Uvod

U procesu transformacje polaznog materijala ili pripremka u gotove delove (izradke) u

pogonima metalopreraivake industrije koriste se proizvodne maine, alati i pribori.
Oblikovanje delova ostvaruje se posebnom kombinacijom kretanja odgovarajuih organa
maine uz primenu alata najrazliitijih oblika. Pored maina i ogovarajuih alata u procesu izrade
pripremaka i oblikovanja delova uestvuju i pomoni pribori, ija je uloga da odrede i definiu
poloaj obradka u odnosu na alat i mainu i stezni pribori koji slue za stezanje reznog alata.
Maine alati i pribori predstavljaju tehnoloku celinu i sa obradkom ine mainski sistem. U ovo
materijalu bie definisane i obraene osnove maina za obradu rezanjem i obradu deformacijom,
kao rezervni alati, pomoni pribori i alati za obradu deformacijom (alati za probijanje i prosecanje,
alati za izvlaenje, alati za savijanje itd. ) .

1. 0. MAINE U OBRADI METALA REZANJEM
Maine su namenjene za izradu i obradu delova razliitih oblika i dimenzija poev od
najednostavnijih do najsloenijih. Upravo ova injenica uslovljava pojavu alatnih maina razliitih
po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, eksploatacijskim karakteristikama i nameni.
Klasifikacija maina se najee izvodi prama nameni, proizvodnoj operaciji na: strugove,
builice, glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, maine za provlaenje, obradne centre,
fleksibilne tehnoloke sisteme itd.

Slika 1. ematski prikaz univerzalnog struga

Slika 2. Struktura osnovnih (glavnih) sistema alatnih maina

Strukturni elementi univerzalnih i specijalizovanih alatnih maina razvrstavaju se na glavne
ili osnovne elemente gradnje i montae i elemente upravljanja. Glavni ili osnovni (sl. 2. ) su:nosei
sistem, sistem voenja i pogonski sistem.
Pogonski sistemi glavnog obrtnog i pravolinijskog kretanja obezbeuju neophodne momente
i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog spektra materijala i dimenzija obradka. Sastoje
se od pogonskog elektromotora, prenosnika, vretenita kod glavnog obrtnog kretanja (sl. 3. )
2
odnosno pogonskog elektromotora, prenosnika, mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko
kretanje i izvrnog organa kod glavnog pravolinijskog (sl. 3b)

Slika 3. Struktura pogonskog sistema glavnog obrtnog kretanja (a) i pravolinijskog kretanja (b)

Slika 4. Blok ema zavisnih i nezavisnih pogonskih sistema pomonog kretanja

Pogonski sistemi pomonog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine kretanja za
nastanak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog reenja i vrste alatne maine mogu biti zavisni
(sl. 4a) i nezavisni (sl. 4b) kontinualni ili periodini. Sastoje se od prenosnika pomonog kretanja,
mehanizma za pretvaranja obrtnog u pravolinijsko kretanje i izvrnog organa. Kod zavisnih
prenosnika pogon se obezbeuje dopunskim prenosnikom izmeu prenosnika glavnog i pomonog
kretanja, a kod nezavisnih posebnim elektromotorom.

1. 0. 1. PRENOSNICI ALATNIH MAINA
Mehanizmi koji obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa alatnih maina
(broja obrtaja, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i sl. ) su prenosnici alatnih
maina (sl. 1) i dele se na prenosnike:
-glavnog kretanja i
-pomonog kretanja.
Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti:
-mehaniki
-elektrini
-hidrauliki
-pneumatski

3
Prema vrednosti izlaznih parametara kretanja odnosno nainu regulisanja raznih parametara
-kontinualni
-stupnjeviti
Mehaniki stupnjeviti prenosnici, izvedeni su najee kao kaini ili zupasti prenosnici
(sl. 5. 0) obezbeuju diskretne vrednosti parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara
kretanja (od min do max vrednosti)

Slika 4. 0. Mehaniki stupnjeviti prenosnici

Kontinualni prenosnici se izvode najee kao mehaniki u vidu varijatora (sl. 5. a),
elektrini (sl. 5. b), hidrauliki ili kombinovani. Obezbeuju bilo koju vrednost parametara
kretanja unutar oblasti regulisanja.

Slika 5. 0. Mehaniki i elektrini kontinualni prenosnici

Zakonitosti promene parametara kretanja
Broj obrtaja alata ili obradka:
n=
t

D
V 1000
= f (V, D) |/min|
je funkcija brzine (V) i prenika alata ili predmeta obrade (D) . Jedna te ista vrednost brzine
rezanja V, pri razliitim vrednostima prenika, se moe ostvariti samo razliitim brojevima obrta
alata ili obratka.

Slika 6. 0. Geometrijska promena broja obrta
4
Kako se prenik kontinualno menja u granicama D
min
do D
max
to se utvrena brzina rezanja
moe ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta u granicama n
min
n
max
.
Kontinualnih prenosnika je veoma malo, a sreu se majee u labaratorijskim uslovima, jer su
sloene konstrukcije i visoke cene. Veina alatnih maina ima prenosnike sa stupnjevitom
promenom broja obrta. Oni mogu biti sa:
-aritmetikom
-geometrijskom
-dvostrukogeometrijskom i
-logaritamskom promenom
Najee se od pomenutih koristi geometrijska promena (sl. 6. 0) . To je promena koju
karakterie konstantan odnos dva susedna broja obrta:
1
2
n
n
=
2
3
n
n
=. . . . =
1 m
m
n
n
= =const
odnos brojeva obrta (ili koraka) se naziva geometrijskim faktorom promeme prenosnika
maine .
Relativni gubitak brzine rezanja:
1
V
V
=
V V
V
A
=
1 2
2 2
n D
n D


t
t
=
1
2
n
n
=
odnosno:
Ve
V A
=
V
V A
=

1
= 1-

1
= f ()
V
V A
=

1
100 zavisi od vrednosti geometrijskog faktora promene.

Standardni brojevi obrta i koraci

U uslovima pojedinane prozvodnje koriste se uglavnom, univerzalne maine kod kojih je
oblast promene broja obrta (koraka) veliki.
Npr.
R
m
=
min
max
n
n
= 100 ,
odnosno n
1
= n
min
= 20/min do n
m
= n
max
= 2000 /min
U serijskoj i masovnoj proizvodnji dijapazon promene broja obrta i koraka je znatno manji.
Kod prenosnika maina za glavno i pomono kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta
i parametara pomonog kretanja. Standardne vrednosti se formiraju za geometrijsku promenu
korienjem osnovnog rada, zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:
R
20
=
20
10 = 1. 12
Pored ovog osnovnog reda koriste se i izvedeni redovi:
R
10
=
10
10 = 1. 25
R
20/3
=
3 / 20
10 = 1. 4
R
5
=
5
10 = 1. 6
R
10/3
=
3 / 10
10 = 2. 0
Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju se tabele
standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka.

Prikazivanje prenosnika alatnih maina
Struktura prenosnika (sl. 7. 0) se prikazuje kinematskom emom, strukturnim (Germerova
ema) i dijagramom broja obrta ili koraka (lezingerov dijagram)
5

Sl. 7. Naini prikazivanja prenosnika alatnih maina

Kinematska ema prenosnika je ematski prikaz elemenata prenosnika (vratila, zupanici,
leita, spojnice) i tako prenose kretanja od ulaznog do izlaznog vratila.
Strukturni dijagram definie optu strukturu sliku prenosa kretanja od ulaznog
(pogonskog) do izlaznog vratila prenosnika (radnog vretena maine) . Sadri podatke o broju
prenosnih blokova, prenosnih sklopova i prenosnika u sklopu, broju vratila, leajeva i spojnica i
broju stupnjeva promene pojedinih vratila i prenosnika u celini.
lezingerov dijagram pored karakteristika koje se identifikuju strukturnim dijagramom,
definie prenosne odnose, pojedinih prenosnika i obezbeuje izraunavanje broja obrta, obrtnih
momenata, faktora prenosa i brojeva zuba zupanika (kod zupastih prenosnika) .

1. 1. MAINE U OBRADI STRUGANJEM
Maine u obradi struganjem (strugovi) se u zavisnosti od obima proizvodnje, razvrstavaju na
strugove za:
-pojedinanu proizvodnju,
-serijsku proizvodnju i
-masovnu proizvodnju.

1.1.1. Strugovi za pojedinanu proizvodnju
Strugovi za pojedinanu proizvodnju su strugovi koji se lako mogu prilagoditi sa jedne
konfiguracije predmeta obrade na drugu, sa jednih dimenzija na druge. To su univerzalni strugovi,
strugovi sa vunim vretenom, strugovi sa vodeim vretenom, strugovi za leno struganje, strugovi
za poprenu obradu i sl.

Sl. 8. ematski prikaz univerzalnog struga
6
Univerzalni strugovi (sl. 8) su strugovi namenjeni realizaciji razliitih proizvodnih operacija.
Osnovne elemente ine pogonski elektromotor (1) prenosnik glavnog kretanja (2) izmenjiva grupa
zupanika (3), prenosnik pomonog kretanja (4), glavno vreteno (5), vuno vreteno (6), vodee
vreteno (7), nosa alata (8) i konji (9).
Obrtno kretanje se od elektromotora prenosi na glavno vreteno i predmet obrade (10), a
preko izmenjive grupe zupanika, prenosnika za pomono kretanje i mehanizma za pretvaranje
obrtnog u pravolinijsko kretanje nosaa alata dobija pomono pravolinijsko kretanje. Na nosa se
postavlja rezni alat. Vodee vreteno se, umesto vunog, ukljuuje pri izradi navoja na strugu.
Primera radi na (sl. 9) prikazana je ema kinematskog sistema jednog univerlzalnog struga.
Pogon za glavno i pomono kretanje uzima se od istog pogonskog agregata odnosno
elektromotora. Ovaj pogon se preko prenosnika za glavno kretanje, koji mora da obezbedi ne samo
prenos snage, odnosno obrtnog momenta, ve i promenu broja obrtaja, prenosi do glavnog vratila
(radnog vretena) na ijem se kraju nalazi steza obradka.

Sl. 9. Kinematski sistem univerzalnog struga

Obzirom na potrebu strogu zavisnost izmeu glavnog i pomonog kretanja, pogon za
pomono kretanje uzima se direktno sa glavnog vratila odnosno iz prenosnika za glavno kretanje.
Strugovi za leno struganje se, najee koriste za izradu glodala sa leno struganim (1) .
Alat (2) izvodi dopunsko, periodino oscilatorno kretanje za vreme obrtnog kretanja obradka (sl.
10)

Sl. 10. Princip rada struga za leno struganje

Strugovi za poprenu obradu su namenjeni iskljuivo, za poprenu obradu (obrada eonih
povrina, usecanje, odsecanje i td. )
Osnovne eksploatacijske karakteristike strugova za pojedinanu proizvodnju (znaajne i pri
izboru i nabavci strugova) su:
-koeficijent preciznosti C
mp
i tanosti maine C
pmk,

-pogonska snaga maine P
m
i stepen iskorienja q,
-raspon broja obrta n
min
-n
max
i geometrijski faktor promene prenosnika
n
,
7
-raspon S
min
S
max
i geometrijskih faktora promene prenosnika pomonog prenosnika
pomonog kretanja
s
,
-gabariti obradka (max prenik obrade i raspon iljkamaksimalna duina) i sl.

1.1.2. Strugovi za serijsku proizvodnju
Strugovi za serijsku proizvodnju se koriste za izradu veeg broja istih delova ili izvoenje
veeg broja operacija na istom obradku. To su: vieseni strugovi, kopirni strugovi, revolver
strugovi sa horizontalnom i vertikalnom revolver glavom i sl.
Vieseni strugovi imaju nosa alata sa veim brojem reznih alata. Time je obezbeena
istovremena obrada veeg broja povrina (sl. 11. a) .
Kod kopir strugova na nosau alata se nalazi i ablon. Strugarski no se u procesu obrade,
kree u skladu sa kretanjem pipka ablona (sl. 11. b) i kopira oblik ablona na obradku.

Sl. 11. Princip rada viesenog i kopir struga

Kod revolver strugova osnovu konstrukcije ini revolver glava (sl. 12) sa veim brojem
alata poreanih prema redosledu izvoenja operacija-zahvata.
Pred revolver glave strugovi imaju i dodatne nosae alata (2). Time je obezbeena
kompletna izrada delova razliite konfiguracije.

Sl. 12. ematski prikaz revolver strugova

Osnovne eksploatacije karakteristike strugova za serijsku proizvodnju obuhvataju, pored
karakteristika strugova za pojedinanu proizvodnju, i broj nosaa alata i broj alata koji prihvata
revolver glava.


8
1. 1. 3. Strugovi za masovnu proizvodnju
Strugovi za masovnu proizvodnju su strugovi koji obezbeuju smanjenje komadnog
vremena, smanjenjem pomonog vremena. To su strugovi namenski projektovani i izraeni za
konkretne proizvode (sl. 13) ili grupu slinih proizvoda:automatski strugovi, automati za dugake
delove, revolver-automatski strugovi i sl.

Sl. 13. ematski prikaz izrade tela ventila na automatskom strugu

2. 1. MAINE U OBRADI BUENJEM
Maine u obradi buenjem-builice mogu se razvrstati na razliite naine. Prema poloaju
glavnog vretena na horizontalne i vertikalne builice, a prema broju glavnih vretena na:
-jednovretene,
-vievretene.

2. 1. 1. Jednovretene builice
Jednovretene builice su namenjene pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. U ovu grupu
builica spadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i koordinatne builice.
Stona builica (sl. 14) se sastoji od noseeg stuba (1), konzole (2) sa pogonskim agregatom
(elektromotor 3 i prenosnika za glavno kretanje) i radnog stola (5). Ruicom (4) se ostvaruje runo
aksijalno pomono pravolinijsko kretanje radnog (7) sa reznim alatom. Predmet obrade (6) se
postavlja na radni sto builice (5) .

Sl. 14. ema stone builice
Stubna builica (sl. 15) je builica kod koje se na noseem stubu (1) nalaze konzola radnog
stola (2) i konzola pogonskog agregata (3) sastavljenog od elektromotora (4) i prenosnika za
glavno i pomono kretanje. Posredstvom ruice (7) se obezbeuje automatsko ili runo
9
pravolinijsko pomono kretanje radnog vretena (8) sa alatom. Radni predmet (6) se postavlja na
radni sto maine (5) .

Sl. 15. ema stubne builice

Radijalna builica (sl. 16a) se sastoji od noseeg stuba (1) na kome se nalazi vertikalno
pomerljiva konzola (2) sa pogonskim agregatom (elektromotorom, prenosnicima za glavno i
pomono kretanje i radnim vretenom 3). Builica obezbeuje zaokretanje konzole u horizontalnoj
ravni, vertikalno pomeranje konzole du noseeg stuba i horizontalno pomeranje pogonskog
agregata du konzole, ime je obezbeeno dovoenje alata u radnu poziciju pri buenju obradka
(4) postavljenog na radni sto maine (5). To je posebno znaajno kod buenja predmeta veih
gabarita.
Univerzalna radijalna builica (sl. 16b) je slina radijalnoj builici, stom razlikom to
obezbeuje i zaokretanje konzole oko svoje ose, ime je obezbeeno buenje otvora pod uglom.
Koordinatna builica obezbeuje buenje odnosno obradu prema zadatim koordinatama
centra otvora u skladu sa programom utvrenim koordinatama. zahteva posebne uslove, u pogledu
mikroklime i obezbeuje visok kvalitet obrade.
Osnovne eksploatacijske karakteristike jednovretenih builica su:
-koeficijenat C
mp
i tanosti maine C
mpk
,
-pogonska snaga maine P
m
i stepen iskorienja q,
-raspon brojeva obrta n
min
-n
max
i faktor promene
n
,
-raspon koraka S
min
-S
max
i faktor promene
s
,
-gabariti obratka (maksimalni prenik i dubina buenja).

Sl. 16. ematski prikaz radijalne i univerzalne radijalne builice
10
2. 1. 2. Vievretene builice
Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji.
To su:redne, builice sa vievretenom glavom i vievretene builice.
Redne builice (sl. 17) su builice sa veim brojem radnih jedinica za istovremenu obradu, u
skladu sa tehnolokim postupkom izrade i obrade otvora (na primer, na prvoj buenje otvora,
drugoj proirivanje, treoj razvrtanje, etvrtoj izrada navoja itd. )
Builice sa vievretenom glavom su builice koje obezbeuju istovremenu izradu ili
obradu veeg broja otvora. Na radno vreteno builice postavlja se vievretena glava, sa veim
brojem radnih vretena rasporeenih u skladu sa rasporedom otvora na predmetu obrade.

Sl. 17. ematski prikaz redne builice
Vievretene builice (sl. 18) su builice sa veim brojem radnih vretena rasporeenih u
zavisnosti od namene (konfiguracije obradka). Posebna grupa vievretenih builica su agregatne
builice koje se sastoje od vie nezavisnih agregata sa sopstvenim pogonom koji se montiraju na
zajedniko postolje zavisno od oblika obradka. Mogu biti jednovretene ili vievretene razliito
postavljenih agregata (sl. 19).

Sl. 18. Vievretena builica Sl. 19. Tipovi agregatnih builica
U osnovne eksploatacijske karakteristike vievretenih builica se, pored karakteristika
jednovretenih builica, ubrajaju i broj radnih vretena, broj agregata itd.






11
3. 1. MAINE U OBRADI GLODANJEM
Maine u obradi glodanjem ili glodalice dele se prema konstrukcijskim reenjima na

- Konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne)
- Bezkonzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne)
- Glodalice za specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske, odvalne,
glodalice za navoje).
U zavisnosti od sistema upravljanja razlikuju se: konvencionalne i programske glodalice.
Prema poloaju glavnog vretena glodalice se dele na: horizontalne i vertikalne, a prema broju
glavnih vretena na: jednovretene i vievretene.

3.1.1. Horizontalne glodalice
Horizontalne glodalice (sl. 20) se koriste za obradu ravnih povrina, povrina specijalnog
oblika, izradu zupanika pojedinanim rezanjem, izradu dugohodnih zavojnica i sl.

Sl. 20. Neki tipovi horizontalnih glodalica
Osnovni elementi horizontalnih glodalica su radno vreteno (1), radni sto (2), jedinica za
glavno kretanje (pogonski elektromotor i prenosnik glavnog kretanja-3), jedinica za pomono
kretanje (pogonski elektromotor i prenosnik pomonog kretanja i sistem prenosnika tipa
navojnovreteno-navrtka, 4), postolje (5), sistem upravljanja (komandna tabla, ruice, poluge i sl.
)sistem za podmazivanje, sistem za hlaenje i podmazivanje i sl.
Osnovne eksploatacijske karakteristike glodalica su:
koeficijenat preciznosti C
mp
i tanosti C
mpk
,
pogonska snaga P
m
i stepen iskorienja q,
raspon brojeva obrta n
min
- n
max
i faktor
n
,
raspon brzina pomonog kretanja V
min
-V
max
i faktor
s

maksimalna duina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose

3. 1. 3. Vertikalne glodalice
Kod vertikalnih glodalica (sl. 21) poloaj radnog vretena je vertikalan, mada se sve ee
izrauju glodalice sa radnim vretenima koja se zakreu za odgovarajue ugao. Obezbeuju obradu
ravnih povrina, povrina specijalnog oblika, izradu zavojnih ljebova, zupanika i sl. Osnovni
12
elementi glodalice su isti kao i kod horizontalnih glodalica, uz injenicu da su konstruktivni
prilagoeni.

Sl. 21. Neki tipovi vertikalnih glodalica

3. 1. 3. Univerzalne glodalice
Univerzalne glodalice su koncepcijski tako oblikovane da mogu raditi kao horizontalne ili
vertikalne. Pored toga veina glodalica obezbeuje i zakretanje radnog stola. Time se stvaraju
uslovi za realizaciju velikog broja proizvodnih operacija, pa i za izradu zavojnih ljebova i
dugohodnih zavojnica primenom podeonog aparata.

3. 1. 4. Univerzalne alatne glodalice
Ove glodalice sa horizontalnim i vertikalnim radnim vretenom se koriste za izradu reznih
alata, alata za kovanje, presovanje i sl. Konstruktivno su tako formirane da obezbeuju obrtanje
radnog stola oko jedne ili dve ose i obrtanje nosaa alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja
vertikalnog radnog vretena pod odreenim uglom. Snabdevene su i ureajima za buenje i
rendisanje, tako da mogu raditi i kao builice ili rendisaljke, to znatno proiruje asortiman
proizvodnih operacija.

3. 1. 5. Kopirne glodalice
Namenjene su za obradu krivolinijskih kontura i profilisanih povrina (sl. 22)
13

Sl. 22. Kpirna glodalica

Poseduju dva paralelna vretena od kojih je vreteno (1) glavno vreteno sa glodalom, a
vreteno (2) se koristi za smetaj kopirnog iljka. Kopirni ureaj radi na hidraulinom ili
elektrinom principu i obezebeuje prenos kretanja od kopirnog iljka do alata, tako ta alat izvidi
kretanje kao i kopirni iljak.

3. 1. 6. Programske glodalice
Sutina programskog upravljanja se sastoji u automatskom upravljanju radnim organom
maine po unapred zadatom redosledu kretanja, bez uea radnika. Redosled rada pojedinih
organa maine je definisan programom koji se unosi u upravljaku jedinicu glodalice (1) (sl. 23)

Sl. 23. Programske NC i CNC glodalice

3. 1. 7. Specijalne glodalice
U grupu specijalnih glodalica svrstavaju se agregatne glodalice (glodalice sa vie radnih
vretena, karusel glodalice, glodalice-builice i sl.) Namenjene su masovnoj proizvodnji tipiziranih
delova, slinih po obliku i dimenzijama. Agregatne glodalice (sl. 24) imaju vei broj agregata za
obradu glodanjem u cilju stvaranja uslova za istovremenu obradu veeg broja povrina na
obradcima veih gabarita i sloenije konfiguracije.
14

Sl. 24. Agregatne glodalice

4. 1. MAINE U OBRADI TESTERISANJEM
Obrada testerisanjem se koristi prvostepeno za realizaciju proizvodnih operacija seenja
materijala, mada se moe koristiti i za izvoenje operacija isecanja i usecanja. Maine u obradi
testerisanjem dele se na:
- okvirne - lisnate
- krune i
- trakaste testere

4.1.1. Okvirne lisnate testere
Okvirne lisnate testere (sl. 25a) su testere kod kojih se alat (2) postavlja na nosa alata (1).
Alat izvodi pravolinijsko oscilatorno kretanje i istovremeno visinsko pomeranje, kao i odizanje pri
povratnom hodu, okretanjem oko osovine A. Time se ostvaruje pomono kretanje alata ka obradku
(3) uz istovremeno smanjenje trenja materijala i alata pri povratnom hodu.

4. 1. 2. Kruna testera
Kod krunih testera (sl. 25b) alat (1) izvodi glavno i pomono kretanje pravolinijsko, ime
se ostvaruje primicanje alata i obradka (2).
15

Sl. 25. Okvirna-lisnata i kruna testera

4. 1. 3. Trakasta testera
Trakasta testera (sl. 26.) ima pogonski (3) i voeni toak (4), preko kojih je prebaena
testera (1) u vidu beskonane trake. Pomono pravolinijsko kretanje se ostvaruje pomeranjem
obradka (2) prema testeri.

Sl. 26. Trakasta testera
Osnovne eksploatacijske karakteristike maina za testerisanje su:
- koeficijenat preciznosti C
mp
i tanosti C
mpk
,
- pogonska snaga P
m
i stepen iskorienja q,
- raspon brojeva obrta n
min
- n
max
, duplih hodova
- raspon koraka S
min
-S
max

- gabariti predmeta obrade i sl.

5. 1. MAINE U OBRADI RENDISANJEM
Maine u obradi rendisanjem-rendisaljke se prema duini hoda, nainu ostvarivanja
kretanja dele na:
- kratkohode i
- dugohode.
a prema pravcu glavnog kretanja na horizontalne i vertikalne.
Pored ovih, univerzalnih rendisaljki, posebnu grupu ine specijalne maine namenjene
izradi zupanika i specijalnih alata i sl.

16
5. 1. 1. Kratkohode rendisaljke
Kod kratkohodnih rendisaljki (sl. 27) od pogonskog elektromotora (1) kretanje se
posredstvom prenosnika (2) i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje, prenosi
na noseu konzolu (3). Na konzoli se nalazi nosa alata (4) koji prihvata rezni alat (5). Time je
obezbeeno glavno pravolinijsko kretanje. Na radnom stolu (6), koji posredstvom mehanizma
pomonog kretanja obezbeuje izvoenje pomonog kretanja, nalazi se obradak (7).

Sl. 27. ema kratkohodne rendisaljke

5. 1. 2. Dugohode rendisaljke
Kod dugohodih rendisaljki (sl. 28) princip rada je slian, stom razlikom to glavno
pravolinijsko kretanje izvodi radni sto (1) sa obradkom (2), a pomono nosa alata (3).

Sl. 28. ema dugohodne rendisaljke

5. 1. 3. Vertikalne rendisaljke
Vertikalna rendisaljka (sl. 29) spada u grupu kratkohodih rendisaljki. Nosa alata (4) sa
alatom se posredstvom klizaa (3) kree nanie pri radnom i navie pri povratnom hodu. Obradak
(1) se postavlja na radni sto (2), koji je naee izveden kao obrtni sto na klizau sa mogunou
uzdunog i poprenog pomeranja.
17

Sl. 29. ema vertikalne rendisaljke

6. 1. MAINE U OBRADI PROVLAENJEM
Maine u obradi provlaenjem-provlakaice se razvrstavaju prema nameni na provlakaice
za:
- unutranje
- spoljanje provlaenje
a prema pravcu kretanja alata i nameni na:
- horizontalne
- vertikalne

6. 1. 1. Vertikalne provlakaice
Vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje (sl. 30) su najei vid konstrukcije
maina za unutranje provlaenje.

Sl. 30. ema vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje

Predmet obrade (7) se postavlja na radni sto maine (2), a alat se u poetnoj fazi obrade,
postavlja u zadnji vodei deo maine (1). Alat se posredstvom zadnjeg vodeeg dela dovodi u
radnu poziciju, kada prednji prihvati deo (4) prihvata alat. Zahvaljujui pogonskom sistemu
maina (elektromotoru -5, prenosnom sistemu -6 i mehanizmu za pretvaranje obrtnog u
pravolinijsko kretanje) prednji vodei deo maine dobija neophodna kretanja i vunu silu maina
potrebnu za realizaciju procesa obrade. Po zavretku procesa rezanja, predmet obrade se skida sa
radnog stola i alat vraa u poetnu poziciju.

18
Osnovne eksploatacijske karakteristike maina u obradi provlaenjem su:

koeficijent preciznosti C
mp
i tanosti C
mpk
maksimalna vuna sila maine
maksimalna brzina provlaenja
maksimalni hod alata
gabariti predmeta obrade i sl.

6. 1. 2. Horizontalne provlakaice
Horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje (sl. 31) rade na slinom principu,
stom ratlikom to je kretanje alata (2) u horizontalnom pravcu i to je neophodno obezbediti
odgovarajui sistem za prihvatanje i stezanje predmeta obrade (1).
Horizontalne maine za provlaenje obezbeuju mogunost kontinualnog rada nepokretnim
alatom, ako se predmeti obrade postave na obrtni sto ili beskonanu traku (sl. 32).

Sl. 31. ema horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje


Sl. 32. ema provlaenja na mainama sa obrtnim stolom i beskonanom trakom

7. 1. MAINE U OBRADI BRUENJEM
Maine u obradi bruenjem se najee dele prema nameni na brusilice za:
- spoljanje i u nutranje kruno bruenje
- ravno bruenje
- bruenje bez iljaka
- specijalno bruenje (otrenje alata, bruenje navoja, bruenje zupanika i sl.)

7. 1. 1. Brusilice za spoljanje kruno bruenje
Kod brusilica za kruno spoljanje bruenje (sl. 33) tocilo (1) se nalazi na nosau glavnog
vretena. Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje i ima mogunost radijalnog primicanja ka obradku
(2). Predmet obrade se stee izmeu iljaka, pri emu nosa levog iljka ima ugraen prenosnik za
proemenu broja obrtaja obratka. Nosai iljaka se nalaze na uzdunom klizau radnog stola (3)
koji ostvaruje aksijalno pomono kretanje. Uzduni kliza ima mogunost zaokretanja u
horizontalnoj ravni ime je obezbeeno bruenje i koninih povrina. Ove brusilice obezbeuju
kruno spoljanje bruenje sa asijalnim i radijalnim korakom.
19

Sl. 33 Brusilice za spoljanje kruno bruenje

7. 1. 2. Brusilice za unutranje bruenje

Kod brusilica za unutranje bruenje (sl. 34) na nosau glavnog vretena (1) nalazi se
glavno vreteno sa tocilom (2), dok se obradak (3) postavlja u steznu glavu (4) agregata za
pomono kretanj (5). Kod ovog tipa brusilica obradak izvodi pomono obrtnio kretanje, a nosa
glavno vretena pomono pravolinijsko kretanje.

Sl. 34. Brusilice za unutranje bruenje

7. 1. 3. Brusilice za bruenje bez iljaka
Brusilica za bruenje bez iljaka (sl. 35) spada u brusilice za spoljanje kruno bruenje.
Radno tocilo (1) obezbeuje uklanjanje vika materijala, dok vodee tocilo (2) obezbeuje
potrebnu brzinu (koi obradak da se nebi okretao brzinom tocila) i aksialno pomeranje obradka
(3). Obradak je postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila na podupira (4).
20

Sl. 35. Brusilice za bruenje bez iljaka

7. 1. 4. Brusilice za ravno bruenje
Brusilice za ravno bruenje koturastim tocilom (sl. 36) koristi koturasto tocilo (1)
postavljeno na nosa alata (2), koji obezbeuje vertikalno pomeranje tocila radi primicanja tocila
obradku (3) i regulisanja dubine rezanja. Na uzdunom klizau (4) nalazi se radni sto sa obradkom,
postavljenjim obino na elektromagnetni steza.

Sl. 36. Brusilice za ravno bruenje

7. 1. 5. Brusilice za otrenje alata
Spadaju u specijalne brusilice namenjene bruenju novih i otrenju pohabanih alata. Kod
univerzalne brusilice za otrenje alata (sl. 37) tocilo (1) se postavlja na nosa alata (2), koji
obezbeuje zaokretanje tocila oko vertikalne ose i postavljanje tocila u pravcu tangente na rezni
klin alata, koji se nalazi izmeu iljaka (3) i (4). Nosa (5) iljka (3) moe biti izveden i u vidu
podeonog aparata koji obezbeuje deljenje i izvodi lagano obrtno kretanje u zavisnosti od uzduno
aksijalnog kretanja klizaa (6).
21

Sl. 37. Univerzalna brusilica za otrenje alata

7. 1. 6. Maine za glaanje
Maine za glaanje se razvrstavaju prema postupku obrade na maine za: lepovanje i
superfini, honovanje i poliranje.

Sl. 38. Maina za lepovanje
Kod maina za lepovanje (sl. 38) izmeu diskova (1) i (2) se nalazi kavez (3) sa
predmetima obrade. Pogonski sistem obezbeuje neophodna kretanja, a potrebna sila
priljubljivanja gornjeg diska uz predmete obrade posredstvom hidraulikog ili mehanikog
ureaja.
Kod maina za superfini obradu (sl. 39) osnovni cilj obrade je obezbeenje visokog
kvaliteta povrina, a ne i tanosti obrade. Reim rada se tako definie da nijedno zrno brusnog
materijala ne pree dva puta isti put do predmeta obrade.
22

Sl. 39. ema postupka superfini obrade

Maina za honovanje (sl. 40) se koristi najfiniju obradu unutranjih povrina. Kao alat
koristi se glava za honovanje (1) u vidu cilindrinog dela sa umetnutim elementima izraenim od
najfinijeg brusnog materijala.

Sl. 40. Maina za honovanje

Maine za poliranje su obino jednostavne konstrukcije. Na radnom vretenu maine nalazi
se disk za poliranje koji se okree velikom brzinom. Maina je opremljena i ureajem za
usisavanje praine nastale u procesu obrade. Pored klasinih maina koriste se i maine sa dva
diska, gde je vodei disk obloen plutom.


8.1. OBRADNI I FLEKSIBILNI TEHNOLOKI SISTEMI

U savremenim proizvodnim uslovima spajaju se aktivnosti projektovanja, konstruisanja,
tehnoloke razrade, pripreme proizvodnje, izrade i kontrole proizvoda u cilju dobijanja potpuno
automatizovanih fabrika (sl.41.). Primena raunarskih tehnologija (c-tehnologija) na primer CAD,
CAPP, CAM CIM tehnologija sistema upravljanja obradnim centrima, savremenih metrolokih i
manipulacionih sistema predstavnja novi vid, poveanja stepena fleksibilnosti i automatizacije
pojedinane, maloserijske i serijske proizvodnje posebno sistema kao to su:

- numeriki upravljane maine alatke NUMA
- obradni centri
- fleksibilne tehnoloke elije, centri i stanice
- fleksibilni tehnoloki sistemi i transfer linije i
- fleksibilne automatizovane fabrike

23

Sl. 41. Kompjutersko upravljanje procesom izrade proizvoda

Fleksibilne automatizovane fabrike su najvii nivo razvoja tehnolokih sistema i
predstavljaju tehnoloke sisteme budunosti. To su fabrike graene prema konceptu kibernetske
automatizacije, svih funkcija proizvodnog procesa.

8.1.1. Sistemi upravljanja obradnim centrima
Savremeni obradni i fleksibilni tehnoloki sistemi visokog nivoa automatizacije, su sistemi
zasnovani na primeni C-tehnologija.To su sistemi iju osnovu gradnje ine:
- NC (Numerical Control)-numeriko upravljanje,
- CNC (Computer Numerical Control) - kompjutersko numeriko upravljanje,
- DNC (Direct Numerical Control) - direktno numeriko upravljanje,
- PLC (Programmabile logic Control) - programabilno logino upravljanje,
- AC (Adaptive Control) - adaptivno upravljanje,
- CAD/CAM (Computer Aided Desing / Computer Aided Manufakturing) -
konstruisanje i proizvodnja pomou raunara

8.1.2. NC (NU) upravljanje
Naziv NC (NU-numeriko upravljanje) alatnih maina potie od injenice da se upravljanje
ostvaruje preko programa sastavljenih od naredbi definisani numerikim veliinama (0 i 1). NC
izvorni program sadri naredbe za upravljanje kretanjem izvrnih organa maine i pomonim
funkcijama i aktivnostima (reim obrade, obrtanje radnog stola, pozicioniranje, automatska izmena
alata, ukljuenje i iskljuenje dovoda SHP i td.). NU alatna maina (sl.42.1.) predstavlja sistem
sastavljen od etiri podsistema:
- alatne maine
- mernog sistema
- pogonskog sistema i
- upravljake jedinice.
24

Sl.42.1. Strukturni elementi NU alatne maine
Pogonski sistem, merni sistem i upravljaka jedinica se, u uem smislu, posmatraju kao
sistem upravljanja alatnom mainom. Upravljanje se izvodi na tri naina (sl.42.2.): poziciono-
koordinatno (taka po taka), po pravoj liniji i po konturi ili konturno (funkcionalno) upravljanje.

Sl. 42.2. Principi upravljanja NU mainama

8.1.3. Obradni centri
Obradni centi (sl.43.1.) su bazirani na konceptu koncentracije proizvodnih operacija i
odlikuju ih visoka fleksibilnost i produktivnost obrade.Koncentracija operacija podrazumeva
mogunost istovremene obrade struganjem, glodanjem, buenjem itd.
Osnovne karakteristike obradnih centara su obrada delova sloene konfiguracije sa
minimalnim brojem stezanja, automatski ciklus obrade (izmena alata i izbor reima obrade),
paralelno odvijanje razliitih zahvata (postavljanje i stezanje predmeta obrade se izvodi u toku
obrade), numeriko upravljanje pracesom obrade i sl.
Klasifikacija centara se izvodi prema vrsti glavnog kretanja (sa obrtnim i pravolinijskim
kretanjem), broju radnih vretena (jednovreteni, dvovreteni i vievreteni), nainu smetaja alata (sa
revolverskom glavom, magacinom alata, magacinom delova i kombinovanim magacinom), nainu
izbora alata (sa redoslednim ili automatskim izborom) itd.
25

Sl. 43.1. Obradni centar


Sl. 43.2. Vertikalni obradni centar sa revolverskom glavom


Sl. 43.3. Obradni centar sa magacinom alata u obliku lananika

26

Sl. 43.4. Obradni centar sa magacinom alata u obliku doboa


9.1. MAINE ZA OBRADU DEFORMACIJOM

Obrada deformacijom izvodi se na mainama ija se podela vri prema tipovima maina, a
ne prema vrstama obrade;poto se na jednoj istoj maini mogu izvoditi razliite operacije.Tako se
na nekim presama moe vriti kovanje, presovanje, probijanje, izvlaenje idr, a u zavisnosti od
alata koji se koristi na maini.
Kovanje u kalupima se izvodi na ekiima, presama (krivajne, frikcione i hidrauline), i
drugim specijalnim mainama za kovanje.Proces kovanja na kovakim ekiima i kovakim
presama se razlikuje usled razlike u karakteru dejstva radnih organa maina, kao posledica razliite
brzine njihovog kretanja (kod ekia oko 10 m/sec, krivajnih presa do 0.5 m/sec i kod hidraulikih
presa do 0.3 m/sec), kod ekia udarno, a kod presa statiko dejstvo.

9.1.1. Maine za obradu kovanjem-ekii
Princip rada ekia zasniva se na korienju mase M (malja ekia).Ova kinetika energija
se veim delom pretvara u deformacioni rad, a manjim delom gubi u elastinim deformacijama
elemenata maina kao i izazivanju potresa nakovnja i temelja maine.
ekii za kovanje, prema nainu pokretanja malja mogu biti:
- ekii sa amortizacijom udara
- ekii sa vazdunim pogonom i dr.

9.1.2. Vazduni ekii
Kod ovih ekia vazduh slui za pokretanje malja i za amortizaciju udaraca.Nain rada
vazdunih ekia sa sopstvenim kompresorom prikazana je na (sl.44.1.) . Za pogon radnog klipa 4
koji se kree u svom cilindru 3 i tako ostvaruje radni i povratni hod malja ekia 9 koristi se
poseban kompresor koji ini celinu ove maine.
27

Sl.44.1.Vazduni eki sopstvenim kompresorom;

Klip kompresora 2 koga pokree krivajni mehanizam 7 kree se oscilatorno u cilindru 1
sabijajui vazduh i usmeravajui ga u odreenom smeru. Pri radnom hodu sabijeni vazduh ulazi u
radni cilindar 3 sa gornje strane radnog klipa 4 i tako stvara silu sabijanja. Pri kratanja klipa
kompresora 2 na dole sabijeni vazduh ulazi u radni cilindar 3 ispod klipa 4 i tako podie klip
navie. Upravljanje rada ekia se ostvaruje pritiskivanjem na papuu 13 i tako preko dvokrake
poluge 12 i 11 deluje na rad ventila 5 i 6 pomou kojih se regulie reim rada ekia.

Sl. 44.2. Sklopni crte vazdunog ekia sa sopstvenim kompresorom

9.1.3. Frikcione prese
U zavisnosti od konstrukcije frikcionog prenosnika razlikuju se frikcione prese sa dva
diska, sa tri diska i frikcione prese bez diskova.
Na (sl.45.) prikazana je kinematska struktura frikcione prese.Sa kainog prenosnika prenosi
se kretanje na horizontalno vratilo I na kome se nalaze dva frikciona toka 1 i 2. Prema poloaju
ovih tokova na emi (povratni hod), prenosi se kretanje sa frikcionog toka 2 na horizontalni
toak 3. Toak 3 ima veliku masu i obavlja ulogu zamajca. Kretanje sa frikcionog toka 2 na
zamajac 3 prenosi se otporom protiv klizanja.


28

Sl. 45. Kinematska struktura frikcione prese sa dva diska

Za zamajac 3 vezano je zavojno vreteno 4 koje se kree u odgovarajuoj zavojnici na
horizontalnom nosau A tela maine. Za dalji deo zavojnog vretena privren je pritiskiva 5
prese i to tako, da se pri okretanju vretena pritiskiva kree vertikalno bez okretanja. Hod
pritiskivaa se ograniava graninicima 6 i 7 koji se mogu podeavati. Sistemom poluga 8, 9, 10,
11 i 12 vri se komandovanje rada prese, odnosno priljubljivanje frikcionih tokova 1 ili 2, ime se
ostvaruje radni hod nanie odnosno podizanje u gornji poloaj. Ovo se moe izvoditi pri
automatskom radu ili runo primenom papuice 12.

9.1.4. Ekscentarske prese
Ove prese imaju kao pogonski mehanizam ekscentar sa promenjivim ekscentiricetom.
Ekscentarske prese dozvoljavaju promenu hoda u dosta irokim granicama.Vaan pogonski
element prese je spojnica, koja omoguava bre putanje u rad prese i njeno zaustavljanje. Na
(sl.46.) prikazana je dispozicija i izgled ekscentarske prese sa ekscentrom na konzoli glavnog
vratila.

Sl. 46. Dispozicija a) i izgled b) ekscentarske prese



29
9.1.5. Hidraulike prese
Prese sa hidraulikim pogonom nalaze danas sve veu primenu pri obradi materijala
deformacijom, a naroito za velike deformacione sile.
Princip rada hidraulinih presa, zasniva se na Paskalovom zakonu, po kome se pritisak, koji
deluje u jednom pravcu na tenost, ravnomerno prenosi na sve strane. Na (sl.47.1.) vidi se primena
ovog tipa na hidrauline prese. U cilindru 1 nalazi se klip 2 iji donji deo prelazi u pritiskiva
prese. Cilindar 1 prese vezan je preko cevi 3 sa malim cilindrom 4 u kome je mali klip 5. Ako se
na klip 5 deluju relativno malom silom F
1
pritisak na tenost :

Sl. 47. Princip rada hidrauline prese
p=
1
1
A
F
=
4
d
F
2
1
1
t
=
t
2
1
1
d
F 4

ovaj pritisak po Paskalovom zakonu, delovae na klip 2 na koji e tada delovati sila
F
2
=pA
2
=F
1

2
1
2
2
d
d

Prema tome se sa relativno malom silom F
1
moe proizvesti sila deformisanja F
2
koja je
vea od F
1
u odnosu kvadrata prenika (ne uzimajui gubitke). Kod hidraulinih presa, koje slue
za plastinu deformaciju materijala, proizvodi se sila F
1
na razliite naine, te se prema nainu
pogona hidrauline prese dele na:
- prese sa direktnim pogonom
- prese sa akumulatorom tenosti pod pritiskom
Pogonski sistem za direktan pogon sastoji se iz pumpe visokog pritiska.Pumpa dobija od
elektromotora i iz rezervoara tenosti crpi tenost i potiskuje je direktno ka presi. Radni fluid na
putu ka cilindru prese prolazi kroz sistem ventila kojima se regulie njen pravac kretanja, protok i
sl.
Ako su prese sa akumulatorom tenosti zadatak akumulatora je konstantna vrednost
pritiska na izlazu iz akumulatora, odnosno na ulazu u sistem ventila prese.

30
2.0. REZNI ALATI

ovek je od davnina borei se za svoj opstanak bio prinuen da izrauje odreene
predmete, a kasnije i da sa njima obrauje zemlju (neolit). Kasnije je za ostvarivanje svojih
aktivnosti bio prinuen da koristi odreena sredstva, kao to su orua za obradu zemlje, kamene
sekire noevi i td. Razvoj ovih sredstava bio je na nivou ovekovog razvoja. Znai da se razvojem
ljudskog drutva razvijao asortiman i oblik orua za rad za opstanak ljudi.
Istorijski razvoj drutva uopte a posebno tehnoloki imali su i imaju veliki uticaj na
usavrenje orua i alata.
Progres i usavrenje alata za obradu rezanjem u poslednjih 50 god. doivljava veliki
zamah. Ovo se tumai tenjom da se radi bre bolje i jeftinije to je bez alata nemogue.
U razvoju alata nije samo konstrukcija doivele promene, ve i materijal za izradu alata.
Radi uporeenja uzimamo primer strugarskog noa, kod koga se postojanost i produktivnost rada
poveala za oko 30 puta, pojavom tvrdih metala i keramikih ploica. Danas se nijedna
proizvidnja veliko serijska, serijska ili maloserijska ne moe ni zamisliti bez kvalitetnog alata.
Veliki znaaj alata u proizvodnji ukazuje na potrebu njegovog osmatranja sa stanovita uea u
trokovima proizvodnje, koji dostiu cifru od oko 6% vrednosti trokova. Moderniji nain
proizvodnje i u naoj zemlji uslovio je porast primene alata. Pored toga to postoje specijalizovane
fabrike za proizvodnju alata u zemlji jo uvek se znatan procenat alata uvozi.
Ako bi hteli da napravimo rezime o znaenju alata u industriji moglo bi se rei da kvalitetni
alati treba da omogue:
1. Bri, produktivniji i sigurniji rad uz smanjenje mainskog i pomonog vremena
izrade.
2. Punu zamenjivost uraenih delova koji se proveravaju mernim i kontrolnim alatom.
3. Lak i bezbedan nain stezanja i postavljanja dela koji se obrauje.
Oblast reznog alata je veoma irok, ali nae interesovanje u ovoj oblasti odnosie se
iskljuivo na rezni alat u obradi struganjem tj. strugarski rezni alat.
U tom smislu sva razmatranja oko geometrije, kao i u pogledu konstrukcije reznog alata,
bie strugarski alati kako standardni tako i specijalni.

2.1. MATERIJALI ZA REZNE ALATE
Osnovne karakteristike materijala za rezne alate i njihova podela
Rezni alati pri obradi su izloeni mehanikim i termikim naprezanjima pod dejstvom
otpora rezanja i razvijene toplote u zoni rezanja. Pri tome su najee i mehanika i termika
naprezanja promenljivog karaktera usled promene veliine otpora rezanja (npr. radi promene
dubine rezanja ili usled prekidnosti procesa kao kod prekidnog rezanja) i promene temperature
rezanog dela alata. Promenjiva mehanika naprezanja izazivaju zamor materijala i krzanje seiva
alata, dok promenjiva termika naprezanja prouzrokuju pojavu zaostalih napona koji takoe
izazivaju naprsline na seivu alata i njegovo krzanje i razaranje.
Usled intezivnig mehanikog optereenja i trenja izmeu grudne povrine alata i strugotine
kao i lene povrine alata i materijala obradka, nastaje u procesu rezanja habanje alata, odnosno
zatupljenje reznih elemenata.
Materijali za rezne alate treba da imaju sledee osobineu vezi sa pomenutim uslovima rada,
da bi obezbedili reznu sposobnost i ogovarajuu postojanost treznim alatima:
a) visoku tvrdou i sposobnost zadravanja tvrdoe pri povienim temperaturama
rezanja(zadravanje rezne sposobnosti),
b) visoku otpornost na habanje(naroito pri povienim temperaturama),
c) dovoljnu vrstou i ilavost (vrstoa na savijanje i vrstoa seiva),
d) dobre tehnoloke karakteristike(dobra obradljivost pri obradi deformasijom i rezanjem,
posebno pri zavrnoj obradi bruenjem i pri otrenju).
31
Sve ove osobine alatnih materijala nemogue je istovremeno ostvariti kod jednog
materijala, a posebno visoku tvrdou i istovremeno i dobru ilavost. Meutim, tei se da alatini
materijal ima to veu tvrdou i otpornost na habanje, uz istovremeno to veu ilavost.
Danas se za rezne alate primenjuje sledee etiri grupe materijala:
1) Alatni elici (ugljenini, niskolegirani i visoko legirani brzorezni elici),
2) Tvrdi metali,
3) Alatna(rezna) keramika i
4) Super tvrdi materijali (prirodni i sintetiki dijamant).
Prema stanju u 1975 godini procenjeno je da je teinski udeo pojedinih vrsta alatnih
materijala bio: 66% brzorezni elici, 32% tvrdi metali i 2% alatna keramika i super tvrdi materijali.
Meutim, udeo izraen teinom skinute strugotine pri obradi je bio: oko 68% kod tvrdih metala,
28% kod brzoreznog elika i 4% ostalih alatnih materijala.
Kako se vidi, najvea je primena kod reznih alata dve vrste alatnih materijala-brzoreznih
elika i tvrdih metala, s tim da je primena tvrdih metala u stalnom porastu. Udeo ova dva alatna
materijala je razliit kod pojedinih vrsta alata:brzorezni elici se preteno koriste kod alata za
prekinuto rezanje(buenje, glodanje i rendisanje), odnosno tvrdi metali kod alata za neprekidno
rezanje. U tabeli 1.1. prikazan je orijentacioni udeo brzoreznog elika i tvrdog metala kod
pojedinih vrsta obrade.

Priblina ocena rezne sposobnosti alatnih materijala vri se preko tvrdoe i ilavosti i
njihove zavisnosti od temperature. Tvrdoa je najmanja kod alatnih elika a raste idui ka tvrdim
metalima, alatni keramici i najvea je kod supertvrdih materijala. Na sledeoj slici prikazana je
zavisnost tvrdoe HV od temperature za pojedine vrste alatnih materijala (1-ugljenini alatni
elici, 2-brzorezni elik, 3, 4, 5-tvrdi metali razliitog kvaliteta i 6-alatna keramika).

Brzorezni elici
Nelegirani alatni elici se retko danas primenjuju za izradu reznih alata za obradu metala,
izuzev kod alata koji rade sa malim brzinama rezanja (runi ureznici, razvrtai). Jedan od tih elika
je npr. 1943 (1,2%C) koji ima tvrdou posle termike obrade od 6566 HRC. Takoe se i
niskolegirani alatni elici primenjuju ree, i to kod obrade metala malim brzinama rezanja(burgije,
alati za navoj, razvrtai) i kod alata za obradu drveta. Ovi elici sadre manje koliine legirajuih
lemenata (Cr, V, W, Mn). Nekoliko domaih niskolegiranih alatnih elika su: 6840 (1,2%C,
0,2%Cr, 1%W, 0,1%V); 4141(1,15%C, 0,7%Cr, 0,1%V).
U grupi alatnih elika najvaniji su i najvie u primeni visokolegirani(brzorezni) elici, koji
sadre vei procenat legirajuih elemenata:hroma (Cr), volframa (W), molibdena (Mo),
vanadijuma (V) i kobalta (Co). Pri tome osnovne karakteristika brzoreznog elika (tvrdoa,
otpornost na habanje na povienoj temperaturi i dr.) zavise od hemijskog sastava. Sadraj
ugljenika u brzoreznim elicima je u granicama: 0,71,4% a hroma oko 4%, dok se sadraj
pomenutih legirajuih elemenata kree u granicama 218%W, 19%Mo, 14%V i do 15%Co.
Brzorezni elici sa povienim sadrajem volframa imaju normalnu otpornost na povienim
Tabela 1.1
32
temperaturama (klasini brzorezni elik je sa 18%W, 4%Cr, !%V koji je dominirao do II svetskog
rata). U novije vreme su sve ire u primeni molibdenski brzorezni elici sa smanjenim sadrajem
volframa, a meu njima je prvi razvijen brzorezni elik sa 6%W, 5%Mo i 2%V (simbolika
oznaka S6-5-2). Njega takoe karakterie normalna otpornost na povienim temperaturama ali ima
veu ilavost od W-brzoriznih elika. Brzorezni elici poviene otpornosti na visokim
temperaturama sadre veu koliinu vanadijuma(do 4%V), dok brzorezni elici visoke otpornosti
na povienim temperaturama imaju povean sadraj Mo; V; Co. Pri tome se istovremeno poveava
i sadraj ugljenika (do 1,4%C). Poslednji se nazivaju i brzorezni elici visoke proizvodnosti (ili
super-brzorezni elici), jer omoguavaju obradu sa povienim brzinama rezanja. Treba naglasiti da
se pri poveanju sadraja V istovremeno poveava i osetljivost na pojavu defekta pri buenju, dok
se sa porastom sadraja Co poveava krtost (smanjuje ilavost) brzoreznog elika. Iako
klasifikacija brzoreznih elika na volframske, vanadijumske, molibdenske i kobaltove nije danas
potpuno opravdana, uoava se mogua podela na etiri podgrupe prema sadraju legirajuih
elemenata:
- brzorezni elici sa 18% W (bez i sa sadrajem Co)
- brzorezni elici sa 12% W i sa povienim sadrajem V i Co
- brzorezni elici sa oko 6% W i sa povienim sadrajem Mo i Co
- brzorezni elici sa oko 2% W i sa visokim sadrajem Mo i povienim sadrajem Co.
Brzorezni elici se koriste za izradu svih vrsta alata, a najee kod alata za obradu otvora
(burgije, proirivai, razvrtai), alati za navoj, glodala manjih dimenzija, noeva za rendisanje i
provlakaa. Kvalitet reznih alata od brzoreznog elika znatno zavisi od pravilnog izvoenja
termike obrade, a u cilju povienju rezne sposobnosti alata u primeni su u razliiti postupci
termohemijske obrade (najee nitriranje). Poslednjih godina razvijen je postupak proizvodnje
brzoreznih elika na bazi metalurgije praha, kod koga se rastopljeni metal pretvara u prah koji se
zatim podvrgava presovanju pri visokom pritisku i temperaturi oko 1150C. Posle
presovanjaizvodi se obrada deformisanjem u cilju dobijanja polufabrikata eljenog oblika i
dimenzija i poboljanja osobina, naroito ilavosti i poboljanja obradivosti pri buenju.

Tvrdi metali
Tvrdi metali kao materijali za rezne alate koristi se u obliku ploica razliitog oblika i
dimenzija koje se izrauju presovanjem meavine karbida volframa, titana, tantala, niobija (Wc,
TiC, TaC, NbC) i cobalta (Co) kao vezivnog sredstva, zatim se sinteruje u zatienoj atmosferi ili
u vakumu na temperaturi od 13001600C. Pri tome se sadraj karbida kree u granicama 8095%
a sadraj kobalta od520%.
Fiziko-mehanike karakteristike(tvrdoa, ilavost, toplotna izdrljivost, otpornost na
habanje i rezna sposobnost) mogu se menjati u relativno irokim granicama u zavisnosti od sastava
i strukture tvrdog metala. U odnosu na brzorezne elike tvrdi metali imaju veu tvrdou i otpornost
na habanje kao i toplotnu izdrljivost(preko 1000C) ali i manju ilavost. Razlikuju se dve
osnovne grupe tvrdih metala u zavisnosti od sadraja WC i to:
tvrdi metali sa velikim sadrajem volframkarbida(WC+Co) i nepoznatim
dodatkom ostalih karbida, koji se koriste kod obrade tvrdih i krtih materijala.
Tvrdi metali na bazi karbida WC, TiC, TaC(povien sadraj karbida TiC i TaC),
koji se primenjuje kod obrade ilavih materijala.

Prema ISO standardu tvrdi metali su razvrstani na tri osnovne grupe, sa vie kvaliteta u
svakoj od njih i to:
1. P (P01, P03, P05, P10, P20, P25, P30, P40, P50)
2. M (M10, M20, M30, M40)
3. K (K01, K05, K10, K20, K30, K40).
Grupa P je namenjena za obradu ilavih materijala(elik, mesing i drugi), grupa K za
obradu tvrdih i krtih materijala(sivi liv, elini liv i drugi) grupa M predstavlja prelaznu vrstu. U
svim sluajevima, sa poveanjem broja u oznaci smanjuje se sadraj karbida a poveava sadraj
kobalta i pri tome se smanjuje tvrdoa, a poveava ilavost tvrdog metala.
33
Otpornost na habanje raste sa porastom sadraja karbida TiC i TaC, a pri tome opada
ilavost i raste osetljivost na promenjiva termika naprezanja. Kvaliteti P sa veim sadrajem
karbida TiC + TaC primenjuju se za zavrnu obradu(velika brzina rezanja a mali presek strugotine,
mali korak i dubina rezanja:P01P10), dok se kvaliteti sa veim sadrajem WC i Co koristi za
grubu obradu (mala brzina rezanja i veliki presek strugotine:P20P50). Isto pravilo vai i za grupe
K i M(kvaliteti sa velikom tvrdoom za zavrnu obradu, a sa manjom tvrdoom i velikom
ilavou za grubu obradu).
U razvoju tvrdih metala bila je stalna prisutna tenja za poveanjem rvrdoe i otpornosti na
habanje, uz istovremeno poveanje ilavosti. Otpornost na habanje, pri povienim temperaturama
ostvarena je poveanjem sadraja TiC i TaC kao i smanjivanje veliine zrna. U poslednje vreme su
razvijeni i tvrdi metali bez volframa, koji se sastoji od TiC kao karbidne faze i Ni-Mo kao veziva.
Posebno znaajno mesto u razvoju tvrdih metala poslednjih godina pripada oslojenim
(presvuenim) tvrdim metalima. Postupak se sastoji u nanoenju na osnovu ploicu tvrdog metala
vrlo tvrdog sloja tvrdog materijala, kao to je: titankarbid (TiC), titannitrid(TiN), titankarbonitrid
Ti(C, N) i aluminijum oksid (Al
2
O
3
). Radi manjeg koeficijenta pri kretanju strugotine po grudnoj
povrini alata manji su otpori rezanja i temperatura rezanja, usled ega se smanjuje optereenje
alata i poveava njegova postojanost. Kvalitet i rezna sposobnost oslojenih ploica zavisi od
kvaliteta osnovne ploice tvrdog metala i vrste i kvaliteta tvrdog sloja. Debljina sloja ne sme da
bude velika (510m), da bi njegova veza sa osnovnom ploicom bila vrsta.
Vana karakteristika oslojenih ploica tvrdog metala je univerzalnost primene, jer oslojena
ploica jednog kvaliteta moe da zameni nekoliko kvaliteta konvekcionalnih ploica tvrdog
metala. Svi vei proizvoai tvrdog metala u svetu su razvili oslojenu ploice tvrdog metala, koji
se preporuuju kao zamena za odreene kvalitete konvekcionalnih tvrdih metala. Na primer:Vrsta
tvrdog sloja TiC proizvoa ''Coromant'' oznaka oslojene ploice GC 1025 zamenjuje kvalitete
standardnih tvrdih metala P10P35, M10 M20, K10K20. Ili prevlaka TiC+Al
2
O
3
iste firme GC
01 zamenjuje P05P30, M10 M20, K01K20.
Oslojene ploice tvrdog metala obezbeuju znatno poveanje brzine rezanja u odnosu na
neoslojen ploice od tvrdog metala. Nedostatak im je to se ne mogu preotravati i to im seiva
moraju biti jae zaobljenje da bi se i na sama seiva naneo sloj tvrdog materijala, usled ega se sa
njima ne moe izvoditi obrada sa malom dubinom i malim korakom.

Alatna keramika
Alatna keramika (rezna keramika)izrauje se postupkom presovanja praha Al
2
O
3
sa
dodatkom oksida i karbida nekih metala sa naknadnim sinterovanjem na temperaturi
16001800C. Na ovaj nain se izrauju viesene ploice razliitog oblika, koje se najee
mehanikim putem privruju za dra alata. U primeni su dve vrste alatna
keramike:mineralokeramika(ista ili oksidna keramika) i meana keramika(oksidno karbidna
keramika). Mineralo-keramika se sastoji od gotovo istog Al
2
O
3
sa malim dodatkom oksida
magnezijuma Mgo ili Cro, koji spreavaju porast zrna u toku procesu sinterovanja. Obino ima
belu boju.
Meana keramika se sastoje najee od oko 60% Al
2
O
3
i 40% karbida volframa(WC),
molibdena (Mo
2
C) ili titan karbida (TiC). Osnovno preimustva alatne keramike u odnosu na tvrde
metale su:
bolja toplotna izdrljivost
vea tvrdoa
vea otpornost na habanje
manji afinitet prema metalima
Najvei nedostatak im je mala ilavost za 24 puta manja od tvrdih metala, radi ega su
keramike ploice veoma osetljive na udarno optereenje (prekinuto rezanje). Radi toga se ovaj
alatni materijal koristi kod neprekidnog rezanja i na mainama poveane krutosti. Oblast
primenjenih brzina rezanja kod mineralo-keramikih ploica je 100 700 m/min, te je potrebno da
i maine imaju odgovarajue brojeve obrtaja.
34
Supertvrdi materijali
Grupa super tvrdih materijala, koji se primenjuju za rezne alate obuhvata prirodni i
sintetiki dijamant i kubni nitrid bora(borozan, elbor). Pri tome se ovi materijali odlikuju vrlo
velikom tvrdoom i otpornou na habanje i niskom ilavou.
Prirodni dijamant se primenjuje kod reznih alata u obliku mono kristala i to kod fine obrade
na strugu sledeih materijala:laki i obojeni metali i njihove legure, tvrda guma, plastine mase,
nemetalni materijali. Ne preporuuje se za elike i sivi liv, kao i legura na bazi nikla i titana.
Sintetiki dijamant i kubni nitrid bora dobijaju se procesom sinteze (visoki pritisci i
temperature) od grafita odnosno nitrida bora. Zahvaljujui osvajanju proizvodnje ovih materijala
naglo je proirena oblast primene kod obrade tekoobradivih materijala.
Pored primene za izradu tocila, koristi se i kod alata sa definisanom geometrijom seiva
(jednoseni i vieseni). Meutim ree su u primeni monokristalna zrna sintetikog dijamanta i
kubnog notrida bora, i to samo kod alata za zavrnu obradu pri neprekidnom rezanju.
U poslednje vreme iroko se primenjuju polikristalni dijamant i polikristalni kubni nitrid
bora, na taj nain to se na ploicu tvrdog metala nanosi procesom sinteze sloj sitnih kristala ovih
materijala. Na ovaj nain se znatno poveava ilavost te se mogu koristiti i kod obrade sa veim
presekom strugotinei pri prekidnom rezanju.
Oblast primene polikristalnih dijamanata je ista kao i prirodnog dijamanta. Na tritu se
pojavljuju pod razliitim nazivima u zavisnosti od proizvoaa (''Combax''-General Elektrik,
''Polybloc'' -Winter, ''Karobonado'' i ''ballas'' SSSR i drugi).
Kubni nitrid bora ima neto manju tvrdou od dijamanta, veu toplotnu izdrljivost i
inertan je prema gvou i njegovim legurama, te je pogodan za obradu ovih materijala (elici, sivi
liv) naroito za tocila za bruenje teko obradivih elika.

2.2. OSNOVNA GEOMETRIJA REZNOG ALATA
Opte je poznata injenica da eksploatacijski i tehnoloke karakteristike reznih alata u
velikoj meri zavise od njihove geometrije reznog klina. Zbog toga se pri konstruisanju reznih alata
mora posvetiti posebna panja njenom pravilnom izboru. Elemente geometrije alata je potrebno
odravati nepromenjene u toku eksploatacije odnosno pri preotravanju pohabanog alata. esto se
meutim javlja potreba da se u toku eksploatacije alata menja postojea geometrija, bilo zbog
poboljanja njegovih reznih osobina bilo zbog promene uslova obrade.
Da bi se ovi uslovi (zahtevi) uspeno ispunili neophodno je poznavati uticaje pojedinih
elemenata geometrije alata na procese rezanja, razvoj procesa habanja na tehnoloku tanost
obradka. Ovo je utoliko vanije to pojedini geometrijski elementi imaju u toku procesa rezanja
suprotan uticaj na rezne osobine alata i tanost obrade, taka da se moraju nai odreeni
kompromisi za svaki konkretan sluaj uzimajui u obzir postavljene zahteve.

a) ortogonalno rezanje b) koso rezanje
Alati za obradu rezanjem u veini sluajeva u svo osnovnom obliku imaju zajedniki
geometrijski oblik tj. rezni klin to znai da se osnovni elementi, povrine uglovi i drugo
postavljaju kod svih vrsta reznih alata.
U zavisnosti od poloaja rezne ivice u odnosu na pravac kretanja alata imamo:
a) ortogonalno normalno rezanje kod koga je rezna ivica upravna na kretanje alata
b) koso rezanje kod koga je rezna ivica u odnosu na kretanje alata pod nekim uglom.

Rezni alat
Obradak
35
Glava noa
Telo noa
Levi Desni

Svaki strugarski no u osnovi ima dva dela glavu i telo noa. Postoje levi i desni noevi,
vrsta se odreuje pravcem palca. Palac pokazuje pravac otrice.

Rezni klin je ogranien dvema osnovnim povrinama i to grudnom povrinom koja
predstavlja povrinu po kojoj klizi odvojena strugotina, i lena povrinom koja je okrenuta prema
tek obraenoj povrini obradka.
Poloaj grudne povrine reznog klina prema unapred utvrenoj osnovnoj ravni definisana
je grudnim uglom . Leni ugao odefinie poloaj lene povrine prema ravni normalnoj na
osnovnu ravan. Ugao izmeu grudne i lene povrine naziva se ugao klina i obeleava se sa |. U
preseku izmeu grudne i lene povrine formira se rezna ivica, odnosno glavno seivo.
Najvie rasprostranjeni oblici vrha reznog klina su otri ili zatupljeni sa fazetom.
Pored uglova o, |, rezni deo strugarskog noa karakteriu jo i sledei elementi.
Pomona lena povrina okrenuta prema povrini obradka, koji je alat ve obradio.

Izmeu ovih uglova moe se uspostaviti sledea zavisnost.
tg
a
= tg cos_-tgsin_
tg
r
= tgsin_+tgcos_
tg = tg
a
cos_+tg
r
sin_
ctgo
a
= ctgocos_-tgsin_
ctgo
r
= ctgosin_+tgcos_
ctgo = ctgo
a
cos_+ctgo
r
sin_
Presek A-A
36
Ugao moe biti negativan i pozitivan. Negativan ugao primenjuje se radi poveanja
otrice kao i poveanje kvaliteta obraene povrine. Moe da se kree (-530) zavisno od vrste
materijala.

Negativni grudni ugao primenjuje se radi poveanja veka trajanja otrice, tako da se moe
vek poveati i tri puta.
Pri konstrukciji radnog dela alata konstruktor mora da odredi tane uglove rezanja. U tom
cilju on utvruje tanu kinematiku rezanja. U osnovi kod struganja postoji kretanje predmeta
obrade tj. okretanje i kretanje noa u dva pravca. Relativno kretanje otrice stvara zavojnicu u
predmetu obrade. Posmatrajui ovo kretanje dolazi se do kinematske eme rezanja a time i do
analize stvarnih uglova rezanja.
trajektorija

S obzirom na bliu namenu alati se dele na alate za obradu bez odvajanja strugotine i alate
za odvajanje strugotina. Alat bez ovajanja strugotine su:livaki alati, kovaki alati, alati za
zakivanje i izradu kotlova, alati za seenje i plastinih deformacija.
Alati za odvajanje strugotine su:strugarski noevi, noevi za rendisanje, turpije, burgije za
buenje i navojne burgije, uputai, zabuivai, glodala, alat za testerisanje, alat za provlaenje,
alat za buenje, kombinovani alat, specijalni alat.
Prema nainu korienja i rukovanja alate delimo na:
1. Standardne alate
2. Tipizirane alate
3. Specijalne alate
Standardni alat upotrebljava se u proizvodnji opte svrhe u raznim radionicama za razne
proizvode. Odreenje po dimenzijama i kvalitetu u standardima i vodi se pod oznakama koje ga
jednoznano definii. Standardni alat se najee javlja kao rezni merni i pomoni alat. Oblici i
demenzije odreeni su JUS-om, kao i velikim brojem standarda drugih zemalja.
Tipizirani alat ima odreene oblike ali moe da varira u dimenzijama ili se moe sa raznim
dodacima ili izmenama primeniti za specijalne sluajeve. Kao primer mogu se navesti rezni
elementi za tancne. Ovi alati nisu definisani stansradima.
Specijalni alat posebno se konstruie za odreenu namenu i deo. Po pravilu se koristi samo
za jedan deo kao celina oznaava se specijalnim oznakama. Ovakav alat moe biti sastavljen od
standardnih elemenata.

2.3. OBLICI I KONSTRUKCIJE STRUGARSKIH NOEVA
Strugarski noevi kao alati za obradu skidanjem strugotine mogu se podeliti na:
Standardne za razne namene
Noevi za proirivenje
t

D
S
tg =
37
Profilni noevi
Noevi za izradu navoja
S obzirom na materijal od koga se izrauje radni deo mogu biti od elika, sa ploicom od
tvrdog metala, sa ploicom od mineralokeramike i sa ploicom od dijamanta.
S obzirom na vrstu materijala koga obraujemo razlikujemo:
Strugarski alat za obradu drveta
Strugarski alat za obradu plastinih materijala
Strugarski alat za obradu drugih nemetala
Osnovnim operacijama obrade struganjem odreeni su osnovni oblici strugarskih noeva.
a) Oblici noeva za grubu obradu

A - Ravni desni za uzdunu grubu obradu
B - Savijeni desni za uzdunu grubu obradu
C - Zaobljeni desni za uzdunu grubu obradu
D - Savijeni desni za poprenu grubu obradu

b) Oblici noeva za finu obradu

A iroki no za uzdunu finu obradu
B Ravan no za uzdunu finu obradu
C Savijeni no za uzdunu finu obradu
D Boni no za uzdunu finu obradu
E Boni no za poprenu finu obradu-F

A No za odsecanje
B No za ukopavanje u desno
C No za ukopavanje u desno
D No za rezanje navoja
E No za radijuse konkavni
F No za radijuse konveksne
38
c) Razni oblici noeva za unutranju obradu

A No za grubu obradu rupe
B No za unutranje usecanje
C No za unutranje ukopavanje
D No za unutranji navoj
Svaki od prikazanih noeva moe biti standardne ili specijalne konstrukcije, zatim od
razliitih materijala reznog dela alata. Danas se ipak najvie koriste noevi sa ploicom od tvrdog
metala i to tvrdo lemljene ili mehaniki privren.

Na sledeim slikama dati su razni oblici noeva prema katalozima raznih proizvoaa.
Mehaniki privrene ploice:

tvrdo lemljene ploice
39
Noevi za proirivanje
Otvore izvedene livenjem i buenjem esto treba obraivati na tanu meru to se izvodi
pomou osovina za buenje sa umetnutim noevima (bortangle). Osobine za proirivanje koje se
ne okreu upotrebljavaju se na strugovima, revolver strugovima i automatima. Osovine koje se
okreu primenjuju se na glodalicama i na builicama a moe i kod strugova. Kada e se koja
primeniti zavisi od konkretnog sluaja. U principu osovina za proirivanje treba da bude izvedena
to je mogue kraa da bi se smanjile vibracije. Uvrivanje osovine izvodi se tako to se na
jednom kraju vezuje a na drugom kraju je slobodan ili se vezuje na oba kraja, to omoguuje bolje
voenje.


Pokretne, okretne i stabilne nepokretne osovine
Razni oblici osovina za proirivanje:
Prikaz cilindrinog proirivanja pri emu je pravac pomeranja u
pravcu ose radnog predmeta.



Prikaz poprenog proirivanja sa primicanjem noa u radijalnom
smeru. Uglavnom se primenjuje za unutranju obradu.



Prikaz proirivanja konusnog otvora, gde osovina za
proirivanje okree i primie osi.






40

41

Na ovoj slici je primer osovine za proirivanje stepenastog oblika sa ugradnim draima
ploica. Pogodna je za serijsku proizvodnju. Ugradni drai su podesni naroito za konstrukciju
alata kod kojih se leita ploica moraju podesiti na uske tolerancije pri emu se mogu podeavati
radijalno i aksijalno.
42
POMONI PRIBORI
Pomoni pribor je sredstvo za proizvodnju pri obradi delova iji se zadatak sastoji u tome
da deo postavi u pravilan poloaj za izvoenje odreenih operacija i da ga u tom poloaju prisilno
zadri za svo vreme dok se na komadu vri promena oblika. U metalskim pogonima odvijaju se
razliiti procesi u cilju trasformacije sirovina iz oblika u oblik. Pri ovima je skoro uvek potrebno
da bi se predmet obraivao da se postavi u odreeni poloaj. U toku obrade izvri tano odreena
operacija u cilju postizanja mera. Ovo se ini uz pomo razliitih maina i pomonih pribora koji
su u najvie sluajeva normalni kao to su eljusti, obrtni iljak i drugi. esto puta zadatak obrade
radnog predmeta zahteva i primenu specijalnog pribora sa ciljem postizanja odreenog poloaja
odreene povrine i mera.
Ovo se moe postii i na drugi nain kao to su obeleavanja pre obrade van maine, no se
odmah postavlja pitanje racionalnosti takvog postupka.
Ispravan odgovor se nalazi u primeni i razvoju razliitih pomonih pribora koji na
zadovoljavajui nain mogu ispuniti postavljene zahteve u pogledu tanosti i ostalih
karakteristika. Znai u kategoriju pomonih pribora mogu se uvrstiti sva osnovna sredstva za
proizvodnju koja slui za odreivanje poloaja i za stezanje radnih predmeta ili alata, pri emu u
mnogim sluajevima istovremeno obezbeuju voenje alata u odnosu na radni predmet (alati za
buenje). Pored toga u pomone pribore mogu se uvrstiti i razliiti ureaj za transport radnih
predmeta na primer razliiti transporteri u linijskoj proizvodnji, mehanizovana sredstva za
voenje trake pri izradi delova iz lima, mehanike ruke i tako dalje.
Kao i specifina oprema. Na primer: stezno kolo to jest delovi male automatizacije.

Efekti primene pomonih pribora
Korienje pomonih pribora u odnosu na rad bez njih ogleda se u poboljanju niza
tehnikih parametara u proizvodnji i faktora pri emu se kao osnovni mogu istai skraenje
vremena izrade i povrine kvaliteta gotovih delova. Govorei o prednostima koje se
postiu pomonim priborima mogu se navesti:
1. Ispravan poloaj radnog predmeta ili alata u odnosu na radne organe ili na izabrani
koordinaatni sistem obradnog sistema (maine, alat, radni predmet). ime se izbegava
potreba za obeleavanjem i znatno se skrauje priprema to jest pomono vreme.
2. Najvee moguno iskorienje mogunosti postojeeg mainskog parka pri uvoenju
nove proizvodnje.
3. Smanjenje uticaja greke pri stvaranju pripremka u radni poloaj, na tanost dimenzije
izrade nezavisno od vetine radnika to je jedan od preduslova za uvoenje principa
zamenljivosti delova.
4. Povienje produktivnosti alatnih maina.
5. Olakanje runog rada radnika i realnije postavljanje elemenata normativa rada.
6. Uspenije koordiniranje radnih vremena u funkcionalnoj a posebno u organizovanoj
linijskoj proizvodnji.
Analizom uinka proizvodnje uz primenu pomonih pribora mogu se navesti sledei efekti:
1. Skraenje vremena za odreivanje radnog poloaja (radnog predmeta ili alata).
2. Skraenje vremena sa stezanje radnog predmeta.
3. Skraenje vremena obrade.
4. Mogunost primene radnika nie kvalifikacije uz obezbeenje potrebnog kvaliteta i
proizvodnosti.
5. Smanjenje fizikog zamora radnika.
6. Snienje karta.
7. Uteda u slubi kontrole i smanjenje potreba mernih pribora.
8. Primenom pomonih pribora mogue je na univerzalnim mainama izvoditi operacije koje
se inae ne mogu normalno izvesti.
Pri odluci o primeni pomonog pribora neophodno je izvriti ispitivanje celishodnosti to
jest isplativosti primene istog jer svaka ocena na oseaj moe da dovede do neracionalnosti
primene nekog pomonog pribora.
43
Tehnologija postupak projektovanja pomonih pribora
Pretpostavljajui da je obavljeno projektovanje tehnolokog procesa obrade dela na kom su
utvrene bazne povrine moe se prii projektovanju pomonog pribora.
Tehnologija projektovanja
1. Izuavanje pripremka i gotovog dela
2. Izuavanje tehnolokog procesa
3. Izuavanje tehnikih karakteristika i prikljunih mera maine na kojoj e se deo obraivati.
4. Izuavanje uslova eksploatacije odravanja i opsluivanje pribora
5. Konstrukcija

OSNOVNI ELEMENTI POMONIH PRIBORA
Sa genetalnom vanou za sve pomone pribore koji slue za odreivanje poloaja i za
stezanje radnih predmeta i alata, kao i za montane pribore prema klasifikaciji napred reenoj
mogu se svi sastavni delovi nekog pribora svrstati u sledeih sedam klasa:
1. Elementi za oslanjanje (odreivanje poloaja , lokaciju)
2. Elementi (i mehanizmi) za stezanje
3. Dopunski stezni ( i pomoni ) elementi
4. Elementi za odreivanje poloaja (ili voenje ) alata.
5. Telo pribora
6. Elementi za vezivanje delova pribora u jednu celinu
7. Elementi pneumatskih, hidraulinih i drugih sistema za mehanizovanje dejstva
pribora.
U zavisnosti od namene pribora njegovog stepena razraenosti i ostalih funkcijskih i
eksplatacijskih uslova, dati pribora moe biti sastavljen iz komponenti koje pripadaju svim ili samo
nekim od nabrojanih klasa. Pritom se i na najjednostavnijim priborima mogu definisati bar etiri
klase delova i to onih koji vre funkcije odravanja poloaja, obezbeenje tog poloaja u toku tada,
preuzimanja radnih sila i dranja delova pribora u jednoj celini i njihovog povezivanja (6).
1. Elementi za oslanjanje :
Podupiranje, odreivanje poloaja ili lokacija radnog predmeta ili alata imaju za cilj da
obezbede definitivan i siguran kontakt sa baznom povrinom radnog predmeta a time i oslanjanje,
kao i preuzimanje svih sila u radu, tanost poloaja u odnosu na radne organe i ostale uesnike u
obradnom sistemu.
2. Elementi i mehanizmi za stezanje
Imaju zadatak da preuzimaju i najee multipliciraju spoljnu silu deluju neposredno na
radni predmet, i na taj nain poloaj koji je definisan lokacijskim elementima fiksiraju u toku
izvoenja operacija, osiguravajui radni predmet od pomeranja usled dejstva radnih sila.
3. Dopunski elementi za stezanje i lokaciju
Imaju zadatak da prenesu silu od mehanizma za stezanje na radni predmet, da spree
oteenja radnog predmeta u sluaju direktnog dejstva elemenata za stezanje.
4. Elementi za voenje i odreivanje poloaja alata
Imaju zadatak da, kako im ime i sugerie, definiu poloaj alata prema baznoj povrini i
priboru, poloaj pribora prema alatu i meusobni poloaj delova na telu pribora; sem toga, u
odreenim sluajevima ovi elementi slue i za voenje alata u radu naprimer, pri izradi otvora.
5. Telo pribora
Vezuje u jedinstvenu konstrukcijsku celinu sve delove pribora, a sem toga preuzima radne
sile koje deluje na radni predmet kao i sile stezanja. Obino se bogato dimenzionie, moe biti
liveno, zavareno ili obraeno, a postoji i mogunost za vezivanje sastavnih delova tela u jednu
celinu rastavljivih vezama. Telo pribora obino zahteva najvie materijala i rada pri izradi pribora.
6. Elementi za vezivanje delova pribora u jednu celinu
Zadatak proistie direktno iz naziva; re je o zavrtnjevima navrtkama, ivijama, klinovima
i nizu raznovrsnih standardnih tipiziranih i po nudi specijalnih komponenti.

44
7. Elementi sistema za mahanizaciju pribora
Obino se odnose na elemente za transport i razvoenje vazduha ili tenosti pod pritiskom
neophodnih za funkciju pomeranja, kao i na druge sline sisteme i kola (vakumsko,
elektromagnetno, magnetno, elektromotorno i sl. stezanje).

ELEMENTI ZA LOKACIJU
Baze i baziranje
Pod terminom baza podrazumeva se povrina, linija ili taka dela na osnovu kojih se
orijentiu drugi delovi ili druge povrine odreenog dela pri njegovoj obradi ili merenju. Iz
prethodne definicije izlazi da je za orjentaciju delova pri montai i pri izradi delova (potrebna je
baza).
Na narednoj skici prikazana je klasifikaciona ema baza i baznih povrina koje se
primenjuju pri konstrukciji, projektovanju tehnolokih procesa i pribora pri mehanikoj obradi i
montai a takoe i pri analizi tanosti obrade dela.
Konstruktivnom bazom nazivamo skup povrina, linija ili taaka u odnosu na koje se orijentie
proraun i oblikovanje drugih delova proizvoda. esto puta konstruktivna baza materijalna ve
osna linija otvora, osa simetrije i td.
Montana baza dela je skup povrina , linija ili taaka na osnovu kojih se vri orjentacija drugih
delova pri montai.
Kontrola baza - je skup povrina linija ili taaka od kojih se vri itanje mera ili prema kojima se
vri provera uzajamnog poloaja povrina (paralelnost upravnost i td.)
Tehnoloka baza - je skup povrina linija ili taaka u odnosu na koje se pri izradi dela orijentie
obrada povrina u datoj operaciji. Tehnoloka baza koja u odnosu na obraenu povrinu ima
direktan uticaj na funkciju dela naziva se osnovna tehnoloka baza, tehnoloka baza koja na
osnovnu bazu odraivanog dela nema direktan uticaj na funkciju dela naziva se pomona
tehnoloka baza. Iz svega napred iznetog iz osnone svhe baze moe se zakljuiti da se po pravilu
tehnoloka i kontrolna baza poklapaju sa konstrukcijskom i montanom bazom.


Uopte o orjentaciji tela u prostoru

Da bi se u potpunosti odredio poloaj krutog tela u prostoru
neophodno ga je liiti est stepeni slobode i to:
1. Tri mogunosti pomeranja u pravcu osa kordinantnog sistema
X, Y, Z.
2. Tri mogunosti rotacije oko osa kordinantnog sistema X, Y, Z.




45
Postavljanje radnog predmeta
S obzirom da se mainski elementi javljaju kao tela koja imaju pravilne povrine ravne cilindrine,
konusne i sline, to se svi sluajevi postavljanja predmeta mogu analizirati preko nekoliko
sluajeva.
Prizmatrini radni predmet


Pravilo est taaka - Da bi dali radnom predmetu potpuno odreen poloaj u steznom alatu,
potrebno je i dovoljno imati est oslanjanja koje oduzimaju radnom predmetu svih est stepeni
slobode kretanja. Take oslanjanja se materijalizuju raznim konstrukcijama elemenata ureaja. U
najprostijem sluaju ti oslonci su sa sferinom glavicom i dodiruju se sa radnim predmetom u
jednoj taki.
Na slici b), ematski je prikazano postavljanje prizmatinog radnog predmeta na oslonce sa
sferinom glavom sa istim rasporedom kao na slici a) Grupa od tri oslonca 1,2,i 3 postavljena je u
xoy ravan koja predstavlja glavnu ravan baziranja, poto oduzima radnom predmetu tri stepena
slobode kretanja: pravolinijsko kretanje u pravcu Z ose i obrtanje oko osa X i Y. Oslonci 4 i 5
postavljeni su u ravan ,,ZOY", koja predstavlja vodeu ravan, ona oduzima dva stepena slobode
kretanja: onemoguava pravolinijsko kretanje u pravcu ose X i obrtanje oko ose Z. Oslonac 6 se
nalazi u ravni ,,ZOX", koja se naziva ravan oslanjanja ili granina baza onemoguava
pravolinijsko kretanje radnog predmeta u pravcu Y ose.

Cilindrini radni predmet

Da bi odrediti taan poloaj valjka u prostoru potrbno mu je oduzeti pet stepeni slobode
kretanja: mogunost pomeranja u pravcu osa OX; OY; OZ i obrtanja oko osa ,,OX"i ,,OZ".esti
stepen slobode, mogunost obrtanja oko sopstvene ,,OY" ose, moe se otkloniti pomou kanala
za klin .

Ako valjak postavimo u prizmu i stegnemo silom F dobiemo drugi sliku stezanja.
Cilindrina povrina valjka koja nosi etiri take oslanjanja, naziva se dvojno usmeravajua
46
povrina baziranja, eona povrina je granina baza. Za ugaonu orjentaciju radnog predmeta
potrebna je baza za klin. Pri baziranju po spoljnoj cilindrinoj povrini ili otvoru u raznim
samocentrirajuim aurama, te povrine su takoe dvojno usmeravajue bazne povrine, a elo
radnog predmeta se koristi kao granina baza (iji je poloaj odreen graninikom.
Odstupanje od principa da se poloaj radnog predmeta odreuje prema povrini od koje se
meri (tj. od principa zajednike tehnoloke i merne baze) se doputa samo u sluajevima kao to
su:
- nedovoljna mogunost za stezanje
- stezanje zahteva odvie vremena
- nepovoljno je preuzimanje sile u radu
- postavljanje radnog komada je komplikovano
- rezni alat je nedovoljno krut ili se teko oblikuje
- pribor bi bio odvie komplikovan i skup
Za odreivanje poloaja je potrebno da se usvoje povrine koje se po pravilu nalaze u
jednoj ravni - ako to nije izvodivo, treba da su obraene u jednom stezanju, poto je na taj nain
greka manja. Otre ivice, kao to je naznaeno za cevast deo centrisan primenom konusa kao na
narednoj skici su nepodesne, jer se usled sile stezanja F
s
Plastino deformie kontakt i smanjuje se
tanost. Za odreivanje uglovnog poloaja treba da je elemenat lokacije to udaljeniji od ose
zaookretanja, pri emu su najpovoljnije radijalno rasporeene povrine.
Poto po pravilu sile stezanja treba da budu usmerene na elemente lokacije, raspored
oslonih taaka treba da je takav da sile deluju unutar oslonaca: pri buenju otvora ,,A" to je
ispunjeno, dok pri buenju otvora ,,B" dejstvo aksijalne sile dovodi do nestabilnosti pred -meta.

Kao opte pravilo tei se da elementi lokacije budu na to je mogue veem rastojanju.
Mogu se pojaviti dva specifina sluaja
1. Kod elastinih radnih predmeta ( primer limovi, tanki odlivci itd.) kod kojeg i sopstvena
teina, a posebno spoljne sile, mogu da pri veoma razmaknutim osloncima dovedu do
nedoputenih deformacija i nestabilnosti pri obradi.
2. Kod pripremaka sa netanom povrinom oslanjanja (odlivci, otkivci) gde visinski
fiksirani elementi oslanjanja mogu da prouzrokuju pogreno nametanje i kao posledicu
neprihvatljiv radni predmet.
Prvi se problem reava tzv. pomonim osloncima (slue za dopunsko preuzimanje sila, bez
remeenja poloaja radnog predmeta), a drugi visinski podeljivim elementima lokacije.
Za konstrukciju kvalitetnih pribora koji e meutim, biti jednostavnije konstrukcije i
jeftiniji je vano utvrditi da li je moguno za date uslove ostvariti dovoljno pouzdanu lokaciju i sa
manje elemenata od est.
Pri definisanju poloaja radnog predmeta u priboru treba voditi rauna da ne doe do
preodreenosti poloaja.
47

Problem baziranja po dve paralelne povrine prema slici (a) se moe razreiti alternativno
primenom podeljivog oslonca ili odreivanjem minimalne visine stepenastog oslonca ili
odreivanjem minimalne visine stepenastog oslonca tako da se poklapa sa polovinom tolerantnog
polja na radnom predmetu. Prema slici (b) nemogue je istovremeno osloniti deo po cilindrinoj
povrini ,,a" i bonoj povrini ,,b"reenje je da se umesto otvora za lokaciju po ,,a" predvidi
odgovarajui ljeb po kome deo moe da klizi do priljubvljivanja povrine ,,a" sa bonim
osloncem. Pri lokaciji radnog premeta na epove primenom prethodno izraenih otvora na
razmaku ,,a" prema sllici (c), zahtev odreene varijacije poloaja du ,,a" usled netanosti poloaja
otvora zahteva da jedan ep bude zaseen.

Ako se deo na slici (d) stee iz pravca 1, priteui deo uz oslonu povrinu b, moe se
odrati kota ,,e", ali ukoliko je stezanje iz pravca 2, dolazi do greke usled momenta koji tei da
odvoji radni predmet od ,,b"; reenje je da se oslonac postavi iznad poloaja u kom napada sila.

Oslanjanje po rotacijskim povrinama dela tipa motorne poluge u dve prizme prema slici
(e) moguno je samo ako se umesto druge prizme na unapred fiksiranom razmaku koristi ravan, ili
ukoliko je druga prizma pokretna du pravca ,,a".
48

Lokacija dela prema slici (f) lociranog primenom epa ,,A" i ravni ,,B" moguna je
alternativno primenom zaseenog epa ili visinski podeljive ravni.

Odreivanje poloaja za ravne povrine
Glavna konstrukcija izvoenja elemenata za lokaciju za ravne povrine su u vidu oslonaca,
prema sledeoj skici. Oslonci se utiskivanjem cilindrinog dela (sklop H/m ili H/n) vezuju za telo
pribora (pri eim izmenama kod pribora sa velikom frekfencijom upotrebe moe da se u telo
ubaci posebna leita aura), dok se eona povrina izrauje sa zaravnjenom povrinom (a)
zaobljenom (b) odnosno nareckanom (c).

Oblik (a) i (b) primenjuje se kod poravnatih i istih povrina, dok se kod neistih koristi
oblik (c).
U tenji za kruom konstrukcijom oslonca razvijene su razliite konstrukcije letvica, pri
emu gornja povrina uputenih zavrtnjeva za privrivanje treba da je 1-2mm ispod nivoa
osanjanja (a), a moguno je i reenje sa niom povrinom privrivanja (b).
U cilju smanjenja povrine naleganja radnog predmeta na oslonu povrinu mogue je izraditi
odgovarajue ljebove (c).

Poto je za sigurnost i tanost oslanjanja neophodno je da radni predmet definitivno i
jednoznano oslonjen na oslonce treba da je oslona povrina uvek ista (bez strugotine i
otpadaka ), usled ega je potrebno da je ova povrina odmaknuta od podloge.Pored krutih (fiksnih)
koriste se i podeljivi oslonci raznih izvoenja. Primenjuju se kao dodatni specijalni oslonci pri
emu je re uglavnom o varijantama samo podeljivih konstrukcija sa oprugom ili klinom. Na
sledeim slikama posebnog komentara dato je nekoliko reenja ovih oslonaca.


49

Interesantna je konstrukcija br. 6 . koja kao pokreta podeljivih oslonaca hidro plastinu masu
pozicija (4).

50
Problem centrisanja
Pojam centrisanja vezan za odreivanje poloaja ose rotacijskih delova u prostoru, ali se u
oddreenim sluajevima moe odnositi i na pozicioniranje u odnosu na jednu osu simetrije.
Nasledeim skicama bez posebnog komentara, dat je naiz reenja za odreivanje poloaja prema
jednoj ili dve ose simetrije primenom principa kose ravni prizme ili dvokrake poluge.


51

Odreivanje poloaja za prstenaste radne predmete
Uobiajeno je da se kod prstenastih radnih predmeta zahteva koaksijalnost (saosnost,
koncentrinost) spoljnjeg i unutranjeg cilindrinog omotaa, u dozvoljenim granicama
odstupanja. Ukoliko se prvo obrauje otvor a pri naknadnoj obradi spoljnje povrine potrebno
ostvariti koaksijalnost, za lokaciju se koristi trn koji se navlai radni predmet.
Prema tome, trnovi kao elementi lokacije - po potrebi sa dopunskim osloncima - mogu definisati
poloaj; ograniavajui etiri do est stepeni slobode.
Istovremeno, slino kao i u prethodnom naslovu, re je o elementima koji normalno predstaljaju
kombinovano reenje lokacije i stezanja pri emu se stezanje ostvaruje frikcijom (presovani sklop
ili pritezanje ).
U principu postoje, prema sledeim skicama tri mogunosti za ostvarivanje ovog
dvostrukog zahteva:

1. Navlaenje radnog predmeta na konusan (slika ,,a" sa nagibom 1:1500 do 1: 2000) ili
cilindrian ( slika ,,b" naznaen je cilindrini deo za voenje pri navlaenju trn, uz ostvarenje
presovane veze (negativan zazor); u prvom sluaju nije obezbeen aksijalni poloaj, a u drugom
je to moguno dopunskim elementima lokacije.
2. Navlaenje radnog predmeta na cilindrian trn do naslona (sa ili bez negativnog zazora),
pritezanje navrtkom preko podoke u cilju stezanja primenom frikcije (slika ,,c") i
3. Navlaenje radnog predmeta na ekspandirajui trn (slika,,d" i ,,e"- pored naznaenog
reenja irenjem elastinih segmenata pri aksijalnom pomeranju konusnog elementa, mogua
je primena tzv. hidroplastinih masa).
Uobiajeno je da se trnovi sa navuenim radnim predmetima postavljaju u adni poloaj
izmeu iljaka, pri emu, zbog mnogokratne upotrebe, treba izraditi zatiena gnezda.
Takoe se radi smanjena habanja cilindrina povrina lokacije kali i brusi.
Elementi i mehanizmi za stezanje
Po svom osnovnom zadatku elementi i mehanizmi za stezanje treba da obezbede siguran
Dodir radnog predmeta, sa elementima lokacije pribora, i da onemoguie da u toku rada doe do
pomeranja. Sila stezanja treba pritom da je usmerena ka elementima lokacije, a valja tako
orjentisati pribor da se sile rezanja (odnosno njene komponente) po pravilu superponiraju sa silom
stezanja. Pored varijacije u pogledu boja i rasporeda mesta za stezanje kao i konstrukcijskog
izvoenja, elementi za stezanje se mogu klasifikovati po tri osnove:
1. Po stepenu mehanizacije
- runi
-mehanizovani
pri emu mehanizovni kogu biti, hidraulini, pneumohidraulini, vakumsko, magnetno,
ekektromagnetsko ili elektromotorno.
2. Po vrsti stezanja
-jednostrano
-dvostrano i centrino stezanje
3. Po nainu dejstva steznih elemenata
-kruto
-eastino
-konbinovano
Izbor naina stezanja pri konstruisanju pomonih pribora zavisi od uslova obrade: vrste
obrade, teine radnog predmeta, veliine otpora rezanja i proizvodnog programa. Na primer za
stezanje malih delova u masovnoj proizvodnji moe se koristiti stezanje, dok je kod velikih
potrebnih sila pogodnije hidraulino.
U pogledu toka sile stezanja, moguno je da se put sile zatvora u samom priboru, ali isto
tako i da se prenosi i preko elemenata alatne maine.

Povoljniji je sluaj ,,a" jer u sluaju ,,b" moe doi do deformacije elemenata maine to izaziva
netanu obradu i oteenje elemenata maine.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju na funkciju stezanja kod pomonih pribora kogu se formulisati
u etiri take:
1.sigurno stezanje
2. malo potrebnog mesta za stezanje
3. mala potrebna sila stezanja
4. kratki putevi stezanja
U pogledu vrste stezanja njjednostavnije je da sila deluje neposredno u vidu pritiska na
radni predmet ( moguna je i njena raspodela na vie radnih predmeta) na primer direktno
pritezanje zavrtnjem ili ekscentrom ovo je meutim uglavnom mogue za manje delove, dok se
ee zahteva da se radi predmet stegne na vie mesta, u kom su sluaju najea reenja na
principu dvokrake poluge.
Na sledeoj slici moguna su tri rasporeda spoljne sile ,,F" i sile stezanja ,,Fs" i obratne
take ,,O"Pri emu je uz odnos krakova l
1
=l
2
=l/2 sila stezanja bez gubitka u zglobovima:
53
a)
F
s
'=F/2
b)
F
s
'=F
c)
F
s
'=2F

Jasno se vidi da je sa stanovita sile stezanja
najpovoljnije tree reenje, dok je uzimajui u obzir
i gubitke :
Sluaj b) F
s
= F
2
2
2 1
1 r
l
l l
l
+

r
-

koeficijent trenja u zglobu; ovi gubici se kreu u Granicama 1.5 3 %


Izmeu sile rezanja F i sile stezanja Fs mogu nastati sledei karakteristini sluajevi:
F
r
= F
s

a) sila stezanja Fs i sila rezanja F deluju u istom pravcu i smeru na oslonac
b) sile deluju u istom pravcu ali suporotnog su smera
c) sile rezanja i steuanja su normalne jedna na drugu u ovom sluaju se sile rezanja supros-tavljaju
silama trenja F
r
= F
s

54
U osnovne elemente za stezanje ubrajaju se:
-zavrtnji
-ape
-stezai sa centrisanjem
-ekscentri
-trnovi
-stezai sa klinom
-stezai sa primenom plastinih materijala

ZAVRTNJI
U serijskoj a psebno u masovnoj proizvodnji, zavrtnji kao elementi za stezanje radnog
predmeta u pomone pribore retko deluju dirrektno na radni predmet, ve u cilju izbegavanja
oteenja radnog predmeta ili pomeranja koriste razliiti dopunski elementi za stezanje.

Zbog habanja i potrebe veih sila za pritezanje zavojnica se kod pribora mnogokratne
upotrebe ne izrauje direktno u telu pribora, ve u elinoj auri koja se presuje ili uvre u telo.
Poto se kao elementi za posluivanje izbegavaju kljuevi, glave ovih zavrtnjeva se izrauju u vidu
nareckanih, krsastih ili zvezdastih ruica. Sila stezanja zavisi od oblika eone povrine zavrtnja, od
kojih su etiri varijante iznete u predhodnim skicama:
Moguno je pri tom postaviti opti obrazac za silu zasnovan na injenici da je kod zavrtnjeva
prisutan princip kose ravni,
F
s
=
c tg
d
M k
m
t
+ +

) (
2
o

Gde je:
M
t
|Nmm|- moment na glavi zavrtnja
d
m
|mm|-srednji prenik zavojnice, o||-ugao zavojnice
||-ugao trenja, k|-|-koficijent rezerve
dok je konstanta C u zavisnosti od oblika pritisne povrine prema slediim obrascima :
oblik a) c = 0.33
2
1
2
2
3
1
3
2
d d
d d

oblik b) c = 0.3 d
2
oblik c) c = 0
oblik d) c = r ctg|/2
Vanu granicu sile stezanja postavlja zahtev da ne doe do trajnog deformisanja povrine
naleganja, pa se, samo kao primer za sluaj (c) moe navesti empirijski obrazac
F
s
s 47.5 r
2

Ostali prorauni jaine zavrtnja izvode se prema obrascima iz ,,Mainskih elemenata".
Radne povrine zavrtnja esto se termiki obrauju na 4050Rc.
Glavni nedostaci zavrtnjeva kao elemenata stezanja su mogunost zaribavanja, nedovoljno brz rad,
neravnomerna sila stezanja i zamor radnika.
55
APE
Mehanizam se steznim ploicama - apama, kojima se stee radni predmet pomou
ekscentra, zavrtnja ili mehanikim putem predstavlja mehanizam ape. Na sledeim skicama
prikazano je nekoliko razliitih konstruktivnih reenja ape.



Prizmatina apa sa regulisanjem

Visine stezanja.




Konstrukcija ape kod koje se radni predmet nalazi izmeu zgloba -oslonca i zavrtnja,
kojim se stvara sila stezanja apa i zavrtanj su preklopni, tj. mogu se obrtati oko svoje ose i
uklanjati radi postavljanja predmeta.
Pored prikazanih konstrukcija apa postaje jo i drugi oblici. ape se izvode kao tipizirane
sa unapred utvrenim merama. Kada e se koja apa upotrebiti zavisi od konkretnog problema koji
se reava. Podjednako se primenjuju kod svih vrsta alata (strugarskih, glodakih, buakih,
bruskih i td.
Kukasta apa se izvodi sa zavojnim ljebom koji joj omoguava stezanje i zaokretanje.
Proraun apa i njihovo dimenzionisanje izvodi se pomou poznatih obrazaca iz ,,Mainskih
elemenata " a na osnovu dejstva sila pri stezanju.

OPTE NAPOMENE PRI KONSTRUKCIJI APA
U principu dejstvo spoljnje sile moe se ostvariti pravcem ose a-a ili b-b to zavisi od
konkretnog reenja. Ova sila moe biti izazvana preko zavrtnja, ekscentra,hidraulinog,
pneumatskog ili hidropneumatskog cilindra.
Da bi se neutralisao uticajodstupanja visine h i ostvarilo stezanje, konstruktivna reenja
mesta A,B,C su sledea.



56

Dodirne povrine ape moraju biti otvrdnute a sama apa dovoljno elastina, zato se ape
centriraju i kale.

57
STEZNE AURE
Su predstavnik tzv. elastinih stezaa, a izvedene su u obliku razrezanih cevastih tela koja
se pri aksijalnom pomeranju, dejstvom konusnih elemenata radijalno primiu, centrirajui i
istovremeno fiksirajui poloaj radnog predmeta.

Stezne aure se razlikuju po smeru stezanja: kod aure (a) telo je pri stezanju napregnuto
na istezanje a kod (b) na sabijanje. Aksijalna sila kojom treba dejstvovati na steza bez postojanja
graninika je
F
a
= (F
s
+ F') tg(o/2+)
gde je : F
a
|N|-spoljnja sila povlaenja (pritiska) na auru,
F
s
|N| -sila stezanja
F'|N|-sila elastine deformacije razrezanih elemenata aure usled kompezacije
radijalnog zazora,
o||-ugao konusa
|| -ugao trenja izmeu konusnog dela aure i odgovarajueg sedita i glavnom
vretenu maine.
Kod toga je potrebno da je sila stezanja dovoljna da se suprostavi silama i momentima u radu
F
s
=
'
'
2
2

a
t
F
r
M
+

gde je : M
t
|Ncm|-moment rrezanja koji se prenosi na steznu auru.
r|cm|- poluprenik stegnute bazne povrine
F
a
'
|N|- aksijalna sila rezanja, deluje na auru.
'|-|-koeficijent trenja izmeu radnog predmeta i stezne povrine aure
k|-|-koeficient rezerve.
Sila F usled elastine deformacije pojedinih elemenata razrezanog dela stezne aure se
nalazi primenom poznatog obrazca za ugib konzole
F' =

3
3
l
f I E
j
gde je: E|kN/cm
2
|-modul elastinosti aure
I|cm
4
|- moment inercije preseka konzolnog elementa
f|cm|-veliina zazora izmeu segmenta i povrine stezanja
l|cm|-radna duina raseenog sektora (od mesta ukljetenja do sredine konusnog
steznog dela
j -broj sektora na steznoj auri.
U sluaju (b) javlja se dopunsko trenje pa se uvodi jo jedna sila trenja tako da je
F
a
= (F
s
+F')|tg(o/2+)+tg'|
gde je: '- ugao trenja.
Steznim aurama mogu se, prema sledeim skicama stezati okrugli (a), kvadrati(b), estougaoni (c)
a isto tako i vieugaoni radni predmeti.


58

Pri konstrukciji aura vano je voditi rauna da segmenti razreza elastine aure budu
jadnaki kako bi se ostvarilo jednako radijalno pomeranje. Postoje itave teorije o broju sektora
zavisno od prenika. Tako na primer za d=60-120mm za okrugle i estougaone 6 proreza a za
osmougaone 8 proreza.
Karakteristika steznih aura jeste kratko vreme stezanja i oputanja pri emu se ono moe
izvesti, u toku obrtanja radnog vremena. Nedostaci su osetljivost pri radu i preciznost pri izradi.
Stezanje se moe izvriti silom koja je izazvana runo pneumatski, hidrauliki elektro mehaniki
ili na neki drugi nain.

MENBRANSKI STEZAI
Koristi se za lociranje i stezanje prvenstveno cilindrinih delova po spoljnoj i unutranjoj
povrini pri emu je re o steznim povrinama visokog kvaliteta, o povienim zahtevima za
tanost, ili opasnosti da se elastian (prstenastili cevast) radni predmet deformie usled
koncentrisanog dejstva sile stezanja, na primer, u sluaju korienja univerzalne stezne glave sa
tri eljusti.
U principu se prema ematskom prikazu spoljnjeg stezanja prikazanog na sledeoj skici,
ovaj steza sastoji od elastine ploe (menbrane) kruto vezane po obimu za glavno vreteno ili za
posebno nosee telo i sa simetrino rasporeenih est do 12 steznih elemenata. Dejstvom aksijalno
pomerljivog pritiskivaa stezni elementi se razmiu, a njegovim vraanjem oni steu u
meuvremenu uloeni radni prredmet.
Odreivanje momenta stezanja Ms prredstavlja
osnovni proraun kod menbranskih stezaa, pri emu
je kod broja steznih elemenata j, koeficienta
trenja=0.150.18,prenika stezanja d
s
i izabranog
koeficienta rezerve k, F
s
=
s
s
d j
M k

2
|kN|
gde je Fs - sila stezanja po jednom steznom elementu.
Odreivanje ugla rasklapanja ,," neophodno je s
jedne strane za ostvarenje elastine sile stezanja Fs a
s druge za umetanje radnih predmeta.
Ako je tolerancija izrade povrine radnog predmeta
,,T" a potreban zazor za postavljanje z=0.010.03 mm
valja prema sledeoj skici odrediti minimalni ugao otvaranja
min
s obzirom na minimalni prenik
radnog predmeta, pri kome e biti ostvarena potrebna sila stezanja Fs.

Prema slici je tg
max
=
l
T z
tg l
2 2
min
+ +
ili poto su uglovi
mali
max
=
min
+
l
T
l
z
2 2
+ gde je l - merodavna duina steznog
elementa prema slici.

59

Rebraste aure izvode se u obliku valovitih cevi ime se omoguuje manja pomeranja ali dvoljna
da se radni predmet centrira i stegne.

Rebrastim aurama moe se izvriti stezanje i na dva razliita prenika radnog predmeta.
Izrauju se od legiranog elika tvdoe do 50 HRC. Poveanje prenika pri deformaciji iznosi
ADs0.0015D. Da bi se predmet mogao centrino stezati mora biti obraen u toleranciji IT7 za
prenike vee od 35mm i u toleranciji IT6 za prenike manje od 35mm. Bitni podaci o
konstrukciji, izvoenju kao i merama rebrastih aura daju se u prirunicima a pokazani primer je
samo princip rada.
Na sledeim slikama dato je nekoliko konstruktivnih idejnih membranskih stezaa. Takoe
je data i slika tanjiraste memebrane sl. b. Kao i dva konstruktivna reenja stezanja sa ovom
membranom gde se obino koristi vie paralelno postavljenih membrana sl. s i d.


60

EKSCENTRI
Ekscentri su uglavnom posredni stezni elementi, poto se sila stezanja sa ekscentra na
steznu povrinu radnog predmeta prenosi preko posrednika ( poluge). Zavisno od kraka poluge,
sila stezanja na radni predmet moe da bude vea ili manja. Ekscentri rade na principu kose
ravni. Prema nainu ostvarivanja ekscentriciteta, eksentri se dele na krune i spiralne.

Kruni ekscentri se izrauju u vidu krune ploe, a nastaju pomeranjem njihove ose
rotacije od ose simetrije za veliinu ekscentriciteta e. Ekscentar mora da bude samokoiv, tj. ne
sme nastati samozaokretanje ekscentra, a u vezi stim nepoeljno oputanje radnog predmeta.
Dejstvo ekscentra moe se odrediti prema sledeoj slici:

Linija ekscentra ,,kn" deli eksccentar na dve simetrine polovine koje se mogu zamisliti kao dva
savijena klina obavijena oko crtkaasto izvuenog koncentrinog kruga. Prilikom stezanja koristi se
obino donji deo ,,mn". Ako sve posmatramo kao elemenat koji ima ruicu duine l i poluprenik
r i klin sa trenjem u dve povrine: U osovini i u taki A, moemo za sluaj idealnog mehanizma
napisati.
61
F
widsr
= F
a
sr sr
tg r
l
o
1

a u stvarnom sluaju F
wsr
= F
a

2 1
) (
1
o tg tg r
l
sr sr
+ +

Vidi se da ruica izaziva silu F
a1
a na klin deluje sila F
a2
=

F
a1
cos o
1
ali kod malih vrednosti o
coso =1 pa je F
a2
=

F
a1
pri tome:
F
wsr
-srednja vrednost sile pritezanja
r
sr
- srednja vrednost poluprenika mernog od centra odretanja do
take stezanja
o
sr


-srednji ugao uspona ekscentrinosti u taki A

1
,
2
- ugao trenja klizanja u taki A i na osovini

Poluprenik r moe imati najmanju vrednost r
min
=
2
D
kod stezanja u taki ,,m"
Najvei poluprenik r
max
=
2
D
+ e kod stezanja u taki ,,n"
E - ekscentricitet
r
sr
=
2
e D+


Primeri primene ekscentra:

62
TRNOVI
Trnovi se koiste za istovremeno oslanjanje i stezanje po predhodno obraenim krunim
otvorima, pri emu je za ostvarenje potrebne sile stezanja neophodan odgovarajui negativni
zazor odnosno presovani sklop. Prutim su vani nominalni prenik, elastine karakteristike
materijala radnog predmeta i trna, kao i moment M
t
i aksijalna sila F
a
u radu, koje nastaju u
procesu obrade. Potrebna aksijalna sila F
as
i moment M
ts
koji osigurava radni predmet od
promene poloaja u radu se ostvaruju presovanim sklopom a odreuju se iz
M
ts
=kM
t
k - koeficijent rrezerve
F
as
=k F
a

Sdruge strane iz uslovapresovanog sklopa
M
ts
=1000p l
d
s

2
2
t

F
as
= 1000p l d
s
t
gde je: =0.080.12- koeficient trenja izmeu radnog predmeta i trna.
p| |
2
/ cm kN - specifini povrinski pritisak na mestu dodira
d
s | | cm
- nominalni prenik otvora (prenik stezanja)
l | | cm- duina otvora (stezanja)

STEZAI SA PRIMENOM PLASTINE MASE
U osnovi to su trnovi ili aure kod kojih se za stezanje tj. za deformaciju u potrebljavaju
hidroplast mase.

Posle stezanja stvara se hidrostatiki pritisak u zatvorenoj upljini mehanizma i svi klipovi
se nalaze u tavnotei iz uslova ravnotee klipa 1, koji stvara pritisak je:
Q= p
d
4
2
t
a svakog radnog klipa 2:
F= p
D
4
2
t

Ako podelimo jednainu dva sa jednainom 1 dobiemo
2
|
.
|

\
|
=
d
D
Q
F
odavde je ako uzmemo u obzir trenje
F=Q q
|
.
|

\
|
2
d
D

Ukoliko se na klipovima nalaze povratne opruge, predhodni izraz dobija sledii izgled:
F=Q q |
.
|

\
|
2
d
D
-q
63
gde je:
F-sila stezanja svakim radnim klipom, u KN.
Q-pogonska sila koja se stvara klipom za stvaranje pritiska u KN.
D-prenik radnig klipa u cm.
d- prenik klipa za stvaranje pritiska u cm.
q-koeficijent koristi dejstvaq=0.900.95
q-otpor opruge u KN.
Veliinu hoda emo odrediti iz uslova jednakosti zapremina prikazanih pomeranja klipa za
stvaranje pritiska i radnih klipova:
V=
4
2
d t
n S
D
S
F Q

=
4
2
t

odavde je S
Q
=S
F
2
|
.
|

\
|

d
D
n

HIDRAULIKO STEZANJE
Konstrukcija je sa cilindrom i klipom, slina pneumatskom stezanju s tim da obino postoji
zaseban pogon pumpom, dok kao fluid slui odgovarajua vrsta ulja za hidraulike instalacije pri
radnom pritisku 300400N/cm
2
, au odreenim sluajevima i viem.U odnosu na pneumatsko kolo
osnovna prednost je, zahvaljujui znatno viim radnim pritiscima fluida, zbijenija konstrukcija
koja omoguava laki smetaj u radni prostor obradnog sistema, dok su nedostaci znatno
komplikovanija konstrukcija (povratni cevni vodovi, zasebni pumpni agregat, gubici ulja kroz
procepe i sl.).
I kod hidraulikih kola za stezanje moguni su cilindri jednostrukog i dvostrukog
dejstva.Na gubitke ulja i smanjenje pritiska u radu utie razgrevanje ulja, vano je njegovo
filtrisanje, a za rad je poasno stvaranje vazdunih mehurova.
Od prorauna koji su znaajniji za hidraulika kola i pojedine agregate ovde se odstupa, iz
razloga to se normalno konstruktor pribora ne bavi njihovim konstrucijskim razvojem i detaljnim
proraunavanjem, ve komponuje najpodesnije koponente i agregate u kolo zadanih karakteristika.
Za projektovanje su potrebne veliine: sila na poluzi F| | N hod klipa h| | cmvreme radnog hoda
t | | s pa se mogu odrediti potrebne karakteristike pojedinih komponenti kola.
Prenik cilindra se pritom odreuje iz relacije
D| | cm=
p
F

t
4

gde je:p| |
2
/ cm N -radni pritisak u cilindru, a potrebni kapacitetpume dobija se iz relacije za protok
ulja sekundi,
Q| | s cm /
3
=
1
q

t
h A
=
1
q

t p
h F

gde je:A| |
2
cm =
p
F
-povrina preseka cilindra,

1
q -zapreminski koeficient korisnosti u razvodniku i cilindru,
Potrebna snaga pumpe P| | kW
P=
2
960 q
p Q
=
2 1
960 q q

t
h F

gde je:
2
q koeficient korisnosti pumpe motornog pogona i prenosnika.




64
PNEUMOHIDRAULIKO STEZANJE
Nedostaci isto pneumatskih (velike dimenzije) i hidraulikih (komplikovanost) kola za
stezanje ,pgi se znatnim delom eleminisati kombinovanom primenom ova dva principa, te je
ematski na sledeoj slici prikazan princip pneumohidraulikog kola za stezanje.
Ovo se kolo sastoji od redno vezanog pneumatskog (1) i dva
hidraulika (2) i (3) cilindra, od kojih se poslednji moe nazvati
i multiplikator.
Reenje koje omoguava da se dejstvom vazduha pod
pritiskom p
1
u cilindru (1) realizuje u hidraulikom delu
instalacije poveani pritisak p
2
i da se iste koristi u jednom ili
veem broju paraleleno spregnutih multiplikatora 3, pri emu se
poveanje sile kree u granicama 1020 pa i vie puta, zasniva
se na sledeem jednostavnom proraunu.
Uz poznat pritisak vazduha p
1
koji se dobija iz industrijske
mrree primenom komponenti pneumatskog kola, za primenu
pogonskog fluida, kao i prenike d
1
,d
2
i d
3
.
p
2
=p
1
2
2
2
1
1
2
1
d
d
p
A
A
=

gde su: A
1
i A
2
povrine oreseka cilindara prenika d
1
i d
2
, dok je sila F:
F=p
2
4
2
3
t

d
=p
1
4
2
2
2
3
2
1
t

d
d d

a uzimajui u obzir gubitke, odnos
2
1
d
d
se pri zadanim vrednostima F,p
1
i d
3
(poslednje zbog
ugradnih dimenzija multiplikatora) nalazi prema
q
=
1 3 2
1
13 . 1
p
F
d d
d

gde je: 75 . 0
3 2 1
~ = q q q q - ukupni koeficijent korisnosti svih cilindara.

ELEMENTI ZA VOENJE ALATA
Primeri ugradnje razliitih voica za buenje:


65

66
4.0. ALATI ZA OBRADU LIMA

Postupci izrade delova od lima nalaze iroku primenu kod proizvodnje delova masina,
vozila, ureaja i iroke lepeze proizvoda metalo preraivake industrije.
U veini sluajeva delovi od lima male debljine izrauju se oblikovanjem materijala u
hladnom stanju. Delove karakterie dobra tanost dimenzija, mala potreba za naknadnom
obradom, dovoljna vrstoa i mala tezina.

4.1. VRSTE OPERACIJA OBRADE LIMA
Sve operacije se mogu podeliti u dve grupe:
1. Oblikovanje odvajanjem (odsecanje, prosecanje, probijanje i dr.)
2. Oblikovanje plastinom deformacijom (savijanje, izvlaenje, reljefno oblikovanje i dr.)
Kod prve grupe operacije oblikovanja materijala se izvodi na taj nain, sto se jedan deo
materijala odvaja od drugog (po otvorenoj ili zatvorenoj konturi), dok se kod druge grupe
operacija oblikovanje vri lokalnom plastinom deformacijom materijala.
Na slici 4.1. ematski su prikazani oblici alata za izvoenje operacija oblikovanja
odvajanjem; odsecanjem (a), prosecanjem (b), probijanjem (c), opsecanjem (d), deliminim
prosecanjem (e) i kalibrisanjem (f) .

Sl. 4.1. ematski prikaz alata za izvoenje operacija oblikovanja lima odvajanjem:
1-gornji deo alata, 2-donji deo alata, 3-pripremak 4-deo (izradak), 5-otpadak

4.2. Alati za probijanje i prosecanje
Kod probijanja i prosecanja oblik konture radnih organa odgovara obliku konture dela. Pri
tome se razlikuju pokretni (gornji) i nepokretni (donji) radni organi: probojci i prosekai i ploa za
probijanje odnosno prosecanje.
Osnovni oblici reznog dela probojca i prosekaa prikazani su na slici 4.2. sa ravnom eonom
povrinom (a) i sa udubljenom eonom povrinom (b) sa jednostranim (c) i sa dvostranim
zakoenjem (d) .

Sl. 4.2. Osnovni oblici radnog Sl. 4.3. Postupci smanjenja sile
(reznog) dela prosekaa i probojca prosecanja (probijanja)
67
Radi smanjenja sile prosecanja kombinuje se ravni zakoeni oblik radnog dela prosekaa sa
zakoenom radnom povrinom ploe za prosecanje sl. 4.3.
Svojim gornjim krajem probojci i prosekai se postavljaju u otvore draa prosekaa u toleranciji
(H7/n6).
Pri tome je potrebno da se celom oslanjaju o meuplou ili na plou draa rukavca, i da
budu osigurani od izvlaenja pri povratnom hodu.
Profil reznog dela otvora u ploi za prosecanje izvodi se najee cilindrino na visini h=2
do10mm, a dalje proirenjem prenika d+2mm ili cilindrino na visini h ,a dalje konino pod
uglom o= 2
0
do 4
0


4.3. Zazor izmeu pokretnih i nepokretnih delova alata
Izmeu prosekaa (probojca) i otvora u ploi za prosecanje (probijanje) mora postojati zazor.
Od njegove veliine zavisi kvalitet obraenih povrina.
Veliina zazora zavisi od debljine lima, kvaliteta obrade, vrste materijala lima i uslova rada.
Preporuene vrednosti jednostranog zazora sl. 4.4. daje se u vidu tablica kao naprimer Tab.
4.1. u procentima od debljine lima.

Veliina jednostranog zazora (Z) Tabl. 4.1.


Kod debljina lima do 0,3mm radi se bez zazora (mada ono pozitivno).
Dimenzije radnih organa prosekaa L
pr

probojca l
pr
i otvora u ploi za prosecanje
L
pl
, odnosno ploe za probijanje l
pl
odreuju se po uzimanju u obzir dozvoljenog odstupanja
dimenzija dela (
A
) i veliine zazora (Z) pri emu se koriste pravila prema slici 4.5.
Sl. 4.4.
68

Sl. 4.5. ema poloaja dozvoljenog odstupanja dimenzija dela, prosekaa (probojca)
i otvora u ploi i zazora: kod prosecanja(a) i kod probijanja (b)

Pri prosecanju dimenzionisanje se izvodi po obrascima:

pl
pl
) L ( L
o +
A =
;
pr
pr
) Z 2 L ( L
o
A =

Pri probijanu dimenzije probojca su jednake najveim dimenzijama dela.

pl
pl
) Z 2 l ( l
o +
+ A + =
;
pr
pr
) l ( l
o
A + =

gde su
pl
o
i
pr
o
dozvoljena odstupanja otvora za prosecanje (probijanje) i prosekaa (probojca).
Zbir dozvoljenih odstupanja radnih organa treba da je manji od varijacije tj.

min max pr pl
Z Z > o + o

Za manje debljine lima (do 3mm) moe se uzeti dozvoljeno odstupanje prosekaa (probojca) h6
odnosno za prosekaa i ploe H7/h6 odnosno H8 i h8 za vee debljine lima.

4.4. Elementi alata za voenje i lokaciju pripremaka
U ovu grupu spadaju graninici za odreivanje poloaja (lokaciju), voice trake i korani elementi
kao i elementi za centriranje.
Voice trake obezbeuju pravilno voenje trake i imaju oblik letvica, a nalaze se izmeu ploe za
prosecanje i ploe za voenje sl. 4.6. i sl. 4.7.

Sl. 4.6. Poloaj voica trake (2) Sl. 4.7. Boni pritiskivai trake
izmeu ploe za prosecanje(1)
i ploe za voenje (3) i poloaj
epa za odreivanje koraka trake (4)

Razmak izmeu voica trake (B) jednak je zbiru irine trake (b) i zazora
v
Z
koji obino iznosi
0,5

2 mm.
Graninik i boni no sluze za odreivanje koraka trake, pri njenom pomeranju kroz alat. Kod
vee irine trake i pravolinijske konture prosecanja koriste se dva graninika.
Bocni no (korani no sluzi za tanije odreivanje koraka trake, tako sto se pomou njega formira
stepenasto suenje trake.
Cesto se koristi i reenje, da se bonim noevima formira deo konture obradka.
Ovo se naroito koristi najee kod kombinovanja operacija prosecanja i savijanja.

69

Sl. 4.8. Odreivanje koraka trake pomou Sl. 4.9. Pomoni graninik poloaja
graninika (a) i bonog noa (b): trake kod izrade prvog dela
1-skida lima, 2-proseka, 3-grani- (za prvi hod trake), sa tri
nik, 4-boni no, 5-voica trake oblika ovog graninika (a,b,c)

4.5. Odreivanje stepena iskorienja materijala i centra pritiska alata
Ekonomino iskorienje materijala pri izradi delova od lima ima veliki uticaj na cenu kotanja
dela. Postie se sledeim merama:
- Optimalno krojenje table u trake
- Iznalaenje optimalnog rasporeda delova na traci
- Iskorienje otpadaka za izradu drugih delova
- Poveanje tanosti dimenzija pripremka
Prema veliini tehnolokih krojenje trake prema sl. 4.10. moe biti trojako: sa normalnim otpacima
(a), sa malim otpacima (b) i bez otpadaka (c)

Sl. 4.10. Naini krojenja trake i vrste otpadaka: konstrukcijski (I) i tehnoloki otpaci (II)
Stepen iskorienja materijala predstavlja odnos izmeu povrine dela
o
A
i povrine trake
potrebne za izradu jednog dela
1
A
(ili ukupnog broja delova koji se izvode od jedne trake i
povrine trake).
| | % 100
A
A
1
0
= q
;
| | % 100
t B
i A
0

= q
;
| | % 100
L B
N A
0

= q
;
gde su:
| |
2
0
mm A
-efektivna povrina dela;
| |
2
1
mm A
-povrina trake potrebna za jedan deo;
| | mm B
-irina trake;
| | mm t
-korak trake; i-broj redova na traci; N-broj delova dobijen iz trake i
| | mm L
-duina trake.
Vidi se da je (
q
) vei ukoliko je vei broj delova koji se izrauju iz trake N, i sto je vei broj
redova, to je manja povrina trake potrebna za jedan deo. irina trake je
m 2 b B + =
u sluaju
da se radi sa bonim dodacima sl. 4.10. pri emu veliina dodataka (m) i (n) zavisi od debljine
lima, dimenzija (b) i oblika konture dela prema tabeli T.4.2.

70
Vrednosti veliine dodataka (m) i (n) u mm Tabl. 4.2.

Na slici 4.11. date su varijante rasporeda delova na traci, gde se vidi da od poloaja dela na traci
zavisi i stepen iskorienja.

Sl. 4.11. etiri varijante rasporeda na traci dela L-oblika
sl. a.
q
=52,3 % ; b:
q
=68 % ; c:
q
=76.5 % ; d:
q
=81.8 % ;
Centar pritiska alata ili teita alata nalazi se na vertikalnoj osi, koja prolazi kroz napadnu taku
rezultanti sila prosecanja ( i probijanja) i poklapa se sa osom rukavca, to je naroito vazno kod
alata sa plonim voenjem. Odreuje se raunskim i grafikim putem primenom poznatih metoda
iz mehanike, plan sila i verini poligon.
Na slici 4.12. prikazan je grafiki postupak odreivanja poloaja teita s konture sa jednom osom
simetrije.
Dok je na sl. 4.13. dat je primer grafikog odreivanja poloaja rukavca kombinovanog alata za
probijanje i prosecanje sa koranim noem.

Sl. 4.12. Primer odreivanja teita konture sa jednom osom simetrije
71

=
+ + +
+ + +
=
i
i i
4 3 2 1
4 4 3 3 2 2 1 1
s
l
l x
l l l l
l x l x l x l x
x
;
0 y
s
=
;

=
i
i i
s
l
l x
x
;

=
i
i i
s
l
l y
y


Sl. 4.13. Primer odreivanja teita (centra pritiska) kod kombinovanog alata
za probijanje i prosecanje sa
bonim noem:

1
l
kontura prosekaa,

2
l
kontura probojca,
3
l
i
4
l
- kontura bonog noa

4.6. Primeri konstrukcija alata za probijanje i prosecanje
Alati za probijanje i prosecanje mogu biti prosti i kombinovani. Prosti alati sluze za izvoenje
samo jedne operacije, a kombinovanim izvode se obe operacije.
Na sl. 4.14. prikazana je konstrukcija za izradu prosecanjem dela prema skici relativno sloene
konture.

Sl. 4.14. Alat za izradu prosecanjem dela prema skici
72
Kombinovani alat za probijanje i prosecanje sa paralelnim rasporedom operacija prikazan je na sl.
4.15. Sluzi za izradu dela trapeznog oblika sa dva otvora, pri emu se u cilju boljeg iskorienja
traka propusta dva puta kroz alat (sa obrtanjem trake).
Primer kombinovanog alata za probijanje i prosecanje sa rednim rasporedom operacija dat je na
sl.4.16. sluzi za izradu podloki pri troredom rasporedu.
Pomeranje trake kroz alat vri se pomou mehanizma za automatsko pomeranje trake. U prvom
hodu probojcima 1 probijaju se otvori.
Pre drugog hoda traka se pomera i pomou centraa 2 odreuje njen taan poloaj, dok se u treem
hodu prosekaima 3 vri prosecanje spoljne konture dela. Za donje kuite 5 vezana je ploa za
prosecanje 4 dok su za gornje kuite vezani probojci i prosekai posredstvom draa 6 i
meuploe 7.

Sl. 4.15. Kombinovani alat za probijanje i prosecanje sa paralelnim rasporedom operacija

Sl. 4.16. Kombinovani alat za probijanje i prosecanje uzastopnog dejstva
73
5.0 ALATI ZA SAVIJANJE

U ovom kratkom poglavlju obradie se odreivanje duine pripremka, poluprenika savijanja i
ugla elastinog vraanja lima pri savijanju, sa par primera analize i podele konstrukcije alata za
savijanje.

5.1. Odreivanje dimenzija pripremka poluprenika savijanja i ugla
elastinog vraanja lima pri savijanju
Oblikovanje materijala pri savijanju ostvaruje se elastino - plastinom deformacijom na mestu
savijanja. Pri tome spoljanji slojevi materijala trpe naprezanje na istezanje a unutranji slojevi
naprezanje na pritisak, usled ega se na mestu savijanja javlja deformisanje poprenog preseka sa
pomeranjem neutralne linije ka unutranjoj ivici 5.1.
Poluprenik krivine neutralnog sloja je = r + k s gde su:
r-unutranji prenik savijanja
s-debljina lima
k-popravni koeficijent kojim se uzima u obzir pomeranje poloaja neutralnog sloja i
njegove vrednosti zavise od odnosa r/s tab. 5.1.

Na osnovu reenog proizilazi da se duina pripremka (razvijena duina lima) ne podudara sa
duinom srednje linije (odnosno teorijskim poloajem neutralne ose).
Razvijena duina lima jednaka je zbiru duina, pravih delova i duine neutralnog sloja na mestu
savijanja.

Sl.5.1. Pomeranje neutralnog. 5.2. Odreivanje duine
sloja pri savijanju pripremka



74
Na primer za deo na sl. 5.2. je

L= ( ) ( )
3 2 2
2
2 1 1
1
1
180 180
l s k r l s k r l + +

+ + +

+
t t

Unutranji poluprenik savijanja potrebno je da bude u granicama r
min
<

r< r
max


pri emu r
min
-
poluprenik savijanja pri kome se javlja kidanje materijala u spoljnim slojevima (to nije
dozvoljeno ) a r
max
poluprenik savijanja pri kome se javlja elastino vraanje lima
r
max
=E
v
S o 2 / gde je E-modul elastinosti
v
o -naprezanje na granicu velikih izduenja
materijala lima.
Vrednost minimalnog poluprenika zaobljenja moe se odrediti pomou obrasca.
r
min
= cs
gde je C-koeficijent zavistan od vrste materijala i debljine lima. Tako npr. za lim
o
M
= 28 38 daN/mm
2
c = 0.50.6 za lim o
M
= 42 50 daN/mm
2
c = 2.za bakarni lim c=0,25,
mesingani lim c=0,30,4 za ist aluminijski lim c=1,4 i td. u literaturi.
Usled pomenutog karaktera deformisanja na mestu savijanja javlja se elastino vraanje lima
posle savijanja (sl.5.3.). Pri tome se poveava ugao savijanja pri voenju dela iz alata za veliinu
Ao=o
1
- o
2
,ija veliina zavisi od karakteristika materijala, debljine lima i odnosa r/s.

Npr. u tabeli 5.2. date su veliine
Ao za tri vrste materijala i tri razliite debljine i odnosa r/s.

Sl. 5.3. Promena ugla savijanja usled elastinog vraanja lima.


5.2. KONSTRUKCIJSKE KARAKTERISTIKR RADNIH
ORGANA ALATA ZA SAVIJANJE
Konstukcijske karakteristike radnih organa alata za savijanje (gornji i donji oblika)su sledei:
- poluprenici zaobljenja (r
g
, r
d
)
- irina i dubina oblikaa (l,h)
- zazor izmeu oblikaa ( z) i druge veliine
Na slici 5.4. prikazani su radni organi (oblikai) alata za savijanje delova V-i U- oblika, sa
karakteristinim dimenzijama.
Poluprenici zaobljenja gornjeg oblikaa r
g
zavise od poluprenika savijanja, i ne mogu biti manji
od vrednosti r
min
za dati lim. Poluprenici zaobljenja donjeg oblikaa su: r
g
' = (23) s
i r
d
''= (0.60.8)(r+s) gde je r-unutranji poluprenik savijanja dela.
Dubina udubljenja donjeg oblikaa kod savijanja dela V-oblika moe se odrediti po obrascu
H = b cos o/2 - r
d
''(1/sino/2 -1)a razmak izmeu centra krivine ulaznih udubljenja
l = 2 b sin o/2
gde je veliina b zavisna od duine kraka L
1
dela debljine lima s.
Ukupna visina donjeg oblikaa za odreenu vrednost je vea od dubine udubljenja i treba da je H >
20 mm.
75

Sl. 5.4. konstrukcijske karakteristike radnih organa alata za savijanje delova V i U-oblika

ZAZOR izmeu gornjeg i donjeg oblikaa (npr. kod savijanja dela U-oblika) je z = s + As ,
a moe se odrediti i prema obrascu z = s + s 2 . 0 As - tolerancija debljini lima.
Sila potrebna savijanje zavisi od oblika dela, njegove veliine (dimenzije dela, debljine lima,
poluprenici savijanja karakteristika materijala, naina savijanja, konstrukcijskim karakteristika
alata. Veliina sile savijanja je razliita za slobodno savijanje, u alatu sa izbacivanjem
i savijanje sa ispravljanjem lima.
Odreuje se iz uslova jednakosti momenta spoljnih i unutranjih sila. Ovde se daju samo gotovi
obrasci za odreivanje sile savijanja delova V i U-oblika pri slobodnom savijanju,
savijanju sa peglanjem i savijanju u alatu sa izbacivaem (tab.5.3.) ostali obrasci u literaturi.

Obrasci za odreivanje sile savijanja F|daN|
Gde su :B|mm|-irina dela, p|daN/mm
2
|-povrinski pritisak pri savijanju, o
v
-granica razvlaenja
daN/mm
2
l|mm| - rastojanje izmeu centra krivine zaobljenja donjeg oblikaa krak a = r
d
+ r
g
+ s
F
i
-sila izbacivanja

Vrednosti povrinskog pritiska zavise
od debljine lima i vrste materijala, i za
delove srednje veliine date su u tab.
5.4.




76
5.3. KONSTRUKCIJE ALATA ZA SAVIJANJE
Alati za savijanje prema konstrukciji mogu biti prosti i sloeni, a prema stepenu univerzalnosti
univerzalni i specijalni. Njihova podela moe se izvesti i prema obliku delova.
Delovi koji se izrauju savijanjem mogu biti prostog ili sloenijeg oblika. Pri tome se delovi
prostijeg oblika izrauju u toku jedne operacije primenom prostih alata dok se delovi sloenijeg
oblika izrauju u toku vie operacija pomou odgovarajuih prostih alata ili u toku jedne operacije
pomou sloenog alata (u vie faza, odnosno stupnjeva).
Prema tome, tehnoloki postupak i konstrukcija alata za savijanje zavisi od sloenosti oblika
dela i njegovih dimenzija, materijala lima, raspoloive opreme tanosti izrade i drugih inilaca.
Na sledeim slikama data su idejna reenja alata za razne vrste savijanja.



1-pripremak
2-donji oblika
3-graninik
4-gornji oblika






Sl.5.5. Faze ugaonig savijanja

Tipovi alata za savijanje
I-ugaono II-kruno III-konbinovan

Sl. 5.6 Primeri delova izraeni savijanjem

77

Sl. 5.7. Alat za savijanje delova ili oblika sa voicama

Pozicije na prikazanom alatu su:
1-pripremak 6-opruga
2-graninici 7-osnovna ploa
3-donji oblika 8-gornji oblika
4-dra lima 9-izradak
5-vijak dra opruge 10-stubna voica




78
6.0. ALATI ZA IZVLAENJE
6.1. Osnovne karakteristike procesa i alata za izvlaenje
Oblikovanjem izvlaenjem se od ploastih pripremaka izrauju delovi sa zatvorenom konturom.
Osnovni radni elementi alata za izvlaenje (sl. 6.1.a) su: prsten za izvlaenje 1 (sa zaobljenom
ivicom poluprenika r
p
) i izvlaka 2 (sa zaobljenom ivicom r
i
)
Da bi se spreilo nabijanje lima na izratku 4. prilikom izvlaenja primenjuje se drai lima, koji
pritiska lim 3 uz povrinu prstena za izvlaenje.

Sl. 6.1. ema procesa izvlaenja (a) i alata za izvlaenje u dve operacije (b,c)

Kod delova vee dubine proces izvlaenja je potrebno podeliti u vie operacija (stupnjeva). Na
slici b i c ematski su prikazani alati za izradu dela vee dubine u dve operacije izvlaenja.
Izvlaenje moe biti bez stanjenja lima i sa stanjenjem lima. U prvom sluaju zazor izmeu
prstena za izvlaenje i izvlakaa je neto vei od debljine lima, a u drugom manji od debljine lima.

6.2. Odreivanje oblika i dimenzija pripremka i broja operacija
Pri izvlaenju bez stanjenja lima odreivanje dimenzije pripremka vri se iz uslova jednakosti
povrina pripremka i gotovog dela, dok kod izvlaenja sa namernim stanjenjem lima polazi se od
uslova jednakosti zapremine pripremka i dela.
Oblik konture pripremka (koji je ploast) zavisi od oblika gotovog dela. Pri tome se razlikuju dva
osnovna oblika delova koji se izrauju izvlaenjem:
a)Rotacioni delovi
b)Nerotacioni delovi
Dimenzije pripremka se mogu odrediti raunskim, grafikim i grafoanalitikim putem u zavisnosti
od oblika i sloenosti dela.

6.2.1. Rotacioni delovi prostog oblika
Prenik pripremka se odreuje iz uslova jednakosti povrine prepremka i povrine dela, tj:

i
A
D
E =

4
2
t
, D =
t
i
A E 4
= 1.13

=

n
l
i
A
1

gde su: D (mm) - prenik pripremka , EA
i
- ukupna povrina gotovog dela , A
i
(mm
2
)- povrine
pojedinih elemenata delova.

Za pojedine oblike delova izvedeni su obrasci za odreivanje prenika pripremka i sleeni u vidu
tablica tako da nije potrebno izvoditi proraun.
79

Sl. 6.2 Obrasci za odreivanje prenika pripremka rotacionih delova

Dodatak za opsecanje dodaje se na vrednost visine (kod delova bez venca)odnosno na prenik
venca d
v .
Vrednost dodatka zavisi od veliine (h,d
v
)i odnosa visine prema preniku dela. Kod
vee tanosti i vee debljine lima treba raditi sa srednjim prenikom (d = d
s
s)

6.2.2. Rotacioni delovi sloenog oblika
Kod ovih delova prenik prepremka se odreuje po ve pomenutom obrascu s tim to se povrina
nalazi pomou Papas-Guldenovog pravila. Pri emu je povrina rotacionog dela (koje nastaje
obrtanjem konture proizvoljnog oblika oko date ose) jednaka proizvodu duine linije polukonture
i 2
s
r t ( r
s
-rastojanje teita te linije od ose obrtanja).
A =
4
2
2
t
t

=
D
L r
s
,
D = = 2 2 2 L r
s

i s
l r 2
Poloaj teita konture moe se nai grafikim i grafoanalitikim putem. Rastojanje od teine
linije do ose simetrije (r
s
)moe se analitiki odrediti po obrascu:
r
s
=
n
n n
l l l
r l r l r l
+ + +
+ + +
...
...
2 1
2 2 1 1

gde je :l
1
,l
2
,l
n
- duine pojedinih delova kontura
r
1
,r
2
,r
n
- rastojanje od teita delova kontura do ose simetrije proizvoda.
L = l
1
+ l
2
+ ... + l
n
- duina jedne polovine konture
Prenik (D) rondele moe se nai i grafikom metodom. Ova metoda se zasniva takoe na
korienju Guldenovog pravila uz primenu verinog poligona radi odreivanja poloaja teita
rotacione krive. Naime rotaciona kriva se ucrta u poveanoj razmeri i razloi na vie elemenata
(l
i
). Izgled verinog poligona i cela grafika metoda data je na (slici 6.3.)
Duina l
1
+ l
2
+ ... + l
n
=

=
n
l
i
l
1

A = 2
4
2
t
t

=
D
L r
t
; D
o
= L r
t
8

80

Sl. 6.3. ema odreivanja dimenzija ploe po grafikoj metodi
Prenik razvijene ploe moe se odrediti i grafiki, jer se gornja jednaina moe trasformisati na
sledei nain:
D
0
2
=8 L r
t
; (2R
0
)
2
=8(
2
t
D
)L R
0
2
=2 r
t
L = D
t
L
Koristei poznatu teoriju da je normala sputena iz vrha pravog ugla na hipotenuzu ujedno
jednaka geometrijskoj sredini izmeu dobijenih odseaka hipotenuze (R
0
= L D
t
),moe se na
produetak prave AB naneti veliina D
t
,a zatim opisati polukrug iznad dui AC.
Odseak BD e predstavljati poluprenik razvijene ploe (rondele) R
0
=
2
0
D

6.2.3. Nerotacioni delovi i delovi sloenog oblika
Pri odreivanju oblika i dimenzije pripremka za nerotacione delove primenjuju se priblini
postupci, kod kojih se takoe polazi od jednakosti povrina dela i pripremka. Pri izvlaenju
kutijastih delova kvadratnog i pravougaonog preseka (pri 6 . 0 =
b
h
0.7)moe se primeniti
pripremak krunog odnosno eliptinog oblika (sl.6.4.). Prenik krunog pripremka (za kvadratne
kutije) je:
D=1.13 ( ) ( )
v h v
r r h r a a + 86 . 0 43 . 0 43 . 0 4
2

dok su dimenzije pripremka oblika elipse (za pravougaone kutije):
a
0
=
2
5 . 0 27 . 1 f A+ i b
0
=
2
27 . 1 f A+
gde su: A(povrina pripremka) i ( ) ( )
h
r b a b a f + = 76 . 0

Pri izradi kutija manje visine (h/b<0.6) i pri
malim poluprenicima zaobljenja okova (u
vertikalnoj ravni r
v
)odnosno horizontalnoj
ravni r
h
pripremak ima pravougaoni oblik sa
korigovanim okovima prema sl.6.5.




Sl.6.4. Oblici pripremka za kvadratne i
pravougaone kutije vee visine.
81
Pri tome je visina potrebna za izvoenje vertikalnih zidova l=h+0.57 r
v
i poluprenik zaobljenja
R=2rh(pri r
v
=r
h
) odnosno R= ( )
v h v h h
r r r h r r + + 16 . 0 86 . 0 2
2
(pri r
v
= r
h
). Kod odnosa
h
r
H

s5 oak je ispupen, a
h
r
H
>5 udubljenja.

Sl. 6.5. Oblik pripremka za kutijaste delove

Odreivanje oblika i dimenzija pripremka za sloene delove (npr. delovi automobilske karoserije
- vrata, poklopac motora i drugi) najtanije se izvodi putem opita u samom alatu za izvlaenje.

BROJ OPERACIJA (stupnjeva)
Broj operacija izvlaenja potrebno je odrediti pre pristupanju konstruisanju alata za izvlaenje , i
on zavisi od oblika dela, odnosa krajnje visine i prenika dela, odnosno debljine lima i prenika
dela, vrste materijala lima i drugih inilaca.
Pri odreivanju broja operacija kod izvlaenja rotacionih tela polazi se od koeficijenta stupnjeva
m, koji je u principu razliit i definie se odnosom prenika u dve uzastopne operacije
m
1
= ,
1
D
d
m
2
= ,
1
2
d
d
m
3
= ....
2
3
d
d
m
n
=
1 n
n
d
d

gde je D-prenik pripremka d
1
,d
2
,d
3
...d
n
prenici dela posle prve, druge, tree i poslednje operacije.
Vrednosti koeficijenata stupnjeva zavise od karakteristika materijala pre svega plastinosti
materijala i jainu na kidanje.
U tabeli 6.2. date su srednje vrednosti koeficijenata stupnjeva za neke materijale, pri izvlaenju
cilindrinih delova bez venca.

Vrednosti koeficijenata stupnjeva zavisi od odnosa s/D. Kod vee veliine poluprenika
zaobljenja prstena za izvlaenje, normalne vrednosti zazora, manje hrapavosti prstena za
izvlaenje i izvlakaa i primene podmazivanja uzima se manja vrednost koeficijenta m.
82
Ako je m
1
=m
2
=....=m
n
=m onda se broj stupnjeva izvlaenja odreuje n=
m
D m d
n
log
) log( log
1


Tako pri izvlaenju cilindrinih delova bez venca broj operacija moe da se odredi prema tabeli
6.3. u zavisnosti od odnosa visine i prenika dela (h/d)i debljine lima i prenika pripremka s/D 100

Vee vrednosti odnosa h/d odgovaraju veem polupreniku zaobljenja prstena za izvlaenje
(r
p
=8s-15s), manje vrednosti manjem polupreniku zaobljenja (r
p
=4s-8s) Detaljnije preporuke za
broj operacije date su brojnoj literaturi iz ove oblasti.
Na slici 6.6. prikazan je sluaj izvlaenja cilindrinih delova bez venca, sa obrascima za
odreivanje dubine dela posle svake operacije.

h
1
=0.25(
1
1
1
d
m
D
) + 0.43
1
1
d
r
( )
1 1
32 . 0 r d +
h
2
= ( )
2 1
2
2
2
2
1
2
1
43 . 0 25 . 0 d d
d
r
d
m
d
m
h

|
|
.
|

\
|
+
h
n
= ( )
n n
n
n
n
n
n
n
n
d d
d
r
d
m
d
m
h

|
|
.
|

\
|
+


1
1 1
43 . 0 25 . 0

d
1
=m
1
D
d
2
=m
2
d
1

d
3
=m
3
d
2

.
.
.
d
n
=m
n
d
n-1






Sl 6.6. Redosled operacija pri izvlaenju cilindrinog dela bez venca

Kod izvlaenja delova sa malim prenikom venca 1 . 1 =
d
d
v
1.4 venac se formira u poslednjoj
operaciji. Meutim, kod delova sa vencem velikog prenika venac se formira u prvoj operaciji.
Pri izvlaenju delova stepenastog oblika najpre se izvlaenjem formira cilindrini deo, a zatim
postepeno kontura dela (u toku vie operacija).

83

Sl. 6.6.1 Sl. 6.6.2.

Sl. 6.6.1 Primer postupnog izvlaenja cilindrinog dela stepenastog oblika
Sl. 6.6.2. Primer vieoperacijskog izvlaenja dela koninog oblika


6.2.4. Konstrukcijske karakteristike alata za izvlaenje
Najvanije karakteristike radnih organa alata za izvlaenje su: poluprenici zaobljenja ivice
prstena za izvlaenje i izvlakaa, zazor izmeu izvlakaa i prstena za izvlaenje, oblici povrina
prstena za izvlaenje i drai lima.
Poluprenici zaobljenja ivice prstena r
p
i izvlakaa r
i
utiu na naprezanje u materijalu lima,
veliinu koeficijenata stupnjeva, pojavu nabora i greki.
-za prvu operaciju r
p1
=0.05|50+(D-d) s|
-za ostale operacije r
pn
=(0.70.8) r
p1


ZAZOR izmeu izvlakaa i pstena za izvlaenje treba da je vei od debljine lima.
Priblina vrednost zazora (sa jedne strane )
moe se odrediti po obrascu
Z
o
=s+k s 10
gde koeficijent K ima vrednosti
k=0.07 za elik
k=0.02 za aluminijum
k=0.04 za obojene materijale
Preporuene vrednosti za meki elik:
-prva operacija Z
o
=(1.3 1.5)s
-za ostale operacije Z
o
=(1.21.5)s
-za tane spoljne mere d
p
=d
s
i d
i
=d
p
-2Z
o

-za tane unutranje mere d
i
=d
u
i d
p
=d
i
+2Z
o



Sl. 6.7. Poloaj zazora u odnosu na dimenzije radnih organa i dela

6.2.5. Konstrukcije alata za izvlaenje
Alati za izvlaenje se mogu podeliti na vie naina prema redosledu izvoenja operacija-alati za
prvu operaciju i alati za izvoenje ostalih operacija; u zavisnosti od vrste prese-alati za prese
prostog dejstva, odnosno alati za prese dvostrukog dejstva. Dalja podela je na jednooperacijske i
vieoperacijske i td.
84
1-Rukavac
2-Gornje kuite
3-Izbaciva
4-Prsten za izvlaenje
5-Izvlaka
6-Dra lima
7-Stubovi za voenje
8-ipke za aktiviranje draa
9-Donje kuite















Sl. 6.8. Alat za izvlaenje sa stubnim voenjem i draem lima, namenjen za presu prostog dejstva



1-dra lima
2-prsten za izvlaenje
3-izvlaka
4-izbaciva
5-gornja ploa
6-dra prstena
7-donja ploa
8-dra izvlakaa


Sl. 6.9. Alat za izvlaenje na presi prostog dejstva sa koninom povrinom draa lima