, nadbubrene lezde, slepo crevo; Pripadnici ovog znaka najee imaju problema sa bubrezima, mokranim kanalima, slepim crevom, slabinama, jajnicima i koom. Osim toga, skloni su psihikoj neuravnoteenosti i depresijama. KORPIJA - polni organi i reproduktivni sistem, beika, rektum; Osobe u ovom znaku su najosetljivije na polne i venerine bolesti. Mogu imati problema i sa unom kesom, beikom i kimenim prljenovima. STRELAC - butine, bedra, kukovi; Strelci bi trebalo da se uvaju reumatizma, kostobolje, iijasa i eerne bolesti. Mogu imati problema i sa jetrom i elucem. JARAC - kolena, potkolenice; Osoba roena u ovom znaku najee boluje od reumatizma i oboljenja glavnih zglobova i vezivnog tkiva. Slabo je otporna i na kone bolesti a problemi mogu nastati i sa beikom i unom kesom. VODOLIJA - zglobovi na nogama; Slabost Vodolija je cirkulacija krvi i nervni sistem. Posebno su osetljivi hipofiza i polne lezde. Najee oboljevaju od psihosomatskih bolesti. RIBE - stopala; Pripadnici ovog znaka imaju uglavnom probleme sa kostima donjih udova, kimenom modinom i suznim lezdama. Nije redak sluaj da pate i od problema sa genitalnim organima. ULA Ljudska ula predstavljaju specifine procese u organizmu kao interakciju fizikog i psihikog procesa opaanja i doivljavanja, kako spoljanjeg, tako i unutranjeg ivota. ulima, zbog njihove kompleksnosti, upravljaju snopovi planetarnih uticaja.

126

ULO VIDA Sunce, Mars, Saturn ULO SLUHA Sunce, Venera, Jupiter, Saturn, Neptun ULO DODIRA Mesec, Merkur, Venera, Uran ULO MIRISA Venera, Mars, Neptun ULO UKUSA Mesec, Venera, Mars, Jupiter ULO EKSTRA SENZORNE PERCEPCIJE Merkur, Uran, Neptun, Pluton BOJE Boje imaju veoma jak talismanski uticaj na znakove Zodijaka. Prema planetarnoj tipologiji opta odreenja boja su sledea: OVAN - svetlocrveno, plavo BIK - sve zelene nijanse i tonovi BLIZANCI - sivo, sve jarke boje duginog spektra RAK - belo, svetloplavo LAV - uto, narandasto DEVICA - sivo, ljubiasta VAGA - svetle nijanse ute, zelene i plave KORPIJA - tamnocrveno, braon, STRELAC - ljubiasto, indigoplava JARAC - crno, braon VODOLIJA - teget, sivoplavo RIBE - ljubiasto, indigoplavo MIRISI Tradicionalna astrologija, tipologiji znakova Zodijaka pridruuje i mirise koji imaju blagotvorno dejstvo. To su uglavnom prirodni mirisi cvetnih biljaka. Prema optem odreenju tipologije ti mirisi su sledei: OVAN - jorgovan, vres, karanfil BIK - vrba, jasmin, jorgovan, zumbul, lavanda, magnolija, ljiljan, ciklama, rua, glog BLIZANCI - urevak, perunika, lavanda, ljubiica, ruzmarin, akacija, menta, tamjan, orlovi nokti RAK - perunika, ljubiica LAV - suncokret, lavanda, origano DEVICA - zumbul, jasmin, lavanda, vrba

127

VAGA - rua, karanfil, jasmin, vrba, spomenak KORPIJA - karanfil, vres, jasmin STRELAC - ljubiica, paprat, ukovina, lavanda, orhideja, vanila JARAC - smola, mirta, mimoza, anelak, kedar, tamjan, sandal VODOLIJA smola, tamjan, sandal i svi hemijski mirisi RIBE - ljubiica, rua, vres, borove iglice, menta, perunika, rezeda BILJKE Veza izmeu zvezda i plodova prirode su jedna od najranije uspostavljenih veza. Biljke su, u tom smislu, najpodreenije godinjim ritmovima. Na osnovu planetarne tipologije svakog znaka Zodijaka i osobina biljaka, njihova pripadnost znacima je sledea: OVAN - bour, georgina, jagorevina, mak, duvan, biber, jabuka, agava, kopriva, artioka, zelenika, iak BIK - rezeda, jorgovan, ljiljan, lan, maslina, urma, urevak, mirta, bokvica, bor BLIZNACI - kleka, vrba, grejpfrut, kafa, aj, spomenak, leska, menta, ladole RAK - tikva, bundeva, perunika, detelina, mak, kakuana, kaktus, jabuka, vodene biljke LAV - palma, arnika, orai, suncokret, naranda, limun, nar, bour, DEVICA - ra, penica, macina trava, cikorija, raventa VAGA - vinova loza, maslina, jagoda, grba, grejpfrut, rue, ljiljan, dan i no KORPIJA - kajsija, breskva, kokos, kedar, empres, imir, krasuljak, gorica, narcis, gljive STRELAC - sandal, smiljka, lovor, bukva, jasen, kruka, lipa, eukaliptus, breza, eerna trska, jasmin JARAC - mak, bunika, velebilje, tatula, pejotl, konoplja, otrovne gljive VODOLIJA - ljiva, mimoza, majina duica, ruzmarin i industrijsko opojno bilje RIBE - cimet, smilje, zdravac, grahorka, paprat, movarno i vodeno bilje IVOTINJE Uz biljke, i ivotinje spadaju u veoma rano svrstavanje u Zodijak. Pripadnost ivotinja znacima Zodijaka je odreena pre svega po analogiji i osobinama, a potom i po planetranoj tipologiji. Neke ivotinje su tradicionalno vezane za zodijake znake i smatra se da povoljno utiu na ljude koji su roeni u tom znaku.

128

OVAN - ovan, ovca, konj, vuk, pas, tigar, kobac, leinar, petao, zmija, pauk BIK - jarebica, fazan, golub, grlica, bik, bizon, bufalo, krava, koza BLIZANCI - majmun, lisica, papagaj, mrav, pela RAK - rak, kraba, aba, maka, slapi mi, zec, labud, slavuj, LAV - lav, panter, orao, soko, petao DEVICA - lisica, pela, ivina VAGA - jarebica, vrabac, domae ivotinje KORPIJA - korpija, sve ivotinje koje ive u stajaim vodama i pod zemljom STRELAC - jelen, kukavica, slon, paun, konj JARAC - jarac, vuk, lisica, pas, magarac, kamila, kornjaa, jelenak, sova, slepi mi, pacov, takor VODOLIJA - divlje ivotinje koje se lako pripitomljavaju RIBE - ribe, krilata divlja KRISTALI Svakom znaku Zodijaka, kao talisman pripadaju odreeni kristali, tj. drago i poludrago kamenje. Ovi odnosi su uspostavljeni na osnovu slinosti planetarnog tonaliteteta zodijakog znaka i fizikih osobina samih kristala. OVAN - dijamant, rubin, jaspis, korneol BIK - smaragd, opal BLIZANCI - ahat, aleksandrit, magnetit, hematit, biser RAK - hijasint, ad, boraks, sedef LAV - sardoniks, hrizolit, peridot, topaz DEVICA - safir, ahat, hijasint, korneol, opal VAGA - opal, turmalin, smaragd, koral KORPIJA - topaz, sardoniks, rubin, opsidijan STRELAC - tirkiz, ametist, malahit, lazur JARAC - granit, oniks, hrizoberil VODOLIJA - ametist, biser, koral RIBE - sardoniks, hematit METALI Na osnovu svojih karakteristika, metali su isto kao i kristali povezani sa planetarnim tonalitetom zodijakih znakova. Na taj nain svakom znaku Zodijaka odgovara jedan ili vie povoljnih metala koji imaju talismanski uticaj na roene u datom znaku.

129

OVAN - gvoe BIK - bakar, bronza, platina, mesing BLIZANCI - iva, srebro RAK - srebro LAV - zlato DEVICA - iva, zlato VAGA - bakar, zlato KORPIJA - gvoe, elik, radijum STRELAC - kalaj, kovano gvoe JARAC - olovo VODOLIJA - olovo, uranijum RIBE - kalaj DRAVE I GRADOVI Jo od vremena nastanka astrologije se smatralo da svakim delom sveta vlada neka planeta, a shodno tome i odreeni znak Zodijaka. Ovde je dato samo delimino, tj. osnovno odreenje pripadnosti. OVAN - Albanija, Nemaka, Engleska, Australija, Borneo, Koreja, Danska, vedska, Sirija, Venecuela, Bergam, Berlin, Birmingem, Brunsvik, Firenca, Marsej, Napulj, Saragosa, Verona, Utreht BIK - Argentina, Kavkaz, Estonija, Finska, Irska, Italija, Litvanija, Letonija, Poljska, vajcarska, Dablin, Lajpcig, Lucern, Nant, Parma, Cirih BLIZANCI - Severna Afrika, Belgija, Kanada, SAD, Vels, Sardinija, London, Mec, San Francisko RAK - kotska, Kina, Holandija, Alir, Amsterdam, Bern, Istambul, Milano, Njujork, Tunis LAV - Austrija, eka, Slovaka, Rumunija, Sicilija, Bombaj, Bristol, ikago, Damask, Filadelfija, Prag, Rim DEVICA - Brazil, Grka, Turska, Boston, Bratislava, Jerusalim, Los Aneles, Lion, Nica, Pariz, Strazburg, Sent-Etijen VAGA - Katalonija, Egipat, Etiopija, Anver, Frankfurt, Frajburg, Be KORPIJA - Kuba, Meksiko, Liverpul, Mesina, Tokio, mitoloka Atlantida STRELAC - Saudijska Arabija, panija, Maarska, Madagaskar, Portugal, Provansa, Avinjon, Kalkuta, Keln, Nerbon, Notingem, Peking, tutgart, efild JARAC - Avganistan, Bolivija, Bugarska, Indija, Sibir, Tibet, Brisel, Malino, Oksford, Port-Said VODOLIJA - Bavarska, Nikaragva, Novi Zeland, Pruska, Vestfalija, Bremen, Brajton, Toronto, Salcburg, Sidnej RIBE - Island, Normandija, Sahara, Aleksandrija, Lankaster, Sevilja, Ruan

130

SLAGANJE ZNAKOVA ZODIJAKA Na osnovu optih karakteristika znakova Zodijaka utvreno je da postoje vee ili manje anse za njihovo meusobno slaganje ili neslaganje. Ti odnosi mogu biti povoljni, nepovoljni i neutralni. Treba napomenuti da je ovo samo opte i veoma grubo odreenje. Odnosi izmeu ljudi zavise od mnogo specifinih karakteristika i pokazatelja u individualnim horoskopima.

ZNAK ZODIJAKA OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

POVOLJNI ZNACI

NEUTRALNI ZNACI

NEPOVOLJNI ZNACI

Blizanci, Lav, Strelac, Ribe Rak, Devica, Jarac, Ribe Ovan, Blizanci, Lav, Vaga, Vodolija Rak, Devica, korpija, Ribe Ovan, Lav, Vaga, Strelac Bik, Devica, korpija, Jarac Blizanci, Vaga, Strelac, Vodolija Rak, Vaga, Strelac, Ribe Ovan, Lav, Vaga, korpija Bik, Devica, Jarac, Ribe Blizanci, Vaga, Strelac, Vodolija Bik, Rak, korpija, Jarac, Ribe

Ovan, Bik, Devica, korpija, Vodolija Ovan, Bik, Blizanci, Vaga, Strelac Bik, Rak, korpija, Jarac Bik, Blizanci, Lav, Strelac, Vodolija Blizanci, Rak, Devica, Jarac, Ribe Ovan, Rak, Lav, Vaga, Vodolija Bik, Lav, Devica, Ribe Ovan, Blizanci, Devica, korpija, Jarac Bik, Rak, Strelac, Jarac, Vodolija Blizanci, Lav, korpija, Strelac, Vodolija Ovan, Rak, Devica, Jarac, Ribe Ovan, Lav, Vaga, Vodolija

Rak, Vaga, Jarac Lav, korpija, Vodolija Devica, Strelac, Ribe Ovan, Vaga, Jarac Bik, korpija, Vodolija Blizanci, Strelac, Ribe Ovan, Rak, korpija, Jarac Bik, Lav, Vodolija Blizanci, Devica, Ribe Ovan, Rak, Vaga Bik, Lav, korpija Blizanci, Devica, Strelac

Tabela 16: Tabelarni prikaz meusobnog slaganja znakova Zodijaka

131

132

ZNACI ZODIJAKA

A C E G I K
133

B D F HM J L

Slika 29: Grafiki prikaz znakova Zodijaka redom: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, korpija, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe Slike 30-41: (na sledeoj strani i dalje) ilustrovani prikaz znakova Zodijaka Pastirski almanah 1491.

OVAN - ARIES
21. 3 - 20. 4. Element: vatra Kvalitet: kardinalan Princip: aktivan - muki Vladalac: Mars Prirodni poloaj: I Kua Grafiki znak: rogovi ovna Sutina: Ja sam Kljuna re: aktivnost

134

Ovan je prvi znak Zodijaka i odgovara prvom mesecu prolea. Sunce ovim sazveem prolazi od 21. marta do 20. aprila. Osobe roene u znaku Ovna su pod dominacijom Sunca i Marsa. Ovan je pre svega znak akcije. Osoba roena u ovom znaku konstantno je u akciji otkrivanja novih, nedirnutih i neistraenih oblasti. Sunce Ovnom prolazi u vreme buenja prirode i ekspanzije ivota koju karakterie prolee, u vreme cvetanja i obnavljanja seksualne aktivnosti ivotinja. Ovnom vlada planeta Mars. To je jedan od polova psihike energije koji predstavlja muku dominantu. Marsova priroda osobe roene u znaku Ovna manifestuje se u zrelom ivotnom dobu. Osoba roena u ovom znaku, bez obzira na pol, olienje je mukosti, voli da dominira, hrabra je i snana, energina i smela, iskrena i efikasna. Sa druge strane posmatrano, ukoliko ne postoji samokontrola u ispoljavanju agresivnosti, moe postati brutalna, gruba pa ak i sadistiki nastrojena. Uopteno posmatrano, kod Ovnova preovlauju dobre osobine. Oni su uvek mladog duha koji im omogoava da bezgranino napreduju na svim poljima, fizikom, intelektualnom i emotivnom. Ovan je, izmeu ostalog i vrlo napredna osoba koja se protivi svakoj zaostalosti. On nije od onih koji gube vreme u meusobnom klevetanju, uvek zna ta hoe i ume da oprata. U njegovom karakteru postoji izvesna paradoksalnost koja se sastoji u sledeem: dominantan je ali mrzi tiraniju i zna da ispolji potovanje prema onima koji odbijaju da se povinuju njegovoj volji. Priroda Sunca i Marsa, pa ak i izvesna dominanta Urana, odreuju njegove glavne mane. Suvie je samouveren, ponekad ide glavom kroz zid i eli da bude uvek u pravu. Zbog uticaja Marsa sklon je ljutnji i njegova vatrena priroda vodi ga u oholost. Mogua je i sklonost pesimizmu onda kada su njegova nastojanja za postizanjem uspeha i dominacije u suprotnosti sa stvarnou svakodnevnog ivota. Mars Ovnovima daje prirodni talenat za sve profesije koje imaju inicijatorski duh, akciju pa ak i rizik. Fizika aktivnost je za Ovnove najbitnija. Ona im donosi nervnu uravnoteenost i oputenost. Veoma lako nadoknauju izgubljenu energiju koja im pomae da savladaju umor koji je neodvojivo vezan za ubrzani tempo ivota. Ovan obino nije u stanju da odabere stalnog partnera ali ta nestalnost nije seksualne ve karakterne prirode. Zbog izraenog nagona za dominacijom Ovan stalno mora da osvaja. im oseti da mu se neko bie potpuno prepustilo ono ga vie ne interesuje i kree u novo osvajanje. Zbog toga se deava da ide iz razoarenja u razoarenje i moe se desiti da ostane ogoren, ravnoduan i na kraju lien ljubavi. Tek kad shvati, posle mnogo muka, nitavnost svoje elje za osvajanjem i kad se umori od stalnih ljubavnih borbi, Ovan moe postati savren suprunik.

135

BIK - TAURUS
21. 4. - 20. 5. Element: zemlja Kvalitet: fiksan Princip: pasivan - enski Vladalac: Venera Prirodni poloaj: II Kua Grafiki znak: glava bika sa rogovima Sutina: Ja imam Kljuna re: stabilnost

136

Bik je drugi znak Zodijaka i drugi mesec prolea. Njime Sunce prolazi od 21. aprila do 20. maja. Ovo je najodreeniji znak Zodijaka koji najvie lii na svoju astralnu tipologiju. Venera koja ima dominantni uticaj daje arm, lepotu i oseaj za ljubav. Ona prua i snanu matu kao i sreu bez koje je sve osueno na propast. Pod uticajem Venere Bikovi su i prilino egocentrini, previe osetljivi i uglavnom loe procenjuju opasnosti kojih se treba kloniti. Druga priroda Bika je Meseeva priroda jer je ova planeta egzaltirana u njemu. Moe se rei da pod uticajem Meseca Bik ostaje pomalo dete u dui tokom celog ivota i to svojom sveinom i naivnou. U sutini on i nije toliko nean jer po astrolokom vienju Biku najvie odgovara period rane mladosti jer je u ovom periodu prilino strpljiv i promiljen. Bik je takoe i dobar ortak u poslu kao i prijatelj na koga se moe osloniti ali on ume da bude i veoma ohol i brutalan. Bik stalno trai mir i tiinu jer je samo tada miroljubivo bie. Ume da oprata sitne uvrede jer ne eli da pogorava situaciju, ali ako se prekorai granica do koje se moe ii s njim on postaje nemilosrdan. Njegova glavna mana je egocentrinost zbog koje moe biti veoma stidljiv ali ponekad i ohol. Njegove vrline ipak odnose prevagu nad manama jer kad Bik pokloni prijateljstvo ovek moe biti potpuno siguran u njega i uvek moe oekivati i razumevanje i panju. Bik se plai da se upusti u neizvesnu situaciju. On uvek ima izraenu potrebu za sigurnou. Radije e izabrati neko stabilno zanimanje koje donosi profit nego to e slediti svoje elje ili sklonosti. Bik sve zadrava u sebi i ne odustaje od onoga to je zapoeo. Retko se deava i to da svoju snagu rasipa. On vie voli da ozbiljno i praktino preduzme odgovornost. Kako voli udoban ivot, Bik ima poriv da u svemu gradi vrste osnove kako bi stvorio finansijsku sigurnost. Tvrdoglav je i veoma se sporo ljuti, saoseajan je i pun razumevanja, ali kad mu neko stane na ulj i kad se stvarno naljuti, onda je istinski besan i od odanog prijatelja se pretvara u nepomirljivog neprijatelja.

137

BLIZANCI - GEMINI
21. 5. - 21. 6. Element: Vazduh Kvlaitet: Promenljiv Princip: aktivan - muki Vladalac: Merkur Prirodni poloaj: III Kua Grafiki znak: rimski broj dva Sutina: Ja mislim Kljuna re: raznovrsnost

138

Blizanci su trei znak Zodijaka i odgovara poslednjem mesecu prolea. Sunce ovim znakom prolazi od 21. maja do 21. juna. Nosi sve tipine osobine Merkura. Ovo je vazduni dvojni znak u emu se ogleda i njegov astralni karakter. Stalna aktivnost je izvor njegove snage, kako fizike tako i mentalne. Blizanci svoju enegiju troe svuda pa ak i kada deluje istroeno i iscrpljeno, njegova inteligencija, intuitivnost i oseajnost ga ine magnetno privlanom osobom. Merkur od Blizanaca pravi veitu decu. Ovi ljudi do kraja ivota zadravaju osobine iz puberteta to ih titi od odricanja u zrelom dobu i od pasivnosti u starosti. Uspenost i nestalnost, kao i vedrina duha su karakteristike koje izdvajaju Blizance od ostalih znakova. Za njega ne postoji jasna granica izmeu dobrih i loih stvari i one se stalno meaju. Pod dominacijom Merkura, Blizanac je poudan za znanjem, hrabar u svemu i moe postati veoma obrazovan ili da tako samo izgleda. est je sluaj da do znanja dolazi sam, van institucija obrazovnog sistema. Sjajan je govornik i ljudi vole da ga sluaju, ali samo dok je na neutralnim pozicijama jer nije retko da voli i da namee svoje miljenje drugima. Blizanac je uvek armantan i uz svoj detinji izgled je neodoljivo privlaan. Ljubavnih avantura moe imati i vie nego kose na glavi. Na prvi pogled bi rekli pravi Don uan, ali njega vie zanima intelektualna strana ljubavi. Telo koje je spremno da mu se ponudi i odgovori na njegove zahteve, on potroi i odbaci. Blizanac, pre svega, trai prijatelja i sagovornika, ali ne retko preko kreveta. Senzitivan, saoseajan, priljiv i nepostojan mora pre svega da naui da neguje istrajnost u sebi jer u protivnom e unutranji nemir koiti sva ostvarenja u ivotu. Izvor nepostojanosti je upravo tenja ka raznovrsnosti i beanje od iskazivanja oseanja. Elokvencija kod Blizanaca nije sporna, ali neodreenost i neodgovornost ga teraju da stalno menja scenu. To ini sam jer ne eli da bude odstranjen iz drutva. Jednostavno reeno, doe, malo bude i ode. Trebalo bi da usmeri svoju energiju i potencijale, kao i talenat za komunikaciju kako sve to ne bi uludo potroio. Sposoban je i verziran u mnogim stvarima mada zbog svoje nestalnosti moe biti povran. U svakom sluaju on je kreativna linost, otrouman i praktian. Bez obzira na to Blizanac nikad nije u sredini. On uvek ide na sve ili nita. Njegov iv duh i inteligencija ga usmeravaju uglavnom ka slobodoumnim zanimanjima koja mu u potpunosti odgovaraju i u kojima ima najvie ansi za uspeh. Blizancima je meu svim znacima najtee da se opredele za neki posao. Mogli bi a i hteli bi sve. Ono to je navanije, to je da posao koji rade ne sputava njihovu potrebu za slobodom, kretanjem i raznovrsnou.

139

RAK - CANCER
22. 6. - 21. 7. Element: voda Kvalitet: kardinalan Princip: pasivan - enski Vladalac: Mesec Prirodni poloaj: IV Kua Grafiki znak: kljeta raka Sutina: Ja oseam Kljuna re: posveenost

140

Rak je etvrti znak Zodijika i predstavlja prvi mesec leta. U ovom sazveu Sunce boravi od 22. juna do 22. jula. Vodena priroda i vladalac Mesec daju sutinu ovom znaku a to je dubina i misterioznost. Ponaanje Raka je opte poznato: im neki plen doe u njegov domaaj, hvata ga i nikakva ga sila ne moe naterati da otvori svoja kljeta. Razlog tome nije njegova prodrljivost ve zabrinutost za budunost i odreeni strah koji ga tera da po svaku cenu zgrabi ono za ta misli da e mu doneti sigurnost pred neizvesnou ivota. Neki ljudi se plae Rakova ali je to neshvatljivo jer i ako ima neke mane, posebno izraenu meavinu uznemirenosti i posesivnosti, ima velike kvalitete pa stoga odnos sa Rakom moe biti savren. On je pod uticajem Meseca nean i intuitivan, uvek mlad i naivan. Poseduje izraenu sklonost da sve posmatra sa strane pa usled toga postaje neradnik i lenjivac, ali to je samo u retkim sluajevima. Karakter Rakova formira se jo u ranom detinjstvu na osnovu loih i dobrih dogaaja koji obeleavaju njegovu ranu mladost. U zrelom dobu nemogue ga je promeniti. Upravo zbog toga, dete Rak zahteva mnogo vie nego ostala deca. Potrebno mu je okruenje panjom, nenou i ljubavlju. Simpatian je i potpuno se predaje onima kojima je poklonio prijateljstvo. Zbog toga se moe desiti da bude iskorien i prevaren. On na kamen odgovara hlebom i na kraju mu se uvek vraa istom merom i to je njegova srena okolnost u ivotu, jer ono ega se najvie boji je samoa. Njegov oseaj za prijateljstvo uzrokuje mnoge i ozbiljne krize, iz razloga njegove odanosti i uopte ne podnosi izdaju. Kada se nae u ovakvoj situaciji, zatvara se u sebe i preputa pesimizmu. Rakovi veoma brzo shvataju ono to se od njih trai i zbog toga mogu uspeti u mnogim zanimanjima. Biraju uglavnom poslove u kojima do izraaja moe doi njihova matovitost i subjektivnost. Kao podanik Meseca, Rak je veoma depresivan pa je zbog toga ponekad umiljeni bolesnik i neverovatno teak za negovanje. Poto nema izraeno samopuzdanje, ozdravljenje dolazi sa velikim zakanjenjem. Njegova privlanost u osnovi se zasniva na romantinosti, nenosti i blagonaklonoj prirodi. Svia se uglavnom dominantnim osobama. Vie od bilo kog drugog znaka, Rak mora dobro da razmisli o izboru svog partnera jer on sve daje za dom i porodicu. Njegov dom je mesto koje mu je potrebno da bi se povukao u mir i tiinu onda kada su mu potrebni. Veoma snano reaguje na svoju okolinu i sve doivljava kao da se njemu deava pa stoga ponekad mora da pobegne iz svog okruenja. Razlog tome je i to to mu je veoma stalo ta drugi misle o njemu.

141

LAV - LEO
22. 7. - 22. 8. Element: Vatra Kvalitet: fiksan Princip: aktivan - muki Vladalac: Sunce Prirodni poloaj: V Kua Grafiki znak: rep lava Sutina: Ja u Kljuna re: magnetizam

142

Lav je peti znak Zodijaka i odgovara drugom mesecu leta. Sunce njime prolazi od 23. jula do 22. avgusta. Osoba roena u znaku Lava je pod dominacijom Sunca i preuzima sve karakteristike Suneve prirode. Zbog toga zrai snagom, postojanou i trijumfalnim ponosom. Lavovima najvie odgovara mladost. Na izlasku iz puberteta ima sve karakteristike i kvalitete zrelog doba i u potpunosti je spreman da u njega ue. Lav poseduje izraen zanos, ambicioznost, elju za savrenstvom i apsolutnou, ali i opasnost od oholosti i preterane gordosti koja ponekad razdrauje ljude iz njegove neposredne okoline. U potpunosti je svestan svih svojih vrednosti, hrabar je i ima sve potencijale za velike poduhvate u ivotu. Ako ga neki problemi spree da uspe u ivotu, moe se desiti da se zatvori u sebe, mada se Lav retko nalazi u takvoj situaciji. Omiljen je u drutvu, pre svega zato to je odan i plemenit a izrazito je vesele prirode i voli da zabavlja druge. Naravno, Lav ima i svoje mane koje drugi ne vole. On neverovatno mnogo zahteva i to pre svega od sebe pa onda i od drugih. Toliko je plemenit i dareljiv da ako se ne kontrolie, moe postati pravi rasipnik. Lav ne zna da bude diskretan, voli da se hvalie i esto se desi da kod drugih ostvari potpuno suprotan efekat od eljenog. Isto tako on ne shvata da ostali ljudi nisu kao on. Uprkos svojoj samouverenosti i dostojanstvenosti, veoma strahuje da ne bude meta podsmeha ili osramoen. Strpljivost mu nije jaa strana i mora nauiti da obuzda svoj vatreni entuzijazam i preterano dramatian pristup ivotu. Lava niko ne moe naterati da uradi ono to ne eli, ali laskanjem se moe mnogo postii, jer on gubi razum kad ga diete u nebo. Lav uspeva u zanimanjima koja zahtevaju kontakt s javnou a inae moe da blista na svim poljima. Lav ima uroeni oseaj za odgovornost pa se stoga moe nalaziti na svim rukovodeim mestima bez obzira na vrstu zanimanja. Bez obzira za koje se zanimanje opredeli, Lav se sigurno nee oseati prijatno u drugorazrednim zanimanjima. Ako je odrastao sa loim materijalnim uslovima, bez visokog obrazovanja i nije razvio svoje intelektualne sposobnosti, svim sredstvima e se boriti kroz ivot da slobodno izrazi svoju sklonost ka komandovanju. esto se deava da Lav veruje da je potpuno beskoristan i da uzalud troi svoju snagu i to neizbeno dovodi do stalnog oseanja premorenosti uprkos njegovoj jakoj fizikoj konstituciji. Lav je uvek obuzet potrebom za osvajanjem i ta crta njegovog karaktera uz prirodnu vitalnost, moe ga uiniti armantnim zavodnikom koji uvek daje sve od sebe. Usled dominacije Sunca, najvie od svih znakova Zodijaka, Lav rizikuje da ostane bez stalnog partnera u ivotu, meutim to ga ne spreava da u svakom trenutku pored sebe ima pravu osobu.

143

DEVICA - VIRGO
23. 8. - 22. 9. Element: zemlja Kvalitet: promenljiv Princip: pasivan - enski Vladalac: Merkur Prirodni poloaj: VI Kua Grafiki znak: grka re koja simbolie devicu Sutina: Ja analiziram Kljuna re: praktinost

144

Devica je esti znak Zodijaka. Sunce njime prolazi od 23. avgusta do 22. septembra. Osoba roena u Devici je pod dominacijom Merkurove prirode. Na prvi pogled, Devica je hladna. Ponekad deluje isuvie ledeno, ali kada se upozna treba joj odmah skinuti masku iza koje pokuava da se sakrije. Talentovana je za mnotvo stvari i uglavnom je obdarena jakom inteligencijom. esto ne zna da iskoristi svoje kvalitete i potencijale. Paralisana je svojim oseanjem straha od poraza a on se javlja kao posledica konstantne tenje za savrenstvom. Poseduje jako pamenje i uvek se sea svega do najsitnijih detalja. Devica je idealista ali je retko kad kreativna. Razlog tome je elja za mirnim ivotom, bez problema a sa materijalnom stabilnou. Device umeju, zahvaljujui Merkuru, da procene svaku situaciju a da se pri tom ne prepuste subjektivnosti. Ovo moe biti i mana i vrlina istovremeno. Od preterane analitinosti, moe izgubiti oseaj za toplinu i nenost. Pod dominacijom zemaljskog elementa, Device uvek tragaju za praktinim i konkretnim vidom svih stvari a pre svega tee svojoj ivotnoj sigurnosti. Devica nikad nee biti hazarder i radije voli vrapca u ruci... Zanimanja koja joj odgovaraju su ona za koja je potrebno strpljenje, velika preciznost i koncetracija. Zbog toga nije sluajno to najvie pripadnika ovog znaka ima meu naunim radnicima i istraivaima, posebno kada su u pitanju tehnike nauke. Pod uticajem Merkura, moe uspeti u mnogim zanimanjima koja zahtevaju izraenu mentalnu aktivnost i intelektualno angaovanje. Devica je preterano zabrinuta za svoje zdravlje, do te mere da postaje hipohondar. Voli da je uvek sve na svom mestu i ne voli da joj bilo ko vrlja po kui. Higijena je na prvom mestu. Voli da se lepo oblai i tei da bude zapaena u drutvu iako je skromna, izbirljiva i promiljena. U principu sve to ini, ini dobro. Tek kad se oslobodi svoje skromnosti moe da se artikulie i da valjano iznosi svoje ideje. Ume da bude veliki kritiar i preterani detaljista da postaje ak i cepidlaka. U svemu tome moe biti i veoma nametljiva. Lako ui i ukoliko nije u mogunosti da se posveti studijama, obrazovae se samostalno i nee nimalo zaostajati u tom smislu. Devica izgleda prilino mladoliko i taj svoj izgled zadrae do kasnih godina.

145

VAGA - LIBRA
23. 9. - 22. 10. Element: vazduh Kvlaitet: kardinalan Princip: aktivan - muki Vladalac: Venera Prirodni poloaj: VII Kua Grafiki znak: terazije Sutina: Ja odmeravam Kljuna re: harmonija

146

Ovo je sedmi znak Zodijaka koji odgovara prvom mesecu jeseni. Sunce u Vagi boravi od 23. septembra do 22. oktobra. Pod dominacijom je Venere. Vage imaju veselu i optimistiku prirodu ali ivotne prilike mogu da ih uine zabrinutim pa ak i melanholinim. Poseduju neodoljiv arm koji im pomae da pronau izlaz iz svake situacije pa ak i one koje izgledaju bezizlazno. Najkritiniji period za one koji su roeni u ovom znaku je ulazak u zrelo doba. Njihova glavna mana je egocentrinost ali to ne treba meati sa egoizmom. Egocentrinost Vage se sastoji pre svega u odmeravanju svega to je okruuje i to joj se nalazi na putu. Ova osobina je slina kao kod Bika i Raka s tom razlikom to je Vaga realistina i to nastoji da dokae u svakoj prilici. Vaga neprestano misli na budunost ne obazirui se na prolost. Na taj nain zaboravlja i sva zlodela koja su joj uinjena. Usmerena je ka stvaranju ravnotee i uvek isteruje neku svoju pravdu. Ovakvim svojim odnosom, pretenciozno eli da se nametne i na poslu i u drutvu. Vaga vlada izuzetno dobro manuelnim vetinama i uz svoj smisao za harmoniju moe se baviti umetnou, posebno dekoracijom, dizajnom i sl. U ovim oblastima moe postii znaajan uspeh. Sa sklonou ka detaljnim analizama i izraenim smislom za ravnoteu, moe odlino obavljati poslove koji zahtevaju logiku i intelektualnu angaovanost. Vaga ne voli prljave poslove i uvek e se truditi da ih izbegne. Element vazduha je jako izraen i to Vagu ini armantnim i zavodnim biem to se ogleda uspehom u ljubavnom ivotu. Meutim ne odlikuje se snanim oseanjima, niti velikim strastima i uglavnom je sklona povrnim ljubavima. Trebalo bi da se potrudi da slobodnije izraava svoju senzualnost. Vagu privlae originalni partneri koji su antikonformisti i u ivotu i u intimnoj vezi. Vaga veruje u sve mogue kompromise i zbog toga maksimalno koristi svoju diplomatinost u reavanju svih problema. Zbog svoje drueljubivosti, najbolje funkcionie u zajednici i kao partner u poslu. Tenja ka stalnom smirivanju strasti, napetosti i uravnoteenju, ne samo spolja ve i iznutra, primorava je na naporan rad kako bi to postigla i uinie sve da tako i bude. Vrlo lako moe zapasti u pesimizam naroito kada naie na probleme u kontaktu sa ljudima koji joj ne misle dobro. U ovakvom raspoloenju, u stanju je da napakosti drugima ak i ako su neduni. U tome moe ii i predaleko pa ak postati i opsednuta time. Oporavak od ovakvih stanja uvek dolazi ali sa zakanjenjem kad se posledice u okolini vie ne mogu sanirati. U stanju depresije i besa, Vaga je jako povodljiva i prima sve sugestije, to mnogi mogu iskoristiti.

147

KORPIJA - SCORPIO
23. 10. - 21. 11. Element: voda Kvalitet: fiksan Princip: pasivan - enski Vladalac: Mars Suvladar: Pluton Prirodni poloaj: VIII Kua Grafiki znak: rep i aoka korpije Sutina: Ja elim Kljuna re: intezivnost

148

korpija je osmi znak Zodijaka kroz koji Sunce prolazi od 23. oktobra do 21. novembra. Pod dominacijom je Marsa i Plutona. Priroda Marsa, oveka u ovom znaku ini privlanim mada po nekad i napadnim. Usled uticaja Plutona, korpija deluje dosta tajanstveno, zatvorena je u sebe i nije sklona poveravanju. Voli da ide iz krajnosti u krajnost pa je zbog toga najneobjanjiviji znak Zodijaka. Njene osobine etaju tako da u jednom trenutku moe biti izraziti materijalista a potom da se postavi iznad materijalnih stvari i postane idealista. Odlikuje se snanom intuicijom i jakim emocijama koje uporno pokuava da sakrije. Lako se vezuje za stvari koje je okruuju. Moe biti izraziti individualista i pomalo nedisciplinovana u odnosu na posao i obaveze. U sutini poseduje i upornost i snagu i neustraivost. Veoma teko prata pa je stoga veoma osvetoljubiva. korpija je esto naprasita i svadljiva ali ima finu uglaenost usled koje ljudi esto ne primeuju njene mane. Oni koji je gledaju kao mirnu osobu uveliko se varaju jer se radi o prividu. korpija je vatra koja tee, lav koji spava ali uvek spreman na brzi skok. Poseduje borbenost ali ne tako brutalnu kao kod Ovna, iz razloga to je njena dinaminost zrelo promiljena. korpiju privlae rizina zanimanja. Isto tako, veliki uspeh moe postii u naunom radu, posebno medicini i farmaciji. Zbog vodenog elementa, ni umetnike delatnosti joj nisu strane. Veina korpija tei da ivi u blagostanju, ali nemaju sve sreu jer su obino neim sputane u doivljavanju potpunog samoispunjenja. korpija je snana i troi mnogo od svoje energije koju mora kompezovati, ali kako je esto smetena i nemarna retko ume da uskladi svoj ivot. To joj nimalo ne oduzima od njene odlunosti, agresivnosti i otroumnosti pa tako nikad nije neutralna. Uvek ima spreman svoj sud i svoje miljenje, ak i ako se ne razume mnogo u ono o emu govori. Vetinom govora i svojom tajnovitou uvek e ostaviti utisak vrsnog poznavaoca stvari iako je esto u pitanju povrnost. korpija uvek traga za istinom, donosi prave sudove i prodornog je uma pa stoga i poseduje autoritet u drutvu, koji ume da odrava prilino dugo. Istrajnost i snana volja su dominantne, ali kad su odnosi sa ljudima u pitanju, korpija u izvesnoj meri zadrava stvari u sebi. Na sitne uvrede ne reaguje, mada ih registruje. Tek kad je neko dobro podbode postaje krajnje direktna i nemilosrdna. korpija je znak koji ima najizraeniju seksualnost i koja za njih znai spoj i fizikog i duhovnog zadovoljstva. korpija puno zahteva od svog partnera, inpulsivna je i kapriciozna. Ukoliko ne naui da bude umerena teko moe zasnovati trajnu vezu. korpija se brzo razoara, naruito ako se zaljubi u osobu koja ne zna da otkrije njenu pravu prorodu. Ako je razoaranje takvo da u potpunosti pomrai njen sentimentalni ivot, moe pasti u trajno beznae.

149

STRELAC - SAGITTARIUS
22. 11. - 20. 12. Element: vatra Kvalitet: promenljiv Princip: aktivan - muki Vladalac: Jupiter Prirodni poloaj: IX Kua Grafiki znak: strela Sutina: Ja shvatam Kljuna re: vizualizacija

150

Strelac je deveti znak Zodijaka i poslednji mesec jeseni. Sunce se u ovom znaku nalazi od 22. novembra do 20. decembra. Jupiter ovde ima dominantnu vlast tako da Strelac tek u zrelom dobu u potpunosti manifestuje sve svoje prave osobine. Strelac je individualista avanturistikog duha koji iznad svega voli irinu i beskraj. Nije istrajan i vrlo esto se odaje lutanju. Moe biti sklon svim porocima i ako ne uspe da svoju prirodu izvede iz haosa deava se da bude naputen i od najvernijih prijatelja. U suprotnom on je omiljen i poeljan sa svojim vrlim intelektom koji zabavlja i oduevljava. Isto tako se mora boriti i protiv svoje oholosti, takoe izraene osobine. Druga velika mana je ta to ne prihvata savete i sugestije ak i ako su za njegovo dobro. Njegov karakter, ipak deluje zabrinuto i zainteresovano za sopstvenu sudbinu i sigurnost, mada nije od onih koji su opsednuti tednjom i ekonomisanjem. Strelac je poletan i uvek se trudi da u tom letu uhvati to vie, ak i ono to je neuhvatljivo. Ta poletnost i avanturistika priroda ga esto vode i drutvenom uspehu. Strelac je prilino armantan i to zahvaljujui Jupiteru. Vrlo je vet u zavoenju ali njegova unutranja priroda i promenljivost veoma komplikuju i oteavaju mogunost zajednikog ivota. Strelac je inae pun oseanja i strasti, ali je neverovatno ljubomoran i uopte ne podnosi prevaru. Ljubav Strelca vrlo lako moe da se pretvri u mrnju. To je i razlog zbog kojeg se Strelac retko vezuje za nekoga. On je najvie ljubomoran na svoju slobodu. Ako bi neko hteo da zadri Strelca pored sebe, treba samo da stvori iluziju njegove slobode i on e uvek biti tu. Strelac je iznad svega drutveno bie. Pun entuzijazma i uz potovanje najviih principa, on se uputa u sve vrste odnosa s ljudima. Deluje bezbrino, vedro i optimistiki, mada je nemirne prirode i udi. Moe biti i veliki rasipnik. On ne obraa panju na male i nebitne stvari. Krajnje je ekstrovertan tip i tom svojom direktnou i nestrpljivou moe poprilino, uglavnom nehotino, povrediti druge, posebno ako su to osetljivi ljudi. Problem je u tome to Strelac ne razmilja mnogo o drugim ljudima i uvek tei svojoj nezavisnosti i slobodi pa tim tenjama kadkad gazi po drugima. Strelac ne voli zanimanja koja su vezana za jedno mesto. Njemu treba i prostor i pokret. Ustaljenost ga pomalo ini nervoznim. Ako je ve prinuen da radi takav posao, on e svoju neaktivnost nadoknaditi na drugoj strani, kroz sport i sl. Kako je sam dobar analitiar i govornik i animator, moe se baviti mnogim poslovima vezanim za kulturu, umetnost, politiku, pravo nauku i dr. Diplomatijom ne bi trebalo da se bavi sve dok na shvati ta je to strpljenje i taktinost.

151

JARAC - CAPRICORNUS
21. 12. - 19. 1. Element: zemlja Kvalitet: kardinalan Princip: pasivan - enski Vladalac: Saturn Prirodni poloaj: X Kua Grafiki znak: rog i rep jarca Sutina: Ja koristim Kljuna re: ambicija

152

Jarac je deseti znak Zodijaka, koji odgovara prvom mesecu zime. Sunce ovim znakom prolazi od 21. decembra do 19. januara. Osobe roene u znaku Jarca su Saturnove prirode a kadkad i Marsove. Zanimljivo je pre svega analizirati sam simbol Jarca koji nije stvarna ivotinja. To je pola jarac, pola riba, to u osnovi znai meanje dva elementa, elementa zemlje i elementa vode. To je blato iz kojeg su stare civilizacije pravile opeku. Ovde sagledavamo prvi simbol a to je poriv i elju za graenjem. Odnosi se i na dvostruku prirodu onih koji su roeni pod okriljem ovog znaka, to savreno odgovara njihovoj astrolokoj prirodi. Saturnov uticaj na Jareve daje prilino nemiran tonalitet, izazivajui aljenje za detinjstvom. Jarac, tek u zrelom dobu uspeva da se oslobodi ove vezanosti za detinjstvo. Dok se to ne dogodi, on je introvertan tip i veoma stidljiv, ponekad smeten i nesposoban za mnoge stvari. eli mnogo i zbog toga je zabrinut. On mnogo oekuje od svog okruenja, jer i sam mnogo daje. Ako mu se ne uzvrati na isti nain on postaje do te mere ogoren na svoje prijatelje da to i otvoreno pokazuje pravei pri tom mnoge loe postupke kojima svoje najblie udaljava od sebe. Saturn je veoma teka planeta pa je time i za Jarca veliko optereenje njegova prisutnost u mnogim sferama ivota. Saturn teko prihvata ideje i akciju. Naravno, ova planeta nije samo izvor zla. Ona je istovremeno i sistem za proienje i u dobru i u zlu. Ono to Saturn prua Jarcu je oseajnost i intuitivnost, impulsivnost i autoritet, taktinost i strpljivost i na kraju ivotnu mudrost. S ovakvim osobinama i pogreni koraci, Jarcu e biti lako oproteni. Jarac je idealan saradnik kojeg svi ele u svom okruenju. Odgovoran je prema poslu i vrlo lako stie poverenje. Savreno dobro razume sve ono to se od njega zahteva i prilino je ekonomian i tedljiv. Ponekad moe biti i veoma krt, ali je to zakljuak koji izvode samo oni koji ga ne poznaju dovoljno. On, zapravo, tei sigurnosti u svom ivotu, mada ova osobina moe biti i preterano zastupljena i tada je ona i mana ali i vrlina. Ono to Jarcu nedostaje je nesposobnost preduzimanja inicijative koja se od njega esto trai. Kada prevazie ovaj nedostatak moe postati veoma dobro verziran u mnogim zanimanjima. Jarevi deluju s autoritetom i najee su konzervativni, ali otvoreni i s puno razumevanja. Jarac je najambiciozniji od svih znakova. Vrlo je ozbiljan u svojim mislima i zamislima. Krajnje je predan dunosti i izrazito samodisciplinovan, odgovoran, praktian. S vremena na vreme ga obuzme samosaaljenje kad se nae u procepu zbog izuzetno snanog oseanja svrhe i pravca. Jarac pomalo deluje rezervisano u oima drugih, meutim, to je samo dobar mehanizam odbrane, naroito u kritinim situacijama.

153

VODOLIJA - AQUARIUS
20. 1. - 18. 2. Element: vazduh Kvalitet: fiksan Princip: aktivan - muki Vladalac: Saturn Suvladar: Uran Prirodni poloaj: XI Kua Grafiki znak: talasi Sutina: Ja znam Kljuna re: mata

154

Vodolija je jedanaesti znak Zodijaka i odnosi se na kulminaciju, srednji mesec zime. Sunce u ovom znaku boravi od 20. januara do 18. februara. Znak je dvostruke prirode i pod dominacijom dve planete, Saturna i Urana. Vodoliju pre svega karakterie njegova vazduna priroda. Sam simbol se odnosi na nosaa vode koji deli ednima ono to im je potrebno, mada sam znak nema nikakva obeleja vodenog elementa. Najvea vrlina, ali i mana Vodolije proistie upravo iz odreenja njegovog simbola. On je stvoren da razume i da prui, ali od njegovog znanja uvek profitira neko drugi. Moda to i ne bi bila mana kad ta osobina ne bi, kao u veini sluajeva, bila dovedena do krajnosti. Nijedan drugi znak nema tako izraenu potrebu za davanjem pa tako on, nedostatak strasti kod drugih ljudi vidi i shvata kao ravnodunost. Tei da svojim shvatanjima uvek odnese pobedu ali ako bude pobeen on se povlai u sebe i veoma brzo tone u crne misli. Ovo je najvea zasluga starog zlokobnika, Saturna. Uran, s druge strane, ga tera da u svakom trenutku trai nezavisnost na svim poljima ivotnih aktivnosti. Sloboda je ono to najvie voli. Isto tako, Uran moe izazvati i vrlo izraene konformistike tenje i pozicije. Vodolija esto sanja o nedostinom idealu u svakoj sferi ivota. Gotovo da nema veeg utopiste i idealiste. On vidi samo krupne stvari i ne vezuje se za detalje. Ovo moe biti velika mana u odnosu sa ljudima jer se uglavnom smatra da se ljudi pokazuju upravo na sitnicama. Moe se zakljuiti da mu nedostaje praktinost. Pesimizam u koji Vodolija esto zapada je uglavnom kratkotrajan jer je on u globalu okrenut budunosti i razmilja daleko unapred. Veoma je prijatan u drutvu i moe biti veoma odan prijatelj. Tek kad savlada svoju prirodnu stidljivost, pokazuje se u pravom svetlu. Uvek je veseo, radostan, mio i spreman da uini uslugu. Vodolija je uglavnom preterano umna iako mnogo razmilja i izvodi kalkulacije, svoje najbolje osobine potiskuje i to se odraava na njegov status u drutvu kroz negativan efekat. Odreenje znaka daje i izuzetno razvijen smisao za pronalazatvo i sposobnost da se u svakom trenutku suoi sa novom situacijom koju s lakoom okree u svoju korist. Sva zanimanja koja zahtevaju ozbiljnu intelektualnu angaovanost su profesije koje odgovaraju Vodoliji. Isto tako je vano da posao nije monoton i da zahteva dosta kretanja i akcije. Vodolija teko nalazi svog ivotnog saputnika jer trai srodnu duu. Sklon je veem broju seksualnih iskustava zbog kojih moe propustiti ivotnu ansu. Romantian je i od svog partnera trai mnogo vie od onoga to mu zaista moe pruiti. Usled toga se javljaju i esta razoarenja. Vodolija na brak obino gleda kao na gubitak slobode i stoga odugovlai sa stupanjem u brak. Retke su Vodolije koje su srene u prvim godinama braka. Kad prevazie tu krizu moe postati divan suprunik.

155

RIBE - PISCES
19. 2. - 20. 3. Element: voda Kvalitet: promenljiv Princip: pasivan - enski Vladalac: Jupiter Suvladar: Neptun Prirodni poloaj: XII Kua Grafiki znak: dve ribe Sutina: Ja verujem Kljuna re: razumevanje

156

Ovo je dvanaesti i poslednji znak Zodijaka koji zatvara krug i priprema otvaranje novog. Sunce se u njemu nalazi od 19. februara do 20. marta. Ovo je jedini znak Zodijaka koji ima trostruku prirodu. To je dvojan znak ali je pod dominacijom tri planete. Prva je Jupiter, drevni vladar, druga Neptun kao suvladar i tea koja se povremeno uplie meu njih je Venera. U sutini je vodene prirode i simbol univerzalne kosmike svesti. Ribe su onaj deo Zodijaka u kome se, po Indijskoj astrologiji, nalazi sav zakon kosmosa, zakon karme u kojem je ispisana sudbina i odreenje svakog pojedinca. Prema Zapadnoj naunoj koli astrologije, to je odreenje XII Kue koja prirodno pripada Ribama. Ribe se odlikuju jakom intuicijom i snanim razumom. To je promenljiv znak kao, voda koja tee i stoga je s njim teko komunicirati. Uspostaviti kontakt sa Ribama znai pronai nain izraavanja koji e im prijati, to je veoma teko. Ribe nisu egoistiki nastrojene i raduju se srei drugih. Umeju da saoseaju i sa njihovom nesreom i zbog toga su rado viene u drutvu. Nemaju dovoljno energinosti i nisu stvorene za poslove u kojima je potreban fiziki napor. Materijalna strana u ivotu nije primarna stvar kod ovih ljudi i zbog toga se opredeljuju za zanimanja koja odgovaraju njihovim aspiracijama. Bavljanje naukom je prava stvar za njih, ili se posveuju umetnikim delatnostima. Na taj nain zadovoljavaju svoj individualizam, matu i nesmetano mogu da se zatvore u svoj svet to obino i ine. Ribe su veliki sanjari, pesnici, kompozitori, slikari i sl. Teko prihvataju ivot onakvim kakav jeste pa zbog toga bee u svoje snove. Poseduju veliku kreativnost i orginalnost, produhovljene i mistine pa su zbog toga pomalo indolentne a mogu biti i nepraktine. Roeni u znaku Riba su sposobni za veliku i strasnu ljubav pa tee tom ispunjenju kroz brak. Sposobni su da ceo ivot posvete jednoj osobi. Ono to je paradoks, Ribe su i znak zabranjenih ljubavi. Ako popuste pred iskuenjem, porodica moe mnogo ispatati zbog toga. Niko kao Ribe ne podlee tuim uticajima iz razloga to nikoga ne eli da povredi. To je sanjar Zodijaka, i s neverovetno puno oseajnosti pristupa svemu u ivotu. Ribama je teko da donose odluke sve dok ne prevaziu svoj poriv za beanjem od problema i izazova. Ribe deluju kao neko ko nije samouveren ali one na svoj tihi nain mnogo toga postiu u ivotu. Svih ostalih jedanaest znakova Zodijaka su proeti kosmikom avanturom realnog a tek u Ribama se sve to spaja sa zajednitvom, altruizmom i iracionalnim neptunovskim kosmopolitizmom. Simbol Riba predstavlja dve suprotno postavljene ribe od kojih se jedna penje a druga sputa. Ovo je i sutinsko objanjenje za njihovu unutranju kontradiktornost koja mnogima ostaje neshvatljiva.

157

Slika 42: Velianje Ptolomeja kao "kralja" astronoma na jednom drvorezu iz enciklopedije "Margarita Philosophica" Gregora Raja iz 1503/1504 godine Ptolomejeva kruna, vezana je za estu zamenu sa kraljem Ptolomejem koja je bila uobiajena u srednjem veku

158

SVETLA

Slika 43: Grafiki prikaz znakova Planeta Svetla redom: Sunce, Mesec

SUNCE
Sedite: Lav Egzaltacija: Ovan Egzil: Vodolija Pad: Vaga Grafiki znak: Heliosov tit, beskonani krug sa takom koja simbolie unutranje ja Predstavlja: linost, ego, volju za mo Kljuna re: unutranje ja Anatomija: srce, lea, slezina, cirkulatorni sistem, sperma, desno oko mukarca, levo oko ene ivotno doba: od 23. do 41. godine Dan: Nedelja Godine vladavine: 1905, 1912, 1919, 1926, 1933, 1940, 1947, 1954, 1961, 1968, 1975, 1982, 1989, 1996, 2003, 2010. Sunce je najmonije nebesko telo koje u astrologiji odreuje Zodijaki tip a koji je preciziran drugim pokazateljima. Kada se kae da je neko roen u znaku Blizanaca, to znai da je on roen kada je Sunce prolazilo sektorom ekliptike koji nosi ime sazvea Blizanaca i koje se tu vie ne nalazi zbog precesije ravnodnevica.

159

Sunce je muka planeta koja odgovara animusu, instiktivnoj mukosti i aktivnom polu. Simbolie zraenje, vitalnost, spoljni ivot, poasti, oca, mua, efa. Osoba kojom vlada Sunce je osoba roena u Znaku Lava ili za podznak ima znak Lav ili je pak roena u godini kojom vlada Sunce. ivotno doba kojim vlada Sunce je prelaz iz puberteta u zrelo doba. Podanik Sunca je zanesen idealima, prefinjen, plemenit, entuzijasata ali i ohol, voli da dominira a ponekad je i pravi tiranin. U astrologiji je Sunce simbol ivota, topline, dana, svetlosti i svega to zrai. Sunce je autoritet a to to su ga astrolozi sveli samo na obinu planetu je samo prividno. To je u prvom redu stoga to je uticaj Sunca podeljen na dva sasvim razliita podruja: direktan uticaj, tj. uticaj njegovog poloaja na nebu i indirektan uticaj tj. njegov Zodijaki uticaj. Svaki uticaj Zodijakih znakova, u sutini, je Sunev uticaj. To je uticaj Sunca to ga odraava ili polarizuje orbita Zemlje. Sunce predstavlja osnovni izraz oveka kao pojedinca. Upravlja zdravljem, ivotnim naelima, autoritetom, rukovodeim mestima, rangom, titulom, visokim poloajima, napredovanjem, dostojanstvom, energinou, oseanjem identiteta, i sposobnou za sticanjem iskustva. Sunce deluje osnaujue i daje ivahnost. Tamo gde je Sunce tu su srce i ivot.

MESEC
Sedite: Rak Egzaltacija: Bik Egzil: Jarac Pad: korpija Grafiki znak: Mesec u prvoj etvrti Predstavlja: porodicu i potrebu za negovanjem Kljuna re: emocije Anatomija: grudi, stomak, telesne tenosti, sekrecija lezda sa unutranjim luenjem, levo oko mukarca, desno oko ene ivotno doba: do 4. godine Dan: Ponedeljak Godine vladavine: 1901, 1908, 1915, 1922, 1929, 1936, 1943, 1950, 1957, 1964, 1971, 1978, 1985, 1992, 1999, 2006. Mesec je simbol posrednog, diskurzivnog, postupnog i hladnog saznanja. On je nono nebesko telo koje metafiziki evocira lepotu a i svetlost u mranom beskraju. Kako je ta svetlost samo odraz Suneve svetlosti, to je Mesec simbol saznanja putem odraza, tj. teorijskog, pojmovnog i racionalnog sa-

160

znanja. Pasivan i receptivan, Mesec je voda nasuprot vatri Sunca, hladno nasuprot toploti, sever i zima nasuprot jugu i letu. Mesec iji je krug jednakih dimezija vidljiv kao i krug Sunca u astrologiji ima veliku vanost. On je simbol pasivnog ali plodnog principa. On predstavlja no, vlagu, podsvest, imaginaciju, psihu, san, emotivnost i sve to je nepostojano, prolazno i podlono uticajima. Mesec predstavlja spoljanost ene i nesvesnu enstvenost mukarca. Posebno utie na matu i intuiciju, naginje meditaciji i sanjalatvu. Mesec je simbol kosmike materice koja obuhvata sve epohe od najstarijih vremena do danas i prisutan je posvuda. Mesec je isto tako i simbol sna, nesvesnog i nonih vrednosti. Nesvesno i san su deo nonog ivota. Meseev simboliki sklop i simboliki sklop nesvesnog povezuju u noi element vode i zemlje sa svojstvima hladnoe i vlanosti, nasuprot simbolikom sklopu Sunca i svesnog koji s danom povezuje elemente vazduha i vatre, odnosno svojstva toplog i suvog. Mesec predstavlja imaginaciju koja proizilazi iz podsvesnog a to je imaginacija koja kulminira i potiskuje. Pod dejstvom Meseca ovek uva psiholoke crte deteta koje je nekad bio. Sveina, nenost, oseajnost i smisao za porodicu su njegove vrline. Nesrea je u tome to je on esto naivan, bezvoljan i lako pada pod tui uticaj. Mesec upravlja linim interesima, eljama, potrebama, magnetizmom, rastom i plodnou, potrebom za dodirom. Istovremeno upravlja i vodom i tenostima uopte, plimom i osekom, rekama, morima, jezerima, padavinama.

MESEEVI VOROVI

Slika 44: Grafiki prikaz znakova Severnog i Junog Meseevog vora

Meseevi vorovi nisu planete ve one take na nebeskoj longitudi gde Mesec preseca ekliptiku. Postoje dva vora i to: vor ascedent, Severni vor ili Zmajeva glava koji oznaava taku prelaska sa june na severnu stranu plana ekliptike i vor descedent, Juni vor ili Zmajev rep koji odgovara obrnutom sluaju.

161

vorovi imaju veliku vanost u tumaenju horoskopa. Od mnogobrojnih znaenja vora valja istai, u prvom redu, znaenje fiksacije u odreenom stanju. Kada se govori o voru, govori se o zapletu radnje, o raspletu situacije i o voru ivota. Razvezati vor ivota znai bilo krizu ili smrt, bilo reenje ili osloboenje, to odmah pokazuje da je simbol ambivalentan. vor predstavlja stanje napetosti, kompleks, zamrenu i nejasnu situaciju a moe biti i materijalizovana zamrenost sudbine. vorovi predstavljaju silu koja spaja i razdvaja. Oni simboliu i sjedinjenje dvaju bia ili drutvenu povezanost, ta vie, kosmiku povezanost sa iskonskim ivotom. Severni Meseev vor predstavlja princip irenja, zraenja, mukosti, aktivnosti i pozitivnosti dok je Juni Meseev vor princip skupljanja, upijanja, enstvenosti, pasivnosti i negativnosti. Na Glavi Zmaja je glava koja uzima hranu. To je uloga Severnog vora. To je mesto na kojem ovek prima nova saznanja, ideje i ideale, sve to je nepoznato. To je taka dobiti ili poveanja. S poveanjem znanja ovek stie sigurnost, s poveanjem sigurnosti raste samopuzdanje i konano se stie do najvie take unutranjeg mira i ispunjenosti koju horoskop omoguava oveku. Ako je Zmajeva Glava taka unoenja, oigledno je da Zmajev rep predstavlja taku izbacivanja. Meutim, ovde se ne radi o izbacivanju znanja koje je ovek uneo kroz Severni vor ve znanja koje se nalazi u njemu: znanje, ideje, stavovi i moral koji su ve njegov deo, deo njegove prolosti, uspomene, detinjstvo ili deo zajednike vekovne prolosti. Severni vor je taka dobitaka, uveavanja i pojaane samouverenosti. U horoskopu oznaava mesto gde ovek dobija i gde mu se daje, i mesto na kome treba da tei ispunjenju. Juni vor je taka oslobaanja ili putanja. To je ono mesto gde ovek daje ili se od njega uzima. Na tom mestu ovek najlake moe nai izlaz. U tumaenju vorova naglasak treba staviti na Kue u kojima se nalaze a potom na Znake, da bi se utvrdio nain na koji e se ispoljiti.

162

PLANETE

S U W Y

T V X Z

Slika 45: Grafiki prikaz znakova Planeta redom: Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton, Zemlja
163

MERKUR

Sedite: Blizanci - Devica Egzaltacija: Vodolija Egzil: Strelac - Ribe Pad: Lav Grafiki znak: krilati boanski lem Predstavlja: nain izraavanja i intelektualni poriv Kljuna re: logika Anatomija: nervni sistem, mozak, vid, usta, jezik, respiratorni sistem, ruke i ake, hormoni. ivotno doba: od 5. do 14. godine Dan: Sreda Godine vladavine: 1900, 1907, 1914, 1921, 1928, 1935, 1942, 1949, 1956, 1963, 1970, 1977, 1984, 1991, 1998, 2005. Prema astrolokoj analizi, Merkur dolazi posle Sunca i Meseca kao zvezde ivota i zvezde stvaranja. Sunce je nebeski otac, Mesec sveopta majka a Merkur je njihovo dete i posrednik. To se ogleda i u odreenju sedita ove planete. Merkur u sazveu Blizanaca predhodi Mesecu u sazveu Raka a svojim seditem u Devici sledi Suncu ije je sedite u Lavu. Kao glasnik bogova, u mitologiji, i bog dunosti, zatitnik je lopova i umetnika. Upravlja intelektualnim sposobnostima i razumom, sposobnou prilagoavanja i spretnou. Osoba roena pod dominacijom Merkura zadrava sve svoje osobine iz puberteta, i vrline i mane. Obdarena je ivim duhom kao i velikom sposobnou prilagoavanja i bez mnogo muke uspeva da stekne znanja o mnogim stvarima. Ipak, moe se desiti da zbog loih aspekata nema sposobnost istrajnosti pa ta znanja mogu ostati samo povrna. Podanik Merkura je uvek veseo, suptilan, igrajui se reima, idejama, eljan dijaloga, druenja sa ljudima on je brilijantan i uvek omiljen u drutvu. Meutim on nije uvek savren: kad se loe indikacije nadviju nad horoskop on postaje beskrupulozan i ljudi se tada sklanjaju od njega. Sutina koju simbolie Merkur jeste sposobnost rezonovanja, sam um oveka kao i nain na koji ovek komunicira sa svetom oko sebe. Dakle, razum, intelekt, svest, komunikacija, spretnost, racionalizacija, transmisija, rei, miljenje i ulna percepcija su elementi kojima se Merkur iskazuje. Upravlja putovanjima, posebno kraim i poslovima vezanim za intelekt, komunikaciju, trgovinu, teniku a predstavlja i emotivni potencijal. Smatra se neutralnom planetom a samo njegovo delovanje je veoma brzo, neizvesno i kratkotrajno.

164

VENERA
Sedite: Bik - Vaga Egzaltacija: Ribe Egzil: korpija - Ovan Pad: Devica Grafiki znak: ogledalce tatine boginje Venere Predstavlja: oseanje vrednosti i drutvenu afirmaciju Kljuna re: naklonost Anatomija: grlo, brada, obrazi, ulo ukusa, bubrezi, jajnici, unutranji reproduktivni organi, venska cirkulacija i koni receptori ivotno doba: od 15. do 22. godine Dan: Petak Godine vladavine: 1906, 1913, 1920, 1927, 1934, 1941, 1948, 1955, 1962, 1969, 1976, 1983, 1990, 1997, 2004. Planeta Venera utelovljuje u astrologiji instiktivnu privlanost, oseaj za ljubav, simpatiju, sklad i nenost. Ovo je planeta umetnosti i ulne izotrenosti, uivanja i radosti. Ona je mali dobroinitelj. Predstavlja ulo dodira i sve osobine enstvenosti. Nerazdvojiva je od Marsa iako je njegova suta suprotnost najavljuje harmoniju, arm, entuzijazam, dra lepog, seksualnu instiktivnost, najviu intuiciju, prefinjenost, razumevanje i portvovanost. Ove osobine osobu pod dominacijom Venere bi inile savrenim partnerom ali se jako retko deava da nepovoljni aspekti ne pomrae tu injenicu. Pod uticajem Venere ovek je esto osrednje inteligencije sa izraenim nagonskim karakterom koji ga moe spreiti da upotpuni svoju kulturu. esto se deava da postane igraka svojih strasti. Jo od najstarijih vremena Venera je bila planeta nenih poveravanja. Prva meu nebeskim lepoticama, nadahnjivala je ljubavnike direktnim uticajem koji ova planeta ima, svojim zraenjem, na kontemplativne due. Venera poseduje svojstvo koje je povezano sa ulima pohotne privlanosti i ljubavi, to se razvijaju ve u organskoj poudi odojeta u dodiru sa majkom i produuju se i razvijaju sve do sentimentalnog altruizma. Venera upravlja drutvenou, sklonostima, luksuzom, zadovoljstvom, potovanjem, brakom i raznim savezima, moralnim karakterom, emotivnim kontaktima i nenou. Takoe upravlja kulturom, umetnou, estetikom, dobrim ukusom, sentimentalnou, posedovanjem, lepotom, armom, partnerima, bojama, slikama, nakitom, muzikom, pevanjem, poezijom, dramom. Njeno delovanje je usklaeno ak i u sadejstvu sa planetama koje gospodare mranim silama.

165

MARS

Sedite: Ovan - korpija Egzaltacija: Jarac Egzil: Vaga - Bik Pad: Rak Grafiki znak: koplje i tit boga Marsa Predstavlja: akciju, inicijativu i agresivni poriv Kljuna re: energija Anatomija: miini sistem, eksterni reproduktivni organi, glava i lice, crvena krvna zrnca, motoriki nervi, nadbubrene lezde, beika ivotno doba: od 42. do 56. godine Dan: Utorak Godine vladavine: 1904, 1911, 1918, 1925, 1932, 1939, 1946, 1953, 1960, 1967, 1974, 1981, 1988, 1995, 2002, 2009. Mars je kao mitoloki bog rata surov i krvoloan, neumoljiv. Prema astrolokom tumaenju, Mars znai akciju, hrabrost i strast koja je esto destruktivna, ponekad sa sadomazohistikom dominantom. U mundalnoj astrologiji najavljuje nestanak civilizacije, velike invazije, ratove. Pod uticajem Marsa ovek je sasvim jasno odreen. Najbolje se osea u zrelom dobu, dok mu pubertet i starost uopte ne odgovaraju. On je vatreno bie koje je uniteno ako ne moe unititi, spaljen ako ne moe da spali. Hrabrost, silina, sveina, odsustvo zadnjih misli, njegove su glavne vrline koje okolina ceni jedino ako uspe da kontrolie svoju agresivnost. U astrologiji planeta Mars oznaava snagu, volju, smelost, pritisak i agresivnost. Poto se te osobine uglavnom pripisuju zlom a ne dobrom, tradicionalna astrologija ovu planetu naziva malim zlokobnikom, koji vlada ivotom i smru. Upravlja raanjem i umiranjem i simbol je vatrene elje, dinamizma, snage i mukog polnog nagona. Pokazuje seksualni poriv i oznaava oblast u kojoj ovek troi energiju. Mars upravlja animalnom prirodom, eljama i seksualnom energijom. Ukazuje na ambiciju, tenju, rad, konstruktivnost, snagu, mo i smrt. Deluje u hirurgiji i operacijama, vlada ratovima, nasiljem, nesreama, ranama, posekotinama, opekotinama, zapaljenjima, orujem, alatom, gvoem i elikom. Delovanje Marsa je iznenadno, uznemirujue i samosvesno a moe se pokazati kao destruktivno, ljutito, borbeno i uvek sa snagom i hrabrou.

166

JUPITER
Sedite: Strelac - Ribe Egzaltacija: Rak Egzil: Blizanci - Devica Pad: Jarac Grafiki znak: desna ruka boga Jupitera koja dri munju Predstavlja: dobronamernost i zatitnitvo Kljuna re: ekspanzija Anatomija: arterijska cirkulacija, jetra, bedra, kukovi, stopala, desno uvo, gornji deo ela, glikogen i masna tkiva, pankreas ivotno doba: od 57. do 68. godine Dan: etvrtak Godine vladavine: 1903, 1910, 1917, 1924, 1931, 1938, 1945, 1952, 1959, 1966, 1973, 1980, 1987, 1994, 2001, 2008. Jupiter je planeta iz koje zrai nadmo u svemu, jer simbolie nasilni red, red nametnut spolja. ovek pod uticajem Jupitera je siguran u svoju pravednost i svoju mo odluivanja, stoga ne trai dijalog niti pokuava uveravati - on grmi. Jupiter je gospodar dnevnog svetla, munje i grmljavine. On je najvia vlast horoskopa. Jupiter je sila dobrote koja ubija i uskrsava. Vlada aspektom najvie dvojnosti. Simbol je prijateljstva i nagodbe ali i sudskog lukavstva. On je gospodar pojavnog. Jupiter zauzima sredinje mesto meu planetama u odnosu na Sunce. Merkur, Venera, Zemlja i Mars su ispred a iza njega su Saturn, Uran, Neptun i Pluton. U skladu sa ovakvim specifinim poloajem, Jupiter u astrologiji predstavlja princip ravnotee, autoriteta, reda, neprestalnog napretka, obilja i ouvanja utvrene hijerarhije. Ovo je planeta drutvenih zakonitosti, bogatstva, optimizma i poverenja. Jupiter je veliki dobroinitelj koji upravlja zakonom pravde i dobrotvornou pa su pod njegovom zatitom medicina i pravo. Jupiter je pater familias, atoritativan i uobraen zbog svoje nadmonosti. On je planeta sree i srenih okolnosti. Osim toga to je pokazatelj sree tokom celog ivota, najai uticaj vri u zrelom dobu, daje snagu i oveku prua mogunost da uiva u onome to je stekao svojim radom. Tada se u potpunosti ostvaruje njegova priroda: dobrota, otvorenost, senzualnost i euforinost. Jupiter upravlja bogatstvom, velikim poslovima i prosperitetom, viim umom, moralnou i optimizmom, visokim obrazovanjem, filosofskim razmiljanjem i aspiracijama, slobodnim vremenom, dugim putovanjima, uivanjem i ljubavlju prema ivotinjama. Jupiter je sudija, zakonodavac, i onaj koji prua pomo. On deluje skladno, sreeno i uravnoteeno.

167

SATURN
Sedite: Jarac - Vodolija Egzaltacija: Vaga Egzil: Rak - Lav Pad: Ovan Grafiki znak: srp Hronosa, boga vremena Predstavlja: poriv za bezbednou i sigurnou Kljuna re: uitelj Anatomija: koa, skeletni sistem, zubi, ligamenti, kolena, levo uvo, organi ula sluha, una kesa, paratiroidna lezda, telesne belanevine ivotno doba: od 69. godine Dan: Subota Godine vladavine: 1902, 1909, 1916, 1923, 1930, 1937, 1944, 1951, 1958, 1965, 1972, 1979, 1986, 1993, 2000, 2007. Saturn je, u astrologiji, planeta koja donosi zlo, tugu i tamu od pamtiveka. Dominira svim ivotnim nevoljama i iskuenjima. I u biolokom i u psiholokom smislu Saturn je simbol fenomena odvajanja, od fenomena kidanja pupane vrpce novoroeneta do konanog odvajanja u trenutku smrti preko raznih naputanja, odricanja i rtvovanja koja se oveku nameu tokom ivota. Tumaenje Saturna u astrologiji nije jednostavno jer on utelovljuje naelo koncentracije, kontrakcije, fiksacije, kondezacije i inercije. On je sila koja tei kristalizaciji i uvrivanju postojeih stvari te se prema tome suprotstavlja svakoj promeni. Saturn je veliki zlokobnik koji stvara prepreke svake vrste, zastoje, nedostatke, nesreu, nemo, paralizovanost. Uticaj mu se ogleda u pronicljivosti uz velike promiljene napore i predstavlja vernost, stalnost, znanje, odricanje, nevinost i veru. Prema tome Saturn ima za zadatak da oveka izvue iz unutranjeg zatoenitva sopstvene animalnosti i da ga oslobodi zemaljskih veza, oslobaajui ga od okova nagonskog ivota i ivotnih patnji. U tom smislu on predstavlja silu koja oveka obuzdava u korist duha te je stoga velika poluga intelektualnog, moralnog i duhovnog ivota. Saturn predstavlja naela istinitosti, kontrakcije, uvrivanja, mudrosti i starenja. Njegov uticaj se ogleda u naunim zakonitostima, teorijama, tradiciji, konvencionalnosti, ortodoksnosti, utvrivanju termina i pravilnom korienju vremena. Upravlja strpljenjem, tugovanjem, zakanjenjima, ogranienjima, ambicijama, sposobnou ostvarivanja karijere, disciplinom i odgovornou. On deluje sporo i trajno i smatra se naredbodavcem horoskopa.

168

URAN
Sedite: Vodolija Egzaltacija: korpija Egzil: Lav Pad: Bik Grafiki znak: beskonani krug sa takom koja simbolie unutranje Ja, na kojem se nalazi krst sa Meseevim etvrtima sa strane Predstavlja: uzvieno nezadovoljstvo i poriv za slobodom Kljuna re: onaj koji budi Anatomija: modane funkcije, telesni elektricitet, zglobovi Osnovni izraz Urana je poriv za slobodom. On je planeta individualizma, originalnosti, buenja i raskida sa tradicijom. Uran predstavlja kosmiku silu koja izaziva iznenadne, nagle i nepredviene promene, pronalaske, originalne kreacije i napredak. Prvenstveni domen ima kada je u pitanju elektricitet, vazduhoplovstvo i kinematografija. Ova planeta je pravi tvorac modernog sveta, u drutvenom smislu na naelima Francuske revolucije a u sferi rada na mehanizaciji i industrijalizaciji. Simbolie psihiku energiju i predstavlja dvopolnu planetu, polje libida i planetu koja vlada seksualnim lutanjima kada nepovoljni aspekti naglaavaju njegov tetan uticaj. Uran je budilnik koji od oveka stvara jaku linost koja dobija sve duhovne i intelektualne bitke. ovek pod uticajem Urana postaje jeretik, avangardni inovator koji zna da prevazie granice mogueg. Uran je simbol neumerenog i neizdiferenciranog stvaralakog razmnoavanja koje svojom obilnou unitava i sve ono to raa. Karakterie poetnu fazu svake akcije s naizmeninou egzaltacije i depresije, poleta i pada, ivota i smrti. On je stoga simbol ciklusa razvitka. Uran je Bog neba ija je ambicija da se izdvoji iz nerazluenog i da se potom uzdigne, da se ustremi u visine da bi se to je vie mogue individualizovao. Ova planeta odvaja oveka od zemlje, uzdie ga u nebo u svoje mitoloko carstvo i usmerava prema Apsolutu. Uran je futuristika planeta koja upravlja otkriima, naukom, elektricitetom, modernom tehnologijom, zraenjem i uvidom u prirodne zakone. Ova intelektualna, boemska, egoistina, utopijska i ekscentrina planeta takoe upravlja individualizmom, ingenioznou, pobunama, iznenadnim promenama, stvaralakom voljom, revolucijama i diktatorima a iznad svega okultnim moima, magijom, alhemijom, astrologijom i psihologijom. Delovanje Urana je iznenadno, neoekivano i uglavnom nasilniko. On kri sve norme i tradicije. Neutralan je i bespolan i predstavlja vii, transcedentalni izraz Merkura.

169

NEPTUN
Sedete: Ribe Egzaltacija: Lav Egzil: Devica Pad: Vodolija Grafiki znak: trozubac Posejdona, boga mora Predstavlja: duhovni poriv ili poriv za beanjem Kljuna re: intuicija Anatomija: kimeni stub, nervna vlakna, hipofiza, telepatske funkcije, bela krvna zrnca, kinestetike funkcije, stopala U astrologiji Neptun se manifestuje koliko u nadahnuu, intuiciji, posrednitvu i nadprirodnim sposobnostima, toliko i u utopiji, ludilu i izopaenosti. Poto je njegovo boravite, u psiholokom smislu, smeteno u Zodijaki znak Ribe mnogi su ga prozvali bolnicom Zodijaka. Ova planeta upravlja podsveu i uzrokuje duevne bolesti, posebno depresije i manije. Na drutvenom planu njegovim uticajem je posebno oznaen anarhizam i njegova suprotnost komunizam, pokreti iracionalnog ili nadrealistikog tipa i policija. Pod njegovim uticijem su plinovi, uglavnom otrovni, droge i sve to je u vezi sa zraenjem, ukljuujui radiologiju, radiofuziju i televiziju. Bilo da predstavlja praiskonski glib, pratvar, praiskonsku vodu, bilo prainu kosmikog beskraja i zavrno stapanje, Neptun je u svim svojim manifestacijama arhetip univerzalne integracije ili raspada to deluju na razna podruja: nerazdvojnost od grupe, pristupanje viem jedinstvu, poistoveenje, kontemplacija. Obuhvata sve od pomraenog stanja kome ili izofrenije, kada vlada potpuna zbrka, neogranieno prijanjanje, nerazumljiva tama u kojoj se meaju ego i non-ego, pa do izuzetnog stanja ekstaze sveca, maga ili jogija, prolazei kroz prelazno stanje kosmike nesvesti, predlogike ili nadrealizma. Neptun predstavlja duhovni poriv i poriv za beanjem, elju oveka da zavara samog sebe i svoja stvaralaka i intuitivna svojstva. Ova planeta upravlja morima i okeanima, tenostima, maglom, mirisima, drogama, alkoholizmom, anesteticima, naftom, bojama. Uticaj Neptuna se ogleda i u muzici, filmu, pozoritu i televiziji. Upravlja glamurom, laskanjem, ljubavlju za poezijom i plesom, snovima, iluzijom, razoarenjima, duhovnou, idealima, unutranjim ulom, predoseanjima, mistinou, misterijama, transom, hipnozom, mesearstvom, hipohondrijom, nematerijalnou i abnormalnou. Sve ono to u ivotu uzimamo zdravo za gotovo, bez ikakvog razmiljanja i sve ono to je nedodirljivo pod uticajem je Neptuna. Ova planeta deluje suptilno, postepeno i pritvoreno. Ona je vii i trancedentalni izraz Venere.

170

PLUTON

Sedite: korpija Egzaltacija: Jarac Egzil: Bik Pad: Rak Grafiki znak: krst sa mladim mesecom iznad koga lebdi beskonani krug Predstavlja: Poriv za unitavanjem, reformatorski duh i fuziju Kljuna re: transformacija Anatomija: eliminatorni i reproduktivni sistemi, abnormalni rast, hipofiza, bradavice, mladei, tumori Pluton predstavlja silu koja upravlja velikim promenama geolokih razdoblja i vrsta, unutranjom strukturom materije, svetom atoma, osvajanjem svemira i modernom tehnologijom. On je simbol korenite obnove na novim osnovama s odbacivanjem tetnih i nevanih elemenata. Posledice njegovog uticaja su izneneadne i nepredvidljive. Pluton u isti mah predstavlja i reformatorski i destruktivni poriv. On upravlja najdubljim slojevima nae podsvesti i predstavlja sponu izmeu duhovnog i materijalnog sveta jer otelovljuje naelo transformacije i regeneracije. Za psihoanalitiku astrologiju Pluton, vladar tame, simbol je dubina naih unutranjih tmina koje tvore iskonski mrak due, odnosno najarhainije slojeve psihe. Pluton upuuje oveka da se suoi sa vlastitim biem, da razvije svest o nevidljivom, da ostvari vlast nad svojim izgubljenim blagom, da raskri pristup do skrivenog bogatstva, da otkrije svoje njajtajnije tajne radi sopstvenog duhovnog ispunjenja i metafizikog ostvarenja. Usklaivanje ega sa najdubljim istinama bia prua mo ili bar volju za okultnom snagom koja obino ima poslednju re u svemu to se tie oveka. Tradicionalno, Pluton upravlja donjim svetom i onim to je skriveno od pogleda, svetom unutar samog oveka, njegovo potisnuto ili nesvesno Ja. Ova planeta predstavlja sve procese replikacije kao to su zaee umnoavanje, tampanje i sl. Pluton upravlja masama, subverzijama, zloinom, atomskim silama, fobijama, opsesijama, sporim rastom, grupnim faktorima, transmutacijama, poetkom i krajem, roenjem i smru, izolovanou, prinudom, nestajanjem, kindapovanjem, anonimnou, bakterijama i virusima. On predstavlja generisanje, regenerisanje i degenerisanje. Izlae sve ono to se tajnovito ili prikriveno razvijalo. Upravlja upranjenim radnim mestima, diktaturama, nepopularnim ciljevima i svim ekskluzivitetima. Delovanje Plutona je sporo, oprezno i neminovno. On je vii transcendentalni izraz Marsa.

171

ZEMLJA

Sedite: Bik Egzil: korpija Egzaltacija: Devica Pad: Ribe Grafiki znak: beskonani krug sa krstom materije u sebi Predstavlja: ivotnu misiju Kljuna re: realnost Zemlja je egzistencijalna planeta. Astrolozi je uglavnom ne koriste prilikom izrade horoskopa. To je greka, jer je upravo planeta na kojoj ivimo od posebnog znaaja. Poloaj Zemlje je uvek dijametralno suprotan poloaju Sunca u horoskopu. Postoji mnogo teorija o znaenju Zemlje u horoskopu. Nesumljivo je da se simbol Zemlje odnosi na stabilnost, praktinost i sklonost ovozemaljskom ivotu. Zemlja svojim podanicima prua smisao za lepotu i kreativnost. Ovi ljudi obema nogama stoje vrsto na zemlji. Izrazito su svesni svog fizikog izgleda, svog tela i veoma su zabrinuti za svoje zdravlje. Ponekad deluju i isuvie sporo i tromo, zbog svojih ukorenjenih navika. Zemlja, kod svojih podanika moe izazvati i destruktivnost koja je podstaknuta spoljanjim uticajima, isto kao to to ini i sama planeta pritisnuta razliitim atmosferskim uticajima. Zemlja ukazuje na ovekovu ivotnu misiju. Govori o tome gde se i na koji nain ovek susree sa svetom koji ga okruuje i to na nain koji njemu odgovara. Njen poloaj u horoskopu pokazuje gde se i na koji nain moe iskoristiti prirodni potencijal koji ovek nosi u sebi i to na najproduktivniji nain. Zemlja upravlja uroenim talentima, potencijalima i sopstvenim vrednostima natusa.

172

MALE PLANETE

173

Slika 46: Grafiki prikaz znakova Malih Planeta redom: Kiron, Lilit, Ceres, Palas, Junona, Vesta, Izis, Kupidon, Had, Zevs, Kron, Apolon, Admetos, Vulkan, Posejdon

KIRON

Sedite: Strelac Egzil: Blizanci Egzaltacija:Vaga Pad: Ovan Grafiki znak: beskonani krug iznad koga je obeen polumesec Predstavlja: klju za ulazak u novi svet Kljuna re: novi uitelj Kiron nije nova planeta. U Sunevom sistemu pripada malim planetama, odnosno planetoidima. Ima krajnje ekscentrinu putanju, poput Plutona. Kada je najblii Suncu, preseca orbitu Saturna i blii je Suncu, a kad je najudaljeniji, zalazi duboko u orbitu Urana. Upravo u ovom fenomenu i treba traiti njegovo razumevanje kao posrednika koji spaja tendencije i Saturna i Urana. On ne lii ni na jednog od njih. Nezavistan je i samim tim ima specifian uticaj. Kiron je olienje kontradiktornosti koje pokuava da spoji u sebi. On uva svog podanika od spoljanjosti i u isto vreme ga gura u novi svet koji ga eka s druge strane. Na tom putu prolazi pored svih barijera. Kiron nosi klju novog sveta i kada se vrata jednom otvore tada osobine koje potencira Uran postaju deo tradicionalnog sveta koje uva Saturn. Kiron primorava oveka da traga za istomiljenicima i da se s njima udruuje gradei odnos na zajednikim osnovama. On predstavlja zajedniku iskru koju neki ljudi dele zajedno. Kiron upravlja odnosima izmeu uitelja i uenika u onim situacijama kada uitelj otvara novi svet znanja za uenika. Takoe, upravlja savremenim odnosom izmeu roditelja i dece u kojem svi imaju jednak status i gde je sve dozvoljeno. On je jezgro novog sveta koji se stvara. Kiron, pre svega, omoguava da se prevaziu ogranienja Saturna. Za razliku od Urana koji rui zidove konvencija izazivajui destrukciju, Kiron jednostavno ide iznad Saturna kao da ovaj uopte i ne postoji. Njegovo geslo bi se moglo izraziti na nain, priaj ti ta hoe, a ja u kako mi se svidi. Kiron je gospodar sadanjosti. Tamo gde se nalazi u horoskopu, ovek e radije delati sada i ovde bez obzira ta treba initi kasnije. On se ne obazire mnogo na ustaljene norme i pravila. Ukazuje na lekcije koje ovek treba da naui posle lekcija Saturna, kao i kuda treba da krene da bi siao sa puta na kome je sada. Tamo gde je Kiron, ovek ne eli nikakva ogranienja i radie kao da ona i ne postoje.

174

LILIT Sedite: Ribe Egzil: Devica Egzaltacija: korpija Pad: Bik Grafiki znak: crni polumesec sa krstom iz donjeg sveta Predstavlja: sve ono to je skriveno u linosti Kljuna re: klju podsvesti Lilit predstavlja, po haldejskoj tradiciji jo jedan Zemljin satelit. Ime je dobio po enskom demonu iz jevrejske tradicije, prvoj Adamovoj eni, sestri bliznakinji, koja ga je napustila da bi otila sa palim anelom Samuilom. Zvali su je Demonska Kraljica jer je zavela Adama, a poznatija je po tome to je, kao demon zla, zavladala svetom preko svog demonskog potomstva. Poto se zna da Zemlja nema drugi satelit, moderni astrolozi su pokuali da objasne da se zapravo radi o prividnoj slici Meseca, ali ovo nema nikakvog osnova, niti bi u tom sluaju Lilit mogla biti koriena u astrologiji. 1853. Godine je astronom Luter otkrio jedan mali planetoid kome je dao ime Prozerpina. Neki astrolozi smatraju da je to je zapravo hipotetika Lilit ili Crni Mesec. U knjizi Nauka predvianja napisanoj oko 1918. godine Serafail, jedan od istaknutih istraivaa Lilit pisao je o svom vienju ovog tela 1898. godine, dajui mu ba ime Lilit. Sinodni period kretanja Lilit utvren je na 177 dana, a njen Ciklus na 126 godina, odnosno njen manji ciklus na 63 godine. Lilit orbitira oko Zemlje svakih 119 dana ili oko deset dana po zodijakom znaku. Tabela datuma istih pozicija geografske duine Sunca i Lilit, koja objavljena za period od 1584. do 1901. godine, pokazala se kao tana u kasnijim sluajevima njenog vienja. Pozicije ove male planete nisu date u savremenim efemeridama ali mnogi savremeni kompjuterski programi izraunavaju sinodne pozicije Lilit. Treba napomenuti da postoje tri Lilit. Pozicije koje se nazivaju Tamni Mesec, odnosi se na ciklus orbitiranja oko Zemlje i Crni mesec koji se odnosi na ciklus prividnog kretanja Meseca ija revolucija iznosi 3232 dana, odnosno neto vie od 8 godina i 10 meseci. Pozicije Tamnog i Crnog Meseca moemo izraunati uz pomo tabela koje su date u odeljku: Izraunavanje planetarnih pozicija. Lilit predstavlja skup onih psihikih snaga koje upravljaju ivotom oveka, ali kojih on nije svestan. Ona upravlja poljem svih mranih uticaja. Njena pozicija u horoskopu otkriva ta i gde ovek skriva ono ega ni sam nije svestan. Ona daje odgovore i mogunosti za reavanje svih unutranjih misterija.

175

CERES
Sedite: Bik Egzil: korpija Egzaltacija: Devica Pad: Ribe Grafiki znak: nedovren krug sa krstom iz donjeg sveta Predstavlja: osvetu zbog patnje Kljuna re: melanholinost Cerera, erka Saturna i Ree, Jupiterove sestre, u staro doba potovana je kao boginja poljoprivrede, rasta biljaka i blagostanja u kui. Simbolizam njene tragine sudbine, zapravo je temelj tumaenja njenog astrolokog uticaja. Pluton, gospodar podzemnog sveta s dozvolom Jupitera, nasilno uzima njenu erku Persefonu zbog ega ona pada u oaj i prestaje da obavlja svoju boansku dunost. Zemlja prestaje da daje plodove, ljudi sve vie pate i obraaju se Jupiteru koji dogovara kompromis. Dve treine godine, Persefona boravi sa svojom majkom, a jednu treinu sa Plutonom. Zbog toga i vegetacija oponaa njeno stanje, pa tako imamo etiri neplodna meseca u godini. Ona je olienje majinske ljubavi, topline doma i sigurnosti, meutim ona je isto tako i sebina do te mere da nije u stanju da dopusti da se stvari odvijaju prirodnim tokom. Taktina je, originalna i krajnje melanholi-na.

PALAS
Sedite: Blzanci Egzil: Strelac Egzaltacija: Vaga Pad: Ovan Grafiki znak: tit i ma Predstavlja: uravnoteenje izmeu sila neba i zemlje Kljuna re: taktinost Drevna legenda kae: erka Jupitera, roena direktno iz glave, zaeta iz boanskog savrenstva. Iako erka, naoruana je lemom, titom i maem. Njeno ime je Atina i odgajao ju je bog mora po imenu Triton. U poetku ratoborna, razdraljiva i nesmotrena, na turniru sluajno ubija svoju prijate-

176

ljicu Palas i simboliki preuzima njeno ime i amblem za svoj tit. Nakon toga Atina Palas postaje izuzetno veta i brina. Smiruje sukobe izmeu bogova i divova, titi drave i uvodi red donoenjem zakona. Ljude obrazuje i poduava kulturi, kao i izgradnji kola i brodova. Ona je uitelj svih vetina umetnosti i zanata. Boginja je mudrosti, umetnosti i nauke. U astrologiji, Palas predstavlja izvor snage, koji enskost ne shvata kao slabost ve kao prednost, i pri tom deluje mudro i razborito. Tamo gde se nae u horoskopu donosi sposobnost napredovanja, usavravanja i uenja, vetinu planiranja i primenu steenih znanja. Daje okretnost, ekstremnu snagu duha i sposobnost da se gruba sila zameni taktinou.

JUNONA
Sedite: Rak Egzil: Jarac Egzaltacija: Bik Pad: korpija Grafiki znak: cvet i ma Predstavlja: ljubavnicu i osvetnicu Kljuna re: ljubomora Junona je Jupiterova sestra, ljubavnica a kasnije i njegova ena. Ona je njegov suvladar i savetnik. Kao kraljica svoju mo je ispoljavala i pred bogovima i pred ljudima. Ona je zatitnik braka i zvaninog statusa ene u braku. Jupiter je posedovao mnoge ene te zbog toga ona postaje simbol neprekidno varane ene i ulazi u istoriju kao osvetnica koja goni sve ljubavnice a posebno je okrutna prema vanbranoj deci. Od svoje misije pravi profesiju, ali je sve uzalud, ona ostaje samo ljubavnica i nikad prihvaena kao ena. Tamo gde se nae u horoskopu ona dozvoljava natusu da nekontrolisano izliva svoja oseanja zaboravljajui pri tom na svoje dostojanstvo. Junona daje lojalnost, nemilosrdnost, istrajnost, vitalnost i mo, ali natusu donosi i ismevanje.

177

VESTA
Sedite: Ovan Egzil: Vaga Egzaltacija: Jarac Pad: Rak Grafiki znak: plamen iznad vode Predstavlja: paljenje iskre boanske vatre Kljuna re: transformacija Vesta je uvar vene svete vatre i u staro doba je oboavana i prizivana prilikom svakog davanja zaveta. Vatra je sveta i proiavajua isto koliko i voda i ima mo transformisanja u drugo stanje. Pod dejstvom vatre materija menja svoje stanje, pa tako i ovek ima istu ansu krtenjem kroz oganj. Ona simbol svake transformacije i promene iz korena. Daje milost, energiju, toplinu i ivot i odagnava svaki strah i nesvesticu. Ona je uvar privatnog svetilita.

IZIDA
Vladar celog zodijaka Grafiki znak: krug sunca u posudi od meseca sa kopljem Predstavlja: prodiranje u nove dimenzije kroz individualizaciju Kljuna re: prodor kroz haos Prvobitni naziv za ovu malu planetu je bio Transpluton. Ona je na kraju sunevog sistema i uva kapiju kosmosa. U drevnom Egiptu, Izida je predstavljala uvara zodijaka pa upravo odatle postavka da se ova planeta ne sme pripisivati nijednom znaku ve je treba ostaviti u njenoj drevnoj ulozi. Izis - ima li boljeg naina da se opie nadprirodni efekat ekstrasenzorne percepcije i najfinijih energija koje prodiru iz dubine kosmosa. Izida bi se mogla uporediti sa kineskim Tao. Majka Horusa, koji gubi svoje oko u borbi sa Setom i koje mu kasnije vraa Tot, profilisala se kao uvar svoga sina koji kao antipod tami ima mnogo neprijatelja. Izida donosi iskustvo ekstaze i haosa, iskustvo transcedentnosti i ekstrasenzorne percepcije. Donosi profinjenje i kreativnost te uzrokuje proimanje svih ravni. Natalna kua u kojoj se nae Izis predstavlja oblast u kojoj je najtee nai vezu sa suprotnom kuom, odnosno zahteva sreivanje situ-acije u svojoj kui, kako bi omoguila realizaciju suprotne.

178

Slika 47: Egipatska stela - Poredak Sveta

179

KUE U HOROSKOPU
ASCENDUS I KUA VITA
Prirodni Znak: Ovan Prirodni vladar: Mars Kua ivota Ugaona Kua Prva Neparna Kua Prva Kua predstavlja sve ono to se odnosi na linost i karakter oveka. Vrh, odnosno poetak I Kue je Ascedent ili podznak i od posebne je vanosti u kom Znaku Zodijaka se nalazi. Ova Kua, uopte, govori o linosti oveka iji je horoskop. Ukazuje na njegove prirodne sklonosti i datosti. Govori o identitetu, individualnosti i tendencijama. Pokazuje kako ga drugi ljudi vide i kako eli da ga drugi vide. Ona predstavlja godine ranog detinjstva i ono to ovek donosi, svojim roenjem na svet. I Kua je mesto gde se natus suoava sa samim sobom. Pokazuje njegov pristup ivotu i pogled na svet i daje peat poetku svih njegovih poduhvata.

PORTA INFERNA II KUA LUCRUM

Prirodni Znak: Bik Prirodni vladar: Venera Kua Poseda Kua koja sledi Prva Parna Kua Druga Kua se odnosi na materijalna dobra, finansijsko stanje, poslovanje i imovinu. Govori o investicijama, dobicima i gubicima do kojih natus dolazi sopstvenim naporima. II Kua otkriva sve talente, unutranje potencijale i mogunosti za samorealizaciju i ispunjenje. Ona pokazuje odnos prema materijalnoj i svakoj vrednosti uopte. Govori o nainu ishrane, kako telesne, tako i duhovne. Otkriva oseanja i sve tipove emocija.

180

DEA III KUA FRATRES

Prirodni Znak: Blizanci Prirodni vladar: Merkur Kua Odnosa Padajua Kua Druga Neparna Kua Trea Kua se odnosi na neposrednu okolinu natusa, njegovu brau i sestre, i sposobnost prilagoavanja sredini. Govori o svim oblicima komunikacije, posebno o govoru i pisanju. Ukazuje na sposobnost primanja i shvatanja novih ideja, rano i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Otkriva svesni i objektivni deo uma. Ova Kua vlada i saobraajnim sredstvima i ukazuje na kratka putovanja.

IMUM COELI IV KUA GENITOR

Prirodni Znak: Rak Prirodni vladar: Mesec Kua Zavretaka Ugaona Kua Druga Parna Kua etvrta Kua se odnosi na dom i porodicu. Govori o roditeljima, posebno o ocu i korenu porodice iz koje natus potie. Takoe, ukazuje i na dom koji e natus stvoriti. Ona govori o nekretninama i nasleu i o svemu to je privatno. Ona otkriva skriveno blago, poslednje godine ivota i zavretak svih stvari koje je natus zapoeo u ivotu. Govori o ugledu i slavi posle smrti, sahrani i mestu sahrane.

181

FORTUNA BONUS V KUA FILII

Prirodni Znak: Lav Prirodni vladar: Sunce Kua ivota Kua koja sledi Trea Neparna Kua Peta Kua se odnosi na decu, ljubavi, zadovoljstva, hobije, igre, zabave, nakit i poklone. Predstavlja kreativno i rekreativno bie natusa i sve ono to ispoljava. Govori o preduzimakoj sposobnosti i orginalnosti u poslu kojim se natus bavi. Otkriva umetnike talente i sposobnosti, naroito za knjievnost i dramsku umetnost. Ova kua objanjava odnos prema drutvenim pitanjima, politici, umetnostima, prema obrazovanju sopstvene dece i govori o pripadnosti i angaovanosti natusa u raznim udruenjima, savezima, partijama i sl.

FORTUNA MALUS VI KUA VALETUDO

Prirodni Znak: Devica Prirodni vladar: Merkur Kua Poseda Padajua Kua Trea Parna Kua Mnogi astrolozi, s pravom, VI Kuu nazivaju Bolnicom Zodijaka. Razlog tome su kompletni zdravstveni pokazatelji ove Kue. Ona se odnosi na sve bolesti, nasledne i steene, kao i na mogunosti preventive i leenja. Osim toga ona govori i o navikama, ivotnim borbama i strahu od njihovih ishoda. Odnosi se i na zaposlenje natusa i na sve one koji zavise od njega. Govori o uslugama ili poslovima koje natus radi za druge. Otkriva rutinske delatnosti, nain odevanja, ishranu i sl. Takoe odnosi se i na rodbinu natusa, tetke, ujake, stieve i dr.

182

OCCASIO VII KUA UXOR

Prirodni Znak: Vaga Prirodni vladar: Venera Kua Odnosa Ugaona Kua etvrta Neparna Kua Sedma kua pre svega predstavlja brak i brane odnose sa suprunikom. Nakon toga govori i o svim vrstama partnerstva i sposobnosti natusa da sarauje sa drugima. Ukazuje na razvode, svae, ugovore, druenja i sve poslove s javnou. Ova kua otkriva javne i otvorene neprijatelje. Govori o tome ta natusu najvie nedostaje i ta je potrebno da uradi kako bi postigao uspeh. U VII Kui su smetene najae karakterne crte i osobine. Govori i o babama i dedama natusa. Ova Kua uglavnom smanjuje individualnost jer oveka vezuje za druge ljude, mada to zavisi od indikatora u horoskopu.

PORTA SUPERMA VIII KUA MORS

Prirodni Znak: korpija Prirodni vladar: Mars, Pluton Kua Zavretaka Kua koja sledi etvrta Parna Kua Osma Kua je kua zavretka i ivotnog ispunjenja. Ona predstavlja filosofsku smrt. Govori o svim krizama, ravnodunostima, produhovljenju i prosvetljenju. Razotkriva starake slabosti i nemoi. Osim toga VIII Kua ukazuje i na podrku koju natus dobija od drugih ljudi. Direktno govori o nasledstvu, testamentima i legatima. Predstavlja sposobnost i duhovne i fizike regeneracije. Otkriva unutranje tajne, skrivenu psihologiju, seksualnost i seksualne sklonosti. Ova Kua vlada snovima i svim mranim stvarima. Otkriva okultne sposobnosti i stremljenja ali i strahove.

183

DEUS IX KUA PEREGRINATIO

Prirodni Znak: Strelac Prirodni Vladar: Jupiter Kua ivota Padajua Kua Peta Neparna Kua Deveta Kua predstavlja velike apstraktne ili konkretne promene. Odnosi se na vii um, na super ego. Govori o znanju, obrazovanju, religiji, filosofiji ivota, okultizmu i onirizmu. Otkriva snove i vizije. Ukazuje na daleka putovanja, kontaktiranje sa stranim zemljama i strancima uopte. IX Kua podstie na istraivanje nepoznatog, otkrivanje udaljenih svetova, skrivenih stvari i traenje istine. Ona predstavlja najuzvienije tekovine i dostignua due i duha. Prua uvid u odnos prema moralnim pitanjima i odnos prema javnosti.

MEDIUM COELI X KUA REGNUM

Prirodni Znak: Jarac Prirodni vladar: Saturn Kua Poseda Ugaona Kua Peta Parna Kua Deseta Kua predstavlja sve ono to se odnosi na ast, dostojanstvo, slavu, uspeh u karijeri i drutvu. Otkriva ambicije natusa i njegova stremljenja. Govori o poslu, o ivotnom cilju i odnosu prema drutvu u celini. X Kua ukazuje na ego, status i poloaj u sistemu vlasti, autoritet koji natus predstavlja ili kome je podreen. Objanjava nain na koji ga drugi vide, doivljavaju i vrednuju kao i njegov uticaj koji ima u okruenju ili iroj javnosti. Oznaava drugog roditelja, majku, za razliku od etvrte Kue koja se odnosi na oca.

184

GENIUS BONUS XI KUA AMICI

Prirodni Znak: Vodolija Prirodni vladar: Saturn, Uran Kua odnosa Kua koja sledi esta Neparna Kua Jedanaesta Kua se odnosi na prijatelje, sposobnost sticanja prijatelja i odravanja prijateljskih veza. Ona govori o nadama, projektima i planovima, o drutvenosti, zatitnicima i mecenama. Predstavlja svet afiniteta i simpatija. Ukazuje na sve ono to natus u ivotu eli i emu stremi. Objanjava ljubav koju prua i okolnosti na koje ne moe mnogo uticati u ivotu. Otkriva nain na koji natus sagledava stvari, ljude i organizacije u svom bliem i irem okruenju. Moe ukazati i na bavljenje humanitarnim stvarima ili pak na usvojenu decu ili pastorke.

GENIUS MALUS XII KUA INIMICI

Prirodni Znak: Ribe Prirodni vladar: Jupiter, Neptun Kua Zavretaka Padajua Kua esta Parna Kua Dvanaesta kua je slika skrivene due i slika svega onog to je skriveno i zatvoreno. Otkriva neprijatelje, govori o progonima, klevetama, izdajama, iskuenjima i svim zamkama ivota. Tu se nalazi odreenje svega onog to natusu izmie i to ga prevazilazi i ukazuje na onu njegovu iskonsku prirodu iji je neminovni zatvorenik. Ona ukazuje na sve skrivene stvari linosti, i one jake i one slabe. Ona otkriva sve hendikepe, ogranienja, sputavanja, izolovanost, razoarenja kao i sve ono to natus dri u najveoj tajnosti. XII Kua se odnosi i na mentalno zdravlje, duevna oboljenja, boravak u bolnicama, sve inhibicije i ekshibicije. Upozorava na skrivene radnje, rovarenje iza kulisa, meetarenje, malverzacije, perverzije i mogunost progonstva ili osude i boravka u zatvoru. Dvanaesta Kua je vaa sudbina ili karma, kako to orijentalna filosofija naziva. Ona je deo horoskopa u koji ovek sklanja sve ono sa im nije spreman da se suoi ili to eli da sakrije i potisne.

185

186

METODOLOGIJA IZRADE HOROSKOPA

ETVRTI DEO

187

188

UVOD
Zlatno pravilo u astrologiji glasi: preciznost tumaenja horoskopa zavisi iskljuivo od preciznosti njegovog prorauna. Da bi preciznost prorauna bila to vea, odnosno to blia apsolutnoj preciznosti, potrebna su tri veoma bitna podatka bez kojih nema valjanog astrolokog procesa izrade teme roenja, tj. natalnog kosmograma. To su tana lokacija, odnosno mesto roenja izraeno u stepenima i minutama Zemljine longitude i latitude, datum roenja i tano vreme roenja izraeno u satima i minutama to je preciznije mogue. Od ovih podataka zavisi sve. Ako su oni pogreni i horoskop moe biti delimino ili potpuno pogrean. Zemljina rotacija je prilino brza i pomera se na svaka etiri minuta za jedan stepen. Zbog toga su neki horoskopi veoma osetljivi jer greka od etiri minuta u vremenu roenja moe promeniti poloaj kua i znakova jedne ili vie planeta a time menja i tumaenje horoskopa. Najpouzdaniji izvor za vreme roenja je izvod iz matine knjige roenih ili neki drugi zapis pa tek onda lino seanje majke i lanova porodice. Ukoliko je vreme roenja nepoznato, metode za izradu horoskopa postoje i u takvim sluajevima, s tim to je mesto i datum roenja moraju biti poznati.

POJAM KALENDARA U ASTROLOGIJI

Kalendar je numeroloki sistem merenja ciklinog i pravolinijskog protoka vremena koji se izraava celim brojem dana i veih celina, nedelja, meseci, godina, vekova, milenijuma i era. Kalendar kao forma merenja protoka vremena postojao je oduvek a ljudi svih civilizacija su konfigurisali svoj sistem kalendara. Potreba za postojanjem kalendara je krajnje opravdana, pre svega zbog praktinog ivota. Zbog toga su dani organizovani u vee celine: nedelje, mesece, godine, vekove i milenijume. Sistem formiranja kalendara mora da prati razvoj dogaaja u prirodi, odnosno njene promene tokom godine. Te promene su uslovljene mnogim kosmikim promenama i procesima koji se odvijaju po odreenim zakonitostima. Osnovna vetina pravljenja kalendara se sastoji u tome da se podesi da se periodine i prirodne pojave pojavljuju u iste datume. Problem nastaje zbog toga to se broj dana i meseci mora izraziti u celim brojevima, a kosmike zakonitosti se uglavnom izraavaju decimalnim brojevima. Razlog za to je kruno kretanje u kosmosu, kao i kruni oblik skoro svih nebeskih tela.

189

Vrednost kruga se moe izraziti jedino pomou broja ( = 3.14......). Zbog toga je nemogue napraviti apsolutno taan kalendar. Svaki kalendar mora nakon izvesnog vremena da pretrpi izvesne korekcije. U dosadanjoj poznatoj istoriji, najsavreniji kalendar su stvorile Maje, drevna srednjeameri-ka civilizacija. Naa civilizacija koristi Gregorijanski kalendar koji je redigovana verzija predhodnog Julijanskog kalendara. Mada svi stanovnici nae planete danas koriste Gregorijanski kalendar, Julijanski je ostao u formalnoj upotrebi kod nekih naroda iz verskih razloga (Rusi, Srbi i dr. uglavnom narodi Hrianske Pravoslavne Crkve). Julijanski kalendar je nastao iz, takozvanog, Novog rimskog kalendara. U zvaninu upotrebu ga je uveo, na predlog aleksandrijskog astrologa Sosigena, rimski imperator Gaj Julije Cezar, po kome je i dobio ime. Dotadanji, Novi rimski kalendar je bio prilino haotian. Nakon reforme, posle svake tri proste godine od 365 dana, nastupa prestupna godina od 366 dana. Jedan dan je dodavan poslednjem mesecu u godini, a to je, nakon reforme, bio bio Februar. Ovakav sistem raunanja vremena je veoma jednostavan te se stoga on i danas upotrebljava u nauci za izraunavanje razmaka izmeu udaljenih dogaaja. Taj razmak se naziva julijanska perioda. Gregorijanski kalendar je nastao zbog nepreciznosti Julijanskog kalendara ija je godina trajala 365,25 dana i od realnog trajanja tropske godine je bila dua za 11 minuta i 14 sekundi. Zbog ove razlike je nepreciznost iznosila 1 dan na svakih 128 godina ili 3 dana na svakih 400 godina. Ravnodnevica koja je u IV veku padala na 21. Mart, 1582. godine kad je izvrena reforma kalendara, ona je pala 11 dana ranije. Reformu je izvrio rimski papa Grgur XIII, po kome i nosi ime, a prema proraunima astronoma Lilija. Tada je naredbom 4. Oktobar 1582. postao 15. Oktobar. Prema ovoj reformi i dalje je svaka etvrta godina prestupna, izuzev onih godina na kraju veka (1700. 1800. 1900. ...) s tim to su izuzete godine na kraju svakog etvrtog veka (1600. 2000. 2400. ...).

POJAM VREMENA U ASTROLOGIJI

Vreme se meri Zvezdanim danom koji je nepromenljiv. Meutim, Zvezdani dan nije mogao da opstane kao jedinica za merenje vremena u praktinom ivotu jer se njegov poetak stalno pomera u odnosu na kulminaciju Sunca. Zbog toga je nastala nova jedinica za merenje vremena koja se naziva Pravi sunani dan, koji predstavlja vreme izmeu dve uzastopne gornje kulminacije sredita Sunca. Pravo vreme, kako se jo naziva, sastoji se od dve kulminacije, gornje, koja se naziva pravo podne i donje, koje se naziva prava pono.

190

Ovo vreme se, takoe, nije moglo zadrati kao jedinica za merenje vremena zbog svoje promenljivosti koja nastaje iz dva razloga. Kao prvo, Sunce se na svojoj prividnoj putanji u toku godine ne kree ravnomerno, a kao drugo, njegova putanja je nagnuta prema ravni nebeskog ekvatora u kome se meri vreme asovnim uglom. Usled ovih razloga dnevne nejednakosti sunanih dana tokom godine dostiu +16 minuta. Zbog toga je uvedena nova jedinica za merenje vremena koja se naziva Srednji sunani dan, odnosno Sunani dan. Sunani dan predstavlja srednju vrednost svih pravih dana u godini i on po svojoj fiksnoj duini odgovara vremenskom razmaku izmeu dve gornje kulminacije jednog srednjeg ekvatorskog Sunca. Poetak srednjeg dana, odnosno gornja kulminacija srednjeg Sunca se naziva srednje podne, a donja kulminacija, srednja pono. I ovo vreme je moralo da pretrpi izvesne korekcije jer poetak srednjeg dana poinje u podne pa praktino izaziva pometnju kod brojanja datuma, jednog pre a drugog posle podne. Iz ovog razloga je usvojeno da se poetak srednjeg dana rauna od predhodne srednje ponoi i ova nova jedinica za merenje vremena se naziva Graanski dan. Zvezdano, pravo, srednje i graansko vreme su mesna vremena jer su im poeci vezani za jedan odreen meridijan. Zbog toga je meunarodnim sporazumom Zemlja podeljena na 24 asovne zone radi izbegavanja tekoa u javnom saobraaju i vezama. Podela je izvrena na svakih 15 geografske duine za jedan as. Za nultu zonu je odreena zona kojom prolazi Grinvi meridijan, odnosno nulti meridijan. Ovo vreme je nazvano Grinviko graansko vreme ili Svetsko vreme. U astronomiji i graanskoj upotrebi postoji vie vrsta vremena ali su samo neka u upotrebi za izraunavanje domifikacije i traenje longituda planeta u astrologiji. a) Pravo vreme je dvadesetetvrti deo dana koji odgovara dvoma uzastopnim prolazima Sunca meridijanom. To je vreme dato Sunevim satima ali kako prividno kretanje Sunca varira na ekliptici, trajanje pravog dana je promenljivo. b) Astronomsko vreme je ono vreme koje se broji od podneva do podneva ili od 0-24 i koje je utvreno prema astronomskom danu. c) Legalno vreme je ono koje je odreeno zakonom u jednoj dravi. d) Letnje legalno vreme je ono koje ide sat vremena ispred ili iza legalnog vremena. e) Lokalno vreme je izraunato prema longitudi mesta roenja. U praksi se dobija dodavanjem ili oduzimanjem ove duine od vremena po nultom meridijanu zavisno od toga da li se mesto nalazi istono ili zapadno od Grinvia (nulti meridijan). f) Sideralno vreme je dvadesetetvrti deo sideralnog dana koje odgovara vremenu koje je potrebno Zemlji da opie ceo krug oko svoje ose. Ovo vre-

191

me je dato u efemeridama za svaki dan u pono ili podne. Ono slui za izraunavanje rektascenzije. g) Vreme po Grinviu je srednje vreme Grinvikog meridijana. h) Sideralno vreme roenja je izvedeno vreme roenja od legalnog ili legalnog letnjeg vremena preko lokalnog i vremena po Grinviu u lino vreme roenja.

POJAM LOKALIZACIJE U ASTROLOGIJI

Precizno odreivanje lokalizacije prilikom izrade horoskopa je od velike vanosti u astrologiji. Kosmogram je slika neba u trenutku roenja neke osobe posmatrana iz samog mesta roenja te je stoga nemogue izraditi kartu neba bez odreivanja tane lokacije roenja. Zemlja, kao planeta je podeljena na dva zamiljena niza krugova. Referentna taka jednog od niza krugova je ekvator koji ide od Istoka ka Zapadu a primenjuje se kod merenja udaljenosti na Sever ili Jug od ekvatora. Ovo merenje se naziva geografska irina a izraava se u stepenima, minutama i sekundama severne ili june geografske irine. Zamiljene krunice geografske irine se nazivaju paralele. Drugi niz krugova nazivamo meridijanima a primenjuje se kod merenja udaljenosti na Istok ili Zapad od nultog meridijana, odnosno Grinvia. Ovo merenje se naziva geografska duina a izraava se takoe u stepenima, minutama i sekundama istone ili zapadne geografske duine. Nadmorska visina je visina u mestu date take nad mirnim srednjim morskim nivoom koji je zamiljen tako kao da se prostire ispod svih kontinenata. Izraava se u metrima. Nadmorska visina nema poseban znaaj u astrologiji a primenjuje se samo u specifinim sluajevima. Odreivanje geografskih koordinata se vri pomou geografskih atlasa ili tabela sa koordinatama veih mesta. Ove tabele sadre i konvertovano vreme za korekciju u odnosu na nulti meridijan. U prilogu knjige (videti dodatak) nalaze se dve ovakve tabele. Prva se odnosi na sve vee gradove sveta, a druga na sve gradove i vea mesta na teritorijama Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

192

A C E1
Slika 48: Longituda Zemlje A-B je nulti meridijan B-C je lokalni meridijan A-C je geografska duina E-E1 je Ekvaror

EFEMERIDE
Stari astrolozi su odreivali pozicije planeta za jedan dati trenutak dobijen direktnim posmatranjem sluei se tada raznim instrumentima kao to su globusne sfere, astrolab i sl. Danas postoje razne efemeride i treba biti pa-ljiv prilikom njihovog korienja. Najrasprostranjenije su Rafaelove efemeride koje se svake godine objavljuju na engleskom jeziku. Stalne efemeride pukovnika E. Caslanta nisu u potpunosti precizne i iziskuju dosta sloene proraune. Tablice pozicija planeta od Paula oasnara koje daju longitude Sunca svakih 10 dana od 1801. do 1950. godine, Merkura u promenljivim intervalima, Venere i Marsa svakih 20 dana, sporih planeta svakog meseca za period od 1840. do 2000. godine. Nemake efemeride date su za period od 1850. do 1980. godine a Ameriko filozofsko drutvo je 1964. godine dopunilo nedostatke predhodnih i objavilo pozicije planeta, Sunca i Meseca od poetka nove ere do 1649. godine po proraunima Brajana Takermana. Ovo delo je jedinstveno ali nije od velike koristi za astroloku praksu danas ali je od velike vanosti za astroloka istorijska istraivanja. Danas su uglavnom u upotrebi Amerike efemeride za XX i XXI vek. One su izuzetno precizne i praktine jer pruaju podatke za svaki dan u Pono. Informacije koje dobijamo iz njih su sideralno vreme, longitude, latitude i deklinacije Sunca i Meseca, longitude planeta, Meseevog vora, aspektori193

jum, Meseeve mene, planetarnu ingresiju, solarne i lunarne eklipse itd. Ove efemeride su preporuka svakom ko se praktino bavi astrologijom. Amerike efemeride za XX vek su bazirane na Univerzalnom vremenu koje je u svim situacijama jednako Srednjem grinvikom vremenu. Efemeride za XXI vek su bazirane na Efemeridnom vremenu to je mnogo praktinije za odreivanje planetarnih pozicija, mada korekcija vremena je izvrena i u Efemeridama za XX vek dodavanjem razlike izmeu Efemeridnog i Univerzalnog vremena (Delta T). Ova razlika je 1987. godine iznosila 55 sekundi a do 2000. godine e se poveati na 61 sekundu. Mnogi astrolozi zanemaruju ovu razliku jer ne shvataju njenu neophodnost ili uote ne trae potpunu tanost prorauna koja se pomou nje postie. Da bi se dobili taniji horoskopi, a posebno tani prorauni solarnih i lunarnih povrataka vreme horoskopa se mora korigovati dodavanjem Delta T razlike Univerzalnom vremenu i to pre pristupanja pronalaenja i izraunavanja tanih pozicija planeta. Izraunavanje tanih pozicija planeta zahteva jedinstveno merenje vremena a Zemljina rotacija to ne omoguava. Fenomeni kao to su Meseeva plima i oseka, zemljotresi i drugi poremeaji utiu da se Zemljina rotacija u nepravilnim vremenskim intervalima usporava ili ubrzava. Ovo usporavanje ili ubrzavanje se moe odrediti jedino na osnovu injenica koje se dobijaju jedino posmatranjem. Razlika izmeu Univerzalnog i Efemeridnog vremena, Delta T, proraunava se svakih 10 godina. Postojanje ovog fenomena nikako ne treba zanemarivati u astrologiji.

OBAJNJENJE SIMBOLA I FENOMENA U TABELAMA AMERIKIH EFEMERIDA Odeljak fenomena se nalazi na dnu, ispod svake kolone od po dva meseca. Sastoji se od est celina u kojima su razmakom odvojeni prvi od drugog meseca izuzev u celinama 3 i 4 koje su svaka za po jedan mesec. Ove celine, osim poslednje, daju astroloke dogaaje po datumu, satu i minutu. Celina 1 (Astro data) daje tri vrste informacija: 1) Stanice planeta pokazuju da li je planeta u retrogradnom ili direktnom kretanju. Pored simbola planete nalazi se oznaka D za direktan i R za retrogradan kurs. 2) Deklinacije planeta (0) oznaavaju njiovo kretanje, severno (N) ili juno (S) od ekvatora. 3) Aspekte spoljnjih planeta, od Jupitera do Plutona. Celina 2 (Planet ingress) daje dan i tano vreme ulaska svake planete u novi znak Zodijaka. Celine 3 i 4 pokazuju Mesec bez aspekta. Period bez aspekta nastaje posle zadnjeg osnovnog aspekta. Dan, sat i minut su dati za poetak perioda koji se zavrava ulaskom Meseca u sledei znak Zodijaka. Meseev ulazak u sledei znak predstavljen je simbolom znaka, datumom, satom i minutom. Ovaj period moe poeti i u sledeem mesecu.

194

Tabela 17: Prikaz tabele Amerikih efemerida

195

Celina 5 pokazuje dan sat, minut i poziciju u Zodijaku, Meseevih mena i eklipsi. Lunarna eklipsa moe biti: - Nastupajua eklipsa (A), pri kojoj Mesec samo ulazi u polusenku Zemlje; - Parcijalna eklipsa (P) koja oznaava da je Mesec delimino zaao u senku Zemlje, ali nije potpuno zaklonjen njom; - Totalna eklipsa (T) nastaje kad Mesec potpuno zae u Zemljinu senku. Za potpuno pomraenje Meseca je dato i tano vreme ovog fenomena. Solarna eklipsa moe biti: - Parcijalna eklipsa (P) pri kojoj Mesec ne prekriva potpuno Sunev disk; - Totalna eklipsa (T) nastaje kad Mesec potpuno prekriva Sunev disk. Ovaj fenomen se jasno vidi sa Zemlje. - Delimina eklipsa (A) je sutinski totalna, ali je Mesec suvie udaljen od Zemlje i njegova senka je ne dohvata. Mesec u ovom sluaju nee potpuno zakloniti Sunce a videe se kao svetlost oko tamnog Meseca. Ovaj fenomen se naziva prstenasto pomraenje; - Delimino totalna eklipsa (AT) je totalna kad je u pitanju senka a delimina kod svega ostalog; - Retka delimina eklipsa (AC) nastaje kad centralna linija pomraenja ne dolazi do Zemljine povrine. Vreme potpunog pomraenja je dato precizno, ali nije jednako vremenu konjukcije na longitudi. Za parcijalne eklipse ja data magnituda a za totalne i delimine je dato trajanje u minutima i sekundama. Celina 6 sadri est informacija za svaki prvi dan u mesecu. 1) Julijanski dan, tj. broj dana koji je protekao od 31.12 1899. u podne po Grinviu. Ovaj fenomen slui da bi se odredila srednja vremenska udaljenost izmeu dva dogaaja. Astronomski Julijanski Dan je 1. Januar 4713. godine pre n. e. Na broj dana koji je dat u efemeridama se dodaje 2.415.020 dana da bi se dobio taan broj Julijansikog Dana. 2) Delata-T je vreme koje se dodaje Univerzalnom vremenu da bi dobili Efemeridno vreme. 3) ovom fenomenu je bilo vie rei u uvodnom delu koji govori o efemeridama. 1. Delta-T je dat samo za period do 2000. godine jer su efemeride za XXI vek bazirane na Efemeridnom vremenu. 2. Umesto ovog vremena, u efemeridama za XXI vek je data pozicija Galaktikog centra; 4) SVP (Sintetic Vernal Point) predstavlja poziciju tropskih 0 u sideralnom Zodijaku. Tropski i sideralni Zodijak su se poklopili poslednji put 221. godine i od tada se, zbog fenomena precesije ravnodnevica, udaljavaju za 1 svakih 71.5 godina. Pozicija, u ovom i u sledeem veku, je u sazveu Riba jer se tropski Zodijak kree retrogradno du ekliptike; 5) Obliquity je tana vrednost ugla ekliptike; 6) Kiron oznaava tanu poziciju ovog planetoida; 7) Srednja pozicija Meseevog vora je data za prvi dan u mesecu. Da bi se odredio srednji Meseev vor za svaki dan, koristi se tabela Srednje Meseeve interpolacije. Stepen i minut interpolacije se oduzima od pozicije vora koji je dat za svaki dan. Ova tabela se nalazi u sklopu efemerida a data je i ovde.

196

TABELA DOMIFIKACIJE
Ove numerike tabele su potrebne za odreivanje domifikacije horoskopa koja bi mogla da bude uraena samo pomou dugih i tekih astronomskih prorauna. Postoji vie naina raunanja: a) Kampanusova metoda, koristila se u VII veku sada je zastarela, b) Regiomontanusova metoda koja se takoe vie ne koristi bila je u upotrebi u XVI i XVII veku, c) Plasidusova metoda je najnovija i prema njoj su izraene Tabele Kua kojima se slui veina astrologa. Tabele koje su danas uglavnom u upotrebi date su za Severnu hemisferu tako da u sluaju roenja na Junoj hemisferi domifikacija se vri tako to se sideralnom vremenu roenja doda 12 asova a u koloni koja odgovara istom broju stepeni u trenutku roenja dodaje se 180 naenim stepenima Zodijaka. (Videti tabelu na sledeoj strani)

KOSMOGRAM
Kosmogram je grafiki prikaz Zodijaka koji na 360 materijalizuje znakove, dekade i odnose meu planetama. To je grafikon Zodijaka ili karta neba. Kosmogram je novi naziv i upotrebljava ga nauna astrologija. Upotreba kosmograma kakvog danas imamo je relativno novijeg datuma. oasnar je bio taj koji je, elei da astrologiji postavi naune osnove, forsirao i isticao njegov znaaj, tokom prvih decenija XX veka. U antiko vreme i tokom srednjeg veka nisu postojala neka stroga pravila po ovom pitanju. Svaka astroloka kola je imala poseban nain prikazivanja poloaja zvezda u vreme roenja. Oni su poloaje tano beleili i zdravorazumski rasporeivali na jednom savrenom simbolikom obliku neba. U upotrebi su bili uglavnom kosmogrami sa kvadratnom osnovom i podelom bilo na kvadrate bilo na trouglove. Stari etvorougaoni grafikoni su pokazivali da su drevni astrolozi veu panju i znaaj pridavali ascedentu i domifikaciji nego znacima zodijaka. Bez sumnje oasnarov grafikon sa krugom od 360 je verniji projekciji nebeske sfere i omoguava da se na prvi pogled sagledaju relativni poloaji planeta, znaajnih taaka i aspekata u horoskopu. Krug je podeljen na dvanaest jednakih delova i svaki deo se odnosi na jedno sazvee Zodijaka koje zauzima 30 celog kruga. Svaki od ovih znakova podeljen je na 30 manjih delova koje nazivamo stepenima (). Jedan stepen podeljen je na 60 (minuta) a svaki minut na 60 (sekundi). Ova podpodela je toliko mala da ju je nemogue ucrtati u grafikon Zodijaka ali se poloaji nebeskih tela numeriki upisuju u posebne tabele namenjene za to.

197

Tabela 18: Prikaz tabele domifikacije izraunate Plasidusovom metodom

198

11 10 12

9 8

2 4 3 5

Slika 49: Astrolozi antike i srednjeg veka koristili su etvorougaone grafikone za izradu horoskopa

Slika 50: oasnarov kruni grafikon Zodijaka koji se danas uglavnom koristi

Precizna izrada kosmograma je temelj na kome poiva tumaenje horoskopa, stoga se mora voditi rauna o metodama izraunavanja i stalno ih treba proveravati pa ak i nekoliko puta izraunati. Greka koja bi se na ovaj nain potkrala dovela bi u pitanje ispravnost tumaenja a time i reputaciju astrologa.

199

MATEMATIKE METODE RAUNANJA

IZRAUNAVANJE SIDERALNOG VREMENA ROENJA (NST)
Izraunavanje NST je prvi postupak pri izradi horoskopa. Ovo vreme je neophodno da bi se izraunao poloaj take Ascedenta i izvrila domifikacija horoskopa. Treba napomenuti da je Ascedent sazvee na Istoku u trenutku roenja na odreenoj geografskoj duini. NST je tano vreme za taan stepen na Istoku, s tim to se Istok ovde odnosi na celu planetu, a ne samo na odreeno mesto. Osoba koja je roena u trenutku izlaska Sunca imae za Ascedent (podznak) isti znak kao to je i znak roenja, a ako je roena u vreme zalaska Sunca, Ascedent e biti dijametralno suprotan znaku roenja. Konvertovanje Legalnog vremena roenja (Hlg) na vreme nultog meridijana (GMT) Ovaj postupak se vri oduzimanjem celih sati od Legalnog vremena roenja za vremenske (meridijanske) zone istono od Grinvia ili doda-vanjem celih sati za zone zapadno od Grinvia. Panju treba obratiti na, ta-kozvano, Letnje legalno vreme (SHlg) koje se od Hlg razlikuje za 1 sat. Ovo vreme postoji u veini zemalja sveta i u svim evropskim dravama izu-zev Albanije. Jugoslavija SHlg uvodi u upotrebu od 1983. godine. To znai da je u letnjem vremenu (od poslednje nedelje Aprila do poslednje nedelje Oktobra) asovna razlika +2 sata. Ovo posebno treba imati u vidu kod izra-unavanja NST, kao i kod izraunavanja planetarnih pozicija. asovne zone se, uz manje korekcije pomeraju za 1 sat na svakih 15 geografske duine. Razlog za to je kretanje Sunca u odnosu na Zemlju, koje se pomeri za 60 milja na svaka 4 minuta. 60 milja odgovara 1 geografske duine. To znai da za 1 sat (60 minuta) pree 60 4 = 15 geografske duine, za dva sata 30 itd. Primer 1: Beograd se nalazi istono od Grinvia na 2029 Istone geografske duine (E), odnosno izmeu 15E i 30E to znai da pripada prvoj asovnoj zoni istono od nulte asovne zone. asovna razlika iznosi +1H. Ako je vreme roenja 15.00 oduzimamo 1.00 i na taj nain

200

dobijamo konvertovano Legalno vreme roenja (Hlg) na vreme roenja po Grinviu (GMTK). 15.00 Hlg -01.00 EMTK 14.00 GMTK za Beograd Primer 2: Njujork se nalazi zapadno od Grinvia na 7357 Zapadne geografske duine (W), odnosno izmeu 60W i 75W to znai da se nalazi u etvrtoj asovnoj zoni zapadno od nulte asovne zone, meu-tim zbog blizine Primarnog meridijana (PM) koji iznosi 75W PM, asovna razlika u celoj dravi Njujork u USA je 5H. Ako je vreme roenja 15.00 dodajemo 5.00 H i na taj nain dobijamo konvertovano Legalno vreme roenja (Hlg) na vreme roenja po Grinviu (GMTK). 15.00 Hlg +05.00 WMTK 20.00 GMTK za Njujork Izraunavanje meridijanske vremenske korekcije za mesto roenja u odnosu na nulti meridijan Grinvi Pozicija Ascedenta se pomera na svaka 4 minuta za 1 stepen u proseku. Zbog toga je vano odrediti ovu vremensku korekciju. Kao to se vidi za ove proraune je potrebno poznavanje geografskih koordinata mesta roenja. Ove koordinate se lako odreuju uz pomo geografskog atla-sa, mada postoje i tabele sa izraunatim koordinatama za sve vee gradove (videti dodatak 1). Ove tabele sadre i izraunato vreme meridijanske korekcije (EGMT i WGMT) za svaki grad. Ukoliko se mesto za koje vrimo proraun ne nalazi na ovim tabelama, odreujemo ih pomou atlasa i dalje pristupamo izraunavanju meridijanske vremenske korekcije. Primer 1: Beograd se nalazi na 2029E. Da bi smo izraunali EGMT za Beograd, 20 i 29 mnoimo sa koeficijentom 4, koji je vrednost u minutama za pomeranje Sunca za 1 stepen. 20 4 = 80min. odnosno, 1H i 20min. odnosno, 01.20.00 29 4 = 116sec. odnosno, 1min i 56sec. odnosno, 00.01.56

201

01.20.00 +00.01.56 01.21.56 EGMT za Beograd Primer 2: Njujork se nalazi na 7357W. Da bi smo izraunali WGMT za Njujork, 73 i 57 mnoimo sa koeficijentom 4. 73 4 = 292min. odnosno, 4H i 52min. odnosno, 04.52.00 57 4 = 228sec. Odnosno, 3min. i 48sec. Odnosno, 00.03.48 04.52.00 +00.03.48 04.55.48 WGMT za Njujork Sva izraunavanja u astrologiji su uglovi izraeni u stepenima, minutama i sekundama. 1 (stepen) = 60 (minuta) 1 (minut) = 60 (sekundi) Ovim jedinicama su izraene i Efemeride i Tabele kua. Da bi smo poloaje konvertovali u vremenske koeficijente i preli sa jednog sistema na drugi koristimo sledee odnose: 15 = 1H ili 60min. 1 = 4min 15 = 1min. ili 60sec. 1 = 4sec. 15 = 1sec. Shodno ovom odnosu, izraena je i Tabela jedinica uglova (Videti dodatak). Meridijansku vremensku korekciju moemo odrediti i pomou ove tabele. Primer 1: Beog rad (2029E). U koloni 7 za 2030 stoji 1.22.00 to je za 1 dalje od 2029. U dodatku tabele u koloni arc pronaemo 100 to odgovara 4sec u koloni temps.

202

2030 -0001 2029

1.22.00 -0.00.04 1.21.56 EGMT za Beograd

Primer 2: Njujork (7357W). Poto su tabele izraene za pozi-cije do 30, za vee vrednosti vrimo sabiranje dve ili vie vrednosti iz ta-bela. U koloni 1 za 30 stoji 2.00.00 to sabiramo dva puta; u koloni 12 za 1355 stoji 0.55.40, a u dodatku tabele u koloni arc traimo vrednost za jo 2 to je 8sec u koloni temps. 3000 2.00.00 3000 2.00.00 1355 0.55.40 +0002 +0.00.08 7357 4.55.48 WGMT za Njujork

Izraunavanje Lokalnog vremena roenja (Hl) Ovo vreme se dobija zbirom za istone a razlikom za zapadne lokacije izmeu konvertovanog legalnog vremena roenja na vreme roenja po Grinviu (GMTK) i meridijanske vremenske korekcije (EGMT za istok, ili WGMT za zapad). Primer 1: Beograd; 14.00.00 GMTK +01.21.56 EGMT 15.21.56 Hl za Beograd Primer 2: Njujork; 20.00.00 GMTK -04.55.48 WGMT 15.04.12 Hl za Njujork

203

Izraunavanje korekcije Lokalnog vremena roenja (KHl) Ova korekcija se vri kroz Geografsku vremensku korekciju (GTK) oduzimanjem po 10sec. za svakih 15 geografske duine i asovnom vremenskom korekcijom (HTK) dodavanjem po 10sec. za svaki sat u Lokalnom vremenu roenja (Hl). Primer 1: Hl za Beograd je 15.21.56. Dodajemo po 10sec. za svaki sat, odnosno: 15H 10sec. = 150sec. = 2min. 30sec. Ostatak korekcije za 21min. 56sec. to je priblino 22min, dobijamo na sledei nain: 10sec. 60 22 = 3.66 4sec. Ukupni HTK je: 00.02.30 + 00.00.04 = 00.02.34 Geografska duina za Beograd iznosi 2029E to je priblino 20.5 Oduzimanjem po 10sec za svakih 15 dobijamo GTK. Proraun je sledei: 10sec. 15 20.5 = 13.66 14 sec odnosno: 00.00.14 Ukupni proraun KHl za Beograd izgleda ovako: 15.21.56 +00.02.34 15.24.30 -00.00.14 15.24.16 Hl HTK GTK KHl

Zavrni proraun Sideralnog vremena roenja (NST) Korigovanom lokalnom vremenu roenja (KHl) dodajemo Sideralno vreme po efemeridama (EST) za datum za koji vrimo proraun. EST se nalazi u Tabelema efemerida u koloni Sideral Time.

204

Primer jednog celokupnog postupka za izraunavanje Sideralnog vremena roenja (NST): Datum roenja: 16. 07. 1970. Mesto roenja: Beograd, koordinate 2029E i 4448N Vreme roenja: 16.35 Hlg 16.35.00 Hlg -01.00.00 EMTK 15.35.00 GMTK 20 4 = 80 = 01.20.00 29 4 = 116 = 00.01.56+ 01.21.56 EGMT 15.35.00+ GMTK 16.56.56 Hl 16.56.56 17.00.00 2029 20.5 17 10 = 170 = 00.02.50 10 15 20.5 = 13.66 00.00.1400.02.36 16.56.56+ 16.59.32 19.33.40+ 36.33.12 24.00.0012.33.12 HTK GTK UTK Hl KHl EST NST

DOMIFIKACIJA HOROSKOPA Domifikacija horoskopa je postupak odreivanja Ascedenta, koji je vrh I Kue i predstavlja podznak roenja, kao i vrhove ostalih Kua ili Polja u horoskopu. Za odreenje ovih pozicija nam je potrebno tano izraunato Sideralno vreme roenja (NST) i Tabela Kua izraena prema Plasidusovoj metodi. Za ovaj proraun je neophodno da znamo onu drugu geografsku koordinatu, tj, geog rafsku irinu (severnu N ili junu S).

205

Primer: za odreenje domifikacije koristimo primer iz predhodnog odeljka za koji smo izraunali Sideralno vreme roenja 12.33.12 NST. Beograd je na 4448N. U Tabeli kua, najblii stepen je 45. U toj koloni traimo pozicije Ascedenta (AC ili ASC) i vrhova ostalih Kua, upravljajui se prema NST u koloni Sideral time. Najblia vrednost je 12.33.04 ST. Pozicije su sledee: X (MC) 9 XI 6 XII 27 I (AC) 1457 II 21 III 3 g h h i j l Vaga korpija korpija Strelac Jarac Ribe

NST je 12.33.12. Da bi smo dobili precizne poloaje, izraunavamo koeficijent pomeranja: 12.33.12 -12.33.04 00.00.08 Od prve sledee vrednosti u koloni Sideral Time oduzimamo vrednost koju smo ve nali: 12.36.45 -12.33.04 00.03.41 to je 221sec. 221 8 = 27.6 to je koeficijent pomeranja Pozicije vrhova Kua za ST 12.36.45 su: X (MC) 10 g XI 7 h XII 28 h I (AC) 1543 i II 22 j III 4 l razlika od predhodne pozicije 1 (60) isto isto razlika od predhodne pozicije 46 razlika od predhodne pouicije1 (60) isto

206

Razliku delimo sa koeficijentom pomeranja: 60 27.6 = 2.1 priblino 2 to je iznos pomeranja pozicije za vrhove X, XI, XII, II i III Kue. Razliku izmeu pozicija AC, takoe delimo sa koeficijentom: 46 27.6 = 1.6 priblino 130 to je iznos pomeranja Ascedenta. Isti postupak ponavljamo i za pozicije u koloni za 44 geogra-fske irine. Razlog za to je geografska irina za Beograd koja iznosi 4448. U ovom sluaju postupak ponavljamo samo za poziciju Ascedenta jer su ostale vrednosti iste kao i za 45. ST 12.36.45 AC 1628 ST 12.33.04 AC 15420046 je razlika, to znai da je i pomeranje pozicije Ascedenta ista kao i za predhodnu poziciju AC i iznosi 130. AC za 44 je 154330 AC za 45 je 145830+ 004500 je razlika koju delimo sa 60 jer 1 ima 60 a potom dobijeni rezultat mnoimo sa 48 jer je to broj minuta razlike izme-u 44 i 45 geogrefske irine za poziciju Beograda. 154330 je AC za 44 45 60 48 = 003600- korekcija 150730 je AC za 4448 Nakon zavrenih prorauna ucrtavamo i upisujemo tane pozicije vrhova svih 12 Kua na kruni grafikon Zodijaka. Ostale Kue kojih nema u Tabeli Kua: IV, V, VI, VII, VIII i IX su dijametralno suprotne pozicijama datih Kua. (AC) I II III (IC) IV V VI 150730 i 2102 j 0302 l 0902 A 0602 B 2702 B (DC) VII VIII IX (MC) X XI XII 150730 2102 0302 0902 0602 2702 C D F G H H

207

Izraunavanje pozicija take Verteksa (VR) i Antiverteksa (AVR) Od 90 oduzimamo geografsku irinu mesta roenja i dobijamo, takozvanu, ko-irinu: 9000 fiksni stepen -4448 geografska irina za Beograd 4512 ko-irina U Tabeli Kua u koloni za 45 traimo poziciju take Verteksa tako to uzmemo IC, vrh IV Kue, kao da je to MC, vrh X Kue. ta god da se nae u tom redu na poziciji AC, predstavlja taku Verteksa. IC IV Kua 0902 A MC X Kua 0902 A AC I Kua 2810 D Korekcija za pomeranje AC je iznosila 130 000130 +281030 281130 D Raka je taka Verteksa Taka Antiverteksa je dijametralno suprotna taki Verteksa i nalazi se na 281130 J Jarca.

IZRAUNAVANJE PLANETARNIH POZICIJA Sada, kada imamo ispred sebe horoskop sa izvrenom domifikacijom potrebno je da u njega unesemo i tane planetrarne pozicije. Za ovaj proces su nam potrebne efemeride. Kao to smo ve rekli, najbolje je koristiti Amerike efemeride za XX i XXI vek koje pozicije daju za svaki dan u 00.00.00 sati, tj. pono. Pozicije planeta ne moemo samo prepisati iz tabele. Njihove pozicije moramo korigovati prema mestu i vremenu roenja. Da podsetimo, pozicije planeta u efemeridama su date za nulti meridijan

208

Grinvi u pono, to znai da e te pozicije biti drugaije za druge lokacije i neko drugo vreme roenja. Za izraunavanje planetarnih pozicija koristimo primer iz predhodnog dela za koji smo izraunali Sideralno vreme roenja i izvrili domifikaciju horoskopa (Natus roen u Beogradu, 16.07.1970. u 16.35; NST 12.33.12) Planetarne pozicije u efemeridama za 16.07.1970. su sledee: Sunce Mesec S. M. vor Merkur Venera Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton 230332 141421 0331.1 0319.5 0358.9 2831.9 2649.3 2027.5 0508.9 2817.1 2507.0 Raka Strelca Riba Lava Device Raka Vage Bika Vage korpije Device

Da bi smo izraunali tane pozicije planeta za vreme roenja, potrebno je da znamo i prve sledee pozicije planeta u efemeridama, tj. pozicije za 17.07.1970. izuzev pozicije Meseca koja je u efemeridama data za podne istog dana, tj. 16.07.1970. Sunce Mesec S. M. vor Merkur Venera Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton 240045 212152 0325.3 0517.3 0507.2 2910.5 2653.4 2032.3 0510.7 2816.4 2508.3 Raka Strelca Riba Lava Device Raka Vage Bika Vage korpije Device

209

Sledei korak je utvrivanje razlike izmeu ove dve pozicije za svaku planetu. Ta razlika je put koji planeta pree za 24 asa na ekliptici. Vri se jednostavno, oduzimanjem pozicija za 16.07. od pozicija za 17.07. Sunce: 240045 -230332 005713 Isti postupak izraunavanja ponavljamo i za pozicije svih ostalih planeta. Za planete koje se kreu retrogradno, postupak je obr nut tako da od pozicija za 16.07. oduzimamo pozicije za 17.07. S. M. vor: 0331.1 - 0325.3 0005.7 Dobijeni rezultat izraunavanja razlike je sledei: Sunce Mesec S. M. vor Merkur Venera Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton 005713 070731 0005.7 0157.8 0108.3 0038.6 0004.1 0004.8 0001.8 0000.7 0001.3

Da bi smo izraunali tanu poziciju planete za trenutak roenja natusa potrebno je da odredimo konstantni koeficijent pomeranja planeta. Za to nam je potrebno korigovano lokalno vreme roenja (KHl), koje smo ve izraunali, i ono iznosi 16.59.32. Ovo vreme korigujemo sa dodatkom Delta-T koje se nalazi u estom odeljku fenomena, u efemeridama i iznosi 40.7 sekundi. Zbir je 17.00.12.7. Potpuno je logino da ovaj broj treba zaokruiti na 17 jer je odstupanje zanemarljivo malo. Dakle, konstantni koeficijent je 17. Rezultat razlike kretanja planete izmeu dve ponoi delimo sa brojem 24 jer je to broj sati izmeu ove dve pozicije. Potom, dobijeni re-

210

zultat mnoimo sa konstantnim koeficijentom i na taj nain dobijamo kretanje planete od ponoi do 17 sati. Dobijeni rezultat dodajemo poziciji za pono 16.07. Zbir koji dobijemo je pozicija planete za datum i vreme roenja za koje izraunavamo pozicije planeta. U ovom sistemu raunanja sekunde moemo zanemariti jer su za sve proraune pozicije u stepenima i minutama sasvim dovoljne izuzev u nekim ekstremnim sluajevima kada se planete granie sa pozicijom kue ili kada se odreuje ugaoni razmak, tj. aspekti. Sunce: 57 24 17 = 40.375 40 2303 + 40 = 2343 Isti postupak se primenjuje kod izraunavanja pozicija svih planeta izuzev kod Urana, Neptuna i Plutona ije pozicije jednostavno treba prepisati, jer je njihovo pomeranje malo. Postoji jo jedan nain izraunavanja pozicija uz pomo tabele proporcionalnih logaritmova koja se nalazi u dodatku. Postupak je vrlo jednostavan. Najpre odredimo konstantni logaritam, u naem sluaju za 17 sati, logaritam je 1498. Nakon toga odreujemo planetarni logaritam na osnovu izraunate razlike kretanja planete izmeu dve ponoi. U naem primeru za Sunce (razlika je 57) logaritam traimo u preseku kolone za 0 stepeni ili sati i reda za 57 minuta vremena ili luka. Planetarni logaritam je 1.4025 koji, dalje, sabiramo sa konstantnim logaritmom i za dobijeni logaritam 1.5523 traimo minute pomeranja planete. U ovom sluaju, poto je kretanje planete bilo manje od jednog stepena, traiemo ga isto u koloni 0 stepeni ili sati. Kada se desi da nema ba tog logaritma koji traimo uzimamo vrednost najpriblinijeg logaritma a to je, u naem primeru 1.5563 kojem odgovara 40 pomeranja planete. Dakle rezultat je isti. Koji ete od ova dva naina koristiti to je na vama da odaberete. Pozicije planeta u naem primeru, za 16.07.1970. u 17.00.12 su: Sunce Mesec S.M.vor Merkur Venera Mars Jupiter Saturn Uran 2343 2420 0327 R 0442 0447 2859 2652 2030 0509 Raka Strelca Riba Lava Device Raka Vage Bika Vage

211

Neptun Pluton

2817 R 2507

korpije Device

Kao to je ve naglaeno, pozicija Kirona je data za svaki prvi u mesecu u estom odeljku fenomena u efemeridama. Izraunavanje ove pozicije je takoe jednostavno. Najpre utvrdimo razliku izmeu dve pozicije, potom rezultat delimo sa brojem dana u mesecu i mnoimo sa brojem dana koji je protekao od prvog u mesecu do dana roenja. Unaem primeru, Kiron se kretao najpre direktno a potom retrogradno (1018.2 Ovna za 01.07.1970.) i (1013.8 R Ovna za 01.08.1970.). S obzirom da su vrednosti priblino ujednaene, to znai da se kretao do polovine meseca u D a od polovine u R kretanju. Neemo napraviti veliku greku ako poziciji Kirona za 01.07. dodamo jo 30 i zadrimo oznaku D. Pozicija Kirona je 1048 D Ovna. Pozicija Zemlje u Zodijaku je uvek dijametralno suprotna pozici-ji Sunca. Odreuje se dodavanjem 180 longitudi Sunca. Dakle, Zemlja se nalazi na 2343 Jarca. Pozicija za Crni Mesec (Lilit) nije data u efemeridama ali odreivanje pozicije ove planete ne predstavlja problem jer postoje izraene posebne tabele za izraunavanje njene longitude. (Vidi dodatak) Traimo longitudu za 16.07.1970. u 17 h U tabeli za 1970. godinu stoji 12242 Meseni prolaz za 15.07. je 2143 Dnevni prolaz do 16 u 17 h je + 11 Ukupna longituda iznosi 14436 U Zodijaku je to 2436 E

IZRAUNAVANJE POZICIJA FIKSNIH ZVEZDA, MAGLINA I ROJEVA Pozicije fiksnih zvezda, maglina i rojeva su date za 1. Januar 1920. godine u tabeli koja se nalazi u dodatku. Najlaki nain da se odrede njihove pozicije za bilo koju drugu godinu je da se njihovim longitudama doda 50.25 za svaku godinu posle 1920. ili oduzme, za svaku godinu pre 1920. Ovaj postupak je sasvim dovoljan za sve uobiajene svrhe u astrolo-giji. Meutim, ako se trai vea preciznost, ona se postie primenom rektascenzije i deklinacije. Godinje varijacije AR i Dekl. se nalaze u posebnim

212

kolonama tabele. Taj iznos se mnoi brojem godina razlike izmeu traenog datuma i 1920. godine, pa tako dobijeni rezultat dodati ili oduzeti AR ili Dekl. iz tablica. Kada se radi o AR, njena godinja varijacija e se dodati godinama posle 1920. a oduzeti godinama pre 1920. U sluaju Dekl., ako je njena varijacija pozitivna, to znai da se kree u pravcu seve-ra uvek je treba dodati zvezdama sa severnom Dekl. za godine posle 1920., a oduzeti od onih sa junom Dekl. i obratno za godine pre 1920. Kada je godinja varijacija negativna, to znai da se zvezda kree ka jugu, kore-kciju treba oduzeti u sluaju zvezda sa severnom Dekl. a dodati zvezdama sa junom Dekl., ako je re o godinama posle 1920. i obratno za godine pre 1920. IZRAUNAVANJE SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU Specifine take u horoskopu predstavljaju posebno osetljive take koje su usko povezane sa Ascedentom. Njihov znaaj je vaniji u Kui u kojoj se nalazi nego u znaku Zodijaka. Ove take su danas uglavnom zanemarene od strane veine astrolog a, to smatram pog renim odnosom. Njihova vanost nije zanemarljiva i veliku ulogu igraju u apotelezmatikoj astrologiji. Kod tumaenja natalnog horoskopa Specifine take se odnose na posebno osetljive oblasti na podsvesnom nivou kojih ovek i ne mora biti svestan, ali je poeljno. One potiu iz orijentalnih astrolokih sistema i do nas su stigle posredstvom Arapa, pa je otuda i njihovo popularnije ime Arapske take. Ovih taaka ima prilino mnogo od kojih se veina korosti u Arapskoj i Indijskoj astrologiji. U zapadnom sistemu je u upotrebi uglavnom Fortuna, ili Taka Sree, koja se jo naziva i Krug Sree. Osnovna formula na kojoj se temelje sve formule za izraunavanje specifinih taaka je: Ascedent + planeta A planeta B = Specifina taka Taka Sree je najomiljenija kod veine astrologa, pa emo stoga nju uzeti kao primer za izraunavanje (i dalje koristimo kao primer horoskop za koji smo vrili sve dosadanje proraune). Formula za izraunavanje Fortune glasi: Ascedent + Mesec Sunce = Fortuna Ascedent: 150730 I odnosno, Mesec: 2420 I odnosno, 2550730 26420 +

213

Sunce:

2343

D odnosno,

5192730 11343 4054430 360 454430

Fortuna, u ovom sluaju, se nalazi na 154430 B Bika Treba napomenuti da se formule razlikuju kad su u pitanju no-na roenja i to: Ascedent + planeta A planeta B = Specifina taka (za dnevna roenja) Ascedent + planeta B planeta A = Specifina taka (za nona roenja) Formule za izraunavanje pozicija Specifinih Taaka u horoskopu su date u tabeli koja se nalazi u dodatku. KRITINI STEPENI U HOROSKOPU Kritini stepeni u horoskopu su posebno osetljive take, ali sa-mo ako se neka planeta ili vrh Kue nae u konjukciji sa ovim takama. Dozvoljeni orbis je 1za Kue i 45 za planete. Ove take su fiksne za svaki znak Zodijaka i zasnovane su na prosenom kretanju Meseca. To znai da ovaj sistem pripada Lunarnoj astrologiji i preteno je zastupljen u orijentalnim astrolokim sistemima, indijskom i arapskom. Kritini stepeni vode poreklo iz ovih drevnih astrolokih sistema, ali ih ne treba shvatiti u bukvalnom smislu dananje rei kritini, ve ih treba tumaiti kao posebno osetljive take koje daju dodatni naglasak planete ili vrha Kue koja se nalazi u konjukciji sa njima. U konjukciji sa kritinim stepenima se mogu nai fiksne zvezde i specifine take u horoskopu, to im daje jedan poseban naglasak. Podela Zodijakog kruga od 360, po lunarnom sistemu, je podela na 28 delova od kojih svaki predstavlja proseno dnevno kretanje Meseca. Ova podela poinje u 0 Ovna i pomera se za 125125, odnosno 13, tako da dobijamo sledee take, tj. kritine stepene: Kardinalni znaci: Ovan, Rak, Vaga i Jarac

214

- 00 - 125125 = 13 - 254250 = 26 Fiksni znaci: Bik, Lav, korpija i Vodolija - 083415 = 09 - 212540 = 21 Promenljivi znaci: Blizanci, Devica, Strelac i Ribe - 041705 = 04 - 170830 = 17 Astrolozi danas uglavnom zanemaruju kritine stepene i ne uzimaju ih u obzir prilikom tumaenja horoskopa. Smatram da su ove take veoma znaajne jer mogu pruiti suptilniji prilaz u odreenju, kako psiholoke, tako i fizike tipologije linosti. Njihov znaaj se ogleda i u apotelezmatikoj astrologiji, posebno kada je re o tranzitima, odnosno kada se planete u tranzitu nau na kritinom stepenu a grade aspekt sa natalnom planetom. IZRAUNAVANJE KONCEPCIJE (Konceptualni horoskop) Konceptualni horoskop je horoskop prenatalne epohe, odnosno trenutak zaea. Medicinski i fizioloki, ovaj trenutak je ne mogue izraunati precizno. Meutim, astrologija prua i takvu mogunost. Logino je da e se postaviti pitanje: zbog ega nam je potrebno da znamo trenutak zaea i da prema njemu izradimo horoskop. Konceptualni horoskop predstavlja celokupnu osnovu nesvesnog na kojoj e poivati kasniji razvoj oveka nakon roenja. Dakle, koncepcija je skaldite nesvesnog u oveku, iz kojeg on cr-pi one najtananije niti koje ga vezuju za svet. Uz pomo konceptualnog horoskopa, moemo na pravi nain razumeti reagovanje oveka ak i onda kada nam ti mehanizmi nisu ni na koji nain poznati. Odgovore koje moemo dobiti iz ovog prorauna, nikakav psihoanalitiki pristup psihologije i psihijatrije ne moe dati. Pravilo za izraunavanje koncepcije glasi: Tamo gde se nalazi Ascedent u natalnom horoskopu, tu se nalazi Mesec u konceptualnom horoskopu.

215

To znai da nam je za proraun potrebna tano izraunata pozicija Ascedenta. Za kasnije tumaenje natalnog i konceptualnog horoskopa potrebno nam je da znamo i poziciju prenatalne eklipse, odnosno Solarne ili Lunarne eklipse pre roenja. Eklipsa koje se prva nalazi ispred roenja je zapravo pupana vrpca izmeu svesnog i nesvesnog dela naeg bia. Pozicije eklipsi se nalaze u efemeridama u odeljku fenomena. Kao primer za izraunavanje koncepcije koristimo horoskop za koji smo vrili predhodne proraune. Ascedent se nalazi na 150730 Strelca Ovu poziciju prvo treba zameniti tako da dobijamo poziciju Meseca u konceptualnom horoskopu i to: Mesec na 150730 Strelca Sledei korak se sastoji u odbrojavanju 270 unazad i traenju najblie pozicije Meseca koji smo dobili. 270 unazad od dana roenja je 23 Vage, odnosno, 17.10.1969. godine. Najblia pozicija Meseca koju traimo je 15.10.1969. god. Pozicija Meseca 15.10. u podne je 1419 Pozicija Meseca 16.10. u pono je 2133 Razlika iznosi 714 = 434 Pozicija Meseca koju traimo je 1507 Razlika od podneva do trenutka zaea iznosi 048 Koeficijent vremena je 434 48 9 Kretanje Meseca delimo koeficijentom 12 9 = 1.33 = 1 sat i 20 min. GMT zaea je 13.20.00 Delta-T (40 sec.) HLg zaea je 14.19.20 Hl zaea je 14.41.16 KHl zaea iznosi 14.43.26 EST za 15.07. je 01.33.24 Sideralno vreme Zaea CNST iznosi 16.16.50 Poziciju Ascedenta na 4448N traimo u Tabeli kua Ascedent koncepcije se nalazi na 1435 Vodolije Poziciju koncepcije u natalnom horoskopu odreuje pozicija Sunca u konceptualnom horoskopu. Ono se nalazi na 2203 Vage. Istom

216

metodologojom izrade natalnog horoskopa momo izraditi i konceptualni horoskop sa svim proraunima. Ovde je vano napomenuti da se astrolog mora pre izraunavanja koncept horoskopa informisati o tome da li je trudnoa trajala uobiajenih 10 lunarnih, odnosno 9 solarnih meseci ili je roenje bilo prevreme-no ili preneto, jer se ovo mora uzeti u obzir prilikom prorauna. Na 270 se dodaje, za prenetu trudnou, onoliko stepeni za koliko je okvirno dana preneta trudnoa, i obrnuto, oduzima se kad je vreme roenja prevremeno. Ovu informaciju treba uzeti okvirno i nije potrebna preciznost u smislu 3, 5 ili 8 dana. Ovo su normalne oscilacije i one se ne uzimaju u obzir. Vano je znati, to nije redak sluaj da li je natus roen u 8. ili moda 7. mesecu trudnoe. Zakasnele trudnoe od mesec i vie dana su veoma retka pojava. REKTIFIKACIJA Metodologija raunanja kad je vreme roenja nepoznato Jedan od velikih problema u astrologiji nastaje kada ne znamo tano vreme roenja. Zbog toga nismo u mogunosti da izradimo precizan horoskop. Astrolozi predlau dve metode u tom sluaju: metodu Prirodnog horoskopa i metodu Solarnog ekvilibrijuma. Obe metode se zasnivaju na prostom prepisivanju pozicija planeta iz efemerida za dan roenja u podne. Prva koristi metod prirodnog postavljanja vrhova Kua u poetne stepene znakova Zodijaka, a druga vrhove Kua postavlja u znak u kome se nalazi Sunce i to u isti stepen sa Suncem. Obe ove metode mogu pruiti samo neke opte podatke koji su nedovoljni za valjano tumaenje horoskopa. Kada ne znamo tano vreme roenja, ne moemo odrediti poziciju Ascedenta (podznak) niti tane pozicije planeta, naroito kad je re o poloaju Meseca. Takoe smo u nemogunosti da odredimo ugaoni ra-zmak (aspekte) izmeu planeta. Zbog toga se moe rei da su ove dve me-tode u osnovi pogrene. Sve to se oveku dogaa u njegovom ivotu je direktno povezano sa pozicijom Ascedenta u horoskopu. To znai da ako izvrimo pregled vanijih dogaaja u ivotu ili nekih prelomnih trenutaka, njihovom astrolokom analizom moemo odrediti Sideralno vreme roenja, a time poziciju Ascedenta i vreme roenja. Za ovaj proraun je potrebno da od osobe kojoj radimo horoskop saznamo datum roenja i tane datume vanih dogaaja u njenom ivotu. Ukoliko osoba zna i tano vreme kada se neto dogodilo, utoliko je bolje jer e proraun biti precizniji.

217

Kao primer emo koristiti horoskop koji smo radili u predhodnim poglavljima, tako da emo utvrditi da li se vreme roenja natusa, koje je zapisano u matinoj knjizi, slae sa sa vremenom koje emo izraunati. Proraun se vri jednostavno. Za datum roenja i sve ostale datume ispisujemo Sideralno vreme iz efemerida koje potom sabiramo i svodimo na jedno vreme od kojeg oduzimamo onoliko sati koliko datuma smo upotrebili. Rezultat korigujemo sa EGMT i dobijeno vreme je Sidera-lno vreme roenja NST. 16.07.1970. 19. 33. 40 01.09.1977. 22. 40. 10 03.10.1988. 00. 47. 40 17.10.1989. 01. 41. 54 23.07.1993. 20. 02. 58 14.12.1993. 05. 30. 42 17.07.1998. +19. 38. 28 86.231.272 4. 32 235. 32 3. 55. 32 89. 55. 32 Od broja sati 89 oduzimamo 24 sata onoliko puta dok ostatak ne bude manji od 24. U ovom sluaju je to tri puta, tako da dobijamo: 17.55.32 - 07.00.00 10.55.32 +01.21.56 EGMT 12.17.28 NST Razlika izmeu vremena koje nam je poznato i dobijenog iznosi: 12.33.12 -12.17.28 00.15.54 Roenje se dogodilo 15 minuta i 54 sekunde ranije nego to je to zabeleeno, tako da korigovano vreme roenja od 16:35 iznosi 16:19.

218

DODATAK

TABELE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA

219

220

TABELA GRADOVA SVETA

221

222

223

224

225

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242

243

244

245

246

247

248

249

250

TABELA GRADOVA
Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije

251

252

253

254

255

256

257

JEDINICE UGLOVA
1 STEPEN 0' 2 5' 3 10' 4 15' 5 20' 6 25'

h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 0.00.00 0.04.00 0.08.00 0.12.00 0.16.00 0.20.00 0.24.00 0.28.00 0.32.00 0.36.00 0.40.00 0.44.00 0.48.00 0.52.00 0.56.00 1.00.00 1.04.00 1.08.00 1.12.00 1.16.00 1.20.00 1.24.00 1.28.00 1.32.00 1.36.00 1.40.00 1.44.00 1.48.00 1.52.00 1.56.00 2.00.00 0.00.20 0.04.20 0.08.20 0.12.20 0.16.20 0.20.20 0.24.20 0.28.20 0.32.20 0.36.20 0.40.20 0.44.20 0.48.20 0.52.20 0.5620 1.00.20 1.04.20 1.08.20 1.12.20 1.16.20 1.20.20 1.24.20 1.28.20 1.32.20 1.36.20 1.40.20 1.44.20 1.48.20 1.52.20 1.56.20 2.00.20 0.00.40 0.04.40 0.08.40 0.12.40 0.16.40 0.2040 0.24.40 0.28.40 0.32.40 0.36.40 0.40.40 0.44.40 0.48.40 0.52.40 0.56.40 1.00.40 1.04.40 1.08.40 1.12.40 1.16.40 1.20.40 1.24.40 1.28.40 1.32.40 1.36.40 1.40.40 1.44.40 1.48.40 1.52.40 1.56.40 2.00.40 0.01.00 0.05.00 0.09.00 0.13.00 0.17.00 0.21.00 0.25.00 0.29.00 0.33.00 0.37.00 0.41.00 0.45.00 0.49.00 0.53.00 0.57.00 1.0100 1.05.00 1.09.00 1.13.00 1.17.00 1.21.00 1.25.00 1.29.00 1.33.00 1.37.00 1.41.00 1.45.00 1.49.00 1.53.00 1.57.00 2.01.00 0.01.20 0.05.20 0.09.20 0.13.20 0.17.20 0.21.20 0.25.20 0.29.20 0.33.20 0.37.20 0.41.20 0.45.20 0.49.20 0.53.20 0.57.20 1.01.20 1.05.20 1.09.20 1.13.20 1.17.20 1.21.20 1.25.20 1.29.20 1.33.20 1.37.20 1.41.20 1.45.20 1.49.20 1.53.20 1.57.20 2.01.20 0.01.40 0.05.40 0.09.40 0.13.40 0.17.40 0.21.40 0.25.40 0.29.40 0.33.40 0.37.40 0.41.40 0.45.40 0.49.40 0.53.40 0.57.40 1.01.40 1.05.40 1.09.40 1.13.40 1.17.40 1.21.40 1.25.40 1.29.40 1.33.40 1.37.40 1.41.40 1.45.40 1.49.40 1.53.40 1.57.40 2.01.40

258

7 STEPEN 30' h. mn. s 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 0.02.00 0.06.00 0.10.00 0.14.00 0.18.00 0.22.00 0.26.00 0.30.00 0.34.00 0.38.00 0.42.00 0.46.00 0.50.00 0.54.00 0.58.00 1.02.00 1.06.00 1.10.00 1.14.00 1.18.00 1.22.00 1.26.00 1.30.00 1.34.00 1.38.00 1.42.00 1.46.00 1.50.00 1.54.00 1.58.00 2.02.00

8 35'

9 40'

10 45'

11 50'

12 55' h. mn. s 0.03.40 0.07.40 0.11.40 0.15.40 0.19.40 0.23.40 0.27.40 0.31.40 0.35.40 0.39.40 0.43.40 0.47.40 0.51.40 0.55.40 1.59.40 1.03.40 1.07.40 1.11.40 1.15.40 1.19.40 1.23.40 1.27.40 1.31.40 1.35.40 1.39.40 1.43.40 1.47.40 1.51.40 1.55.40 1.59.40 2.03.40

h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. h. mn. s. 0.02.20 0.06.20 0.10.20 0.14.20 0.18.20 0.22.20 0.26.20 0.30.20 0.34.20 0.38.20 0.42.20 0.46.20 0.50.20 0.54.20 1.58.20 1.02.20 1.06.20 1.10.20 1.14.20 1.18.20 1.22.20 1.26.20 1.30.20 1.34.20 1.38.20 1.42.20 1.46.20 1.50.20 1.54.20 1.58.20 2.02.20 0.02.40 0.06.40 0.10.40 0.14.40 0.18.40 0.22.40 0.26.40 0.30.40 0.34.40 0.38.40 0.42.40 0.46.40 0.50.40 0.54.40 1.58.40 1.02.40 1.06.40 1.10.40 1.14.40 1.18.40 1.22.40 1.26.40 1.30.40 1.34.40 1.38.40 1.42.40 1.26.40 1.50.40 1.54.40 1.58.40 2.02.40 0.03.00 0.07.00 0.11.00 0.15.00 0.19.00 0.23.00 0.27.00 0.31.00 0.35.00 0.39.00 0.43.00 0.47.00 0.51.00 0.55.00 1.59.00 1.03.00 1.07.00 1.11.00 1.15.00 1.19.00 1.23.00 1.27.00 1.31.00 1.35.00 1.39.00 1.43.00 1.47.00 1.51.00 1.55.00 1.59.00 2.03.00 0.03.20 0.07.20 0.11.20 0.15.20 0.19.20 0.23.20 0.27.20 0.31.20 0.35.20 0.39.20 0.43.20 0.47.20 0.51.20 0.55.20 1.59.20 1.03.20 1.07.20 1.11.20 1.15.20 1.19.20 1.23.20 1.27.20 1.31.20 1.35.20 1.39.20 1.43.20 1.47.20 1.51.20 1.55.20 1.59.20 2.03.20

TABELA DODATAKA
temps 1s 2s 3s 4s 5s arc 0'15'' 0'30'' 0'45'' 1'00'' 1'15'' temps 6s 7s 8s 9s 10 s arc 1'30'' 1'45'' 2'00'' 2'15'' 2'30'' temps 11 s 12 s 13 s 14 s 15 s arc 2'45'' 3'00'' 3'15'' 3'30'' 3'45'' temps 16 s 17 s 18 s 19 s 20 s arc 4'00'' 4'15'' 4'30'' 4'45'' 5'00''

259

PROPORCIONALNI LOGARITMI
MINUTE STEPENI ILI ASOVI 0 1
1 3802 1 3730 1 3660 1 3590 1 3522 1 3454 1 3388 1 3323 1 3258 1 3195 1 3133 1 3071 1 3010 1 2950 1 2891 1 2833 1 2775 1 2719 1 2663 1 2607 1 2553 1 2499 1 2445 1 2393 1 2341 1 2289 1 2239 1 2188 1 2139 1 2090 1 2041 1 1993 1 1946 1 1899 1 1852 1 1806 1 1761 1 1716 1 1671 1 1627 1 1584 1 1540 1 1498 1 1455 1 1413 1 1372 1 1331 1 1290 1 1249 1 1209 1 1170 1 1130 1 1091 1 1053 1 1015 1 0977 1 0939 1 0902 1 0865 1 0828

2
1 0792 1 0756 1 0720 1 0685 1 0649 1 0614 1 0580 1 0546 1 0511 1 0478 1 0444 1 0411 1 0378 1 0345 1 0313 1 0280 1 0248 1 0216 1 0185 1 0154 1 0122 1 0091 1 0061 1 0030 1 0000 0 9970 0 9940 0 9910 0 9881 0 9852 0 9823 0 9794 0 9765 0 9737 0 9708 0 9680 0 9652 0 9625 0 9597 0 9570 0 9542 0 9515 0 9488 0 9462 0 9435 0 9409 0 9383 0 9356 0 9330 0 9305 0 9279 0 9254 0 9228 0 9203 0 9178 0 9153 0 9128 0 9104 0 9079 0 9055

3
9031 9007 8983 8959 8935 8912 8888 8865 8842 8819 8796 8773 8751 8728 8706 8683 8661 8639 8617 8595 8573 8552 8530 8509 8487 8466 8445 8424 8403 8382 8361 8341 8320 8300 8279 8259 8239 8219 8199 8179 8159 8140 8120 8101 8081 8062 8043 8023 8004 7985 7966 7947 7929 7910 7891 7873 7854 7836 7818 7800

4
7781 7763 7745 7728 7710 7692 7674 7657 7639 7622 7604 7587 7570 7552 7535 7518 7501 7484 7467 7451 7434 7417 7401 7384 7368 7351 7335 7318 7302 7286 7270 7254 7238 7222 7206 7190 7174 7159 7143 7128 7112 7097 7081 7066 7050 7035 7020 7005 6990 6975 6960 6945 6930 6915 6900 6885 6871 6856 6841 6827

5
6812 6798 6784 6769 6755 6741 6726 6712 6698 6684 6670 6656 6642 6628 6614 6601 6587 6573 6559 6546 6532 6519 6505 6492 6478 6465 6451 6438 6425 6412 6398 6385 6372 6359 6346 6333 6320 6307 6294 6282 6269 6256 6243 6231 6218 6205 6193 6180 6168 6155 6143 6131 6118 6106 6094 6081 6069 6057 6045 6033

6
6021 6009 5997 5985 5973 5961 5949 5937 5925 5913 5902 5890 5878 5866 5855 5843 5832 5820 5809 5797 5786 5774 5763 5752 5740 5729 5718 5706 5695 5684 5673 5662 5651 5640 5629 5618 5607 5596 5585 5574 5563 5552 5541 5531 5520 5509 5498 5488 5477 5466 5456 5445 5435 5424 5414 5403 5393 5382 5372 5361

7
5351 5341 5330 5320 5310 5300 5289 5279 5269 5259 5249 5239 5229 5219 5209 5199 5189 5179 5169 5159 5149 5139 5129 5120 5110 5100 5090 5081 5071 5061 5051 5042 5032 5023 5013 5003 4994 4984 4975 4965 4956 4947 4937 4928 4918 4909 4900 4890 4881 4872 4863 4853 4844 4835 4826 4817 4808 4799 4789 4780

8
4771 4762 4753 4744 4735 4726 4717 4708 4699 4690 4682 4673 4664 4655 4646 4638 4629 4620 4611 4603 4594 4585 4577 4568 4559 4551 4542 4534 4525 4516 4508 4499 4491 4482 4474 4466 4457 4449 4440 4432 4424 4415 4407 4399 4390 4382 4374 4365 4357 4349 4341 4333 4324 4316 4308 4300 4292 4284 4276 4268

9
4260 4252 4244 4236 4228 4220 4212 4204 4196 4188 4180 4172 4164 4156 4149 4141 4133 4125 4117 4110 4102 4094 4086 4079 4071 4063 4055 4048 4040 4032 4025 4017 4010 4002 3995 3987 3979 3972 3964 3957 3949 3942 3934 3927 3919 3912 3905 3897 3890 3882 3875 3868 3860 3853 3846 3838 3831 3824 3817 3809

10
3802 3795 3788 3780 3773 3766 3759 3752 3745 3738 3730 3723 3716 3709 3702 3695 3688 3681 3674 3667 3660 3653 3646 3639 3632 3625 3618 3611 3604 3597 3590 3583 3577 3570 3563 3556 3549 3542 3535 3529 3522 3515 3508 3501 3495 3488 3481 3475 3468 3461 3455 3448 3441 3435 3428 3421 3415 3408 3401 3395

11
3388 3382 3375 3368 3362 3355 3349 3342 3336 3329 3323 3316 3310 3303 3297 3291 3284 3278 3271 3265 3259 3252 3246 3239 3233 3227 3220 3214 3208 3201 3195 3189 3183 3176 3170 3164 3158 3151 3145 3139 3133 3126 3120 3114 3108 3102 3196 3189 3083 3077 3071 3065 3059 3053 3047 3041 3034 3028 3022 3016

00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59

3 1584 2 8583 2 6812 2 5563 2 4594 2 3802 2 3133 2 2553 2 2041 2 1584 2 1170 2 0792 2 0444 2 0122 1 9823 1 9542 1 9279 1 9031 1 8796 1 8573 1 8361 1 8159 1 7966 1 7782 1 7604 1 7434 1 7270 1 7112 1 6960 1 6812 1 6670 1 6532 1 6398 1 6269 1 6143 1 6021 1 5902 1 5786 1 5673 1 5563 1 5456 1 5351 1 5249 1 5149 1 5051 1 4956 1 4863 1 4771 1 4682 1 4594 1 4508 1 4424 1 4341 1 4260 1 4180 1 4102 1 4025 1 3949 1 3875

260

MINUTI

STEPENI ILI ASOVI 12

3010 3004 2998 2992 2986 2980 2974 2968 2962 2956 2950 2944 2939 2933 2927 2921 2915 2909 2903 2897 2891 2885 2880 2874 2868 2862 2856 2850 2845 2839 2833 2827 2821 2816 2810 2804 2798 2793 2787 2781 2775 2770 2764 2758 2753 2747 2741 2736 2730 2724 2719 2713 2707 2702 2696 2691 2685 2679 2674 2668

13
2663 2657 2652 2646 2641 2635 2629 2624 2618 2613 2607 2602 2596 2591 2585 2580 2575 2569 2564 2558 2553 2547 2542 2536 2531 2526 2520 2515 2510 2504 2499 2493 2488 2483 2477 2472 2467 2461 2456 2451 2445 2440 2435 2430 2424 2419 2414 2409 2403 2498 2393 2388 2382 2377 2372 2367 2362 2356 2351 2346

14
2341 2336 2330 2325 2320 2315 2310 2305 2300 2295 2289 2284 2279 2274 2269 2264 2259 2254 2249 2244 2239 2234 2229 2223 2218 2213 2208 2203 2198 2193 2188 2183 2178 2173 2168 2164 2159 2154 2149 2144 2139 2134 2129 2124 2119 2114 2109 2104 2099 2095 2090 2085 2080 2075 2070 2065 2061 2056 2051 2046

15
2041 2036 2032 2027 2022 2017 2012 2008 2003 1998 1993 1988 1984 1979 1974 1969 1965 1960 1955 1950 1946 1941 1936 1932 1927 1922 1917 1913 1908 1903 1899 1894 1890 1885 1880 1875 1871 1866 1862 1856 1852 1848 1843 1838 1834 1829 1825 1820 1816 1811 1806 1802 1797 1793 1788 1784 1779 1775 1770 1765

16
1761 1756 1752 1747 1743 1738 1734 1729 1725 1720 1716 1711 1707 1702 1698 1694 1689 1685 1680 1676 1671 1667 1663 1658 1654 1649 1645 1640 1636 1632 1627 1623 1619 1614 1610 1605 1601 1597 1592 1588 1584 1579 1575 1571 1566 1562 1558 1553 1549 1545 1540 1536 1532 1528 1524 1519 1519 1510 1506 1502

17
1498 1493 1489 1485 1481 1476 1472 1468 1464 1460 1455 1451 1447 1443 1438 1434 1430 1426 1422 1417 1413 1409 1405 1401 1397 1393 1388 1384 1380 1376 1372 1368 1363 1359 1355 1351 1347 1343 1339 1335 1331 1327 1322 1318 1314 1310 1306 1302 1398 1294 1290 1286 1282 1278 1274 1270 1266 1261 1257 1253

18
1249 1245 1241 1237 1234 1229 1225 1221 1217 1213 1209 1205 1201 1197 1193 1189 1185 1182 1178 1174 1170 1166 1162 1158 1154 1150 1146 1142 1138 1134 1130 1126 1123 1119 1115 1111 1107 1103 1099 1095 1092 1088 1084 1080 1076 1072 1068 1064 1061 1057 1053 1049 1045 1041 1037 1034 1030 1026 1022 1018

19
1015 1011 1007 1003 0999 0996 0992 0988 0984 0980 0977 0973 0969 0965 0962 0958 0954 0950 0947 0943 0939 0935 0932 0928 0924 0920 0917 0913 0909 0905 0902 0898 0894 0891 0887 0883 0880 0876 0872 0868 0865 0861 0857 0854 0850 0846 0843 0839 0835 0832 0828 0824 0821 0817 0814 0810 0806 0803 0799 0795

20
0792 0788 0785 0781 0777 0774 0770 0766 0763 0759 0756 0752 0749 0745 0742 0738 0734 0731 0727 0724 0720 0717 0713 0709 0706 0702 0699 0695 0692 0688 0685 0681 0678 0674 0670 0667 0664 0660 0656 0653 0649 0646 0642 0639 0635 0632 0629 0625 0621 0618 0614 0611 0608 0604 0601 0597 0594 0590 0587 0583

21
0580 0577 0573 0570 0566 0563 0559 0556 0552 0549 0546 0542 0539 0535 0532 0529 0525 0522 0518 0515 0511 0508 0505 0501 0498 0495 0491 0488 0485 0481 0478 0474 0471 0468 0464 0461 0458 0454 0451 0448 0444 0441 0437 0434 0431 0428 0424 0421 0418 0414 0411 0408 0404 0401 0398 0394 0391 0388 0384 0381

22
0378 0375 0371 0368 0364 0361 0358 0355 0352 0348 0345 0342 0339 0335 0332 0329 0326 0322 0319 0316 0313 0309 0306 0303 0300 0296 0293 0290 0287 0283 0280 0277 0274 0271 0267 0264 0261 0258 0254 0251 0248 0245 0242 0239 0235 0232 0229 0226 0223 0220 0216 0213 0210 0207 0204 0201 0197 0194 0191 0188

23
0185 0182 0179 0175 0172 0169 0166 0163 0160 0157 0153 0150 0147 0144 0141 0138 0135 0132 0129 0125 0122 0119 0116 0113 0110 0107 0104 0101 0098 0094 0091 0088 0085 0082 0079 0076 0073 0070 0067 0064 0061 0058 0055 0052 0048 0045 0042 0039 0036 0033 0030 0027 0024 0021 0018 0015 0012 0009 0006 0003

00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59

261

LONGITUDA CRNOG MESECA (LILIT) GODINJI PROLAZ godina 1900 1901 1902 1903 1904 1905 1906 1907 1908 1909 1910 1911 1912 1913 1914 1915 1916 1917 1918 1919 1920 1921 1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 long. 154 28 195 08 235 47 276 27 317 07 357 53 038 33 079 13 119 51 160 39 201 19 241 58 282 38 323 24 004 04 044 45 085 24 126 14 166 50 207 29 248 09 288 55 329 35 010 14 050 59 091 40 132 20 172 59 213 00 254 27 295 05 godina 1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937 1938 1939 1940 1941 1942 1943 1944 1945 1946 1947 1948 1949 1950 1951 1952 1953 1954 1955 1956 1957 1958 1959 1960 long. 335 41 016 25 057 12 097 52 138 31 179 11 219 58 260 37 301 18 342 01 022 38 063 22 104 02 144 43 185 29 226 09 266 48 307 27 348 15 028 53 069 34 110 14 150 59 191 40 232 21 272 58 313 46 354 24 035 01 075 44 godina 1961 1962 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 long. 116 31 157 11 197 50 238 32 279 17 319 56 000 36 041 15 082 02 122 42 163 21 204 02 244 48 285 27 326 07 006 48 047 33 088 13 128 53 169 34 210 19 250 59 291 38 332 18 013 05 053 44 094 23 135 04 175 50 216 29 godina 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 long. 257 09 297 55 338 35 019 14 059 59 100 40 141 20 181 59 222 00 263 27 304 05 344 41 025 25 066 12 106 52 147 31 188 11 228 58 269 37 310 18 351 01 031 38 072 22 113 02 153 43 194 29 235 09 275 48 316 27 357 15 MAJ 01 13 22 05 13 49 10 14 21 15 14 56 20 15 29 25 16 03 NOVEMBAR 01 33 52 05 34 19 10 34 52 15 35 26 20 35 59 25 36 32 godina 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032 2033 2034 2035 2036 2037 2038 2039 2040 2041 2042 2043 2044 2045 2046 2047 2048 2049 2050 long. 037 53 078 34 119 14 159 59 200 40 241 21 281 58 322 46 003 24 044 01 084 44 125 31 166 11 206 50 247 32 288 17 328 56 009 36 050 15 091 02 131 42 172 21 213 02 253 48 294 27 335 07 015 48 056 33 097 13 137 53 JUN 01 05 10 15 20 25 16 49 17 16 17 49 18 23 18 56 19 30

JANUAR 01 00 00 05 00 27 10 01 00 15 01 34 20 02 07 25 02 40 JUL 01 05 10 15 20 25 20 10 20 37 21 10 21 43 22 17 22 50

FEBRUAR 01 03 27 05 03 54 10 04 27 15 05 01 20 05 34 25 06 08 AVGUST 01 23 37 05 24 04 10 24 37 15 25 11 20 25 44 25 26 17

MESENI PROLAZ MART APRIL 01 01 06 34 10 02 05 05 07 01 10 28 10 10 07 35 11 02 15 15 08 08 11 35 20 20 08 41 12 09 25 25 09 14 12 41 SEPTEMBAR 01 27 04 05 27 31 10 28 04 15 28 38 20 29 11 25 29 45 OKTOBAR 01 30 25 05 30 52 10 31 25 15 31 58 20 32 32 25 33 05

DECEMBAR 01 37 13 05 37 39 10 38 13 15 38 46 20 39 20 25 39 53

DNEVNI PROLAZ: oko 630

262

TABELA POZICIJA TAMNOG MESECA LILIT

Pozicije su date za svaki 1. u mesecu u podne po Nultom meridijanu Dnevni hod 300'04", Meseni hod 9001'52"

263

TABELA POZICIJA GLAVNIH ZVEZDA, MAGLINA I ROJEVA

264

265

266

267

268

269

FORMULE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU (ARAPSKE TAKE)

NAZIV FORTUNA LJUBAV AST SUDBINA IVOT (mukarac) IVOT (ena) BRAK DECA (muka) DECA (enska) RAZVOD IZDAJSTVO OTAC MAJKA BRAA I SESTRE PRIJATELJI LINI NEPRIJATELJI JAVNI NEPRIJATELJI RAZUMEVANJE I MUDROST NESLAGANJE I SPOROVI ORGANIZACIJA PROFESIJA IZNENADNO NAPREDOVANJE NAPREDOVANJE NASLEDSTVO IMOVINA I BOGATSTVO KRAA TRGOVINA SLUGE SEKS STRAST PERVERZIJA EKSCENTRINOST PUTOVANJE (kopnom) PUTOVANJE (morem) PUTOVANJE (vazduhom) DUH VERA USUD UDA OKULTIZAM ASTROLOGIJA ZLO NESREA ATENTAT ZATVOR I TUGA KATASTROFA HIRURKI ZAHVAT BOLEST LUDILO SMRT FORMULA DNEVNO ROENJE AC + MESEC SUNCE AC + JUPITER VENERA AC + SUNCE FORTUNA AC + SATURN SUNCE AC + MESEC Mlad Mesec pre ro. AC + MESEC Pun Mesec pre ro. AC + VII vrh VENERA AC + JUPITER MESEC AC + VENERA MESEC AC + VENERA VII vrh AC + NEPTUN SUNCE AC + SATURN SUNCE AC + MESEC VENERA AC + JUPITER SATURN AC + MESEC URAN AC + XII vrh vladar XII AC + VII vrh vladar VII AC + SUNCE SATURN AC + JUPITER MARS AC + PLUTON SUNCE MC + MESEC SATURN AC + FORTUNA SATURN AC + SUNCE SATURN AC + MESEC SATURN AC + II vrh vladar II SATURN + MARS MERKUR AC + MERKUR SUNCE AC + MESEC MERKUR AC + V vrh vladar V AC + MARS SUNCE AC + VENERA URAN AC + MERKUR URAN AC + IX vrh vladar IX AC + 15 RAKA SATURN AC + vrh IX URAN AC + SUNCE MESEC AC + MERKUR MESEC AC + SATURN SUNCE AC + PLUTON SUNCE AC + NEPTUN URAN AC + MERKUR URAN AC + vladar VIII SATURN AC + SATURN MARS MARS + NEPTUN URAN AC + FORTUNA NEPTUN AC + URAN SATURN AC + SATURN MARS AC + MARS SATURN AC + NEPTUN SUNCE AC + VIII vrh MESEC NONO ROENJE OBRNUTO OBRNUTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO OBRNUTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO OBRNUTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO ISTO ISTO ISTO OBRNUTO OBRNUTO ISTO ISTO

270

SADRAJ
PREDGOVOR UVOD U ASTROLOGIJU UVOD IME I POJAM ASTROLOGIJE DEFINICIJA ASTROLOGIJE POREKLO ASTROLOGIJE PREDMET ASTROLOGIJE SMISAO I POTREBA ASTROLOGIJE PODELA ASTROLOGIJE VIDOVI ASTROLOGIJE EGZOTERINA ASTROLOGIJA EZOTERINA ASTROLOGIJA VRSTE ASTROLOGIJE TIPOVI ASTROLOGIJE ASTROLOKI SISTEMI ASTROLOKE DISCIPLINE NATALNA ASTROLOGIJA ASTROPSIHOLOGIJA ASTROMEDICINA SINASTRIJA MUNDALNA ASTROLOGIJA ASTROMETEOROLOGIJA HORARNA ASTROLOGIJA ELEKCIONA ASTROLOGIJA APOTELEZMATIKA ASTROLOGIJA I MANTIKE VETINE ASTROLOKE KOLE TRADICIONALISTIKA KOLA SIMBOLOSTIKA KOLA STRUKTURALNA KOLA NAUNA KOLA TEORIJA NEBESKE SFERE POLOAJNA ASTRONOMIJA OSNOVNI POJMOVI POLOAJNE ASTRONOMIJE PLANETE SUNCE I MESEC PLANETOIDI METEORI KOMETE ZVEZDE I SAZVEA VANGALAKTIKA VASIONA ANTISVET TEORIJA HOROSKOPA UVOD VRSTE HOROSKOPA IZRADA FOROSKOPA
271

9 11 13 13 14 15 16 19 21 21 23 24 26 26 27 29 29 29 31 33 34 36 37 37 38 40 42 42 43 45 46 49 51 52 62 72 75 76 76 77 80 83 85 87 88 89

IZRADA HOROSKOPA NA KOMPJUTERU ULOGA INSPIRACIJE I INTUICIJE U ASTROLOGIJI JEZIK ASTROLOGIJE SIMBOLI I SKRAENICE TEORIJA KORESPONDENCIJA ZNACI ZODIJAKA U TEORIJI KORESPONDENCIJA TEORIJA ELEMENATA VATRA ZEMLJA VAZDUH VODA TEORIJA KVALITETA KARDINALNOST FIKSNOST PROMENLJIVOST TEORIJA PRINCIPA AKTIVNI PRINCIP PASIVNI PRINCIP KUE U TEORIJI KORESPONDENCIJA DOMIFIKACIONA TEORIJA ELEMENATA DOMIFIKACIONA TEORIJA KVALITETA DOMIFIKACIONA TEORIJA PRINCIPA PLANETE U TEORIJI KORESPONDENCIJA TEORIJA INKORESPONDENCIJA DEKADE PLANETARNA TIPOLOGIJA ELEMENTARNA TIPOLOGIJA PREPLITANJE ZNAKOVA ZODIJAKA DEVETINE I DVANAESTINE PREPLITANJE KUA U HOROSKOPU KUE UNUTAR KUA SOLARNE KUE LUNARNE KUE ASTROLOKE VEZE U TEORIJI INKORESPONDENCIJA BROJEVI I DANI U NEDELJI GODINE VLADAVINE PLANETA IVOTNO DOBA ANATOMIJA ULA BOJE MIRISI BILJKE IVOTINJE KRISTALI METALI DRAVE I GRADOVI SLAGANJE ZNAKOVA ZODIJAKA ZNACI ZODIJAKA OVAN

89 90 92 93 97 97 97 98 99 99 99 101 101 101 102 103 103 104 105 105 107 108 109 111 111 111 116 116 116 118 118 119 120 121 121 124 125 125 126 127 127 128 128 129 129 130 131 133 134

272

BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA KORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE SVETLA SUNCE MESEC MESEEVI VOROVI PLANETE MERKUR VENERA MARS JUPITER SATURN URAN NEPTUN PLUTON ZEMLJA MALE PLANETE KIRON LILIT CERES PALAS JUNONA VESTA IZIDA KUE U HOROSKOPU ASCENDUS PORTA INFERNA DEA IMUM COELI FORTUNA BONUS FORTUNA MALUS OCCASIO PORTA SUPERMA DEUS MEDIUM COELI GENIUS BONUS GENIUS MALUS METODOLOGIJA IZRADE HOROSKOPA UVOD POJAM KALENDARA U ASTROLOGIJI

136 138 140 142 144 146 148 150 152 154 156 159 159 160 161 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 176 177 178 178 180 180 180 181 181 182 180 183 183 184 184 185 185 187 189 189

273

POJAM VREMENA U ASTROLOGIJI POJAM LOKALIZACIJE U ASTROLOGIJI EFEMERIDE OBJANJENJE SIMBOLA I FENOMENA U TABELAMA AMERIKIH EFEMERIDA TABELA DOMIFIKACIJE KOSMOGRAM MATEMATIKE METODE RAUNANJA IZRAUNAVANJE SIDERALNOG VREMENA ROENJA DOMIFIKACIJA IZRAUNAVANJE PLANETARNIH POZICIJA IZRAUNAVANJE POZICIJA FIKSNIH ZVEZDA, MAGLINA I ROJEVA IZRAUNAVANJE SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU KRITINI STEPENI U HOROSKOPU IZRAUNAVANJE KONCEPCIJE REKTIFIKACIJA DODATAK - TABELE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA TABELA GRADOVA SVETA TABELA GRADOVA SRBIJE, CRNE GORE, BOSNE I HERCEGOVINE, HRVATSKE, SLOVENIJE, MAKEDONIJE JEDINICE UGLOVA PROPORCIONALNI LOGARITMI LONGITUDA CRNOG MESECA LILIT TABELA POZICIJA TAMNOG MESECA LILIT TABELA POZICIJA GLAVNIH ZVEZDA, MAGLINA I ROJEVA FORMULE ZA IZRAUNAVANJE POZICIJA SPECIFINIH TAAKA U HOROSKOPU

190 192 193 194 197 197 200 200 205 208 212 213 214 215 217 219 221 251 258 260 262 263 264 270

274

Naslov SUMMA ASTROLOGIAE TOM PRVI UVOD U ASTROLOGIJU SA METODOLOGIJOM IZRADE HOROSKOPA Autor Alexandar Thorn Copyright 2007 by Kunst und Gott Sva prava zadrava izdava Izdava

Kunst und Gott

Beograd Za izdavaa Aleksandar Radivojevi Recenzent Dr. Davor Kaar Likovno tehniki urednik Autor Lektura i korektura Astroloki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdava Korice Uticaj znakova Zodijaka na ljudsko telo Raskoni asovi vojvode od Berija 1485. Muzej Konde antiji, Francuska tampano kao rukopis Beograd, 2007.

275

276